Interni Nadzor Poslovanja Privrednih Drustava

Interni nadzor poslovanja privrednih društava

1.1.1 1. 1.1.. Definic Definicija ija intern interne e kontr kontrole ole

Sistem interne kontrole, prema ISA 400 podrazumeva sve politike i postupke koje je usvojila uprava nekog preduzeća, kako bi joj pomogli u postizanju cilja uprave vezanog za obezbeđenje, koliko je to praktično moguće, redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, uključujući posl poslov ovan anje je poli politi tike ke upra uprave ve,, zašt zaštit itu u sred sredst stav ava, a, spre spreča čava vanj nje e prev prevar are e i greš greške ke,, tačn tačnos ostt i kompl omplek ekst stvn vno ost ra raču čuno novo vods dsttveni venih h evid eviden enci cija ja i blagovremenu primenu pouzdanih finansijksih informacija. U sve poslovne aktivnosti preduzeća je utkan sistem interne kontrole i njegovo poslovanje je usko vezano za obavljanje poslovne delatnosti. Efikasno poslovanje, finansijsko izveštavanje i usklađenost su tri osnovne kate katego gori rije je cilj ciljev eva a me mena nadž džme ment nta a pred preduz uzeć eća. a. Važn Važnii cilj ciljev evii kont kontro role le operac operacija ija,, aktivn aktivnost ostii redovn redovnog og poslov poslovanj anja, a, su preciz precizne ne infor informac macije ije radi radi donošenja internih odluka i zaštite sredstava. Ako nisu adekvatno zaštićeni kontrolama, fizička sredstva, nematerijalna sredstva, važni dokumenti i evidencije kompanije mogu da budu ukradeni, zloupotrebljeni ili slučajno uništeni. Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji: •

menadžment

•

upravni odbor

•

interni revizori

•

ostalo osoblje

Najodgovorniji je izvršni direktor koji treba da preuzme nadležnost nad sistemom interne kontrole, tj. da vodi i dalje direktive višim menadžerima. Kontro Kont role le koje koje se odno odnose se na pouz pouzda dano nost st fina finans nsij ijsk skog og izve izvešt štav avan anja ja interesuju prvenstveno revizora, koji ima značajnu odgovornost kada se radi o otkrivanju prevare od strane menadžmenta ili zaposlenih. Revizori insistiraju na reviziji finansijskih kontrola, ali i onih kontrola koje utiču na interne informacije o upravljanju. Interna kontrola se može definisati kao proces, ustanovljen i sprovođen od strane upravnog odbora preduzeća, menadžmenta i ostalog osoblja, a cilj mu je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledećim sledećim kategorij kategorijama ama i efikasnost efikasnost i uspešnost uspešnost poslovanj poslovanja, a, pouzdano pouzdanost st Bojana Vuca, 1014/05 2


finansijskog izveštavanja, saglasnost sa postojećim zakonima i propisima i zaštite imovine od neovlašćenog prisvajanja, korišćenja i otuđenja. Osnovni koncepti koje sadrži definicija interne kontrole su: •

•

•

•

interna kontrola je ¨proces¨, tj. ona nije događaj ili okolnost, već niz postupaka koje proveravaju aktivnosti preduzeća internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije zavisno od toga šta šta rade rade i govo govore re,, oni oni odre određu đuju ju cilj ciljev eve e pred preduz uzeća eća i uvod uvode e u funk funkci ciju ju kont kontro roln lne e me meha hani nizm zme. e. Dakl Dakle, e, nju nju spro sprovo vode de upra upravn vnii odbor, menadžent i ostalo zaposleno osoblje u preduzeću od interne kontrole se očekuje da upravnom odboru i menadž menadžmen mentu tu preduz preduzeća eća pruži pruži samo samo razumn razumno o uveren uverenje, je,a a ne apsolutno uverenje da su ciljevi kompanija ostvareni. Ograničenja su veza vezana na za real realnu nu činj činjen enic icu u da ljud ljudsk sko o mišl mišljen jenje je može može biti biti pogrešno, može doći do raspada i prekida funkcionisanja zbog neis neispu punj njen enja ja obav obavez eza a od stra strane ne ljud ljudsk skog og fakt faktor ora, a, jer jer pros proste te greške i kontrole mogu promaći neprimećene dosluhom. Ona su svojstvena svim sistemima interna kontrole i utiču iču na ver verovatn vatno oću ispun spunje jen nja cilj ciljev eva. a. Menad enadžm žmen entt takođ akođe e ima ima mogućnost i sosobnost da se stavi iznad sistema interne kontrole tako da ga učini neefikasnim interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili više kategorija koja se međusobno preklapaju. Kategorije ciljeva su:

-

poslovanje vezano za efikasnost i uspešnost korišćenja resursa preduzeća

-

fina finans nsij ijsk sko o izve izvešt štav avan anje je veza vezano no objavljenih finansijskih izveštaja

-

usklađenost - vezano za usklađenost poslovanja kompanije sa važećim zakonima i propisima

-

zaštita sredstava

za

prim primen enu u

pouz pouzda dani nih h

Ciljevi vezani za finansijsko izveštavanje, usklađenost sa zakonima i propisima i zaštitu sredstava, u velikoj meri se zasnivaju na standardima koje koje nameću nameću spolj spoljne ne strane strane,, a zavise zavise od načina načina obavlj obavljanj anja a kontr kontroln olnih ih akti aktivn vnos osti ti unut unutar ar pred preduz uzeća eća.. Oper Operat ativ ivni ni cilj ciljev evi, i, kao kao što što su dobi dobitt od ulaganja i učešća na tržištu, nisu uvek pod kontrolom preduzeća. Bojana Vuca, 1014/05 3


Jednostavnija definicija internih kontrola ih označava kao skup mera koje preduzima menadžment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Ove mere se mogu definisati i grupisati na sledeći način: -

zašt zaštit ita a imov imovin ine e od pret preter eran anog og troš trošen enja ja,, neef neefik ikas asne ne upot upotre rebe be i mogućih prevara

-

obezbešenje pouzdanosti računovodstvenih podataka

-

dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog društva

-

ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadžmenta

Doktror Slavoljub Martić navodi da se sistem interne kontrole sastoji od svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeću u cilju : 1. Obezbe ezbeđe đen nje

njeg njegov ovih ih sredst edstav ava a od ras asip ipan anja ja,, pro proneve neverra i efikasnosti, unapređenja tačnosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih podataka

2. Pridržavanja poslovne politike preduzeća

3. Ocene Ocene poslov poslovne ne efikasn efikasnost ostii Interna kontrola obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzeća. Ona uklj uključ učuj uje e me meto tode de pomo pomoću ću koji kojih h me mena nadž džme ment nt pred preduz uzeć eća a dele delegi gira ra ovlaš ovlašće ćenj nja a i odgo odgovo vorn rnos osti ti za obav obavlj ljan anje je funk funkci cije je prod prodaj aje, e, naba nabavk vke, e, računovodstva i proizvodnje.

