Ekonomika preduzeća 1.Predmet izučavanja ekonomike preduzeća Ekonomika preduzeda je naučna disciplina koja izučava ekonomiju prezudeda. Predstavlja sistem znanja i shvatanja koja se odnose na ekonomske procese i stanja, kao i ekonomske odnose koji proizlaze iz ukupnih ekonomskih interesa- ciljeva poslovanja i razvoja preduzede. Cilj ekonomske preduzeda ja permanentno iznalaženje rešenja za probleme koji proizlaze iz ograničenosti resursa za realizaciju odabranih ciljeva. Izučavajudi konkretnu ekonomsku stvarnost, ekonomika preduzeda analizira stanja i promenu stanja u ekonomiji preduzeda. Reprodukcija je okvir predmeta izučavanja ekonomike preduzeda. 1. 2. 3. 4.
rezultate reprodukcije ulaganja u reprodukciju odnosa između rezultata i ulaganja faktora ekonomije preduzeda
Ekonomija pita šta, kako, koga, s kakvim uspehom se ostvaruje proizvodnja.
2.Elementi ekonomije preduzeća Na primarnoj klasifikaciji faktora na eksterne i interne, objektivne i subjektivne. Grupu objektivnih faktora čine: 1. 2. 3. 4.
društveni tehnički prirodni objektivizirani ljudski faktori
Subjektvine faktore čine neobjektivizirani ljudski faktor
3.Dručtveni faktori ulaganja u reprodukciji Društveni faktori predstavljaju eksterne faktore ekonomije preduzeda. To su faktori koji su sadržani u makroekonomiji, ali i u globalnoj ekonomiji. U društvene faktore ubrajaju se: 1. svi eksterni društveni faktori sadržani u makroekonomiji 2. tržišni faktori 3. privredno - sistemski faktori Makroekonomija predstavlja značajnu odrednicu opštih uslova u kojima se preduzeda osnivaju i rade. Faktori makroekonomske utiču na ekonomiju preduzeda i na strani ulaganja i na strani rezultata preko prosečnih veličina. Tržišni faktor, koji naglašeno utiču na poslovanje preduzeda u uslovima tržišne privrede. Njihov uticaj na efikasnost preduzeda je određen dostignutim razvojem tržišnih odnosa i karakteristikama tržišta. Uticaj na ulaganja i na rezultate preduzeda, pa time i na njegov poslovni usppeh. Odnos ponude i tražnje i obim tržišne ponude i tražnje. Uticaj tržišnih faktora manifestuje se formiranjem tržišnih cena proizvoda i usluga, na strani rezultata. Eksterni tžišnih faktori imaju karakter objektivnih faktora. Na njihovu promenu preduzeda ne mogu uticati u tekudem ciklusu reprodukcije. Privredno - sistemski faktor u vidu mera državne integracije ostvaruje se uticaj
na ekonomiju preduzeda i na starni rezultata. Ove integrencije se mogu značajno razlikovati po vrsti i razmerama zahvata nacionalnih ekonomija i sledstveno tome, imati razlitčit uticja i implikacije na ekonomiju preduzeda - pozitivne negativne.
4.Tehnički faktori ulaganja u reprodukciji Grupa tehničkih faktora obuhvata sve činioce materijalne prirode koji uslovljavaju ulaganja i rezultate preduzeda.U osnovi objektivno određeni i neizmenjeni za posmatrani period. Postoji mogudnost izbora, odnosno zamene postojedih tehničkih faktora. 1. Karakteristike proizvoda: određene su oblikom, dimenzijama, težinom tehnološkim i funcionalnim kvalitetom. Karakteristike proizvoda značajno utiču na obim i vreme ali i na promene u ulaganjima u reprodukciju. 2. Karakteristike sredstva za rad: imaju određeni kapacitet, režim rada i režim održavanja. Na njima se ostvaruju stalne promene i unapredenja u vidu inovacija da bi se postigao pizitivan uticaj na razvoj efikasnosti preduzeda i jačanje ekonomske snage. 3. Karakteristike predmeta rade ( materijal): one su definisane standardima (kvalitetom) i upotrebnim kvalitetom. 4. Karakteristike tehnoliškog procesa: tehnoliški proces predstavlja u tome značajnu karakteristiku proizvoda. Drugo, tehnološki proces, kao i ostali tehnološki faktori, značajni su za ekonomiju preduzeda i mogudnosti izbora načina realizacije proizvoda iste ili slične namene. 5. Uslovi rada: prirodni i tehnički , bitan su faktor proizvodnje. Definisanje tih uslova i potrebnih ulaganja za dostignuti nivo tehnološkog razvoja i pri određenim prirodnim uslovima predstavlja bitan uslov rada preduzeda. Stalnim unapredivanjem uslova, utiče se na unapređenje ekonomije i rast proizvodnjih snaga preduzeda. 6. Karakteristike proizvodnje: one su određene posebno prema vidu proizvodnja svaki od njih ima određene tehničke karakteristike. 7. Tehnički opremnjenosti rada
5.Prirodni faktori kao faktori ekonomije preduzeća Eksterni pripodnih faktora (vremenske prilike) a neki, pak, karakteristike internih faktora ( uslovi eksploatacije rude u konkretnom rudniku). Preduzeda na njih ne mogu uticati. Preduzeda, praktično, nemaju uticanja na karakteristike ovih ni u posmatranom periodu ni u dinamici. Prirodni resurse se mogu podeliti na : 1. prisvojive, kada preduzeda ili potrošači mogu iskoristiti njihovu punu ekonomsku vrednost 2. nepristvojive, kao što su riblja ili ptičija jata, kojima je teško odrediti ekonomsku vrednost 3. neobnovljivi resursi čije je korišdenje nužno ograničeno zalihama ili se sporo obnavlja, kao što su fosilna goriva 4. obnovljivi resursi, koji se uvek iznova obnavljaju i koji se mogu koristiti beskonačno, ako se njima pravilno upravlja
6.Obljektivizirani ljudski faktori kao faktori ekonomije preduzeća Ljudski faktor ima dvostruku ulogu. Jednom po osnovi neposrednog izvršenja procesa rada i drugi put po osnovi upravljačkog inovativnog rada. Ljudski fakotr je svakako najznačajniji faktor ekonomije preduzeda. Posmatrano sa stanovišta uslovljenosti ekonomije preduzeda, značajne su sledede karakteristike ljudskog faktora: 1. prirodne sposobnosti: ljudskog faktora sadržane su u zdravstvenim fizičkim intelekutalnim mogudnostima zaposlenih u preduzedima. 2. Kvalifikovanost: između stepena kvalifikovanosti i kvaliteta ekonomije preduzeda postoji pozitivna korelativna međuzavisnost. Povedanje kvalifikovanosti ima pozitivan uticaj na ekonomiju u vidu smanjenja ulaganja. Postoji materijali faktora rada, kada je reč o izvršnim poslovima bitan je tzv. optimalna kvalifikovanost rada pri kojoj su ulaganja pojedinici rezultata optimalna uslovljena kvalifikovanošdu. 3. Kulturne: ove vrednosti predstavljaju faktor organizacije preduzeda i faktor ulaganja, razultata i funkcionalisanja preduzeda. 4. Verske vrednosti:treba uvažavati i verednosti verskih osobenosti zaposlenih kao elementa za stav i ponašanje u funcionisanju ekonomije preduzeda. U makroekonomiji, ljudski faktor menja se sporo, tako da za kradi vremenski period ima karakter konstatne. Strategija razvoja ljudskog faktora je od ključne važnosti za rast i razvoj preduzeda.
7.Subljektivni faktori ka faktor ekonomije preduzeća Reč je o posebnoj vrsti faktora čiji je nosilac ljudski faktor, a čiji se uticaj manifestuje na osnovu odstupanja u aktivnostima ljudskog faktora od optimuma kao ekonomskog standarda. Uticaj subjektivnih faktora uslovljava povedanje ulaganja ljudskog fakotra. Pri organizovanju i izvšenju reprodukcije, kao aktivni činilac tog procesa ovaj faktor utiče na ulaganja, rezultate i resurse preduzeda i putem drugih elemenata reprodukcije. To, pak ima za posledicu odstupanje ostvarneog od optimalnog kvaliteta ekonomije, odnosno odstupanje ostvarene od objektivno mogude stope rasta i razvoj. S obzirom na razlike pojedinih aktivnosti u reprodukciji i u konceptima njihovog grupisanja, sledi da je potrebno i mogude pratiti utiaja subljektivnih faktora u fazi proizvodnje i prometa.
8.Faktori ekonomije preduzeća u globalizovanoj ekonomiji Okruženje preduzeda čine svi elementi izvan preduzeda i njihov uticaj na poslovanje preduzeda kao pristup retkim resursima. Najznačajniji deo okruženja za preduzeda je onaj koji je preduezde izabralo za neposredno područje svog poslovanja. Specifično okruženje čine sektori okruženja s kojima je preduzede u direktnoj interakciji i čiji elementi neposredno utiču na poslovanje preduzeda. Najznačajniji elementi specifičnog okruženja su : kupci, dobavljači distributeri, sindikati, konkurencija i vlada. Opšte okruženje obuhvata sektore koji ne utiču direktno na preduzede ali delujudi na specifično okruženje. Okruženje predstavlja za preduzede neizvesnost koji zavisi od složenosti dinamičnosti i bogastva okruženja resursima. Preduzeda se prilagođavaju neizvesnostima u okruženju ili nastoje da utiču na okruženje da bi se povedala stabilnost snabdevanja retkim i vrednim resursima. Prema teoriji zavistonsti od resursa, cilj preduzeda je da smanji zavisnost od okruženja u podledu snabdevanja retkim resursima. Transakcioni troškovi, kao troškovi pregovaranja, nadgledanja upravljanja transakciama, nastaju kada preduzede pribavlja neophodne resurse iz okruženja. transakcioni troškovi preduzeda su siki kada preduzede razmenjuje nespecifične proizvode ili usluge.
9.Menedžerska klasifikacija faktora ekonomije preduzeća Karakteristike preduzeda kao i preduzeda, menja se i njihovo okruženja. to znači da se menjaju, međusobni, međuzavosni direktni i indirekti uticaji imeđu okruženja i preduzeda. Poslovno i društveno okruženje preduzeda sagledava u kontekstu tržišne privrede i globalnih opštevaženih a ne i specifičnih uslova koji definišu okruženje u svakoj pojedinačnoj privredi. Elementi eksternog okruženja: 1. Inputi: Resursi okruženja sirovine i rad koje preduzede uzima iz svoje sredine. 2. Outputi: Transformisani inputi u vidu proizvoda i usluga koje preduzede vrada u okrženje 3. Elementi sa direktnim uticajem: Elementi eksternog okruženja preduzeda koji direktno utiču na aktivnosti preduzeda i njegovu efikasnost i efektivnost 4. Elementi s indirektnim uticajem: elementi eksternog okrrženja koji utiču na klimu u kojoj se odvijaju poslovne i razvojne aktivnosti, ali ne utiču direktno na preduzede Preduzeda nisu sama sebi dovoljna i samostalna. Ona razmenjuju resurse s okruženjem od čega zavisi njihov opstanak.
10.Elementi direktnog uticaja okruženja na ekonomiju preduzeća Uticaj eksternih faktora na preduzede zavisi od uloge zainteresovanih grupa stejkholdera za rezultate i preduzeda u određenom trenutku. Tipovi okruženja: 1. Mirno slučajno okruženje: Okruženje je stabilno i nepromenljivo s ravnomerno distriburianim resursima 2. Mirno okruženje: Okruženje je stabilno ali su resursi koncentrisani na određenim lokacijama. 3. Uznemireno reaktivno okruženje: Okruženje je nestabilno s koncentrisanim resursima i velikim brojem konkurenata. 4. Turbulentno okruženje: broj preduzeda i veze između njiih permanentno rastu. Istovremeno povedavaju se i kontakti između društvenih, ekonomskih, političkih, i tehnoloških sfera Preduzede najlakšse i efektivno posluje u minrom a najsloženije u turbulentnom okruženju. 1. Uticaj potrošača na ekonomiju preduzeda:Pošto tržišta mogu biti veoma različita i njihov uticaj na preduzeda se razlikuje po granama delatnosti. Homogenizacija svetskog tržišta s najnovijim trendovima internacionalizovanog biznisa sve više zahteva svetski atraktivne proizvode, jer to omogudavaju jeftinije i efikasne nove komunikacione i transportne tehnologije. 2. Uticaj dobavljača na ekonomiju preduzeda: Dobavljači putem cena, kvaliteta i rokova isporuke, sirovina, usluga, energije i opreme kao inputa preduzeda direktno određuju nivo njegove ekonomije. 3. Uticaj države (vlade) na preduzeda i njihovu ekonomiju: Da bi obezbedila uticaj tržišnog mehanizma, država konsekventno sprovodi antitrustovske zakone i reguliše preduezda od javnog interesa. 4. Uticaj specijalnih interesnih gruap: Potrošači i advokati okruženja odražavaju trend koji se zove specijalne interesne grupe koje koriste razne političke procese da ostvare korist. 5. Uticaj medija: Mediji i njihov mod na potrošače mogu da deluju vrlo pozitivno, ali i veoma negativno na ekonomiju preduzeda, reklama ili atireklamama njegovih proizvoda i usluga
6. Uticaj sindikata: Ako preduzede zapošljava članove sindikata, tada kroz tzv. kolektivno pregovaranje o platama, uslovima rada, radnom vremenu i sličnom biva u jednoj ili drugoj poziciji. 7. Uticaj finansijskih institucija: U slučaju kada preduzeda nemaju podršku finansijskih institucija, ne mogu efikasno poslovati zbog nedostatka obrtnog kapitala, niti se razvijati bez kapitala za investicije. Cena pozajmljenog kapitala, rokovi vradanja kredita i načini obezbeđivanja kreditora značajno utiču na rezultate preduzeda 8. Uticaj konkurencije: Zavisno od tipa i saturiranosti tržišta preduzeda mogu bez vedih napora de efektivno i efikasno posluju, ali njihova ekonomija miže da trpi snažne udare konkurentih preduezda na tržišt.
11.Elementi indirektnog uticaja okruženja na ekonomiju preduzeća Eksterni faktori, koji indirektno utiču na preduzede, to, uglavnom, čine stvarajudi klimu koje može da pogoduje ali i da ne odgovara preduzedu te da utiču na stvaranje nove zainteresovane grupe za rezultate konktretnog preduzeda. Sociokulturen društvene varijable, demografske i društvene vrednosti. Ekonomske varijable čine ekonomsku sredinu i to su : zarade, cene inputa, konkurencija, mere fiskalne politike koje se odnose na konretno preduzede. Značajni opšti ekonomski indikatori su i nacionalni dohodak i društveni proizvod, štednja. te promene ekonomskih varijabli mogu da budu strukturne i ciklične. Političke varijable podrazumevaju prirodu političkih procesa i političke klime. Tehnološke varijable tempom i intenzitetom tehnološkog razvoj određene industrijske grane stvaraju uslove za direktnije uticaje na tehnološku osnovu konkretnog preduzeda.
12.Preduzeće kao ekonomski poslovni sistem Preduzede je odlik društvene organizacije reprodukcije. Funcionaišudi preduezede transformiše određena ulaganja u rezultate. Rezultati privrednih aktivnosti su proizvodi i usluge koji zadovoljavaju ekonomske potrebe pojedinaca i društva u celini. Preduzede je osnovni subjekt tržišne privrede. Da bi preduede u tržišnim uslovima uspešno poslovalo, potrebno je da raspolaže odgovarajudim resursima, te da uspešno koristi resurse u ostvarivanju zadataka i ciljeva. Prednosti zajedničkog rada u preduzedu su: 1. 2. 3. 4. 5.
