Seminarski rad
Jelena Sekulić
UVOD Sa ekonomskog aspekta, sve šira integracija tržišta roba, usluga, novca i kapitala u svetu dovodi do globalizacije. Glavni nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije. Jedan od primera globalnog poslovanja može biti ovaj: gvozdena ruda se vadi u Brazilu, prerađuje se u Južnoj Koreji, u Japanu se proizvodi roba od tog gvožđa, a prodaje se u Španiji. Potrebni su izuzetno dobri informacioni sistemi da bi globalno poslovanje moglo uspešno da funkcioniše. Ceo svet još uvek nije zahvaćen procesom globalizacije, ali se globalizacija iz određenih centara brzo širi i prepreke koje joj stoje na putu se ubrzano otklanjaju. Globalizacija je proces kojim se u današnjem svetu postepeno ukidaju ograničenja protoka roba, usluga, ljudi i ideja među različitim državama i delovima svijeta. Glob Global aliz izac acija ija svoj svojee kore korene ne ima ima u reži režimu mu slob slobod odne ne trgov trgovin inee čiji čiji je glav glavni ni zagovornik bila još Britanska Imperija u 19-tom veku i koji je nastao za vreme I svetskog rata među ratom osiromašenim velikim silama. Iako su pokušaji globalizacije započeli još nakon II svetskog rata, taj proces se intenzivirao tek sa završetkom hladnog rata i uspostavljanjem SAD kao jedine globalne sile. U njoj je kao dominantna ideologija vladao ekonomski liberalizam te je agresivno promovisana globalizacija kao rešenje većine problema u savremenom svetu. Zagovornici globalizacije tvrde kako bi ukidanje carina i drugih ograničenja dovelo do jačanja tržišne utakmice, odnosno pojave kvalitetnijih roba i usluga. Takođe se navodi kako bi intenziviranje kontakta među ljudima i državama u svetu smanjilo mogućnost velikih sukoba. U poslednje vreme, a pogotovo nakon poslednjih poteza SAD na međudržavnom planu, razvio se antiglobalizacijski pokret kao reakcija na globalizaciju. Antiglobalisti zastupaju stav da će globalizacija u svom neograničenom obliku zacementirati nejednakost u svetu, učiniti siromašne države zavisnim od bogatih i sprečiti ih da razviju vlastite ekonomije, odnosno da će se ceo svet staviti pod kontrolu multinacionalnih korporacija motiviranih profitom umesto brigom za dobrobit čovečanstva.
1. GLOBALIZACIJA GLOBALIZACIJA KAO POJAVA 1
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Razvijeni svet nosilac je procesa globalizacije i upravo je on najbolje iskoristio aktuelne globalne okolnosti. Razvojem informatičke i komunikacijske tehnologije svet je postao jedinstveni sistem, a veza između dva subjekta u različitim delovima sveta neretko se ostvaruje u roku od nekoliko minuta. Stvaranje privrednih i političkih integracija je u uzročno-posledičnoj uzročno-posledičnoj vezi s procesom globalizacije. Svedoci smo rastuće međuzavisnosti između država širom sveta i odvijanja niza nezavisnih procesa koji se događaju i obuhvataju države, regione, čitav svet. Ovaj splet svih odnosa kojima se povezuju brojni sudionici na državnom, regionalnom nivou, pa i civili civilizac zacije ije - u raznim raznim oblast oblastima ima,, vreme vremenim nima, a, pri različ različitim itim brzina brzinama ma odvija odvijanja nja,, s tendencijom sveobuhvatnosti, ali i širenja i kod onih procesa koji su već postali globalni nazivamo globalizacijom. Mnogi autori globalizaciju svode na procese koji se odvijaju u svetskoj privredi, a vremenski je smeštaju u razdoblje od sredine sedamdesetih ili čak od sredine osamdesetih godina. Međutim, globalizacija se odvija u mnoštvu oblasti, a prva globalizacija desila se vrlo davno i odvija se vrlo dugo, što znači da globalizacija nije nastala, odnosno nije produkt ovog vremena. Ako je naime, tačna teza da se ljudska vrsta prvo pojavila na jednom mestu tj. u jednom regionu i da se onda u talasima migracija raširila na još pet kontinenata, onda prvu globalizaciju u istoriji ljudskog roda predstavljaju upravo te migracije. Znači, prva globalizacija je bila demografska. Druga u istoriji, a prva među novijim bila je saobraćajna globalizacija, a do nje je došlo kada je pronađeno plovilo koje je moglo ostvariti dugu plovidbu - veliki jedrenjak. Saobraćajna globalizacija globalizacija omogućila je globalizaciju u celom nizu drugih oblasti - trgovini, kulturi, tehnologiji, ali i globalizaciju mnogih zaraznih bolesti. Slijedeći značajan korak predstavljala je globalizacija u komunikacijama koju je omogućio pronalazak telegrafa, a kasnije: radija, telefona, televizije i kompjutera koji su istovremeno značili i informatičku globalizaciju. Danas smo blizu mogućnosti da sva znanja tj. sve informacije postanu dostupne svakom čoveku.
