Ekonomski Faks - BILANSI - Kata

5/13/2018

Ekonomski Fa ks - BILANSI - Ka ta - slide pdf.c om

BILANSI Bilans je pregled imovine, obaveza i kapitala preduzea na odreeni dan. On mora da sadri: naziv preduzea, dan sastavljanja, valutu u kojoj je izraen i stepen preciznosti (da li je u 000 u 000 000 din.). Aktiva predstavlja imovinu po obliku. Pasiva predstavlja imovinu po izvorima. Nema direktnih veza izmeu imovine i izvora.

Iznos aktive ne mora uvek biti jednak iznosu imovine, a to je u sluaju gubitka. On se moe iskazati u aktivi ili u pasivi kao odbitna stavka kapitala. Pasiva bi trebalo uvek da pokazuje iznos kapitala. Drugim reima IVOS se po pravilu stavlja u aktivu kao odbitna stavka OS, ma

ima raunovoa koje vole da IVOS stavljaju u pasivu to je neispravno. Bilans nije isto to i godinji obraun. Godinji obraun obuhvata set finansijskih izvetaja ij je zadatak da prui jasne, pouzdane i potpune podatke. Godinji obraun obuhvata: bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaj o promenama na tokovima gotovine i note ili beleke. Zadaci bilansa:

Odreivanje rezultata ± Rashodi su imovina firme koja je izgubila svoju vrednost ± to je gubit imovine. Trokovi ne smanjuju imovinu preduzea, ve proizvodnjom prelaze u oblik proizvoda na zalihama, a tek prodajom tih proizvoda oni postaju rashod, dok je novac koji za njih dobijamo ± prihod. A>P=P>R dakle za isti iznos. Razlika izmeu poetnog stanja i salda imovine predstavlja rashod. Odreivanjem visine rashoda se odreuje i visina imovine. Bilans stanja sadri samo one vrednosti koje e doneti ekonomske koristi preduzeu u buduem periodu.

Zadatak bilansa je i da informie o finansijskom poloaju preduzea. On daje strukturu OS, obrtnih sredstava, razne racie, visinu sopstvenog kapitala, visinu dugova, nivo zaduenosti, ne obrtni kapital...

Zadatak bilansa je i da prui sigurnost pre svega vlasnicima firme da je kapital odran ± daje i sigurnost da nisu izgubili ono to su uloili. To predstavlja kontrolu odranja kapitala.

Zadatak bilansa je i funkcija polaganja rauna. Rezultat poslovanja kao dobitak ili gubitak je d i u bilansu stanja. Pa su funkcije sigurnosti i polaganja rauna povezane. 1

http://slide pdf.c om/re a de r/full/e konomski-fa ks-bila nsi-ka ta

1/331

5/13/2018


Postoji i dokumentaciona funkcija. Svaka pozicija bilansa predstavlja neki raun i u glavnoj knizi vodi do propratne dokumentacije. Dakle veza izmeu bilansa i knjigovodstva.

Ciljevi bilansa: Bilans stanja sluisekao osnovaodreuje polaganja raspodelu i za oporezivanje(i porez imovinu, dobitak najee porauna, bilansuza uspeha.) Korisnici mogu videti to koji deo na dobitka pripada dravi u vidu poreza, a koji se rasporeuje. Vrste bilansa: Bilans stanja se sastavlja najmanje dva puta godinje. Onaj na kraju godine se zove knjigovodstveni bilans jer se radi inventar i on se smatra pouzdanijim.

1. Prema redovnosti, periodinosti sastavljanja: - Redovni ± to su polugodinji i godinji, tj sastavljaju se u pravilnim vremenskim razmacima. - Specijalni ± oni se sastavljaju odreenim povodom, ne redovno, to su: Bilans osnivanja (sastavlja se samo jednom). Steajni bilans (sastavlja se samo jednom, prisilno gaenje preduzea zbog prezaduenosti). Bilans likvidacije se sastavlja samo jednom kod dogovorenog gaenja preduzea. Bilans fuzije, Bilans razdvajanja kada jedan od partnera izlazi iz preduzea. Sanacioni bilans kada postoj gubici koji se moraju sanirati. Bilans promene pravne forme, Likvidnosni bilans

(bilans likvidnosti koji se sastavlja kada se trai kredit). Ciljevi specijalnih bilansa se razlikuju od ciljeva redovnih bilansa. Cilj Bilansa promene pravne forme je da pokae kakvo je to preduzee posle promene pravne forme. Pored ciljeva, specijalni bilansi koriste i drugaija pravila procenjivanja u zavisnosti od cilja sastavljanja. Pri sastavljanju Steajnog bilansa se ne potuje prav istorijskog troka, ve se imovina vrednuje po likvidacionoj vrednosti. 2. Prema povezanosti bilansa sa knjigovodstvom: - Bilansi koji proizilaze iz knjigovodstva ± to su skoro svi redovni bilansi, osim bilans

osnivanja koji nastaje bazi inventara, zakljuivanjem raunana glavne knjige. ostali dakle nastaju formalnim - Bilansi nezavisni od knjigovodstva ± to su maltene svi specijalni bilansi. Npr. Likvidnosni bilans koji se podnosi banci ne treba da odslikava Istorijsku vrednost imovine ve trinu vrednost. Dakle vrednovanje imovine se vri na drugaiji nain, ali samo u tom bilansu i tada. 2


2/331

5/13/2018


3. Prema cilju sastavljanja: - Imovinski bilans ± Ima za cilj iskazivanje vrednosti imovine, neki od njih su: steajn likvidacioni, likvidnosni... - Bilansi utvrivanja rezultata ± to je veina redovnih bilansa.

4. Prema merodavnosti normi: - Poslovni bilansi ±pravnih sastavljaju se prema trgovakim pravilima u skladu sa zakonom o

raunovodstvu (ZOR) i podzakonskim aktima i meunarodnim raunovodstvenim standardima (MRS), zovu se jo i trgovaki bilansi. 5. Prema podruju informisanja: - Interni bilansi ± oni se rade za informacione potrebe menadmenta, mogu se raditi i kvartalno, meseno... Oni ne moraju biti u skladu sa pravilima koja se moraju potovati u eksternim bilansima, ve se sastavljaju u skladu sa ciljem izvetavanja. T su bilansi posebne namene. - Eksterni bilansi ± su namenjeni informisanju eksternih korisnika. To su bilansi opte namene jer korisnici nisu u poziciji da trae dodatne podatke i analize. Ovo su izvetaji namenjeni zatiti interesa investitora i poverilaca. Ta zatita interesa se vri tako to se obezbeuju potrebne i pravovremene informacije o finansijskom poloaj preduzea. Investitor se oslanja na finansijski poloaj i rentabilitet preduzea i njiho procenjena kretanja. Akcionari na osnovu ovih bilansa donose odluke da li da kupuj ili prodaju akcije te kompanije. Poverioci na bazi eksternih a ne internih bilansa takoe dobijaju informacije o rentabilitetu i o prinosu. Zbog ovih razloga se radi revizija eksternih izvetaja a ne internih. 6. Prema broju ukljuenih preduzea: - Bilansi grupa ± grupa je ekonomska celina koja nastaje povezivanjem preduzea putem kapitala a da pri tom zadravaju pravnu samostalnost. Preduzee koje vri kontrolu se zove matino preduzee a ostala se zovu zavisna preduzea. Za ovu grup preduzea se sastavljaju Konsolidovani Finansijski izvetaji. Tu postoji i bilans matine firme i bilansi zavisnih preduzea i zajedniki konsolidovani bilans. On daj informacije o imovini, kapitalu i obavezama grupe kao celine, kao da se radi o jedno

preduzeu, a ne pravno samostalnim entitetima, jer matino preduzee moe da kontrolie i oblikuje finansijski i prinosni poloaj zavisnih preduzea. Svim ovim finansijskim izvetajima se moe sagledati da li postoji prebacivanje profita sa jedno na drugo preduzee. - Bilansi preduzea - bilansi grupa i bilansi preduzea imaju iste ciljeve, slue za informisanje, za raspodelu i za oporezivanje. Kod grupa se raspodela vri na nivou pojedinih preduzea, a ne grupe. (Vi nemate dividendu Simensa ve nekog od 3


3/331

5/13/2018


njegovih zavisnih preduzea.) Moe se raspodeliti samo dobitak koji je eksterno realizovan. Zato je vaan bilans grupe kao celine. Tako da on nije formalno, ali jeste sutinska osnova za raspodelu. Ako preduzee ima vie od 90% kapitala zavisnog preduzea, tada matina firma moe da odlui da li e biti oporezovana na nivou grupe ili na nivou preduzea i ima zakonsku obavezu da se te odluke dri u narednih godina. 7. Prena tehnici sastavljanja: - Bruto bilansi - Neto bilansi Korisnici bilansa:

- Interni (uprava, menadment) ± uprava ima odgovornost da obezbedi dugorono odranje preduzea, to podrazumeva profitabilno poslovanje i odravanje likvidnost Uspeno voenje preduzea podrazumeva donoenje odluka koje se zasnivaju na

raunovodstvenim informacijama. Mnoge od tih informacija su sadrane u finansijskim izvetajima. Zato je uprava jedan od najvanijih korisnika finansijskih izvetaja. Uprava snosi i najveu odgovornost za pripremu i prezentaciju finansijski izvetaja. - Eksterni korisnici : a) Investitori ± zainteresovani su za informacije o prinosu na uloeni kapital i sigurnost uloenog kapitala. Na osnovu ovoga odluuju da li e zadrati, poveati ili povui uloeni kapital.

b) Zaposleni ± oni koriste informacije o finansijskom i prinosnom poloajudapreduzea i na osnovu toga procenjuju sigurnost radnog mesta i mogunost preduzea izmiri obave

iz ugovora o radu. c) Poverioci ± koriste finansijske izvetaje za informacije o: rentabilitetu, sposobnosti preduzea da kreira gotovinu i finansijskom poloaju. Na osnovu toga procenjuju mogunost preduzea da isplati kamatu i glavnicu, odnosno procenjuju bonitet dunika kako pri odobravanju kredita tako i prilikom njegove otplate. d) Dobavljai ± zahtevaju informacije o: finansijskom poloaju, rentabilitetu i likvidnosti. Na osnovu njih procenjuju naplativost svojih potraivanja. e) Kupci ± Interesuju ih informacije o prinosnom i finansijskom poloaju u cilju procenjivanja sigurnosti izvora snabdevanja. f) Dravni organi i agencije ± na osnovu podataka iz finansijskih izvetaja procenjuju ispravnost makroekonomske politike, mogunost naplate poreza i regularnost poslovan

4


4/331

5/13/2018


Naela urednog knjigovodstva Obuhvataju: 1. Naela urednog inventarisanja. 2. Naela knjigovodstva u uem smislu i 3. Naela urednog bilansiranja Inventar Krajnji Bilans Poetni bilans

Probni bilans KV vs TV Dnevnik

Glavna knjiga

Knjigovodstveni dokumenti Finansijski dogaaji

Predzakljuna knjienja Inventar

Zakljuni list

Godinji obraun: - Bilans stanja - Bilans uspeha - Izvetaj o gotovinskom toku - Izvetaj o promenama sopstvenom na kapitalu - Note, beleke

Posle glavne knjige se radi probni bilans da se utvrdi knjigovodstvena vrednost, pa se onda ra usaglaavanje sa trinom vrednou firme. Nakon toga sastavlja se Zakljuni list a na osnov njega bilans stanja i bilans uspeha. Bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o gotovinskom toku, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu i beleke ine godinji obraun. Cilj naela urednog knjigovodstva je da se obezbede kvalitetni podaci u godinjem obraunu

ona obuhvataju pravila knjienja, pravila voenja knjiga i pravila sastavljanja finansijskih izvetaja kako bi se pruila fer slika o finansijskom poloaju preduzea. Kod nas se raunovodstvena praksa razvijala pod nemakim uticajem, a u zadnjih 15 godina pod uticajem pravila koja vae kod anglosaksonaca. Sada se pravila kontinentalne i anglosaksonske prakse usaglaavaju.

I Naelo urednog inventarisanja i metode inventarisanja

Inventarisanje je postupak utvrivanja stvarnog stanja imovine i obaveza preduzea na odree dan. Rezultat inventarisanja je inventar. Pored stvarnog stanja u popisne liste se unose i podac o knjigovodstvenom stanju. Zadatak popisne komisije je da utvrdi uzroke razlika i da prui predlog reenja stanja(na iji teret ide manjak i slino). Inventar je pretpostavka kvalitetnog bilansa stanja i bilansa uspeha. Zato je bitno da i inventar bude kvalitetan. Revizija otpoinje 5


5/331

5/13/2018


inventarisanjem. Revizor trai na uvid plan inventarisanja da bi prema svom nahoenju odabr dane kada e doi u preduzee da prisustvuje inventarisanju. Postupak inventarisanja ukljuuje: - Prebrojavanje, - Utvrivanje vrednosti popisane imovine i - Razvrstavanje imovine po srodnim grupama (obino se odtampaju liste imovine a lan komisije samo treba da upie broj komada). Inventar moe biti :

1. Potpun ± inventarie se kompletna imovina preduzea, i 2. Parcijalan ± rade se vie puta u toku godine u svrhu kontrole raunopolagaa. Po pravil se vre nenajavljeno.

Zakon o raunovodstvu propisuje obavezui nain inventarisanja jednom pravn osnov inventarisanja. Takoe je propisan na koji gabar treba vriti.godinje Inventari to se je vri rad zatite: a) Poverilaca b) Vlasnika To se realizuje tako to se inventarisanjem omoguava dobijanje bilansa stanja koji prikazuje stvarno stanje imovine i obaveza, a na osnovu takvog bilansa poverioci i vlasnici mogu da donesu odreene zakljuke i odluke. Inventar treba jo i da onemogui zloupotrebe. On je veoma bitan i za preduzea u steaju. im se postavi steaajni upravnik prvo se radi inventarisanje da se imovina ne bi rasula. Postoji est-6 naela urednog inventarisanja:

1. Naelo pojedinanog obuhvatanja i procenjivanja ± Imovina se u inventar unosi pojedinano i pojedinano se procenjuje vrednost da bi se omoguila kontrola. Odstupanje od pravila je mogue samo ako postoji vei broj istrovrsnih predmeta i ako njihove vrednosti neznatno razlikuju (proizvodnja dugmadi) pa se uzima njihova prosena vrednost. 2. Naelo potpunosti ± zahteva da u inventar bude uneta sva imovina. To znai i ona koja u i van preduzea a pripada preduzeu. A imovina koja se nalazi u preduzeu a nije vlasnitvo preduzea unosi se u posebne popisne liste. 3. Naelo istinitosti ± u raunovodstvu ne postoje precizne mere koje garantuju da je neto potpunosti istinito. Zato se koristi naelo tanosti koje kae: 6


6/331

5/13/2018


- U inventar ne smeju biti unete fiktivne pozicije ve samo one koje postoje i - Vrednosti se dodeljuju u skladu sa pravilima za ispravno procenjivanje (gotovi proizvodi po CK, materijal po NV itd.) 4. Naelo ekonomske svojine ± Preduzea nad svojom imovinom po pravilu imaju i ekonomsku i pravnu svojinu. Deava se da preduzee ima ekonomsku ali ne i pravnu svojinu. Kada preduzee ima pravnu svojinu nad imovinom to znai da se tom imovino moe koristiti, slobodno raspolagati i otuiti je. Pravna svojima podrazumeva i ekonomsku svojinu. Smatra se da ekonomska svojina postoji ako preduzee uiva sve koristi od upotrebe nekog sredstva i snosi sve trokove njenog korienja. U inventar se upisuje i svako sredstvo koje je u ekonomskoj svojini bez obzira da li je i u pravnoj. Ov zato da rezultat ne bi bio precenjen, hipertrofiran ± manja sopstvena sredstva u odnosu dobitak koji nastaje upotrebom i sopstvenih i pravno tuih sredstava. 5. Naelo tanog oznaavanja ± imovina u inventaru mora da bude obeleena isto kao i u knjigovodstvenoj evidenciji. Popisne liste se ne porede sa sintetikim, ve analitikim raunima. 6. Naelo mogunosti naknade kontrole ± u inventarisanju e koriste radni papiri i popisne liste. Ovo naelo nalae proveru tih radnih papira sa popisnim listama. Metodi inventarisanja a) Inventarisanje na odreeni dan ± Ovo znai otpoinjanje i zavravanje inventarisanja u jednom danu. U praksi inventarisanje poinje poetkom decembra a zavrava se poetkom januara. Zato se pravi plan inventarisanja i vri odabir lanova popisne

komisije. Slabost na odreeni dansejeumogunost greaka zbog prekratkog roka, iinventarisanja drugo, izgubljeni dobitak jer tom periodupojave obustavlja poslovanje, tree su visoki trokovi. b) Inventarisanje uz pomo oduzimanja i dodavanja ± ako imamo popis osnovnih sredstav OS na dan 21.12., a inventar na dan 31.12. mogue je samo oduzeti ili dodati promenu sredstava ako se se desila u meuvremenu. Tako se stanje od 21.12. svodi na stvarno stanje 31.12. Vai i obrnuto, ako dan inventarisanja prethodi popisu, onda se novododa oprema oduzima a otuena dodaje. c) Permanentno inventarisanje ± podrazumeva kontinuirano praenje stanja imovine izme dva popisa, to se i inae radi u knjigovodstvu. Podrazumeva perfektno magacinsko knjigovodstvo. No zbog neretke pojave odstupanja kod nas ovo nije dozvoljen metod za utvrivanje stvarnog stanja. d) Inventarisanje uz pomo uzorka ± procenjuje vrednosti imovine na osnovu vrednosti uzorka. Nikada se ne primenjuje samostalno ve kao dopuna drugim metodama. Koris je u sluaju fabrike dugmadi, rafova i sl robe. Prednost je znaajno smanjenje troova, 7


7/331

5/13/2018


pri emu je mogunost pojave greke ista kao i kod drugih metoda, pritom, mogue je popis vriti i tokom godine. Mogua slabost je pojava greke ako se ne odabere dovolja broj reprezentativnih uzoraka. Izbor metoda zavisi od toga ta se inventarie i da li postoji potreba da se inventarisanje izvri na odreeni dan.

II Naela urednog knjigovodstva u uem smislu

Vrlo esto se naela urednog bilansiranja poistoveuju sa naelima urednog knjigovodstva. Ovo nije ispravno jer Naela urednog knjigovodstva obuhvataju: Naela urednog bilansiranja, Naela urednog knjigovodstva u uem smislu i Naela urednog inventarisanja. MRS ne daju odgovore na sva pitanja, odnosno sve probleme knjigovodstva. Da biste

razumeli MRS morate znati pravila na kojima su oni izgraeni. Primena Naela uredno knjigovodstva u uem smislu iza za cilj uredno voenje knjiga jer se na osnovu njih pra FI. Voenjem knjiga se vri obuhvatanje posledica promena na imovini. Postoje osnovne knjige (dnevnik i glavna knjiga) i pomone knjige. One zajedno ine sistem. Materijalna vrednost obezbeuje evidentiranjem svih i samo onih dogaaja koji su se zaista i desili (naelo istinitosti i naelo potpunosti ) Da li je neki dogaaj stvarno nastao proverava se formalnom, raunskom i sutinskom kontrolom. Formalna kontrola je provera forme, da li su svi elementi tu, raunska proverava raunsku tanost, a

sutinska proverava dadokazuje). li je neki dogaaj nastaosvi (provera potpusnoti dokumentacije koja to Da li sustvarno evidentirani dogaaji proverava se uporeivanjem stvarnog stanja i knjigovodstvenog stanja na kraju godine. Ako postoji razlika ona je posledica neproknjiene promene ili proknjiene fiktivne promene(koja s nije desila-to takoe nije dozvoljeno). Formalna urednost knjigovodstva podrazumeva urednu organizaciju knjigovodstva: koj e knjige biti voene, da li e se voditi jedan ili vie dnevnika ( npr. Ako ima puno prodaja u toku dana onda postiji potrebna za voenjem posebnog dnevnika prodaje, da e se voditi jedna glavna knjiga (po pravilu se vodi jedna ± maksimalno dve glavne knjige ali se zato vod brojne pomone glavne knjige: npr. ako imamo hiljadu kupaca vodiemo posebnu glavnu knjigu kupaca, ali ako ih je svega 3 onda nije potrebno). Organizacija knjigovodstva se prilagoava konkretnom preduzeu u zavisnosti od zahteva poslovanja, sutina je da ona bude takva da obezbedi slobodan tok informacija preduzeu. 8


8/331

5/13/2018


III Naela urednog bilansiranja

Bilansiranje poinje onog momenta kada vi proknjiite sve nastale promene. Naela urednog bilansiranja nam pomau da dobijemo razumljive, pouzdane i uporedive finansijske izvetaje koji e sadrati sve informacije koje su korisnicima vane za donoenje poslovnih odluka ili dobijanje kvalitentih procena. Finansijski izvetaji mora biti pouzdani jer korisnicima slue za donoenje odluka, koje ne utiu samo na korisnik ve povratno i na preduzee. Npr. ako su korisnici akcionar oni e prodajom ili kupovinom akcija preduzea uticati na cenu akcija i tako na trinu kapitalizaciju preduzea; ili ako su korisnici banke one mogu odobriti ili ne odobriti kredit preduzeu tako mu omoguiti ili ne omoguiti da realizuje svoje planove.

