SADR@AJ
STRANA NASLOV Rentabilnost kao ekonomski princip poslovanja preduzeća 1.1
ojam i značaj rentabilnosti
2 2 "
1.2.
!aktori rentabilnosti rentabil nosti $
1.".
#tvrdjivanje nivoa rentabilnosti
1.$.
ovezanost i uslovljenost principa e%kasnosti poslovanja
$ &
1.&. 1.&.1 .
'konomičnost poslovanja !aktori ekonomi čnosti
( )
1.(.
Rentabilnost poslovanja Literatura *
-1-
Rentabilnost kao ekonomski princip poslovanja preduzeća
Preduzeća u našem privrednom sistemu posluju po privrednom računu. To znači da iz svojih ostvarenih prihoda pokrivaju rashode. Stepen uspešnosti njihovog poslovanja određuje se kvalitetom ekonomije rada, predmeta rada i sredstava za rad. Cilj uspešnosti ogleda se u stvaranju mogućnosti za podmirenje potreba ličnih, proizvodnih i društvenih!, koje stalno rastu. Preduzeća svoju uspešnost veri"ikuju na tr#ištu. Poslovni uspeh je kvalitet ekonomije koji se ostvaruju u s"eri proizvodnje, prometam ili pru#anja usluga..
Na poslovanje preduzeća utiču objektivni i subjektivni faktori. Objektivni faktori predstavljaju date uslove privređivanja preduzeća. Subjektivni faktori se odnose na unutrašnje faktore na koje preduzeća mogu uticati. erifikovanje ekonomske uspešnosti meri se preko ekonomski! principa poslovanja" tj. Produktivnosti rada, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja . #.# $ojam i značaj rentabilnosti $entabilnost predstavlja ekonomski prin%ip poslovanja preduzeća čijom se primenom & sa manjom masom anga#ovanih sredstava ostvaruje veća dobit. 'na pokazuje i izra#ava e"ikasnost anga#ovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeća. $entabilnost je jedan od najznačajnijih izraza kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzeća. $eč rentabilan je "ran%uskog porekla i znači (unosan) odnosno posao koji se isplati. $entabilno poslovanje ima ekonomsku svrhu i smisao. *erentabilno poslovanje i poslovanje sa gubitkom, pokazuju da preduzeće ne vrši uspešno ulogu ekonomskog subjekta i time odstupa od ekonomskih prin%ipa poslovanja. Cilj i ekonomski motiv poslovanja preduzeća jeste da ostvari što veće rezultate. 'snovni interes preduzeća je da iz svog poslovanja ostvari što veću dobit, kao "inalni izraz njegovog ekonomskog rezultata. (+obitak je motiv onog ko raspola#e slobodnim sredstvima & kapitalom da svoja sredstva i energiju, pamet i radnu snagu ulo#i u privrednu aktivnost i da na osnovu ulo#ene energije, pomoću sredstava ostvari dobitak, koji će mu obezbedjivati #eljeni nivo #ivota, a za preduzeće opstanak i kontinuitet
-2-
poslovanja, kao i razvoj, odnosno podizanje nivoa poslovanja i kvaliteta ekonomije na viši nivo) *a drugoj strani su ulaganja preduzeća, kao nu#ni "aktor njegovog poslovanja, ekonomskih aktivnosti i stvaranja rezultata. laganja se ispoljavaju u obliku anga#ovanja i trošenja. Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati stvaraju uz manje trošenje i anga#ovanje sredstava. Smanjivanje anga#ovanja i trošenja sredstava je jedan od njegovih trajnih ekonomskih %iljeva. Preduzeće je zainteresovano da anga#uje što manje sredstava po jedini%i proizvoda i za datu količinu proizvodnje, a da to anga#ovanje, na kraju %iklusa poslovanja donese što veći dobitak. *a taj način se kapital, odnosno sredstva preduzeća uvećavaju i oplodjuju. odnosu na sredstva, %ilj preduzeća je što br#e kretanje i %irkulisanje anga#ovanih sredstava u pro%esu poslovanja. Time se sredstva vr#e obrću u svojoj "unk%iji i donose veću dobit. -remenski "aktor značajan je u merenju i e"ektima rentabilnosti jer "ormira veličinu ulaganja, odnosno anga#ovanja sredstava. Po tom, vremenskom "aktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih prin%ipa poslovanja preduzeća & produktivnosti i ekonomičnosti.
