EKONOMSKI KRIMINAL
Dr Aleksandar Čudan
EKONOMSKI KRIMINAL - EVROPA • U zemljama zapadne Evrope upotrebi su termini: ekonomski kriminal, kriminalitet u privredi, kriminalitet preduzeća • Evropa ekonomski kriminal deli u sledeće grupe: kriminalitet koju vrše preduzeća na štetu građana, drugih preduzeća i države kriminalitet koju vrše lica na visokim privrednim, društvenim ili državnim pozicijama kriminalitet koju vrše pojedina lica na štetu privrednih preduzeća kriminalitet transnacionalnih kompanija, kao najopasniji vid ekonomskog kr (Stantford, Bil Gejts)
EKONOMSKI KRIMINAL DEFINICIJA
• Max Alsberg 1950. g prvi put je upotrebljen pojam privrednog prava • Hans Heinrich smatra da je ekonomski delikt u širem smislu svaki napad na materijalnu egzinstenziju čoveka, a u užem smislu svaki prestup protiv državne intervencije u privredi. • Edwin Sutherland 1939. g u svojstvu predsednika američkog sociološkog udruženja za ekonomski kriminal upotrebljava termin kriminal “belo okovratnika”. Sam termin ostaje i dalje sporan iako je zanimljiv. Nije naučni pojam. • U kriminalističkoj literaturi SAD u upotrebi je termin “kriminalitet korporacija” • Markus Gisler navodi na ponašanje koje nije ekonomski kriminal: neetično ponašanje i rizično ponašanje (nekada se mogu dovesti u vezu sa krivičnim delom. • Kristian Weber, Cirih, deliktno ponašanje lica sa visokim društvenim ugledom ili pripadnici više društvene klase u jasno kršenje protivpravnih normi i etički nedostojno ponašanje.
EKONOMSKI KRIMINAL DOMAĆI AUTORI • Živojin Aleksić ne pravi razliku između pojma ekonomskog privrednog kriminaliteta. Podrazumeva sve oblike kriminalne aktivnosti koje su usmerene protiv ekonomskog sistema i njegovog funkcionisanja • Stanko Pihler pravi razliku između ekonomskog i privrednog kriminaliteta. Ekonomski kriminalitet predstavlja oblik ponašanja u ekonomskom odnosu koji se mogu vezati za subjekat nekog ovlašćenja ili dužnosti bez obzira na oblik svojine ili imovine. Privredni kriminal je širi pojam od ekonomskog kriminala, jer on sem ekonomskog obuhvata i kriminalitet protivslužbene dužnosti, kao i imovinski kriminal koji nastaje povodom ekonomskog odnosa. • Definicija sa XXIV sednice Saveznog suda 1984. g. • Nikola Srzentić prof. Definiše privredni kriminal kao krivična dela koja KZ predviđa kao privredni kriminal, krivična dela. Sama sistematizacija krivičnih d. I KZ nije bila dovoljna da bi se definisao pojam.
• Pojam ekonomskog kriminala nije statičan i ne može jedna definicija važiti za sva vremena • Definicije su uslovljene novim pojavnim oblikom ekonomskog kriminala, a koje nisu mogle biti definisana u prethodnom periodu • Pojam vlasničke svojine se menja dok se ranije definicije oslanjale “na štetu društvene svojine. Državna svojina sada se pojavljuje samo u javnim preduzećima.
•
Такву дефиницију садржи Препорука П(81)12 о економском криминалу Комитета министара Савета Европе од 1981 године, која овим појмом обухвата листу од 16 дела:
•
- дела картела, преваре и друге злоупотребе од стране мултинационалних компанија, преварене јавне наруџбе или злоупотребе државних и међународних грантова, компјутерски криминал, формирање лажних фирми, лажни билансни и евиденције, преваре у односу на капитал компаније, повреде од сатране компанија стандарда о сигурности и здравствене заштите запослених, преваре поверилаца, лажно банкротство, преваре потрошача, нелојална конкуренција, фискална дела и утеја пореза, царинска дела, дела повезана са прометом новца, берзанска и банкарска дела и дела против животне средине
Struktura krivičnih dela privrednog kriminaliteta God.