Finansijski izvetaji moraju biti uporedivi jer Npr. investitori porede finansijske izveta vie kompanija pre donoenja odluke u koju e uloiti kapital.

Finansijki izvetaji moraju da sadre sve vane inforamcije za njigove korisnike. Pri tom treba obratiti panju na to da nisu sve informacije jednako vane za sve korisnike. Sve inforamcije koje eli investitor nisu potrebna kupcu, jer investitora interesuje sigurnost oplodnja kapitala a kupca stabilnost izvora snabdevanja. Informacija je korisniku vana ukoliko je relevantna za njegovo donoenje odluka. Da bi dobili FI ovog kvaliteta postoje Naela urednog bilansiranja. Najvei broj naela rezultat prakse koja je pretoenja u teoriju, a mali broj je formulisala teorija pa ponudil

praksi ± njihova primena nije bila uspenja. Danas najavei utiacj na formulisanje i primenu naela imaju sledee meunarodne institucije: 1. Meunarodni komitet za standarde finansijskog izvetavanja -Osnovan je 1973. godine sa ciljem da radi na formalizaciji i standardizaciji FI da bi meunarodno bili uporedivi sve to j posledica globalizacije. Vie od stotinu zemalja je u ovom komitetu koji je formulisao 41 standard, neki su ukinuti (npr.standard 3 je ukinut da bi dobili dodati 27. 28 i 31). Sa promenom naziva komiteta se menjaju i imena standarda i zovu se Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja i iznova se numeriu. 2. Meunarodna organizacija komisija za HoV (IOSCO) ± komisija za HoV vri kontrolu regularnosti funkcionisanja trita za HoV. Komisija je jako zainteresovana da FI preduzea budu kvalitetni i uporedivi pa veoma utie na formulisanje ovih pravila. Ove dve institucije su se meusobno sukobile trebaju li ili ne da postoje stroga pravila, jer on ne daju zadovoljavajui rezultat u svakim uslovima. Komisija je traila da se smanji br prava izbora. I konano, u periodu 1999-2000 je dolo do pribliavanja stavova formulisanjem standarda. Na amerikim berzama kotirane kompanije su u obavezi da 9


9/331

5/13/2018


svoje FI izrauju u skladu sa ovim standardima. Zato je primena MRS rapidno porasla zadnje vreme (takva se obaveza utvruje od 2005.godine za sve velike kompanije koje posluju na podruju EU ). 3. Meunarodna organizacija profesionalnih udrenja raunovoa (IFAC) ± okuplja profesionalne organizacije raunovoa iz pojedinih zemalja. Ona zajedno sa komitetom radi na unapreenju MRS. Evropa je imala stroge direktive kojima je regulisano finansijsko izvetavanje ± pa je ak postojala namera da se kreiraju posebni standardi k bi vaili za Evropu, ali je sreom prihvaeno da od 2005 godine MRS postanu obaveza pri sastavljanju FI za sva preduzea koja se kotiraju na berzi. I u Srbiji postoji zakonska obaveza za primenu MRS ali problem je to kod nas ne postoji odgovarajua infrastuktura. Naela urednog bilansiranja su: 1. Naelo jasnosti je zahtev da FI budu sastavljeni tako da budu razumljivi korisnicima

kojima su namenjeni. U konceptualnom okviru ovo se definie kao kvalitet FI. Razumljivost FI se obezbeuje time to se zabranjuje iskazivanje informacija na nepregledan i netaan nain. Ovo naelo definie izgled, odnosno formu ± ne utie na tanost informacija ve nain njihovog prezentiranja. Prva mera jasnosti predstavlja adekvatno ralanjivanje kategorija (aktiva, kapital, obaveze, prihodi ,rashodi.......). Adekvatno je ralanjen onaj bilans koji uvaava potrebe korisnika informacija tako da svaki deo mora biti samostalna celina, homogena celina (npr. razdvajanje sredstavana O i ObS). Druga mera jasnosti je (adekvatno obeleavanje kategorija. Naziv mora da

nedvosmisleno sadraj pozicije (npr. kodilipozicije sitanTrea inventar bitno je naglasiti da li seupuuje misli nanasitan inventar na zalihama upotrebi). merajejasnosti korienje bruto principa . To je zabrana saldiranja razliitih bilansnih pozicija ± ne mogu se saldirati imovina i obaveze, prihodi i rashodi i sl. Podvaja se poslovna i neposlovna imovina. Poslovna se podvaja na stalnu i obrtnu, dalje se stalna imovina podvaja na materijalna, imaterijalna i zavrnja ulaganja, aobrtna imovina na zalihe, potraivanja i gotovinu. Ako je poslovni rezultat 2000din nije svejedno da li on nastaje kao 12000-10000 ili kao 3000-1000. Nije svejedno sa kolikim se prihodom ostvaruje ov dobit, nije dovoljan samo podatak o rezultatu i zato je obavezna primena bruto principa Ipak, nekad je doputeno da se koristi i neto princip, i to tamo gde korisnici nee biti uskraeni za vane informacije ± npr. pri prodaji maine ne mora da se zna NV i IVOS maine, ve je bitno da se zna da li je njenom prodajom ostvaren dobitak ili gubitak. Bruto princip je neophodan pri knjienju OS u upotrebi jer treba da se znaju i NV i IVO i SV ± nije isto ako imamo sredstvo staro 20 godina koje sada pri kraju veka trajanja vredi 5000e i nevoo sredstvo ija je to ujedno i NV. Iz principa jasnosti se izvodi princi 10


10/331

5/13/2018


pojedinanog vrednovanja. Ovo je vezano za jasnost jer bruto vrednost (grupna vredno sredstava) nije dovoljno jasna informacija. Ne moraju pojedinano da se iskau u bilans stanja ali procena njihovih vrednosti se MORA vriti pojedinano. Zahtev za jasnim iskazivanje se odnosi na sve elemente godinjeg obrauna. Kljuno pri ralanjivanju je namera a ne vrsta sredstva ± dobar primer su akcije: proknjiimo ih kao uea ako imamo veinsko vlasnitvo u nekom preduzeu i kupili smo ih radi kontrole tog preduzea i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme, moemo ih knjiiti kao dugorone HOV ako smo ih kupili radi dividende kao dugoronu rezervu likvidnosti i nemamo nameru da ih prodajemo u skorije vreme, moemo ih knjiiti i kao kratkoron HOV ako smo ih kupili sa namerom da ih prodajemo u skorije vreme ± uposlimo sredst da bismo zaradili na razlici u ceni.Takoe mainu koju smo proizveli i odluimo da je koristimo umesto da je prodajemo, neemo knjiiti kao gotove proizvode ve kao osnovna sredstva. 2. Naelo istinitosti ± istina predstavlja etiku kategoriju i zato ne moemo tvrditi da je ne

bilans stanja istinit jer to znai da on ne moe drugaije nego jedino tako. U ekonomiji moemo tvrditi da FI pokazuju finansijsko prinosni poloaj preduzea jedino mogue ± to zbog onih prava izbora, opcija pri knjienju i bilansiranju. Zato se terimin istinit zamenjuje terminom TAAN bilans. Kada je neto tano, to je tano imajui u vidu odreenu meru kojom je to izmereno (jedan sto nije NUMERIKI iste duine u inima ako je predstavljen u cm). Bilans je dakle taan u odnosu na ciljeve zbog kojih ih je sastavljen ± razliiti ciljevi koriste razliita pravila ± razlika izmeu poslovnog i poresk bilansa. Prvi pokazuje raspodeljivu dobit a drugi pokazuje veliinu oporezive dobiti.

Menadment vodi raunauprave da se useposlovnom tanoprikau onolikopriblino dobiti koliko sme raspodeliti. Mnogo trude da iz bilansu godine uvidi godinu istu se veliinu raspodeljive dobiti. Mada postoje razlike, u bilansu e biti iskazana ili malo vea ili malo manja dobit od ukupno ostvarene. Proveravajui ispravnost bilansa rei emo da je ispravan ako odgovara cilju zbog koga smo ga sastavili i ako je u skladu sa pravilima za sastavljanje tog bilansa. Poreski organi e ovaj bilans proglasiti netanim j je pri obraune amortizacije koriena trostruka linearna stopa dok je pri sastavljanju poreskog bilansa bila dozvoljena samo dvostruka. Cilj poreskog bilansa je da se iskae sva oporeziva dobit tako da svi poreski obveznici imaju jednak tretman. Dakle, pri ocenjivanju tanosti bilansa, uvek se mora gledati cilj zbog koga je sastavljen. Samovo sastavljaa ini jedan bilans netanim. Jedan FI se smatra tanim ako: a) sadri SVE raunovodstvene kategorije na koje se odnosi i da su iskazane sve posledice poslovanja na te kategorije, b) obuhvaene injenice se mogu vrednovati sa razliitih stanovita, c) u FI se ne sme uneti nita to se nije desilo ± misli se na fiktivne dogaaje. 11


11/331

5/13/2018


3. Naelo bilansnog identiteta ± to je zahtev za apsolutnom jednakou bilansa otvaranja jednog perioda sa zaklunim bilansom perioda koji mu prethodi. To znai da poetni bila jedne godine mora biti apsolutno jednak zavrnom bilansu prethodne godine. Zato se na ovome insistira, koji su ciljevi i razlozi? Prvi razlog je obezbeenje naela potpunosti (onda ne moemo ispustiti ni jedan predme koji je postojao na kraju prethodne godine). Smatra se da bi nepotovanjem ovog naela bila dovedena u pitanje zatita poverilaca i investitora. Ako bi neki od imovinskih predmeta bio izostavljen smanjila bi se garantna substanca za pokrie duga prema poveriocima koji su nam prole godine na osnovu te imovine odobrili kredit. Drugi razlog je da se onemogui manipulisanje finansijskim rezultatom (to tako to onemoguavamo unoenje fiktivnih i izostavljanje postojeih pozicija, ili nasumino menjanje vrednosti. Smanjenjem vrednosti OS smanjie se amortizacija na jeftinije sredstvo pa e se uz isti prihod i manje rashode dobiti vei rezultat. Ako pak podignemo vrednost rezultat e biti manji ± to je sve manipulacija rezultatom.) Do zakljunog bilans

stanja dolazimo zakljukom rauna glavne knjige preko rauna izravnanja. Glavna knjiga sledee godine se otvara na bazi rauna otvaranja. To znai da ovaj zahtev jo moemo forumulisati i kao zahtev da raun izravnjanja jedne godine bude jednak raunu otvaranja sledee godine, tj. da je njegova inverzna slika. (aktiva je na raunu otvaranja na strani potrauje a pasiva na strani duguje i obrnuto kod rauna izravnanja) Ovo pravilo se sme prekriti u dva sluaja: 1. Kada doe do monetarne reforme (brisanje nula ili izmena zakonskog sredstva plaanja). 2. Kada revizor zahteva da se izvre isprav godinjeg obrauna (on pregleda godinji obraun, ocenjuje da li je sastavljen u skladu sa

MRS i daje svoje miljenje) akoserevizor da izvetaj treba se popraviti e dati uzdrano miljenje i traie da napravesmatra ispravke. Te ispravke rade naon raunu otvaranja, ne popravlja se bilans prethodne godine. Tada ova dva rauna ne bi bila jednaka. 4. Naelo kontinuiteta ± je zahtev da se periodini rezultat utvruje tako da rezultat bude uporediv u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. Cilj je da se uporeivanjem prinosnog finansijskog poloaja omogui procena razvoja preduzea, analiza se radi na osnovu perioda od najmanje pet godina. Ovo e omoguiti uporediv finansijski poloaj, jer se ne menjaju pravila za priznavanje rashoda i prihoda. Ovo naelo treba da sprei da se bez posebnog povoda ne vri promena ni naina prezentacije ni pravila procenjivanja. Kontinuitet se obezbeuje nemenjanjem naina ralanjivanja, nemenjanjem sadrine pozicija, zadravanjem istih metoda otpisivanja i zadravanjem istog dana bilansa. Isto ralanjivanje: smatra se da ne treba menjati redosled pozicija u bilansu i trai se da se ne menjaju nazivi pozicija. Nepromenjivost sadrine znai da se: ne sme vriti razdvajanje i agregiranje bilansnih pozicija, ne sme vriti premetanje pozicija ili delova pozicija u dru 12


12/331

5/13/2018


pozicije(ekovi jedne godine kao HOV a druge kao gotovinski ekvivalenti). Ne menjati naine otpisivanja (metodom se utvruje vrednost otpisa a nain je neto drugo), nain moe biti direktan ili indirektan. Ne menjati dan bilansa kod nas nije problem jer postoji zakonska obaveza da dan bilansa bude 31.12. ali tamo gde postoji uticaj sezone preduze mogu traiti odobrenje za pomeranje dana bilansa na poetak sezone kako bi FI izrazili pravi rentabilitet. Kada je odstupati od ovog naela? Razlozi mogu biti ekonomski i prav U ekonomske spada: promena proizvodnog programa preduzea(izbacimo proizvodnju i orjentiemo se samo na usluge), promena delatnosti(proizvodno pree u trgovinsko ili ugostiteljsko). U pravne razloge spada: promena pravne forme npr - doo u ad, promena veliine preduzea - firma prelazi iz forme malog u formu velikog preduzea i automatsk se javlja potreba za drugaijim ralanjivanjem jer su zahtevi za malo preduzee skromn Materijalni kontinuitet se obezbeuje primenom istih pravila bilansiranja u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. To znai stalnost metoda procenjivanja i stalnost vrednosti. Stalnost procenjivanja postoji jer u MRS postoji mogunost odabiraja jednog o

vie naina procenjivanja. MRS 16 kae da se procenjivanje a time i vrednovanje moe vriti primenom linearne, degresivne ili funkcionalne metode. Neotpisana vrednost e se naravno razlikovati. Naelo stalnosti insistira da se uvek primenjuje isti metod, da se ne menja izbor u zavisnosti od cilja bilansne politike. Vano je ne menjati i osnovu za odreivanje sadrine CK. Tako u CK moete ukljuiti sve trokove proizvodno funkcionalnog podruja ili samo varijabilne, moete ukljuiti i trokove finansiranja, ak deo trokova uprave... MRS 2 nudi sve ove mogunosti ali se jednom nainjen izbor ne sme menjati. Pri otpisu potraivanja moe se ii na pojedinano procenjivanje ili paualn

(npr banka paualno procenjuje kredite date za stanovnitvu za zimnicu procenjivati bonitet svakog pojedinanog dunika). Postoji situacija kadapasenee moe odstup od ovog naela a to je kad ase poslovanje preduzea toliko promeni da primena dotadan pravila ima za posledicu precenjivanje finansijskog rezultata. Npr LIFO metoda je bila savrena do jue, ali su jue poele cene da se menjaju pa je postala prigodnija metoda prosene cene. Ako ovo odluite onda u napomenama morate objaviti da ste izvrili promenu raunovodstvene politike te je pri obraunu trokova materijala dolo do prome metoda sa lifo na metod prosene cene i da izraunate koliko su trokovi materijala po prosenoj ceni razliiti od trokova koji bi bili da ste zadrali LIFO metodu. Dakle, primenjenivana stara i primenjena nova raunovodstvena politika. Uslov stalnost vredno je zahtev da vrednost bilansnih pozicija iz zavrnog bilansa bude merodavna za sve kasni bilanse. To znai da ako se u ovom i buduim bilansima potuje naelo istorijskog troka naelo opreznosti vrednost imovine ne moe biti vea u kasnijim godinama od vrednosti ovoj ili prolim godinama. Znai vi otpisujete, ali se drite te vrednosti od koje ste poli. Ovo se radi da bi se onemoguilo svojevoljno oblikovanje rezultata. Ovo naelo stalnosti 13


13/331

5/13/2018


vrednosti se javlja u dve varijante: kao naelo ograniene i neograniene povezanosti vrednosti. Naelo neograniene povezanosti vrednosti doputa da izvrite vanredna otpisivanja stalne imovine i zaliha onda kada procenite da je vaa imovina izgubila na vrednosti, ili s obaveze zbog npr promene kursa porasle... ali zahteva da se kada prou te vanredne okolnosti ne dozvoljava poveanje aktive ili smanjenje obaveza. Mnogo vei praktini znaaj ima naelo ograniene povezanosti vrednosti MRS 36. Ov je malo fleksibilnije naelo jer uvaava da se okolnosti mogu promeniti, pa ako prestanu razlozi zbog kojih je izvreno otpisivanje preduzee moe poveati vrednost imovine odnosno smanjiti visinu obaveza, ali pritom postoje granice. Mogue je poveati samo do one vrednosti koju bi imovina imala da nije bilo vanrednih okolnosti. To znai da se vrednost zaliha moe poveati samo do njihove NV odnosno CK. Dakle, samo ako se anulira uticaj vanrednog otpisa. Npr imamo zalihe robe ija je vrednost od 10 000 smanjena na 7000. Prema naelu opreznosti moramo knjigovodstvenu spustiti na trinu

vrednost pa mi otpisujemo 3000 ali se ispostavi da je 31.12. njihova vrednost 9000, i ovo naelo dozvoljava da mi podignemo vrednost robe za 2000 to knjiimo kao prihod. Dak imamo rashod 1000 za koliko je SV nia od NV. Ako opet ove zalihe prodamo za 10000 imamo dobitak od 1000. ta da nismo promenili vrednost sa 7 na 9 000? U januaru bi sm dobili dobitak od 3000 a u prethodnoj godini isti toliki gubitak. Realnije je dopustiti dopustiti poveanje da bi se dobio realniji rezultat i manja deformacija rezultata. Princip nie vrednosti ili neograniene povezanosti vrednosti se ne primenjuje na imovinu koj je dugorono vezana za preduzee. Ako je TV ispod KV otpisivanje se vri samo onda

kada ste sigurni dadana je pad dugotrajne ± to npr otpisivanje nije sluaj sa se njiho vrednost menja iz u dan, pa se neprirode trai da se vri jerakcijama je razlikajerprolazne prirode. Ali ako imate kratkorone HOV koje imate nameru da prodate u kratkom roku, onda morate vriti otpisivanje, onda morate potovati strogi princip nie vrednosti. Mora priznati taj gubitak jer ete prodaju izvriti u kratkom roku. Bilansiranje nije procenjivanje! Bilansirati znai odrediti kojoj kategoriji neto pripada (da li je neto sredstvo ili rashod, obaveza ili prihod...). Nekada je postojala mogunost d goodwill koji je plaen a nije previsok bude tretiran kao rashod perioda u kome je izvren plaanje, da se ne aktivira, ve da se otpisuje tokom pet godina. To je ukinuto sa MRS 22 Vie nemamo mogunost da biramo kako emo bilansirati ali moemo birati kako emo procenjivati. Procenjivati znai odrediti vrednost odreenog dela imovine ili obaveze, mi dakle biramo nain na koji emo mu odrediti vrednost. Ono moe biti inicijalno i naknadno. Inicijalno ± prvi put, naknadno ± na svaki dan bilansa. Pitanje kako procenjujete znai kako odreujete vrednost. 14


14/331

5/13/2018


5. Naelo opreznosti ± je jako staro naelo, jo pre 14. veka. Definisano je kao potreba za opreznim odmeravanjem neto imovine i ono je sa vremnom samo dobijalo na znaaju. U poetku je formulisano da bi se zatitili interesi poverilaca. Polazi se od toga da je imovin dunika garantna supstanca za poverioce i da je potraivanje poverioca utoliko sigurnije ukoliko dunik ima veu imovinu. Zato se insistiralo da dunik nikada ne sme prikazati veu imovinu nego to ona stvarno jeste ± da trgovac nikada ne sme prikazati sebe bogatijim nego to stvarno jeste jer bismo u tom sluaju prevarili poverioce. Zato se jako puno insistira na primeni ovog naela. Kako se postie oprezno odmeravanje imovine? Neto imovina=A-O tj K=A-O Da bi se onemoguilo precenjivanje kapitala insistira se da se kapital odnosno imovina procenjuje najvie po NV. Dakle, gornja granica za procenjivanje aktive je NV. Osim gornje granice za procenjivanje aktive formulisano je jo jedno pravilo ± naelo nie vrednosti. Insistira se da se od NV tj CK odustane ako su na dan bilansa TV imovine nie od vrednosti po kojoj se ona vodi u knjigama. Razlika izmeu vie NV i nie TV bie

tretirana kao gubitak to vodi smanjenju rezultata. Kada procenjujemo obaveze, one se procenjuju prema njihovoj NV. NV obaveze je iznos novca koji ste primili ili ako smo primili materijal od dobavljaa onda NV obaveze NV tog materijala. Prema naelu opreznosti NV obaveze predstavlja donju granicu procenjivanja obaveze. Obaveze se moraju proceniti navie ukoliko isplata obaveze zahteva vei iznos novca od onog na koj obaveza glasi. Iznos obaveze se podie do iznosa koji je potreban da bi se ta obaveza likvidirala. Ovo se moe desiti npr ako se promenio odnos evra i dinara i s. Vrednovanjem imovine nanie i obaveza navie bie onemogueno precenjivanje rezultata i neto imovi

preduzea to i jestezadovoljavalo. sutina ovog naela. Ovo je do nedavno Meutim, to vie nije dovoljno, jer je potraivanje bezbednije ukoliko se rentabilno koristi ta imovina. Rentabilno poslovanje pojavilo se ka drugi vaan uslov sposobnosti izmirenja obaveza dunika. Jer praksa je pokazala da ako dunik ne posluje rentabilno onda prvo troi svoj pa kapital poverilaca. Ovo se ispoljava kao zahtev za ne precenjivanjem rezultata tj zahteva se oprezno odmeravanje rezultata . Dakle, preduzee ne sme da pokae niti da ima veu imovinu nego to stvarno ima, niti d pokae da posluje uspenije nego to zaista posluje. Da bi se onemoguilo precenjivanje rezultata ustanovljena su sledea pravila: rezultat preduzea = prihodi ± rashodi. Rezultat sastavljen i dobitaka i gubitaka iz pojedinanih transakcija tj njihovog zbira. Kod naela realizacije se zahteva da dobici/gubici da bi bili priznati moraju biti trino verifikovani, zabranjuje se iskazivanje nerealizovanih dobitaka/gubitaka. Ovo naelo utvruje kada je neto trino verifikovano, na koji nain treba utvrditi njegovu visinu i kako bilansirati uinke/imovinu do trenutka njene realizacije. To znai, imovinu treba vrednovati po NV CK. Da nema naela realizacije mi bismo mogli robu na zalihama iskazati kao dobitak u 15