1.1.2. 1.1.2. Kompon Komponent ente e sistema sistema intern interne e kontrol kontrole e

Interna kontrola se sastoji od pet međusobno povezanih komponenti: •

kontrolno okruženje

•

procena rizika

•

kontrolne aktivnosti

•

informacija i komunikacija

•

nadgledanje i praćenje

Bojana Vuca, 1014/05 4


1.1. 1. 1.2. 2.1. 1. Kont Kontro roln lno o okru okruže ženj nje e

Ljudi Ljudi sa svojim svojim indivi individua dualni lnim m oso osobin binama ama,, uključu uključujuć jućii integr integrite itet, t, moralne vrednosti i kompetentnost i okruženje u kome oni rade čine jezgro svakog kog preduzeća, ukupno ponašanje, shvatanje i aktivnosti menadž menadžmen menta ta u pogled pogledu u sis sistem tema a intern interne e kontro kontrole le i njenog njenog značaj značaja a u preduzeću podrazumeva kontrolno okruženje. Upravo kontrolno okruženje šini šini osnovu osnovu svih svih ostali ostalih h kompon komponent entii intern interne e kontro kontrole, le, pod uslovo uslovom m da postoji disciplina i organizacija.

1.1. 1. 1.2. 2.2. 2. Proc Procen ena a rizi rizika ka

Kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suočava i mora o njima da vodi računa. Poslovne ciljeve koje nastoji da osvoji kompanija određuje, a zatim uprava utvrđuje rizike vezane za postizanje zacrtanih ciljeva i preduzima određene korake radi kontrole tih rizika. Polazeći od činjevice da će se ekonomski, privredni, zakonski i radni uslovi konstantno menjati, menjati, neophodni neophodni su mehanizmi mehanizmi koji će identifiko identifikovati vati i kontrolisa kontrolisati ti rizike rizike koje pomenute promene nose sa sobom.

1.1. 1. 1.2. 2.3. 3. Kont Kontro roln lne e aktivn aktivnos osti ti

Da bi se upra upravi vi pred preduz uzeć eća a pomo pomogl glo o da obzb obzbed edii real realiz izac acij iju u onih onih aktivnosti koje ona smatra neophodnim da bi se kontrolisali rizici, vezani za postizanje zacrtanih ciljeva preduzeća, moraju se ustanoviti i obavljati kontrole kontrole politike politike i procedur procedure.One e.One obuhvataju obuhvataju čitav niz aktivnosti, aktivnosti, kao što su:odo su:odobre brenja nja,, ovlašć ovlašćenj enja, a, vefiri vefirikac kacije ije,us ,uskla klađiv đivanj anja, a, opšta opšta ispiti ispitivan vanja, ja, Bojana Vuca, 1014/05 5


prov prover eru u arit aritme meti tičk čke e tačn tačnos osti ti kao kao i kont kontro rolu lu prim primen ene e i uslo uslova va rada ada kompruterskih informacionih sistema. Mnogobrojne kontrolne aktivnosti se mogu svrstati u sledećih pet kategorija: 1. Adekvatno razdvajanje dužnosti

2. Pravilno Pravilno odobrava odobravanje nje transakci transakcija ja aktivnost aktivnostii 3. Adekvatna Adekvatna dokumenta dokumentacija cija i evidencije evidencije 4. Fizička kontrola sredstava i poslovnih knjiga 5. Nezavisne provere uspešnosti rada

1.1.2 1. 1.2.4 .4.. Inform Informaci acija ja i komuni komunikac kacija ija

Na svim svim nivoim nivoima a organi organizac zacije ije potreb potrebne ne su infor informac macije ije:fi :finan nansij sijske ske organizacije, poslovne informacije, informacije o usklađenosti, informacije o spoljn spoljnim im događ događaji ajima, ma, aktivn aktivnost ostima ima i uslovi uslovima. ma. Pomenu Pomenute te inform informaci acije je moraju da budu utvrđene, dobijene, i prenete u onoj formi i vremenskom okviru okviru koji će korisnicim korisnicima a omogućiti omogućiti da obave obave svoje svoje dužnosti dužnosti i obaveze. obaveze. Inform Informacio acioni ni sis sistem temii prave prave izvešt izveštaje aje i omoguća omogućavaj vaju u vođenj vođenje e i kontro kontrolu lu preduzeća. Najvažniji sistem za internu kontrolu je računovodtveni sistem koji se smatra serijom zadataka i knjiženja jednog preduzeća pomoću kojih se transakcije obrađuju radi vođenja finansijskih evidencija. Oni identifikuju, sakupljaju, analiziraju, izračunavaju, klafifikuju, knjigovodsveno obuhvataju i sumiraju transakcije i druge događaje i izveštavaju o njima.

1.1. 1. 1.2. 2.5. 5. Nadg Nadgled ledan anje je i prać praćen enje je

Celoku Celo kupa pan n proc proces es mora mora da bude bude prać praćen en i po potr potreb ebii se mora mora modi modifi fiko kova vati ti.. To se post postiž iže e kon konstan stanttnim nim akt aktivno ivnost stim ima a prać praćen enja ja i nadgledanja, posebnim procenama ili kombinovanjem ta dva postupka. Tokom obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti se vrši stalni monitoring, te na taj način sistem može adekvatno reagovati, odnosno menjati,sa Bojana Vuca, 1014/05 6


dinamikom koju nalažu promenjeni uslovi. Od procene rizika i efikasnosti tekućih postupaka i monitoringa će zavisiti obim i učestalost ocenjivanja.

Tabelarni pregled predstavlja komponente interne kontrole (opis i klasifikacija na podgrupe) Struktura interne kontrole Komponente Kontrolno okruženje

Daljnja podela (ako je primenljiva) Aktivnosti, po politike i po postupci ko koji Podk Podkom ompo pone nent nte e kont kontro roln lnog og održavaju odnos najviše rukovodne okruđenja: struk struktur ture, e, dire direkt ktor ora a i vlas vlasnik nika a i etičke - Integritet preduze preduzeća ća vezanoj vezanoj za kontrol kontrole e i vrednosti njihov značaj - Privrženost komponentnosti Filo Filozo zofi fija ja i stil til rada rada uprave Organizaciona struktura Uoravni odbor ili revizorska komisija - Dodela/raspodela Opis komponente



Procena rizika od strane uprava

Iden Identi tifi fika kaci cija ja i anal analiz iza a rizi rizika ka relevantnih za pripremu finansi finansijsk jskih ih izvešt izveštaja aja u skladu skladu sa GAAP-om

Računo Računovo vods dstv tveni eni infor informa maci cioni oni komunikacioni sistem

Metode koje se koriste za identifikovanje, skupljanje/sastavljanje, klas klasif ifik ikov ovan anje je,, evid eviden enti tira ranj nje e i izve izvešt štav avan anje je o tran transa sakc kcij ijam ama a preduzeća i održavanje odgov govornos nosti pre prema za nji njih vezanim sredstvima/imovini

i

Kontrolne aktivnosti

Politike i proced cedure ure koje oje je usta ustanov novil ila a da bi posti postigl gla a svoj svoje e ciljeve za finansijsko izveštavanje

Praćenje

Stal Stalna na i povr povrem emen ena a proc procen ena a i efikasnosti organizacije i prov provođ ođen enjja sis sistema tema inter nterne ne kontrole koju vrši uprava, kako bi utvrdila, da li ona funkcioniše kako je predviđeno i da bi bila, po potrebi modifikovana modifikovana radi, boljeg funkcionisanja

ovlašćenja/nadležnosti i odgovornosti Kadr Kadrov ovsk ska a i posl poslov ovna na politika Izjave uprave koje moraju biti zadovoljene: Post Postoj oja anje nje i poja pojava va kompleksnosti Vrednovanje i li alokacija prava i obaveza Prezentacija i objavljivanje Ciljevi revizije koji moraju biti zadovoljeni vezano za transakcije: Postojanje Kompleksnost - Tačnost Klasifikacija Vremen ensk skii rasp raspor ored ed - Vrem knjiženja i sumiranje Kategorije kontrolnih aktivnosti: Adekvatno razdvajanje razdvajanje - Adekvatno dužnosti Prav Pravil ilno no odob odobra rava vanj nje e transakcija i aktivnosti Adekvatna dokumentacija i evidencije kontrola - Fizička sredstava i evidencija Nezavisne provere uspešnosti funkcionisanja

Nije primenljiva

Interna kontrola nije serijski proces u kome jedna komponenta utiče samo na sledeću, to je višesmerni, ponavljajući proces u kome gotovo svaka komponenta može da utiče na svaku, bilo koju drugu, komponentu.