Podela rada i specijalizacija zaposlenih Iskorišdenje tehnike i tehnologije Upravljanje promenama iz okruženja Smanjenje trasnakcioni troškova koji nastaju pri vršenju transakcija Stimulacija i kotnrola
Preduzeda su osnovi elementi svake privrede i na njima se temelji ekonomski i društveni razvoj. Savremena preduzeda: 1. su nosioci proizvodnje i promenta 2. proizvodnjom proizvoda i usluga i kreiranjem novih zadovoljavaju društvene potrebe 3. izborom asortimana zasnovanog na zahtevima tržišta , i koristedi rezultate istraživačkorazvojnih aktivnosti, vrše alokaciju raspoloživih resursa 4. nosioci su i realizatori naučno-tehnološkog razvoja
13.Ekonomski ciljevi funcionisanja preduzeća Ciljevi treba da budu jasni, precizno formulisani, razumljivi, ostvarivi. Prema stepenu merljivosti, ciljvei mogu biti zatvoreni i otvoreni. Zatvoren ciljevi se mogu precizno definisati i lako periti. Otvoreni cilje je teško meriti. Ciljevi se, prema vremenu, dele na kratkoročne i dugoročne. Kratkorčni ciljevi se ostvaruju u periodu od jedne godine, dugoročni su ciljevi čiji je horizont ostvarivanja više od jedne godine. Smatra se da profit ne treba uzeti kao jedini, ved kao najvažniji motiv poslovanja. Maksimiranje stope rasta prodaje, tržišno učešde, diverzifikaciju rizika, maskimiranje korisnosti menadžera, maksimiranje tržišne vrednosti akcija, opstanak na dugi rok. Krucijalni ciljevi preduzeda: 1. 2. 3. 4.
ostvarivanje maksimalnog profita ostvarivanje maksimalne profitne stope maksimalno mogud i ekonomski racionalan rast i razvoj preduzeda povedavanje vrednosti preduzeda
14.Elementi preduzeća Elementi preduzeda kao oblika društvene organizacije reprodukcije jesu: 1. kolektiv 2. sredstva 3. organizaciona struktura Kolektiv čine svi zaposleni nezavisno od radnog mest i aktivnosti koje obavljaju. On treba da je usklađen kvalitativno, kvantitativno i vremeski s poslovnim zadacima i ekonomskim ciljevima preduzede. Kvantitativno usklađenost podrazumeva skadan odnos između veličine kolektiva i proizvodnih i poslovnih zadataka i ekonomski ciljeva preduzeda. Kvalitativna usklađenosti podrazumeva skladan odnos između kvalifikacione strukture kolektiva i proizvodnih i poslovnih zadataka i ekonomski ciljeva preduzeda. Vremenska usklađenost pretpostavlja da uspostavljen skladan odnos između veličine i kvalifikacione strukture kolektiva i proizvodnih i poslovnih zadataka i ekonomski ciljeva preduzeda. Sredstva, osnovna i obrtna, treba da se kvantitativno , kvalitativno i vremeski usklađena s proizvodnim i poslovnim zadacima i ekonomskim ciljevima preduzede. Kvantitativna usklađenost podrazumeva skladan odnos između veličine sredstava i proizvodnih i poslovnih zadataka i ekonomskih ciljeva preduzeda. Kvantitativna usklađenost podrazumeva skladan odnos između pojedinih vrsta sredstava u ukupnim sredstvima preduzeda. Vremenska usklađenost podrazumeva da uspostavljeni skladan odnos između veličine i strukture sredstava preduzede nije jednom za svagda dat. Primenom pricnipa tehničke podele rada, ukupan zadatak preduzeda raspodeljuje se na pojedinačne zadatke članova kolektiva. U ovom smislu, javljaju se u preduzedu osnovne organizacione i proizvodne kategorije: 1. proizvođač-pojedinac 2. proizvođač-kolektiv, 3. organizaciona jedinica koje objedinuje poslove proizvođača- pojedinac u proizvođač- kolektiv Proizvođač- pojedinac, izvršilac je ukupnog procesa rada, dakle, u pripremmnoj , tehnološkoj i zavrpnoj fazi. Proizvođad -kolektiv je izvršilac ukupnog zadatka, uz primenu principa tehničke podele rada.
16.Vrste preduzeća-kriterijum klasifikacije Preduzeda se mogu diferencirat prema različitih kriterijumima. Osnovno diferenciranje preduzeda je prema: 1. Prema obliku rezultata delatnosti, preduzeda se diferenciraju na proizvodna i uslužna preduzeda. Polazedi od ove podele, u zavisnosti od specifičnosti delatnosti preduzeda, ona se dalje mogu diferencirati na uže grupe. 2. Prema veličini, preduzeda se diferenciraju na mala, srednja i velika. U grupi malih preduzeda mogu se izdvojiti mikro preduzeda. 3. Pravni oblik preduzeda definišu pozitivni zakonski propisi. Ortačko društvo, komaditno društvo, ka društva lica i društvo sa ograničenom odgovornošdu i akcionarsko društvo, kao društva kapitala Poseban oblik obavljanja delatnosti od javnog (opšteg) interesa predstavljaju javna preduzeda.
17.Vrste preduzeća prema obliku rezultata delatnosti Preduzeda se mogu klasifikovati na proizvodna i uslužna. Proizvodna predueda primenom odgovarajudih tehnoloških postupaka upotrebni kvalitet uloženih resursa preobražavaju u nov kvalitet gotovog proizvoda. Kod proizvodnih preduzeda proces proizvodnje proizvoda je odvojena od potrošnje proizvoda. Rezultat proizvodnje je materijalizovan u opipljivom, fizičkom proizvodu koji može biti predmet potrošnje ili dalje prerade u proizvodnji. Industrijska preduzeda, građevinska preduzeda... u okviru svake od navedenih podela može se vršiti dalja klasifikacija. Veliki broj preduzeda vrše usluge prometa robe, transportne usluge, finansijske usluge, turističke usluge. Osnovna karakteristika preduzeda koja pružaju usluge jeste neodvojivost pružanja usluga i potrošnje usluge. Rezultat uslužnih preduzeda je nematerijalizovan "proizvod", neopipljiv, dakle usluge koje čine, uglavnom, znanje i umede ljudi i informacije.
18.Vrste preduezća prema veličini Najčešde se za merilo veličine preduezda koriste: 1)broj zaposlenih 2)godišnji ukupan prihod 3)ukupna vrednost imovine preduzeda 4)deonički kapital Zakon o računovodstvu i reviziji Repubilke Srbije. Prema ovom Zakonu, mala preduzeda se ona koja ispunjaa najmanje dva od tri slededa kriterijuma: 1. prosečan broj zaposlenih do 50 2. godišnji prohod mnaji od 2‚5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti 3. prosečna vrednost imovine manja od milion evra u dinarskoj protivvrednosti Srednja preduzeda 1. prosečan broj zaposleni od 50 do 250 2. godišnji prihod od 2.5 do 10 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti 3. prosečna vrednost imovine od 1 do 5 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti Velika preduzeda su ona koja imaju vede iznose od najvedih u pokazateljima kod najmanje dva od navedenih kriterijuma za sredna preduzeda. Neke od prednosti malih i srednjih preduzeda su: 1. mogudnost da u kratkom roku spoznaju specifične ili povremene potrebe potrošača
2. 3. 4. 5. 6.
fleksibilnost efikasnije korišdenje raspoloživih resursa efikasno korišdenje radne snage brzo i efikasno komuniciranje s tržištem mala preduzeda prodaju proizvode velikih koompanija
Jedan od najvedih problema malih preduzeda jeste obebeđivanje finansijsih sredstava. Velikim preduzedima su dostupni različiti izvori finansiranja. Ona su nosioci primenjenih, razvojnih pa i fundamentalnih istraživanja, rezultatira nove prizvode, nove materijale, nove tehnologije, nove načine upravljanja. Velika preduzeda nastaju povedanjem obima i širenjem aktivnosti, dakle, internim ili eksternim rastom preduzeda. Interni i eksterni rast mogu biti horizontalni, vertikalni ili konglomeratski. Horizontalan rast se ostvarjue u okviru spajanjem dva preduzeda koja proizvode iste ili slične proizvode. Vertikalan rast nastaje uključivanjem u preduzede više ili niže faze proizvodnoprometnog procesa. Holding je oblik finansijskog povezivanja pravno samostalnih društava do koga dolazi vedinskim učešdem jednog društva.
19.Privredna društva Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti. Ortačko društvo je privredno društvo koje se osniva osnivačkim aktom dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica. Karakterišu ga personalna svojstva, poznanstvo i poverenje članova. Ulog ortaka u ortačko društvo može biti u novcu, stvarima i pravima, kao i u radu ili uslugama. Dobit i gubitak ortačkog društva raspodeljuje se ortacima na jednake delove, ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ortačkog društva nije drukčije određeno. Ortačko društvo prestaje da funcioniše u slučaju likvidacije, stečaja, otkazom, isključenjem člana društva, ako aktom i ugovorom o osnivanju nije drugačije određeno. U slučaju likvidacije ortačkog društva obaveze prema poveriocima podmiruju članovi društva na isti način kao i kod pokrivanja gubitka. Ako neki član društva ne plati svoj deo obaveza, to su dužni da urade ostali članovi društva Komanditno društvo je privredno društvo koje osnivaju dva ili više fizičkih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja određene delatnosti, pod zajedničkim poslovinim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neograničeno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ograničeno do visine svog ugovorenog uloge (komaditor). Karakteristike dominantno opredeljuju personalne karaterisitke, poznanstvo i poverenje komplementara, dok lična svostva komaditora nisu bitna za društvo. Uloga komaditora u komanditno društvo može biti novčani i nenovčani, uključujudi i izvršeni rad i usluge u komanditnom društvu. Komanditno drutšvo za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom. Jedan ili više komplementar vode poslove komanditnog društva. Komanditor ne može vršiti poslovođenje društva. Komplementar komanditnog društva ne može preneti ceo ili deo svog udela bez saglaasnosti svih komanditora i komplementara. Društvo s ograničenom odgovornošdu je privredno društvo koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica radi obavnjanj određene delatnosti i odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Društvo s ograničenom odgovornošdu može imati najviše 50 članova. Ulog u društvo s ograničenom odgovornošdu može biti novčani ili nenovčani, uključujudi i izvšeni rad i pružene usluge društva. Ulozi članova društva s ograničenom odgovornošdu ne moraju biti jednake vrednosti. Osnovni kapital društva s ograničenom odgovornošdu može se odlukom skupštine članova povedati novim ulozima
članova ili , pak, smanjiti, ali ne ispod zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala. Članovi društva s ograničenom odgovoronošdu čine skupštinu. Skupština članova društva s ograničenom odgovornošdu odlučuje o : statusnim pitanjima, zatim pitanjima iz oblasti finansija. Društvo s ograničenom odgovornošdu može da ima direktora ili upravni odbor, što se određuje osnivačkim aktom društva. Direktora društva s ograničenom odgovornošdu može biti član društva ili lice koje nije član društva. Akcionasko društvo je privredno društvo, društvo kapitala, koje osniva jedno ili više pravnih i/ili fizičkih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja određene delatnosti čiji je osnovni kapital utvrđen i podeljen na akcije. Akcionarsko društvo odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom. Ulog u akcionarsko društvo u zamenu za izdavanja akcija može se uneti u novcu ili u stvarima i pravima. Akcionarsko društvo može biti zatvoreno i otvoreno. Zatvore akcionarsko društvo je društvo čije se akcije izdaju samo snivačima ili ograničenom broju drugih lica. Ono može imati najviše 100 akcionara. Akcionarsko društvo se smatra otvorenim ako osnivači učine javni poziv za upis i uplatu akcija. Na taj način se omogudava povedanje osnovnog kapitala društva. Akcionarsko društvo može izdavati: obične ( redovne) i preferencijalne ( povlašdene) akcije.Akcionarsko društvo mora imati bar jednu običnu akciju. Svaka obična akcija akcionarskog društva daje akcionaru ista prava te one uvek predstavljaju jednu klasu akcija. Prava akcionara običnih akcija su pravo glasa u skupštini društva. Preferencijalne akcije mogu biti podeljene u dve ili više klasa, a svaka klasa daje akcionarima različita prava, kao što su: pravo prvenstva isplate dividende, prvenstva naplate kod likvidacije društva. Dividenda se plada akcionarima srazmerno nominalnoj vrednosti akcija. Vlasnik akcija ima pravo da proda te akcije. Pri prodaji akcija može se postidi veda ili manja vrednosti od njihove nominalne vrednosti. Javna preduzede osniva država ili jedinica lokalne samouprave, a obavlja delatnost od opšteg interesa. Delatnosti od opšteg interes su delatnosti u oblasti: proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije, prozvodnje i prerade uglja. Organi javnog preduzeda su: upravni odbor, direktor, i nadzorni odbor. Za svaku kalendarsku godinu javno preduzede donosi godišnji program poslovanja na koji osnivač daj saglasnost.
20.Reprodukcija - pojam i objašnjenje kružne šeme Kntinuelno ostvarivanje rezultata reprodukcije uslovljeno je neprekidnim ulaganjem za njihovo ostvarivanje. Neprekidno ulaganje u reprodukciju je mogude samo uz uslov da se završetkom svakog procesa proizvodnje upotrebljena sredstva ponovo vrada u proizvodnju u punom iznosu. Ulaganja je kontinuelno ostvarivanje rezultata, a njihova ekonomska uloga je ostvarivanje dobiti kao konačnog i ciljnog izraza rezultata i stope dobiti kao izraz ekonomske uspešnosti reporodukcije.
21.Razlaganje tokova reprodukcije Cilj razlaganja tokova reprodukcije jeste u funciji uspešnog upravljanja celinom reprodukcije radi ostvarivanja optimalnog ekonomskog uspeha.
Uslov otpočinjanja proizvodnje je raspolaganje kapitalom u novčanom obliku nameljenom za angažovanje faktora proizvodnje: KN=KNm+KNi+KNr Početni kapital u novčanom obliku namenjen nabavkama sredstava za proizvodnju (KNm, KNi) aktom kupovine se transfomiše u početni robni oblik kapitala: KNm→Bm ; KNi→Bi Pri transofrmaciji kapitala iz početnog novčanog oblika u početni robni oblik (KN→B) potrebno je obezbeđivanje materijalnih pretpostavki reprodukcije: Bm→M ; Bi→I U proizvodnji, kao tehnološkoj fazi reprodukcije, radna snaga, delujudi sredstvima za rad u okviru primeljenog tehnološkog postupka na materijal kao predmet rada, preobražava određeni (materijal) u nov tehnološki kvalitet (fizički proizvod): R→I→Ʈ→M→Q Iz ostvarenog ukupnog prihoda nadoknađuju se troškovi kao monetarni izraz utrošenih faktora proizvodnje i formira se dobit, uz uslov da je ostvareni ukupan prihod vedi od troškova ( Do=C-T): C=Tm+Ti+Tr+Do.
22.Tipovi tokova reprodukcije Ostvarivanjem ukupnog prihoda omoguduje se otpočinjanje novog toka reprodukcije, koji može biti zasnovan na: 1. proširenoj osnovi 2. prostoj osnovi 3. suženoj osnovi Novi tok reprodukcije je zasnovan na proširenoj osnovi kada se ostvaruje dobit i ako se u raspodeli preduzimačke doboti (neto dobit (Don)) izdvaja kvota za akumulaciju (Da) kao izvor formiranja sopstvenog novčanog kapitala (KNs). Reprodukcija, na proširenoj osnovi, ima svostvo normalih tokova, jer su zasnovani na ostvarivanju dobiti kao konačnom i ciljnom rezultat i uslov rasta proizvodnje, dakle:
Reprodukcija, na prostoj osnovi , iako su dobit i gubitak ravni nuli (Do=0; G=0) nije zasnovana na ostvarivanju dobiti. Pri reprodukciji na prostoj osnovi ukupan prihod je jednak troškovima, odnosno C=T. Reprodukcija na suženoj osnovi, ima svojstvo dublje, odnosno duboko poremedenih tokova, jer je zasnovana na ostvarivanju gubitka (G=T-C). Razlikuju se tzv. redovni gubitak i gubitak u supstanci. Kod tzv. redovnog gubitka ukupan prihod je manjo od ukupnih troškova, pa se naredni ciklus reprodukcije odvija uz umanjene zarade, dakle: C
23.Uzroci poremećaja u tokovima reprodukcije Uzroci poremedaja tokova repordukcije jesu u faktorima ostvarivanja rezultata i veličine ulaganja, dakle u faktorima koji utičudi na sprovođenje pricipa ekonomije, utiču na ostvarivanje ekoomskog uspeha. Objektivno i subjektivno uslovljeni faktori činioci su poremedaja. Na poremedaje u tokovima reprodukcije društveni faktori utiču identično kod svih proizvođača istih ili funcionalno i komercijalno sličnih proizvoda. Tokovi tekude reprodukcije konkretizuje se putem: 1. smanjenja ukupnog prihoda usled smanjenja ostvarenog i realizovanog obima proizvodnje 2. negativnog odstupanja tržišne cene po jedinici proizvoda od vrednosti po jedinici proizvoda 3. negativnog odstupanja tržišne cene faktora proizvodnje po jedinici utrošaka od vrednosti po jedinici utrošaka.
