Uvod Preduzeće je samostalna, ekonomska, pravna i organizaciona celina, osnovana radi obavljanja određene delatnosti, i sa osnovnim zadatkom da ostvari pozitivni rezultat u obavljanju te delatnosti. Svako preduzeće teži da bude uspešno u poslovanju. Istraživanjem, kvantificiranjem, deskripcijom i ocenom finansijskog statusa i uspešnosti poslovanja preduzeća bavi se finansijska analiza. Finansijska analiza predstavlja “iscrpno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja neke jedinice računovodstvenog obuhvatanja na temelju njenih računovodstvenih izveštaja“.1 Informaciona podlogu za finansijsku analizu su osnovni finansijski izveštaji: bilans stanja, bilans uspeha i bilans tokova gotovine. Može se reći da finansijska analiza ima opšte i posebne ciljeve. Ispitivanje i ocena finansijske situacije i merenje rentabilnosti uloženog kapitala, kao i pružanje svrsishodnih informacija o tome određenim korisnicima su opšti ciljevi finansijske analize. Posebni ciljevi finansijske analize su determinisani interesima i zahtevima pojedinih internih i eksternih korisnika analitičkih izveštaja. Kao interni korisnici javljaju se: vlasnici kapitala-insajderi, uprava preduzeća, poslovodni organi i sindikat. Njihovi ciljevi mogu biti: analiza održavanja kapitala, analiza alternativnih izvora finansiranja, analiza razvoja investicija itd. Kao eksterni korisnici finansijske analize u preduzeću javljaju se: vlasnici kapitala-autsajderi, poverioci, državni organi, statistički zavodi, privredne komore, sindikati, konkurenti i drugi. Njihovi ciljevi su različiti. Tako na primer, poverioci su zainteresovani za analizu sigurnosti povraćaja sredstava, dok su konkurenti zainteresovani za analizu finansijskog i rentabilitetnog položaja. Postoje različite vrste finansijske analize. U ovom radu biće izvršena racio analiza, analiza tokova finansijskih sredstava i analiza rizika na primeru preduzeća “Tigar“ A.D. (Fabrika Obuća)
1
Stojilković M., Krstić J., “Finansijska analiza” Niš, 2000.
1
1. Racio analiza Racio analiza je, zahvaljujući svojoj jednostavnosti, jedna od najkorišćenijih metoda finansijske analize. Pod ovim pojmom se podrazumeva ispitivanje i ocena finansijske situacije i uspešnosti poslovanja privrednih subjekta na bazi seta svrsishodno odabranih i adekvatno grupisanih racio brojeva, koji predstavljaju kvantifikovane odnose dve funkcionalno povezane bilansne pozicije, izražene matematičkom formulom.2 Premise na kojima počiva racio analiza su sledeća tvrđenja:3 svaki racio broj mora biti relevantan indikator odnosa koji pokazuje; ocena prikazanog odnosa podrazumeva analizu uticaja oba elementa datog racia (i brojitelja i imenitelja); za adekvatnu ocenu je neophodno obezbediti vremensku uporedivost; Prilikom analize se mora uzeti u obzir međuzavisnost racio pokazatelja; u cilju preglednosti, racio brojeve treba prikazati tabelarno, grupisane u homogene grupe u zavisnosti od cilja analize; ocena i interpretacija racio brojeva vrši se u odnosu na unapred postavljene standarde. Uspešna ocena finansijskog i rentabilitetnog položaja preduzeća, pretpostavlja poznavanje standarda za racio brojeve koji su predmet ispitivanja. Neki od tih standarda su: racio brojevi utvrđeni na bazi bilansa preduzeća iz nekoliko prethodnih uzastopnih obračunskih perioda; racio brojevi utvrđeni na bazi planskih bilansa za period koji je predmet analize; racio brojevi izabranih preduzeća; racio brojevi privredne grane kojoj preduzeće pripada; standardi samog analitičara, do kojih je došao dugogodišnjim iskustvom itd. Postoji veliki broj racio brojeva. Oni se mogu na različite načine grupisati u manje ili više homogene grupe. U literaturi se, najčešće racio brojevi sistematizuju u dve osnovne grupe: Indikatori za analizu finansijskog položaja i indikatori za analizu uspešnosti poslovanja.