Ukupno krivičnih dela iz oblasti priv. kriminala
Ned.trg. čl.147 KZ RS
1993.
14045
1994.
Zloup. čl.242 KZ RS
Fal.sl.is čl.248 KZ RS
Fal.nov. čl.168 KZ SRJ
3907
2582
1848
302
945
17556
6867
2489
2220
323
902
1995.
17665
1070
3167
3545
170
1034
1996.
16448
3840
2699
3593
177
797
1997.
17961
4542
1399
2701
2611
218
795
1279
210
1998.
16717
3189
1720
2776
2360
253
581
1011
161
1999.
12806
3158
985
1874
1647
194
378
815
221
2000.
12964
2538
729
2258
2187
221
342
815
170
2001.
12916
1424
940
3533
2476
294
209
323
24
2002.
13839
1516
2104
3093
2378
467
268
57
3
2003.
12114
1441
1266
3143
2196
413
7
115
2004.
12069
1233
1397
2959
2063
365
2005.
13143
1076
1808
2848
2135
375
Izvor MUP R Srbije
Prevara čl.171p KZ RS
Poreska čl.154 KZ RS
čl.114 Zakon o dev.pos.
čl.115 Zakon o dev.pos.
СТРУКТУРА ОДРЕЂЕНИХ КД ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛИТЕТА МУП-ПУ
1 СРБИЈА
Укупно Превара Фалсиф.Ф ал. и злоу.НесавесанЗлоупотребаНедозвољ.Недозвољ.ЗлоупотребаНесавесанПревара Проневера Фалсификовање Остала Год. КД привредног(у прив.пос.)новцаплат. картицау прив.пос.овл. у прив.производ.трговинаслужб. пол.рад у служ.у служби служ. исправеКД привредног криминала чл.208-п чл.223 чл.225 чл.234 чл.238 чл.242 чл.243 чл.359 чл.361 чл.363 чл.364 чл.357 криминала
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
2009
10471
1350
290
410
52
397
8
190
2501
90
44
422
1898
3229
2010
10019
967
177
700
30
412
7
286
2676
31
10
439
1817
3167
-Istorija, grčka reč-znanje stečeno raspitivanjem, slušanjem -Herodot, grčki pisac iz V p.n.e. opisao dogadjaje njemu poznatog sveta. Otac istorije Ciceron. -Vremenska podela istorije-periodizacija - Propast zapadnog rimskog carstva 476 p.n.e. (stari i početak srednjeg veka) - Hrišćani pre i posle Hristovog rodjenja - Stari grci od prvih Olimpijskih igara 776 p.n.e. - Rimljani od osnivanja grada Rima 753. p.n.e. godina počinje prvog marta (septembar, oktobar, novembar, decembar) - Muslimani za početak ere hidžra, Muhamedovu selidbu iz Meke u Medinu 622 p.n.e
ISTORIJA EKONOMSKOG KRIMINALA • Knez Krez 595-546 p.n.e. Postao kralj Lidije 560 p.n.e. • Materijalno bogatstvo i zlato dobijao iz reke Paktol. Iskovao prvi novac i pečatio ga creseides (pola bik pola lav) i koristio za lično bogaćenje • Finansirao Artemidin Hram u Efesu (7 svestkih čuda) • Započeo rat sa Persijom. Vladao Lidijom 14 godina. • Najveća kolekcija 363 komada pronađena u grobnici u Turskoj i nalazila se u Metropoliten muzeju do 1993. godine, kada je vraćena Turskoj. 2005. godine deo zbirke ukraden.
KRALJEVINA LIDIJA - CRESEIDES
FALSIFIKOVANJE NOVCA •
Polikrat tiranin Samosa 540 p.n.e. podvalio spartancima novcem načinjenog od lažnog zlata. Vladari kovali novac tako što su menjali kovničku stopu ili ubacivali jeftiniji metal (bakar)
•
Tokom vladavine cara Aurelia srebrnjak je sadržao 95 % metala da bi na kraju imao svega 2 %
•
Novac kvaren u Francuskoj gde su kraljevi bili naročito vešti. 1262. donet je Dekret na osnovu kojeg se kralju daje eksluzivno pravo kovanja novca, a zabranjuje se privatno kovanje. Kraljevi su odmah počeli zloupotrebljavati ovu privilegiju.