24.Ciljevi i načini rehabilitacije poremećenih tokova reprodukcije Gubitak, kao izraz ekonomskog neuspeha nije, naravno, cilj preduzeda, ali smanjivanje gubitka, odnosno stope gubitka, jeste cilj sa stanovišta što brže rehabilitacije poremedenih tokova repordukcije. Cilj rehabilitacije je uspostavljenje pređašnjeg stanja, odnosno vradanje poremedenih u normalne tokove repordukcije.Transformacija gubitak u ostvarenu dobit (G→Do) odnsono stope gubitka (g') u stopu dobiti (do'). Jedna od kvota raspodele preduzimačke dobiti (Don) jeste kvota za rezerve (Dr) . Sanacijom gubitka upotrebom rezevrni (Dr) obezbeđuje se kontinuitet odvijanja tokova tekude reprodukcije, ali se ne eliminišu uzroci gubitka.
25.Ulaganja u reprodukciju, rezultati reprodukcije i ekonomski uspeh kao predmet izučavanja Ekonomike preduzeća Ulaganja u reprodukcij uslov su njenog kontinuiteta radi ostvarivanja rezultata reprodukcije. Vidovi ulaganja u reprodukciju obuhvataju: 1. trošenje faktora proizvodnje 2. angažovani kapital Ulaganje u obliku angažovanja kapitala je uslov njegovog trošenja. Potrebno je angažovati kapital odgovarajude vrste, obima i kvaliteta da bi se omogudilo trošenje. Cilj trošenja faktora proizvodnje je proizvođenje nove upotrebne vrednosti, fizičkog proizvoda. Cilj angažovanja kapitala je obezbeđivanje neprekidnosti tokova reprodukcije. Oba vida ulaganja u reprodukciju mogu biti izražena naturalno i novčano
Rezultati reprodukcije tokova tekude reprodukcije, diferenciraju se na: orginalni i izvedene (1) i prethodne i konačne (2). Izrazi orginalnih rezultata reprodukcije jesu: fizički proizvod (Q) i vrednost proizvodnje (V), odnsono ukupan prihod (C), kao realan izraz realizovane vrednosti proizvodnje u tržišnoj ekonomiji. Izraz izvedenih rezultata su: dohodak (D) i dobit (Do). Fizički proizvod i ukupan prihod izražavaju prethodne a dohodak i dobit konačne rezultate reprodukcije. Tržišne cene, ukupan prihod je finansijski izraz rezultata reprodukcije i atribut je robne prizvodnje. Po svojoj ekonomskoj sadržini, ukupan prihod predstavlja realizovanu vrednost proizvodnje. Dohodak, kao izraz rezultata reprodukcije, kvantitativno je razlika između ukupnog prihoda i troškova materijalne reprodukcije: D=C-Tmi. Kvantitaivno, dobit se utvrđuje kao razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova Do=C-T Ekonomski uspeh, odnos između rezultata i ulaganja za njihvo ostvarivanje kvalifikuje ekonomski uspeh. Cilj je, pri tome, da odnos između rezultata i ulaganja bude maksimalan. Eu=O/I→max Ostvariti maximalne rezultate uz minimalan ulaganja.
26. Pojam, vrste i nosioci utrošaka faktora proizvodnje Utrošci faktora proizvodnje podrazumevaju naturalno trošenje materijala, sredstva za rad i radne snage. Na veličinu utrošaka utiču, pre svega, tehnički faktori. Suština formiranja troškova i njihova problematika proizlaze iz problematike utvrđivanja utrošaka faktora proizvodnje i cene tih faktora Na tehnološkim radnim mestima za najvedi broj utrošaka faktora proizvodnje mogu se odrediti nosioci utrošaka. Na tehnološkim radnim mestima se troše i faktori proizvodnje koji se ne mogu direktno vezati za nosioce, kao na primer, trošenje mašina, alata, energije, materijala za održavanje pogona i sl. Za njih se u trenutku nastanka utroška ne mogu odrediti nosioci, s obzirom da se na ovim radnim mestima smenjuju različiti proizvodi ili usled toga što se utrošci odnose na pogon u celini. U pripremnoj i završnoj fazi proizvoda (tehnička priprema, kontorla kvaliteta, pakovanje, ekspedicija i sl.) za mali broj utrošaka faktora proizvodnje mogu se odrediti nosioci. Međutim, u obe faze se javljaju utrošci koji nisu strogo vezani za proizvode koji su nosioci utrošaka. Na ostalim ražijskim radnim mestima ne postoji funcionalna veza između utrošaka faktora proizvodnje na tim radnim mestima i proizvoda koji su ih uzrokovali. Na ovim radnim mestima ne može se uspostaviti direktna veza između utrošaka i nosilaca. Raspodele utrošaka p odabranom ključu uvek znači samo pretpostavljene utroške po proizvodima.
27.Utropci materijala Utrošci materijala predstavljaju naturalno izraženo trošenje materijala nastalo radi proizvodnje nove upotrebne vrednosti. 1. 2. 3. 4.
utrošci materijala za izradu utrošci pomodnog materijala utrošci energije utrošci režijskog materijala
Utrošci materijala za izradu podrazumevaju trošenje materijala koji svojo supstancom ulazi u novi proizvod. Količina utrošaka materijala za izradu po jedinici proizvoda je fiksna, a u masi ima proporcionalan karakter u odnosu na promene obima proizvodnje. Utrošci pomodnog materijala, predstavljajudi trošenje predmeta rada, ne moraju svojom supstancom ulaziti u novi proizvod. Funcija pomodnog materijala u priozvodnji jeste da potpomaže odvijanje tehnološkog procesa ili da na nekoj sirovini proizvede određenu materijalnu promenu. Količinu utrošaka pomodnog materijala određuju faktori koji determinišu i potrošnju materijala za izradu određenog proizvoda Utrošci energije predstavljaju trošenje priordnih energetskih izvora u reprodukciji. Korišdenjem energije raste proizvodna snaga rada, a to omoguduje vedu proizvodnu efikasnost. Može biti pogonska i tehnološka. Utrošci pogonske energije omoguduju realizaciju tehnološkog procesa. Visina utrošaka pogonske energije zavisi, osim faktora koji uslovljavaju utroške materijala izrade, i od stepena tehnološke opremljenosti preduzeda. Utrošci tehnološke energije podrazumevaju direktno trošenje energije i utroške indirektne tehnološke energije radi obezbeđivanja uslova rada. U odnosu na dinamiku obima proizvodnj, utrošci pogonske i direktne tehnološke energije imaju proporcionalan karakter ili ispoljavjau tendenciju ka proporcionalnosti. Utrošci indirektne tehnološke energije su fiknog karaktera u odnosu na dinamiku obima. Utrošci režijskog materijala: 1. Utroške režijskog materijala proporcionalnog karaktera čine utrošci materijala koji nisu neposredno vezani za tehnološki proces. Javljaju se na završnim radnim mestima i imaju istu dinamiku kao i obim proizvodnje. Na primer, utrošci ambalaže, utrošci materijala vezani za pakovanje 2. Utrošci režijskog materijala relativno fiksnog karaktera nastaju u pripremnoj i završnoj fazi proizvodnje i u vezi su s organizacijom rada na tehnološkim radnim mestima. Ovi utrošci se menjaju s promenom obima proizvodnje, ali ne proporcionalni, zato što nisu direktno uslovljnei obimom proizvodnje. 3. Utrošci režijskog materijala fiksnog karaktera nezavisni su u odnosu na dinamiku obima proizvodnje. Utrošci kancelarijskog materijala. Fiksni utrošci režijskog materijala po jedinic proizvoda zavise od obima proizvodnje. Na količinu stvarnog utrošaka materijala utiču objektivni (tehnički faktori) i organizacioni (subjektivni ) faktori. Objektivno uslovljeni ili potrebni utrošci materijala podrazumevaju utvđene normative materijala koji su uslov nastanka novi proizvod. Objektivno uslovljeni utrošci materijala, u praksi, nazivaju se normativom materijala. Organizaciono uslovljeni utrošci materijala predstavljaju suvišno
trošenje materijala pod uticajem subjektivnih faktora. Ovi utrošci nisu ulsov za proizvodnju određenog proizvoda.To su: povedan otpad i rastur materijal, zbog deadekvatnog rukovanja ili transporta. Zbir objektivni i organizacion utrošaka materiajal predstavlja stvarne utroške materijala: M=M+m
28.Utrošci sredstava za rad Sredstva za rad su instumenti ili oruđa koja proizvođač koristi u proizvodnji. Klasifikacija sredstava za rad, prem njihovim funkcionalnim karakteristikama, jeste: 1. 2. 3. 4. 5. 6.
mašine postrojenja uređaji zgrade alati inventar
Utrošci sredstava za rad podrazumevaju njihovo fizičko-naturalno izraženo trošenje. Ne utroše potpunosti u toku jednog proizvodnog ciklusa, nego mogu da se koriste godinama. Poljavni oblici utrošaka sredtava: 1. Fizičko trošenje sredstava za rad se javlja u postupku rada. Ono je dirktnoj proporciji s vremenom aktivnog rada. Odnosno ukoliko je vek sredstava za rad duži, utoliko je intenzivnije i njihovo trošenje. Fizičko trošenje sredstava za rad u masi ima proporcionalan karakter u odnosu na obim proizvodnje, a fiksi po jedinici proizvoda 2. Fizičko starenje sredstava za rad je posledica dejstva prirodnih sila i korozije, bez obizra da li je sredstvo u proizvodnoj funckiji. Usled fizičkog starenja, sredstva za rad imaju ograničen vek trajanja, zenavisno od toga da li su i koliko u upotrebi. Nema proporionalan karakter. 3. Lomovi i kvarovi uzrokuju delimično ili trajno onesposobljavanje sredstava za rad u smislu njihove proizvodne funckije. Obim utroška usled loma i kvara zavisi od intenziteta korišdenja sredstva, od režima njihovog održavanja. Obim proizvodnje može ostati isti i u uslovima povedanja kvara i loma Stvarne utrodke sredstava za rad čine objektivni -standardni (I) i organizaciono uslovljeni (i): I=I+i Standardni utrošci sredstava za rad su deo stvarni utrošaka, uzrokovani uticajem objektvnih faktora, a utvđuju se na osnovu: 1. fizičkog trošenja (habanja) 2. fizičkog starenja sredstava za rad
29.Amortizacija sredstava za rad - vremenska amortizacija Trošenje sredstva za rad se može izraziti jedino vrednosno, i to ne kao realna, ved kao pretpostavljena veličina. Preneta ili utrošena vrednost sredstava za rad u ekonomiji se naziva amoirtizacija.Ovakav metod obračuna prioritet daje vremenskom faktoru i ekonomskom trošenju sredstava za rad. Pretpostavka je da se sredstva z a rad ravnomerno troše u veku trajanja, bez obizra da li su u upotrebi. U praksi, tačna-realna amortizacija se ne može utvrditi. Otuda je amortizacija veda ili manja u odnosu na stvarno prenetu vrednosti sredstva za rad u toku rada. Godišnji iznos
amortizacije se utvđuje kao količnik nabavne vrednosti određenog sredstva za rad i njegovog veka trajanja. 𝐾𝑖 𝐾𝑖 𝑥 𝑟𝑎 𝑇𝑖 = ; 𝑖𝑙𝑖 𝑇𝑖 = 𝐻 100 Vremenska amortizacija kao obračunski postupak utvrđivanja prenete vrednosti sredstava za rad može biti: 1. ravnomerna vremenska amortizacija pretpostavlja da se sredstva za rad ujednačeno troše u veku trajanja. Ona je, dakle, konstanta po vremenu, ali se po jedinici proizvoda menja obrnuto proporcionalno promeni obima proizvodnje u veku trajanja sredstava za rad. Ovaj metod ima nedostatke kao što su : fiksni karakter amortizacije u vreme, ravnomerno opteredenje godišnje proizvodnja amortizacijom, inflacija koja obezvredđuje nabavnu vrednost sredstava za rad, metod ne uvažava ekonomsko zasterevanje sredstava za rad. 2. Progresivna vremenska amortizacija znadi rast amortizacije iz godinu u godinu. Ovo zbog toga što je novosredstvo za rad neuhodano, te radnici koji njime počinju da rade ne mogu u potpunosti da iskoriste njegov kapacitet. Ovaj metod određivanja amortizacije ne odražava stvarnu vrednost utrošaka sredstava za rad. 3. Degresivna vremenska amortizacija znači opadanje amortizacije iz godine u godinu. Polazi se od pretpostavke da nova sredstva za rad imaju vedu proizvodnu efikasnosti i da su troškovi eksploatacije niži, jer su manji troškovi održavanja, ređi su zastoji i kvarovi. Degresivna amortizacija se može utvrditi na dva načina: 1) primenom degresivne stope na istu osnovicu 2) primenom iste stope na opadajudu vrednost sredstava
30.Amortizacija sredstava za rad - funcionalna amortizacija Kod funckionalne amortizacije osnov za određivanje amortizacije jeste aktivni radni vek sredstava za rad. Na osnovu navedenog odnosa, iznos amortizacije po jedinici proizvoda se utvrđuje kao količnik nabavne vrednosti sredstva za rad i mogudeg obima proizvodnje tim sredstvom u radnom veku: 𝐾𝑖 𝑇𝑖𝑞 = 𝑄 Tropkovi sredstava za rad u određenom vremenskom periodu utvrđuje se kao proizvod ostvarenog obima proizvodnje u tom periodu i amortizacije sredstava po jedinici proizvoda: 𝑇𝑖 = 𝑇𝑖𝑞 𝑥 𝑄𝑗
31.Utrošci radne snage - pojam radne snage i utrošaka radne snage Radna snaga , pojmovno, podrazumeva bioenergiju proizvođača-pojedinca, koja se troši u reprodukciji. Trošenje fizičkog ili intelektualnog rada. Utrošena radna snaga u reprodukciji postaje materijalizovani rad, odnosno javlja se gubitak potencijalne radne snage ukoliko je trošenje bilo društveno celishodno. Utrošak radne snage predstavlja određenu količinu ljudske bioenergije utrošen pri radu. Bioenergija proizvođača-pojedinca se razlikuje od mehaničke energije mašina ili bilo kojeg prirodnog energetskog izvora. Ljudska bioenergija, koja se troši u reprodukciji, ne može se meriti energetskim jedincama, ved se izražava vremenom trajanja rada.
32.Različitost utrošaka radne snage Razlike u utrošcima radne snage u jednakim vremenskim jedinicama istog proizvođač i vremenskim jedinicama dvaju različitih proizvođača javljaju se usled razlika u: 1. Kvalifikovanosti obuhvata skup znanja i umešnosti koji su potrebni proizvođačima za obavljanje poslova određene složenosti. Viši stepen kvalifikovanosti podrazumeva složeniji rad. Troškovi poboljšanja kvalifikovanosti su vedi ako je viši nivo složenosti rada koja se stiče. Kada se kvalifikovanosti proizvođača povedava od prostog rada ka složenijem, troškovi opadaju sve do izvesnog stepena kvalifikovansoti kada počinje njihov rast. 2. Inteniztet rada znači stepen napora proizvođača u jedinici vremena. ukoliko je napor proizvođača vedi, vedi je i radni učinak. Intenzitet rada se krede između donje i gornje granice. Na donjoj granici intenziteta trišenje bioenergije radnika je minimalno, koje za rezultata rada nem proizvod. Na gornjoj granici intenziteta rada prestaje dalji rast učinka, bez obizra na povedane napore. Između donje i gornje granice intenziteta nalaiz se optimalan ili standardan intezitet, koji obezbeđuje minimalne utroške bioenergije radnika po jedinici proizvoda. 3. Organiczacija rada predstavlja skup metoda organizacije reprodukcije. Za ekvivalentnost utršaka radne snage u vremenskim jedinicaa potrebno je utvrditi standardnu ili optimalnu organizaciju rada koja obezbeđuje najkrade vremensko trajanje rada i minimalne utroške radne snage po jedinici proizvoda. 4. Uslovi rada podrazumevaju prirodne i tehničke razlike u kojima rade proizvođači. Različiti uslovi rad zahtevaju i različite utroške radne snage. Da bi se postigla ekvivalentnost utrošaka radne snage u jedinici vremena različitih proizvođača, potrebno je odrediti standarnde uslove rada. 5. U slučaju da dva proizvođača rade s optimalnom kvalifikovanišdu, optimalnim intenzitetom rada, da imaju iptimalnu organizaciju rada i uslove rada, ali uz različite prekide u radu, njihovi utrošci radne snage u jedinici vremena bide različite.