1.1.3. 1.1.3. Vrsta Vrsta inter interne ne kontro kontrole le

Sa analitičke tačke gledišta interna kontrola se može podeliti na dve širo široke ke kate katego gori rije je nadz nadzor orno nog g delo delova vanj nja: a: admi admini nist stra rati tivn vnu u kont kontro rolu lu i računovodstvenu kontrolu.Obe kontrole su funkcije upravljanja, a u većini Bojana Vuca, 1014/05 8


sluč slučaj ajev eva a se prep prepli liću ću,, tako ako da se izme između đu njih njih ne može može povu povući ći neka neka precizna granica. U postupku revizije naročito kada se radi o eksternoj revizi reviziji, ji, revizo revizorr se mnogo mnogo viđe viđe bavi bavi intern internom om računo računovod vodstv stveno enom,n m,nego ego administrativnom kontrolom. Na aktivn aktivnost ostii koje koje nisu nisu direkt direktno no finans finansijs ijskog kog karakt karaktera era odnosi odnosi se administrativna interna kontrola sa zadatkom da obezbedi efikasnost u poslovanju i da se to poslovanje u svim sektorima i odelenjima preduzeća odvi odvija ja u skla skladu du sa prok prokla lamo mova vano nom m posl poslov ovno nom m poli politi tiko kom. m. Efik Efikas asne ne administrativne interne kontrole imaju uticaja na uspešnost poslovanja, jer obezbeđuju stabilan ritam personalnog servisiranja poslovne aktivnosti i ostavljaju utisak bezbednosti kod poslovnih partnetra. Računovodstvena, odnosno finansijska kontrola uključuje finansijske aktivn aktivnost ostii u obuhva obuhvata ta organi organizac zaciju iju,, metodo metodolog logiju iju,, eviden evidencij ciju, u, s’cilj s’ciljem em obezbeđivanja zaštite sredstava i verodostojnosti finansijksih izveštaja, a koncipirana je na taj način da pruži pouzdane dokaze: da su transakcije obav obavlj ljen ene e prem ema a ovla ovlašć šćen enji jim ma menad enadžžme ment nta, a, da su tran transsakci akcije je evidentirane na taj način da je u prvom redu omogućeno sastavljanje finansijskih izveštaja, da je obezbeđeno prikladno izkazivanje vrednosti sredstava, da je pristup i raspolaganje sredstvima dopušteno samo po ovla ovlašć šćen enju ju me mena nadž džme ment nta, a, da je knji knjigo govo vods dstv tven eno o stan stanje je sred sredst stav ava a upoređivano sa postojećim stanjemu odgovarajućim intervalima kao i da su preduzimane adekvatne mere u pogledu utvrđenih razlika. Internu kontrolu definišu kao kompletan sistem kontrole finansijskih i drugih, ustanovljenih da pruže razumno uverenje o efikasnosti i uspešnosti poslov poslovanj anja, a, intern internoj oj finans finansijs ijskoj koj kontro kontroli li i usklađ usklađeno enosti sti sa zakoni zakonima ma i propisima. Inte Intern rnu u fina finans nsij ijsk sku u kont kontro rolu lu su defi defiis isal alii kao kao inte intern rne e kont kontro role le koje koje su ustanovljene da bi se pružile razumno uverenje o zaštiti sredstava od neovlašćene upotrebe ili prodaje i o vođenju odgovarajućih evidencija i pouzdanosti finansijskih informacija koje se koriste unutar preduzeća ili se objavljuju.

Uporedna administrativn adminis trativna a i računovodstvena unovodstve na kontrola Vrste kontrole Administrativna kontrola

Odnosi se na Promociju ili uspešnost poslovanja i pos postupa upanje pre prema propisima upravljačnim aktivnostima

Vrste revizije

Primer

Revi Revizi zija ja posl poslov ovan anja ja i revizija usklađenosti

Politika biog biogra rafi fije je zapo zaposl slen eno og provere

provere budu buduće ćeg g i opšt opšte e



Računovodstvena kontrola

Zaštita Zaštita sredstaav sredstaava a da su finansijski izveštaji i osnovne računovodstvene evidencije pouzdane

Nezavisna revizija,interna revizija i finansijska revizija

Korišćenje Korišćenje bankovnog bankovnog sefa sefa za depo depono nova vanj nje e kratkoročnih hartija od vred vredno nost stii ili ili upot upotrb rba a gotovine kompanije

Da bi interni nadzor mogao odgovoriti svojoj nadzornoj funkciji moraju mu se stvoriti na uvid elementi za upoređivanje. Svaka poslovna transkciaj treba da prođe kroz četiri odovjene faze: 1. Treba da bude označeno označeno ko odobrava transakciju transakciju

2. Transakci Transakcija ja treba treba da da bude bude odobren odobrena a 3. Treba Treba da da bude bude izvrš izvršena ena 4. Sledi Sledi eviden evidentir tiranj anje e Pomenute faze imaju kontrolnu ulogu tako da osoba odgovorna zta sled sledeć eću u fazu fazu tran transa sakc kcij ije e kont kontro roli liše še rad rad izvr izvrše šen n u pret pretho hodn dnoj oj fazi fazi,, a kontrolni učinak se sastoji u tome što se eventualne greške mogu otkriti i otkloniti pre završetka transakcije. Proc Proced edur ura a odvi odvija janj nja a tran transa sakc kcij ije e sa sadr drži ži ele eleme ment nte e kont kontro role le.S .Sva vako ko odelenje prima pismeni dokaz o tome šta se dogodilo u prethodnoj fazi, pregleda dokumente koji prate transakciju i uverava se da su prethodne radnje korektno obavljene.U finalnoj fazi deluje računovodstvo i evidentira prodaj prodaju u kada kada primi primi pisane pisane dokaze dokaze:po :porudž rudžbin binu u kupca, kupca, odobre odobreni ni kredit kredit,, otprem otpremnic nicu u i faktur fakturu.N u.Nadz adzor or insist insistira ira na primen primenii princi principa pa nespoj nespojivo ivosti sti,, dužnosti i ovlašćenja. Glavna tačka nespojivosti nalaže da lica koja imaju pristup pristup sredstvim sredstvima a nemaju nemaju pristup pristup računovod računovodstven stvenim im evidencijam evidencijama a čime se sprečavaju mogućnosti za različite mahinacije.