2. DEFINICIJA GLOBALIZACIJE
2
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Globalizacija je jedan relativno novi izraz za neke stare procese koju su se ranije samo drugačije nazivali. Tako npr. kao sinonime za globalizaciji mogli bismo pomenuti ''univerzalizaciju'', ''internacionalizaciju''... Globlozacija potiče od francuske reči '' global '', '', što znači celovitost, sveukupnost. Pojam globalizacije može se shvatiti i definisati na različite načine. Jedan način definiše globalizaciju kao pozitivan i optimističan proces koji donosi razvitak tehnologije, proširenje tržišta, veći profit, lagodniji život, naučni napredak, raspad diktat diktators orskih kih režima režima i uživan uživanje je u potroš potrošnji nji (dakle (dakle,, kao kao potreb potrebuu povezi povezivan vanja ja sveta sveta bez nacionalnih granica). Drugačije, globalizacija se može definisati i kao nužno zlo, prevlast SAD-a i Evropske Unije u svim aspektima života: u ekonomiji, politici, nauci i kulturi (dakle kao oblik kolonijalizma i imperijalizma nad malim narodima). Globalizacija je naziv za pretvaranje sveta u jedinstven prostor. Globalizacija se karakterise kroz sledeće: Intenziviranje društvenih veza širom sveta i to tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u toj meri da događaji u jednom mestu mogu biti •
uzrokom ili posledicom događaja u nekom drugom, koje je stotinama ili hiljadama kilometara udaljeno, i obrnuto.
•
Ona Ona pred predst stav avlj ljaa najv najveć ećuu ekon ekonom omsk skuu i druš društv tven enuu prom promen enuu još još od industrijske revolucije. Predstavlja proces porasta veza između društava i problema. Predstavlja proces kojim se intenzivira konkurentnost na tržištu.
•
Izaziva pokretanje snaga svetskog tržišta i ekonomsko slabljenje država.
•
•
2.1. Globalizacija uopšte Izvori Izvorište šte globa globaliz lizaci acije je uklap uklapaa se u novu novu filozo filozofij fijuu pozna poznatu tu kao kao " novi svetski svetski koji je zami zamišl šlje jenn u Sjed Sjedin inje jeni nim m Am Amer erič ički kim m Drža Država vama ma nako nakonn prop propas asti ti poredak " koji komuni kom unisti stički čkihh poreda poredaka ka i Sovjet Sovjetsko skogg bloka, bloka, a čija čija je najva najvažni žnija ja odredn odrednica ica stvara stvaranje nje globalnog tržišta. Kao dugotrajni istorijski proces u kojem ljudski rod od samih početaka svojim kretanjem i izumima teži sveobuhvatnosti sveta, globalizacija je svoje ubrzanje doživela raspadom realnog socijalizma i slomom komunističkih jednostranačkih režima u zemljama srednje i istočne Europe i u bivšem Sovjetskom Savezu. U ujedinjenju Europe mnogi vide prvi korak ka stvaranju svetske države, a ta ideja o jednom svetu jednako je stara kao i iluzija o večnom miru kojeg bi taj savez trebao 3
Seminarski rad
Jelena Sekulić
sigu sigura rati ti.. Glob Global aliz izac acij ijuu je kao kao proc proces es nemo nemogu guće će izbe izbeći ći,, s obzi obziro rom m na razv razvij ijen enos ostt visoko visokosof sofist istici iciran ranee tehnol tehnologi ogije, je, posebn posebnoo inform informati atičke čke što svet svet pretva pretvara ra u takoz takozvan vanoo " globalno selo". Takvo globalno otvoreno tržište nameće visoke kriterijume kvaliteta, pro produ dukt ktiv ivno nost sti, i, te razv razvoj ojni nihh spos sposob obno nost stii i afin afinit itet etaa podu poduze zeća ća kao kao i komp kompet eten enci cije je menadžera.
2.2. Proces globalizacije Proces globalizacije počinje industrijskom revolucijom i kapitalističkim načinom proizvodnje, čiji je cilj sticanje i povećanje profita. Profit se može povećati uz brz rast proizvodnje, uz manji nivo troškova za isti nivo proizvodnje. Industrijska revolucija i tehnološki napredak smanjivali su troškove proizvodnje i omogućavali stvaranje novih proizvoda, do tada potpuno nepoznatih. Proc Proces es glob global aliz izac acij ijee pod podstak staknu nutt je pose posebn bnoo tehn tehnol ološ oški kim m napr napred edko kom m u telekomunikacijama i transportu, a kraj je 20-tog veka doneo i informatičku tehnologiju. Ekonoski gledano, može se reći da su uzroci i podsticaji globalizacije: kapitalistički način proizvodnje, tehnološki napredak i međunarodna regulacija. •
•
•
U globalnoj se privredi faktori proizvodnje, prirodni resursi, kapital, tehnologija, rad, informacija kao i dobra i usluge, slobodno kreću celim svetom. Razni proizvođači lociraju svoje pogone tamo gde je to najjeftinije - u nerazvijene zemlje ili zemlje u razvoju. Domaće tržište tih zemalja tako polako prestaje da postoji, ono postaje deo jedinstvenog globalnog tržišta. Globa Globaliz lizac aciju iju karakt karakteri eriše še sve veća veća međuz međuzavi avisno snost st nacion nacionaln alnih ih ekonom ekonomija ija sa svet svetsk skom om priv privre redo dom. m. Zeml Zemlje je u svet svetuu su pove poveza zane ne u mu mult ltid idim imen enzi zion onal alnu nu mrez mrezuu ekonomskih, socijalnih, i političkih veza. Osnovni cilj globalizacije je profit, zatim osvajanje novih tržišta, pronalazak novih tržišta, pronalazak novih novih i jeftinijih sirovina, smanjenje rizika u poslovanju, uklanjanje uklanjanje ili ogran ograniča ičava vanje nje konkur konkurenc encije ije i dom domina inacij cijee u svetsk svetskoj oj razmen razmenii od strane strane nerazv nerazvije ijenih nih svetskih zemalja. Predpostavke svetske povezanosti povezanosti se zasnivaju na tezi koju su nametnule razvijene zemlje, da se dalji racionalni razvoj privrede može ostvariti na osnovu oštrijih kriter kriteriju ijuma ma poslov poslovanj anjaa i gde su velike velike multin multinaci acion onaln alnee kom kompan panije ije osnova osnova i nosioc nosiocii povezivanja. Uslov za globalizaciju je internacionalizacija svetske proizvodnje i trgovine.