15/331

5/13/2018


vrednosti po kojoj mislimo da je moemo prodati. Naelo realizacije kae da ne moete t uraditi dok robu ne prodate, a do tada je moete voditi po njenoj NV odnosno CK. Drugo naelo koje treba da omogui neprecenjivanje rezultata je naelo impariteta koje zahteva da gubici kao negativni oblici rezultata moraju biti priznati i pre nego to su trino verifikovani. Za dobitke se UVEK trai da budu trino verifikovani, a za gubitke je dovoljno da su nastali, ne moraju biti trino verifikovani a moraju biti uzeli u obzir pri utvrivanju rezultata. Ovim su u bilansu suprotstavljeni realizovani dobici i nastali a nerelalizovani gubici. Takav gubitak je npr pojava nenaplativih potraivanja tj iznos koji neemo naplatiti je gubitak koji se unosi u bilans uspeha i pre nego to naplatimo naplati deo tog potraivanja. Isto je i sa otpisivanjem neispravnih zaliha materijala ili robe. Nae nie vrednosti i naelo impariteta su odreenoj vezi. Prvo naelo trai da se izmeu NV i TV imovine bira ona koja je nia. Drugo naelo trai da ako postoji gubitak priznajte ga odmah. Naelo nie vrednosti je usmereno na pravilno odmeravanje vrednosti imovine. A naelo impariteta je usmereno na onemoguavanje precenjivanja rezultata. Oba naela

imaju iste posledice, dakle dovode do priznavanja gubitaka, ali njihova visina je razliita Po naelu nie vrednosti vi se pitate koja je TV neke imovine kao kad biste hteli ponovo je nabavite, naelo impariteta se pita za koliko bi tu imovinu mogli da prodate ± a te dve vrednosti su esto razliite. Gubitak e biti vei po naelu impariteta od onog ustanovljenog po naelu nie vrednosti. Smisao naela impariteta je da se onemogui prenoenje gubitaka iz tekueg u naredne obraunske periode. Ovo oprezno odmeravanje imovine dovodi do formiranja latentnih rezervi. Iz naela opreznosti su izvedena ova dva naela ± naelo realizacije i naelo impariteta. 6. Naelo merodavnosti ± ovog naelabilansiranja. nema u koceptualnom okviru MRS aliodnos ono postoji Direktivi evropske unije i u praksi Ovim naelom se regulie izmeuu

poslovnog i poreskog bilansa zbog razliitig ciljeva koje imaju. Cilj poslovnog bilansa je iskazivanje raspodeljivog rezultata, a cilj poreskog bilansa je iskazivanje rezultata koji e biti predmet oporezivanja. U nekim zemljama je poslovni i poreski bilans ± jedno. To zn da se za njegovo sastavljane primenjuju i ona pravila iz zakona o porezu na dobit. U drugim zemljama pa i u naoj sastavljaju se dva bilansa. Ova dva bilansa su povezana jer poslovni bilans osnovica za izradu poreskog bilansa. Sastavi se prvo poslovni bilans pa s on koriguje u skladu sa zakonom o porezu na dobit i konvertuje u poreski bilans. Naelo merodavnosti ovde kae da je poslovni bilans merodavan za poreski bilans. Prvi zahtev ovog naela je da sve pozicije koje su aktivirane u poslovnom moraju biti aktivirane i u poreskom bilansu. Dakle, nije doputeno da u poslovnom bilansu neto iskaete kao sredstvo a u poreskom bilansu to isto tretirate kao rashod. Drugi zahtev ovog naela odnosi se na obavezu pasiviranja: sve to ste iskazali kao obavezu u poslovnom bilansu mora se iskazati kao obaveza i u poreskom bilansu. 16


16/331

5/13/2018


Trei zahtev se odnosi na tretman prava izbora. U MRS su zadrana prava izbora pri utvrivanju vrednosti pojedinih bilasnih pozicija. Izmeu poslovnog i poreskog bilansa postoje razlike ba u ovom podruju. U poreskom bilansu su ova prava izbora suena ili potpuno ukinuta. Npr. u MRS 2 koji se odnosi an zalihe, doputa se primena metode prosene cene i primena FIFO metode za odreivanje utroenih zaliha. Bila je dozvoljena primena LIFO metode ali je to ukinuto. Poreski propisi dozvoljavaju primenu samo meto prosene cene. Kod otpisivanja imovine MRS 16 dozvoljava primenu linearne, degresivn i funkcionalne metode. Poreski propisi dozvoljavaju to isto ali kod degresivne metode ograniavaju visinu stopa koje moete primeniti. Ako ste primenili viu stopu u poslovno bilansu moraete pri sastavljanju poreskog bilansa da je spustite na nivo koji poreski propisi zahtevaju. Postoje situacije kada zbog ostvarenaj nefiskalnih ciljeva poreske politike poreski propis postaju merodavni i za sastavljanje poslovnog bilansa. To se zahteva obino onda kada preduzee trai neke poreske olakice. Npr drava moe da vam dozvoli ubrzano

otpisivanje opreme koja se nalazi u vaim pogonima u pograninom podruju zbog veeg stepena rizika ali vam zahteva da te vie stope primenjujete i u poslovnom bilansu. Ili elite da formirate rezervisanja za penzije (kada dobrostojea firma obezbeuje svojim radnicima dodatne penzije, pa oni imaju skromnu dravnu i dodatnu penziju od preduze na taj nain to preduzee u toku rada radnika odvaja odreena sredstva iz dobitka pre poreza u odreene fondove koje predstavljaju jake finansijske institucije. Interes preduze je da godinama korisiti ova beskamatna i neoporezovana sredstva. Interes radnika je da z neto malo skromniju zaradu obezbede sebi sigurniju budunost uz ovu duplu penziju.

Interes drave od pritiska da toj radnika obezbeuje No drava traijedaoslobaanje se ovaj manji iznos dobiti nekategoriji iskae samo u poreskom negovee i u penzij poslovnom bilansu. Ovo pravilo je poznato kao naelo obrnute merodavnosti. Ova merodavnost se javlja kada preduzee eli da iskoristi odreene poreske olakice. 7. Naelo pojedinanog vrednovanja ± je zahtev da se vrednost pojedinih imovinskih predmeta, prava i obaveza procenjuje pojedinano, ali ne i kapitala jer je on razlika izme aktive i obaveza. Ovo ne znai i pojedinano iskazivanje. Ako se ovo naelo ne bi potovalo ne bi bilo mogue primeniti ni neka druga naela, npr naelo realizacije ili naelo impariteta (ne moemo proceniti da li je neko potraivanje naplativo i postoji li gubitak ako ne bismo potovali naelo pojedinanog vrednovanja). 8. Naelo stalnosti poslovanja ± naziva se i going concern princi. Ovo se u MRS vodi ne ka naelo ve kao pretpostavka finansijskog izvetavanja. Ovo naelo trai da se kod sastavljanja FI izjasnite da li se FI odnose na preduzee koje nastavlja sa poslovanjem ili prestaje sa poslovanjem (ako je osnovano radi odreenog poduhvata ± npr drava vam da koncesiju da poseete 50ha ume a vi to moete uraditi za manje od godinu dana, pa 17


17/331

5/13/2018


opremu uzimate u zakup, testere kupujete, iznajmljujete radnike i sl. Neete obraunavat periodini rezultat za mesec dana ve totalni rezultat na kraju veka poslovanja). Na ovom pravilu su insistirali Englezi i Amerikanci pa je tako uvedeno u 4. Direktivu. Ako se poslovanje preduzea zavrava njegova imovina se procenjuje po likvidacionoj vrednosti jer ete tu imovinu prodati, dakle gleda se vrednost po kojoj se ta imovina moe prodati. Ako se FI odnose na preduzee koje nastavlja sa radom, mi ne moemo sastaviti totalni rezultat ve periodini. To se ini fingiranjem prekida poslovne aktivnosti iako znamo da mnoge operacije uopte nisu dovedene do kraja, zbog toga prihodi i rashodi nisu jednaki prilivima i odlivima. Zato se rezultat ne utvruje kao razlika izmeu isplata i uplata ve kao razlika izmeu prihoda i rashoda. Taj rezultat se dakle ne utvruje na gotovinskoj ve na obraunskoj osnovi. Imovina se u ovom sluaju vrednuje u skladu sa naelom istorijskog troka i naelom nie vrednosti. Kada date izjavu u FI da firma nastavlja sa poslovanjem to znai da e ona poslovati u narednih 12 meseci. MRS se odnose na preduzea koja nastavljaju sa poslovanjem. FI preduzea koaj prestaju sa poslovanjem ±

udlaze u steaj ili likvidaciju, se sastavljaju na bazi posebnih pravila. 9. Naelo realizacije ± rekli smo da su iz naela opreznosti izvedena dva naela ± naelo realizacije i naelo impariteta. Danas je to samostalno naelo. Ovo naelo predstavlja zahtev da se u bilans uspeha mogu uneti samo oni dobici/gubici koji su trino verifikovani. Primarni cilj je onemoguavanje precenjivanja periodinog rezultata. S dru strane obezbeuje se da se dogaaj nabavke uini neutralnim po rezultat jer je zabranjeno iskazivanje nerealizovanih rezultata. Nije dovoljno da nabavite robu i da znate da ete je prodati. Potrebno je da je zaista i prodate. Nabavni faktori proizvodnje moraju biti iskaza po NV.

Dva su pitanja na koje princip realizacije treba da prui odgovor: a) Trenutak kada prihod nastaje? Ovde treba razlikovati trenutak realizacije od procesa realizacije. Sve faze poslovnog ciklusa su usmerene ka realizaciji. Zato se ceo ciklus od nabavke faktora proizvodnje pa sve do samo prodaje i naplate ± oznaava kao proces realizacije. To je ceo taj poslovni to od nabavke do isteka garantnog roka prodatih uinaka. U okviru tog procesa postoji velik broj trenutaka koji konkuriu da budu priznati kao trenutak realizacije. Jer pod trenutkom realizacije podrazumevamo trenutak nastanka prihoda. Da li je to trenutak naplate ili nek od ranijih trenutaka. Ne postoji jedinstven odgovor na ovo pitanje. Db=Prihodi i Gb=Prihodi ± Rashodi za R>P Ako govorimo o priznavanju prihoda mislimo na onaj deo prihoda koji je priznat kao dobitak. Zato u sklopu ovog naela moemo govoriti o priznavanju prihoda jer je Db deo 18


18/331

5/13/2018


tog prihoda. Slino je i sas gubitkom ± to je nedostajui prihod za pokrie rashoda ili deo rashoda koji nije pokriven prihodom.

Izbor trenutka realizacije je stvar konvencije ± dogovora. To je tako jer prodaja moe biti realizovana na razliite naine. Izbor zato zavisi u kakvim okolnostima se prihodi ostvaruju. Naelo realizacije postavlja samo jedno pravilo: prihod ete priznati u trenutka prelaska rizika P

sa poslodavca na kupca. rema vrstama prodaje razlikujem otrenutak realizacije:

Prodaja za gotovo ± je dominirajui nain prodaje u maloprodaji i najednostavniji za odreivanje trenutka realizacije. Poklapaju se tokovi gotovine i rentabiliteta. U trenutku davan novca i uzimanja robe rizik prelazi sa poslodavca na kupca ± pa je trenutak realizacije lako utvrditi i prihod od prodaje je nastao. ali ta se deava ako se kupac predomisli i naknadno vra robu? To je to se dogaa ali je izuzetak a ne pravilo, zato e se u tom sluaju izvriti storniranje ranije evidentiranog prihoda. Ne moemo odlagati trenutak realizacije zato to e moda jedan od hiljadu kupaca vratiti robu.

Prodaja na kredit ± situacija je neto drugaija. Ova prodaja nije praena naplatom u istom trenutku. Isporuka robe prethodi naplati. Tu dolazi do podvajanja rentabilnog i novanog toka prihodi nisu praeni naplatom, ve nastanak prihoda predhodi naplati. Od isporuke proizvoda do naplate dolazi do formiranja potraivanja. Do priliva gotovine dolazi u trenutku naplate potraivanja. Pitanje bi bilo da li trenutak realizacije nastaje u trenutku naplate potraivanja il je to trenutak kada prodavac preda robu kupcu. Polazei od toga da je za priznavanje prihoda relevantno da su svojina i rizici u trenutku predaje robe prelaze sa prodavca na kupca raunovoe su na stanovitu da je za priznavanje prihoda dovoljno da kupac prihvati robu i fakturu. Da potraivanje koje nastaje predstavlja samostalan deo imovine preduzea, i da prigovor a ta ako ne naplatimo deo ili sve treba da testiramo kao pitanje vrednosti potraivan a ne kao pitanje da li je prihod nastao ili ne. A ako se dogodi da potraivanje ne bude naplaen u celini tu razliku treba otpisati na tered rashoda. Trenutak sticanja prihoda je dakle trenutak isporuke. Cena relevantna za utvrivanjeprihoda je prodajna cena ± to znai da e eventualni dati popusti uticati na visinu prihoda. Da bi prihod bio priznat insistira se da faktura bude uredna u formalnom i materijalnom pogledu. Formalna urednost fakture podrazumeva da je faktura poslata na vreme, da je faktura pokrivena otpremnicom tj. da je roba isporuena ( faktura se pie na osnovu ugovora o prodaji i otpremnice), iz fakture se mora jasno videti kad je prihod nastao, kolika je visina prihoda i isporuka koje robe je osnova za nastanak. Materijalna vrednost fakture SE NE ODNOSI NA RAUNSKE OPERACIJE ve da li je 19


19/331

5/13/2018


isporuka na koju se faktura odnosi bila ispravna, u skladu sa dogovorom sa kupcem. Ovim se eliminie mogunost da doe do storniranja prihoda jer kupac odustaje od kupovine, da mu ro ne odgovara. Dakle, bitno je da isporuka bude u skladu sa kupoprodajnim ugovorom: da smo poslali onu robu koja je u ugovoru, u koliini u kojoj je dogovoreno, u kvalitetu koji je dogovoren u roku koji je utvren... tako kupac nema osnova da osporava isporuku.

Avansno plaanje robe ± je kada akt plaanja prethodi isporuci. To je ist akt finansiranja koj nema veze sa prihodima. Mi nemamo prihod ve obavezu prema tom kupcu. Prihod emo priznati kada isporuimo robu za koju je kupac unapred platio.

Proizvodnja i prodaja proizvoda koja se protee kroz vie obraunskih perioda ± ovo je specifian sluaj ( mostogradnja, graevinarstvo, poljoprivreda, brodogradnja i sl.). U ovom

sluaju je za proizvodnju potrebno vie obraunskih perioda. Ako bismo trenutak nasdtanka prihoda tretirali kao trenutak predaje robe kupcu onda bismo u svim periodima koji prethode trenutku predaje a u kojima se taj proizvod proizvodi bi bili bez prihoda a trokovi i rashodi b postojali i mi bismo iskazivali gubitke, a u periodu u kom je roba predata kupcu imali bismo iskazan viskoki dobitak. Ovo vrsto potovanje forme nije u skladu sa ciljevima finansijskog izvetavanja jer ima za posledicu nerealno predstavljanje prinosnog poloaja preduzea. Dakl nije istina da oni dve godine rade sa velikim gubicima a onda tree odjedanput iskau ogroma dobitak. to je trenutak kada treba dati prednost ekonomskoj sadrini u odnosu na formu.

Opravdano se moe postaviti pitanje: da lu dobitak nastaje u trenutku predaje proizvoda kupcu ili tada samo postajemu sigurnu i visinu nastalog dobitka? Mnogo je izvesnije da dobitak nastaje tokom itavog perioda proizvodnje proizvoda. Dakle, da u svakoj fazo izrade proizvod mi gradimo dobitak ija e konana visina biti utvrena u trenutku kada proizvod bude zavre predat kupcu. Ako je to tako onda je sasvim celishodno da ukupan dobitak to ete ostvariti prodajom jednog broda ima smisla podeliti na one obraunske periode u kojima se taj brod gradi. Kako emo izraunati koliki deo dobitka treba svakom obralunskom periodu dodeliti? I tih razloga se obino priznavanje prihoda uslovljava mogunou podele porudbine na vie

delova faza.Ovo Pa se poslovi oko izgradnje korita npr.deo tretiraju jednom fazom za druge delove ili broda. nam omoguava da kontroliemo izvrenih radova i dai uslskladu sa tim dodelimo odgovarajui deo prihoda. MRS ±II - Ugovori o dugoronoj izgradnji se bavi ovom problematikom. Dakle, koliko prihoda treba dodeliti svakom obraunskom periodu se dobija korienjem metode dovrenosti radova ± tj. utvrivanjem stepena dovrenosti radova. Prva je da trokove koji su trebali nastati za izvreni obim poslova stavite u odnos sa ukupnim planiranim trokovima ( npr. 10 000/50 000=20% - vi ste obavili 20% od planiranih poslova). 20


20/331

5/13/2018


Uzimaju se planirani trokovi da bi se eliminisala eventualna prekoraenja. Ako je stopa dovrenosti 20% onda vi tom periodu imate pravo da dodelite 20% dobitka i tako dobijete rezultat datog obraunskog perioda. Druga mogunost je da ako znate kolika je zaraunata sto dobiti po trokovima koji su nastali raunom vie sto dodate planiranu stopu dobitka i tako doete do prihoda. Ako je planirani dobitak 30% u odnosu na trokove 10 000 va dobitak bi morao biti 13 000. To zavisi od tipa ugovora ( ugovori tips trokovi plus, ugovori sa fksnom cenom). Prihod= trokovi+dobitak. Ovo moete izraziti i u naturalnim jedinicama. Imate recim broj radnih sati, stavite u odnos planirani broj radnih sati za dati obim sa ukupnim brojem radnih sati i opet ete dobiti stepen dovrenosti. Meutim da biste ovu metodu primenili mora biti ispunjeni odreeni uslovi: da proizvodite proizvod za poznatog kupca, da se visina prihod moe pouzdano utvrditi ( ne mora ba u dinar), da je porudbina deljiva, ( da dakle postoji mogunost utvrivanja stepena dovrenosti), da ne postoji rizik od prekuda posla i da ne posto rizik od naplate. Ukoliko ne moete pouzdano izmeriti visinu prihoda a postoji izvesnost da  on biti ostvaren onda MRS II doputa da priznate kao prihod iznos koji je jednak trokovima

koji su nastali u tom obraunskom periodu. Tj. da ako ne moete iskazati dobitak da makar ne iskazujete gubitak kad ve ne moete pouzdano utvrditi visinu prihoda. Ovo pravilo utvrivan stepena dovrenosti se nudi samo kao mogunost a ne obaveza. Primena ovog pravila zahteva razvijeno pogonsko knjigovodstvo, jer pre nego to uete u ovaj posao vi morate imati jasnu predstavu koliko e vas to kotati, i u toku proizvodnje vi morate tano znati koliki je pripadajui deo trokova svakog skupa aktivnosti.

Prihodi odMeutim, prodaje usluga ± trenutak priznavanja prihoda je trenutak izvrenja te usluge. kod usluga od zastupstva stvar je neto kompleksnija. Taj usluge prihod usevisini ne moe vezati za izvrenje jer vi svaki dan vrite poslove zastupanja al neete svaki dan evidentirati prihode. Ovde je pravilo da se nastanak prihoda vee za dospelost usluge za naplatu. to znai da ste ugovorom o zastupanju utvrdili koji su to vremenski razmaci u kojima ete vaem principalu fakturisati vau robu. recimo u ugovoru kaete: provizija se obraunava fakturie meseno. I tada vi evidentirate potraivanje prema principalu i prihod.

