Fakultet za pravne I poslovne studije
SEMINARSKI RAD Predmet :Osnovi civilne bezbednosti Tema: Korupcija
Profesor: Dr. Ljubo Pejanovic
Student: Susnjic Stefan br.indeksa : 01/07
SADRŽAJ 1.UVOD..............................................................................................................1 2. KORUPCIJA.................................................................................................2 2.1. Definicija korupcije............................................................................2 2.2. Bitne karakteristike korupcije.............................................................3 2.3. Uzroci korupcije..................................................................................4 2.4. Oblici korupcije..................................................................................6 3. FENOMENOLOGIJA KORUPCIJE..........................................................8 4. MODEL KORUPCIJE U SRBIJI.............................10 5. SISTEM DRUŠTVENOG INTEGRITETA.............................................11 5.1. Posledice korupcije..........................................................................12 6. SUZBIJANJE KORUPCIJE......................................................................14 6.1. Subjekti suprostavljanja korupciji.....................................................16 7. ZAKLJUČAK..............................................................................................18 LITERATURA..................................................................................................19
1. UVOD Kako nas naše novine i emisije vesti svakodnevno podsećaju, mnoge zemlje današnjice moraju pod hitno da se suoče sa korupcijom, često kao uvod u ekonomski rast. Korupcija je pogubna i po društveno i po ekonomsko zdravlje i dobrobit bilo gde i bilo kad da se pojavi, bez obzira na stepen razvoja države. Izveštaji o korupciji se svakodnevno umnožavaju. To jasno ukazuje na to da je uprkos naporima u mnogim delovima sveta za suzbijanje korupcije, ona, zapravo, možda u porastu. To takoĎe pokazuje da ona nije nešto što je isključivo, ili prvenstveno, problem zemalja u razvoju. Korupcija je jedan od najvećih izazova našeg vremena, izazov kome se možemo i moramo suprostaviti. Korupcija, u većoj ili manjoj meri, predstavlja ne samo pretnju životnoj sredini, ljudskim pravima, demokratskim ustanovama i osnovnim pravima i slobodama već i usporava razvoj i produbljuje siromaštvo miliona širom sveta. Država koja se demokratizuje, ali pri tome ne donese i primeni zakone koji ureĎuju sukob interesa, finansijsko bogaćenje i podmićivanje, rizikuje da joj nove, mlade institucije budu podrivene željom za sticanjem privatnog bogatstva. Problem korupcije je veoma kompleksan i može se istraživati sa raznih aspekata u zavisnosti od predmeta i cilja istraživanja. Korupcija je pojava koja se uspiješno inkorporirala u skoro sve pore društvenog života i uz njenu se pomoć završavaju mnogi manje i više važni poslovi, što ukazuje na zloupotrebu i privatizaciju vlasti, pozicija i uticaja od strane lica koja rade na odreĎenim radnim mestima i insistucijama sistema. U tom kontestu treba uzeti u obzir i pojavu raznih privilegija i pritisaka moćnih krugova i aktera moći koji su u mogućnosti ne samo da svojim položajem i korišćenjem insistucija sistema vrše korupcijska krivična dela, nego i da utiču na sprečavanje otkrivanja i dokazivanja takve kriminalne delatnosti. Nešto više o korupciji, pojmu korupcije, uzrocima i oblicima pojavljivanja korupcije i načinima borbe protiv iste u narednim stranicama seminarskog rada.
2. KORUPCIJA Korupcija je izazov za teoretičare raznih disciplina, o čemu svedoče mnogobrojni radovi, od kojih se jedan broj odnosi i na odreĎivanje samog pojma. 2.1. Definicija korupcije Korupcija (lat. Corruptio), pokvarenost, u opštem smislu, zanemarivanje i zloupotreba službenih dužnosti zarad lične koristi, potkupljivanje, podmičivanje službenih osoba. U širem pravnom značenju, ovi oblici zloupotrebe službenih ovlašćenja i položaja iz koristoljublja (podmićivanje, zloupotreba položaja i ovlašćenja, davanje i korišćenje privilegija, protiv usluge, primanje provizija i poklona), a u užem- delikt davanja i primanja mita (zloupotreba službenog položaja, podmićivanje, primanje mita, provizija, protiv usluge). Pod korupcijom se podrazumeva kako davanje novca ili drugih materijalnih dobara s namerom da primatelj čini ili deluje po želji onoga koji daje; podmićivanje državnih službenika i drugih osoba na uticajnim