33.Potrebni i stvarni utrošci radne snage Potrebni utrošci radne snage jesu utrošci koji nastaju u radu radnika uz optimalnu kvalifikovanosti, optimalan intenzitet, i organizaciju, optimalne uslove rada i kontinuitet u radu. Oni predstavljaju minimalne utroške radne snage po jedinici proizvoda i minimalne utroške za odredeni rad. Potrebni utrošci radne snage predstavljaju standardne utroške radne snage konkretnog proizvođača u proizvodnji određenog proizvoda. Stvarni rad vremenski se ne poklapa s objektivnim, odnosno standarndnim. Stvarni utrošci su vedi od objektivno uslovljenih, jer je stvarno trajanje procesa rada duže od potrebnog. R=R+r Potrebni utrošci radne snage imaju za rezultet proizvod, dok neproizvodni utrošci nisu materijalizovani u proizvodu i društvo ih ne priznaje. Organizaciono uslovljena tropenja nastaju i zbog angažovanja a neiskorišdenosti radne snage. Angažovana rdna snaga predstavlja ukupan radni potencijal jednog kolektiva, koji, po pravilu, nije u potpunosti iskorišden.
34.Uticaj nepotpunog iskorišćenja kapaciteta na utroške radne snage Nepotpuno koriőáenje kapaciteta utiče na utroške radne snage putem razlaganja ukupnih fiksih i relativno fiksnih utrošaka radne snage na objektivnu i organizacionu komponentu. 1. Fiksne utroške radne snage karakteriše nepromenljivost u ukupnoj masi, bez obzira na dinamiku obima proizvodnje u okviru tehničkog kapaciteta. Objektvino uslovljenji utrošci radne snage fiksnog karaktera po jedinici proizvoda su:Rφq =
𝑅𝜑 (𝑘𝑜𝑛𝑠𝑡 ) Q(max )
Stvarni utrošci radne snage fiksnog karaktera po jedinici proizvoda utvrđuju se kao odnos između stvarnih fiksih utrošaka i ostvarenog obima proizvodnje:Rφq =
𝑅𝜑 (𝑘𝑜𝑛𝑠𝑡 ) Q′
Razlika između stavrnih utrošaka radne snage fiksnog karaktera po jedinici proizvoda i objektivno uslovljenih fiksnih utrošaka po jedinici proizvoda predstavlja organizacionu komponentu fiksnih utrošaka:rφq = 𝑅𝜑𝑞 − Rφq 2. Utroške radne snage relativno fiksnog karaktera. Koeficijent promen aovih utrošaka može biti vedi ili manji od koeficijenta promena obima proizvodnje, pri prelazu iz jedne u drugu zonu obima
35.Tržišne i nabavne cene faktora proizvodnje Cene faktora proizvodnje u tržišnim uslovima, podrazumevaju cene po kojima se faktori proizvodnje unose u reprodukciju. U proizvodnji faktori proizvodnje ne unose po vrednosti, ved po cenama, odnos prenete vrednosti i utrošene vrednosti nije jednak. Tržišne cene se formiraju pod uticajem odnosa ponude i tražnje, te, u tom smislu, predstavljaju društveno priznanje individualnih vrednosti, dnosno, društveno priznate cene. Cena po kojima se faktori proizvodnje nabavljaju na tržištu su konkretne nabavne cene koje odstupaju od tržišnih pod uticajem subjektvinih faktroa u sferi ponude ili tražnje.
36.Cena sredstava za proizvodnju U tržišnim uslovima privređivanja cene sredstava za proizvodnju neposredno utiču na veličinu troškova poslovanja. Formiraju ih objektvini - društveni i subjektivni faktori. Nužno je definisati osnovne kategorije cena sredstava za proizvodnj koje obuhvataju: 1. vrednost sredtava za proizvodnju 2. tržišne cene sredstava za proizvodnju 3. nabavne cene sredstava za proizvodnju Sredstva za proizvodnju se na tržištu ne realizuju po svojim individualnim vrednostima, ved po određenim prosečnim vrednostima koje predstavljaju njihovo društveno priznanje, a na šta presudan uticaj ima odnos ponude i tražnje. U tom slučaju vrednost utrošenih sredtava za proizvodnju bi bila: Tmiv=M×Vm+I×Vi Tržišne cene sredstava za proizvodnju su cene konkretnog materijala i sredstava za rad, a formiraju se pod uticajem odnosa ponude i tražnje, mera makroekonomske politike i monopolskog ograničavanja konkurencije na tržištu. Polazedi od pretpostavke da se tržišne cene sredstava za proizvodnju formiraju isključivo pod uticajem tržišnih faktora. Akor je ponuda jednak tražnij:Cmi=Vmi. Kada je ponuda veda od tradnje, tržišne cene sredtava za proizvodnju su niže od vreddnosti, i obratno. Cmi>
Subjektivni faktori de usloviti da se sredstva za proizvodnju nabavljaju po cenama koja su iznad ili ispod tržišnih, dakle da se nabavljaju po konkretnim nabavnim cenama. Cmi>
37.Cene radne snage Radna snaga je specifičan faktor proizvodnje. Specifično svojstvo radne snage jeste njena vrednost. Cena radne snage varir u zavisnosti od njne vrednosti, koja u tržišnim ekonomijama znači najamninu. Ona se ponaša kao i cena sredstava za proizvodnju - menja se pod različitim naponima ponude i tražnje na tržištu radne snage. Najamnina je uslovljena: 1. Odnosom ponude i tražnje na tržištu: ponuda radne snage veda od njene tražnje, najamnina kao društveno priznanje reprodukcione vrednosti utrošene radne snage bide niža od potrebne vrednosti za reprodukciju utrošene radne snage na konkretnom društvenom nivou. Ponuda manja od tražnje radne snage, najamnina de biti veda od vrednosti potrebne za reprodukcij utrošene radne snage. 2. Razvijenošdu proizvodnih snaga konkretne makroekonomije:U makroekonomijama, s nerazvijenim proizvodnim snagama, ona de se formirati na nivou bliskom održavanju biološke egzistencije. U razvijenim makroekonomijama ona de, pak, omoguditi reprodukovanje utrošene radne snage sa standardom kakav ne obezbeđuje cena radne snage u manjerazvijenim makroekonomijama ni pri najpovoljnijem odnosu u korist ponude. 3. Organizovanošdu tržišta radne snage:nivo organizovanosti tržišta radne snage obuhvata oblike i snagu organizacije ponude, odnosno tražnje. Najamnina nede biti jednak zaradi po jedinici rada.Zarada zaviside i o neekonomskih činilaca, društvene konvencije koja se kristalizuje kroz odnos:radnici-sindikat-poslodavac.
38.Zarade u dinamici reprodukcije Zarade zavise od uslova privređivanja. Imenjeni uslovi menjaju i zarade po jedinici rada, pre svega zbog promena: 1. kvalifikacione strukture 2. proizvodnih snaga rada pojedinačnih proizvođača 3. proizvodnih snaga društvenog rada Uvođenjem u proizvodnju savremenih sredstava za rad i novih tehnologija, dakle unapređenjem proizvodnje do potpune automatizacije, rad postaje sve prostiji i zahteva nižu stručnu kvalifikovanost radnika. S druge strane, stalni razvoj tehnologija zahteva permanentno istraživanje i podizanje nivoa stručne osposobljenosti radnika. Porast proizvodnih snaga rada uslovljava opadanje cena sredstava za potrošnju i porast cena sredstava za proizvodnju.
39.Određivanje najamnine u savremenim uslovima Sindikat vode organizovane pregovore s poslodavcima radi utvđivanja visine najamnine. To se vrši putem kolektivnog pregovaranja o radu i zaključivanja kolektivnih ugovroa o radu. Država se, naime, javlja kao izvestan posrednik između radnika i poslodavaca. Razlikuju se tri vrste kolektivnih ugovora:opšti, posebni i pjedinačni. Opšti kolektivni ugovor reguliše prava i obaveze iz radnog odnosa svih radnika u privredi. Posebni kolektivni ugovori regulišu prava i obaveze iz radnog odnosa u pojedinim delatnostima odnose se samo na radnike u tim delatnostima.
Pojedinačne kolektivne ugovore zaključuju svi radnici kao pojedinci sa svojim poslodavcima o zasnivanju radnog odnosa, pravima i obavezama. Osnovna pitanja koja se uređuju kolektivnim ugovorima o radu su slededa: 1. 2. 3. 4. 5.
uslovi i način zasnivanja radnog odnosa stupanje na rad i raspoređivanje radnika odmari, radno vreme, zaštita na radu minimalni iznos plate i druge nadoknade i primanja radnika materijalna odgovornost radnika, radna disciplina i uslovi rada kojima može prestati radni odnos 6. prava i dužnost radnika i poslodavaca u štrajku 7. trajanje kolektivnog ugovora 8. higijensko-tehnička zaštita na radu Interesi sindikata su da na osnovu potpisanog i postignutog sporazuma obezbede što povoljniju poziciju radnika u pojedinačnim pregovorima, tj. visinu najmine
40.Pojam troškova i cena koštanja Pojam troškova podrazumeva utrošene vrednosti u reprodukciji, a utvšuje se kao proizvod utrošaka faktora proizvodnje i njihovih cena po jedinici utrošaka, odnosno: T=U x Cu Troškove faktora proizvodnje čine: 1. troškovi materijala 2. troškovi sredstava za rad 3. troškovi radne snage U zavisnosti od faze kojoj se odvija trošenje faktora proizvodnje, troškovi mogu biti: 1. troškovi proizvodnje 2. troškovi robnog promenta 3. troškovi finansijskog prometa Širem koncepcijskom smislu troškovi obuhvataju: 1. cenovni izraz utrošaka 2. poslovne izdatke koji prositiču iz obaveza preduzeda 3. naknade z aangažovan kapital u reprodukciji Cena koštanja se definiše na dva načina. Može se posmatrati s aspekta ukupnih novčanih izdataka: T=Tm+Ti+Tr Drugi pristup definisanju cene koštanja je s aspekta količine utrošenog ukupnog rada za izradu proizvoda. U ovom slučaju, cena koštanja je ravna vrednosti proizvoda: Ck=Tm+Ti+Vr Cena koštanja i vrednosti proizvodnje se ne poklapaju.
41.Karakteristike troškova materijala Tm=M x Cm Trošenjem u proizvodnji materijal svoju vrednost prenosi na nov proizvod. Razlikujemo sledede osnovne kategorije troškova materijala: 1. Tropkovi materijala za izradu: Na količinu utroška materijala za izradu utiču karakteristike: proizvoda, tehnološkog procesa, materijala i uslovi rada. Ako je reč o proizvodu koji ima duži životni vek, dužu trajnost, on de, svakako, uslovljavati trošenje kvalitetnijeg i skupljeg materijala i obratno. Kod proizvoda nižeg kvaliteta od planiranog, troškovi su niži, ali su potrošači uskradeni za određen stepen kvaliteta proizvoda, a, u izvesnim slučajevima, zbog slabijeg kvaliteta mora uslediti i snižavanje prodajnih cena. 2. Troškovi pomodnog materijala: podrazumeva troškove predmeta rada koji u proizvdonji potpomažu tehnološki proces ili sirovinama izazivaju materijaln promen. 3. Troškovi energije: obuhvataju troškove pogonske i tehnološke energije. Preduzeda visoke tehničke opremljenosti imaju vede troškove pogonske energije, ali manje troškove radne snage. 4. Troškovi tuđih usluga: preduede ustupa drugom na doradu pojedine delove ili sma proizvod. 5. Režijski troškovi materijala: obuhvata troškove materijala u pripremnoj i završnoj fazi proizvodnj. U završnoj fazi proizvodnje, trošenje režijskog materijala može biti proporcionalno obimu proizvodnje. Na primer, troškovi pakovanja proizvoda, kontrole kvaliteta. Režijski troškovi materijala imaju relativno fiksni karakter u završnoj fazi proizvodnje i organizacije rada na tehnološkim radnim mestima.
42.Karakteristike troškova sredstava za rad Kvatitativno, troškovi sredstava za rad se utvrđuju kao proizvod utrošaka i cena po jedinici utrošaka Ti=I x Ci Sredstva za rad, prema fuckionalnim karakteristikama, mogu se grupisati na: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
mašine postrojenja uređaji instalacije alati zgrade inventar transportna sredstva
Troše samo delimično u jednom ciklusu proizvodnje. Razlikujemo sledede grupe ovih troškova: 1. Troškovi fizičkog trošenja, habana 2. troškovi ekonomskog zastarevanja 3. troškovi generalnog remonta i tekudeg održavanja
43.Karakteristike troškova radne snage Tr=R x Cr Opšta karakteristika radne snage jeste da u procesu rada prenosi vrednost sredstava za proizvodnju na nov proizvod i istovremeno stvara novu vrednost. Utrošena radna snaga se reprodukuje isplatom zarada, koje predstavljaju njenu reprodukcionu vrednost. Zaradom treba da se obezbedi mogudnost reprodukcije utrošenog rada. Zarada, koja jeste nadoknada za utrošenu bioenergiju, predstavlja ulaganje u reprodukciju, dok je druga komponenta, po osnovi ostvarivanja ekonomskog uspeha, kvota raspodele preduzimačke dobiti.
44.Sistematizacija troškova Sistematizaccija troškova se može izvršiti sa stanovišta: 1. Mesta nastanka:troškove izrade, režijske troškove( troškove pogonske režije, troškove uprave Troškovi izrade: materijala za izradu, pomodnog materijala za izradu, pogonske energije, sredstava za rad, radne snage izrade. Troškovi pogonske režije: materijala na organizacionim radnim mestima, tehnološke energije, sitnog inventara i alata, sredtava za rad pogona pri vremenskoj amortizaciji, održavanja i osiguranja sredtava za rad, radne snage na organizacionim radnim mestima, radne snage na određenjim pomodnim radnim mestima, radne snage posrednih rukovodilaca, tehničke kontrole, PTT troškovi. Troškovi uprave:kancelarijskog materijala, usluga drugih preduzeda, istraživanja tržišta, projetovanja, sredstava za rad određenih službi, radne snage za finansijske, kadroske, opšte poslove, kamate na tuđ kapital, putni troškovi i dnevnice za službena putovanja, održavanja i čišdenja 2. Vezanost za nosioce:direktne, indirektne Direktni troškovi: materijala za izradu, pomodnog materijala za izradu, radne snage, sredstva za rad. Indirektni troškovi: režijskog materijala, pomodnog materijala i usluga, unutrašnjeg transporta i održavanja, usluga drugih preduzeda, energije, radne snage na režijskim poslovima, sredstava za rad pri vremenskoj amortizaciji. 3. Vreme nastanka: pojedinačne, zajedničke Pojdedinačne: aterijala za izradu, pomodnog materijala za izradu, radne snage izrade Zajednički: tehnološke energije, režijski troškovi radne snage, održavanja osnovih sredstava, sredtsava za rad, materijala i radne snage na komercijalnim, finansijskim, kadrovskim, opštim sličnim poslovima. 4. Poslovnih funkcija: ušravljanja, nabavke, proizvodnje, prodaje, računovodstva, plana i analize, finansijske funckije, opšte i kadrovske funcije 5. Složenosti: jednostavne(orginalne), složene(kompleksne) 6. Ulaganja u procesu proizvodnje: primarne, sekundarne
45.Dinamika troškova Dinamika troškova podrazumeva promene troškova u nizu uzastopnih perioda koji uslovljavaju promene obima proizvodnje. Zakonitosti promene u ukupnim i troškovima po jedinici proizvoda. Utvrđuje se funcionalni odnos između promena troškova i promena obima proizvodnje. Osnovni cilj analize dinamike troškova jeste utvrđivanje elastičnosti troškova na promene obima proizvodnje 𝑘𝑡 𝑇2 − 𝑇1 𝑄1 − 𝑄2 𝑘𝑟𝑡 = ; 𝑘𝑡 = ; 𝑘𝑞 = 𝑘𝑞 𝑇1 𝑄1 Koeficijent reagibilnosti može biti ravan nuli, jedinici, vedi ili manji od jedinice. U odnosu na dinamiku obima proizvodnje, razlikujemo sledede kategorije troškova: 1. proporcionalni troškovi (Tpi) 2. relativno fiksni tropkovi (Tro) 3. fiksni troškovi (Tfi)
46.Proporcionalni troškoviž Proporcionalni troškovi su neposredno vezani za izradu proizvoda. Veličina troškova je uslovljena ostvarenim obimom proizvodnje: 𝑘𝑡𝜋 𝑘𝑟𝑡𝜋 = =1 𝑘𝑞 Proporcionalni troškovi su: 1. 2. 3. 4. 5. 6.