Prihodi od kamate ± Nastanak kamate kao prihoda se vezuje za protok vremena. Ovde se ne postavljaju ogranienja u pogledu duine tog perioda. ako raunamo rezultat meseno i visinu prihoda od kamate emo obraunavati meseno nezavisno od trenutka naplate. Irelevantan je trenutak naplate sa stanovita obrauna prihoda. Kljuno je da li je kamata kao prihod nastala To zavisi kada ste pare dali i koliko je vremena od tada prolo. Ako ste pare dali danas kamat je nula, ali ve sutra ete imati kamatu os jednod dana, na kraju meseca ete imati kamatu za 21


21/331

5/13/2018


trideset dana. Protok vremena dovodi do nastanka prihoda. ( kod menica smo u trenutku preda menice visinu mesene obaveze utvrivali tako to smo na naminalni iznos duga dodavali kamati za period u kome emo koristiti sredstva naeg dobavljaa).

Prihodi od uea u kapitalu ± prihodu su u ovom sluaju u vidu dividende u sluaju AD ili uee u dobitku u sluaju doo. Kada se moe priznati prihod od dividende? ne moe odmah j firma u ijem kapitalu uestvujete ostvaruje dobitak u 2004. godini i vi imate pravo uea u delu tog dobitka, meutim u praksi ga vi na moete knjiiti kao dobitak u 2004. godini. Ovo iz razloga to skuptina akcionara odluuje o raspodelu ovog dobitka poetkom ili sredinom 200 godine i sve do raspodele vi nemate pojma koliki je va dobitak. I zato kada u bilansu uspeha vidite prihodi od dividendi da znate da je re o dividendama koje potiu iz dobitaka iz prethodna godine.

b) Kako se utvruje visina prihoda ± odgovori su dati u okviru svakog pojedinanog sluaja, gore.

10. Naelo razgranienja prema predmetu i vremenu ± za razliku od naela realizacije koje se bavilo priznavanjem rezultata i prihoda iji su deo ti rezultati ovo naelo se bavi pitanjem dodeljivanjem rashoda onim obraunskim periodima u kojima su nastali prihodi koji su te

rashode izazvali. Ovo naelo se jo naziva i naelo uzronisti, u anglosaksonskoj literaturi je poznato kao matching principle. Naelo se bavi time da razgranii ulaganja koja u izvrena u jednom obraunskom periodu na ona koja e doneti prihode u budunosti ( koja nisu utroena koja e biti iskazana u bilansu stanja kao imovina) i ona koja su povezana sa prihodima tog obraunskog perioda ( koja e kao rashod biti iskazana u bilansu uspeha). Kada bi nabavka bi jednaka potronji i proizvodnja jednaka ± prodaju problema razgranienja ne bi ni bilo. Sve t smo nabavili bilo bi rashod i sve to smo prodali bilo bi prihod ± ali u praksi to skoro nikad ni sluaj. Praksa je da imate faktore proizvodnje koje ste nabavili u ovom obraunskom periodu

jedan deo e biti potroen sadadaa razgraniite jedan deo ekoji biti deo troen tokom narednog obraunskog ± i automatski imate problem faktora proizvodnje je potroen zaperiod ostvarivanje prihoda u ovoj godini. Koji se instrument ovde koristi? Pa CK prodatih uinaka. ona je rashod perioda u kome je sadran odgovarajui deo faktora proizvodnje koji je utroen bi ti proizvodi bili proizvedeni i prodati. Za sada ne postoji bolji nain da potronju jednog perioda iedntifikujemo kao rashod osim da troenja najpre veemo za proizvod, a da u trenutk njegove realizacije troenja prevedemo u rashod. To znai da u toku proizvodnje mi imamo 22


22/331

5/13/2018


samo transformaciju oblika imovine. Trokovi ne smanjuju imovinu preduzea ± ve je transformiu. Ali u trenutku prodaje gotovih proizvoda se imovina smanjuje za CK prodatih proizvoda i vi tada beleite smanjenje imovine i rashod. Osnovi je onaj problem koji vezan za utvrivanje CK, to je problem kod dodeljivanja indirektnih trokova baz za dodeljivanje indirektnih trokova zavisi tanost obrauna CK, pa i vrednost zaliha i vredno rezultat. Ovaj problem je sve znaajniji jer uee direktinih trokova konstantno opada poslednjih godina i raste znaaj indirektnih trokova.

Osim razgranienja prema predmetu postoji i problem razgranienja prema vremenu jer posto rashodi koji nisu vezani za nastanak uinka jer im oni nisu uzrok nastanka. Ti rashodi cezani z protok vremena su rashodi kamata, zakupnine i sl. Pravilo je da rashod treba dodeliti vremenu kom je nastao nevezano da li je i kada taj rashod plaen. relevantno je da li je taj rashod nastao ako je on unapred plaen imamo potraivanje ± A VR, a u suprotnom imamo obavezu ±PVR.

taju od sluaja do sluaja. Takvi su rashodi vezani za ukidanje rezervisanja ( to su pozicije u pasivi koje treba da obuhvate obaveze ija nam visina i rok dospea nisu poznati na dan bilan Mi procenjujemo visinu obaveze ali ako nam se desi da obaveza bude vea od izdvojenog rezervisanja mi emo imati isplatu veu od visine rezervisanja. Tu razliku tretirammo kao Ost rashodi. On je specifian jer nije nastao u ovom periodu, ve u periodu kada smo formirali rezervisanje, ali poto nismo bili u stanju da u dinar procenimo visinu tog rashoda ± u trenutku

ukidanja rezervisanja pojavljuje se jedan rashod koji ima karakter ispravljanja rezultata onog perioda u kome je rezervisanje formirano. Zato e rezultat perioda u kom se ova obaveza pla biti nii nego to bi bio da smo rashod pravilno procenili i formirali vea rezervisanja.), naknadni otpisi potraivanja ( mi se na kraju godine trudimo da koliko god je mogue tano procenimo koliko je od potraivanja naplativo a koliko ne. I sad, moe se desiti da naplatite manje od onog to ste procenili. Taj rashod ekonomski pripada prethodnoj godini kada ste planirali koliko ete otpisati, ali ga morate pripisati ovoj godini u kojoj se pojavio), tete koje nastale ranije a iju naknadu niste uspeli da ostvarite preko osiguravajueg zavoda. Svi ovi rashodi imaju karakter ispravki rezultatave iz prethodnih godina. Pravilo da ihsmo priznajemo onoj godini kojoj ekonomski pripadaju ih priznajemo u onoj godinijekada za njih ne saznali.

to se tie rashoda koji su posledica vanrednih okolnosti ± moramo ih priznati u trenutku nastanka jer se ne mogu planirati. 23


23/331

5/13/2018


Postoje i rashodi bez protuinidbe i to su: manjkovi na sredstvima koje ne moete nadoknaditi trokovi neiskorienog kapaciteta ( da podsetimo trokovi kapaciteta su fiksni bez obzira na obim ), dati pokloni i sl.

11. Naelo impariteta ± je veoma staro naelo, ima ga u pisanim tragovima iz 14-og veka, a kodifikovano je u 17 veku. To znai da je primeeno da nije dovoljno da rashodima tekueg perioda tretiraju samo oni rashodi koji su povezani sa tekuim prihodima, ve da se moraju uzeti u obzir i one rashode, iz razloga opreznosti, koji su nastali u tom tekuem periodu a nisu vezi sa prihodima iz tog perioda ± dakle, bez obzira da li su ili nisu trino realizovani. Takvi npr. pad vrednosti robe ispod NV zbog promene mode ± valonizuje se po vrednosi po kojoj se moe prodati). Dakle, iako ta roba jo nije prodata taj gubitak postoji i treba ga iskazati ± u suprotnom prenosimo gubitak u naredni obraunski period.

Naelo je vremenom dobijalo na znaaju. u 17 veku se ono javlja kao opti zahtev i od tada m znaaj raste ± danas je on u obliku MRS 36 ± Obezvreenje imovine, on se bavi konkretnom primenom naela impariteta na vrednovanje konkretnih imovinskih oblika. Cilj naela je da se njegovom primenom gubici nastali u ovom periodu budu ovom periodu i dodeljeni i da ne bud preneti u budue obraunske periode. Ovim se obezbeuje da nam periodnini rezultat bude oprezno odmeren.

Dobici

Gubici

Realizovani

Realizovani

Naelo realizacije

Nerealizovani

Naelo impariteta

Prvobitno je naelo impariteta bilo primenjivano samo na zalihe jer su u vreme kada se ono pojavilo zalihe inile najvei deo imovine jednog preduzea. Vremenom je proireno polje imovine na koje se ovo naelo primenjuje: na sve oblike aktive i na sve obaveze.

24


24/331

5/13/2018


je mogue primeniti ovo naelo? Naelo impariteta se moe primeniti samo ako se FI zasnivaju na pretpostavci kontinuiteta poslovanja i ako se za vrednovanje koristi istorijski troak. Ako se imovina pak vrednuje po dnevnim vrednostima onda znai da emo takvim vrednovanjem na dan bilansa sve gubitke sadrane u imovini ± objektivirati. Ali ako je vodim po istorijskim vrednostima onda te razlike postoji. to znai da se za stavljanje bilansa likvidac npr. ne moe primeniti ovo naelo jer su vrednosti imovine likvidacione tj. dnevne vrednosti p K ada

kojima se moe prodati. ovog naela nije u skladu sa naelom uzronosti. Prema naelu impariteta zahteva objektiviranje svih gubitaka koji su u ovom periodu nastali bez obzira da li su uzrokovani prihodima ovog perioda ± ovo da u bilansu uspeha ne bi bilo skrivenih gubitaka ime se obezbeuje ouvanje kapitala ( tako to se ne iskazuju precenjeni dobici). P rimena

se odmerava vrednost na osnovu koje odreujemo gubitke? Prema naelu nie vrednost imovina se vrednuje po onoj vrednosti koja je nia od ove dve: vrednost po kojoj se vodi u knjigama i TV ± tj. cena ponovne nabavke. Naelo impariteta se pita ± za koliko ja tu imovinu mogu unoviti a ne ponovo nabaviti. Ova vrednost je po pravilu nia od one po kojoj se ta imovina moe ponovo nabaviti. To nije likvidaciona vrednost ± kada hitno moram sutra da prodam. Dakle, ako je ne mogu prodati ni po iznosu po kome je vodim u knjigama onda taj gubitak mora biti utvren i priznat. Gubici nastaju ako se prodajom imovine ne mogu pokriti K ako

sredstva potrebna za njeno sticanje. Na kojim pretpostavkama poiva utvrivanje gubitaka prema naelu impariteta? Gubici utvreni po naelu impariteta mogu ali ne moraju biti jednaki onima koji su razlika izmeu vrednosti u knjigama i dnevne TV. I drugo, za utvrivanje gubitaka nisu merodavne dnevne vrednosti na tritu nabavke nego vrednosti imovine na tritu prodaje ± za koliko mogu da prodam.

Da li se u vrednosti zaliha gotovih proizvoda ili robe nalaze skriveni gubici?

1. Roba se u knjigama evidentira po svojoj NV. Treba proveriti na tritu prodaje koje su nje prodajne vrednosti. Treba proveriti moe li se ona prodati najmanje po NV. Treba uzeti u obz trokove prodaje. NV=100 din 25


25/331

5/13/2018


PV=101 din vtp.=0 Nema gubitka. Ali po pravilu varijabilni prodajni trokovi postoje. Zato NV treba uveati za taj iznos. NV=100 din PV=101 din Vtp=2 din Neto PV=NV-vtp=99 Gubitak=1 din Sad vrednost ove robe u knjigama treba smanjiti na 99 din. 2. Zalihe gotovih proizvoda su vrednovane po CK. CK=800 din PV=900 din Vtp=60 din Neto PV=840 din Nema skrivenih gubitaka jer je neto PV vea od CK.

3. Zalihe nedovrene proizvodnje se vode po CK. Ali nedovrena proizvodnja najee nije predmet prodaje pa imamo problem. Zato na CK moramo dodati varijabilne trokove prerade da bi nedovrena proizvodnja postala gotov proizvod. CK=600 din Var T. Prerade= 180 din Got. p.=780 din Sada to uporeujem sa neto PV gotovih proizvoda. FV=800 din 26


26/331

5/13/2018


Vtp=20 din Neto PV=780 Poto je neto PV=PV gotovih proizvoda onda neemo ni zaraditi ni izgubiti ovde.

4. Gubici u zalihama materijala. Zalihe materijala se vode po NV. Materijal nije namenjen prodaji ve preradi, pa mi moramo da utvrdimo koja e biti CK gotovih proizvoda i to uporedimo sa neto PV ( od tog materijala proizvedeni gotovi proizvodi). Bilo bi jednostavno kada bismo na dan bilansa imali po vrsti i po koliini imali tano onoliko materijala koliko na je potrebno za proizvodnju gotovih proizvoda. ali to je retko tako. Pretpostaviemo da u proizvodnji nekog proizvoda koristimo samo jedan materijal ± i da uzmemo dva nita se ne menja sem rauna.

Pa tako 1300 , za 1000 kommoramo gotovih utvrditi proizvoda namaetreba 1500kgtihmaterijala. zalihama 31.12. imamo kg. Zato koliko nas kotati dodatnih Na 200kg da bismo te zalihe pretvorili u gotov proizvod. Treba uzeti u obzir i varijabilne trokove prerade.

NV materijala ( za 1000kom) =1500 kg*2 din

=3000 din

=1300kg* din =3000 din Dodatne zalihe =200kg* din =500 din Zalihe materijala za 1000 proizvoda= 3500 din +varijabilni trokovi prerade

=

1000 din

=CK

=

4500 din

PV ( po komadu je 6 din)

=

6000 din

- varijabilni trokovi prodaje =Neto PV

=

400 din

=

5600 din

27


27/331

5/13/2018


U zalihama materijala nema skrivenih gubitaka jer je obraunata CK manja nego neto PV. Dodatne Slie samo da bismo uporedili kolika bi bila CK gotovih proizvoda da imamo dovoljno materijala u zalihama. AKO POSTOJI GUBITAK on se u celom iznosu tereti na ov period odnosno gubitak iskazujemo u bilansu uspeha na teret Ostalih rashoda kao da imamo 1500kg materijala ± iz razloga opreznosti.

Primer: preduzee proizvodi jedan proizvod. Za proizvodnju tog proizvoda je potrebno 0.5 kg materijala A i 0.3 materijala B. Prosena NV materijala A je 2 din, prosena NV materijala B 5 din. Na dan 31.12 na zalihama se nalazi 50kg materijala A i 10 kg materijala B. Varijabilni trokovi prerade iznose 0.3 din po komadu. PV po komadu je 7 dinara. A varijabilni trokovi prodaje po komadu 1 din. Da li u zalihama postoje skriveni gubici? ( uzmite one zalihe koje su vee i koliko od njih moete proizvesti proizvoda tj. 100 komada proizvoda za 50 kg materija A).

5. Utvrivanje gubitaka u stalnoj imovini ± opremi ( postrojenjskoj imovini). Ovde imamo sledei problem ± neemo je prodati kao gotov proizvod pa ne moemo raunati njenu NV i neto PV. Pre svega moramo saznati kolika je sv te imovine ali je ne moemo porediti sa dobitkom jedne godine jer emo tu imovinu koristiti u vie obraunskih perioda. Dakle moram sabrati koliko e nam ta imovina u prvoj, drugoj... i petoj godini doneti prihoda, ali ± vodei rauna o vremenskoj vrednosti novca ± treba ih svesti na dananji dan.

Sadanja vrednost imovine + sadanja vrednost rashoda = zbir koji treba porediti sa diskontovanom vrednou prihoda koje e korienje tog sr dati. Ako je zbir sv i diskontovan vrednosti trokova nii od diskontovane vrednosti prihoda ± onda u vrednosti ovog sredstva nema skrivenih gubitaka. U suprotnom skriveni gubitak postoji i vrednost tog sredstva treba umanjiti za vrednost tog gubitka. Ovo se naziva raun ostatka ± ta mi ostane kada pokrijem s sve trokove koje je to sredstvo izazvalo.

SV

=5000 din

Prihodi

=5000 din + 4000 din + 3000 din ( u I, II i III godini)

Rashodi

=1000 din + 1100 din + 1200 din ( u I, II i III godini)

28


28/331

5/13/2018


Za diskontnu stopu uzimamo kamatnu stopu na uloena sredstva za 3 godine, recimo 5% godinje.

6. Utvrivanje gubitaka u vrednosti potraivanja. SV potraivanja na dan bilansa se uporeuj sa iznosom oekivane naplate. Ako se oekuje nia naplata od iznosa na koje poraivanje glas onda ga treba umanjiti za taj iznos jer postoji gubitak i treba ga iskazati.

7. Utvrivanje gubitaka u vrednosti obaveza. Gubitak postoji ako je obaveza podcenjena ± ak za njenu isplatu treba izdvojiti vei iznos od onog na koji ona glasi i tada je treba uveati za ta iznos.

Bilansni delikti

Nastaju kao posledica nepotovanja naela urednog balansiranja. Postoje dve vrste bilansn delikata: 1 ± zamagljivanje bilansa kao laki bilansni delikt i 2 ± falsifikovanje bilansa kao tei bilansni delikt.

Zamagljivanje bilansa Zamagljivanje bilansa nastaje kao posledica nepotovanja ili krenja naela jasnosti. To znai da su u zamagljenombilansu i neto imovina i rezultat iskazani tano ali su informacije koje su namenjene korisnicima predstavljene nejasno. Cilj je da se korisnici navedu da na osnovu takvih informacija donesu takve zakljuke i odluke koje su povoljne za ns a tetne za korisnike.

Zamagljeni bilans se moe otkriti tako to emo proveriti da li su potovana sva pravila ko trai naelo jasnosti. To znai da u okviru aktive mora biti jasno podvojena poslovna od neposlovne, poslovna na stalnu i obrtnu, stalna na nematerijalna, materijalna i finansijska ulaganja, a obrtna na zalihe, potraivanja i gotovinu. I da u napomenama svaka od ovih pozici mora biti dublje ralanjena. 29


29/331

5/13/2018


Vano je i davanje pravih naziva, davanje pogrenih naziva je u funkciji zamagljivanja bilansa.

Korienje bruto principa je takoe bitno. Neto principom se uskrauju vane informacije.

Ako napomene ne sadre sve relevantne informacije i to je zamagljivanje bilansa. Iako nije decidirano navedeno da se mora navesti ta i ta informacija a ona je vana za korisnika, vi je morate prezentirati. Ovo je najei nain zamagljivanja bilansa. Problem je dokazivanje namere ± mislili smo da smo dali sve to je vano ili Nismo znali da to treba ± ali neznanje ne oslobaa. Nije teko dokazati daje bilans zamagljen, teko je dokazati nameru sastavljaa da t bilans bude zamagljen. F

alsifikovanje bilansa

Falsifikovanje bilansa se smatra daleko teim bilansnim deliktom koji je u mnogim zemljama sankcionisan zakonskom kaznom. Kod nas je to i dalje privredni prekraj.

Falsifikovanje bilansa je bilansni delikt koji ima za posledicu netano iskazivanje neto imovine i rezultata poslovanja. Ovde je prekreno naelo istinitosti. Motiv je ili da predstavim eksternim korisnicima imovinu veu nego to imamo i rezultat vei nego to smo ostvarili.

Postojanje ovog delikta ete ustanoviti tako to ete testirati da li je vrednost pojedinih oblika imovine utvrena u skladu sa naelima: naelo opreznosti ( i ako je primenjeno nije li zloupotrebljeno ± neu otpisati ono to moram ili otpisai vue nego to moram), naelo potpunosti, da li bilans sadri fiktivne pozicije.

Zbog toga to korienjem falsifikovanih izvetaja mogu nastati ogromne tete po poverioc i investitore, zakonodavac mora propisati visoke kazne. 30


30/331

5/13/2018


onceptualni okvir MRS

K

U reuje

pitanja kao to su:

1 ± na koji nain je Meunarodni komitet za rauvodstvene standarde definisao ciljeve izvetavanja 2 ± koga je odredilo kao korisnike 3 ± od koih polaznih pretpostavki se polazi pri finansijskom istraivanju u skladu sa MRS, 4 ± koja su ti naela inkorporirana u MRS i 5 ± koje su kvalitativne odlike FI prema MRS.

Konceptualni okvir MRS predstavlja uvod u MRS jer su u njemu data pravila za one poslovne dogaaje za koje ne postoji poseban MRS. Druga svrha je da se objasni na kojim pravilima poivaju MRS da bi sastavljai FI mogli da razumeju sam standard.

Svi standardi koji se uvode od ove godine su IFRS znai ovo do sad su bili MRS a ovo su meunarodni standardi raunovodstvenog izvetavanja ± ima ih 36.

Kada je re o naoj zemlji od pre dve godine postoji pbavezna primena MRS u FI, da su se MRS poeli primenjivati od prole godine u sastavljanju FI banaka i drugih finansijskih institucija a preduzea poinju da ih primenjuju od ove godine.

Problem je sledei: odredba o primeni standarda je doneta i usvojena pre nego to je donet prevod. Postojali su prevodi u okruenju u Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Federaciji... ali kod nas je prevod objavljen u avgustu prole godine i sada se moe nai na sajtu ministarstva finansija. To to je prevod kasnio dovelo je do toga da raunovoe imaju relativno skromna znanja o primeni MRS. Kod nas su jo od 96 god poela usklaivanja raunovodstva sa odredbama 4 i 7 direktive EU, te je kod nas raunovodstvena praksa razvijana na postulatima 31


31/331

5/13/2018


raunovodstvene teorije i prakse Evrope, te izmeu toga to smo do sad primenjivali i onoga  se sad uvodi ± ne postoje bitne razlike iako postoje dodatni zahtevi u standardima.