položajima, tako i korištenje vlastitog društvenog položaja (funkcije) da bi se prisvojile ili nekome omogućile neke protivpravne privilegije i/ili materijalna dobit.1 Pored toga, u korupciju spada i sticanje materijalne dobiti kroz zloupotrebu položaja, kraĎom službenika u državnom sektoru, podmičivanje u slučaju da država odlučuje o pojedinim pravima neke pravne ili fizičke osobe, zloupotreba informacija koje su važne za trgovinska i poslovna pitanja ( a do kojih je javni službenik došao preko svoje funkcije ili položaja), sprečavanje konkurencije ili nekih drugih aktivnosti. Prosto rečeno, korupcija je zloupotreba poverenog javnog ovlašcenja radi sticanja privatne koristi. Ipak, donedavno sama reč je predstavljala potpuni tabu u stručnim i političkim krugovima. Zakonske definicije korupcije Petrović, Borislav; Gorazd, Meško, Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2004., str.183. 1
Zahtevaju odreĎeno stanovište, standard „čestitosti“ i model ispoljavanja korupcije u konkretnim slučajevima.2 Sa sociološkog i kriminološkog stanovišta korupcija je društveni, ali i lični problem i zbog toga predstavlja skup svih kažnjivih radnji kojima nosilac odreĎene državne ili društvene javne funkcije, zloupotrebljava svoj položaj i insistuciju u kojoj radi, škodi javnom interesu (kojem bi morao služiti) u tolikoj meri da potkopava poverenje graĎana i javnosti u društvo i državu. 2.2. Bitne karakteristike korupcije Korupcija nije pojava novijeg vremena. Ona ima svoju prošlost, budući da su pojedini oblici korupcije, naročito podmičivanja, postojali još u staroj Grčkoj i Rimu, pa se može reći da je korupcija stara koliko i država i da se uporedo sa njom i razvijala i dobijala nove pojavne oblike.3 To ukazuje na stalan razvoj korupcije , ali i na nadležnost nadležnih organa u njenom suprostavljanju, koja je započela još s njenim nastajanjem. Razvojem države i ekonomskim i političkim promenama, posebno mešanjem države u privredni razvoj i jačanjem birokratije, stvarali su se povoljniji uslovi za razvoj i ekspanziju raznih oblika korupcije.
Sve je to omogućavalo korištenje društvenog položaja i moći radi sopstvenog bogaćenja i razvoj korupcije do te mere da je postala jedan od ozbiljnih problema današnjeg sveta, utičući negativno na razvoj demokratskih odnosa, s druge strane.4 Ono što je danas karakteristično za korupciju, jeste njena aktuelnost, visok stepen društvene opasnosti, novi oblici njenog ispoljavanja u javnom i privatnom sektoru u sklopu privredne i vanprivredne delatnosti, povezivanje sa organiziranim kriminalitetom, sa kojim zajedno deluje kao ugrožavajući faktor bezbednosti. Korupcija se ispoljava u raznim oblicima koji se mogu dovesti pod konkretna krivična dela, pri čemu se ne sme zapostaviti činjenica da svi oblici korupcije ne moraju da sadrže i odreĎeno krivično delo, što znači da korupcija, po svom . Bošković, Mićo, Organizirani kriminalitet i korupcija, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka, 2004., str. 281. 4 Ibid. 3
sadržaju, u nekim slučajevima može i da prelazi granice krivično-pravne regulative. Korupcijska krivična dela po svojoj suštini spadaju u oblast privrednog kriminaliteta, s tim što sadržaj kriminalne korupcije može da obuhvati i korupcijske privredne prestupe. Poznata je činjenica da se korupcijska krivična dela, upravo zbog načina izvršenja i statusa pojedinih subjekata koji se pojavljuju u ulozi učinilaca, teško otkrivaju i dokazuju, tako da „Tamna brojka“ zauzima značajno mesto u ovoj oblasti kriminaliteta. Ako se poĎe od znatne prisutnosti „tamne brojke“ u oblasti korupcijskog kriminalitata, logično se može zaključiti da postoje i mnogi oblici korupcije koji nisu identifikovani, kako u oblasti privredne, tako i u domenu vanprivredne delatnosti. U mnogim situacijama kada je otkriveno korupcijsko krivično delo ne dolazi do krivičnog progona, ili ako bude podignuta optužnica, postupak dugo traje i ne dolazi do izricanja osuĎujuće presude, što je karakteristično kad su učinioci lica koja se nalaze na javnim funkcijama ili zauzimaju visoko rangirana radna mesta u društvenim i privrednim institucijama. Jedna od značajnih karakteristika korupcije manifestuje se u meĎusobnom odnosu korupcije i siromaštva, što je vezano sa motivom izvršenja korupcijskih krivičnih dela i moralnim shvatanjima korupcije. Korupcija može da ostvari direktan i indirektan uticaj na siromaštvo. Direktan uticaj se ispoljava u povećanju cijena javnih usluga koje gube na kvalitetu i dolazi do ograničavanja pristupa graĎana jeftinijim osnovnim životnim resursima (hrana, voda itd.), dok se indirektan uticaj na siromaštvo ogleda u tome što ona predstavlja prepreku ekonomskom razvoju, odnosno povećava javne troškove, usporava privredni rast i onemogućava redovan i normalan prihod budžetu, što je opet u direktnoj vezi sa mogućnošću finansiranja javnih usluga. 2.3.Uzroci korupcije Po nekima je u korenu problema siromaštvo. Bez siromaštva ne bi bilo korupcije. MeĎutim, čak i ako je siromaštvo osnovni uzrok, ono ne može biti i jedini. . Ako je siromaštvo uzrok korupcije, onda je teško objasniti zašto su 6