•
Tokom vladavine kralja Dušana 1330. do 1340. srpski dinar izgubio je četvrtinu svoje vrednosti.
•
Dubrovčani su Nemanjićima plaćali Dimitrovski danak falsifikatima
•
Upotreba novca na našim prostorima u trećem veku p.n.e. dolaskom Kelta. Dušanov Zakonik 1348. g. Član 169 za tajno kovanje novca smrtna kazna
•
Bliski istok nastanak prvih banaka 3400 – 3200 p.n.e. hramovi su bile prve banke na svetu. Vavilon blizu grada Uruka današnja Varka sagrađena prva banka u vidu hrama ( žitarice, stoka)
VAVILON GRAD URUKA
ISTORIJA KORUPCIJE • Decembra 1997. g. objavljeno je da je holandski tim arheologa našao u Raki (Sirija) 150 pločica sa klinastim tesktom koji opisuje administrativni centar u VIII veku p.n.e. – današnji MUP sa podacima kako su zaposleni primali mito, uključujući i visoke službenike, a i ime Asirske princeze.
Lingvistički reč “Mito” • Egipćani, “fega” • mesopotamci o “tatu” • Biblija o “šohadh” • Arapi o “rašwa” • Grci o “dŏron” • Latini o “munus” • Italijani o “tangente” •
Francuzi “pots de vin”
FALSIFIKOVANJA SLUŽBENE ISPRAVE • Zakon Cara Konstantina 300 p.n.e. prvi put pominje falsifikat “u slučaju da je neki dokument falsifikat sprovesti oštru istragu, svedocima, upoređivanjem i svim ostalim sredstvima” razotkrivanje falsifikata u ranoj istoriji bilo je vrlo teško. • Raven 1666. god. sačinio prvi udžbenik-enciklopediju o falsifikatima “Rasprava o krivotvorenim spisima”. Raven je i sam bio falsifikator i na osnovu svoje knjige je uhvaćen i pogubljen. • Luj četvrti 1727. god. u Francuskoj – Prva Akademija za veštačenje falsifikata. • Francuska 1873. god. prvi stručni časopis “Grafologija”
ZLOUPOTREBA SLUŽBENOG POLOŽAJA • Marko Licinije Kras 115-53 p.n.e. najozloglašeniji kada je u pitanju kriminal. Treći najbogatiji čovek u Rimu iza Cezara i Pompeja • Osim tipičnog načina bogaćenja imao je dva nesvakidašnja: proskipcija i vatrogasna služba proskipcija postupak koji je izmislio Marije 87 p.n.e. – stavljanje van zakona pripadnike rivalske strane u građanskom ratu ubijao ih i imovinu delio ili licitirao. Najmoćniji finansijer svog vremena. • Vatrogasna služba Krasa 500 ljudi, drvene zgrade i do 7 spratova. Pre početka gašenja požara vlasniku je ponuđen ugovor o prodaji nekretnine. Posedovao je čitave kvartove i imao jak uticaj u Skupštini Rima. • Nakon izgubljene bitke pogubljen je
INTELEKTUALNA SVOJINA • Prvi pirat je Irski monarh Kolumba, 557 god. otputovao u obližnji manastir bez odobrenja nastojnika, prepisivao svete knjige, uprkos naredbe nastojnika i Kralja Dijarmata nije vratio sačinjene kopije. Umro je u Škotskoj napisao više od 300 knjiga i postao zaštitnik knjigovezaca. U njegovu čast izdata poštanska marka. • Prvo autorsko pravo zvalo se Copie i nastalo 1476. god. Kada je Viljem Kokstan kupio štamparsku mašinu i doneo je u Englesku •
1557. god. Kraljica Meri Tudor osnovala štampariju “Rojal” u Londonu i posebnom poveljom dodelila državi monopol u izdavaštvu. Sve knjige morale su se štampati “Rojalu”.