1.1.4. 1.1.4. Determinan Determinante te za za ostvariva ostvarivanje nje interne interne kontrole kontrole Standardni sistem interne kontrole koji bi odgovarao potrebama svih preduzeća ne postoji jer je poslovanje preuzeća uslovljeno individualnim Bojana Vuca, 1014/05 10


determ determina inanta ntama, ma, kao što što su: su: vrsta vrsta delatn delatnost osti, i, veličin veličina, a, lokaci lokacija, ja,... ...Nek Nekii osnovni faktori od kojih zavisi kvalitet interne kontrole posebno u velikim preduzećima su: 1. Organizaciona struktura preduzeća – odnosno adekvatan sistem

organizacije kojim se jasno utvrđuju ovlašćenja i odgovornosti i razgraničavaju funkcije poslovanja, knjigovodstva i nadzora 2. Adekvatna računovodstvena struktura struktura – ona obuhvata planiranje i

sistem obračuna troškova, kontni plan, postupke i plan tokova transakcije 3. Interna revizija – kao stalni organ rukovodstva preduzeća, interna

revizije je zadužena i odgovorna da stalno ispituje, ocenjuje, i unapređuje internu kontrolu 4. Kadrovi –

personal sa sposobnošću i iskustvom koje im omogućava da zadovoljavajući način izvrše zadatke koji su im dodeljeni

1.1.4. 1.1.4.1. 1. Organ Organiza izacio ciona na strukt struktura ura

Na potr potreb ebu u orng orngan aniz izov ovan anja ja pose posebn bnih ih i sa samo most stal alni nih h se sekt ktor ora a tj. tj. odelenja za obavljanje funkcija nabavke, priprema, proizvodnje, prodaje, računovodstva i finansija indicira princip ujedno i jedno od najvažnijih pravila interne kontrole, da ni jedno lice ne treba da upravlja svim fazama poslovne operacije od početka do kraja. Za efikasno završenje poslova u okvi okviru ru faze faze posl poslov ovan anja ja pred preduz uzeć eća a za koju koju je zadu zaduđe đen n odgo odgovo vora ran n je rukovo rukovodil dilac ac svako svakog g sektor sektora. a. Nje Njegov gova a ovlašć ovlašćenj enja a treba treba da budu budu jas jasno no definisana u odgovarajućim pisanim aktima kojima se konstituiše politika preduzeća. U skladu sa navedenim principom organizacija poslovanja zahteva da dva ili više lica ili odelenja učestvuju usvakoj transakciji tako da rad jednog služi kao dokaz ispravnosti rada drugog. Interna kontrola ima u vidu da će razgranićenje odgovorsnosti i podela rada ne samo povećavati efikasnot povećanja već i omogućiti blagovremeno dobijanje signala kad god god se poja pojavi vi greš greška ka u posl poslov ovan anju ju.. Da bi se me mena nadž džme ment nt snab snabde deo o pouz pouzda dani nim m teku tekući ćim m info inform rmac acij ijam ama, a, kao kao os osno novo vom m za inte inteli lige gent ntno no upra upravl vlja janj nje e pred preduz uzeće ećem, m, najv najvaž ažni nije je je spre sprečav čavan anje je i blag blagov ovre reme meno no otkrivanje grešaka. Bojana Vuca, 1014/05 11


Pouzdane informacije o efikasnosti nabavke rukovodstvo preduzeća ne bi imalo ako različie aktivnosti nisu odvojene po posebnim odelenjima, već su sve faze nabavke transakcije obavlja nabavno odelenje. Tada bi došlo do radn radnih ih prop propus usta ta i nepr neprav avil ilno nost stii ko što što su dupl duplir iran anje je poru porudžb džbin ina, a, zakašnjenje isporuke, prijem defektne robe, i slično bili zamagljeni.

1.1.4. 1.1.4.2. 2. Računo Računovod vodstv stvena ena strukt struktura ura Računovodstveni sistem će obezbediti jaku internu kontrolu pod uslovom da obuhvati: -

adekvatan individualalan (analtički) kontni plan,

-

pravilnik o knjigovodstvu kojim se propisuje politika i procedura,

-

plan poslovanja kojim se obezbeđuje tekuće izveštavanje i analiza ralika između onoga šta je ostvareno i onoga sta je polanirano,

-

sistem obračuna troškova (u proizvodnim preduzećima)

-

doku dokume ment ntac aciju iju i obra obrasc sce e sa odgo odgova vara rajuć jućim im nači načino nom m njih njihov ovog og numerisanja

Sistematizovan pregled svih računa koji se koriste u preduzeću sa detljnim opisom namene i sadrzinom svakog računa naziva se kontni plan. On sadrži samo sintetičke račune, dok rasčlanivanje na analitičke račune prep prepuš ušte teno no pred preduz uzeć ećim ima, a, koja koja ga obav obavlj ljaj aju u u slaž slažu u sa so sops pstv tven enim im potrebama. Od toga toga u kojo kojojj me meri ri pred preduz uzeće eće kori korist stii raču račune ne kao kao sred sredst stvo vo za kontrolu individualne odgovornosti u raspolaganju sredstvima, ostvarenju prihoda i vršenja rashoda, zavisiće broj računa u individualnom kontnom planu preduzeća. U skladu sa zahtevima interne kontrole, analitički kontni plan treba da sadrži posebne posebne račune račune kojima kojima će se definisati definisati odgovornost odgovornostii pojedinih naredbodavaca, kontrolora i izvršilaca u preduzeću. Princip međuzavisnosti broja računa i lične odgovornosti ne odnosi si se samo na obezbeđenj obezbeđenje e i zaštitu zaštitu sredstava sredstava preduzeća, preduzeća, već podjednako podjednako i na kont kontro rolu lu tros trosko kova va prih prihod oda. a. Po Pose sebn bne e raču račune ne prih prihod oda a i rash rashod oda a koji koji omogućuju jasno merenje njihovog izvršenja trebalo bi otvoriti za svakog izvršioca zaduženog sa ostvarenje prihoda ili rashoda.



Međutim, u slučaju nejasnih i nekozistentnih organizacionih rešenja i razgra razgranič ničenj enja a odgovo odgovorno rnosti sti otežan otežano o je sas sastav tavljn ljnje je analit analitičko ičkog g kontno kontnog g plan plana a na ovoj ovoj os osno novi vi.. U takv takvim im sluč slučaje ajevi vima ma i u sluč slučaj ajev evim ima, a, pažl pažlji jiva va analiz analiza a analit analitičko ičkog g kontno kontnog g plana plana uz prover proveru u preciz preciznos nosti ti razgr razgranič aničenj enja a indi indivi vidu dual alni nih h odgo odgovo vorn rnos osti ti će ukaz ukazat atii na potr potreb ebu u izna iznala laže ženj nja a bolj boljih ih organizacionih resenja. Ukoliko se pomenuta računovodstvena procedura utvrdi pismenim putem u vidu internog priručnik ili pravilnika, efikasnije i doslednije će se izvrš izvršava avati ti polit politika ika utvrđe utvrđena na od rukovo rukovodst dstva va predu preduzeć zeća. a. Jednoo Jednoobr brazn azna a primena postupaka predstavlja osnovu za realno knjiženje i izveštavanje, a jednoobraznost u obavljanju transakcija će moći da se ostvari samo kada se utvrđenim modelima za njihovo izvršenje budu upoznali svi zaposleni. Za navedenui svrhu može da posluži pravilnik o knjigovodstvu, kojim posebno treba utvrditi: -

radni postupak za svaki radni zadatak u okviru računovodstvene funkcije

-

izvšioce pojedenih ranih zadataka

-

sredstva koja se koriste za izvršenje zadataka

-

obav obavez eza a izvr izvrsi sioc oca a poje pojedi dini nih h faza faza zada zadata taka ka,, tj. tj. tran transa sakc kcij ije e sa terminima predaje izvršiocima narednih faza