bogate, imućne zemlje preplavljene skandalima, od kojih je veoma mali broj vezan za one koji bi se mogli nazvati „siromašnim“ ili „u oskudici“. 5 To bi, takoĎe, suštinski izjednačilo siromaštvo sa nepoštenjem. Korupcija je zato mač sa dve oštrice - može da se pojavi u bogatstsvu i obilju, ali i u oskudici Relativno je mali broj pojedinaca čija korumpiranost može imati veoma negativan uticaj na zemlju, a njihovo ponašanje može ali ne mora da bude vidljivo običnom graĎaninu. MeĎutim, sitna korupcija sa kojom se ljudi susreću iz dana u dan, tokom svojih svakodnevnih aktivnosti, često se može pripisati siromaštvu u ovom ili onom vidu. U najsiromašnijim zemljama (često onim sa korupiranom elitom) očigledan je neuspeh vlade u isplati plate javnim službenicima. Ali često država ne može da priušti da to učini. Tako se na neadekvatne prihode javnih službenika gleda kao na dodatni uzrok korupcije barem na nižim nivoima, ako ne i u celokupnom sistemu. Ipak, rešenje je mnogo komplikovanije od prostog povećanja plata. Tačno je da je pritisak na javne službenike da zloupotrebe položaj veći ako žive blizu ili ispod linije siromaštva. Ipak, dokazi su u najboljem slučaju nejasni po pitanju da li samo povećanje plata u javnom sektoru može da smanji korupciju. Pored toga, većina onih koji su umešani u veliku korupciju imaju mnogo više nego što će njima ili njihovim porodicama ikada biti potrebno, a ipak nastavljaju sa zloupotrebama. 6 Korupcija, pored ostalih, sadrži i historijsku komponentu, pa u tom kontekstu treba posmatrati nastanak i razvoj kriminogenih faktora koji se pojavljuju kao uzroci korupcije, kako u razvijenim, tako i u nerazvijenim zemljama. To potvrĎuje da se korupcija ispoljava u raznim oblicima u raznim državama širom sveta, u zavisnosti od etnoloških obiležja koja je karakterišu. Korupcija sve više postaje nacionalni i globalni problem, i kao takva je posebno prisutna u zemljma koje su bile u odreĎenim konfliktima, kao i u zemljama u tranziciji, a samim tim njena aktuelnost dolazi do izražaja i na prostorima Srbije. Nije lako ni jednostavno sagledati sve činioce 5 6
http://ww.transparentnost.org.yu/publikacije, 14.03.2009. http://www.transparentnost.org.yu/publikacije, 14.03.2009.
koji doprinose rastu korupcije u zemljama u razvoju, ali uglavnom su to slaba državna administracija i političke institucije. Različiti kriminogeni faktori su zastupljeni u pojedinim zemljama u tranziciji. MeĎu njima su značajni: a) nepostojanje valjanog sistema državne kontrole, b) nedostaci i propusti u ekonomskoj politici u prelaznom periodu, c) neadekvatna zakonska regulativa i nedorečeno zakonodavstvo, d) slaba organizacija poslova, e) slabosti socijalne politike, f) nezadovoljavajući materijalni položaj javnih službenika, tj. male plate i nepostojanje socijalne sigurnosti. Prelazak sa dogovorne na tržišnu ekonomiju u zemljama u tranziciji, stvara pogodnu osnovu za pojavu korupcije, što je karakteristično i za Srbiju, gde zakoni tržišne privrede nalaze adekvatnu primenu. U tom kontekstu, ekonomski jača strana uvek je u situaciji da diktira uslove
ekonomski slabijem subjektu, koji ukoliko želi da opstane na tržištu, u mnogim situacijama mora da prihvati te uslove, od kojih neki predstavljaju i oblik korupcije koji se manifestuje kroz konkretno korupcijsko krivično djelo. Bitno je spomenuti nepostojanje adekvatnog kontrolnog mehanizma, dugogodišnje ostajanje odreĎenih kadrova na pojedinim radnim mestima, ovlaštenja javnih službenika, što otvara put za bliske kontakte i saradnju sa mnogim drugim državnim i privatnim subjektima, sklonim raznim nezakonitim delatnostima, a što navedene faktore dovodi u direktnu vezu sa pojavom raznih oblika korupcije.7 2.4. Oblici korupcije U krivičnopravnom smislu korupcija se ispoljava kroz razna krivična dela, u zavisnosti od regulative svake države. Najčešće su to krivična dela primanja i davanja mita, zloupotreba službenog položaja, zloupotreba ovlašcenja, Bošković, Mićo, Organizirani kriminalitet i korupcija, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka, 2004., str. 292-296. 7