Konceptualni okvir ureuje: 1izvetavanja tj. ciljevi 2- ciljevi definiufinansijskog se kvalitativne karakteristike FI sastavljanja FI 3- odreuju se uslovi za priznavanje i pravila za procenjivanje elemenata FI 4- i odreuju se koncepti odranja kapitala.

Kada je re o tome na koje se FI primenjuju konceptualni okvir i MRS onda treba rei da s to redovni FI pojedinih preduzee i grupa preduzea. to su bilansi koji se sastavljaju godinje polugodinje i koji su namenjeni irokom krugu korisnika. Vrlo esto se nazivaju i izvetaji opte namene ± oni su namenjeni korisnicima koji nisu u poziciji da postavljaju zahteve za dodatnim informacijama. To znai da se MRS ne primenjuje na interne FI niti na specijalne F Kod specijalnih se koriste druga pravila procenjivanja a interni FI su namenjeni upravi za donoenje odreenih poslovnih odluka ± uprava uvek moe da zahteva dodatne informacije. T FI opte namene obuhvataju bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu, izvetaj o tokovima gotovine i beleke uz FI.

Bilans stanja pokazuje finansijski i imovinski poloaj. Imovinski poloaj je uvid u struktur imovine preduzea ( odnos stalne i obrtne imovine, odnos izmeu poslovne i neposlovne imovine, sastav stalne i sastav obrtne imovine). Finansijski poloaj upuuje na izvore ± kakva struktura kapitala i kakav je odnos izmau aktive i pojedinih izvora, iz kojih je izvora finansirana stalna imovina a iz kojih obrtna imovina.

Bilans uspeha pokazuje nam prinosni poloaj preduzea.

Jo se kae da FI pokazuju i promene u finansijskom poloaju. Iz jednog FI neete moi da sagledate promene, on prua u najboljem sluaju podatke ta dve uzastopne godine ± to nije dovoljno dug period za sagledavanje promena. Ali kada se kae da oni pokazuju promene ond se misli da FI moraju biti tako sastavljeni da poreenjem niza FI niza sikcesivnih perioda vi moete otkriti promene finansijskog i prinosnog poloaja preduzea. Znai oni moraju biti napravljeni tako da je to mogue. 32


32/331

5/13/2018


C iljevi

finansijskog izvetavanja:

Smatra se da FI treba da prue korisnicima razliite podatke za donoeje odluka. Oni koris informacije o imovinskom i finansijskom poloaju firme, sposobnost generisanja gotovine i zata ona tu gotovinu koristi, da vide izvore promena i uzroke promena SK i da na osnovu svega toga donesu zakljuke da li je taj finansijski poloaj zadovoljavajui.

ta obrazuje finansijski poloaj jednog preduzea?

Elementi finansijskog poloaja su aktiva i obaveze i kapital kao njihova razlika ± rezidualn veliina.

K oje

su osnovne informacije koje uvidom u finansijski poloaj elimo da dokuimo?

Zanima nas sigurnost firme, njena likvidnost i solventnost.

Znai vrimo uvid u f. poloaj da dokuimo koliko je firma sigurna, koliko su naa ulaganj sigurna, hoe li firma biti u stanju da kapital koji smo uloili koristi i uveava, elimo kratkorono da proverimo moe li da izmiri svoje obaveze i u drugom roku hoe li biti u stanj da odgovori svojim obavezama.

ime je odreen prinosni poloaj?

Prinosni poloaj je odreen rezultatom, prihodima, rashodima i kad ocenjujemo prinosni poloaj mi u stvari ocenjujemo sa kolikom efikasnou uprava firme koristi kapital koji joj je poveren.

Mi stavljamo u odnos rezultat prema prihodu, ili pojedine vrste rashoda prema ukupnim rashodima, pojedine vrste rashoda preme pojedinim vrstama prihoda... ali uzimamo i podatke kapitalu. Vano je koliki je kapital angaovan da bi taj prihod bio ostvaren ± stavljam u odnos rezultat sa sk sa ukupnim kapitalom da bismo stekli pravu sliku o uspenosti firme.

33


33/331

5/13/2018


Da li su povezani prinostni, imovinski i rentabilitetni poloaj?

Naravno da jesu! Ako firma posluje dobro i vodi mudru politiku raspodele njen finansijski poloaj e se popravljati ili odravati. ako firma posluje sa gubitkom on e se kvariti. Dakle, izmeu prinosnog i finansijskog poloaja postoji ta vrsta veze, ali i finansijski poloaj moe d utie na rentabilitet. Ako smo jako zadueni opadae nam rentabilitet jer smo optereeni

visokim na ime smo zadueni najvie to moemo kapitala. pa naa ansa ostvarimorashodima dobitak nee bitikamata. do krajaIliiskoriena jer nemamo sopstvenog Dakle,sapost povratni uticaj finansijske strukture na prinosni poloaj.

ta je zadatak Izvetaja o novanom tolu? On je novijeg datuma.

Prvi je da pokae sposobnost preduzea da stvara gotovinu i drugo, da da odgovor na pitan za koje namene se ta gotovina troi. Ovim se ocenjuje sposobnost firme da odri tekuu

likvidnost ( koliki su prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti) i ocenjuje se kvalitet dobitka ± net novani tok u odnosu na dobitak. uete poslovne ljude kako kau: raunovoe mikau da mi firma dobro radi ± a para nigde! To je zato to se novani i rentabilni tok ne podudaraju ni kvantitativno ni vrednosno u kratkom roku. Znai, desie se da firma iskae dobitak a da nem dovoljno gotovine, da neto gotovinski tok bude ak negativan. Desie se i obrnuto, da firma im nizak dobitak ili gubitak ali da ima pozitivan neto novani tok. I otuda treba voditi rauna i o jedno i o drugom. Koji je dobitak kvalitetniji: onaj koji je pokriven gotovinom 80% ili onaj ko je pokriven 40%. Pa ovaj prvi, a ovaj drugi tek treba da dovede do priliva.

Kod nas se prvi put pojavljuju Napomene.

Kada u bilansu uspeha vidite da ima napomena za neku poziciju ± to je neto vano i to treba u vezi sa tom pozicijom pogledati. One zamenjuju negdanji aneks ali su ire od aneksa. Napomene pruaju podatke o:

1- normativnoj osnovi sastavljanja FI ± da li ste pri njihovom sastavljanju koristili MRS. T se ne podrazumeva ve vi to morate decidno napisati u napomenama: ovi FI su sastavljeni u skladu sa MRS. I time se smatra da ste primenili SVE MRS a ne proizvoljno samo neke to je izriito zabranjeno, jer MRS znae odreeni kvalitet. 34


34/331

5/13/2018


2- primenjenim raunovodstvenim politikama ± mnoga preduzea raunovodstvene politik objavljuju u okviru napomena. Tamo gde MRS nudi opciju vi formuliete svoju raunovodstvenu politiku koju morate naznaiti u Belekama. 3- pretpostavkama na kojima FI poivaju 4- o tome da li je u toj godini prvi put primenjen neki novi standard, ako jeste koji je to standard i koje su posledice te primene na uporedivost FI, 5- detalje informacija o pozicijama FI ( ino potraivanja ± koji je rok, mogunosti naplate i sl). Sadrina beleaka je razliita u zavisnosti od pozicije na koju se beleka odnosi ipak, beleke iz godine u godinu treba da imaju istu sadrinu da bi se obezbedila uporedivost i onih podataka koji se nalaze u Belekama a ne samo u FI 6- o segmentima preduzea ako su ti segmenti formirani ( MRS 14 ± FI nje po segmentima zahteva da velika preduzea izvetavaju po uom organizacionim delovima, bilo da te delove formiraju na poslovnom ili geografskom principu ± FI po poslovnim aktivnostima ili FI po geografskim podrujima na kojima firma posluje), znai u Belekama se rezultat firme ralanjava na rezultat koji potie iz svake od tih delatnosti ili teritorija. Konceptualni okvir MRS postavlja standard kvaliteta za FI. On kae da FI moraju imati sledee odlike:

1- razumljivost ± pretpostavlja potovanje naela jasnosti. FI se smatra razumljivim aako g moe razumeti lice koje poseduje dovoljna znanja iz poslovanja i raunovodstva. FI znai nisu namenjeni laicima. Konceptualni okvir MRS izriito kae da odgovornost za razumevanje FI pored raunovoa snose i korisnici FI, jer na njima je da se edukuju u meri koja je potrebna d bi razumeli FI. Na sastavljaima je da te FI sastave tako da ih drugo struno lice moe bez tekoa razumeti. injenica da se neki podatak moe teko razumeti ne sme biti opravdanje d taj podatak na bude prezentiran. U takvom sluaju podatak se neizostavno mora iskazati. Problem koji nae raunovoe je taj to menaderi jako malo znaju o raunovodstvu i podcenjuju ga. U velikim firmama menaderi su edukovani iz oblasti raunovodstva, naki ima i sertifikate ovaenih raunovoa ± ne zato to su ludi za raunovodstvom ve zato to su svesni da bez podataka iz raunovodstva ne mogu biti uspeni. 2- vanost ± moraju sadrati sve vane informacije ± mi nemamo posebno naelo koje odgovara ovom zahtevu. Kako mi da odredimo koja je informacija vana? Svaka grupa korisnika ima svoje vienje toga koje su informacije vane. Za zaposlene to su plate, za investitore dobit i dividenda... U FI morau biti sve informacije koje su vane za veinu

korisnika se pritom pitamo bi tetabila nastala akoonda korisnik informaciju ne bii mor ima Pa ako bi FI. tetaMinaposedovanja nekekolika informacije visoka je ta tu informacija vana se uneti u FI. Vanost informacije merimo visinom tete koja bi nastala ako korisnik tu informaciju ne bi znao. Vana je informacija na kojoj korisnik zasniva svoju ocenu ili odluku. Vanost informacije daje ili priroda informacije ili iznos na koji ta informacija glasi. Npr. va vam je daznate koliki je stepen otpisanosti OS bilo da je 5% ii 95%. Ili, otpoeli ste proizvodn nekog proizvoda vano vamje koliki rezultat je taj proizvod izazvao. Neke informacije postaju vane tek kada glase na veliki iznos. Npr. u proizvodnom preduzeu pozitivne i negativne 35


35/331

5/13/2018


kursne razlike nisu preterano vane, ali ako one u nekom obraunskom periodu dostignu velik iznos ± onda taj visoki iznos daje znaaj toj nformaciji. A opet za neku firmu koja se bavi sam spoljnom trgovinom informacija o kursnim razlikama su UVEK vane bez obzira na iznos na koji glase. 3- pouzdanost sadranih informacija ± pretpostavlja potovanje naela potpunosti, istinitos opreznosti. Pouzdanost zahteva da pri sastavljanju FI nastojite da verodostojno predstavite dogaaje o kojima izvetavate, da izmeu sutine i forme postoji saglasnost ± da je to to. Zatim se trai da informacija bude neutralna a ne navijaka. Jako je vano da sastavlja FI iznosi injenice, da se u FI ne bavi njihovom interpretacijom, pogotovo da ih ne interpretira tako da korisniku stvori sliku koja firmi odgovara. Takva informacija ne moe biti pouzdana. Znai, v ete rei sve ali ete rei teako da onaj ko ita tu informaciju da vei znaaj neemu to nije vano a u drugi plan stavljate neto to je vano. Neete rei da ste drugi nego ete rei da ste prvi do prvog. Sledei uslov da bi FI bili puzdani je da pri sastavljanju FI budete iorezni. Ovd se insistira na tome da svaki put kada morate da izvrite procenu ( to se non-stop ini jer do iznosa brojnih pozicija dolazite procenjivanjem) budete objektivni. To znai da procenjivanje mora biti zasnovano na to veem broju podataka i da procena bude objektivna ± a to znai da

bi na bazi istih takvu procenu u drugo struno lice. Kada o i opreznosti traipodataka se da kada nisteistu sigurni uvekdonelo imovinu i prihode odmerite niimsearadi obaveze rashode u veim iznosima da se ne bi dogodilo da precenite neto imaovinu ili rezultat. Pouzdanost pretpostavlja i da informacije budu potpune. Postoji jo jedan uslov: da kad kod prezentiranja informacija forma ne odraava sutinu ± prednost date sutini. To je npr sluaj k kupovineauta na kredit. Vi niste pravni vlasnik, vi ete postati vlasnik tog auta tek kada otplat poslednju ratu kredita, sve do tada pravni vlasnik je firma koja vam je odobrila kredit. Ali vi jeste ekonomski vlasnik ± vi ubirete sve koristi od korienja tog automobila i snosite sve trokove i rizike korienja tog automobila. Isto je i kada preduzee uzme sredstva i izing ± takva sredtva treba ukljuiti u imovinu firme. Ako priznajete prihode u trenutku proizvodnje p nego to je proizvod predat kupcu, vi to inite zato da biste potovali sutinu a ne formu ( npr ako znamo ko je kupac i koliki e biti prihod i sl.). 4- uporedivost sadranih informacija ± pretpostavlja potovanje naela kontinuiteta ili stalnosti. Uporedivost trai da FI budu sastavljeni tako: -da budu uporedivi u nizu sukcesivnih obraunskih perioda i - da budu uporedivi izmeu razliitih preduzea. Uporedivost je jedini nain da steknemo uvid u promene prinosnog i finansijskog poloaja preduzeepreduzea. posluje. Kada poredimo FI iz tri razliite godine mi moemo videti kako to

Ove kvalitativne odluke predstavljaju standarde i zahteva se da svaki FI ima ove odlike. Koliko god da vam se ini da sastavljai nee imati problem sa ovim odlikama ja vas uverava da nije tako. Jer oni esto moraju da trae ravnoteu izmeu kvalitativnih odlika ± moe da se 36


36/331

5/13/2018


desi da neke odlike budu u koliziji. Npr. vano mi je da informaciju dobijem na vreme ali mi j vano da informacija bude pouzdana. P sad, znam da je informacija vana i hou da je pruim ali nisam sigurna do kraja u njenu tanost. Da li mogu sada da je objavim, posle moe da se ispostavi da ona nije tana. Ili, da je ne objavim, ali kada budem sigurna da to jeste ili nije tak to vie nee biti vano. Da li dati prednost pouzdanosti ili vanosti? Nema tanog i pogrenog odgovora, koliko treba ekati da bi informacija dobila na tanosti a da ne izgubi na znaaju. Morate proceniti visinu mogue tete u jednom i drugom sluaju.

Treba voditi rauna o vanosti i ekonominosti. Proizvodnja informacija kota. Kada birat informacije koje suvane morate voditi rauna o dva kriterijuma: - da ne uskratite informaciju na bazi koje se odluka donosi, - da ne date preveliki broj informacija od kojih korisnik nee videti sutinu i - da vodite rauna da izmeu koristi od te informacije i troka postoji srazmeran odnos.

Firme snose trokove sastavljanja FI, a koriste tue informacije. Dakle svaka firma je u poziciji da koristi FI sojih korisnika i da njeni korisnici koriste njene FI. Tu dakle ima neke pravde. injenica da proizvodnja nekog vanog podatka kota nemoe biti razlog da taj podat ne bude proizveden. Ne moete rei: o da bismo do tog podatka doli to kota...

Sve navedene odlike vode tome da se obezbedi fer predstavljanje finansijskog, imovinskog prinosnog poloaja preduzea. Znai da to odgovara stvarnom stanju.

Dve su polazne premise finansijskog izvetavanja:

1) da FI treba da sadre samo posledice dogaaja koji su nastali ± naelo nastanka poslovn dogaaja. U FI e biti uneti svi prihodi i rashodi koji su nastali bez obzira da li su plaeni ovakva osnova sastavljanja FI je akruualna ili obraunska osnova. Jer postoji i gotovinska osnova za FI, FI budetskih korisnika ( javna preduzea) se sastavljaju na gotovinskoj osnovi FI privatnih preduzea na obraunskoj osnovi. 2) druga pretpostavka na kojoj poivaju FI se odnosi na stalnost poslovanja ± going concer princip

37


37/331

5/13/2018


Postoji jo nekoliko principa koje zahteva konceptualni okvir: a) potovanje naela opreznosti, a u okviru njega naelo realizacije i naelo impariteta b) naelo uzronosti ± to je naelo razgranienja prema predmetu i vremenu c) naelo pojedinanog procenjivanja d) naelo doslednosti to je naelo kontinuiteta e) i naelo bilansnog identiteta. Sva naela su uneta u konceptualni okvir ili kao pretpostavke ili kao naela ili kao kvalitativn odlike.

Zakonska obaveza o primeni MRS je sraunata na obezbeivanje uslova za zatitu investitora poverilaca. Pojedini FI su instrumenti koji treba da obezbede fer konkurenciju na finansijskim tritima. MRS nisu pravila ve primena pravila/naela na odreene poslovne dogaaje. Nigd ne pie primenite to i to naelo, ve se ti standardi grade na naelima o kojima smo priali. a

ni MRS 36 ± Imparitetno obezbeenje imovine ± ne spominje naelo impariteta iako je svako ko ita konceptualni okvir jasno da taj MRS poiva na tom naelu. E

lementi FI

Pod elementima FI se podrazumevaju transakcije i njihovi uinci po imovinu preduzea pri emu su oni klasifikovani prema svojim ekonomskim karakteristikama/obelejima (da li su ostavile posledice na imovinu, obaveze, kapital, prihode i rashode).

Iz imovine, obaveza i kapitala vidimo finansijski i imovinski poloaj preduzea. Finansijski j zapravo odnos izmeu izvora meusobno i odnos izmeu izvora i pojedinih segmenata aktive Kada govorimo o finansijskom poloaju mislimo na odnos sopstvenog kapitala i pozajmljeno kapitala, na ronost pozajmljenog kapitala, na odnos izmeu stalne imovine i sopstvenog kapitala. Stalni Kapital = Sopstveni kapital + Dugorone obaveze Stalni kapital ± Stalna imovina = neto obrtni fond

Prinosni poloajjepreduzea odreen veliinom i meusobnim odnosom prihoda i rashoda, njihova razlika periodinijerezultat. U FI se vri ralanjivanje pojedinih elemenata, prva tri se iskazuju u bilansu stanja, a druga dva u bilansu uspeha. Ralanjivanje se vri tako da se zadovolje informacione potrebe korisnika FI. Ako bi vam neko rekao da Aktiva ove firme iznosi 1000000e, da li je to dovoljno da znate? Koliko od toga je stalna imovina a koliko obrtna, koliko je tu poslovne a koliko neposlovne imovine (ranije su firme imale znaajan deo neposlovne imovine ± ona se sad u 38


38/331

5/13/2018


postupku privatizacije najlake proda i to hoteli, odmaralita i sl.) Odnos stalne i obrtne imovi najvie zavisi od delatnosti preduzea, od stepena otpisa stalne imovine. U okviru stalne imovine se vre ralanjivanja na finansijsku imovinu, na imaterijalnu i materijalnu imovinu ± ova podela zavisi od delatnosti. Danas uee imaterijalne imovine raste pa i pretie materijal imovinu. To znai da raste znaaj intelektualne svojine. Obrtna imovina se dalje ralanjava n zalihe, potraivanja i gotovinu. Bez obzira o kakvoj se imovini radi MRS je definiu kao sredstva. Bez obzira da li se radi o SI ili Ob imovini MRS definiu sredstva na opti nain: 1. Sredstvo predstavlja resurs koji je pod imovinom preduzea, 2. To je resurs koji je posledica prolih dogaaja, 3. Od tog resursa se u budunosti oekuju ekonomske koristi.

Neto to preduzee poseduje da bi bilo sredstvo mora da zadovolji ova tri uslova. Prvi uslov znai da preduzee ubira sve koristi od posedovanja tog sredstva i snosi sve trokove i rizike koje to sredstvo nosi. Drugi uslov znai da sredstvo nije neto to ete kupiti ve neto to ste ve kupili ili dobili na poklon. Trei uslov znai da e u budunosti donositi neke ekonomske koristi ± prihode. Poto je kapital rezidualna veliina, sada emo govoriti o obavezama :

- Obaveza se definie kao sadanja obaveza. To znai da se u bilansu stanja ne mogu na budue obaveze. - Mora biti izvesno da e te obaveze u budunosti dovesti do odliva sredstava u budunosti, tj do odliva resursa koji e preduzeu donositi ekonomske koristi ± to su sredstva. Kapital je viak sredstava u odnosu na obaveze.