1.1.
Analiza finansijskog položaja
Analiza finansijskog položaja preduzeća, se oslanja na bilans stanja. Da bi se dobio uvid u finansijski položaj preduzeća, neophodno je izvršiti: a) analizu kratkoročne finansijske ravnoteže, b) analizu dugoročne finansijske ravnoteže, c) analizu visine, strukture i dinamike sredstava, d) analizu visine, strukture i dinamike kapitala, e) analizu efikasnosti upravljanja.
2 3
Andrijašević M., “Analiza poslovanja privrednih društava“, Zaječar, 2010. Isto
2
Kratkoročna finansijska ravnoteža izražava se kroz likvidnost preduzeća.4 Likvidnost je sposobnost preduzeća da izmiri sve svoje dospele obaveze u trenutku njihovog dospeća. U praksi se za analizu kratkoročne finansijske ravnoteže koriste najčešće: racio opšte likvidnosti, racio rigorozne (reducirane) likvidnosti, racio pokrića tekućih obaveza. Finansijska ravnoteža na dugi rok je obezbeđena kada su dugoročno angažovana sredstva na izvršenju zadataka preduzeća “prekrivena“, finansirana dugoročnim sredstvima.5 Dakle, ova ravnoteža se odnosi na solventnost tj. likvidnost na duži rok. Za ovu analizu se najčešće koriste sledeći pokazatelji: racio dugoročnog finansijskog ekvilibrijuma, racio pokrića stalne imovine dugoročnim kapitalom, racio pokrića zaliha i obrtnih sredstava NOF-om. Svako preduzeće kao jedan od osnovnih ciljeva ima dugoročnu egzistenciju. To može da postigne ako obezbedi permanentno angažovanje osnovnih i obrtnih sredstava u određenom volumenu i strukturi, kao i njima usklađen racionalni sastav kapitala. Zato se u okviru analize strukture sredtava analiziraju: učešće stalne imovine, učešće obrtne imovine, racia razuđene strukture imovine. Analiza strukture kapitala uključuje: racio dugoročnog kapitala, racio kratkoročnog kapitala, racio samostalnosti, racio zaduženosti, racio sigurnosti. Analiza efikasnosti upravljanja se koristi se koristi kao dopuna analize finansijskog stanja preduzeća, jer zahteva podatke podatke iz oba bilansa. Uključuje: koeficijent obrta dobavljača, koeficijent obrta kupaca, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih sredstava, koeficijent obrta investiranog kapitala, koeficijent obrta sopstvenog kapitala, koeficijent pokrića rashoda na ime kamata, koeficijent pokrića ukupnog duga.
1.2.
Analiza uspešnosti poslovanja
Uspeh koji je preduzeće ostvarilo u obračunskom periodu u bilansno-računskom smislu je razlika ostvarenih prihoda i rashoda. Budući da se prihodi i rashodi, u svom krajnjem iznosu, prikazuju u bilansu uspeha, to njegove pozicije predstavljaju osnovu za analizu uspešnosti poslovanja. 4 5
Stojilković M., Krstić J., “Finansijska analiza” Niš, 2000. Isto
3
Obično se u cilju analize uspešnosti poslovanja izračunavaju: a) analiza visine, strkture i dinamike rashoda, b) analiza visine, strkture i dinamike prihoda, c) analiza visine i dinamike međurezultata, d) analiza rentabilnosti, e) analiza ekonomičnosti, f) analiza produktivnosti, g) analiza tržišne vrednosti. Analiza visine i dinamike rashoda (prihoda) ima za cilj da se sagledaju iznosi ukupnih rashoda (prihoda) i pojedinih značajnijih vrsta rashoda (prihoda) u analiziranim