nezakonito posredovanje, povreda ravnopravnosti u privrednom poslovanju, pronejera, poreska utaja, zaključenje štetnog ugovora, primanje nezasluženih vrednosti, nezakonito davanje poklona, primanje mita za vreme izbora, pranje novca i razni oblici falsifikovanja. Ipak, najkarakterističnija korupcijaska krivična dela su primanje i davanje mita, koje se ispoljava kroz pasivno, aktivno i naknadno podmićivanje. Tako je korupcija u zemljama koje su prošle ili se još uvijek nalaze u tranziciji posebno izražena u oblasti privrednih delatnosti, naročito u javnim službama, prilikom vršenja službene dužnosti i javnih ovlašcenja, ekonomsko– finansijskog kriminaliteta i korupcije, posebno u proizvodnji, trgovini, finansijama, bankarskom sistemu, s tim što su u procesu transformacije zapaženi svojevremeno, novi oblici korupcije, kao što su: izbegavanje poreza, lažno bankrotiranje, pranje novca, nepošteno rukovođenje državnim dobrima, nezakonit rad sa javnim fondovima i drugo. Pojavni oblici korupcije u nekim zemljama tranzicije manifestuju se u: spoljnoj trgovini (carinske i poreske malverzacije), bankarstvu, transformaciji državne svojine, proizvodnji i vršenju usluga. Posebni oblici korupcije se ispoljavaju u fiktivnom izvozu i ponovnom uvozu raznih vrsta robe, kao što su alkohol, duvan, cigarete, tehnička roba, uz carinske i poreske malverzacije. Svi navedeni oblici korupcije nisu prisutni u svakoj od navedenih zemalja, a i onih koji su prisutni razlikuju se po svom sadržaju, uzrocima i intezitetu negativnog delovanja.8 U zemljama tranzicije, negde više negde manje, prisutni su raznovrsni oblici korupcije, u mnogim zemljama čak isti, s tim što se mora konstatovati da su one zemlje koje su uspešno prošle proces tranzicije stvorile i povoljnije uslove za suprostavljanje korupciji, i smanjenje njenog obima, a nastajanje novih i širenje postoječih oblika stavile pod kontrolu, s obzirom na to da u toj fazi razvoja, uz sve objektivne i subjektivne teškoće, nije moguće iskoreniti korupciju. 8
Idem, str.296-298.
3. FENOMENOLOGIJA KORUPCIJE Pored pravnog razlikovanja korupcije uobičajeno je kriminološkokriminalističko razlikovanje pojedinih oblika korupcije na: a) uličnu, b) ugovaračku, c) političku, d) sudsku i e) privrednu. 9 Ulična korupcija obuhvata sve oblike „situacijskog“, spontanog potkupljivanja javnih službenika ili odgovornih osoba, bez prethodnog plana ili posebne najave primatelja dara, sa svrhom izbegavanja redovnih obaveza ili postupaka u skladu sa zakonom, odnosno izvršenja zakonskih obaveza, sankcija, ostvarenjem nepripadajućih koristi ili prekorednim ostvarenjem nekih prava i sl. Ovi slučajevi korupcije prepoznatljivi su prilikom podmićivanja npr. policajaca, carinika i drugih službenih i odgovornih osoba. Ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi jeste posledica sklapanja štetnih ugovora, dodela koncesija, graĎevinskih radova, nepoštivanjem redovne procedure dodele tih poslova na teret proračunskih sredstava, bez nadzora kvaliteta, rokova načina izvoĎenja tih radova, izigravanja javnih konkursa u civilnom ili vojnom sektoru poslovanja. Politička korupcija je svesno pripremanje i izglasavanje manjkavih ili punih „pravnih praznina“ zakonskih akata, podzakonskih odluka tela izvršne vlasti, izbegavanje poreznih obaveza, netransparentno voĎenje evidencija finansijskih transakcija, različiti načini pogodovanja pojedinih interesnih grupa, na štetu općih interesa. Petrović, Borislav; Meško, Gorazd , Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2004., str. 185-186. 9
Sudska korupcija obuhvata protivpravna ponašanja, zloupotrebom položaja pripadnika sudske vlasti, ali i ostalih pripadnika pravosudne vlasti. Ova korupcija posebno uništava vladavinu prava jednakosti. Privredna korupcija obuhvata preostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi, graĎevinarstvu, zdrastvu, prosveti i profesionalnom sportu. Kao što se iz prethodnih napomena vidi, korupcija se javlja na području javnog, privatnog i političkog sektora. Akteri korupcije mogu biti državni činovnici na svim nivoima, privatne osobe koje rade u različitim korporacijama te političari na lokalnom i državnom nivou. Interes organizovanog kriminaliteta je da kontrolira sva tri sektora i utiče na privredu i politiku države, stvarajući tako i klimu neizvesnosti i društvene dezorganizacije.