#.%. &aktori rentabilnosti ompleks rentabilnosti obuhvata odnos izmedju rezultata i ulaganja & odnosno dobiti i anga#ovanih sredstava. / na jednu i drugu kategoriju deluju isti "aktori, ali i spe%i"ični. +obit je pre svega rezultat delovanja "aktora ukupnog prihoda i ukupnih rashoda, odnosno tr#išnih uti%aja & a anga#ovana sredstva su rezultanta brojnih tr#išnih, unutrašnjih, organiza%ionih i vremenskih "aktora. S druge strane, svi "aktori koji deluju na produktivnost i ekonomičnost su i "aktori rentabilnosti. 'ni utiču na vrednost ostvarene proizvodnje, čiji je izraz dobit kao jedno od merila rentabilnosti. *a visinu dobiti utiču0 obim proizvodnje, asortiman proizvoda, %ena i utroš%i sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen korišćenja kapa%iteta, kao i sklop organiza%ionih mera kojima se povećava kvalitet rada i poslovanja preduzeća. Tr#išni "aktori deluju preko prodajnih %ena proizvoda ili usluga, ali i ulaznih elemenata, odnosno %ena sredstava za rad i predmeta rada. Prodajne %ene utiču na visinu dobiti, a time i direktno na nivo rentabilnosti poslovanja. Prodajne %ene su rezultanta velikog broja eksternih "aktora na koje preduzeće ne mo#e uti%ati. Preko kvaliteta proizvoda, njegovih svojstava, dizajna i sl. mo#e se indirektno uti%ati i na %ene, čiji porast pozitivno utiče na visinu dobiti, a time i rentabilnost, i obrnuto. 'bim ostvarene proizvodnje takodje direktno deluje na rentabilnost. -eći obim proizvodnje, pri ostalim nepromenjenim uslovima, povećava rentabilnost i obrnuto. -isina troškova sredstava, materijala i radne snage utiče na rentabilnost, preko anga#ovanih sredstava. 'vde je potrebno pratiti visinu utrošaka, odstupanja od prosečnih i standardnih veličina, i preduzimati organiza%ione mere kontrole tih utrošaka. 1nga#ovana sredstva zavise od0 2! veličine sredstava i 3! vremena anga#ovanja. -eličina anga#ovanih sredstava utiče na rentabilnost dvojako0 ukoliko su anga#ovana sredstva iznad objektivno potrebnih za rad preduzeća, njihov uti%aj na rentabilnost je negativan. 'brnuto, ukoliko se sa manjom veličinom anga#ovanih sredstava ostvaruje planirana dobit, anga#ovana
-3-
sredstva imaju pozitivan uti%aj na nivo i kvalitet rentabilnosti. -reme anga#ovanja sredstava je objektivno uslovljeno karakteristikama konkretne delatnosti preduzeća. 'no se mo#e produ#avati zbog ne"unk%ionalne organiza%ije, nekvalitetnog rada i motivisanosti za rad i sl. Produ#avanje vremena anga#ovanja sredstava u %iklusu preduzeća smanjuje njegovu rentabilnost i obrnuto. 'rganiza%ionim merama se utiče na trajanje vremena i %iklus anga#ovanja sredstava u preduzeću. 4a rentabilnost je bitan i koe"i%ijent obrta kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u %iklusu reproduk%ije. ako je ovaj koe"i%ijent veći, onda je potrebna manja suma anga#ovanih sredstava i obrnuto.
#.'. (tvrdjivanje nivoa rentabilnosti *ajrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko čistog krajnjeg! "inansijskog rezultata. To je dobit ili gubitak preduzeća. 4a razliku od produktivnosti i ekonomičnosti, gde postoje metodološke i praktične teškoće izra#avanja kategorija proizvoda, vrednosti, utrošaka pojedinih elemenata i sl. & kod rentabilnosti se i veličina rezultata i anga#ovanih sredstava izra#avaju vrednosno, u novčanim jedini%ama.