VISOKO TEHNOLOŠKI KRIMINAL • Univerzitet Mančester 21. jun 1948. godine u 11,00 časova pre podne profesori Tom Kjubord i Fredi Viljams najveći činilac broja 2 podignut na 18 stepen • 1958. god. Prvi slučaj kompjuterskog kriminala • 1966. god. SAD Mineapolis prvi osuđeni slučaj. • 1968. god. Finska prvi slučaj u Evropi (krađa softvera) • 1983. god. prvi slučaj u “Istarska banka” Pula • 1983. god. Beograd uhapšen direktor Elektronskog centra (na računaru falsifikovao štedne knjižice). • Haker - Vijetnam
KARAKTERISTIKE EKONOMSKOG KRIMINALA
• Latentna prikrivenost – “Tamna brojka” • Dinamičnost i složenost • Specijalizacija i profesionalizacija izvršioca • Specifičnost dokazivanja • Specijalizacija u suzbijanju privrednog kriminala
PRIKRIVENOST - TAMNA BROJKA • Sve krivične događaje možemo klasifikovati: - delo izvršilac upoznati odmah po izvršenju k.d. – delo je poznato odmah, ali je izvršilac nepoznat – delo i izvršilac ostaju nepoznati • Po prikrivanjem krivičnog dela se smatra: – prećutkivanje, neprijavljivanje kriv.d. i učinioca, skrivanje tragova – uništenje tragova i predmeta u vezi sa delom i učiniocem – falsifikovanje – maskiranje – kombinacija nekih od oblika:
DINAMIČNOST I SLOŽENOST FENOMENOLOGIJE • Ova oblast izučava pojavne oblike, strukturu, klasifikaciju i dinamiku kriminalnog ponašanja. Pojavni oblici se često i brzo menjaju i prilagođavaju aktualnim uslovima – svaki novi propis i ekonomska mera (uvoz, izvoz, subvencije carinske stope) kao i stanje na tržištu uslovljavaju promene modusa izvršenja kriv.d. Ekonomskog kriminaliteta. - Svaka etapa razvoja jedne zemlje ima svoje pojavne oblike ekonomskog kriminala - Svaka promene svojinske strukture u društvu (državna, društvena, privatna) nosi nove oblike privatizacija na štetu društvene svojine • Nove pojavne oblike treba prognozirati
SPECIFIČNOST TRAGOVA I INDICIJE • Ova dela ne ostavljaju trenutno vidljivu posledicu već se manifestuje u materijalnim indicijama • Indicije po oboliku se mogu podeliti: • Materijalne indicije (javna službena isprava, knjigovodstveni dokazi, predmeti izvršenja i pridmeti pribavljeni kriv.d. • Druge činjenice koje ukazuju napostojanje krivičnog dela (manjak, višak, materijalna šteta, psihološke posledice)
•
Psihičke posledice: nezainteresovanost za porodicu, psihička nestabilnost, griža savesti, strah od kazne
SPECIFIČNOST DOKAZIVANJA • Ekonomski kriminal ne može se dokazivati bez materijalnih dokaza u vidu knjigovodstvene dokumentacije • Beleške i obaveštenja od građana predstavljaju sekundarnu važnost • Materijalni dokazi imaju primarnu snagu (knjigovodstvena dokumentacija, falsifikovana dokumentacija predstavlja dokaz prvog reda) • Falsifikovanje može biti samostalno krivično delo a može biti u sklopu osnovno krivično delo
SPECIJALIZACIJA U SUZBIJANJU EKONOMSKOG KRIMINALITETA • Specijalizovani i visoko profesionalni izvršioci zahtevaju suprostavljanje u vidu stručnog i kvalifikovanog kadra, gonjenja (UBOK, uprava za borbu protiv pranja novca, finansijske istrage visoko tehnološki kriminal, specijalna tužilaštva, sudovi...) • Odgovornost i drugih organa za suzbijanje ekonomskog kriminala (tržišna, devizna, inspekcija rada, carina, Narodna banka, Uprava prihoda, Finansijska policija, Opštinske inspekcijske organi sanitarna, poljoprivredna, šumarska inspekcija). • U praksi se podnose zajedničke krivične prijave.
H V A L A!