periodima, kao i trnd njihove dinamike. Ispitivanje strukture rashoda (prihoda) i promena koje su u njoj nastale treba da obezbedi treba da obezbedi informacije o relevantnom značaju pojedinih vrsta rashoda (prihoda) nastalih u poslovanju preduzeća. Kod dinamike međurezultata, posebna pažnja se posvećuje rezultatu poslovnih aktivnosti, koji u strukturi međurezultata dominira i koji, u najvećem broju slučajeva, treba da bude dovoljan da “pokrije“ eventualne negativne rezultate ostalih aktivnosti, pre svega iz finansiranja.6 Rentabilnost je vrhunski sintetički izraz zarađivačke sposobnosti preduzeća.7 Zato je neophodno poređenje uloženog kapitala i ostvarenog rezultata, kao mere ostvarenog prinosa. Razlikujemo parcijalne pokazatelje rentabilnosti, gde pored koeficijenata obrta sredstava spadaju i stopa poslovnog dobitka i stopa neto dobitka, i globalne pokazatelje rentabilnosti. U globalne rezultate rentabilnosti ubrajaju se stopa prinosa na ukupna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva. Ekonomičnost predstavlja parcijalni izraz efikasnosti poslovanja koji ukazuje na trošenje u procesu stvaranja vrednosti. Povećanje ekonomičnosti direktno dovodi do smanjenja troškova, a time i do povećanja doditi. U okviru analize ekonomičnosti sagledavaju se racio ukupne ekonomičnosti i racio poslovne ekonomičnosti. Analiza produktivnosti svodi se na ispitivanje visine ostvarenih poslovnih prihoda, poslovnog i neto rezultata po zaposlenom. Za celokupnu analizu uspešnosti poslovanja akcionarskih preduzeća, pored ostalih racia, neophodno je izvršiti i analizu tržišne vrednosti (akcija). To nije slučaj sa ostalim pravnim formama preduzeća. Najčešće se u okviru ove analize utvrđuju sledeći pokazatelji: zarada i dividenda po akciji, dividendna stopa, odnos tržišne cene prema zaradi i prema nominalnoj vrednosti.
6 7
Andrijašević M., “Analiza poslovanja privrednih društava“, Zaječar, 2010. Stojilković M., Krstić J., “Finansijska analiza” Niš, 2000.
4
2. Analiza tokova finansijskih sredstava Iako su bilans stanja i bilans uspeha izuzetno značajni jer predstavljaju neophodan izvor informacija za finansijsku analizu i donošenje finansijskih odluka, nisu dovoljni za ocenu svih relevantnih aspekata finansijske aktivnosti preduzeća. Jedan od tih aspekata se odnosi na dinamiku finansijskih tokova, koja obuhvata izvore i upotrebu finansijskih sredstava unutar pojedinih obračunskih perioda.8 Analizi tog aspekta namenjeni su izveštaji o finansijskim tokovima ili Funds Flow. U praksi se sreću različiti izveštaji: O tokovima ukupnih poslovnih sredstava O tokovima neto obrtnih sredstava O tokovima gotovine O tokovima likvidnih sredstava O tokovima obrtnih sredstava Može se zaključiti da izveštaji o tokovima finansijskih sredstava nemaju jednoobraznu, opšte prihvaćenu sadržinu (ona zavisi od opredeljenja analitičara) niti opšte prihvaćenu formu (najčešće su forma liste i forma konta). Najsvrsishodnije je ograničiti se na sledeće izveštaje: Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava, Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava i Izveštaj o novčanim tokovima.