-

rokovi izvršenja pojedinih zadataka

Vrlo Vrlo značaj značajan an instru instrumen mentt kontro kontrole le predst predstavl avlja ja operat operativn ivnii i finasi finasijsk jskii plan, kojim se definišu ciljevi, tako da služi menadžmentu kao prametar za ocenu stvarnih izvrsenja. S obzirom na to , da oba uključuju unapred određene standarde i kontiniranu analizu odstupanja između tih standarda i pojedi pojedinih nih podat podataka aka o stvarn stvarnom om izvrš izvršenj enju, u, plan plan se čes često to zadruž zadružuje uje sa standardinim sisitemom obračuna troškova. Plan gotovine u kome finasijski rukovodilac, obično za godinu dana, unapred, predviđa tok priliva i odliva gotovine, klasifikovan po izvorima priliva i uzrocima trošenja gotovine, najjednostavniji je i najrasprostranjeniji. “Finansijski plan”, kako se on često zove, ima glavni cilj cilj da se blag blagov ovre reme meno no obez obezbe bedi di dovo dovolj ljno no sred sredst stav ava a za podm podmir iren enje je dosp dospel elih ih obav obavez eza a . Plan Planir iran anje je budu budući ćih h prim priman anja ja iz svih svih izvo izvora ra,, pore pored d navedenog, omogućuju lakše sprečavanje pronevere, uključujući i utaje prim primlj ljen enog og novc novca. a. Deta Detalj ljno no plan planir iran anje je novča novčani nih h izda izdata taka ka,, isto isto tako tako,, obes obeshr hrab abru ruje je pote potenc ncij ijal alne ne pron pronev ever erit itel elje je da poku pokusa saju ju fals falsif ifik ikov ovan anje je knjiženja novčanih izdataka. Bojana Vuca, 1014/05 13


Komleksan plan poslovanja se sastoji iz sledećih elemenata: -

plan prodaje plan proizvodnje plan troškova distribucije plan investicije finasijski plan

Kroz platni bilans uspeha za naredu godinu sumira se kompletan plan. Mesečni i tromesečni bilans uspeha se mogu sastavljati u toku godine, s’ cilj ciljem em upor upoređi eđiva vanj nja a os ostv tvar aren enih ih rezu rezult ltat ata a posl poslov ovan anja ja sa plan planir iran anim im.. Obja Objašn šnje jenj nja a za sva sva bitn bitna a odst odstup upan anja ja izmeđ između u plan planir iran anih ih i os ostv tvar aren enih ih rezultata rezultata bi išla uz pomenute pomenute obračune, obračune, odnosno odnosno bilanse. bilanse. Onda kada kada je komple kompleksn ksno o planir planiranj anje e kombin kombinova ovano no sa analit analitički ičkim m kontni kontnim m planom planom,, interna kontrola će kroz računovodstvenu tehniku biti najuspešnija. Dva osnovna zadatka imaju sistemi obračuna troškova, i to: -

prvi prvi,, da rukovo kovods dstv tvu u preduz eduzeć eća a obez bezbedi bedi info inforrmac acij ije e za donošenje poslovnih odluka, planiranje i kontrolu poslovanja drugi, da razviju istorijske podatke za utvrđivanje vrednosti zaliha i troš troško kova va real realiz izov ovan anih ih zali zaliha ha,, koji koji se kori korist ste e u bila bilans nsni nim m agregatima

Menadž Menadžmen mentu tu predu preduzeća zeća infor inforama amativ tivna na funkci funkcija ja računo računovod vodstv stva a toškov toškova, a, obezbe obezbeđuj đuje e izvešt izveštaje aje koji su potreb potrebni ni za donošen donošenje je odluka odluka o cenama proizvoda. Upravi proizvodnje računovodstvo troškova, takođe, obezbeđuje obezbeđuje detaljne informaci informacije je o izvršenju izvršenju odgovrajući odgovrajućih h operacija, operacija, što omog omoguć ućav ava a kont kontro rolo lori rima ma u proi proizv zvod odnj njii da otkr otkrij iju u nera neraci cion onal alno nost st i neef neefik ikas asno nott u obav obavlj ljan anju ju oper operac acij ijam ama a koje koje oni oni kont kontro roli lišu šu.. Po Poda daci ci o troškovima, za za rukovodioce proizvodnje će biti biti mnogo korisniji korisniji ukoliko su klasifikovani po operacijam, dok reklasifikacija troškova po proizvodima neophodna za komercijalnog direktora. Sva Sva knjiženja knjiženja u računovo računovodst dstvu, vu, kao što je poznat poznato, o, se vrste vrste na osnovu odgovarajućih odgovarajućih dokumenata, koji sa aspekta aspekta interne kontrole kontrole treba da budu budu na adek adekvat vatan an nači način n numeri numerisan sana. a. Numer Numerisa isanje nje doku dokumen menata ata pomoću pomoću rednih rednih broje brojeva va je veoma veoma ras raspro prostr stranj anjen en način način numeri numerisan sanja ja u prak praksi si.. Pute Putem m me mese sečn čne e ili ili nede nedelj ljne ne insp inspek ekci cije je za neka neka doku dokume ment nta a je potrebno potrebno da se vrši promena promena za svaki svaki broj broj u seriji izdatih izdatih čekova u tom tom periodu. U drug drugim im situ situac acij ijam ama, a, kao kao u sluč slučaj aju u se seri rijs jski kih h numr numris isan anih ih kara karata ta kontro kontrola la može može da se izvrši izvrši tako sto će se svako svakog g dana, dana, na kraju kraju radnog radnog



vrem vremen ena a zabe zabelž lžit itii zadn zadnji ji redn rednii broj broj izda izdate te kar karate ate i na os osno novu vu toga toga izračunati ukupna vrednost izdatih karata odnosnog dana.

1.1.4.3. 1.1.4.3. Interna Interna revizija revizija (determina (determinanta nta interne interne kontrole) kontrole)

Inte Intern rna a revi revizi zija ja u mnog mnogim im zeml zemlja jama ma imal imala a je brz brz razvi azvita tak k i veli veliku ku rasprostranjenost.Ova rasprostranjenost.Ova pojava se može objasniti činjenicom da ona uz adekvatnu orga organi niza zaci cion onu u i raču računo novo vods dstv tven enu u stru strukt ktur uru u pred preduz uzeć eća a pred predst stav avlja lja fakt faktor or koji koji omogućava ostvarenje njenih ciljeva ( interne kontrole). Sist Sistem em inte intern rne e kont kontro role le i efik efikas asno nost st izv izvršen ršenja ja zada zadata taka ka od stan stane e poje pojedi dini nih h organizacionih jedinica,podleže poslu internog revizora,koji ge ocenjuje i ispituje.Za razl razlik iku u od ekst ekster erni nig g revi revizo zora ra,in ,inte tern rnii revi revizo zorr ima zada zadata tak k da svoj svojim im anal analiz izam ama a pomogne menadžmentu preduzeća u efikasnom upravljanju. Preduzeće, da bi imalo što veću produktivnost, menadžment mora da ocenjuje efikasnost interne kontrole u pojedinim odeljenjima i delatnostima u drugim organizacionim jedinicama. Sličnosti između interne i eksterne revizije su u metodama i tehnikama revizije,a ne u ciljevima ciljevima i rezultatima rezultatima.. Interni Interni revizor revizor u svom radu mora da se suočava sa različitim zadacima da bi snabdeo menadžment preduzeća informacijama koje su mu potrebne za efikas efikasnu nu kontro kontrolu lu poslo poslovan vanja. ja. Nakon Nakon završe završetka tka revizij revizije e jedne jedne organi organizac zacion ione e jedinice, interni revizor sastavlja izveštaj izveštaj i dostavlja ga nadležnom organu preduzeća. preduzeća.