eličina dobiti se mo)e kod utvrdjivanja rentabilnosti razlo)iti na*
bruto dobit, koja predstavlja razliku izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i predstavlja čisti "inansijski rezultat poslovanja preduzeća5 i neto dobit, koja se javlja kao ostatak dobiti preduzeća, po izmirenju obaveza prema dr#avi u vidu0 doprinosa, poreza iz dobiti, taksa i dr. *eto dobit je veličina koja preduzeću ostaje za sopstvenu upotrebu i raspodelu.
ao rezultat ovog kvantitativnog izraza dobija se podataka o tome koliko na jedini%u anga#ovanih sredstava dolazi jedini%a neto dobiti preduzeća. poredjivanjem rentabilnosti po osnovu bruto dobiti i neto dobiti, takodje se dobija pokazatelj o tome koliki iznos dobiti po jedini%i anga#ovanih sredstava preduzeća usmerava dr#avi na ime raznovrsnih da#bina i poreza koje je preduzeće du#no da plati. Pošto se neto dobit deli u preduzeću na akumula%iju i potrošnju, odnosno raznovrsne "ondove preduzeća, to se i ove kategorije mogu meriti u kompleksu rentabilnosti. *a ovaj način se mo#e analizirati odnos akumulacije i anga)ovani! sredstava preduzeća*
R + ,km - Sa 1km 6 novčana sredstva akumula%ije
#.. $ovezanost i uslovljenost principa efikasnosti poslovanja Povezanost produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti proizilazi iz medjusobne povezanosti elemenata i "aktora rezultata i ulaganja, čiji je odnos osnova i sadr#aj svakog od ovih prin%ipa. *pr. svaka promena "izičkog obima ostvarenih rezultata direktno uslovljava i promene vrednosti tih rezultata, izra#enih u ukupnom prihodu i dobiti. Promena "izičkog obima ostvarenih -4-
rezultata proističe iz promena na strani ulaganja sva tri elementa proizvodnje0 sredstava za rad, predmeta rada i radne snage. 'vi elementi direktno deluju na produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost. 7erenjem i praćenjem produktivnosti, ekonomičnosti i rentabilnosti poslovanja u različitim vremenskim periodima, moguća su istosmerna, ali i divergentna kretanja ovih pokazatelja. 1ko npr. u jednom razdoblju dodje do smanjenja utrošaka rada po jedini%i proizvoda, ali i povećanja utrošaka predmeta rada i sredstava za rad & tada imamo slučaj povećanja produktivnosti rada i smanjenja ekonomičnosti u istom periodu. -eća produktivnost mo#e usloviti i veću ekonomičnost u slučaju kada smanjenje količine rada po jedini%i proizvoda ne dovodi do povećanja utrošaka ostalih elemenata proizvodnje koji deluju na ekonomičnost. Povećanje ekonomičnosti i smanjenje produktivnosti moguće je u slučajevima kada se smanjivanjem utrošaka sredstava npr. moderniza%ijom! i predmeta rada, istovremeno nastaje povećanje vremena potrebnog za izradu proizvoda. slov za ovo je da se ne povećavaju %ene utrošaka sredstava, predmeta za rad i %ene rada. -eći stepen zavisnosti prisutan je izmedju ekonomičnosti i rentabilnosti, pa je stoga izra#ena tenden%ija da se dinamika ova dva pokazatelja kreće u istom prav%u. ada je poslovni rezultat pozitivan i ekonomičnost i rentabilnost su pozitivni i obrnuto. z istu vrednost ulo#enih sredstava, sa rastom ekonomičnosti raste i rentabilnost. 8konomičnost i rentabilnost mogu imati i različito kretanje. Posle značajnijih investi%ionih ulaganja, vrednost anga#ovanih sredstava mo#e relativno više da poraste nego poslovni rezultat izra#en u dobiti. Tada imamo slučaj da ekonomičnost poraste, a rentabilnost opada. /zmedju produktivnosti i rentabilnosti su takodje moguća jednosmerna, ali i divergentna kretanja. Porast produktivnosti kroz manju količinu rada po jedini%i proizvoda, uslovljava i veću rentabilnost. 7edjutim, ako dodje do promena %ena na tr#ištu ovo kretanje mo#e biti u različitim smerovima, u zavisnosti od stepena porasta %ena "inalnih proizvoda i %ena elemenata proizvodnje.