2.1 Izveštaj o tokovima neto obrtnih sredstava Pored određenih racio brojeva, kojima se ispituje finansijska ravnoteža, u analizi se često koristi i jedan poseban analitički instrument koja si naziva Neto obrtni fond ili Neto obrtna sredstva. Neto obrtni fond se definiše kao višak dugoročnih izvora koji, nakon finansiranja stalne imovine, preostaje za finansiranje nekog dela obrtne imovine (pre svega zaliha). Neto obrtna sredstva se definišu kao deo obrtnih sredstava finansiran iz dugoročnih izvora. Neto obrtni fond može biti: Pozitivan – znači da su dugoročni izvori veći od dugoročnih ulaganja što deluje pozitivno na dugoročnu, ali i na kratkoročnu finansijsku ravnotežu, odnosno na solventnost i likvidnost. Negativan – znači da su dugoročna ulaganja veća od dugoročnih izvora i ukazuje na poremećaj finansijske ravnoteže izazvan neadekvatnim finansiranjem. Jednak nuli – u praksi je redak slučaj, jer znači da postoji jednakost između stalne imovine i dugoročnih izvora, odnosno obrtne imovine i kratkoročnih izvora. NOF je instrument dinamičke finansijske analize jer se na osnovu njegovih varijacija u nizu sukcesivnih obračunskih perioda mogu sagledati tendencije u razvoju finansijske situacije preduzeća. Povećanje NOF može biti prouzrokovano neto dobitkom tekućeg perioda, dokapitalizacijom, povećanjem dugoročnih obaveza, konverzijom kratkoročnih u dugoročne obaveze, dotacijama za pokriće gubitka, amortizacijom, prodajom stalne imovine itd. Ukratko, do povećanja NOF dolazi usled povećanja dugoročnog kapitala ili smanjenja dugoročne imovine. 8
Andrijašević M., “Analiza poslovanja privrednih društava“, Zaječar, 2010.
5
Smanjenje NOF može biti prouzrokovano raspodelom neraspoređenog dobitka, smanjenjem obaveza, gubitkom tekućeg perioda, smanjenjem sopstvenog kapitala, kupovinom stalne imovine itd. Dakle, smanjenje NOF je posledica smanjenja dugoročnog kapitala i povećanja stalne imovine. Za analizu varijacija NOF obično se sastavlja tabelarni pregled koji sadrži njegovu visinu i promene u nizu sukcesivnih obračunskih perioda, ali i podatke o kretanju, odnosno o promenama na pozicijama koje sa njim korespondiraju. Praćenjem promena na ovim pozicijama dolazi se do uzroka promena NOF, odnosno informacija o razvoju finansijskog položaja, pre svega sa aspekta uspostavljanja i održanja dugoročne finansijske ravnoteže.
2.2 Izveštaj o tokovima ukupnih poslovnih sredstava Na bazi promena vrednosti bilansnih pozicija u dva različita vremenska trenutka može se rekonstruisati pravac i kvantitet kretanja ukupnih poslovnih sredstava. Ova kretanja mogu biti usmerena u dva različita pravca, od kojih jedan indicira na način pribavljanja, odnosno izvore, a drugi na način korišćenja, odnosno upotrebu poslovnih sredstava u posmatranom periodu. Za izradu izveštaja o tokovima ukupnih poslovnih sredstava su potrebna dva bilansa stanja. Kvantificiranjem razlika na pozicijama ova dva bilansa i njihovim razvrstavanjem na izvore i upotrebu, dolazi se do sadržine bilansa tokova poslovnih sredstava, čija se analiza vrši u kontekstu horizontalnih pravila finansiranja. Za razvrstavanje razlika na pozicijama bilansa na početku i kraju posmatranog perioda važe sledeća pravila: Karakter izvora imaju sva povećanja pozicija pasive i sva smanjenja pozicija aktive Karakter upotrebe imaju sva smanjenja pozicija pasive i sva povećanja pozicija aktive. Analizom bilansa tokova ukupnih poslovnih sredstava dolazi se do informacija o dugoročnoj finansijskoj ravnoteži, mada treba imati u vidu da je iskazna moć ovog bilansa relativno mala jer informacije dobijene njegovom analizom ne odražavaju bruto vrednost poslovnih i finansijskih operacija već samo njihov neto efekat na salda bilansnih pozicija. Zbog toga se u praksi ovaj izveštaj često proširuje informacijama o izvorima i upotrebi ukupnih finansijskih sredstava koje se mogu izvući iz raspodele periodičnog dobitka, objektiviranja amortizacije kao izvora sredstava i rekonstrukcije onih transakcija koje su dovele do promena salda na računima fiksne imovine.