4. MODEL KORUPCIJE U Srbiji Prema izveštaju svetske banke iz 2001. godine (WB) model korupcije u Srbiji je karakterističan: 1. visokom razinom zabrinutosti javnosti za korupciju, 2. niskim poverenjem javnosti u vlade,
3. državnom korupcijom i sukobom interesa, 4. neefikasnošću javne administracije, koja se odražava u široko raširenom podmićivanju u javnim službama, 5. iskrivljenim poslovnim okruženjem, i 6. značajnim teretom za siromašna domaćinstva, što još više naglašava siromaštvo i nejednakost.10 Na osnovu ovakvog modela korupcije, istraživački tim je došao do zaključka da je najprimjerenija podela korupcije u BiH na: - državnu i - administrativnu. Pri tome, pod državnom korupcijom se podrazumevaju aktivnosti pojedinaca, skupina i firmi u privatnom i javnom sektoru koji ostvaruju uticaj na stvaranje zakona, propisa, uredbi i drugih vladinih politika u svoju korist, kao rezultat nezakonitog i netransparentnog pružanja privatnih koristi javnim dužnosnicima. Administrativna korupcija se odnosi na namerno nametanje iskrivljavanja postojećih zakona, pravila i propisa da bi se pružila prednost bilo vladinim ili nevladinim akterima kao rezultat nezakonitog pružanja privatne koristi javnim dužnosnicima. 10
Idem, str. 187.
5. SISTEM DRUŠTVENOG INTEGRITETA Korupcija podriva demokratski razvoj, koči rad javnih institucija i optimalno korišcenje resursa. Na kraju, ona lišava najranjivije članove društva razvoja i višeg kvaliteta života. Šira promocija društvenog integriteta ključna je za svaki proces održivih reformi. Korupcija može da se smanji podizanjem nivoa društvenog integriteta, i ovaj pristup je od vitalnog značaja ukoliko ne žele da se podriju drugi napori za unapreĎenje pravičnog i održivog razvoja. Čak je i sam izraz skorijeg datuma, a proizišao je iz rasprava voĎenih unutar pokreta Transparency International. Danas je opšte prihvaćeno da moderan sistem vlasti podrazumeva odgovornost. Bez toga nijedan sistem ne može da funkcioniše na način koji bi promovisao javni interes umjesto privatnih interesa onih koji imaju kontrolu. U suštini, cilj zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji je da se udalje od sistema koji je u biti zasnovan na hijerarhiji, u kome autokratska vladajuća elita izdaje nareĎenja koja oni na dnu hijerarhije, u većoj ili manjoj meri, sprovode. Ovaj sistem zastupa stanovište da se treba kretati ka sistemu „horizontalne odgovornosti“, u kojoj je moć raspršena, gde niko nema monopol i gde svako odgovara posebno.11 U sistemu „horizontalne odgovornosti“ zatvara se začarani krug u kome je svaki činilac istovremeno i čuvar i čuvani, kontrolor i kontrolisani. Ovaj krug izbegava i na taj način daje odgovor na večno pitanje: „Ko će čuvati čuvare“. Jednostavno rečeno, demokratizovati znači uspostaviti različitu vrstu horizontalne odgovornosti i to odgovornsti onih na vrhu umesto onih na dnu. Zbog toga je potrebno udaljavenje od sistema vertikalne odgovornosti, bilo da se radi o tiraninu ili vladavini jedne partije, i okretanje horizontalnoj
odgovornosti, u kojoj je stvoren sistem organa kontrole i nadzora koji kontrolišu zloupotrebe ovlaštenja drugih organa ili grana vlasti. 11
http://www.transparentnost.org.yu/publikacije, 14.03.2009.