troškovi materijala za izradu troškovi pomodnog materijala za izradu troškovi pogonske energije troškovi sredstava za rad pri funcionalnoj amortizaciji troškovi radne snage izrade troškovi radne snage i materijala u završnoj fazi procesa proizvodnje
47.Relativno fiksni troškovi Svaka grupa proizvoda, organizacioni delovi predueda il smene - zahtevaju posebnu pripremu i organizaciju, što uslovljava pojavu relativno fiksnih troškova. Relativno fiksni troškovi se menjaju u masi. 𝑘𝑡𝜌 𝑘𝑟𝑡𝜌 = >< 1 𝑘𝑞 Relativno fiksne troškove spadaju: 1. 2. 3. 4. 5.
troškovi materijala i radne snage na organizacionim radnim mestima troškove radne snage posrednih rukovodilaca proizvodnje troškovi radne snage i materijala tehničke kontrole troškovi radne snage na izvesnim pomodnim mestima troškovi sredstava za rad u funciji pripreme konkretne zone obima
48. Fiksni troškovi Fiksni troškovi su uslovljeni tehničkom opremljenošdu predueda. Ne zavise od obima proizvodnje, tj. nezavisno od stepena korišdenja kapaciteta njihova veličina ostaje nepromenjena. Koeficijent reagibilnosti fiksnih troškova je jednak nuli: 𝑘𝑡𝜑 𝑘𝑟𝑡𝜑 = =0 𝑘𝑞 Fiksni troškovi su: 1. 2. 3. 4.
troškovi sredstava za rad troškovi radne snage na pripremno-završnim poslovima troškovi administracije troškovi poslova projektovanja, konstrucije i probne proizvodnje
49.Dinamika varijabilnih troškova Varijabilnih troškovi se menjaju s promenom obima proizvodnje, jer su u direktnoj zavisnosti od obima. S rastom obima proizvodnje varijabilnih troškovi se povedaju, a s padom obima i oni opadaju ali ta promena nije direktno srazmerna promeni obima proizvodnje: 1. proporcionalno varijabilne troškove: u mase se menjaju u istom pravcu i istim intenzitetom kao i obima proizvodnje. krt=1 2. progresivno varijabilne troškove: se briže menjaju od promene obima proizvodnje. Ako obim proizvodnje raste, progresivno varijabilni troškovi se povedaju brže. krt>1 3. degresivno varijabilne troškove: se sporije menjaju od promene obima proizvodnje. Ako obim proizvodnje raste, degresivno varijabilni troškovi rastu sporije. krt<1
50.Granični troškovi Granični troškovi obuhvataju dodatne troškove novog obima proizvodnje, koja podrazumeva porast obima u okviru kapaciteta: 𝑇𝜋2 − 𝑇𝜋1 + 𝑇𝜌2 − 𝑇1 ∆𝑇 = 𝑇2 − 𝑇1; ∆𝑇𝑞 = 𝑄2 − 𝑄1
51.Dinamika ukupnih, varijabilnih, graničnih i fiksnih troškova po jedinici proizvoda Za analizu strukture, visine i dinamike troškova, u zavisnosti od promene obima, neophodno je analizirati: 1. Ukupne troškove: analiza dinamike ukupnih troškova nalaže prethodno sagledavanje njihove strukture, s obzirom da se na taj način otkrivaju generatori dinamike. Jednostavni troškovi obuhvataju trošenje samo jednog faktora proizvodnje. Složeni troškovi obuhvataju troškove više faktora proizvodne. 𝑇 = 𝑇𝜑 + 𝑇𝜔 2. Troškovi po jedinici proizvoda se utvrđuju deljenjem ukupnih troškova s ostvarenim obimom proizvodnje: 𝑇𝜑 𝑇𝜔 𝑇𝑞 = + 𝑄 𝑄
3. Granični troškovi predstavljaju dodatne troškove novog obima proizvodnje, i bratno, opadajude troškove za opadajudi obim proizvodnje. U zoni degresije granični troškovi po jedinici proizvoda sadrže opadajude varijabilne troškove. Nakon optimalnog stepena iskorišdenosti kapaciteta, granični troškovi po jedinici proizvoda sadrže rastude varijabilne troškove.
52.Granični troškovi i prodajne cene Troškovi i ukupan prihod su determinant dobiti preduzeda. Varijabilni troškovi mogu imati koeficijent reagibilnosti ravan, vedi ili manji od jedan, što de usloviti različitu dinamiku troškova po jedinici proizvoda u slučaju povedanja, odnosno smanjenja obima proizvodnje usled promene prodajnih cena. Obim proizvodnje utiče na cenu koštanja po jedinici proizvoda. Stavrni troškovi se mogu odrediti tek nakon završetka proizvodnje. Jedan od metoda je formiranje prodajnih cena na osnovu graničnih troškova. Moraju pokriti prodajnom cenom najmanje prosečni varijabilni troškovi. 𝐶𝑞 − 𝑇𝑤𝑞 = 𝑀𝑑𝑞 ; 𝑀𝑑𝑞 = 𝑇𝜑𝑞 + 𝐷𝑜𝑞 Granični troškovi se koriste za određivanje prodajnih cena samo u kratkoročnoj politici prodajnih cena za dodatnu proizvodnju.
53.Zone u dinamici troškova Pojam "zona troškova" podrazumeva raspon između dva stepena uposlenosti kapaciteta u kojem troškovi ispoljavaju svoje karakteristično kretanje. U dinamici troškova se formiraju tri karakteristične zone: 1. zona degresije: troškova se prostire od nultog stepena uposlenosti kapaciteta do granice degresije troškova, koja se, u proseku, nalazi u više od 3/4 kapaciteta. Razlog ovakve dinamike je u strukturi ukupnih troškova koji se sastoje iz fiksnih i varijabilnih troškova. Po jedinici proizvoda ukupni troškovi opadaju. Degresija troškova, tj. opadanje troškova po jedinici proizvoda. Na granici degresije se postižu najniži troškovi po jedinici proizvoda. 2. zona optimuma: u ovoj zoni ukkupnih troškovi izvesno vreme rastu srazmerno s povedanjem obima proizvodnje. Najniži troškovi po jedinici proizvda. Optimalan stepen uposlenosti kapaciteta se ostvaruje pri izjednačenju ukupnih i graničnih troškova po jedinici proizvoda. Zona obuhvata, u proseku, raspon između 80%-90% uposlenosti kapaciteta. Korišdenje kapaciteta ispod tog stepena uposlenosti, po pravilu, dovodi do gubitka. 3. Zona progresije: ukupni troškovi rastu progresivno. Porast troškova po jedinici proizvoda je vedi što se obimu proizvodnje više udaljava od zone optimuma. Ukupni troškovi po jedinici proizvode prelaze u progresiju. Od zone optimuma do maksimalnog stepena iskorišdenosti kapaciteta.
54.Pojam i metode kalkulacije troškova Kalkulacija je računski postupak kojim se izračunavaju cene i to: cena koštanja, nabavna, prodajna, interna cena učinaka i druge cene. Osim toga, kalkulacija služi kao osnov za odnošenje poslovnih odluka, za kontrolu troškova i za kontrolu ekonomičnosti poslovanja. Slededim principima: 1. kalkulacija treba da je tačna i da obuhvata sve troškove 2. troškove je potrebno obuhvatiti - diferencirati po faktorima, mestima nastajanja i po nosiocima 3. kalkulacija treba da je prilagodljiva načinu poslovanja preduzeda 4. troškovi koji se obuhvataju u kalkulaciji treba da se dokumentovani 5. kalkulacija mora biti pravovremena 6. kalkulacija treba da obezbedi uporedivost podataka s planskim kalkulacijama. Tekude kalkulacije prate troškove uporedo s odvijanjem proizvodnje. Naknadnim kalkulacijama se utvrđuju troškovi po završetku proizvodnje. Pretkalkulacija ima zadatak da proceni troškove nekog proizvoda pre početka njegove proizvodnje. Metodi kojima se sprovodi obračun nazivaju se kalkulacije. U osnovi, razlikuju se tri osnovna tipa proizvodnje: 1. pojedinačna proizvodnja 2. serijska proizvodnja 3. masovna proizvodnja Pošto se u preduzedima može odvijati više tipova proizvodnje, primenjuje se i više metoda kalkulacije: 1. 2. 3. 4. 5.
diviziona kalkulacija kalkulacija ekvivalntnih brojeva kalkulacija vezanih proizvoda dodatna kalkulacija direct costing
55.Pojam i ciljevi angažovanja kapitala Angažovanje kaptiala predstavlja vid ulaganja u reprodukciju radi ostvarivanja rezultata repordukcije. Cilj angažovanja kapitala u reprodukciji jeste obezbeđivanje kontinuiteta proizvodnje i robnog prometa. Veličina (obima) angažovanog kapitala u reprodukciji je funcija: 1. sume angažovanog kapitalal 2. vreme njegovog angažovanhja Angažovanje podrazumeva određenu sumu kapitala koji je unet u reprodukciju u određenom momentu. Vreme angažovanja kapitala u reprodukciji traje od momenta blokiranja do momenta deblokiranja kapitala iz stanja angažovanosti. Momenat blokiranja nastaje nabavkom sredstava za proizvodnju i isplatom zarada, a momenat deblokiranja realizacijom proizvodnje i naplatom prodajne
cene gotovih proizvoda. Veličina angažovanosti kapitala zavisi od efikasnosti tokova tekude reprodukcije.
56. Metamorfoze kapitala angažovanog u reprodukciji Metamorzofe angažovanog kapitala su: 1. 2. 3. 4.
prelazak iz početnog novčanog u početni robni oblik (Kn1→B) prelazak iz robnog u prelazni tehnološki oblik (B→U) prelazak iz prelaznih tehnoloških oblika u završni robni oblik (U→Q) prelazak iz završnog robnog oblika u završni novčani oblik (Q→C→KN2)
Prelazak kapitala iz početnog novčanog u početni robni oblik nastaje u momentu kupovine sredstava za proizvodnju (mašine, alati, materijal) Prelazak iz robnog u prelazni tehnološki oblik nastaja ulaganjem sredstava u proizvodnju. Pri ovom prelasku neki pojavni oblici sredstava se takođe menjaju, prelazedi iz jednog u drigu fizički pojavni oblik. Prelazak iz prelaznih tehnoloških oblika u završni rbni oblik nastaje završetkom tehnološkog procesa. Ovaj robni oblik se bitno razlikuje od robnih oblika kojima je započeo tehnološki proces Prelaz iz završnog robnog oblika u završni novčani oblik predstavlja poslednju metamorfozu kapitala u reprodukciji. Ovim prelaskom kapital se ponovo transformiše u novčani oblik.
57.Stanja kapitala angažovanog u reprodukciji Pojavni oblici kapitala se nalaze u određenim stanjima, a to su: 1. Početni novčani oblik: kapital u početnom novčanom obliku je pretpostavka otpočinjanja tokova reprodukcije. U tom stanju, ne obedbeđuje kontinuitet reprodukcije. Osnovna karakteristika kapitala u novčanom obliku jeste da je on univerzalno raspoliživ. Preduzede ima široke mogudnosti njegove upotrebe. 2. Počeni robni oblik: kapital u ovom obliku, u funckiji je reprodukcije, jer je uslov kontinuiteta proizvodnje. Kapital angažovan u početnom robnom obliku ima suženu raspoliživost, jer samo je novac univerzalna roba. Sa stanovišta racionalnosti angažovanja kapitala u ovom obliku treba da se formiraju na nivou optimalnih zaliha. 3. Prelazni tehnološki oblik: predstavljaju predmeti rada i sredstva za rad. U ovoj funciji, kapital je uslov otpočinjanja proizvodnje, jer čini dva od tri njena osnovna faktora. 4. Završni robni oblik: čine zalihe gotovih proizvoda (roba) 5. Završni novčani oblik: ima iste karakteristike kao i kapital u početnom novčanom obliku. Njegova rapoloživost postaje univerzalna.
58.Faze angažovanja kapitala u reprodukciji Vreme koje kapital jednog uloška u reprodukciji provede u materijalnim stanjima čini ciklus angažovanja. U jednom ciklusu angažovanja postoje sledede faze: 1. Početna robna faza (H2) obuhvata vremenski raspon od prve isplate prve količine pa do puštanja u proizvodnju poslednje količine kapitala koji se angažuje u reprodukciji za jedan izvadak.
2. Prelazna tehnološka faza (H3) obuhvata vremenski razmak u kojem se kapital jednog uloška nalazi u prelaznim tehnološkim oblicima. 3. Faza prekrivanja sukcesivnih tehnološki ciklusa (H4) Pre završetka operacija na proizvodima jednog zvatka otpočinju operacija na drugom ili vedem broju izvadaka, što uslovaljava preklapanje sukcesivnih tehnoloških ciklusa, s vremenom prvog izvatka u njihovom redosledu, kao i do povedanja angažovanih suma u odnosu na angažovanu sumu prvog izvatka. 4. Završna robna faza (H5) obuhvata vreme od izlaska iz proizvodnje prve količine pa do poslednje količine proizvoda jednog izvatka.
59.Elementi angažovanja kapitala u reprodukciji Kapital u kružnom toku reprodukcije može biti angažovan u: 1. osnovim sredstvima: transformacija osnovnih sredstava iz jednog oblika u drugi je duže od jedne godie. Osnovna sredstva odjednom unose u prvi ciklus reprodukcije, a da se troše u nizu ciklusa reprodukcije. Angažovan kapital u osnovnim sredstvima angažuje se u početnoj fazi (H2), prelaznoj tehnološkoj fazi (H3), i završnoj robnoj fazi (H5) 2. obrtnim sredstvima: kapital angažovan u obrtnim sredstvima se po svom karakteru bitno razlikuje od kapitalal angažovanog u osnovnim sredstvima. Angažuje se u jednom ciklusu reprodukcije, a njegovo angažovanje je po pravilu, krade od jedne godine. Ispoljava se kao angažovan kapital u materijalu i angažovan kapital u zaradama. Angažovan kapital u materijalu može biti u svim fazama angažovanja.