2.3 Izveštaj o novčanim tokovima Izveštaj o novčanim tokovima je za razliku od prethodnih, regulisan Međunarodnim računovodstvenim standardima i Zakonom o računovodstvu i reviziji i predstavlja obavezan deo godišnjeg obračuna.9 Njegova analiza je kompatibilna sa prethodnim analizama, ali je usmerena, pre svega, na tumačenje i obrazloženje visine i promena racio brojeva i neto obrtnog fonda, na osnovu kojih se izvlači zaključak o finansijskoj situaciji preduzeća. Svaki ozbiljan zastoj u cirkulaciji gotovine, koji ima za posledicu njen deficit, može da dovede do ozbiljnih
9
Isto
6
poremećaja u poslovanju. S druge strane, svaki višak gotovine se neminovno ispoljava kroz smanjenje rentabilnosti ukupnih poslovnih sredstava. Relevantne informacije za kontrolu i upravljanje gotovinom ne mogu se dobiti konvencionalnim računovodstvenim metodama iz razloga postojanja neusklađenosti registrovanja priliva i odliva gotovine i alokacije prihoda i rashoda koji sa njima korespondiraju. Zbog toga se i prave zasebni izveštaji koji se dobijaju posrednim putem specifičnim aranžiranjem podataka koji su već sadržani u komparativnim bilansima stanja i bilansu uspeha. To je moguće uraditi na dva načina: Na bazi korekcije neto obrtnih sredstava Prevođenjem prihoda i rashoda na novčana primanja i izdavanja Bez obzira na koji se način izveštaji sačinjavaju insistira se na odvajanju novčanih tokova iz redovnog poslovanja od ostalih priliva gotovine koji, po pravilu, nisu regularni. U skladu sa MRS 7 – Izveštaj o tokovima gotovine, preduzeće može da izveštava o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti primenom jedne od sledećih metoda: Direktan metod – pri čemu se obelodanjuju glavne klase bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine Indirektan metod – pri čemu se neto dobitak ili gubitak perioda prilagođava za učinke promena negotovinske prirode, bilo kojih razgraničenih ili obračunatih prihoda i rashoda po osnovu pređašnjih ili budućih priliva i odliva gotovine iz poslovne aktivnosti ili za stavke priliva i odliva koje se odnose na tokove gotovine iz aktivnosti investiranja i finansiranja. Analiza novčanih tokova treba da obezbedi i podlogu za sagledavanje i ocenu sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova. U tom smislu se izrađuju planovi tokova gotovine koji se nadovezuju i upotpunjuju izveštaje o novčanim tokovima koji rekonstruišu uticaj već izvršenih primanja i izdavanja na stanje gotovine u posmatranom trenutku.
3. Analiza rizika Pojam rizika se odnosi na neizvesnost u pogledu očekivanog ishoda poslovne aktivnosti, koja proističe iz nedovoljnosti i nepouzdanosti informacija na bazi kojih se donose poslovne odluke. Može se govoriti o poslovnom, finansijskom i kombinovanom riziku.
3.1 Poslovni rizik Poslovni rizik odražava prisutnu neizvesnost u pogledu očekivanog poslovnog dobitka, kao prinosa na ukupna sredstva. Okosnicu dejstva ovog rizika čine fiksni troškovi koji su neelastični na kratkoročne oscilacije u obimu poslovne aktivnosti, a intenzitet njihovog efekta procenjuje poslovni leverage. Naime, što je veći obim i prihodi od prodaje, to je opterećenost fiksnim troškovima manja. Relativan odnos u intenzitetu tih promena ukazuje na suštinu dejstva poslovnog leverage-a, koji ustvari pokazuje odnos procentualne promene poslovnog dobitka koji nastaje usled procentualne promene u obimu prodaje. Treba imati u vidu da veliki faktor poslovnog leverage-a znači da srazmerno male promene u obimu prodaje izazivaju osetne fluktuacije poslovnog dobitka, što pretpostavlja i srazmerno visok stepen poslovnog rizika. Ako se te promene odigravaju oko „normalnog“ obima aktivnosti koji nije znatno udaljen od donje granice rentabilnosti, poslovni dobici se sukcesivno smenjuju sa poslovnim gubicima pri iole značajnijem porastu, odnosno padu 7
poslovne aktivnosti. Zbog toga je osim poznavanja faktora leverage-a, za procenu i sučeljavanje sa rizikom potrebno znati i donju granicu, odnosno mrtvu tačku rentabilnosti.