#./. 01ONO234NOS5 $OS6O,N7, 8konomičnost je ekonomski prin%ip poslovanja koji ima za cilj ostvarenje određene proizvodnje" prometa ili usluga uz što manje troškove. koliko se ovo doslednije sprovodi utoliko je potpuniji poslovni uspeh u reproduk%iji. 8konomičnost se mo#e i kvantitativno izraziti. tom smislu ekonomičnost je odnos između proizvodnje i trošenja izvršeni! za ostvarenje te proizvodnje. 8konomičnost se mo#e meriti naturalno i vrednosno. *aturalno iskazivanje ekonomičnosti je odnos između količine proizvoda 9! i utrošenih elemenata proizvodnje : materijala 7!, sredstva za rad S! i rada $!. *a primer0 2! 907, 3! 90S5 ;! 90$
rednosno iskazana ekonomičnost je odnos između proizvedene vrednosti 8iskazane kao ukupan pri!od9 (p: i troškova 8utrošeni! vrednosti u proizvodnji :T! tj. p0T. +akle, opšti obraza% ekonomičnosti izra#ava odnos između ostvarenih učinaka i za njih utrošenih elemenata.
-5-
od naturalnog merenja ekonomičnosti učin%i i utroš%i elemenata proizvodnje iskazuje se količinski u kgr. tonama, metrima, litrima i dr.!. Takvo merenje ekonomičnosti nije moguće u %elosti sprovesti zbog toga što utroš%i predmeta rada, sredstva za rad i ljudskih resursa nisu merljive veličine to su heterogeni elementi!. 'vim putem ekonomičnost je moguće meriti samo par%ijalno. ;rugi problem odnosi se na brojila% u kome se vrši izra#avanje količine učinka u "izičkim jedini%ama mere. 1ko preduzeće proizvodi jednu vrstu proizvoda ili više proizvoda koji se mere istom jedini%om mere uz isti normativ! nema poteškoća. koliko preduzeće proizvodi heterogene učinke, pojavljuje se problem izra#avanja takve proizvodnje, jer se proizvedene količine raznovrsnih proizvoda ne mogu sabrati. 4a prelivanje raznovrsnih količina heterogenih proizvoda u zajednički pokazatelj koriste se različite metode0 naturalno uslovna metoda" kod koje je baza za obračun radno vreme pomoću kojeg se sve vrste učinaka izra#avaju u jednom uslovnom proizvodu upotrebljava se kod proizvodnje srodnih proizvoda!, radna metoda, kojom se količina učinka izra#ava norma:satima, vrednosna metoda merenje ekonomičnosti, kojom se izra#ava globalna ekonomičnost, trend rasta ekonomičnosti se meri stavljanjem u odnos nivoa ekonomičnosti u tekućem periodu sa novom ekonomičnosti u prethodnom periodu, tj.
/e 682 0 8o < 2==, gde je /e : indeks ekonomičnosti, 82: ekonomičnost tekućeg perioda, 8o: ekonomičnot predhodnog perioda. od vrednosnog izračunavanja ekonomičnosti prisutne su različite %ene, tj. tekuće prodajne, nabavne i planske. Pri izračunavanju ekonomičnosti na osnovu tekući! cena, tj. onih %ena po kojima se prodaje roba odnosno nabavljaju elementi proizvodnje do promene nivoa ekonomičnosti, mo#e doći menjanjem količine učinka i količine utrošenih elemenata, ili menjanjem njihovih %ena. 'vakvo izra#avanje ekonomičnosti često mo#e biti nerealno ukoliko je došlo do promene u %enama. To mo#e da utiče na nivo ekonomičnosti i bez njenog realnog povećanja. 'bračun je realnije vršiti po stalnim planskim cenama i za ukupan prihod i za utrošene elemente. Tačno izračunavanje ekonomičnosti i trenda rasta ima veliki značaj za vođenje poslovne politike preduzeća. tom smislu analize ekonomičnosti imaju veliki značaj. EKONOMIČNOST je parcijalni pokazatelj efikasnosti preduzeća. Izražava se kao odnos ize!u proizvodene i utro"ene vrednosti# a u praksi kao odnos ize!u ukupno$ pri%oda i tro"kova. &.'.&. (aktori ekonoi)nosti >aktori koji deluju na veličinu ekonomičnosti su raznovrsni. 'ni su različiti u pojedinim preduzećima. osnovi oni se odnose na0 smanjenje -6-
utroška predmeta rada, smanjenje troškova sredstava za rad i smanjenje troškova rada. Pored uti%aja na utroške rada karakteristike sredstava za rad utiču na utroške materijala i samih sredstava za rad. *a trošenje materijala karakteristike materijala utiču preko sopstvenog kvaliteta i preko uti%aja jednog na trošenje drugog materijala. Prirodni i tehnički uslovi rada utiču i na trošenje materijala klimatski uslovi, temperatura, vla#nost, svetlo, buka i dr!. 'rganiza%iono uslovljeni "aktori ekonomičnosti su u domenu preduzeća. *a njih preduzeće mo#e delovati na razne načine. 'snovni organiza%iono uslovljeni "aktori utroška i troškova materijala su0 konstruk%ione greške, greške u izboru materijala, greške u izboru sredstava za rad, kvarovi u proizvodnji, rastur i dr. Pitanja nabavnih %ena sredstava za proizvodnju, i korišćenja kapa%iteta su takođe u značajnoj meri u domenu organiza%ionih činila%a ekonomičnosti.