60.Globalni koeficijent angažovanja kapitala u reprodukciji Odnos između angažovanog kapitala i objektivno uslovljeni troškova u jednom ciklusu reprodukcije predstavlja koeficijent angažovanja kapitala: 𝑘 𝑡 Koeficijent angažovanja kapitala pokazuje veličinu angažovanog kapitala za određenu utrošenu vrednost. Pokazatelj intenziteta angažovanja kapitala. Globalni koeficijent angažovanja kapitala diferencira se na: 1. objektivno uslovljen koeficijent angažovanja kapitala (beta): Objektivno uslovljeni koeficijent angažovanja kapitala opredeljen je odnosom između objektivno uslovljenog angažovanja kapitala i objektivno uslovljene cene koštanja: K β= T 2. stvarni koeficijent angažovanja kapitala (alfa): Stvarni koeficijent angažovanja kapitala opredeljen je odnosom između stvarno angažovanog kapitala i objektvino uslovljene cene koštanja: 𝐾 α= T 3. organizaciono usloveljen koeficijent angažovanja kapitala (gama): Organizaciono uslovljen koeficijent angažovanja kapitala opredeljen je odnosom između organizaciono uslovljenog angažovanog kapitala i objektivno uslovljene cene koštanja: 𝑘 γ= T
61.Parcijalni koeficijent angažovanja kapitala Parcijalni koeficijenti angažovanja kapitala izražavaju delimične odnose između angažovanog kapitala i troškova, odnosno između jednog dela kapitala i odgovarajudih troškova. Parcijalni koeficijenti angažovanja kapitala se mogu diferencirata na: 1. Parcijalni koeficijent angažovanja po faktorim proizvodnje: 1)koeficijent angažovanja kapitala u materijalu 2)koeficijent angažovanja kapitala u zaradama 3)koeficijent angažovanja kapitala u osnovnim sredstvima Km 𝐾𝑚 Kr 𝐾𝑟 Ki 𝐾𝑖 1. βm = ; αm = ; 2. βr = ; αr = ; 3. βi = ; αi = Tm Tm Tr Tr Ti Ti 2. Parcijalni koeficijent angažovanja kapitala po fazama ciklusa reprodukcije. Koeficijenti angažovanja kapitalal po fazama ciklusa reprodukcije su: 1)koeficijent angažoanja kapitalal u početnoj robnoj fazi 2)koeficijent angažoanja kapitalal u tehnološkoj fazi 3)koeficijent angažoanja kapitalal u fazi preklapanja sukcesivnih tehnoloških ciklusa 4)koeficijent angažoanja kapitalal u završnoj robnoj fazi Kh2 𝐾2 Kh3 𝐾3 Kmrh4 1. βh2 = ; αh2 = ; 2. βh3 = ; αh3 = ; 3. βh4 = ; αh4 Tmi Tmi Tr T Tmr 𝐾𝑚𝑟4 Kh5 Kh5 = ; 4. βh5 = ; αh5 = Tmr T T 3. Parcijalni koeficijent angažovanja proizvodnje i po fazama ciklusa reprodukcije 𝐾𝑚2 𝐾𝑚3 𝐾𝑚4 𝐾𝑚5 1. 𝛽𝑚2 = ; 𝛽𝑚3 = ; 𝛽𝑚4 = ; 𝛽𝑚5 = 𝑇𝑚𝑖 𝑇𝑚 𝑇𝑚 𝑇𝑚 𝐾𝑟3 𝐾𝑟4 𝐾𝑟5 2. 𝛽𝑟2 = ; 𝛽𝑟4 = ; 𝛽𝑟5 = 𝑇𝑟 𝑇𝑟 𝑇𝑟 𝐾𝑖2 𝐾𝑖3 𝐾𝑖5 3. 𝛽𝑖2 = ; 𝛽𝑖3 = ; 𝛽𝑖5 = 𝑇𝑖 𝑇𝑖 𝑇𝑖
62.Koeficijent reprodukcije Koeficijent reprodukcije predstavlja odnos između objektivno uslovljene cene koštanja (T) i prosečne sume angažovanog kapitala (K ili K). Koeficijent reprodukcije izražava brzinu reprodukovanja meren određenom utrošenom vrednošdu, odnosno, obijektivno uslovljenom cenom koštanja. 1. Objektivno uslovljen koeficijent reprodukcije je opredeljen odnosom objektivno uslovljene cene koštanja (T) i prosečne sume okjektivno uslovljenog angažovanja kapitala (K): T K T 1 λ= ; β= ; λ= ; λ= K T K β 2. Stvarni koeficijent reprodukcije je opredeljen odnosom između objektivno uslovljene cene koštanja (T) i stvarne sume angažovanog kapitala (K): 𝑇 1 𝜔= = 𝐾 𝛼
63.Pojam troškovi kapitala Troškovi kapitala su uslovljeni angažovanjem kapitala u reprodukciji. Kvantitativno, troškovi kapitala se utvrđuju kao proizvod cene kapitala i angažovane sume. Razlikujemo troškove kapitala u užem i u širem smislu. Troškovi kapitala, u užem smislu, obuhvataju troškove nastale angažovanjem tuđeg kapitala. Ovi troškovi su element cene koštanja, odnosno struktura cene koštanja je sledda: 𝑇 = 𝑇𝑚 + 𝑇𝑖 + 𝑇𝑟 + 𝑇𝑘 Kao element cene koštanja i troškovi kapitala podležu osnovom ekonomskom principu reprodukcije koji glasi: ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja. Troškovi kapitala, u širem smislu, obuhvataju: 1. troškove kapitalal u užem smislu (kamate na tuđ kapital) 2. dividendu na akcijski (sopstveni kapital) 𝑇𝑘 = 𝑟𝑑 × 𝐾𝑑 + 𝐷𝐼𝑉
64.Troškovi duđeg kapitala Tuđ kapital su svi kratkoročni i dugoroči krediti dobijeni od poslovnih banaka i emitovane korporacije obveznice. Trošak tuđeg kapitala je ravan proizvodu kamate stope i sume angažovanog kapitala: 𝑇𝑘 = 𝑟𝑑 × 𝐾𝐷 Troškovi tuđeg kapitala se pdomiruju iz dobiti preduzeda pre oporezivanja, što donosi preduzedu određenu poresku prednost.
65.Troškovi i cena sopstvenog kapitala Sopstveni kapital preduzeda potiče iz emisije akcija (eksterni izvor) i dobiti (interni izvor). Cena akcijskog kapitala se definiše kao stopa prinosa koju preduzede treba da ostvari realizacijom projekata da bi se sprečio pad tržišnih cena akcija.8Pošto je dividenda osnova za vredovanje običnih akcija, cena akcija se ravna diskontovanoj stopi koja izjednačava sadašnju vrednost očekivanih bududih dividendi s važedim tržišnim cenama akcija.Očekivana stopa prinosa na akcija nakon godinu dana, određuje se slededim izrazom: 𝐷𝐼𝑉 + (𝐾1 − 𝐾0) 𝑟𝑎 = 𝐾𝑜 Cena akumuliranje dobiti troškovi finansiranja reprodukcije iz ovog izvora kapitala određeni su visinom dividende od koje su se akcionari odrekli da bi formirali soptvene finansiranja. Stopga je stopa prinosa na sredstva akumulacije ravna stopi prinosa akcijskog kapitala, odnosno : 𝐷𝐼𝑉1 𝑟𝑎 = +𝑔 𝐾𝑜
66.Fizički proizvod kao rezultat reprodukcije Fizički proizvod označava količinu proizvedenih novih upotrebnih vrednosti koje svojim svojstvima zadovoljavaju različite potrebe ljudi. U tržišnoj privredi proizvod ima svojstvo robe, a ona se može posmatrati sa dva stanovišta: 1. upotrebne vrednosti 2. vrednosti Upotrebna vrednost svake robe sadrži materijalizovan koristan rad koji ekonomsko priznanje dobija na tržištu. Vrednosti robe određuje količina utrošenog društveno-potrebnog rada. Kvalitet je bitna odrednica svakog proizvoda. Promene kvaliteta proizvoda nastaju kao: 1. promene funcionalnog i tehnološkog kvaliteta proizvoda 2. promene asortimana Izmena asortimana u dinamici reprodukcije označava promenu u širini i dubini programa proizvodnje. Širina programa prikazuje vrste proizvoda koje sadrži nov program proizvodnje, a dubina broj različitih tipova i modela svakog proizvoda. Funkcije fizičkog proizvodnja kojima se zadovoljavaju potree kupaca, mogu se svrstati u : 1. osnovne funcije 2. pomodne funcije Osnovnim funcijama se zadovoljavaju potrebe kupaca i zbog njih se proizvod i kupuje. Pomodne funcije dopunjuju osnovne funcije proizvoda, kojima se povedava vrednost proizvoda.
67. Vrednost ostvarene proizvodnje kao rezultat reprodukcije Vrednost ostvarene proizvodnje je jednaka je zbiru prenete vrednosti sredstava za proizvodnju i proizvedene nove vrednosti. 𝑉 = 𝑉𝑚 + 𝑉𝑖 + 𝑉𝑟 Radi obnavljanja reprodukcije potrebno je da se sredtva za proizvodnju (M+I) reprodukuju u proizvodnji u kojoj se troše. Objektivni fakotri, tehnički i prirodni uslovi proizvodnje, uslovaljavaju odstupanja utrošaka konkretnog proizvođača naviše ili nanizže od utrošaka prosečnog proizvđača. S obzirom da tržište kao prenetu vrednost priznaje samo objektivno uslovljene utroške prosečnog proizvođača , javlja se pozitivna ili negativna razlika između prenete vrednosti i objektivno uslovljene utroške vrednosti sredstava za proizvodnju. Odnos između vrednosti utrošene radne snage i viška vrednosti determinišu: 1. dužina radnog dana 2. intenzitet rada 3. proizvodna snaga rada Povedanje ili smanjenje viška vrednosti je posledica promena vrednosti utrošene radne snage.
68.Pojam i faktori ukupnog prihoda Ukupni prihod predstavlja realizovanu vrednost proizvodnje, a kvantitativno se utvrđuje kao rezultat obima realizacije (Q) i tržišnih cena (Cq): 𝐶 = 𝑄 × 𝐶𝑞 Ukupan prihod direktno uslovljavaju: 1. tržišne cene 2. obim realizacije Faktori ukupnog prihoda se grupiše u: 1. Objektivni: faktori su društvenog karaktera i utiču na formiranje tržišnih cena proizvoda odnosom ponude i tražnje na tržištu i merama ekonomske politike. 2. Subjektivni: faktori utiču na odstupanje realizovane od proizvedene vrednosti sprovođenjem organizacionih mera koje određuju položaj u razmeni.
69.Dohodak kao rezultat reprodukcije Dohodak predstavlja realizovanu novostvorenu vrednost, koja se ostvaruje realizacijom proizvedene vrednosti na tržištu.Realizacijom na tržištu ostvaruje se ukupan prihod iz kojeg se podmiruju troškovi materijalne reprodukocije i ostvaruje dohodak. Kvantitativno dohodak se utvđuje kao razlika između ukupnog prihoda i troškova materijalne reprodukcije (Tmi): 𝐷 = 𝐶 − 𝑇𝑚𝑖 Ostvarene dohodak konkretnog proizvođača odstupa od proizvedene novostvorene vrednosti pod dejstvom objektivnih i subjektivnih faktora. Proizvođač ne može uticati na društvene faktore, ali može na tehničke. Na subjektivne faktore proizvođač može uticati boljom organizacijom procesa reprodukcije i svođenjem utrošaka svih faktora proizvodnje na objektivno uslovljena trošenja.
70.Pojam i kvantitativno određenje dobiti kao rezultata reprodukcije Predstavlja realizovan višak vrednosti koji se ostvaruje proizvedenom vrednosti na tržištu. Različiti objektivni i organizacioni faktori utiču na ukupan ostvaren prihod proizvođača. Kvantitativno, ostvarena dobit se utvrđuju kao razlika ukupnog prihoda i ukupnih troškova: 𝐷𝑜 = 𝐶 × 𝐶𝑞 − 𝑇; 𝐷𝑜 = 𝐶 − 𝑇
71.Faktori formiranja dobiti Opšti faktori-duštveni, tehnički i organizacioni- utiču na formiranje i dinamiku dobiti obimom realizovane proizvodnje, cenama faktora proizvodnje, cenama fizičnog proizvoda konkretnog proizvođača i dinamikom troškova. Društveni faktori utiču na formiranje i dinamiku dobiti merama makroekonomsek politike. Mere makroekonomske politike deluju putem instrumenata države. Makroekonomske politike mogu uticati na formiranje i dinamiku dibiti. Tehnički faktori formiranja i dinamike dobiti su, takođe, objektivno uslovljeni. Nove tehnologije karakteriše vedi obim proizvodnje uz istu količinu ilii isti obim proizvodnje ali sa manje inputa. Na tehničke faktore formiranja dinamike dobit preduzede može uticat uvodedi promene, odnosno merama razvojne politike. Organizaciono uslovljeni faktori formiranja i dinamike dobiti su: 1. 2. 3. 4. 5.
organizacion uslovljeno smanjenje korišdenja kapaciteta (q) odstupanje prodajnih od tržišnih cena proizvoda (cq) povedano trošenje faktora proizvodnje (tu) odstupanje nabavnih od tržišnih cena faktora proizvodnje (cu) povedanje troškova kamata usled organizaciono uslovljenog angažoanja kapitala (tk)
72.Dinamika dobiti Pod uticajem dinamike ukupnog prihoda i troškova, te faktor koji ih uslovljavaju, dolazi do promene dobiti. Koeficijent promene dobiti pod uticajem dinamike prihoda i troškova iskazuje se izrazom: 𝐾𝐷𝑜 = 𝐾𝐷𝑜, 𝐶 − 𝐾𝐷𝑜, 𝑇
Koeficijent promene dobiti, uslovljen dinamikom prihoda (Kdo,c) iskazuje izrazom: 𝐶 𝐷𝑜 𝐾𝐷𝑜, 𝐶 = × 𝐾𝑐 ; 𝐾𝐶 = 𝐾𝐷𝑜, 𝐶 × 𝐷𝑜 𝐶 Koeficijent promene dobiti, uslovljeni dinamikom troškova (KDo,T) iskazuje se izrazom: 𝑇 𝐷𝑜 𝐾𝐷𝑜, 𝑇 = × 𝐾𝑇 ; 𝐾𝑇 = 𝐾𝐷𝑜, 𝑇 × 𝐷𝑂 𝑇
73.Formiranje granica dobiti - grafički prikza i matematička formulacija Dobit predstavlja razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova. U tačkama gde ukuapn prihod preseca ukupne troškove nalaze se prelomne tačke dobiti (x1 i X2). Pri obimu proizvodnje, gde je vertikalna razlika između troškova i ukupnog prihoda najviša, ostvaruje se i najveda dobit (x3). 𝑇𝜑 𝑄𝑚𝑖𝑛 = 𝐶𝑞 − 𝑇𝑤𝑞 Minimalan obim, ili obim na donjoj granici dobiti, omoguduje pokride ukupnih troškova ukupnim prihodom. 𝑇𝜑 𝑇𝜑 𝐶𝑞 = + 𝑇𝑤𝑞 ; 𝐶𝑚𝑖𝑛 = 𝑇𝑤𝑞 𝑄𝑚𝑖𝑛 1− 𝐶𝑞
74.Granice marginalne dobiti i stopa sigurnosti Na grafikonu se može prikazati marginalna dobit, koje se utvrđuje kao razlika između ukupnog prihoda i varijabilnih troškova: 𝑀𝑑 = 𝐶 − 𝑇𝑤 ; 𝐷𝑜 = 𝑀𝑑 − 𝑇𝜑 Marginalna dobit služi za pokride fiksnih troškova, a razlika je dobit. Koncepcija polazi od ekonomske činjenice da se fiksnih troškovi u kratkoročnom vremenskom periodu ne mogu menjati, ved njih treba tretirati kao date veličine. Stopa marginalne dobiti je konstantna, za sve obime realizacije, pod pretpostavkom da se prodajne cene i varijabilni troškovi po jedinici proizvoda ne menjaju. Marginalna dobit, u ekonomskoj analizi, služi za predviđanje dobiti koja se ostvaruje kao rezultat promena u obimu realizacije. 𝐶 − 𝑇𝑤 𝑇𝑤 𝑀𝑑𝑠 = ; 𝑀𝑑𝑠 = 1 − 𝐶 𝐶 Stopa po jedinici proizvoda se izračunava: 𝑀𝑑𝑠𝑞 = 1 −
𝑇𝑤𝑞 𝐶𝑞
Stopa sigurnosti pokazuje za koliko procenata se preduzede nalai iznad donje granice dobiti: 𝐶 ′ − 𝐶𝑚𝑖𝑛 𝑆𝑠 = 𝐶
Na rast dobiti se može uticati: 1. 2. 3. 4.
povedanjem prodajne cene proizvoda snižavanjem varijabilnih troškova po jedinici proizvoda povedanjem obima realizacije snižavanjem fiksnih troškova
75.Promena donje granice dobiti usled promene varijabilnih i fiksnih troškova Analizirani faktori menja, a svi ostali faktori ostaju nepromenjeni. Promenu varijabilnih troškova po jedinici proizvoda uslovaljavaju i promene- utrošaka i nabavnih cena faktora proizvodnje. Porast varijabilnih troškova pomera liniju ukupnih troškova naviše, uz istovremeno pomeranje donje granice dobiti ka vedem obimu proizvdonje (x1) Zona dobiti se sužava.
Promene fiksih troškova menjaju ukupne troškove i pomeranju donju granicu dobiti. Nove tehnologije i njihova primena uslovljavaju rasta fiksnih troškova. Rastu fiksnih troškoovi pomera se i donja granica dobiti ka vedem obimu proizvodnje. Rast fiksnih troškova de smanjiti dobit. Da bi se izbegao negativan uticaj rasta fiksnih troškova na osvarenu dobit, neophodno je obezbediti vedi obim realizacije.