1.1.5.

Limitiranost interne kontrole u spreč avanju avanju pronevera

Značaj Značajnu nu prepr prepreku eku za obavlj obavljanj anje e prevar prevara a i pronev pronevera era predst predstavl avlja ja snažna i dobro organizovana organizovana interna kontrola, kontrola, ali ipak nije u stanju da ih u potpun potpunost ostii spreči spreči.. Mogućn Mogućnost ostii da dođe do prone pronever vere e su prisutn prisutne e čak i slučaju da preduzeće ima adekvatan sistem inetrne kontrole i ako se svake godine godine podvrgava podvrgava eksternoj eksternoj finansisko finansiskojj reviziji. reviziji. Razlog Razlog za navedeno navedeno leži u cinjenici što je obim interne kontrole,koji preduzeća mogu da primenjuju, u veliko velikojj meri meri ogranič ograničen en njenim njenim troško troškovim vima. a. Uspost Uspostavl avljan janje je i održav održavanj anje e takvog sistema interne kontrole kojim bi se u celosti onemogućile prevare koštao bi znatno više nego što bi iznosili gubici od tih pronevera. Međutim, čak i da je ustanovljena i sprovedena najjednostavnija i najjeftinijia interna kontrola, uprkos pomenutom ograničenju, mnoge prevare do kojih dolazi u praksi mogle su biti sprečene ili blagovremeno otkrivene.



1.1.6. 1.1.6. Ispitivanje Ispitivanje interne interne kontro kontrole le od strane strane revizor revizora a

Prvu fazu rada revizora predstavlja ispitivanje i ocenjivanje postojeće inte intern rne e kont kontro role le pred preduz uzeća eća.. Os Osno novu vu za odre određi điva vanj nje e obim obima a i prav pravca ca revu revuiz izij ije e pred predst stav avlj lja a pome pomenu nuto to ispi ispiti tiva vanj nje e i oc ocen enji jiva vanj nje. e. Na Naim ime, e, sve sve poslovne transakcije koje su se odigrale u toku godine, pa čak ni većinu od njih, revizor ne može da proveri. Do kog obima će revizor vršiti proveru i koja koja područ područja ja će zahtev zahtevati ati intenz intenzivn ivnije ije ispiti ispitivan vanje je revizo revizorr će odluči odlučiti ti na osnovu analize interne kontrole.

1.1.6. 1.1.6.1. 1. Oslanj Oslanjanj anje e revizor revizora a na intern internu u kontro kontrolu lu

Prover overu u pozi pozici cija ja u bila bilan nsu stanja anja i bilan ilansu su usp uspeha eha reviz evizo or će izvr izvrši šitti,ak i,ako o se ispo ispost stav avii da je siste istem m inte interrne kont kontrrole ole pred predu uzeća zeća adekvatan, metodom testiranja i uzorka,koja bazira na predpostavci da će ispiti ispitivan vanje je dela dela knjizz knjizzenj enja a ili drugih drugih rel releva evantn ntnih ih podata podataka, ka, otkrit otkritii iste iste osobenosti kako i ispitivanje svih pozicija. Na efikasnost funkcionisanja intern interne e kontr kontrole ole indici indicirać raće e broj broj i karakt karakter er grešak grešaka a otkriv otkriveni enih h u ovim ovim uzorcima, i odrediti da li je potrebno sveobuhvatnije ispitivanje. Detaljnom prov prover erom om svih svih kniiž kniižen enja ja na raču računi nima ma i svih svih tran transa sakc kcij ija a revi revizo zorr može može nadoknaditi ne dostatak interne kontrole, ali bi takav postupak bio ne praktičan sem ako se ne radi o sasvim malim preduzećima.

1.1.6. 1.1.6.2. 2. Opseg Opseg i metode metode ispitiv ispitivanj anja a interne interne kontro kontrole le

Iz dve faze se sastoji ispitivanje interne kontrole od strane revizora, i to: -

studiranje ocenjivanje

U prvoj fazi revizor pribavlja dokaze o karakteru sistema intrene kontrole i načinu na koji ona funkcioniše. U drugoj fazi on ocenjuje dobre stra strane ne i slab slabos osti ti sist sistem ema a i proš prošir iruj uje e ovaj ovaj prog progra ram m revi revizi zije je sa cilj ciljem em nadoknađivanja, odnosno kopenziranje nedostataka interne kontrole. U fazi studiranja ( prva faza) u praksi revizor o karakteru sistema interne kontrole preduzeća klijenta pribavlja dokaze puitem tri forme, i to: Bojana Vuca, 1014/05 16


standardni upitnici za internu kontrolu, tekstualno prikazivanje i šematsko prikazivanje. Tradicionalnu formu ispitivanja i upoznavanja postojećeg sistema interne kontrole predstavljaju upitnici za internu kontrolu. Dugogodišnje iskust iskustvo vo sa stand standard ardnim nim upitni upitnicim cima a za intern internu u kontro kontrolu, lu, dovelo dovelo je do ustanvljenja sledećih standarda: da obezbe obezbedi di indika indikacij ciju u izbora izbora infor informac macija ija koje koje su neopho neophodne dne za odgovor na svako pitanje iz upitnika i proveru, ako je potrebno - da obezbedi razlikovanje između krupnih i sitnih ne dostataka u inetrnoj kontroli - da obezbedi dovoljno detaljan opis nedostataka u internoj kontroli koju omogućava sastavljanje pismenog ižveštaja o tim slabostima -

Tekstualno opisivanje i prikazivanje poslovnioh tokova, knjigovosttva i podele dužnosti i odgovornosti koriste revizorske firme koje se vise ne služe srtandardnim upitnicima za internu kontrolu. Revizor nakon opisa postupka interne kontrole može da sumira svoju ocenu klasifikujući svaki glavni deo sistema interne kontrole kao dobar,zadovoljavajćvi ili slab. Jedan od postupaka koji se koristio u fazi studiranja interne kontrole je i sematsko (grafičko) prikazivanje sistema interne kontrole, a sastoji se u simboličkom simboličkom prezentirajnj prezentirajnju u sistema. sistema. Revizoru Revizoru će priprema priprema ovakvih ovakvih šema omogućiti da brzo oceni efikasnost interne kontrole i izbegne detaljno studiranje deskriptivno opisanih postupaka ili dugačkih upitnika. Šematski snimak sistema interne kontrole treba da prikaže tokove dokumentacije u sklopu računovodstvenog sistema preduzeća, jer informacije u šematskom prikazu treba da budu ogranicene na najvažnije apekte računovodstvenog sistema.