#.<. R0N5,=36NOS5 $OS6O,N7, $entabilnost je ekonomski prin%ip poslovanja koji izra#ava konačni poslovni uspe! preduzeća. $entabilnost ima za %ilj da sa manjom količinom anga)ovani! sredstava ostvari veći rezultat . Poslovni rezultat se izra#ava preko ostvarenog prihoda i dobiti. Posmatrano kvantitativno, ukupna ekonomija predstavlja se odnosom između rezultata reproduk%ije i ulaganja za njihovo ostvarivanje. kupna ekonomija poslovni uspeh! "ormira se u proizvodnji i prometu. Povećanje rentabilnosti omogućava ostvrivanje prin%ipa proširene reproduk%ije, što je jedini uslov za povećanje materijalne osnove rada i standarda. *erentabilno poslovanje poslovanje sa gubitkom! ne obezbeđuje ni prostu reproduk%iju sredstava. To praktično znači da preti opasnost od prinudne likvida%ije ukoliko se brzo ne usmere na savremeniju proizvodnu orijenta%iju i sni#enje troškova poslovanja. Stabilna i trajna osnova rentabilnosti poslovanja je u povećanju produktivnosti rada i ukupne ekonomičnosti poslovanja. Rentabilnost preduzeća meri se odnosom ukupnog pri!oda ili dobiti prema prosečno anga)ovanim sredstvima. 'bras%i za merenje rentabilnosti su sledeći0 $ 6 p ? 1s 2== $ 6 + ? 1s 2==
pri čemu je0 sredstva.
p 6 ukupan prihod, + dobit, 1s6 prosečno anga#ovana
Rentabilnost pokazuje koliko je ostvareno ukupnog pri!oda" ili dobiti po jednom dinaru anga)ovani! sredstava. Porast rentabilnosti mo#e biti prouzrokovan i određenim činio%ima koji ne predstavljaju zasluge preduzeća. *aime, to mo#e biti rezultat okolnosti na tr#ištu, porasta %ena i dr. Pod pojmom anga)ovanja sredstava podrazumeva se sadašnja vrednost osnovni! sredstava za koje se obračunava amortizacija i količina raspolo)ivi! obrtni! sredstava u toku godine. Pojam anga#ovanja sredstava je širi od pojma njihovog trošenja. -isina prosečnih
-7-
anga#ovanih sredstava zavisi od više "aktora. @to je suma anga#ovanja sredstava manja to je povoljnije sa stanovišta opterećanja kamate i dr.!. 7ogućnost povećanja rentabilnosti su mnogobrojne. To su sve one mere koje utiču na produktivnost i ekonomičnost poslovanja, odnosno koje doprinose povećanju ukupnog prihoda i smanjenju anga#ovanja sredstava. *a dobit kao osnovni motiv privređivanja utiču materijalni troškovi reprouk%ije i prodajne %ene proizvoda. koliko su materijalni i troškovi manji dobit je veća. koliko su prodajne %ene proizvoda i usluga veće, to će se pozitivno odraziti na rast dobiti & biće veća. Na veličinu anga)ovani! sredstava bitno utiče brzina obrta obrtni! sredstava i stepen korišćenje kapaciteta. *a brzinu obrta obrtnih sredstava i njihovo smanjenje bitno utiče du#ina vremena njihovog zadr#avanja u pojedinim "azama %iklusa, odnosno u pripremi, proizvodnji i prometu. *a nedovoljno korišćenje kapa%iteta, mogu uti%ati razni "aktori, kao što su neadekvatna poslovna orijenta%ija, pogrešan izbor sredstava, neusklađenost kapa%iteta i dr. *a povećanje rentabilnosti dalje, bitno utiču0 povećanje koe"i%ijenata obrta obrtnih sredstava, viši nivo organiza%ije rada, povoljnije %ene sirovina, materijala i usluga, povoljnije prodajne %ene.