76.Promena donje granice dobiti usled promene prodajnih cena Rast prodajnih cena povedava ukupan prihod i pomera donju granicu dobiti ka manjem obimu proizvodnje. Snižavanje prodajnih cena de pomeriti donju granicu dobiti ka vedem obimu proizvodnje. Stopa marginalne dobiti menjade se u istom pravcu i istim intenzitetom s promenom prodajnih cena.
77.Obim proizvodnje i ostvarivanje maksimalne dobiti x1 i x2 formira zona dobiti. Ostvaruju se najniži troškovi i najveda dobit po jedinici proizvoda. Maksimalina dobit u masi se postiže pri obimu proizvodnje kada se izjednače granični troškovi po jedinici i prodajne cene (tačka x3) odnostno ukupni graničnih troškovi i ukupan granični prihod. ∆𝐶 = 𝐶𝑇 Obim proizvodnje pri kojem se ostvaruje maksimalna dobit u masi je cilj ekonomije obima, odnosno i cilj preduzeda.
78.Rad preduzeća s gubitkom Obim proizvodnje ispod tačke x1 i iznad tačke x2 uzrokuje gubitak, s obizrom da su troškovi vedi od prihoda, odnosno troškovi po jedinici proizvoda viši su od prodajnih cena: 𝑇 > 𝐶; 𝑇𝑞 > 𝐶𝑞
Po pravilu, preduzede ne koristi kapaictete ispod ili iznad granice dobiti. Na primer, usled uvođenja novih proizvoda, koji još nisu afirmisani na tržištu, korišdenje kapaciteta može biti u zoni gubitka. U ovom slučaju je potrebno doneti odluku o obustavljanju ili nastavljanju proizvodnje uz gubitak. Mogu se javiti slededi slučajevi: 1. C>Tw 2. C=Tw 3. C
79.Odlučivanje o nastavku rada s gubitkom 1. Ako je u zoni gubitka ukupan prihod vedi od varijbailnih troškova. Nastavak proizvodnje iskazade manji gubitak u odnosu na onaj koji bi uzrokovalo obustavljanje proizvodnje. 𝐶 > 𝑇𝑤 ; 𝐺 < 𝑇𝜑 Nastavkom proizvodnje gubitak de biti manji od fiksnih troškova, jer de ukupan prihod pokriti varijabilne troškove i deo fiksnih troškova 2. Kada je u zoni gubitka ukupan prihod ravan varijabilnim troškovima, s ekonomskog stanovišta nije bitno da li de se proizdvnja nastaviti. 𝐶 = 𝑇𝑤 ; 𝐺 = 𝑇𝜑 Međutim, za preduzede je ipak celishodnije da, i u ovom slučaju nastavi proizvodnju radi očuvanja radnog potencijala i odražavanja ugrađenih kapacitet. 3. Kada je u zoni gubitka ukupan prihod manji od varijabilnih troškova: 𝐶 < 𝑇𝑤 Ekonomski je pravdano obustaviti proizvodnju. Obustavljanjem proizvodnje gubitak je jednak fiksnim troškovima, sa nastavkom proizvodnje on se uvedava i za de nepokrivenih varijabilnih troškova.
80.Mere za izlazak iz zone gubitka Mere usmerene na izlazak preduzeda iz zone gubitka jesu: 1. Integracija i podela rada: preduzede koje se ne može efikasno i dugoročno samostalno razvijati, te uslove može ostvariti integracijom s drugim preduzedem. Integracija delova preduzeda je opravdana ako de to spajanje doprineti racionalnijem poslovanju, povedanju produktivnosti radne snage, osvajanju nove proizvodnje s višim fazama prerade. 2. Rekonstrukcija tehničkih faktora: Uvođenje u reprodukciju novih naučno-tehnoloških dostignuda. Rekonstrukcija tehničkih faktora, zahteva i zavisi od novčanog kapitala preduzeda, a on je uslovljen ekonomskim uspehom iz prethodnih perioda. Primena novih tehnoloških dostignuda doprionsi promeni: 1)proizvodne snage rada 2)troškova 3)sume angažovanog kapitala 4)realizovane vrednosti proizvoda 5)dobiti Prilikom rekonstrukcije tehničkih faktora može se vršiti proširivanje kapaciteta uz uvođenje savremene opreme. Proširivanje kapaciteta može rezultira porast dobiti usled uvođenja novih proizvoda i snižavanja troškova. 3. Podizanje nivoa organizovanosti: mere snižavanja oraganizaciono uslovljenih troškova treba da su usmerene na uštede u trošenju faktora proizvodnje. Smanjenjem troškova, posebno otklanjanjem organizaciono uslovljene komponente, donja granica dobiti se uspostavlja na nižim stepenima iskorišdenosti kapaciteta.
81.Agregati i kvote raspodele dobiti Ostvarena dobit preduzeda raspodeljuje se na: 1. dobit za poreze 2. kamate 3. net- dobiti ili preduzimačku dobit: 𝐷𝑜 = 𝐷𝑜𝛿 + 𝐷𝑜𝑘 + 𝐷𝑜𝑛 Neto-dobit raspoređuje se na kvote namenjene: 1. 2. 3. 4.
akumulaciji (Da) rezervama (Dr) stimulativnom ličnim dohocima (Dle) dividendi (DIV) 𝐷𝑜𝑛 = 𝐷𝑎 + 𝐷𝑟 + 𝐷𝑙𝑒 + 𝐷𝐼𝑉
82.Ekonomske finckije agregata i kvota raspodele dobiti Dobit za poreze finansiraju se funcije i funcionisanje države. Što je porez na ostvarenu dobit vedi, manji je deo dobiti za preduzede. Stope poreza na dobit uvodi i reguliše država. Neto dobit: 1. rakonstrukcija tehničkih faktora- tehničke inovacije i investicije u novu tehniku i visoke tehnologije 2. obezbeđivanje stabilnost odvijanja tokova tekude reprodukcije i rehabilitacija njihovi poremedaja 3. stimulacija zaposlenih na maksimalan doprinos rastu ostvarenog ekonomskog uspeha 4. motivacija dividendom na dokapitalizaciju emitovanjem akcija Akumulacija:Osnovna funckija jeste proširena reprodukcija. Iz akumulacije se finansiraju: 1. 2. 3. 4.
Sve investicije za inoviranje postojede tehnike i tehnologije sve investicije za nabavku nove tehnike i tehnologije sva povedanja obrtnih sredstava za proširenje reprodukcije sva namenska izdavanja za unapređenje poslovanja.
Akumulacija je osnovni izvor ulaganja u reprodukciju. Ako preduzede kroz akumulaciju nema sredstava za finansiranje investicija, njegova de ekonomija stagnirati ili opadati. Rezerve: osnovna ekonomska funcija rezevri jeste stabilno i kontinuelno odvijanje tokova tekude reprodukcije. Rezerve su, u prvom redu, namenjene sanaciji gubitaka, ali i ublažavanju tratkoročnih teškoda u poslovanju. Stimualtivni lični dohodak: ima za cilj motivisanje zaposlenih na rast ekonomskog uspeha. Može imati primat, dakle vedi značaj od akumulacije. Dividenda: je funckija egzistencije akcionarskog kapitala u strukturi ukupnog kapaitala preduzeda.
83.Ciljevi raspodele dobiti Ciljenvi raspodele rezultata preduzeda jeste: optimalan rast i razvoj preduzeda. Podciljevi raspodele dobiti su: rast poslovnog uspeha, razvoj proizvodnih snaga, maksimiranje korisnosti i motivisanosti za rast i razvoj preduzeda. Osnovni cilj raspodele namede se rast i razvoj preduzeda. Podizanje ekonomske efikasnosti preduzeda u vidu rasta i razvoja poslovnog uspeha predstavlja objektivnu ekonomsku nužnost svakog preduzeda. Pruža povedane mogudnosti u zadovoljavanju ličnih, opštih i razvojnih ptreba. Dostignutnivu proizvodnih snaga preduzeda predstavlja onsovnu determinantu proizvodnog i ekonomskog potencijala. Ciljevi raspodele dobiti bitno se razlikuju od siljeva raspodele dohotka.
84.Principi raspodele dobiti Potreba definisanja principa raspodele zasniva se i na zahtevu za utvrđivanje pravila ponašanja učesnika u raspodeli te u ostvarivanju celokupne reprodukcije. Raspodela ostvarenog rezultata predstavlja i područje neposrednog odlučivanja nosilaca upravljačkih odluka u preduzedima. Kad je reč o osnovnom principu, ima se u vidu pricip optimalnog rasta i razvoja preduzeda. Kao potprincipi te raspodele mogu se diferencirati:
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
princip poslovnog uspeha princip optimalnog razvoja proizvodnih snaga princip optimalnog zadovoljavanja opštih i zajedničkih potreba princip doprinosa poslovnom uspehu preduzeda princip obezbeđivanja delovanja ekonomskih zakona princip pokrida rizika proncip solidarnosti organizacioni princip raspodele
85.Kriterijum raspodele neto-dobiti Principi raspodele neto-dobiti realizuju se kriterijumima raspodele: 1. kriterijum kvantuma ostvarene dobiti: vedi kvantum ostvarene dobiti, uz fiksne proporcije raspodele neto-dobiti, omoguduje vede pojedinačne kvote dobiti izdvojene za određene namene, čime se potpunije zadovoljavaju ciljevi, dakle, ekonomske funcije raspodeljene dobiti 2. kriterijum potrebe za dodatnom akumulacijom: u slučaju vede potrebe za dodatnom akumulacijom radi ostvarivanje ciljeva razvoja mezoekonomije, a put njenog obezbešivanja je emitovanje akcija. 3. kriterijum doprinosa zaposlenih rastu ekonomskog uspeha: s ciljem efikasne motivacije zaposlenih za pojedinačni i kolektivni doprinos rastu ekonomskog uspeha preduzeda, ili autonomnog dela u decentralizovanoj strukturi organizacije preduzeda, potrebno je objektivizirati doprinos zaposlenih rastu ekonomskog uspeha. 4. kriterijum optimalnog nivoa i standarda tehnološke opremljenosti: optimalizacija nivoa i standarda tehnološke opremljenosti zbog specifične težine u funcionisanju mezoekonomije im aizuzetan značaj kao kriterijum raspodele neto dobiti. Preduzeda nižeg nivou i standarda tehnološke maksimalno da sumere ka akumulaciji. 5. kriterijum optimalnih efekata upotrebe akumulacije: izbor ekonomski optimalne varijante rekonstrukcije tehničkih faktora, praktično investicione varijante, pretpostavka je maksimalnog zadovoljavanja principa razvoja reprodukcije mezoekonomije kao ključnog principa raspodele neto dobiti. 6. kriterijum optimalnog vremenskog rasppona između akumuliranja i efekata investirane akumulaicje: sa stanovišta neto -dobiti nije značajan samo kriterijum optimalnih efekata upotrebe akumulacije, nego i što krade vreme između akumuliranja rapodelom neto-dobiti i ekonomskog vremenskog raspona između akumuliranja i efekata investirane akumulacije, čemu posebno doprinosi skradivanje vremena maturacije, omoguduje se vremenski brz rast ekonomskog uspeha i, po toj onsovi , rast dobiti kao cilja stanovišta ostvarivanja rezultata reprodukcije.
86.Politika raspodele dobiti i razvoj preduzeća
87.Koncepcije o produktivnosti Produktivnost je količnik između izvesne proizvodnje i jednog od faktora proizvodnje. Tako se goviri o produktivonsti kapitala, investicija, sirovina. Obično se pojam produktivnosti shvata kao produktivonst ljudskog rada. Kada se o produktivosti govori bez drugog obeležavanja, radi se o produktivosti rada. Odnos između proizvodnje određenog proizvoda, merene po obimu, i jednog ili više faktora koji su korišdeni u proizvodnji, mereni takođe po obimu. 𝑄
1. produktivost u odnosu na rad:= 𝑇𝑒𝑘𝑢 ć𝑖 𝑟𝑎𝑑 2. produktivnosti u odnosu na bilo koji drugi faktor:= 𝐾𝑜𝑖č𝑖𝑛𝑎
𝑄 𝑓𝑎𝑘𝑡𝑜𝑟𝑎
𝑄
3. globalna produktivonost faktora:= 𝑆𝑣𝑖 𝑓𝑎𝑘𝑡𝑜𝑟𝑖 4. integralna produktivonst rada:= 𝐼𝑛𝑡𝑒𝑔𝑟𝑖𝑠𝑎𝑛𝑖 5. neto produktivosti rada:=
𝑄 𝑟𝑎𝑑 (𝑡𝑒𝑘𝑢 ć𝑖+𝑜𝑝𝑟𝑒𝑑𝑚𝑒 ć𝑒𝑛𝑖 𝑟𝑎𝑑 )
𝑁𝑒𝑡𝑜 𝑝𝑟𝑜𝑖𝑧𝑣𝑜𝑑 𝑇𝑒𝑘𝑢 ć𝑖 𝑟𝑎𝑑
Ekonomska teorija do danas nije definisala direktna merila i metodološko rešenje produktivnosti ukupnog rada. Author Mariso : 𝑄 𝑄 𝑃𝑟𝑡 = = 𝐹𝑃 𝑇 + 𝐼 + 𝑆 + 𝑈 𝑄
Produktivnost rada=𝑇
𝑄 𝐼
Produktivnost investicija= 𝑄
Produktivnost sirovina= 𝑆
88.Faktori produktivnosti Proizvodna snaga rada je produktivnost rada koja se ostvaruje pod uticajem obljektivnih faktora, a istovremeno je i maksimalna produktivnost koja je ostvariva u datim obljektivnim uslovima. Međutim stvarna produktivnost, po pravilu, manja je od obljektivno uslovljene usled uticaja raznih subljektivnih faktora. Faktori produktivnosti rada se mogu grupisati u dve agregatne grupe: 1. objektivni faktori 2. organizacioni faktori U grupu objektivnih faktora se svrstavaju činioci čiji uticaj na produktivosti rada ne može da se kanališe preduzimanjem neposrednih organizacionoh mera. U grupu organizacionih faktora se svrstavaju činioci produktivnosti rada čiji uticaj može da se kanališe preduzimanjem neposrednih organizacionih mera.
89.Merenje produktivnosti Proizvedene upotrebne vrednosti, najčešde, nisu strukturirane iz istovrsnih outputa, te se ne mogu sabirati, što predstavlja problem kod merenja produktivnosti. U teoriji i praksi , pri merenju produktivnosti, proizvod se izražava: fizičkim jedinicama mere, tržišnim cenama, cenom koštanja, troškovima rada i potrebnim radom 1. Proizvod izražen fizičkim jedinicama mere: kada je reč o asortimanu proizvoda, nastaju metodološke teškode u izražavanju produktivnosti pomodu izraza:𝑃 =
𝑄 𝑅
2. Tržišna cena u izrau produktivnosti: tržišnom cenom proizvoda je mogude heterogene proizvode, koji se mere različitim fizičkim jedinicama mere, svesti na zajednički pokazatelj. Međutim, tržišna cena nije adekvatan izraz proizvedene mase upotrebnih vrednosti, s obizorm da se cena menja pod uticajem ponude i tražnje:𝑃𝑐 =
𝑄 ′ ×𝐶𝑞 𝑅
=
𝑄𝑐 𝑅
3. Proizvod izražen troškovima: ukupni troškovi se izjednačuju s cenom koštanja koja može biti stvarna, uvedana za organizaiono i boljektivno uslovljene troškove. Objektivno uslovljena cena koštanja je strukturirana iz objektivno uslovljenih troškova materijala (Tm), objektivno uslovljenih troškova sredstava za rad (Ti), i obljektivno uslovljenih torškova rada (Tr) konkretnog proizvođača:𝑇 = 𝑇𝑚 + 𝑇𝑖 + 𝑇𝑟 ;
𝑃𝑡 =
𝑇𝑚 +𝑇𝑖+𝑇𝑟 𝑅
=
𝑇 𝑅
4. Proizvod izražem troškovima rada u izrazu produktivnosti: troškovi rada su funcija izvšenog rada i zarade po jedinici ivršenog rada. Izvšeni rad je ravan potrebnom radu i u direktnoj je srazmeri obimu proizvodnje. To znači da ovaj supstitu realno iskazuje kvantitativnu određenost mase upotrebnih vrednosti. Radovi više kvalifikovanosti, po praviu, prizvode proizvod boljeg kvaliteta od radova niže kvalifikovanosti:𝑃𝑡𝑟 =
𝑇𝑟 𝑅
5. Proizvod izražen potrebnim radom u izrau produktivnosti: potreban rad adekvatno količinu proizvdenih upotrebnih vrednosti, s obizirom da je u direktnoj srazmeri ostvarenom obimu, ali ne izražava i kvalitativna svojstva proizvoda. Ista količina rada više stepena kvalifikovanosti rezultira bolji kvalitet proizvoda, ali to se u vremenu trajanja rada ne odražava. Potrebno je vreme trajanja radova raznih vrsta i stepena kvalifikovanosti.