4
Seminarski rad
Jelena Sekulić
3. EKONOMSKA GLOBALIZACIJA Pod delova delovanje njem m tržišn tržišnih ih zakona zakona,, međuna međunarod rodnih nih ekonom ekonomski skihh organi organizac zacija ija i ustanova, te međunarodnih multinacionalnih kompanija, sa snažnim podsticajima kroz razv razvoj oj tehn tehnol olog ogij ijee u obla oblast stii info inform rmat atik ikee i komu komuni nika kaci cija ja,, prov provod odii se ekon ekonom omsk skaa globalizacija kao jedan prirodan i nužan proces rasta međunarodnih tokova roba i kapitala . Ako ekonomsku globalizaciju shvatimo u najužem smislu kao rastuću privrednu međuzavisnost država širom sveta, tada moramo biti svesni da nije dovoljno da privredne veze prelaze granice država ili regiona, već je potrebno da se uspostavljaju sa velikim brojem zemalja i da imaju tendenciju da obuhvate celi svet, tj. da postanu globalne. Tek tada su sastavni deo procesa ekonomske globalizacije. Značajan događaj koji je označio ne samo početak već i veliki skok u procesu svestr svestran anee a posebn posebnoo ekono ekonomsk mskee global globaliza izacij cijee je pad Berlin Berlinsko skogg zida, zida, tj. presta prestanak nak takozvanog "hladnog rata". Ekonomska globalizacija je prirodan, tj. nužan proces i proizvod je delovanja tržišnih zakona, međunarodnih ekonomski politika, država i međunarodnih ekonomskih ustan ustanova ova i organi organiza zacij cijaa kao i transn transnaci aciona onalni lnihh i multin multinaci aciona onalni lnihh kom kompa panij nija. a. U tom procesu posebno podsticajnu ulogu igra razvoj tehnologije u oblastima informatike i komunikacija. Oba glavna toka globalne ekonomske integracije: međunarodni tokovi kapitala i međunarodni tokovi roba. Oba toka se kreću ciklično, ali imaju jasnu tendenciju brzog rasta, znatno bržeg nego što je to rast ukupnog proizvoda.
3.1. Ubrzavanje međunarodnih tokova kapitala Na globanlom planu, finansije sve više postaju digitalna delatnost, jer finansijska tržiš tržišta ta dana danass post postaj ajuu unut unutar ar komp kompju jute ters rske ke mrež mrežee i više više nema nema potre potrebe be za fizi fizičk čkim im strukturama. U poslednjoj dekadi 20-tog veka primetna je visoka mobilizacija kapitala, internacionalna mobilnost kapitala i njegova koncentracija. Taj kapital se zapanjujućom brzinom integriše, povećava. U ukupnim novijim tokovima kapitala odvijale su se dve značajne strukturne promene: 1. znača značajno jno preusmer preusmerava avanje nje sa banka bankarsk rskih ih kredit kreditaa na posre posredna dna i nepos neposred redna na ulaganja i ulaganja u državne obveznice,
5
Seminarski rad
Jelena Sekulić
2. preu preusm smer erav avan anje je novč novčan anih ih ulag ulagan anja ja sa supe superi rind ndus ustr trij ijal aliz izov ovan anih ih na novoin novoindus dustri trijal jalizo izovan vanee zemlje zemlje,, uključ uključuju ujući ći tu i Kinu Kinu ( sve do azijsk azijskee finansijske krize). Danas su praktično sve zemlje sveta - i one bogate i one siromašne - i uvoznice i izvoznice kapitala.