To uključuje: a) sudove, b) glavne revizore, c) centralne banke, d) parlamente (i njihove odredbe za budžetsku kontrolu) i e) slobodne i nezavisne medije. Kada se takvi mehanizmi odgovornosti stvaraju kao deo društvenog napora da se smanji korupcija, oni onda predstavljaju „sistem integriteta“. Ovaj sistem reguliše sukobe interesa u javnom sektoru, uspešno vrši podelu vlasti i ograničava situacije u kojima se javljaju sukobi interesa ili koji imaju negativne posledice po opšte dobro. To podrazumeva odgovornost, transparentnost, prevenciju i kažnjavanje. Sistem integriteta otjelovljuje sveobuhvatno viĎenje reforme, bavi se korupcijom u javnom sektoru preko vladinih procedura (kodeksi ponašanja za rukovodioce, organizacione promene, pravne reforme, reforme birokratske procedure, itd.) i kroz reformu građanskog društva. Krajnji cilj uspostavljanja sistema društvenog integriteta je da se korupcija učini „visokorizičnim“ poduhvatom sa „malom zaradom“. Kao takav, ovaj sistem teži da spreči da se korupcija uopšte i desi umesto da se oslanja na kažnjavanje nakon što je do korupcije došlo. 12 Svaka zemlja već ima neki „sistem društvenog integriteta“ ma kako on korumpiran i neefikasan bio. 5.1. Posledice korupcije Korupcija kao društveno negativna pojava sa visokim stepenom društvene opasnosti, u svakom društvu proizvodi posledice koje negativno deluju na njegov celokupni razvoj, što posebno dolazi do izražaja u zemljama tranzicije, jer usporava privatizaciju, potiskuje privatni sektor i koči prelazak na tržišnu privredu, zatim utiče na nepoštovanje zakonitosti, što se sve skupa negativno odražava na celokupan razvoj zemlje.13 MeĎutim, kada se govori o negativnim posledicama korupcije, ne sme se zaboraviti ni tzv. sitna korupcija, jer ona posebno iritira graĎane koji bez nje ne mogu da završe mnoge svoje poslove, a Ibid. Bošković, Mićo, Organizirani kriminalitet i korupcija, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka, 2004., str. 353. 12 13
uvek postoji opasnost da ovaj vid korupcije razvojem društvenih odnosa, preraste i u mnogo teže oblike korupcije. “Veliku korupciju“14 trebalo bi obuzdati iz praktičnih razloga. Suočena sa izazovom održavanja ili poboljšanja standarda života, nijedna zemlja ne može da dozvoli sebi neefikasnost koja prati korupciju.15 Te Posledice korupcije, odnosno troškovi koje korupcija izaziva, direktno utiču na smanjenje prihoda budžetu, a samim tim umanjuju i društveni standard stanovništva, čime se ispoljava još jedna komponenta korupcije, a to je njen doprinos povećanju siromaštva i polarizaciji društvenih slojeva.
Korupcija dovodi do potpunog ili delimčnog nenaplaćivanja javnih prihoda, odnosno do preusmeravanja javnih prihoda u privatne svrhe. Negativna posledica takvog dejstva korupcije vidno se ispoljava u oblasti javnih službi, odnosno, pre svega, budžetskih korisnika, gde su male plate i neredovno se isplaćuju, što se, u krajnjem slučaju, manifestuje kroz slabiji i neefikasniji rad organa pravosuĎa, policije, carine, inspekcijskih organa i nekih drugih uslužnih delatnosti, s jedne strane, i stvaranje sklonosti i navike zaposlenih u ovim organima da prihvataju korupciju, i to najčešće podmićivanjem, s druge strane. Prema nekim mišljenjima, izbegavanje obaveza prema državi je jedan od najizraženijih vidova korupcije u BiH. Posledice ovog vida korupcije ogledaju se u ilegalnim postupcima neplaćanja carina, poreza i akciza i podmićivanja inspektora. U ovom slučaju mito služi smanjivanju troškova za firmu ili pojedinca, a rezultat takvog načina poslovanja jeste godišnje smanjenje javnih prihoda za jednu trećinu. Pored negativnog dejstva na celokupan proces reforme, korupcija doprinosi destabilizaciji državne vlasti uopšte, eroziji sistema moralnih vrednosti, nepoštovanju zakonitosti, omogućava bogaćenja i ostvarivanje drugih ličnih interesa, ugrožava ljudska prava i demokratski razvoj društva i dovodi do nesigurnosti i dezorijentacije. 16
6. SUZBIJANJE KORUPCIJE Veliki iznosi mita ili provizije koje preduzeća iz razvijenih zemalja nude ili plaćaju u svojoj trci za dobijanjem državnih narudžbina u zemljama u razvoju ili zemljama centralne ili istočne Evrope. 15 htpp://www.transparentnost.org.yu/publikacije, 14.03.2009. 16 Ibid. 14