SR EDSTVA

Proli dogaaji koji mogu dovesti do sredstava su ili nabavka ili izgradnja ili poklon. Kae se kontrola postoji kada moete prisvojiti sve koristi i kada snosite sve rizike. Ali ponekad kada preduzeu treba da odluite da li je neto sredstvo, situacija nije ba ista. Npr vi aljete radnik u inostranstvo na obuku. Vi nemate veliki izdatak i od njega oekujete neke budue koristi ± a da li imate kontrolu? Nemate, vi ga ne moete zadrati u preduzeu protiv njegove volje. Nepostojanje kontrole je razlog da taj izdatak ne moete tretirati kao sredstvo, ako neto nije sredstvo onda je to rashod i to rashod perioda. Ili ako imate patent (pronalazak) i imaete koristi, a niste ga zatitili, vi onda nemate sredstvo jer nemate kontrolu nad njim. Sva tri uslov moraju biti ispunjena da biste neto smatrali sredstvom. Obino se kontrola, naroito kada je r o nematerijalnim ulaganjima (licencom, patentom, zatitnim znakom, imenom proizvoda) 39


39/331

5/13/2018


uspostavlja zakonskom zatitom ± jer samo tako mogu tuiti nekoga za neovlaenu upotrebu znai imam kontrolu. Ako niste zatitili, nemate kontrolu.

ta je ekonomska korist? Jeste prihod, ali da li je uvek i samo prihod? ta je ekonomska koris od materijala? Ja ne neu da ga prodajem, ali ni maine, ja u da ih koristim u daljoj proizvod proizvoda koji e doneti prihod. Dakle, prihod nije jedina ekonomska korist, i ona sredstva ko

slue za proizvodnju namekonomska budue ekonomske Ako neko trampe sredstvokoristim razmenim neko drugo sredstvo inose to jeste korist, jerkoristi. ga u tom sluaju kaozanov i razmenjujem za sredstvo koje je meni potrebno. I ako neko sredstvo koristim za izmirenje obaveza tad vrednost izmirene obaveze pokazuje visinu ekonomske koristi koje mi je to sredstvo donelo. ak i utede u trokovima mogu biti ekonomska korist. Npr uradite rekonstrukciju maine, imate zadatak, posledica rekonstrukcije je smanjenje trokova u odnos na trokove koje je ta maina izazvala pre rekonstrukcije. Ta uteda u trokovima jeste ekonomska korist jer ima sposobnost aktiviranja ± to znai da zadovoljava uslve da bude kvalifikovana kao sredstvo.

Da li su izdatak i sredstvo isto? U najveem broju sluajeva sticanje sredstava izaziva izdatak Ali ne uvek. To znai da postoje sredstva koja nisu izazvala izdatak ± poklon. Izdatak nije sredstvo kada ne ispunjava neki od navedena tri kritirijuma. A kada izdatak nije sredstvo onda pripada rashodima. OBAVEZE (def. gore):

Sadanja obaveza postoji kada vi imate dunost ili odgovornost da neto uradite na odreeni

nain ili kad ste se obavezali da neto ne uradite (npr neu vam naplatiti proviziju ako kod me drite depozit due od trideset dana ± i to je obaveza) . To je dakle kada odustajete od neega to je uobiajeno, ili da odustajete od neke provizije.

Izvor obaveze je zakon. To su npr obaveze za poreze na dobit, obaveze za PDV, obaveze za carine... Najvei broj obaveza koje preduzee ima su obaveze iz ugovora ± obligacione: obaveze prema radnicima, dobavljaima i sl. Ima obaveza koje proistiu iz uobiajene poslov prakse: npr. kada se obaveete da ete kupcu vratiti novac ako vam on vrati proizvod u roku o 15 dana u sluaju da nije zadovoljan. Jedna izjava menadmenta moe biti izvor obaveze: npr kad je vrena zamena maraka za evro svi smo morali da platimo odreenu proviziju, pa su menaderi nekih banaka rekli da oni koji dre 10000maraka due od 30 dana pre dana zamena mogu izvriti zamenu bez plaanja provizije. Svako ko je ispunio taj uslov mogao je da izvri konverziju bez plaanja provizije. Isto je kod izjave pri reklamiranju proizvoda da e svi proizvodi kod kojih se javi kvar biti zamenjeni novim. 40


40/331

5/13/2018


Izvrenje obaveze ne mora biti praeno isplatom, obaveze mogu npr biti ispunjene prenosom sredstava, pruanjem usluga, zamenom za neku drugu obavezu ± npr pretvaranje obaveza prem dobavljaima u menine obaveze ili konverzijom kratkoronih kredita u dugorone kredite, pretvaranje obaveza u kapital (kada banka pristane da kredit izmiri prihvatanjem akcija preduzea), odricanja poverilaca svojih prava (nekada se poverilac moe odrei dela svog potraivanja ili ako sud na na zahtev donese odluku, a u saglasnosti sa poveriocem, da se na obaveze prema svim poveriocima smanje za odreeni iznos onda e to takoe dovesti do smanjenja naih obaveza) ili njihovim gubitkom (poverilac gubi pravo na naplatu potraivanj njihovim zastarivanjem).

apital:

K

A=O+K Visina kapitala zavisi od vrednovanja A i O. Gore smo rekli kako se ralanjuje kapital.

Prihodi:

Uspeh preduzea je odreen prihodima i rashodima. Prihodi su poveanja ekonomskih koristi poveanje sredstava tokom obraunskog perioda ili smanjenje obaveza koje imaju za posledic poveanje kapitala osim uplata kapitala od strane vlasnika.

Rashodi:

Rashodi su sva smanjenja sredstava tokom obraunskog perioda ili poveanje obaveza koje im za posledicu smanjenje kapitala osim isplata kapitala koji je isplaen vlasnicima. Dividende nisu rashodi ve elementi raspodele rezultata.

Prihodi i rashodi se dele na poslovne, finansijske i vanredne aktivnosti ± tj poslovni, finansijs neposlovni i vanredni. Ovo zato da bi se razultat podelio na rezultat iz poslovne aktivnosti (poslovni prihodi ± poslovni rashodi), rezultat koji potie iz aktivnosti koje su u vezi sa poslovanjem ali nisu posledica prodaje uinaka, rezultat koji nastaje po osnovu upravljanja novanim sredstvima i rezultat koji nastaje po osnovu vanrednih dogaaja. U MRS I trai se d se na poslovne prihode i rashode primenjuje bruto princip, za iskazivanje ostalih prihoda i rashoda doputena je primena neto principa jer nisu osnova osnovne aktivnosti firme. Odranje kapitala

41


41/331

5/13/2018


Potreba za revalorizacijom nastaje u uslovima monetarne nestabilnosti. Revalorizacija je postupak koji treba da neutralie uticaj inflacije na FI i da doprinese odranju uloenog kapita ± mi elimo odrati realnu vrednost kapitala, tj kupovnu snagu kapitala. Koji su uslovi da bi elementi bili uneti u bilans? - - - - -

Da su rezultat prolih dogaaja, Da donose ekonomsku korist, Da postoji kontrola nad njima, Da su nastali, Da se vrednost svakog elementa moe pouzdano proceniti.

Poslednje dve stavke su za sve pozicije osim za kapital koji je rezidual. U najveem broju sluajeva mi moemo bez tekoa da odredimo vrednost sredstava, obavez prihoda i rashoda. Ponekad se do vrednosti nekih elemenata moe doi samo procenom.

Procenjivanje je sastavni deo sastavljanja FI, ne moemo da sastavimo ni jedan FI a da ne izvrimo neke procene. Te procene ne smeju da umanje kvalitet FI, a da se to ne bi desilo one moraju biti objektivne. Vrednost nekih elemenata kao to su sredstva utvruje se putem postupka sistematskog otpisivanja na jednoj sistematskoj racionalnoj osnovi. Tako se otpisuju stalna sredstva. Sistematska osnova je postupak ija su pravila unapred definisana. Na racionalnoj osnovi ± znai da visina otpisa mora odraavati stvarno smanjenje vrednosti tih sredstava. Razlika izmeu NV i otpisane vrednosti daje nam sadanju vrednost. Prema tome otpisivanjem ne odreujemo samo visinu prihoda i rashoda, mi time odreujemo i vrednost sredstava. Povezanost elemenata:

Kada priznajete prihod ta istovremeno morate priznati? ta je posledica nastalog prihoda? Setite se definicije da kada priznajete prihod vi morate priznati ili poveanje sredstava ili smanjenje obaveza. Isto vai i za rashode, kada priznajete rashode morate priznati ili smanjen sredstava ili poveanje obaveza. To je jo jedna potvrda veze izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha. Svaki rashod e smanjiti neto imovinu tj kapital smanjenjem imovine ili poveanjem obaveza i svaki prihod poveava kapital poveanjem imovine ili smanjenjem obaveza. Osnove za procenjivanje:

Rekli smo da nekad postoji problem procene ± odreivanja vrednosti elemenata. Proceniti zna odrediti vrednost elementa. Priznati ili bilansirati element znai bilansirati ga kao prihod ili imoviu odnosno prihod ili rashod. A procenjivanje znai kako priznatom elementu odrediti 42


42/331

5/13/2018


vrednost. Konceptualni okvir i MRS ne insistiraju na jednoj vrednosti ve nude itav set vrednosti: - Istorijski troak (NV ili CK), - Tekui troak (dnevna vrednost imovine na dan sastavljanja FI), - Ostvariva trina vrednost (vrednost po kojoj se sredstvo moe prodati),

- Sadanja vrednost (ne mora bitirazlika sadanja vrednost OS veimoe bitikoje diskontovana vrednost nekog sredstva ± i to izmeu SV prihoda rashoda to sredstvo izaziva ± npr formirate rezervisanje za penzije svojim radnicima koje ete isplaivati te nakon 15 godina, pitanje je koliko treba da bude rezervisanje koje ete danas formirati biste za 15 godina isplaivati i tu sumu ± znai moramo utvrditi sadanju vrednost te obaveze). Konceptualni okvir ne preferira posebno ali se u najveemo broju MRS kao osnova za procenjivanje pominje istorijski troak. Ali ne postoji FI koji je sastavljen samo na bazi

istorijskog troka nego se u jednom FI koriste ponekad svaka od ovih vrednosti. Pa ako istorijski troak koristim za vrednovanje imovine i obaveza kod kojih je vrednost u knjigama n dan bilansa nia od njihove trine vrednosti, dnevnu vrednost koristim za vrednovanje imovi i obaveza kod kojih je TV kod imovine nia a kod obaveza via od dnevne vrednosti. Ako ima nameru da otuim neto od imovine pravila procenjivanja zahtevaju da je moram vrednovati p ostvarivoj trinoj vrednsti tj u visini mogueg unovenja. I konano SV za neke od obaveza i imovine. Dakle, mogue je da u nekom FI budu koriene sve ove vrednosti a da to en bude u suprotnosti sa pravilima procenjivanja.

oncepti kapitala:

K

Koncepti kapitala koji su u osnovi redovnog finansijskog izvetavanja (ima ih 3) su: 1. Koncept nominalnog odranja kapitala, 2. Koncept realnog odranja kapitala i 3. Koncept fizikog odranja kapitala ili koncept odranja supstance. 1) Koncept nominalnog odranja kapitala

Zbog ega je vano koji je koncept odranja kapitala u osnovi FI? Koncept odranja nominalnog kapitala je zahtev da menadment odri nominalnu vrednost kapitala uloenog u preduzee i smatra da je kapital odran ako je nominalni iznos kapitala na kraju perioda jedna onom na poetku perioda. Dobitak je u tom sluaju jednak razlici izmeu prihoda i rashoda utvrenog na osnovu njihovih nominalnih stopa. To znai da vi verujete da je kupovna snaga novca stabilna tj zanemarujete promene kupovne snage kapitala. Znai vi ete za vrednovanje 43


43/331

5/13/2018


imovine i obaveza uvaiti istorijski troak. Koncept nominalnog odranja kapitala dakle odreuje ta e te smatrati dobitkom i odreuje kako ete vrednovati imovinu i obaveze. 2) Koncept realnog odranja kapitala

Ovaj koncept ima za cilj ouvanje kupovne snage kapitala uloenog u preduzee. Kapital e s smatrati odranim ako kapital na kraju perioda ima istu kupovnu snagu koju je imao na poetk perioda. Princip vrednovanja koji odgovara ovom konceptu je vrednovanje po tekuem troku dnevnim vrednostima. Dakle vi prihode i rashode morate iskazati u jedinicama iste kupovne snage. 3) Koncept odranja fizikog kapitala Ovde je re o zahtevu da se sauva proizvodna sposobnost preduzea. Kapital se smatra odranim ako proizvodna sposobnost na kraju perioda je jednaka proizvodnoj sposobnosti preduzea na poetku perioda. Veoma je teko operacionalizovati ovaj koncep. Ne moemo stalno kupovati iste maine da bismo smatrali da je na kapital odran, ve uzimamo novije i modernije maine. Ovaj koncept smatra da vrednovanje treba vriti po cenama ponovne nabavke.

U konceptualnom okviru se ne preferira ni jedan koncept ali najvei broj standarda se bazira n konceptu odranja realnog kapitala. Postoje dva standarda: MRS 29 koji se odnosi na revalorizaciju tj izvetavanje u hiperinflatornim uslovima i MRS 15 koji se bavio tretmanom efekata promena cena, znai kada postoji inflacija ali ne hiperinflacija (ovaj MRS15 e biti ukinut i bie zamenjen). Dakle, zakljuak je da odabrani koncept opredeljuje osnovicu za procenjivanje u bilansu stanja, odnosno osnovicu za odreivanje visine prihoda i rashoda u bilasu uspeha. Kada bismo imali stabilne uslove bilo bi nam potpuno svejedno koji emo standard primeniti. Tada bi koncept nominalnog odranja kapitala obezbeivao odranje realnog kapitala. Ali nije tako...

Kod nas se moe pojaviti pitanje kako e naa preduzea odrati kapital ako nije predviena obaveza revalorizacije dok ne doemo u hiperinflaciju. Oni koji primenjuju MRS samo ako je kumulativna stopa inflacije za poslednje tri godine vea ili jednaka 100% imaju pravo primen

MRS 29 je odnosno se da preduzee posluje uslovima. Jo nismo stigl dotle ali izvesnosmatra da inflacija postoji. Kada je reu ohiperinflatornim finansijskom izvetavanju i odranju kapitala onda sastavljai FI i menadment preduzea imaju ozbiljan problem: vi nemate pravo na revalorizaciju po MRS, moete izvriti ponovne procene recimo HoV na dan bilansa i uzet obzir TV, ali brojni delovi imovine e biti vrednovani po istorijskom troku kao i rashodi. To znai da e vam finansijski rezultat biti precenjen i da ete platiti porez na neto to rezultat nije. Menadment nema drugi izbor sem da posle oporezivanja vodi rauna da ne raspodeli on 44


44/331

5/13/2018


to rezultat nije. Drugim reima, odranje kapitala se moe obezbediti jedino kroz adekvatnu raspodelu dobiti. MRS 1 ± kako treba da budu sastavljeni FI (ne odreujui formu ve informacije koje treba d budu prezentirane)

Cilj standarda je da definie osnovu za prikazivanje FI opte namene da bi se osigurala uporedivost tih FI sa FI iz prethodnog perioda (uporedivost u vemenu) i sa FI drugih preduze Izvetaji opte namene su oni izvetaji koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u pozicij da zahtevaju posebne izvetaje koji su u skladu sa njihovim informacionim potrebama ve moraju da se zadovolje onim informacijama koje su prezentirane u ovim FI i zbog toga oni no kvalifikaciju izvetaja opte namene. U ovu vrstu izvetaja spadaju i oni izvetaji koji se prikazuju odvojeno od seta Godinjeg obrauna kao to su Izvetaj o poslovanju i Prospekt (poseban izvetaj koji se podnosi komisiji za HoV i buduim ulagaima da bi se dokazalo da j kupovina akcije te firme poeljna, isplativa i sl, tj da bi se izvrila emisija novog kola akcija).

MRS 1 se primenjuje na sve redovne izvetaje pojedinanih preduzea i grupa reduzea. MRS 1 se ne ograniava na preduzea odreene delatnosti ve se kae da se on odnosi na javn sektor ± za sva preduzea, banke, finansijske institucije i osiguravajua drutva. Zbog specifinosti i posebnog znaaja banaka postoji jo jedan poseban standard koji se time bavi ± MRS 30 ± prezentacija banaka i drugih finansijskih institucija.

Vidi: Cilj izvetavanja? Ko je odgovoran? ta je fer prikazivanje? Koje su komponente? Da li treba sastavljati dodatne izvetaje ± moemo ali ne moramo? Da li se injenica da su FI sastavljeni u skladu sa MRS mora objaviti i zato? Treba, zato to time upuujemo korisnicima poruku da ti FI poseduju etiri kvalitativne odlike: da su razumljivi, da sadre sve vane informacije, da su pouzdani i uporedivi. Da li moemo od nekog MRS da odustanemo? Samo izuzetno. Retko kad e neko preduzee biti u poziciji da primena nekog MRS bude u suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izvetavanja, ako se to dogodi, onda prema MRS 1 od primene tog MRS moete odustati, ali 45


45/331

5/13/2018


onda do detalja morate objasni zato odustajete, pokazati kako bi FI izgleda da ste ga primeni kako izgleda sada kada ga niste primenili.

Raunovodstvene politike predstavljaju skup specifinih konvencija, pravila i prakse koje preduzee koristi u pripremi i prezentaciji svojih FI. Zato su to specifina naela, specifine konvencije, praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naela, to je znai nain n

koji koristite prava izbora su standardu sadrana unudi nekim je kod16onih naela gde imateviprava izbora. Ako se u koja nekom kaonaelima. to je nprTo u MRS mogunost da vi kod otpisivanja koristite linearnu, degresivnu i funkcionalnu metodu ± onda raunovodstvenu politiku formuliete tako to birate koju ete od ove tri metode koristiti. Znai, ne specifine same po sebi nego specifine za vae preduzee ± ali ni jedno od tih pravila ne sme biti u suprotnosti sa vaeim raunovodstvenim naelima i vaeim MRS. Ova pravila moraju biti objavljena. Kod going concern principa najmanje 12 meseci se ne predvia prestanak rada tog preduzea

Kada viste vi posumljali da je pretpostavka o nastavku poslovanja realna? ± ako ima gubitke, to ozbiljne gubitke ± ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Finansijski poloaj takve firm je lo pa moe doi do nelikvidnosti i steaja. Ako ona pak ima dobar finansijski poloaj, ako posluje sa dobitkom, ako su njene aktivnosti na jednakom ili istom nivou u odnosu na ranije, v nemate osnova da sumnjate da je ova pretpostavka tana. Ako se sumnja u nastavak poslovan vi onda morate da objasnite zato verujete u nastavak poslovanja. Ako firma ostvaruje gubitke vi tvrdite da ona nastavlja sa radom, morate objasniti na osnovu ega, na kom temelju taj zakljuak donosite. Moete rei ± u redu, firma je u proloj godini ostvarila visoke gubitke, al

napravljen sanacioni programiznosom firme, vlasnici suiliodluili da uloe dodatni kapital, ili poverioci uestvuju ujesanaciji sa tolikim sredstava odlaganje naplate potraivanja odricanjem od dela svojih potraivanja. Dakle to su razlozi zbog kojih verujete u nastavak poslovanja firme. Akrualna osnova raunovodstva

Obraunska osnova znai da se u FI iskazuju prihodi i rashodi i posledice koje oni izazivaju u trenutku njihovog nastanka nezavisno od toga kada e doi do naplate prihoda i isplate rashod

Iobaveza, kada nastane prihod vi ga priznajte i automatski priznajte ili poveanje aktive ili smanjenje kada priznajete rashod vi automatski priznajte ili smanjenje aktive ili poveanje obaveza. Dakle, priznavanjem prihoda i rashoda vi menjate finansijski poloaj firme i prinosn polaj firme. ta znai konzistentnost prikazivanja? MRS 1 kae da morate kontinuirano primenjivati isti nain prikazivanja odreenih informacija u FI. Znai forma i sadrina FI treba da budu 46


46/331

5/13/2018


nepromenjene u nizu sukcesivnih perioda. Formu ili sadrinu moete promeniti samo onda ka bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja ± pruanje stvarne slike o i imovinskom i finansijskom poloaju preduzea. Ukoliko to nije sluaj, takve promene se ne mogu opravda ± dakle ne moete iz istog hira menjati formu ili sadrinu. Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoenje novog standarda. Ako npr takav standard do tada nije postojao, ako taj standard na drugaiji nain ureuje bilansiranje odreenih dogaaja u odnosu na dosadanju praksu ± naravno da e prva primena tog standarda naruiti uporedivost FI, ali se to smatra prihvatljivi jer jednom sa tom primenom morate poeti, ali morate kazati koje su posledice primene tog novog standarda.

U FI treba iskazati sve vane stavke ODVOJENO, kao posebna pozicija, stavka. Beznaajne stavke moete sabirati i iskazivati zajedno po grupama vodei pri grupisanju rauna o njihovo prirodi ± da srodne stavke grupiete u jednu poziciju. Ovo je vano jer kada sabirate beznaaj stavke, vi njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vana. Jer iako pojedini dobici od prodaje imovine nisu znaajni (dobici na prodaji HoV su 50. Dobici od prodaje OS 30. Dobic od prodaje materijala su 20.) i kada ih pokae svaku za sebe ni jedna nema neki znaajan izn u odnosu na prihod moje firme, ali zajedno iznos 100 i to ima svoju teinu. Zato te informacij iskazujemo kao Ostali prihodi ± ja ne moram ii pojedinano po stavkama.