3.2. Ubrzavanje međunarodnih međunarodnih tokova roba Brži rast i neobično velika brzina i obim kretanja nekih oblika kapitala kao i činjenica da je praktično celi svet pokriven mrežom transnacionalnih i međunarodnih finansijskih ustanova, još uvijek ne znače da su međunarodni tokovi kapitala postali glavni instrument ekonomske globalizacije. Nas Nasup upro rot, t, me među đuna naro rodn dnaa trgo trgovi vina na je bila bila i osta ostala la najg najglo loba bali lizo zova vani niji ji vid vid međunarodnih ekonomskih odnosa. Zahvaljujući, s jedne strane, vrlo dinamičnom rastu industrijske i poljoprivredne proizvodnje u pojedinim regionima i zemljama, a sa druge, liberalizacjij svetske trgovine, kao i liberalizaciji trgovine unutar integracionih celina, međunarodna je trgovina postala efikasna i ubrzana. Ključnu ulogu u procesu globalizacije tokova roba (isto kao i kod globalizacije toko tokova va i tehn tehnol olog ogij ije) e) igra igraju ju mu mult ltin inac acio iona naln lnee komp kompan anij ije. e. Zahv Zahval alju juju jući ći dejs dejstv tvim imaa "demonstrativnih one prvo prvo glob global aliz izuj ujuu ukus ukusee i mo mode dele le potr potroš ošnj nje, e, a onda onda demonstrativnih efekata" one proizvodnju ili samo potrošnju dobara i usluga, kao i njihove tokove. Ekonomska ujedinjenja odnosno stvaranje velikih ekonomskih blokova je proces otvaranja i sve intenzivnije međusobne ekonomske saradnje gotovo svih zemalja sveta. Sve ovo predstavlja samo jednu etapu na velikom putu globalizacije svetske privrede. Među mega integracij integracijama, ama, svakako, svakako, najkrupni najkrupniju ju predstavl predstavlja ja Azijsko-pa Azijsko-pacifič cifička ka ekonomska kooperacija (APEC). APEC je postao petokontinentalna integraciona celina, jer okuplja zemlje Severne i Južne Amerike, Azije; Evrope i Australije. Zemlje zapadne Evrope su takođe izgradile snažne komercijalne veze, podsticanjem međunarodnih tokova roba. Tako su oformile jaku ekonomsku i monetarnu uniju. Međunarodna kretanja roba prate kretanja novca i kapitala. Sistem međunarodnih plaćanja u svom razvoju je doveo do postizanja grupe međunarodnih sporazuma o sistemu međunarodnih plaćanja i institucija, koji omogućavaju i olakšavaju plaćanja. Stvoren je međunarodni monetarni sistem. 6
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Tehnološki razvoj, s jedne strane, te liberalizacija tekućih i kapitalnih računa, s druge strane dovela je do jednog strašnog rasta tokova kapitala, tako da je finansijska integracija integracija,, zapravo, zapravo, ''nezavi ''nezavisna' sna''' od drugih drugih aspekat aspekataa ekonomsk ekonomskee integracij integracije, e, odnosno odnosno finansijski tokovi su višestruko nadmašili ekonomske tokove roba.
4. NOSIOCI GLOBALIZACIJE GLOBALIZACIJE Kako je ranije ranije navedeno navedeno,, ključnu ključnu ulogu u globaliza globalizaciji ciji imaju multinaciona multinacionalne lne kompanije. Multinacionalne kompanije se opisuju kao kompanije koje posluju širom sveta. Ovakve kompanije imaju sedište u jednoj zemlji, a posluju u mnogo drugih zemalja (General Motors, IBM, General Electric, Sony, Toyota). Multinacionalne kompanije mogu koristiti prednosti poslovnih prilika u različitim zemaljama. Mogu širom sveta prikupljati novac za svoje operacije. Koristi im to što su u mogućnosti da proizvodne kapacitete uspostave u zemljama u kojima njihovi proizvodi moguu biti mog biti proizv proizved edeni eni najpro najproduk duktiv tivnij nijee i najefi najefikas kasnij nije. e. Kompa Kompanij nijee s operac operacija ijama ma rasprostranjenim širom sveta ponekad imaju pristup prirodnim resursima i materijalima koji možda nisu uvek dostupni domaćim kompanijama. Multinacionalne kompanije imaju slobodu da zaposle menadžere i ostalo osoblje iz celog sveta. Prednosti multinacionalnog delovanja moraju biti odmerene u odnosu na izazove i rizike povezane s delovanjem u stranim okruženjima. Jedan od problema predstavlja porast nacional nacionalizma izma u mnogim mnogim zemljama. zemljama. Iz tog razloga razloga multinacio multinacionalne nalne kompanije kompanije moraju moraju održati dobre odnose sa zemljom domaćinom, što može biti teško, jer dolazi do čestih promena vlada tih zemalja, a korporacije se moraju nositi s tim promenama i neprestano im se prilagođavati. Iako mnoge kompanije teže da postanu globalne, ne uspevaju sve u tome, naime vrlo ih malo u tome i uspeva. Put ka tome zahteva razvijanje proizvoda imajući na umu celi svet. Pri donošenju strateških odluka treba voditi računa o celokupnoj situaciji u svetu, dok taktike moraju biti prilagođene nacionalnom nacionalnom i lokalnom okruženju. Sa kompanijama iz zemalja u koje je globalnim kompanijama onemogućen pristup, potrebno je osnovati strateške alijanse.