3.2 Finansijski rizik Finansijski rizik je determinisan neizvesnošću budućeg neto dobitka, kao prinosa na sopstvena sredstva. Njegovo dejstvo je opredeljeno prisustvom fiksnih rashoda finansiranja koji se ne mogu prilagoditi kratkoročnim fluktuacijama poslovnog dobitka. Slično fiksnim troškovima koji određuju stepen poslovnog rizika i dovode do dejstva poslovnog leverage-a, fiksni finansijski rashodi, odnosno troškovi kamata, prouzrokuju finansijski rizik i aktiviraju dejstvo finansijskog leverage-a. Intenzitet dejstva finansijskog leverage-a zavisi od stepena kojim su rashodi kamata pokriveni iz poslovnog dobitka, tj. dobitka pre kamate i oporezivanja. Dejstvo finansijskog leverage-a na stopu prinosa na sopstvena sredstva zavisi od dva bitna faktora: Apsolutne razlike između stope prinosa na ukupna sredstva i prosečne kamatne stope kao cene pozajmljenih izvora Strukture kapitala, odnosno relativnog učešća dugova u ukupnim izvorima finansiranja Za testiranje intenziteta dejstva finansijskog leverage-a najčešće se koristi tačka indiferencije finansiranja koja predstavlja onaj nivo aktivnosti na kome su stope prinosa na ukupna i sopstvena sredstva jednake, bez obzira na kompoziciju izvora, odnosno zastupljenost dugova i sopstvenog kapitala u strukturi izvora finansiranja.
3.3 Ukupan rizik Preduzeće koje angažuje obe vrste fiksnih rashoda – i poslovne i finansijske, izlaže se dvostrukom riziku čije se kombinovano dejstvo naziva totalni ili ukupni rizik, a njegov intenzitet meri kombinovani leverage. I poslovni i finansijski leverage deluju zajednički u istom pravcu (poslovni ukazuje na porast poslovnog dobitka usled porasta obima prodaje, dok finansijski ukazuje na porast neto dobitka usled porasta poslovnog dobitka) iz čega se može zaključiti da se dejstvo i jednog i drugog reflektuje na stopu prinosa na sopstvena sredstva jer ona rezultira iz relativnog odnosa neto dobitka i sopstvenog kapitala. Dejstvo kombinovanog, složenog leverage-a se utvrđuje kao proizvod poslovnog i finansijskog leverage-a. Kombinovani leverage se mora analizirati u granicama očekivanih oscilacija obima prodaje prema donjoj granici rentabilnosti, obzirom da je područje poslovnog dobitka relativno usko ako je ova granica locirana visoko, blizu gornje granice fizičkog kapaciteta preduzeća, tako da svako osciliranje u obimu poslovne aktivnosti aktivira relativno veliki faktor dejstva poslovnog leverage.
8
4. Analiza uspešnosti poslovanja na primeru preduzeća „Tigar“ A.D. 4.1 Opšti podaci o preduzeću „ Tigar“ A.D. ,,Tigar’’ A. D. je danas jedan od najvećih radnih kolektiva ne samo u Pirotu, već i u celoj Srbiji. ,,Tigar’’ A. D. je takođe i jedan od najvećih izvoznika na području Republike Srbije. Najnovija statistička istraživanja pokazuju da je ,,Tigar” A.D. u Srbiji po veličini izvoza treći izvoznik, a predstavlja i najbolje privatizovano preduzeće u našoj zemlji. Sa radom je počeo 1935. godine kao industrijska radionica za proizvodnju gumenih proizvoda i svih vrsta gumene obuće pod imenom ,,Tigar’’, čiji su osnivačI Dimitrije Mladenović – Gaga i braća Cekić. Posle rata ,,Tigar’’ je obnovljen i sa skromnom proizvodnjom počinje sa radom 20. Decembra 1945-te godine. Godina 1959. predstavlja prekretnicu u razvoju ,,Tigra’’. Od tada počinje proizvodnja pneumatika i spoljnih i unutrašnjih autoguma u novoizgrađenoj fabrici, koja je pušena u rad 20-og Decembra. Ovaj datum je proglašen za ,,Dan Tigra’’. ,,Tigar’’ je 1973. godine izgradio fabriku za proizvodnju radijalnih pneumatika. 