Kada je doputeno da prebijamo stavke? Kada je doputeno saldiranje? Kada je dozvoljeno da ne potujemo bruto princip? Pravilo kojim se u praksi treba rukovoditi je sledee: samo ako se MRS izriito kae da je kompeziranje doputeno koristiete Neto princip, u svim drugim sluajevima koristiete Bruto princip. Kada standardi doputaju Neto princip? Onda kada

prihodi potiu iz iste transakcije i kada znaajni. Kadai je dobitak od HoV toliki toliki, oni rashodi je razlika izmeu ProdajneV HoV koja nisu predstavlja prihod NV HoV koja predstavlj rashod. Poto prodaja HoV za preduzee predstavlja sporadinu aktivnost a ne onu zbog koje preduzee osnovano i poto ovi prihodi i rashodi potiu iz iste transakcije ± onda je doputeno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha i prihode i rashode od prodaje ve da samo kaete dobitak/guitak je toliki. Smatra se da time korisnike FI neete uskratiti za vanu informaciju. informacije dajete uvek ± to je vano pravilo, u FI najmanje za prethodnu godinu, znai u svim bilansima ide podatak za tekuu godinu i do njega odmah ide kolona Podaci za U poredne

prethodnu godinu ± da bi se gledajui samo jedan bilans mogla uporediti prethodna sa tekuom godinom. U napomenama se daju podaci za najmanje 3-5 prethodnih godina ± da bi korisnici mogli uoiti razvoj. Naroito se gleda razvoj prihoda od prodaje.

Kako bilans treba da izgleda? MRS 1 ostavlja preduzeu ili dravi (kao kod nas) da odredi ho li to biti u formi liste ili konta, ali su u MRS1 navode podaci koje bilans mora da sadri. Zna 47


47/331

5/13/2018


vi moete dati formu kakvu hoete, moete ii u dublje ralanjivanje ako hoete, ali morate dati podatke koje MRS 1 propisuje. Da bi se uradila identifikacija FI mora da stoji: - iji je to bilans, - Naznaka da li je to bilans preduzea ili grupe, - Dan bilansa (bilans bez datuma je nevaei) ili period (bilans uspeha, izvetaj o

toku, izvetaj promenama sopstvenom - novanom Izvetajna valuta, u kojojovaluti je bilansnasastavljen ± pokapitalu), pravilu valuta zemlje u kojoj matina firma ima sedite. Doputeno je meutim da izvetaji budu sastavljeni i u neko drugoj valuti sem onoj kojoj firma ima sedite, sve crnogorske firme prave FI u evru. Obino u inflatornim uslovima firme odlue da sastavljaju FI u drugoj valuti ± kod nas 1993. se preraunavalo u marke da bi analize imale smisla. Ako se radi o grupi preduze onda se moe koristiti bilo valuta gde je matica bilo valuta gde je stacionirano zavisno preduzee. Jasno se mora naglasiti koja je i zato je ba ta izvetajna valuta. - Stepen preciznosti u 000 dinara ili u 000 000 dinara.

Objavljivanje FI za velika preduzea je obaveza ± najvei broj preduzea tu obavezu ispunjavaju tako to te FI stave na sajt. Izbor trenutka objavljivanja FI preduzea je odluka ko donosi menadment firma kada je to najpogodnije, ali MRS 1 propisuje da to moe biti najdal 6 meseci od dana bilansa.

Bilans stanja obavezno mora da iskae obrtnu i stalnu imovinu podvojeno, a da li e biti princ rastue ili opadajue likvidnosti, nije bitno. Banke prvo stavljaju likvidna sredstva a na kraju stalna, preduzea prvo stavljaju stalna sredstva a na kraju likvidna. Isto je i za pasivu, kod banaka SK je na kraju a kod preduzea je na poetku.

MRS1 kae da se u bilansu stanja mora prezentirati sledee: prvo stalna imovina (nekretnine, postrojenja, oprema nematerijalna ulaganja i dugoroni plasmani i uea u kapitalu), zatim obrtna imovina (potraivanja od kupaca i ostala potraivanja, gotovina i gotovinski ekvivalentim ostale finansijske delove imovine i zalihe. Iako je ovo jeda dosta plitak stepen ralanjivanja ± on ipak predstavlja minimum. U pasivi je sledee: dobavljai, potraivanja i obaveze u skladu sa MRS12(bavi se odnosom poreza koji plaate po osnovu poreskog bilansa

poreza kojivie biste plaali da imate se oporezuje trgovinski onusesuprotnom bavi poreskim ste platili poreza onda odloena poreska bilans, sredstva, imatesredstvima, obavezu), ak rezervisanja, krediti, manjinski interes (nema ga kod pojedinanih preduzea ve samo kod grupe ± to je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima, dakle, kada neka firma ima manje od 100% kapitala neke firme npr 75% tu firma ima veinsku kontrolu, u tom sluaju 25 je manjinski interes ± spoljni akcionari, i kada reavate duni ste da u bilansu grupe kaete koliko pripada matici a koliko manjinskim akcionarima.) 48


48/331

5/13/2018


etvrtak, 4. novembar 2004. Meunarodni raunovodstveni standard jedan - MRS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja

On daje odgovor na pitanje kako treba da izgledaju finansijski izvetaji. Ako je konceptualnim okvirom definisana sadrina i kvalitativne odlike finansijskih izvetaja, standa jedan daje odgovor na pitanje na koji nain treba te finansijske izvetaje sastaviti tj. kako oni treba da izgledaju ne odreujui striktno formu ve odreujui informacije koje u tim izvetajima treba da budu prezentirane. Posto emo mi najpre govoriti o bilansu stanja, dakle u se sada zadrati u standardu jedan na onim paragrafima koji se tiu ureenja bilansa stanja kao finansijskog izvataja. C

standarda jetih daizvetaja definie osnovu za prikazivanje izvetaja opte namene da biizse osiguralailjuporedivost iz prethodnih perioda i sa finansijskim izvetajima drugi preduzea. Cilj standarda je da utvrdi osnovu za prezentaciju finansijskih izvetaja opte namene sa namerom da se obezbedi da ti izvetaji budu uporedivi u vremenu (znai u nizu sukcesivnih perioda uporediv bilans jedne firme), i izmeu preduzea (da u jednom trenutku n 31.12 bilansi razliitih firmi budu meusobno uporedivi). ta se smatra pod izvetajima opte namene? Zato izvetaji o kojima govorimo imaju karakter izvetaja opte namene?

Zbog toga to je re o izvetajima koji su namenjeni onim korisnicima koji nisu u poziciji da mogu da zahtevaju izvetaje koji e biti sastavljeni u skladu sa njihovim specifinim informacionim potrebama. Dakle ni jedan od eksternih korisnika nije u poziciji da trai od preduzea da mu da tano utvrene informacije ve mora da se zadovolji onim informacijama koje su prezentirane u ovim finansijskim izvestajima. Zbog toga ti izvetaji nose kvalifikaciju izvetaja opte namene. U ove izvetaje ukljuuju se i oni koji se prikazuju odvojeno od seta godinjeg obrauna kao to su: izvetaj o poslovanju ili prospekt. P rospekt predstavlja izveta koji se podnosi Komisiji za HOV i buduim ulagaima da bi se dokazalo da je kupovina akcij te firme poeljna, potrebna i isplativa. Dakle to je poseban izvetaj koji se na zahtev berze, po pravilima koje ona odredi (kod nas to odreuje Zakon o HOV) izvrila emisija novog kola akcija koja zahteva izradu posebnog izvetaja koji se naziva prospekt. Kada zelimo da emitujemo novo kolo akcija moramo sasataviti prospekt, kao poseban finansijski izvetaj gde emo prikazati finansijki poloaj firme. Na koje izvetaje se primenjuje MRS-1 ? 49


49/331

5/13/2018


Primenjuje se na sve redovne izvetaje, to e rei na izvetaje pojedinanih preduzea ali i na izvetaje grupa preduzea, tj. na konsolidovane finansijske izvetaje. K ada

je re o delatnostima, da li se MRS -1 ograniava samo na izvetaje preduzea odreenih delatnosti?

Ne, kaemo da su to standardi za javni sektor. Sva preduzea, banke, finansijske institucije i osiguravajua drutva pokrivena su ovim standardom. Zbog specifinosti banaka i posebnog znaaja koje banke imaju za funkcionisanje nacionalne ekonomije postoji jo jedan, poseban standard koji se bavi prezentacijom finasijskih izvetaja banaka. To je MRS 30 koji se zove ''Prezentacija finansijskih izvetaja banaka i drugih finansijskih institucija''. Za banke vai i MRS 1 i MRS 30, koji je napravljen uzimajui u obzir specifinost banaka i znaaj koji bank imaju za normalno funkcionisanje cele privrede.

O tome ta je cilj izvetavanja, ko je odgovoran za finansijske izvetaje, koje su komponente, li treba sastavljati dodatne izvetaje (moemo ali i ne moramo), ta je fer prikazivanje, govori smo ranije. (--svrha-pruanje osnove korisnicima FI za donoenje poslovnih odluka, vezanih ulaganje sopstvenog kapitala; odgovoran-za pripremu i prezentaciju odgovornost snosi odbor direktora ili slino rukovodee telo; komponente-BS, BU, Izvetaj o promenama kapitala, Izvetaj o novanim tokovima, Belele uz FI; dodatni?-da, ako oni obezbeuju sticanje jasnije uvida u finansijski poloaj preduzea; fer prikazivanje-da se ve pri knjigovodstvenom obuhvatanju ekonomskih promena potuju raunovodstvena i bilansna naela, tanosti i potpunosti) Da li se injenica da su finansijski izvetaji sastavljeni u skladu sa MRS-1 mora obelodaniti?

Da. Zato to time upuujemo korisnike da su ti izvetaji takvi-razumljivi, da sadre sve vane informacije, da su pouzdani i da su uporedivi, tj. da poseduju one etiri kvalitativne odlike. Da li moemo nekada od neke primene MRS odustati?

Samo izuzetno. Retko kada e neko preduzee dozvoliti da potovanje nekog standarda bude suprotnosti sa osnovnim ciljem finansijskog izvetavanja. Odustaje se u sluajevima kada bi primena standarda mogla dovesti u zabludu korisnike i navesti ih na pogrene zakljuke. Ako se tako neto dogodilo, onda po MRS-1 moemo odustati od primene tog standarda, ali moram do detalja objasniti zbog ega odustajemo, pokazati kako bi izvetaj izgledao ako bismo ga primenili, a kako izgleda sada kada smo od te primene odustali. Moramo potpuno jasnim uin zbog ega ne primenjujemo i kvantifikovati posledice ne primenjivanja odreenog standarda 50


50/331

5/13/2018


***O raunovodstvenim politikama emo se baviti naknadno, a sada ih pominjemo samo da bismo nauili njihovu definiciju. Raunovodstvene politike predstavljaju skup specifinih naela, principa, konvencija, pravila i prakse koje preduzee koristi u pripremi i prezentaciji svojih finansijskih izvetaja. Zato su to specifina naela, konvencije i praksa? To su ona pravila koja vi birate u okviru MRS i naela. To je nain na koji vi koristite prava izbora koja sadrana u pojedinim naelima. Ako vam neko naelo nudi pravo izbora i vi se odpredelite za jedno od npr. tri mogua pravila priznavanja prihoda (po naplaenoj realizaciji, po fakturisano realizaciji, po principu proizvedenih uinaka) to pedstavlja vau raunovodstvenu politiku u priznavanju prihoda. Ko ita izvetaj mora znati koje ste od tri mogua pravila vi primenili. Ako se u nekom satndaru nudi, kao u MRS-16, mogunost da otpisujete linearno, degresivno funkcionalno, opet raunovodstvenu politiku formuliete tako to birate koju e te od ove 3 metode koristiti. Zato su to specifine politike za vae preduzee.

Mi svoje izvetaje sastavljamo na ovaj nain, ali ni jedno od tih pravila ne sme biti suprotno vaeim naelima i standardima. Nego su to pravila koja su u naelima sadrana, ali su ponuena kao mogunost izbora. Ova pravila moraju biti objavljena. Korisnik mora znati koja ste pravila primenili kada ste sastavljali svoje finansijske izvetaje. Kada ita izvetaje, i doe recimo do opreme, on zakljuuje da mi vrimo degresivan otpis. To je za njega vana informacija. K od

going concern principa na koji period se mora odnositi pretpostavka o kontinuitetu poslovanja?

Najmanje 12 meseci. Kad napiemo u napomenama da preduzee posluje na bazi going konce principa, onda najmanje za 12 narednih meseci se ne predvia njegov prestanak. K oje su to indicije koje mogu da vas navedu da e preduzee prestati sa radom? K ada bi ste posumljali da li je pretpostavka o nastavku poslovanja realna?

Ako ima ozbiljne gubitke. Ako je zbog ranijih gubitaka finansijski poloaj firme jako lo , mo doi do nelikvidnosti, a usled nelikvidnosti do steaja u kratkom roku. Ili ako dolazi do pada poslovne aktivnosti. Firma gubi poslove i gasi se. Kada razmatrate osnovanost pretpostavke kontinuiteta poslovanja morate testirati ova 3 faktora.

Ako firma posluje sa dobitkom, ako ima dobar finansijski poloaj, ako su njene aktivnosti na jednakom ili viem nivou nego to su bile ranije, nemate razloga da sumnjate da je ova pretpostavka tana. Ako se sumnja u nastavak poslovanja i imate neke od ovih pokazatelja vi morate objasniti zato ipak mislite da e firma nastaviti sa poslovanjem. Firma radi sa gubitkom, a vi kaete firma e nastaviti sa radom, morate objasniti na temelju ega vi takav zakljuak donosite. ta moe biti razlog? Moete rei, u redu firma je ostvarila u proloj godi 51


51/331

5/13/2018


gubitke, ali je uradila sanacioni program firme, vlasnici su odluili da daju dodatni kapital, poverioci uestvuju u sanaciji sa tolikim iznosom sredstava ili odlaganjem naplate potraivan ili odricanjem od dela svojih potraivanja. To su onda razlozi zbog kojih vi uprkos tome verujete da e firma nastaviti sa radom i da e pretpostavka o kontinuitetu poslovanja biti ispunjena.

Akrualna (obraunska) osnova raunovodstva znai da se u finansijskim izvetajima iskazuju prihodi i rashodi i posledice koji oni izazivanju u trenutcima njihovog nastanka nezavisno od toga kada e doi do naplate prihoda, odnosno isplata rashoda. Odnosno, transakcije se obuhvataju kada nastanu, pri emu se prioritet daje trenutku nastanka prihoda, dok se rashodi povezuju sa prihodima koji su nastali. Znai, kada nastane prihod, vi priznajete prihod, i automacki priznajete ili poveenje aktive, ili smanjenje obaveze. Kad priznajete rashod, vi priznajete ili smanjenje aktive, ili poveanje obaveza. Priznavanjem prihoda i rasho

vi menjate i finansijski poloaj firme, a ne samo prinosni. ta znai konzistentnost prikazivanja?

MRS1 kae da morate kontinuirano primenjivati isti nain prikazivanja odreenih informacija finansijsim izvetajima. Forma i sadrina finansijskih izvetaja treba da budu nepromenjene u nizu sukcesivnih vremenskih perioda. K ada moete promeniti ili formu ili sadraj? a) Samo onda ako bi te promene bile u funkciji ispunjenja osnovnog cilja - pruanja stvarne slike imovinskog i finansijskog poloaja preduzea. U sluaju da nastanu znaajne promene u

poslovanju preduzea, tada, da bi se ispunili ciljevi finansijskog izvetavanja potrebno bi bilo promeniti formu i sadrinu. Ukoliko to nije sluaj, takve promene se ne mogu pravdati. Ne moete iz istog hira prikazivati promene svake godine drugaije. Moraju biti veoma ozbiljni razlozi da bi ste vi promenili formu i sadrinu. b) Jedan od tako ozbiljnih razloga je uvoenje novog standarda. Ako se uvede novi standard koji do tog trenutka nije postojao, i ako on na drugaiji nain odreuje bilansiranje odreenih dogaaja u odnosu na dosadanju praksu. Naravno da e prva primena tog standarda naruiti uporedivost finansijskih izvetaja. Ali taj razlog se smatra dopustivim, prihvatljivim, jer jednom sa primenom tog standarda morate jednom otpoeti. Tada ete samo objasniti koje su posledice primene tog standarda. ta znae materijalnost i agregacija?

U finansijskim izvetajima treba iskazati sve vane stavke odvojeno i sve informacije koje su bitne morae biti iskazane kao posebna pozicija. Beznaajne stavke moete sabirati, moete iskazivati zajedno po grupama, vodei rauna kada ih grupiete tj. o njihovoj prirodi. Srodne stavke morate da grupiete u jednu poziciju. Ovo je vano jer kada sabirate beznaajne stavke 52


52/331

5/13/2018


njihovim zbirom dobijate informaciju koja jeste vana. Moda pojedinano gledano dobici n prodaji imovine nisu znaajni. Dobici na prodaji hartija od vrednosti su 50, dobici na prodaji osnovnih sredstava su 30, dobici na prodaju materijala su 20. Kad ih pokaem svako za sebe, i ne predstavlja nikakav iznos u odnosu na ukupan prihod moje firme. Ali kada sve to zajedno saberem i kaem da prodajom imovine je ostvaren dobitak od 100, ta informacija onda ima svoju teinu. To su informacije koje je doputeno sabrati i iskazati kao ostali prihod, a ne moram ii pojedinano po stavkama. K ada

je doputeno da prebijete neke informacije? K ada je doputeno saldiranje? K ada doputeno odustajanje od primene bruto principa?

Pravilo koje treba koristiti prilikom utvrivanja odgovora na ovo pitanje ili kojim treba da se rukovodite kada u praksi testirate ta uraditi, da li ii na bruto ili neto princip, je sledee: da samo onda ako neki posebni standard doputa kompenziranje, to moete uraditi. Samo ako se standardu kae da je kompenziranje doputeno, moete koristiti neto princip. U svim drugim

sluajevima koristi ete bruto princip. K ada standardi doputaju neto princip? Onda kada prihodi i rashodi potiu iz iste transakcije i kada nisu znaajni. Kada vi kaete dobitak na prodaji hartija od vrednosti iznosi toliko, taj dobitak je razlika izmeu prodajne vrednosti hart od vrednosti koja predstavlja prihod i nabavne vrednosti prodatih hartija od vrednosti, koje prestavljaju rashod. Poto prodaja hartija od vrednosti za preduzee predstavlja sporadinu aktivnost koja nije osnova postojanja preduzea, i poto ovi prihodi i rashodi potiu iz iste transakcije, onda je doputeno da vi ne iskazujete u bilansu uspeha prihode od prodaje hartija vrednosti, rashode od prodaje hartija od vrednosti nego da kaete da je samo dobitak ili gubita

na prodaji hartija od vrednosti toliki. Tako smatra da time neete uskratiti vanu informacij korisnicima finansijskim izvetajima. Tu stesevrili saldiranje. K ada

dati uporedne informacije?

Uporedne informacije dajete uvek. To je vano pravilo. U finansijskom izvetaju za tekuu godinu, ide podatak za tekuu godinu, a do njega ide odmah kolona podaci za prethodnu godinu. Kada gledate samo jedan bilans vi moete uporeivati tekuu sa prethodnom godinom U napomenama koje se sastavljaju uz finansijske izvetaje daju se tri do pet prethodnih godin

Vi dajete mogli podatke u napomeni za tekuu godinu, iZahtev dajete podatke za prethodne tri godine da b korisnici uoiti razvoj visine date pozicije. za pruanjem uporedivosti podataka ne odnosi se samo na finansijske izvetaje, nego se odnosi i na napomene uz finansijske izvetaje.