5. GLOBALNE KOMPANIJE 7
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Globalne korporacije su izrazito velika preduzeća koja svoje delatnosti obavljaju u novim industrijama (Microsoft, Apple, IBM, Sony, Compaq...) ili u starim industrijama koje su svoju tehnološku potku bazirale na informacijskoj tehnologiji (GM, Ford, ABB, Reebok, Coca-cola, Nike...), gledajući na celi svet kao na jedno tržište. Za globalne korpor korporac acije ije nacion nacionaln alnee granic granicee nisu nisu prepre prepreka ka da se nađe nađe najbo najbolji lji izvor izvor materi materijal jala, a, proizvode proizvodi po najnižim cijenama. Globalne korporacije vide celi svet kao jedno tržište. Lociraju svoje operacije i resurs resursee u različ različitim itim delovi delovima ma sveta. sveta. Global Globalne ne korpor korporaci acije je nude nude global globalne ne proizv proizvode ode prilagođene lokalnim potrebama, a teže ostvarenju vodećeg mesta u prodaji određenih proizvoda na svetskom nivou. Razlog zbog kojeg korporacije odlučuju postati globalnim korporacijama, je težnja da se u uslovima jake konkurencije osigura vodeća pozicija u prodaji određenog proizvoda na svetskom tržištu. Domaće (nacionalno) preduzeće je ono koje domaće tržište vidi kao primarno, a međunarodno kao sekundarno. Jedna od najpoznatijih i verovatno najstarijih firmi će nam poslužiti kao primer na kakav način je jedna obična, nacionalna firma postala globalna firma.
5.1. Globalizacija na primeru firme Coca-Cola Svaka priča o globalnoj ekonomiji i njenim instrumentima bila bi prazna bez pomena najsnažnijeg svetskog brend-a " Coca-Cole ". Coca-Cola je je "rođena" krajem XIX veka, 1895. ili 1896. godine, iste sezone kada i film i strip, a zahvaljujući izvesnom Džonu Pambertonu, apotekaru iz Atlante, u državi Džordžija. Ono što je Pamberton izmislio, u stavari bio je sirup protiv kašlja kome je dodavana obična voda. Jednog dana je jedan vlasnik prodavnice soda-vode, greškom pomešao sodu sa kokinim koncentratom i izazvao oduševljenje kupaca. Ime napitku je dao Frenk M. Robinson, Pambertonov knjigovođa i kasnije partner. Tokom prve godine prodato je jedva 25 galona pića. Pamberton ubrzo umire, i sa prvom krizom patent i firma bivaju prodati Ejsi Dži Kendleru, koji stabilizuje prodaju u SAD i lansira koku u inostranstvo. Već 1897. godine ustanovljen je njen karakterisični znak znak,, ali ali ne i njen njenaa kara karakt kter eris istič tična na boči bočica ca.. Poče Početk tkom om 20-t 20-tog og veka veka poči počinj njee proc proces es dizajniranja originalne ambalaže, koji je dovršen 1916. godine, kada je oblikovan sadašnji izgled bočice Coca-Cole. Posle Ejsinove smrti, ne verujući u trajnost investicije, njegovi naslednici se, brže bolje, oslobađaju preduzeća i ono 1923. godine prelazi u ruke tada mladog privatnika Roberta V. Vudrafa. Prava istorija za Coca-Colu tek tada počinje. 8
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Vudraf lansira tezu o "tajnoj formuli", te je sve do danas pravilo firme da recept znaju samo dve osobe koje nikad ne putuju zajedno avionom. Cena od pet centi po bočici dugo je bila jedan od važnih elemenata Coca-Cola mitologije. Najveći Vudrafov poduhvat vezan za tu cenu je i to da je za vreme II Svetskog rata, veštim poslovnim manevrom obavezao svoju firmu da će svakom američkom vojniku, bez obzira na kom se frontu u svetu nalazio, osigurati Coca-Colu po tradicionalnih pet centi, nezavisno od toga koliko je to kompaniju zaista stajalo. U toku rata podignute su u inostranstvu 64 punionice, od kojih većina u neposrednoj blizini velikih bojišta. Kada su "topovi utihnuli", postalo je jasno kako je Coca-Cola jedan od najvećih ratnih dobitnika. Danas se preko 705 miliona puta dnevno konzumira neki od Coca-Colinih proizvoda u više od 195 zemalja, u svim klimatskim zonama. Coca-Cola ima oko 5.8 milijardi potrošača, koji govore na 80 različitih jezika. Oko 94% svetske populacije danas zna za "Coca-Colu“ a dnevna potrošnja je oko 8.000.000.000 litara. Coca-Cola danas ima svoje punionice u više od 200 zemalja sveta. Dakle, ako se nekada zateknete na Tibetu i monarh pije slavnu "Coca-Colu", nemojte biti začuđeni jer sve je to deo globalizacije.