Svako društvo i država odreĎuju subjekte i odgovarajućim propisima definišu njihovu nadležnost i ovlašćenja u suprostavljanju korupciji, kao i drugim oblicima kriminaliteta, uzimajući u obzir osnovne etnološke faktore i fenomenološka obeležja korupcije na svojoj teritoriji. Suzbijanje korupcije mora se odvijati u okvirima kriminalne politike, tj. politike suprostavljanja kriminalitetu, koja podrazumijeva organizovanu, plansku i sveobuhvatnu aktivnost nadležnih organa i ostalih društvenih subjekata u sprečavanju i otkrivanju korupcijskih krivičnih dela. Svaka zemlja nakon izvršene analize etnoloških i fenomenoloških obeležja korupcije, u okviru borbe protiv kriminaliteta pronalazi najefikasnije metode sprečavanja i otkrivanja korupcijskih krivičnih dela. Prema tome, sistem kriminalne politike zavisi od mnogih faktora kao što su: - mentalitet i psihologija naroda, - stepen ekonomske i društvene razvijenosti, -rasprostranjenost, struktura i tendencija kretanja kriminaliteta i devijacija, - korišcenje kriminoloških, socioloških, penoloških i drugih znanja.17 Polazeći od politike suzbijanja kriminaliteta uopšte, može se konstatovati da su prevencija i represija dva opšta metoda u okviru kriminalne politike koji se primjenjuju u suprostavljanju korupciji i koji sadrže niz različitih mera i radnji, zasnovanih na zakonu. Suprostavljanje korupciji mora biti dugoročno, zasnovano na usvojenoj strategiji borbe protiv korupcije, s ciljem održavanja postignutih rezultata i postizanja još većeg stepena efikasnosti. Izradi strategije
borbe protiv korupcije, pored sagledavanja etnoloških i fenomenoloških obeležja, mora da prethodi procena i prognoza korupcije, pa se tek potom odlučuje o radnjama, merama i sredstvima koje treba da sadrži pomenuta strategija. Bošković, Mićo, Organizirani kriminalitet i korupcija, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka, 2004., str. 360-361. 17
Bitan segment antikorupcijskog delovanja jeste i preduzimanje mera na jačanju političke volje za borbu protiv korupcije. Postoji čitav niz mera koje su povezane sa ovim, a koje, s druge strane, doprinose jačanju političke moći u borbi protiv korupcije. MeĎu njima su posebno značajne: javne državne finansije. Dostupnost informacija o svim državnim prihodima i finansijskim transakcijama je značajan insrument u borbi protiv korupcije; davanje problemu korupcije zasluženog mesta i u području javnog informisanja i na svim nivoima obrazovanja; jačanje privatnog sektora.Podrška razvoju privatnog sektora predstavlja znak dobre volje vladajućih struktura u razvoju tržišne privrede, pravne i grĎanske države; kontrola rada državnih organa. Kontrola efikasnosti pružanja državnih usluga će smanjiti korupciju, jer u slučaju kvalitetnog rada državnih službi nema razloga za korumpiranost.18 Odgovarajuće planiranje mjera i realizaciju strategije borbe protiv korupcije, nije moguće u potpunosti ostvariti bez političke volje i odlučnosti svih nadležnih organa, kao i svih onih faktora koji poseduju bilo koji oblik vlasti ili uticaj bilo koje vrste u zemlji. Politička volja, koja predstavlja odlučnost i smelost svih onih koji imaju odreĎenu vlast da se bezkompromisno suprostave korupciji, podrazumijeva nezavisnost i samostalnost organa otkrivanja, nadzora, kontrole, gonjenja i presuĎivanja i njihovo delovanje u okvirima predviĎenim ustavom i odgovarajućim zakonskim propisima. To znači da nijedno lice, bez obzira na to na kojoj se funkciji nalazilo i u kojim organima vlasti radilo, ne može da ima veću moć od zakona, niti da utiče na dalji tok krivičnog postupka, usmeravajući ga prema svom nahoĎenju. Država, kao tvorevina u okviru koje deluju organi vlasti i subjekti suprostavljanja korupciji, može da se zaštiti od korupcije, upravo, zakonitom delatnošću tih organa. Pa je stoga nužna potpuna politička volja i odlučnost da se uspe, što podrazumeva i prethodno iskorenjenje korupcije u sopstvenim redovima i meĎu zaposlenima kod nadležnih organa. 6.1. Subjekti suprostavljanja korupciji 18
Idem, str. 364-365.
U suzbijanju korupcije učestvuju razni subjekti koji svoju delatnost ostvaruju uglavnom kroz institucionalno delovanje, gde do izražaja dolazi delatnost države i državnih organa, zatim kroz delovanje meĎunarodnih organizacija i, najzad, delatnošću nevladinih organizacija. Bitno je da u postojećim organima postoje stručno osposobljeni kadrovi koji će se stalno usavršavati kroz aktuelnu praksu i pojedine oblike edukacije, kako bi se osposobili upravo za primenu savremenih metoda u suprostavljanju korupciji.