1.1.6 1.1.6.3. .3. Izvor Izvor inform informaci acije je za upoznav upoznavanj anje e i opisiv opisivanj anje e interne kontrole

Prilikom prikupljanja dokaza o određenom sektoru interne kontrole iskusniji i manje iskusni revizori reaguju različito. Naime,mlađi revizori nisu uvek sigurni koji je metod ispravan za pribavljanje neophodnih informacija za upit upitni nik, k, upit upitni nik k teks tekstu tual alno no opis opisui uiva vanj nje e i še šema mats tski ki prik prikaz az.. S`dr S`drug uge e strane, iskusni revizori su skloni da odmah lično izvrse ispitivanje i uvidom na licu mesta pribave objektivne i konacne odgovore za upitnik. Oslanjanje samo na ispitivanje osoblja u svakom slučaju, bilo bi u suprotnosti sa osnovnim načelima revizije. Eksterni revizor,zbog svega navedenog,u fazi ispi ispiti tiva vanj nja a inte intern rne e kont kontro roe e mora mora da se os osla lanj nja a na pouz pouzda dane ne izvo izvore re informacija. Na onim područijma gde je intrna kontrola označena kao ne Bojana Vuca, 1014/05 17


zadovoljav zadovoljavajuća ajuća će biti težište težište revizrosk revizroskog og ispitivanj ispitivanja, a, uz upozorenj upozorenje e da revizor mora da bude svestan da su osnovne poslovne operacije podložne promenama. Drugim rečima,interna kontrola koja je bila adekvtana prošle godine, u ovoj može da izostane,a isto tako, da propisano korišćenjedatog kontrolnog postupka ne garantuje i da se on tekuće godine primenjuje.

1.1. 1. 1.6. 6.4. 4. Test Testir iran anje je tran transa sakc kcija ija

Prilikom studiranja intrene kontrole revizor mora stalno da ima na umu umu da se post postup upci ci prop propis isan anii prav pravil ilni niko kom m o račun računov ovod odst stvu vu i drug drugim im piseni pisenim m uputst uputstvim vima a možda možda ne sporo sporoved vede e u praksi praksi,, zbog zbog čega čega njegov njegova a ocena o internoj kontroli mora da se temelji, kad god je to moguće na nepo neposr sred edno nom m uvid uvidu u a ne na tvrd tvrdnj njam ama a kont kontro rolo lora ra i izvr izvrši šila laca ca.. Iako Iako prop propis isan anii kont kontro roln lnii post postup upci ci post postoj oje e u veći većini ni pred preduz uzeć eća, a, oni oni se u svakodnevnom rutinskom obavljanju odnosnih operacija ignorišu. Da bi ustanovio da li interne kontrole prikazane u upitniku, tekstualnom opisu ili šemi, realno funkcionišu,odnosno da li se primenjuju na prikazani način revizor obavlja testiranje transakcije.

1.1. 1. 1.6. 6.5. 5. Ocen Ocena a inter interne ne kont kontro role le

Revizor nakon završenog studiranja odnosno upoznavanjea interne kontrole mora da oceni sistem, pri čemu će mu studiranje interne kontrole omoguciti da indetifikuje postojeće slabosti, tj. nedostatke u sistemu. Nacrt kompletnog programa revizije revizor treba da primeni nakon što kompletira svoju ocenu o internoj kontroli, a isto tako, i da napiše izveštaj o internoj kontroli za klijenta.

1.1.6. 1.1.6.6. 6. Izvešt Izveštaj aj o intern internoj oj kont kontrol roli i

Većina Većina revizo revizorsk rskih ih firmi firmi kada kada otkrij otkriju u ozbilj ozbiljne ne nedost nedostatk atke e u intern internoj oj kont kontro roli li prak prakti tiku kuje je da sa sast stav avii izve izvešt štaj aj i uput uputii ga klij klijen entu tu,o ,odn dnos osno no njegovom menadzmentu. Izvestaj, koji se obično sačinjava u obliku pisma koje koje sa sadr drži ži suge sugest stij ije e za otkl otklan anja janj nje e nađe nađeni nih h nedo nedost stat atak aka, a,sl služ užii da minimizira obaveze revizora u slučaju da se kasnije kasnije otkrije velika prevara prevara Bojana Vuca, 1014/05 18


ili drugi ozbiljni gubici. Pismo kojje se odnosi na nedostatke u internoj kontroli, kontroli, s`obzirom s`obzirom na to da se upućuje upućuje menadzmen menadzmentu tu klijenta, klijenta, simultano uspostavlja kontakt koji na nekki drugi način ne bi bio ustanovljen i ono pomaže da se izgradi adekvatnije razumevanje i veće respektovanje za usluge koje obavlja ekstremni revizor.

1.2.INTERNA REVIZIJA (Perspektiva (Perspektiva uvođenja u našim uslovima)

Inte Intern rna a revi revizi zija ja pred predst stav avlj lja a nakn naknad adu u SUB SUB kont kontro rolu lu posl poslov ovni nih h transakcija uključujući i kontrolu kontrole. Tamo gde je interna revizija instal instalira irana, na, ona testir testira a i ocenju ocenjuje je računo računovod vodstv stvene ene i admini administr strati ativne vne kontro kontrole le u svim svim sektor sektorima ima.. Savrem Savremeno eno organ organizo izovan vanu u jedini jedinicu cu intern interne e revizije, sposobnu da uspostavlja komplementarne odnose sa eksternom revizijom će imati, u narednih 3 do 5 godina, jedna patina velikih sistema. Temeljniji pristup organizaciji i funkciji stručnih internih kontrola, u istom vremenskom intervalu, treba očekivati i u ostalim preduzećima. Podseć Pods ećan anja ja radi radi,, Zakon akonom om o pred preduz uzeć ećim ima, a, sva sva prav pravna na lica lica su obavezna da svake godine angažu ažuju revizora da izvrši reviziju računo računovod vodstv stveni enih h izvešt izveštaja. aja. Zakon Zakon o predu preduzeći zećima, ma, međuti međutim, m, intern internu u reviziju predviđa samo kao mogućnost, a ne kao obavezu. S obzirom na to, da interna revizija predstavlja aktivnost u funkciji povećanja efikasnosti poslovanja, menadžment bi mogao da je uvede bez ikakvih smetnji. Kada govorimo o internoj reviziji, mislimo na profesionalnu internu revi eviziju čiji rad utemeljen na verifikovanim i opšteprihvaćenim standardima. Interna revizija je profesija koju treba razvijati da bi ona dala efek efekte te koje koje daje daje u pred preduz uzeći ećima ma zema zemalj lja a razv razvij ijen ene e trži tržišn šne e priv privre rede de i defi defini nisa sano nog g vlas vlasni ništ štva va.. Inte Intern rna a revi revizi zija ja,, koju koju najče najčešć šće e uvod uvode e veli velika ka i srednja preduzeća, sa kompleksnom organizacijom, se obično organizuje u matičnim preduzećima, sa takvim ovlašćenjima da poslove može obavljati i u matičnom i u povezanim preduzećima, što omogućava usklađenost post postup upak aka a inte intern rne e kont kontro role le i veću veću efik efikas asno nost st na svim svim nivo nivoim ima. a. Na stva stvara ranj nje e os osno nove ve za inte intern rnu u revi revizi ziju ju pozi poziti tivn vno o će se odra odrazi ziti ti razv razvoj oj računovodstvene profesije. Država još uvek nije prenela javna ovlašćenja na profesiju, kada je u pita pitan nju reviz evizij ija a fin finansi ansijs jski kih h izve izvešt štaj aja, a, usled led če čeg ga post postoj ojii pode podela la u računovodstvenoj profesiji, tako da se posebna zvanja za računovođe stiču po jednom, a za revizore po drugom zakonu. Računovođe i revizori su, u savremenom svetu, već odavno članovi iste profesije, tj. polažu iste ispite za sticanje profesionalnih zvanja i imaju ista zvanja. Bojana Vuca, 1014/05 19