6. PROCES GLOBALIZACIJE TRŽIŠTA I EFEKTI NA POSLOVANJE PREDUZEĆA Globalizacija svetske ekonomije stvara više prilika, ali i više pretnji kako za postojeće tako i za potencijalne učesnike u nekoj privrednoj grani. Globalizacija u suštini predstavlja proces na nivou planete i obuhvata sve promene u odnosima između država, kao privrednih subjekata. Ona obuhvata sve odnose vezane za promene čak i promene za društva i određena ponašanja. Drža Državn vnee veli velike ke komp kompan anij ije, e, razn raznee nevl nevlad adin inee orga organi niza zaci cije je prov provod odee proc proces es globalizacije i integracije, nameću određene standarde, kodekse kroz razne prakse, politike, zahteve... Posebno značajne promene desile su se 60-tih godina prošloga veka kao što su: tehnološke promene: brža i bolja komunikacija, brži i bolji transport, sve više informacionih mreža koje globalno povezuju ljude; •
•
međuna međunarod rodne ne ekono ekonomsk mskee integr integraci acije: je: manje manje carin carinske ske tarife tarife,, valute valute povez povezane ane flukruirajućim kursevima, globalni tokovi kapitala;
9
Seminarski rad
•
•
Jelena Sekulić
sazrevanje tržišta u razvijenim zemljama: sporiji domaći rast, agresivniji izvoznici, manje intervencije države; pad pad kom komuni unisti stičko čkogg i socija socijalis listič tičkog kog režima režima:: sve više više zemal zemalja ja poveza povezanih nih sa kapitalističkim sistemom, više privatizacije. Globalizacija tržišta na takav način dovodi do stvaranja više prilika što ima za
posledicu povećanu brzinu razvoja i veću i jaču konkurenciju, a s druge strane stvaraju se veće tržište i manje međudržavne barijere. Da bi se izbegle pretnje globalizacije i/ili iskoristile prilike, preduzeća moraju izabrati transformaciju kojom će postati jači konkurenti. Tipične metode transformacije su: reinženjering •
•
•
•
restruktuiranje programiranih kvaliteta integracija i akvizicije promene kulture i ostale strateške promene.
Menadžment svakog preduzeća mora biti svestan ovih promena. Čak i komanije koje prodaju proizvode na manjim geografskim regionima osetiće posledice globalizacije. O globalnom poslovanju se govori kada je optimalni obim poslovanja neraspoloživ na jednom nacionalnom tržištu. Potrebno je da se stvore globalni proizvodi. To su oni proizvodi koji se prodaju u celom svetu. Prethodno je potrebno usaglasiti prioritet da se čitav svet posmatra kao jedno tržište.
7. UTICAJ GLOBALIZACIJE NA ZEMLJE U TRANZICIJI Zemlje u tranziciji su premale za velike probleme i prevelike za male probleme. Drža Države ve Evro Evrops pske ke Unij Unijee su svoj svojee nadl nadlež ežno nost stii pren prenel elee nadn nadnac acio iona naln lnim im organizacijama. Tako je stvorena evopska moneta "Euro" koji je postao simbol monetarne unije i novac koji se koristi u svim zemljama Evrope. Ekonomska globalizacija označava u prvom redu stvaranje i utvrđivanje pravila jedinstvenog svetskog tržišta sa slobodnim podsticanjem konkurencije i razvoja. Protivnici sa druge strane tvrde da velike multinacionalne korporacije koriste već zarađeni kapital da onemoguće stvaranje konkurenata konkurenata sa kojima bi morali deliti tržište.
10
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Politička Politička globaliza globalizacija cija je tesno tesno vezana vezana uz ekonomsk ekonomskuu globaliza globalizaciju. ciju. Postojanje Postojanje jedinstvenog svetskog tržišta smanjuje mogućnost nacionalnih država i zemalja u tranziciji da direktno podstiču razvoj vlastite ekonomije postavljanjem pravila koja daju prednost vlasti vlastitim tim firmam firmama. a. Mesto Mesto donoše donošenja nja odluka odluka se prenos prenosii iz državn državnih ih u me međun đunaro arodne dne institucije čime se smanjuje mogućnost ljudi da direktnim izborima predstavnika vlasti utiču na vlastiti razvoj. Kulturna globalizacija je susret različitih svetskih kultura i običaja. Protok robe, kapitala i ljudi preko državnih granica nosi sa sobom i protok navika, običaja i kultura. Ovaj proces kod različitih ljudi često izaziva različite reakcije. Neki smatraju uticaj nove kulture pozitivnim razvojem koji obogaćuje postojeću kulturu dok drugi u novoj kulturi vide pretnju utvrđenim vrednostima i pravilima. Otvorenost prema svetskom tržištu, duboka međunarodna integracija i revolucija u ekonomiji znanja oblikuju globalizaciju kao proces sa sve manjim mogućnostima zemalja u tranziciji da utiču na ekonomske procese. Vlade pojedinih država raspolažu sa sve manje moći