1974. godine ,,Tigrovi’’ stručnjaci proizvode prvu radijalnu pneumatiku po sopstvenoj konstrukciji i tehnologiji. Te godine je ptpisan ugovor o licenci sa Američkom firmom B. F. ,,Goodrich’’. A 1977. godine se otvara u Babušnici nova fabrika unutrašnjih guma. Uspon ,,Tigra’’ počinje od 1978. godine kada proširuje svoju saradnju sa Američkom firmom ,,Goodrich’’ u vidu zajedničkog ulaganja, uz učešće stranog kapitala partnera od 25%. ,,Tigar’’ 1981. godine osniva u SAD-u firmu ,,Tigar Amercas’’ za distribuciju svojih pneumatika na Američkom kontinentu. Nova fabrika ,,Lepila’’ puštena je u pogon 1986. godine. 1990-ta je godina globalizacije svetske gumarske industrije. Američki partner ,,Tigra’’ koji je u međuvremenu transformisan u kompaniju ,,Uniroyal Goodrich Tire CO’’ postaje deo grupacije Francuskog giganta za proizvodnju guma ,,Michelin’’, koji danas predstavlja većinskog vlasnika ,,Tigra’’. Te godine ,,Tigar’’ je formirao mešovito preduzeće ,,Tigar Europe’’ u Velikoj Britaniji, sa sedištem u Londonu. Odlukom radničkog saveta Društvenog preduzeća ,,Tigar’’ 1991. godine, Društveno predueće ,,Tigar’’ se trnsformiše u deoničarsko društvo u mešovitoj svojini, u cilju unapređenja organizacije rada i poslovanja, razvoja upisanih delatnosti i sticanja dobiti na tržištu. Deoničarsko društvo ,,Tigar’’ je 1996- godine preraslo u Akcionarsko društvo. Po novom Statutu akcionarskog društva ,,Tigar’’, koji je usvojen 26.04.2000. godine, pun naziv Firme je: AKCIONARSKO DRUŠTVO ZA PROIZVODNJU GUMENIH PROIZVODA ,,TIGAR’’- Pirot. Po istom Statutu, skraćeni naziv Drištva glasi: ,,TIGAR’’ A. D. –Pirot. Sedište Društva se nalazi u Pirotu. ul. Nikole Pašića br. 213. Ugovor o zajedničkom ulaganju Tigra i Michelin group o formiranju zajedničke firme potpisan je 2001. godine, a samo formiranje Tigar-Michelin-IFC desilo se 2003. godine.
9
4.2. Delatnost preduzrća ,,Tigar’’ A. D. Delatnost Akcionarskog društva ,,Tigar’’ je vrlo heterogena. Radi ostvarivanja ciljeva zbog kojih je organizovano, Društvo je registrovano za obavljanje sledećih delatnosti: proizvodnja gumi za vozila od prirodnog i veštačkog kaučuka za bicikle, motore, automobile, traktore, kamione, avione i druga vozila, ostala prerada kaučuka – izrada obuće od vulkanizirane ili livene gume, gumeno-tehničkih proizvoda i gumene galanterije, svih vrsta lopti sa gumenom i kožnom oblogom, gumeno kožnih čizama, proizvodnja delova i pribora za motorna vozila, proizvodnja lepila, proizvodnja obuće od kože, gume, tkanine i drugih materijala, proizvodnja alatnih mašina, reciklaža metalnih i nemetalnih otpadaka i ostataka, trgovina na veliko neprehrambenih proizvoda, spoljna trgovina, prerada papira, štampanje knjiga, novina, časopisa, obrazaca i drugog štampanog materijala, proizvodnja hleba i peciva, stočarstvo (uzgoj svinja za meso, mast priplod, uzgoj živine za meso i jaja), hoteli, pansioni sa sezonskim i celogodišnjim poslovanjem, turističke agencije, turistički biroi, usluge reklame i propaganda i drugo.
4.3. Racio analiza na primeru preduzeća ,,Tigar’’ A. D. Racio analiza je vršena na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha ovog preduzeća za 2009. godinu.
10