*ENT+,I-NOST parcijalni pokazatelj efikasnosti preduzeća. Najop"tije se izražava kao odnos ize!u do/itka i prose)ne sue an$ažovani% sredstava. 0arcijalna renta/ilnost se ože izraziti kao odnos ize!u ekonosko relevantni% delova do/itka 1npr. /ruto do/itak# do/itak pre oporezivanja# neto do/itak i sl.2 i dela an$ažovani% sredstava 1sopstveni% ili pozajljeni%# osnovni% ili o/rtni%# poslovni% ili ukupni% i sl.2.
*ENT+,I-NOST I 3O4I5N6I *+Č7NI renta/ilnost preduzeća je nje$ova sposo/nost da stalno uvećava vlasni)ki kapital8 ona se postiže aksializacijo do/itka u du$o roku i nje$ovo$ odnosa prea iovini i kapitalu koje preduzeće u tu svr%u koristi8 upravljanje renta/ilno"ću za%teva erenje ostvarenja na periodi)noj osnovi# i to pute stope prinosa na iovinu# stope prinosa na kapital# ekonosko dodato vredno"ću i nov)ani prinoso na uloženi kapital8 nji%ovo erenje je u potpunosti ili u zna)ajnoj eri zasnvano na finansijskora)unovodstveni izve"tajia# a po$otovo na celovito ra)unovodstvu koje uklju)uje i upravlja)ko ra)unovodstvo s nje$ovo kate$orijalno slo/odo i inforaciono prila$odljivo"ću.
*ENT+,I-NOST 0*E479E:+ *+Č7NO;O4ST;ENI +S0EKT izražava kona)ni# saldirani izraz# izraz definitivno$ finansijsko$ rezultata koji indicira sveukupni uspe% preduzeća. On je odlu)ujuće erilo efikasnosti kori"ćenja poslovni% sredstava# erilo uspe%a privre!iva)ke aktivnosti i poslovnosti preduzeća. *enta/ilnost je indikator i e$zistencije# ali i rasta -8-
preduzeća. 7 na"oj literaturi ona se izražava u odnoso do/itka i an$ažovani% poslovni% sredstava ili po dru$o konceptu odnoso do/itka i tro"kova poslovanja# pri )eu vree an$ažovanja sredstava nije /itna odrednica poslovno$ rezultata. *enta/ilnost ože da se posatra i kroz pojedine o/like rezultata i an$ažovani% sredstava.
LITERATURA:
1. Kukoleča dr Stevan, Ekonomika preduzeća, Informator, Zagre, 2. 3. 4.
5. 6. 7.
8.
1!66. Kukoleča dr Stevan, Osnovi ekonomike i organizacije preduzeća , Informator, Zagre, 1!66. "#kol#$ dr %adm#lo, Ekonomika preduzeća, &rafomag, 'eograd, 1!!!. (etrov#$ dr )a*lav # %and+elov#$ mr "ov#a, Uvod u ekonomiju, #*oka kola *trukovn#/ *tud#+a 0a menadment u *aora$a+u, "#, 28. %and+elov#$ mr "ov#a, Marketing informacioni sistem i samoupravno planiranje u OUR , konom#ka, "#, 1!81. Stavr#$ dr 'o#dar, nelkov#$ dr %ad#*av, Ekonomika preduzeća, konom*k# fakultet, (r#t#na, 21.g. %and+elov#$ mr "ov#a # ano+l#$ mr #ro*lav, Ekonomika saobraćaja, #*oka kola *trukovn#/ *tud#+a 0a menadment u *aora$a+u, "#, 2!. dr . (erov#$, S. K#*#$ 9 Ekonomika preduzeća:
-!-