koja prelazi u ruke menadžera multinacionalnih interesa kojima su podređene i najveće države sveta, što uzrokuje nestanak državnog kapitalizma i nacionalne države. Na međunarodnom planu, vlade deluju sve više zajedno s međunarodnim organizacijama. organizacijama. Globa Globaliz lizac acija ija uključ uključuje uje potpun potpunuu ekonom ekonomsku sku libera liberaliz lizaci aciju, ju, tj. otvara otvaranje nje vrata vrata krupnom biznisu. Multinacionalne kompanije su na čelu tog biznisa. Vlade država stvaraju maksimalno povoljne uslove za porast njihovog biznisa. Povez Povezano anost st veliko velikogg biznis biznisa, a, vlada, vlada, region regionaln alnih ih i međuna međunarod rodnih nih instit instituci ucija ja u stvaranju povoljnih okolnosti za globalizaciju nije slučajnost. Ono ima istorijske korene u kolonijalizaciji, otuda su dominantne snage bazirane na Zapadu. Ipak, bilo bi pogrešno današnju globalizaciju opisati kao repliku zapadnog kolonijalnog iskustva, jer je jedan od centara moći i u Japanu. Izrastaju i drugi centri kontrole u severoistočnoj i jugoistočnoj Aziji, kao što je Kina, a uskoro i Indija. Globalizacija ima pozitivne i negativne uticaje, odnosno aspekte na društvene, privredne, komunikacijske, nacionalne i druge faktore. f aktore. Pozitivni uticaji globalizacije su: preduzimljivost i kreativnost glavnih nosilaca, dobra organizacija rada, razvoj novih tehnologija i tehnika proizvodnje, racionalizacija i razvoj novih sirovina, razvoj novih izvora energije pri čemu se nabrojani uticaji posmatraju kroz integraciju nauke i proizvodnje. Drugu grupu pozitivnih uticaja čine prestrukturiranje proizvodnje gde se radno intenzivna proizvodnja locira u zemlje u razvoju jer je tamo jeftinija radna snaga, a kapitalno intenzivna proizvodnja se locira u područjima razvijenih zemalja. 11
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Treću grupu pozitivnih uticaja čini međuzavisnot koja se odražava kroz regionalna udruživanja, prenos znanja, prenos tehnologije, edukovanje radnika, mogućnost tehničkotehnološkog i proizvodnog obrazovanja mladih ljudi, itd. Negativni uticaji globalizacije izražavaju se preko opštih uticaja: nametanje običaja i shva shvata tanj njaa od stra strane ne razv razvij ijen enih ih i poti potisk skiv ivan anje je doma domaći ćihh trad tradic icio iona naln lnih ih vred vredno nost sti, i, nesolidarnost,... Globalizacija dovodi do neravnomerne zaposlenosti, do finansijske dominacije razv razvije ijeni nihh zema zemalj ljaa nad nad zema zemalj ljam amaa u razv razvoj ojuu (jer (jer razv razvij ijen enee zeml zemlje je imaj imajuu kapi kapita tal) l),, ograničavanje mogućnosti mogućnosti za razvijanje nacionalnih privreda od strane od razvijenih, itd. Globalizacija stvara jaz između bogatih i siromašnih tako što se velike i moćne privatne firme spajaju i šire, dok se mala poduzeća gube i nestaju u globalizovanju poslova koje koje rade rade.. Na isti isti taj taj nači načinn stva stvara raju ju se vlas vlasni nici ci jaki jakihh glob global alni nihh firm firmii koje koje je tešk teškoo kontrolisati jer zbog svog ulaganja kapitala žele još više, traže, kupuju, prodaju, sve da bi ostvarili još veći profit. Relativno brzo nakon uspostavljanja "novog svetskog poretka" pokazalo se da međusobna uslovljenost tranzicije i globalizacije u postrealsocijalističkim zemljama (kao zemljama u tranziciji, što je i naša država) daje učinke daleko od onih koje su pripadnici društvene većine u dominantnom delu tih zemalja želeli i očekivali. S druge druge strane strane,, global globaliza izacij cija, a, i pored pored znača značajni jnihh dostig dostignuć nućaa u tehnol tehnološk oškom, om, ekonomskom, informativnom, delom i kulturnom povezivanju sveta, pokazala je svoje duboke procepe i pre svega oslonac na nasilje ove ili one vrste. Entuzi Entuzijaz jazma ma više više nema, nema, čak čak ni u najmoć najmoćnij nijim im zemlja zemljama ma Zapad Zapada. a. Džinov Džinovske ske kompanij kompa nijee planet planetarn arnog og dosega dosega nastup nastupaju aju rušeći rušeći sve pred pred sobom sobom na novoos novoosvoj vojeni enim m prostorima prostorima.. Umesto Umesto obećanog obećanog blagostanj blagostanjaa javlja javlja se masovno masovno osiromaše osiromašenje. nje. Politička Politička sloboda jeste znatno veća nego u bivšem realsocijalističkom režimu. Ali su još veći beda, nezaposlenost i socijalno beznađe većine stanovništva u preovlađujućem delu zemalja postrealsocijalističke postrealsocijalističke „tranzicije".