Od organa koji institucionalno deluju, na prvom mestu treba istaći ulogu države i njenih organa, kako onih koji imaju zakonodavnu nadležnost, tako i onih koji deluju u okviru izvršne i sudske funkcije. Parlament i vlada, kroz razmatranje odreĎenih izveštaja koji se odnose na razne segmente korupcije a koje su dužni da joj podnose njeni organi, takoĎe mogu doći do saznanja o problemima u suprostavljanju korupciji, i mogu odmah, adekvatnim merama, efikasno delovati na rešavanju tih problema, bez obzira da li su oni organizacione, zakonodavne, političke, ekonomske ili neke druge prirode. Osnovni državni subjekti u suprostavljanju korupciji jesu organi otkrivanja, gonjenja i presuĎivanja, kao i drugi organi nadzora i kontrole, čija delatnost posebno treba da doĎe do izražaja prilikom otkrivanja korupcijskih krivičnih dela. Ovi subjekti kroz mere svog preventivnog i represivnog delovanja, preduzimaju mere da se sprieči korupcija, otkriju korupcijska krivična dela i njihovi učinioci, obezbiede dokazi, pokrene i vodi krivični postupak. Policija, kao najstručnijni organ otkrivanja svih krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti, pa stoga i korupcijskih krivičnih dela, ima posebna ovlašcenja u primeni represivnih mera, koja nemaju drugi organi koji se takoĎe pojavljuju kao subjekti otkrivanja korupcijskih krivičnih dela.19 Organi pravosuĎa, tužilaštvo kao organ gonjenja u čiju nadležnost spada i voĎenje istrage i sud, kao organi presuĎivanja, ostvaruju takoĎe značajnu 19
Idem, str. 397-398.
ulogu u sprečavanju korupcije i u primeni odgovarajućih mera represije prema učiniocima korupcijskih krivičnih dela. U oblasti preventivnog i represivnog delovanja s ciljem efikasnijeg suprostavljanja korupciji, ne može se isključiti ni delatnost pojedinih meĎunarodnih organizacija. U tom smislu treba posmatrati i napore Evropske unije, Svetske banke i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u pravcu pružanja odgovarajuće finansijske pomoći i stvaranja efikasnije organizacije nadležnih organa, ili pak osnivanja nekih novih organa, kako bi se delatnost usmerila u pravcu postizanja boljih rezultata u sprečavanju korupcije, odnosno u otkrivanju i dokazivanju korupcijskih krivičnih dela. Nevladine organizacije takoĎe imaju odreĎenu ulogu, pre svega u primjeni preventivnih mera u sprečavanju korupcije, ali i u domenu približavanja graĎanima ove problematike i pružanja pomoći u zauzimanju ispravnih stavova o ovoj društveno negativnoj pojavi, kao i usmeravanje graĎana da vrše pritisak naročito na javne službe, u cilju postizanja veće javnosti i transparentnosti njihovog rada.20
Z A K LJ U Č A K 20
Idem, str.398-399.
19 Ovaj seminarski rad sam započeo objašnjavanjem pojma korupcije, a zatim bitnih karakteristika, oblika i uzroka korupcije, te sam se osvrnuo na model korupcije u Bosni i Hercegovini. Potom sam izneo neke bitne obiležja sistema društvenog integriteta, te sam smatrao da je važno napisati nešto, u najkraćim crtama, o suzbijanju korupcije i subjektima borbe protiv korupcije. I na kraju, potrebno je napraviti mali rezime prethodno napisanog, odnosno, izneti zaključak. Korupcija je jedan od najvećih izazova našeg vremena, izazov kome se možemo i moramo suprostaviti. Ne postoje ni prečice, niti laki odgovori. Pošast korupcije će uvek, u ovom ili onom vidu, biti nad nama. Korupcija nastaje tamo gde postoji kombinacija mogućnosti i sklonosti. Nju može da inicira bilo koja strana u transakciji: službeniku može biti ponuĎeno mito ili službenik može da zahteva (nezakonito) plaćanje. Siromaštvo bi moglo da pothranjuje sklonost, ali realne strategije koje smanjuju mogućnost mogu da budu i jesu stvorene. Stoga strategije za obuzdavanje korupcije treba da budu usmerene na oba činioca. Mogućnosti mogu biti minimalizovane putem sistematskih reformi, a sklonost smanjena preokretanjem scenarija „visoka dobit, nizak rizik“ u „niska dobit, visok rizik“ delotvornim preventivnim, prisilnim i odvraćajućim mehanizmima odgovornosti. Ovim treba obuhvatiti i onoga koji mito prima i onoga koji mito daje. Da bi strategija bila uspešna, potrebno je da se bavi ne samo pitanjem primene zakona i gonjenjem već i prevencijom i obrazovanjem zajednice. Dakle, usvajajući sveobuhvatni pristup i okupljajući sve glavne učesnike u procesu antikorupcijske reforme, država ili zajednica je u stanju da smanji korupciju do nivoa koji se može kontrolisati. Ništa od ovoga se ne može postići bez prosviećenog i odlučnog političkog voĎstva, bez visokog nivoa svesnosti i podrške javnosti i bez motivisanog i dobro voĎenog privatnog sektora.
LITERATURA 20 1. Meško, Gorazd; Petrović, Borislav, Kriminologija, Pravni fakultet Univerziteta u Sarajevu, Sarajevo, 2004. g. 2. Bošković, Mićo, Organizovani kriminalitet i korupcija, Visoka škola unutrašnjih poslova, Banja Luka, 2004. g. 3. http://www.transparentnost.org.yu 4. bs.wikipedia.org/wiki/Korupcija