90. Dinamika produktivnosti U dugoročnom preiodu dolazi do promene proizvoda i utrošaka radne snage, kao i faktor koji uslovljavaju produktivnost. Koeficijent promene: proizvoda, utrošakar radne snage: 𝑄2 − 𝑄1 𝑅2 − 𝑅1 𝑄2 = 𝑄1 + ∆𝑄 ; 𝐾𝑞 = ; 𝐾𝑟 = 𝑄1 𝑅1 Promena produktivnosti, u dugom periodu, određuje se na slededi način: 𝑄1 1 ± 𝐾𝑞 ∆𝑃 = −1 𝑅1 1 ± 𝐾𝑟 Objektivni utrošci radne snage, usled promene obima proizvodnje, mogu biti uzrokovani promenama proporcionalnih, fiksnih i relativno fiknsih utrošaka, koji zahtevaju odgovarajudu analizu: 𝑅𝜋 𝑄 𝑃𝜌 = 𝑄
1. Produktivnost iskazana proporcionalnom utrošku radne snage:𝑃𝑟𝜋𝑞 = 2. Produktivnost iskazana relativno fiksnim utrošcima radne snage:𝑃𝑟𝜌𝑞 3. Produktivnost iskazana fiksnim utrošcima radne snage:𝑃𝑟𝜑𝑞 =
𝑃𝜑 𝑄
4. Ukupno potrebni utošci radne snage po jedinici proizvoda:𝑃𝑟𝑞 =
𝑅 𝑄
91.Pojam principa ekonomičnosti Ekonomski smisao principa ekonomičnosti jeste u težnji da se ostvariva određena vrednosti s minimalnim trošenjima svih faktora u reprodukciji. Rast ekonomičnost se postiže u slededim slučajevima: 1. ako se uz isto trošenje faktora proizvodnje poveda vrednost učinka 2. ako se uz smanjeno trošenje faktora proizvodne ostvari ista vrednosti učinka Veda količina i vrensot ostvarene proizvodnnje pruža i vede mogudnosti za podmiranje različitih potreba društva. Ekonomičnosti parcijalni izraz kvaliteta mezoekonomije. On je kompleksnije merilo poslovanja od produktivnosti, s obzirom da obuhvata korišdenje osim živog i minuli rad. Ekonomičnost pokazuje u kojoj meri se štede svi resursi za postizanje određene vrednosti proizvoda. Izražava se odnosom između proizvedene (V) i utrošene vrednosti (Tv): 𝐸=
𝑉 𝑇𝑣
Najbolja ekonomičnost se postiže optimalnom kombinacijom svih faktora proizvodnje. KAda je živi rad zamenjen radom mašina, troškovi sredstava za rad de imati visoko učešde u ukupnim troškovima, a učešde troškova rada de biti nisko.
92.Izražavanje ekonomičnost Vrednost ostvarene proizvodnje se u tržišnoj privredi razmena proizvoda realizuje po tržišnim cenama, a ne po vrednosti. 1. Vrednost ostvarene proizvodnje izražena prihodom: prihod, koji predstavlja realizovanu vrednost, utvrđuje skao proizvod tržišnih cena proizvoda i obima realizacije:𝐸 =
𝑄 ′ ×𝐶𝑞 𝑇
2. Vrednost ostvarene proizvodnje izražena troškovima: vrenost osvarene proizvodnje, u poimanju ekonomičnosti može se iskazati utrošenim vrednostima:𝐸 =
𝑇𝑣 𝑉
𝑇
3. Utrošene vrednosti u postizanju ekonomičnosti: 𝐸 = 𝑉
93.Merenje ekonomičnosti Polazedi od metodološko-tehnoloških mogudnosti izražavanja proizvedene vrednosti i utrošene vrednosti u izrazu ekonominosti se moug formulisati posebnim izrazi ekonomčinosti. 1. Tehnološki faktora na formiranje ekonomičnosti: uticaj tehnoloških faktora na formiranje ekonomičnost konkretnog preduzeda se može odrediti ako su poznata obljektivno uslovljena trošenje svih proizvođača konkretnog proizvoda: 𝐸𝜏 =
𝑉 𝑇𝑣±𝑇𝜏
2. Obljektivno uslovljena ekonomičnost: Obljektivni foktori ekonomičnosti su društveni i tehnološki. Društveni faktori usolvjavaju odstupanje: utrošenih vrednosti od prenete vrednosti sredstava za proizvodnju i utrošenih vrednosti za reprodukciju radne snage od 𝑉
potrebne vrednosti: 𝐸𝑣 = 𝑇𝑣±𝑇𝛿 ±𝑇𝜏
3. Ostvarana ekonomičnost: ostavena ekonomičnost koja obuhvata stvarne troškove preduzeda, a pokazatelj je uspešnosti ostvarivanja principa ekonomičnosti. Može se iskazati slededim izrazom: 𝐸𝑣 =
𝑉 𝑇𝑣±𝑇𝛿 ±𝑇𝜏±𝑡𝑢 ±𝑡𝑐 ±𝑡𝜑 ±𝑡𝜌 ±𝑡𝑘
4. Parcijalne ekonomičnost: ekonomičnost preduzeda je sintetički pokazatelj, pri čemu racionalnosti ostvarene određenim aktivnostima ili u neki organizacionim jedinicama 𝑇
𝑇
𝑇
𝑇
prikrivaju neracionalnosti drugih:𝐸𝑡𝑢 = 𝑇±𝑡𝑢 ; 𝐸𝑡𝑐 = 𝑇±𝑡𝑐 ; 𝐸𝑡𝑞 = 𝑇+𝑡𝜑 +𝑡𝜌 ; 𝐸𝑡𝑘 = 𝑇+𝑡𝑘
94.Dinamika ekonomičnosti U sukcesiji perioda svi elementi kompleksa ekonomičnosti se menjaju. Da bi se utvrdio uzrok promene kompleksa ekonomičnosti, potrebno je promene projektovati na početno stanje, odnosno u 𝐶1
odnosu na: 𝐸1 = 𝑇1 Koeficijent promene ekonomičnosti (Ke) se određuje na slededi način:𝐾𝑒 =
1±𝐾𝐶 1±𝐾𝑡
−1=
𝐶2−𝑐1 𝑐1 𝑇2−𝑇1 1± 𝑇1
1±
Usled promene elemenata, prihoda i troškova, koeficijent promene ekonomičnosti (Ke) u drugom periodu, uzrokovan je koeficijentima: 𝐾𝑒 = 𝐾𝑒𝑐 ± 𝐾𝑒𝑡 𝐾𝑐
𝐾𝑡
Perthodni koeficijenti se određuju izrazom: 𝐾𝑒𝑐 = 1±𝐾𝑡 ; 𝐾𝑒𝑡 = 1±𝐾𝑡
95.Pojam, značenje i izražavanje rentabilnosti Rentabilnost je u ekonomskoj teoriji i praksi prihvadena kao merilo efikasnosti angažovanja kapitala, odnosno ona je izraz konačnog ukupnog ekonomskog uspeha ulaganja kapitala. Vedina autora u tržišnoj privredi definiše rentabilnost kao odnos između rezultata reprodukcije, dobiti ili profit angažovanog kapitala u reprodukciji. Prema drugom konceptu u rentabilnost se, umesto angažovanog kapitala, uključuju utrošena sredstvan odnosno troškovi. Brojnik može biti i neki drugi čisti rezultat, kao i samo neki dio čistog rezultata, koji interesira onog, koji mjeri rentabilost. 1. 2. 3. 4. 5.
Č𝑖𝑠𝑡 𝑟𝑒𝑧𝑢𝑙𝑡𝑎𝑡 𝑈𝑙𝑜 ž𝑒𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑣𝑎 𝑝𝑜 č𝑒𝑡𝑛𝑎 𝑖𝑚𝑜𝑣𝑖𝑛𝑎 Č𝑖𝑠𝑡 𝑟𝑒𝑧𝑢𝑙𝑡𝑎𝑡 𝑈𝑡𝑟𝑜 š𝑒𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑣𝑎 (𝑟𝑎𝑠𝑜 𝑑𝑖 ) 𝐷𝑜𝑏𝑖𝑡 𝑈𝑙𝑜 ž𝑒𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑣𝑎 𝐷𝑜𝑏𝑖𝑡 𝑈𝑡𝑟𝑜 š𝑒𝑛𝑎 𝑠𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑣𝑎 𝐷𝑜𝑜𝑑𝑎𝑘 (𝑛𝑜𝑣𝑜𝑠𝑡𝑣𝑜𝑟𝑒𝑛𝑎 𝑣𝑟𝑒𝑑𝑛𝑜𝑠𝑡 ) 𝑆𝑟𝑒𝑑𝑠𝑡𝑣𝑎
Važni pokazatelj ostvarenog uspeha su: 1. doprinosi društvu iz dohotka privredne organizacije 2. izdvajanja za osobne dohotke radnika iz dohotka privredne organizacije 3. izdvajanje za fondove privredne organizacije iz njezinog dohotka Rentabilna preduzeda ostvaruju akumulaciju koje je onsov za proširenu reprodukciju uz pladenje doprinosa društvenoj zajednici. Treba razlikovati društvenu rentabilnost od rentabilnosti preduzeda. Rentabilnost je ekonomsko merilo uspešnosti poslovanja koja donosi prihod od kapitala u nekom
vremenskom razdoblju, odnosno u nekom poslu, a iskazuje se kao odnos poslovnog rezultata, to jest profita i ulodenog kapitala.
96.Pojam stope dobiti Cilj osnivanja i funcionisanja preduzeda u tržišnoj ekonomije jeste postizanje maksimalne dobiti i stope dobiti, rast vrednosti preduzeda, odnosno uvedanje bogatstva vlasnika. 𝑄 ′ × 𝐶𝑞 − (𝑈 × 𝐶𝑢) 𝐶 − 𝑇 𝐷𝑜 𝑑𝑜 ′ = = = 𝐾 𝐾 𝐾 Ostvariti maksimalnu dobit uz minimalno angažovan kapital, kvalifikujudi ovaj princip kao osnovni princip ekonomije. Dobit je konačan i ciljni rezultat reprodukcije koje se ostvaruje realizacijom proizvedene vrednosti i , u okviru nje , viška vrednosti na tržištu. Kvantitativno, dobit se utvrđuje kao razlika između ukupnog prihoda (C) i ukupnih troškova (T): 𝐷𝑜 = 𝐶 − 𝑇
97.Stopa neto dobiti Stopa neto-dobiti je parcijalni pokazatelj kvaliteta ekonomije konkretnog preduzeda, odnosno pokazatelj je uspešnosti ostvarivanja ekonomskog cilja vlasnika preduzeda. Povedanje neto-dobiti predstavlja rast ekonomskog uspeha, a povedanje angažovanog sopstvenog kapitala smanjenje ekonomskog uspeha. Ukupno angažovani kapital u reprodukciji preduzeda može biti strukturiran prema vlasništvu iz: 1. spostvenog (akcijskog) kapitala (Ka) 2. tuđeg kapitala (duga) (Kd) Preduzede iz ostvarene dobiti prvo podmiruje fiksne obaveze- kamate po osnovi finansiranja tuđih izvora, a nokon poreza na dobit dividene na akcijskih kapitala. S obzirom da je rizik ostvarivanja dividende najvedi, akcionari očekuju vedu naknadu u odnosu na cenu tuđih izvora finansiranja. Kada se iz ostvarene dobiti oduzmu troškovi kamata i porez na dobit, ostatak predstavlja neto-dobit. 𝐷𝑜 − 𝑇𝑘 + 𝐷𝛿 𝐷𝑜𝑛 𝑑𝑜𝑛′ = = 𝐾𝑎 + 𝐾𝑎𝑝 𝐾𝑎 + 𝐾𝑎𝑝 Cena tuđeg kapitala može biti veda, jednak ili niža od ostvarene stope dobiti: 1. Kada je cena tuđih izvora finansiranja reprodukcije veda od ostvarene stope dobiti, stopa neto-dobiti se smanjuje s rastom učešda tuđih izvora kapitala u ukupnom kapitala. Ako je Rd>do' ; Kd↗ tada don'↘ 2. Kada je cena tuđih izvora finansiranja reprodukcije jednak ostvarenoj stopi dobiti, transmisija kapitala u pravcu rasta učešda tuđeg kapitala nede na stopu neto-dobiti Ako je rd=do' ; Kd↗ tada don'=cons 3. Kada je cena tuđih izvora finansiranja reprodukcije manja od ostvarene stope dobiti, tada je stopa neto-dobiti iznad stope dobiti preduzeda Ako je rd
98.Dinamika stope dobiti U sukcesiji perijoda se menjaju svi fakotri koji uslovljavaju elemente stope dobiti, a menja se i efikasnost reprodukcije na osnovu novih ulaganja kaptiala. Promena dobiti u sukcesiji perioda. Dobit je funcija razlike ukupnog prihoda i troškova: ukupan prihod je funcija obima realizacije proizvoda i prodajnih cena, a troškovi su funcija utrošaka i cen apo jedinici utroška faktora proizvodnje. Objektivno usovljena promena dobiti nastaje s promena društveni i tehnoloških faktora koji utiču na promene: 1. 2. 3. 4. 5.
proizvedene i realizovane količne proizvoda tržišne cene proizvoda tržišnihh cena faktora proizvodnje po jedinici utroška kapcietat utrošaka faktora proizvodnje po jedinici proizvoda zbog promene tehnoloških faktora
Promena ukupnog prihoda, promena troškova.
99.Objektivno usloveljena i stvarna sotpa dobiti Objektivno uslovelja stopa dobiti po periodima iznosi : 𝑑𝑜 ′ =
𝑄×𝐶𝑞 −𝑇 𝛽 ×𝑇
Objektivno uslovljena.Na porast obljektivno uslovljenog angažovanog kapitala uticao je rast: 1. objektivno uslovljenog koeficijent angažovanja uslovljen troškovima 2. obljektivno uslovljenog koeficijenta angažovanja uslovljen vremenom trajanja angažovanja
100.Stopa granične dobiti Efikasno ulaganje kapitala u nove poslovne poduhvate je osnova kontinuelnog rasta stope dobiti. Elementi stope granične dobiti su prirast dobiti ostvarene realizacijom novog projekta i dodatno angažovan kapital na projetu. Stopa granične dobiti je: ∆𝐶 − ∆𝑇 ∆𝐷𝑜 𝑑𝑜 ′ = = ∆𝐾 ∆𝐾 Ako je dobit po jedinici dodatno angažovanog kapitala u porastu, povedava se i ekonomski uspeh u celini: 𝐷𝑜1 1 ± 𝑘𝑑𝑜 ∆𝑑𝑜 ′ = −1 𝐾1 1 ± 𝑘𝑘 Kada preduzedeželi da maksimira ekonomski uspeh, terba da prihvati i realizuje dodatna ulaganja kapitala sve dok je stopa granične dobiti veda ili ravna graničnim troškovima (ceni) kapitala. 1. Sve dok je granična cen akapitala manja od prosečne cene kapitala opravdano je prihvatiti nove projekte: 𝑑𝑜𝑛′ =
∆𝐶−(∆𝑇+∆𝑇𝑘+∆𝐷𝛿 ) ∆𝐾𝑎 +∆𝐾𝑎𝑝
=
∆𝐷𝑜𝑛 ∆𝐾𝑎
2. Kada je granična cena kapitala veda od prosečne cene kapitala, stopa granične neto-dobiti opada, odnosno: ako je ∆𝑟𝑘 > 𝑟𝑘, 𝑡𝑎𝑑𝑎 𝑗𝑒 𝑑𝑜𝑛′ ↘