12
Seminarski rad
Jelena Sekulić
ZAKLJUČAK Proces globalizacije se ne odnosi samo na ekonomsku globalizaciju, on menja naše životne okolnosti. To je način na koji danas živimo. Opirati se ekonomskoj globalizaciji bila bi jednako promašena taktika i za bogate i za siromašne nacije. Pesimistički pogled na globalizaciju smatra da ona uništava lokalne kulture, širi svetske nejednakosti i uveliko pogoršava živote siromašnih. Postoje tvrdnje da globalizacija stvara svetske pobednike i gubitnike od kojih nekolicina prosperira, a većina biva osuđena na bedan i očajnički život. Glavni Glavni promot promoteri eri ekonom ekonomske ske global globaliza izacij cijee su transn transnac acion ionaln alnee korpor korporaci acije, je, transnacionalne banke, međunarodni finansijski centri moći, međunarodne i regionalne organizac organizacije. ije. Osnovni Osnovni oblici oblici manifesto manifestovanja vanja globaliz globalizacije acije su finansijsk finansijski,i, investici investicioni oni i trgovinski procesi, a osnovna strategija njene realizacije je istovremeno lokalna i globalna, jer je to preduslov unifikacije međunarodnih standarda ekonomskog ponašanja. ponašanja. Globalne strategije su dominantno zasnovane na znanju, a nacionalne ih podržavaju i prilagođavaju im se u manjoj ili većoj mjeri. Tu alternativa praktično ne postoji (osim fatalistička). Globalizacija je kompleksni set procesa, a ne jedan jedini proces, a oni se odvijaju kontradiktornim načinima. Većina ljudi misli o globalizaciji jednostavno kao o odvlačenju moći ili uticaja iz lokalnih zajednica i nacija prema globalnom tržištu. Ovo stvarno i jeste jedn jednaa od njenih njenih poslje posljedic dica. a. Nacije Nacije gube gube dio svoje svoje ekonom ekonomske ske moći moći koji koji su nekada nekada posedovale. Nezavisno od svih negativnih aspekata globalizacije, njenu pojavu treba prihvatiti kao izazov za mogućnosti koje ona nudi u ekonomskom razvoju, rastu i blagostanju. Budućnost kako i svetskih tako i preduzeća zemalja koje su u tranziciji zavisi od građenja konkurent konkurentnost nostii sa sposobno sposobnošću šću ostvarivan ostvarivanja ja konkuren konkurentskih tskih prednosti prednosti na nacional nacionalnom nom tržištu, kao delu globalnog tržišta, i na ukupnom globalnom tržištu. Vođene sposobnim i inovativnim menadžmentom, preduzeća zemalja u tranziciji imaju šansu da ostvare rast na takvom tržištu. Neka od nacionalnih preduzeća, ona koja za to imaju kapacitete, moraju se povez poveziva ivati ti sa međuna međunarod rodnim nim kom kompa panij nijama ama i na taj način način se uspeš uspešnij nijee uključ uključiva ivati ti u globalno tržište. Vlade država koje su u tranziciji imaju ispred sebe zadatak da usklade kapacitete nacionalne privrede i pripreme ih za ekonomsku liberalizaciju koju donosi globalizacija.
13
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Pri tom se mora naći prostora i za povoljne uslove privređivanja i vlastitih preduzeća i stranih firmi koje nastupaju na međunarodnom planu. Globa Globaliz lizac acija ija ruši, ruši, zamag zamagljuj ljujee i margin marginali alizuj zujee sve ranije ranije kriter kriteriju ijume me podele podele (političke, ideološke, nacionalne, klasne, rasne, verske i sl.) i potčinjava ih racionalnom i univerzalnom ekonomskom ekonomskom kriterijumu, koji, po prirodi stvari, vodi dominaciji i moći onih koji koji raspol raspolažu ažu mob mobiln ilnim im kapita kapitalom lom,, tehnol tehnologi ogijom jom,, znanje znanjem m i inform informac acija ijama. ma. Krupni Krupni kapital u raznim oblicima ruši sve barijere i preko njega se na globalnom planu skoro sve rešava. Svet XXI veka će sigurno, po mnogo čemu, biti globalan. Pa ipak, i pored nezapamćene nezapamćene otvorenosti i međusobne zavisnosti, koje prate globalizaciju, a omogućene su bumom bumom inform informac acion ionih, ih, kom komuni unikac kacion ionih ih i transp transport ortnih nih tehnol tehnologi ogija, ja, ne prime primećuj ćujee se značajnije povećanje ekonomske, građanske, pravne, institucionalne, političke, kulturne i civilizacijske homogenizacije sveta. Paradoks globalnih nejednakosti (razlika) je previše uočljiv i to je možda najtanja vezivna nit globalizacije. Moramo živeti sa nealternativnošću globalizacije kao izvora sukoba, šansi, rizika i konkurencije. Moramo joj se prilagođavati i pokušavati od nje izvući što više koristi, iskoristiti što više šansi i mogućnosti koje ona pruža, ublažiti njena brojna negativna dejstva i pri svemu tome sačuvati što više svojih pozitivnih ekonomskih specifičnosti.
LITERATURA 14
Seminarski rad
1.
2.
3.
4.
5.
Jelena Sekulić
Komazec R., Savić J., Aničić R. i drugi: Makroekonomija , Viša poslovna škola Čačak, 2006. Drašković V., Jovović R.: Globalizacija u ekonomskom kontekstu , Montenegrin journal of economics No 3, Podgorica, 2006. Vidojević Z.: Kuda vodi globalizacija , Projekat: Tranzicija društva i privrede Srbije u procesu globalizacije i regionalizacije – pravci promena i aplikativni modeli, Beograd, 2006. Časopis Finansije br. 1-6 , Ministarstvo finansija Republike Srbije, Beograd, 2005. Bogdanović M., Šestović L.: Ekonomija od A do Z , Beogradska otvorena škola, Beograd, 2003.
6.
http:// www.economy.co.yu
7.
http://www.wikipedia.org
8.
htt http://www www.the .theccocaoca-ccola olacomp ompany any.com .com
15