Do uvođen uvođenja ja intern interne e revizi revizije je najpre najpre će doći doći u onim onim preduz preduzećim ećima a i bankama u koje bude uložen ulo žen inostrani capital, odnosno inostrani investitori će zahtev zahtevati ati primen primenu u metodo metodolog logije ije intern interne e revizi revizije, je, što što će omoguć omogućiti iti i formiranje osnove za obrazovanje kadra i šire uvođenje interne revizije u našu našu prak praksu su.. Po Poli liti tika ka pred preduz uzeća eća jest jested ed a uved uvede e inte intern rnu u revi revizi ziju ju kao kao neza nezavi visn snu u funk funkci ciju ju čiji čiji je zada zadata tak k da ispi ispitu tuje je i oc ocen enju juje je posl poslov ovan anje je preduz preduzeća eća radi radi pružan pružanja ja pomoći pomoći menadž menadžmen mentu tu predu preduzeć zeća a u reali realizac zaciji iji,, ciljeva definisanih poslovnom politikom preduzeća. Deo za internu reviziju je organizaciono vezan za generalnog menadžera, a svoje izveštaje podn podnos osii gene genera raln lnom om me mena nadž džer eru u i upra upravn vnom om i nadz nadzor orno nom m odbo odboru ru preduzeca. Zaposleni u odeljenju za internu reviziju radi obavljanja svojih poslov poslova, a, imaju imaju pravo pravo na potpun potpun,, slo slobod bodan an i neogr neogranič aničen en pristu pristup p svim svim aktivn aktivnost ostima ima,, dokume dokumenta ntacij ciji, i, imovin imovinii i odgovo odgovorni rnim m licima licima u predu preduzeću zeću.. Osnovni cilj organizacionog dela jeste da na efikasan način pruži pomoć menadžmentu preduzeća u izvršavanju zadatakai odgovornosti. Rukovo Rukovodil dilac ac odelje odeljenja nja za intern internu u revizi reviziju ju ima pravo pravo da sprov sprovodi odi kompleksan program interne revizije u preduzeću. Interna revizija ispituje i procenjuje adekvatnost i efikasnost sistema upravljačkih kontrola, koje je rukovo rukovodst dstvo vo uspost uspostavi avilo lo radi radi postiz postizanj anja a ciljev ciljeva a defini definisan sanih ih poslo poslovno vnom m politi politikom kom i planov planovima ima predu preduzeća zeća.. Rukovo Rukovodil dilac ac intern interne e revizi revizije je rukovo rukovodi di internom revizijom u sektoru preduzeća, zavisnom preduzeću ili u drugom orga organi niza zaci cion onom om delu delu,, izvr izvrša šava va prog progra ram m inte intern rne e revi revizi zije je u skla skladu du sa stan standa dard rdim ima a revi revizi zije je i uput uputst stvi vima ma za rad rad i uspo uspost stav avlj lja a sa sarradnj adnju u sa nadlež nadležnim nim rukovo rukovodio diocim cima a u organi organizac zacion ionim im delovi delovima ma u kojima kojima se vrši vrši revizija. Adek Adekva vatn tnom om dist distri ribu buci cijo jom m ovla ovlašće šćenj nja, a, povr povrem emen enom om rota rotaci cijo jom m zaposl zaposleni enih, h, nadzor nadzor se može može na adekva adekvatan tan način način oja ojačat čati. i. Nai Naime, me, kada kada zapo aposlen slena a oso sob ba zna zna da će usko uskorro druga uga os osob oba a pre reu uzeti zeti njeg njego ova ovlašćenja, može se očekivati da će ona pedantno voditi evidenciju i slediti osnovna uputstva. Prikrivene nepravilnosti predhodne odgovorne osobe rotacijom rotacijom će isplivati isplivati na videlo. videlo. Nadzorni Nadzorni organi organi uzimaju uzimaju na razmatran razmatranje je doku dokume ment nte e kao kao i doka dokazn znii mate materi rial al,, pri pri če čemu mu ih je potr potreb ebno no obele obeleži žiti ti serijskim brojevima. Prekid serije će ukoliko je document nestao, pogrešno odložen ili skriven,inicirati preduzimanje kontrole. Apsolutnu zaštitu od grešaka, prevara i podkradanja, ma koliko bio pažljivo organizovan, ne obezbeđuje ni jedan oblik nadzora. Koliko god poštovoli inkopatibilnost funkcija u raspodeli dužnosti i ovlašćenja ovaj princip može da bude narušen bar privremeno preko povezanih stranaka, kao i tajnim sporazumom zaposlenih. Na organizaciju i efikasnost nadzora utiče veličina preduzeća. Komplikovanije je usavršiti internu kontrolu u malom preduzeću nego u velikom. Interni nadzor, ili još konkretnije interna kontrola, ima primarni cilj da preventivno deluje na suzbijanju prevara koje se definišu kao namerno pogreš pogrešne ne interp interpret retaci acije je činjen činjenica ica sa ciljem ciljem obmanj obmanjiva ivanja nja i dovođe dovođenja nja u zabl zablud udu u treće treće os osob obe. e. U sluč slučaju aju kada kada raču računo novo vods dstv tven enii nadz nadzor or otkr otkrij ije e Bojana Vuca, 1014/05 20


nepravilnosti tretira ih kao namerne greške unseen u računovodstvene evidencije, poslovne knjige i finansiske izveštaje u prevarantske svrhe. Nepravilnosti se mogu definisati u dve grupe, i to: prevare koje su učinili zaposleni, i prevare koje je učinio menadžment. Sa obzirom na činjenicu da se interni nadzor ne može usavršiti do te mere da bi pružio potpunu zaštitu imovine preduzeća od šteta koje mogu prouzr prouzroko okovat vatii nečasn nečasna a zaposl zaposlena ena lica, lica, pojedi pojedine ne kompan kompanije ije prakti praktikuj kuju u osigur osi guranj anjem em specij specijaln alnog og rizika rizika od zaposl zaposleni enih h koji koji upravl upravljaj jaju u novcem novcem i drug drugim im obli oblici cima ma likv likvid idne ne imov imovin ine. e. Te Term rmin inom om “vez “veziv ivan anje je vern vernos osti ti”” označava se osiguranje ovog neobičnog rizika, odnosno to je vrsta ugovora kojim se osiguravajuća firma obavezuje da isplati poslodavca štete nastale prevarom ili utajom od zaposlenih osoba vezanim vernošću.

Literatura

1. Prof. dr.Slobodan V.Vidakovic, Ekterna revizija finansijskih finansijskih izveštaja izveštaja , Novi sad, 2007.

2. Prof. dr.Slobodan V.Vidakovic, Računovodstvo, Beograd, 1999.

3. Prof.dr.S Prof.dr.Slobod lobodan an V.Vidakov V.Vidakovic, ic, Raču Računo novo vods dstv tvo, o, sporazumevanja, Beograd, 2002.

jezi jezik k

posl poslov ovno nog g

4. Dmitro Dmitrović vić-Šap -Šaponj onja a dr.Lji dr.Ljiljan ljana, a, Marcik Marcikić ić dr.St dr.Stipa ipan, n, Petkov Petković ić dr.Đerđi, erđi, Računovodstvo, Ekonomski fakultet Subotica, 2003. 5. Dmitro Dmitrović vić-Šap -Šaponj onja a dr.Lji dr.Ljiljan ljana, a, Marcik Marcikić ić dr.St dr.Stipa ipan, n, Petkov Petković ić dr.Đerđi, erđi, Računovodstvo-zbirka zadataka , Ekonomski fakultet Subotica, 2004.



6. www.ief.co.yu 7. www.nbs.yu 8. www.invest.co.yu 9. www.telfor.org.yu 10.www.fapliv.co.yu


Interni Nadzor Poslovanja Privrednih Drustava

Recommend Documents