53


53/331

5/13/2018


je re o tome kako bilans treba da izgleda , MRS 1 nee vam rei da treba da bude formi lista ili u fomi konta. To ostavlja preduzeu da samo odredi ili da odredi drava za njeg kao to je to kod nas. Ali u MRS 1 navode se podaci koje bilans mora da sadri. Moete vi da formu kakvu hoete, moete vi ii u dublje ralanjavanje ako hoete, ali morate dati podatke koji su u standardu navedeni. K ada

Z

da stoji je too bilans, naziv subjekta o ijem je preduzee bilansu re.ili jeatim Prvo stojatimora naznaka da liiji je re bilansuodnosno koji je sastavljen za pojedinano re omor bilansu grupe. Mora da stoji bilans preduzea tog i tog ili bilans grupe te i te. Zatim mora staj dan bilansa. Bilans bez dana je nevaei bilans! Bilans je kao slika, kao fotografija napravljen u odreenom trenutku. Kao to vam fotografija bez datuma ne znai mnogo, tako vam i bilans bez datuma ne znai mnogo. Jer prvo pitanje koje ete vi sebi postaviti je kada je imovina firm izgledala ovako kako to bilans pokazuje. Ako nemate pravi i pouzdan odgovor na to pitanje, bilans vama nita ne znai. Finansijski izvetaj mora sadrati dan bilansa ili period. Period je relevantan za bilans uspeha, za izvetaj o novanom toku i za izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu. Bilans stanja je trenutna slika, a ovo su izvetaji o transakcijama nastalim u odreenom vremenskom periodu. I uvek mora stajati u kom periodu- rezultat ostvaren u periodu od 1.12 do 31.12. Sta jo mora stajati? Zatim mora stajati izvetajna valuta, tj. u kojo valuti je bilans sastavljen (u evrima, u dinarima, u dolarima). Valuta u kojoj su sastavljeni izvetaji oznaava se izvetajna valuta. Izvetajna valuta je po pravilu valuta zemlje u kojoj im sedite firma o ijem je izvetaju re. Doputeno je meutim (standard ne insistira na tome) d izvestaji neke firme budu sastavljeni i u nekoj drugoj valuti. Sve firme u Crnoj Gori sastavljaj izvetaj u evrima, a evro nije crnogorska valuta. K ada se firme odluuju da umesto valute zemlje, kao izvetajnu valutu uzmu neku drugu valutu? Obino u inflatornim uslovima. Kada j bila hiperinflacija '93 ovde, kad god smo hteli da radimo neku analizu, pretvarali smo bilanse marke, jer iz onih grdnih cifara u dinarima nita se nije moglo videtei. Morali smo prevesti u neku vrstu valutu da bismo videli odnose u bilansu stanja, bilansu uspeha (odnos izmeu prihoda i rashoda, odnos izmeu dobitka i kapitala). Kod konsolidovanih bilansa (kod bilansa grupe) ako neka jaka zavisna firma predstavlja, u stvari, centar grupe, izvetajna valuta moze biti u valuti zemlje u kojoj ta velika zavisna firma ima svoje sedite. Ne mora biti valuta zeml u kojoj sedite ima matino preduzee, ali mora na bilansu pisati i mora biti objanjeno zato, napomenama. I na kraju mora biti naveden stepen preciznosti. On pokazuje da li je bilans iskazan u dinarima ili parama, u hiljadama dinara ili u milionima dinara.

finansijskih izvetaja za velika preduzea je obaveza . Najvei broj preduzea tu svoju obavezu ispunjava tako to stavi na sajt finansijske izvetaje i time se smatra da je ova obaveza objavljivanja ispunjena. Izbor termina za objavljivanje je stvar bilansne politike preduzea. Uprava preduzea bira kada je za nju najpogodnije da objavi svoje finansijske Objavljivanje

54


54/331

5/13/2018


izvetaje. MRS 1 kae da bi period od est meseci nakon dana bilansa bio period do koga bi bilansi trebalo da budu objavljeni. Znai najkasnije est meseci od dana bilansa bi trebalo izvetaje objaviti. 1. Bilans stanja

ta se sve trai da bude iskazano u bilansu stanja? informie?

O

emu bilans stanja mora da

Zahteva se da stalna imovina i obrtna budu odvojene. Da li ete iskazati prvo obrtnu ili stalnu to je stvar vaeg izbora, tj. da li ete izabrati princip rastue ili princip opadajue likvidnosti. Ako izaberete princip opadajue likvidnosti, prvo e stajati gotovina, a na dnu osnovna (stalna imovina. Takav bilans imaju banke. Kod banke je na prvom mestu gotovina i gotovinski ekvivalenti, pa plasmani, krediti, pa onda stalna sredstva. U pasivi su dospele obaveze, pa

dospeli krediti, a na kraju sopstveni kapital. Kod preduzea je obino obrnuto. Obrtnom imovinom se smatra ona koja se oekuje da e biti realizovana, odnosno koja se dri radi prodaje ili potronje u toku poslovnog ciklusa kao i ona koja se dri na zlihama radi trgovine, oekuje se da e biti realizovana u toku 12 meseci od dana bilansa. Takoe se obrtnom imovinom smatraju gotovina i gotovinski ekvivalenti, ija upotreba nije niim ograniena. Sv imovina koja ne ispunjava napred navedene zahteve smatra se stalnom imovinom. Kako god klasifikovali pozicije u bilansu obavezno treba prezentirati sledee: * U aktivi:

1. podaci o nekretninama, postrojenjima i opremi (pod nekretninama se misli i na zemljite), 2. podatke o nematerijalnim ulaganjima i dugoronim plasmanima, 3. podatke o ueima u kapitalu drugih lica po NV,

Ovi podaci: 1,2,3 jednim imenom se nazivaju stalna imovina koja mora biti makar ovoliko ralanjena. 4. potraivanja od kupaca i ostala potraivanja 5. gotovina i gotovinski ekvivalenti 6. ostale finansijske delove imovine 7. zalihe 55


55/331

5/13/2018


Obrtnu imovinu ine: 4,5,6,7. To je jedan dosta plitak stepen ralanjavanja stalne i obrtne imovine, ali se to predstavlja minimum. Najmanje mora ovo. * U pasivi:

1. dobavljai 2. potraivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS-12 (re je o standardu koji niko ne primenjuje. On se bavi odnosom izmeu poreza koji plaamo po osnovu poreskog bilansa poreza koji bismo platili da je poreska osnova za utvrivanje trgovinski poslovni bilans. Posto su dobitak u poreskom i dobitak u poslovnom bilansu razliiti, razliita je i visina poreza. Ovaj standard se bavi odgoenim poreskim obavezama, odnosno poreskim sredstvima. Dato je u pasivi jer moe biti ili potraivanje ili obaveza. Ako smo platili vie imamo odloeno poresko sredstvo, a ako smo platili manje imamo odloenu poresku obavezu) 3. rezervisanja 4. uzeti krediti

5. manjiski interesi (oni se ne pojavljuju kod pojedinanih preduzea. Manjinski interes je deo kapitala koji pripada manjinskim akcionarima. Manjinske akcionare imamo kada matina firma u zavisnom preduzeu ima veinsko ali ne i 100% uee. Ako firma A poseduje 100% kapitala u firmi B, manjinskog interesa nema. Firma B je u potpunoj svojin preduzea A. Ako firma A ima 75% kapitala firme B, tada firma A ima kontrolu i veinsko uee u fimi B, ali nije potpuni vlasnik. 25% kapitala imaju spoljni akcionari u odnosu na celinu koju ine firma A i firma B. Spoljni akcionari oznaavaju se kao manjinski akciona I kada izvetavamo duni smo da u bilansu grupe iskaemo koliko kapitala grupe pripada matinoj firmi A, a koliko pripada akcionarima. Manjinski interes je pozicija preko koje se iskazuje uee manjinskih akcionara u kapitalu grupe. Kod pojedinacnog preduzea te pozicije nema), 6. upisani kapital i rezerve. * Obavezne dodatne informacije: - broj odobrenih akcija - broj izdatih, uplaenih i neuplaenih akcija - prava i ogranienja po osnovu vlasnitva 56


56/331

5/13/2018


- vlasnici akcija - rezerve preduzea - iznos neisplaenih dividendi.

2. Bilans uspeha

U bilansu uspeha pretpostavljeni minimum ralanjavanja podrazumeva ralanjavanje na: - prihode - rezultat operativne aktivnosti - uee dobitaka i gubitaka pridrzenih preduzea, kao i efekti zajednikih poduhvata - poreski rashodi - dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti - vanredne stavke - manjinski interes - neto dobitak ili gubitak.

K oje

metode bilansiranja uspeha Sandard doputa?

Prema MRS 1 sastavljaima FI na raspolaganju su metoda ukupnih trokova i metoda trokov prodatih uinaka. Pomenute metode se meusobno razlikuju prema tome kako iskazuju rashod i prihode. Za potrebe metode ukupnih trokova, trokovi se moraju klasifikovati po vrstama, dok za potrebe metode trokova prodatih uinaka, potrebno je klasifikaciju izvriti po mestima i nosiocima trokova. Prihodima se kod metode ukupnih trokova smatraju kako realizovani tako i nerealizovani uinci, a po metodi trokova prodatih uinaka samo realizovani uinci.

57


57/331

5/13/2018


3. Izvetaj o promenama na kapitalu

Ovaj izvetaj namenjen je vlasnicima preduzea. On mora da sadri najmanje sledee informacije:

-- neto gubitak za izvetajni period svakudobitak stavkuili prihoda i rashoda, dobitak i gubitak, koji se saglasno drugim raunovodstvenim standardima tretiraju kao dirktno poveanje ili smanjenje kapitala - kumulativni efekat promenau raunovodstvenoj politici i ispravku fundamentalnih greaka do kojih se dolo na osnovu podataka i testova MRS 8 4. Izvetaj o novanim tokovima

Ovaj izvetaj slui za ocenu likvidnosti jer sadri prilive i odlive gotovine koji nastaju p osnovu: - operativne aktivnosti - finansiranja - investiranja 5. Beleke uz finansijske izvetaje

Treba da prikau:

- osnove na kojima su pripremljeni finansijski izvetaji i specifine raunovodstvene politike koje su odabrane i primenjene na znaajne transakcije i dogaaje - informacije ije je objavljivanje obavezno prema MRS, a nisu iskazane u izvetajim - dodatne informacije koje nisu prikazane u izvetajima, a ije je poznavanje nuno da bi korisnici doneli ispravne zakljuke.

58


58/331

5/13/2018


Meunarodni raunovodstveni standard trideset osam - MRS 38 Nematerijalna imovina Bilans stanja Aktiva

Pasiva

1. Neuplaeni upisani kapital 2. Nematerijalna ulaganja 3. Materijalna ulaganja 4. Finansijska ulaganja 5. Zalihe 6. Potraivanja 7. Gotovina

1. Sopstveni kapital 2. Rezervisanja 3. Dugorone obaveze 4. Kratkorone obaveze 5. PVR

8. AVR V rednosti

za procenjivanje pozicija bilansa stanja

U skladu sa naelom istorijskog troka, vrednost bilansnih pozicija se moe utvrditi ili po nabavnoj ili po ceni kotanja. I Nabavna vrednost

Nabavna vrednost koristi se za procenjivanje imovine steene kupovinom i obaveza. Imovina steena kupovinom i obaveze procenjuju se po nabavnoj vrednosti, dok se sopstveni uinci preduzea (nedovrena proizvodnja i gotovi proizvodi) procenjuju u visini cene kotan

Nabavna vrednost predstavlja zbir fakturne vrednosti i zavisnih trokova nabavke. Fakturna vrednost je iznos koji plaamo dobavljau za kupljeno sredstvo. Svi komercijalni

popusti koje dobijemo od dobavljaa (rabat i bonifikacija) smanjuju fakturnu vrednost. Neto fakturna vrednost je fakturna vrednost umanjena za dobijene popuste. Zato ne i kasa skonto kad je i on popust? To je finansijski prihod i neme veze sa visinom nae obaveze prema dobavljaima, niti sa nabavkom neposredno. Ima veze sa izmirenjem obaveza. Zavisni troko nabavke nastaju, i njihova visina je neposredno pod uticajem mesta isporuke. Da li e biti zavisnih trokova nabavke i kolika e biti njihova visina, zavisi od toga kako je ugovorom o kupoprodaji definisano mesto isporuke. Kad god je mesto isporuke magacin kupca, zavisni 59


59/331

5/13/2018


trokovi nabavke su ravni nuli, a nabavna vrednost je jednaka fakturnoj vrednosti. Zavisni trokovi obuhvataju trokove utovara, istovara, osiguranja, prevoza, montae, carine - kaemo sve izdatke koji moraju nastati da bi sredstvo bilo privedeno nameni. A to znai ako je re o materijalu, da bi sredstvo bilo uskladiteno, a ako je re o osnovnom sredstvu da bi sredstvo bilo sposobno za korienje.

Prvo koje seu vezi moesapostaviti kada je re otreba zavisnim trokovima nabavke tog je da li trokov sporapitanje koje imamo nabavkom sredstva da uraunamo u nabavku sredstva ili ne? Npr. kupujemo zemljite, napravljen je ugovor o kupoprodaji, pojavljuje se vlasnik parcel odmah do nas i tvrdi da ima pravo pree kupovine i trai ponitenje ugovora koji smo sklopili sa prodavcem. Da li e trokovi spora koji emo voditi, a koji e neminovno nastati biti uraunati kao zavisni trokovi nabavke? Ako smo u trenutku sklapanja ugovora bili svesni injenice da je spor mogu i da e moda takvi trokovi nastati, onda takve trokove treba uraunati u nabavnu cenu. Ukoliko pri utvrivanju kupovne cene nismo oekivali spor i trokove koje e on sa sobom povui, onda ti trokovi ne treba da budu uraunati u cenu. Sli pitanje je i kod kupovine zemljita, da li trokove ruenja graevinskog objekta koji se na njem nalaze uraunati u nabavnu cenu? Ako se sa tim trokovima raunalo u trenutku nabavke, ond ih raunamo, ali u koliko smo naknadno odluili da ruimo, onda ne. Ako taj materijal od ruenja prodamo i ostvarimo odreeni prihod, onda trokove ruenja umanjujemo za visinu prihoda, pa kao zavisni troak raunamo samo onu razliku koja nije pokrivena. Ako su zavisn trokovi ruenja 5000, a prodali smo crep sa kue jer nismo to razbijali za 2000, onda u zavisn trokove uraunavamo samo 3000 (samo ono to nije pokriveno).

kakopitanjem emo utvrditi nabavn Jedno od pitanja koje serazmenom odnosi generalno na nabavku, glasiovim vrednost sredstava dobijenog ? Standardi koji se bave su standard 16 38 i 2. Ako se vrednost sredstva stie razmenom, onda se njegova vrednost odreuje u visini f vrednosti sredstva koje je dato u zamenu. Ne onog koje smo primili, nego onog koje smo mi dali. Ukoliko se dogodi da je fer vrednost sredstva koje dajemo u zamenu via ili nia od vrednosti sredstva koje dajem u zamenu, onda e vrednost sredstva koje smo primili biti jednaka vrednosti sredstva koje sam dali umanjena za izvrenu doplatu ili uveana za primljen iznos. Dajemo sredstvo ija je vrednost 100, dobijamo sredstvo ija je vrednost 90. Posto te vrednosti nisu jednake, mi emo traiti doplatu od 10. Doplata od 10 e svesti fer vrednost ko ustupamo na vrednost sredstva koje primamo. Ukoliko bi se desilo da mi dajemo sredstvo od a druga strana uslovljava razmenu doplatom od 10, onda bi ta naa isplata koju smo izvrili uveala vrednost fer sredstva koje smo dali i dala fer vrednost sredstva koje u trenutku imamo odnosno koje smo stekli kroz razmenu. Ukoliko nema doplate, to je fer vrednost datog sredstv Ukoliko postoji isplata ili doplata, moramo korigovati fer vrednost za iznos isplaenog ili naplaenog iznosa. 60


60/331

5/13/2018


K ako

emo utvrditi vrednost sredstva koje smo kupili u grupi?

esto se desava da se prodaje itava proizvodna linija koju ine tri meusobno povezane maine (ne samo jedna maina) i postoji jedna cena za tu mainu. Ako mi kupimo tu proizvod liniju i elimo da je uvedemo u nae knige, imamo problem kako da vrednujemo savaku pojedinanu mainu koja ini deo te proizvodne linije. Pitanje je kako emo plaeni iznos

raspodeliti na svaku jer smo mi zaOnda sve tri platili jedan iznos? utvrujemo Mi uopte ne znamo kolika je cena svake mainu, maine pojedinano. kod takvih kupovina koliko na tritu vredi takva linija. Mi na tritu moemo saznati vrednost svake maine pojedinano. M emo se raspitati koliko nove maine kotaju. Zatim emo izraunati koliko je procentualno uee vrednosti svake maine u vrednosti ukupne linije. Onda emo taj procenat primeniti na iznos koji smo paltili. Ako nove maine kotaju 180 000-maina A 60 000, B 30 000, C 90 00 Procentualno 60 000/180 000 je 33.33%, 30 000/180 000 je 16.67%, a 50 000/180 000 je 50% Ako smo staru korienu liniju paltili 120 000 , onda na ovu vrednost primenjujemo procente dolazimo do vrednosti pojedinanih maina iz ove linije. Onda je maina A 40 000,B 20 000, C 60 000. K ako

emo odrediti vrednost maina ako smo za nabavku maina dobili subvenciju drave? K ako emo tretirati dobijenu dotaciju ili subvenciju drave?

Vrlo esto drave u svojoj politici imaju pored fiskalnih i nefiskalne ciljeve. Vrlo esto one podravaju preduzea u odreenim namerama. Drava e esto dati za svako investiranje u pograninim podrujima subvenciju u visini polovine nabavne vrednosti instalirane opreme. Drava ima interes da zadri stanovnitvo u pograninim podrujima, da se ono ne iseljva. Mada obavljanje aktivnosti u podrujima koja nisu neto naroito dobro saobraajno povezan izaziva znatno vie trokove, nego da se ta ista proizvodnja obavlja u gradu. Drava eli da preko subvencija kompenzira tako visoke trokove i da navede preduzea da investiraju u takvim podrujima. Tada za svaku mainu koju nabavljate, polovinu plaa drava. Tada se postavlja pitanje kako te te maine bilansirati. ta predsavlja za vas njihova nabavna vrednost? Da li je nabavna vrenost iznos koji ste platili umanjen za iznos dotacije koju ste dobili ili je nabanva vrednost

pun iznos,50 a dotacija poveava kapital ili neto amortizacije tree? Mene imati u sutini ta 50 plaena 000 kota 000. Dakle ja u na ime trokova samo 000 i maina odmah od u 100 bit jako retabilan. Da li emo tada imati pravu predstavu o svom rentabilitetu ako uradimo tako? jedne strane, imaete nie trokove i vii rezultat, a sa druge strane angaovani kapital e biti manji, pa e sopa prinosa biti po dva osnova vea nego to treba da bude. Jer kada uveani dobitak (jer je amorizacia nia nego to bi bila, da dotacije nije bilo) stavimo u odnos sa kapitalom koji je nii (jer smo pokazali da radimo sa manjim kapitalom nego to to jeste) 61


61/331

5/13/2018


dobijamo veu stopu prinosa. Predstva o naem rentabilitetu sigurno nee biti prava. To nije dobro reenje. ta je naredna mogunost. Ne moemo se praviti kao da dotacije nije ni bilo i tretirati to kao poveanje sopstvenog kapitala, jer e se u tom sluaju slika o poveanju naeg kapitala deformisati. Kao da je taj kapital porastao iz interne snage, a ne da nam ga je dala drava da bismo pokrili visoke trokove jer poslujemo u tom podruju. Postoji poseban standa koji se bavi ovim pitanjem-MRS 20. On se zove dravne pomoi. On trai da se nabavna vrednost sredstva uvede na uobiajeni nain, fakturna vrednost plus zavisni trokovi nabavke. Otpisivanje tog sredstva treba da se vri po punoj nabavnoj vrednosti ali trai da se dotacija tretira kao odloeni prihod, a ne kao poveanje kapitala. Iznos koji dobijemo iskazujemo kao odloeni prihod u pasivi i svake godine kada obraunamo pun iznos amortizacije, obraunavamo i srazmeran deo dotacije kao prihoda. Ako ste dobili dobili 50.000 dotacije, ve trajanja maine 5 godina, vrednost maine 100 000, vi ete imati kao troak amortizacije 20 0 (100 000/5) i svake godine ete 1/5 dotacije koja iznosi 10 000 tretirati kao prihod. Kakav e uticaj imati na vas raun uspeha? Konano dejstvo na na raun uspeha imae 10.000 trokova

amortizacije, iako su oni 20 000, ali prihode poveavamo za 10.000, pa se rezultat smanjuje p osnovu korienja ovih sredstava za 10.000. To je neto rezultat prihoda i trokova, ali ste u bilansu uspeha jasno iskazali vae pune trokove i pokazali koliko se vai prihodi poveavaju zahvaljujui ovoj dotaciji. Uticaj na rezultat e biti isti ali e informacije za korisnike biti potpunije. K ako

tretitamo zavisne trokove za vie sredstava?Da li je doputeno ii na planiranje trokova i ako se ide na stvarne trokove, kako izvriti njihovu podelu na sredstva koja su pribavljena u toj nabavci?

Ako se jedna nabavka odnosi na vie razliitih sredstava, zavisni trokovi nabavke koji su zajedniki za sva sredstva iz te nabavke, dele se na racionalnoj osnovi. Pokuava se pronai baza koja e na najbolji nain odslikati odnos ili uzrokovanje troka od strane datog sredstva. praksi se najee koriste dva kriterijuma za pravilnu alokaciju zavisnih trokova. Za trokove utovara, istovara i prevoza kao racionalna osnova pojavljuje se koliina ili teina sredstava. A prevozite 5 maina od kojih je jedna teka 500 kg, a druga 5t, sta mislite kako teba podeliti trokove? Od ega e zavisiti visina trokova? Od teine. Trokovi carine i osiguranja raspodeljuju se srazmerno fakturnoj vrednosti. Oni e esto u fakturi osiguravajueg drutva i naravno u uvoznoj carinskoj deklaraciji biti ak podeljeni na pojedinana sedstva, jer carina nikad ne carini sve maine, nego carini mainu po mainu. Ali ako ti trokovi nisu podeljeni tamo, onda e, kao kod materijala, biti podeljni prema fakturnoj vrednosti.

62


62/331

5/13/2018


Proli put sam poela da vam govorim o pravilima za procenjivanje imovine preduzea, i rekl sam o nabavnoj vrednosti kao merilu za procenjivanje, inicijalno vrednovanje imovine. Objasnila sam vam ta je to nabavna vrednost i zavisni trokovi nabavke i kada pojedini zavis trokovi tj. izdaci za sticanje mogu biti ukljueni u nabavnu vrednost.

Pored inicijalnog vrednovanja uvek postoji tzv. naknadno procenjivanje imovine o kojem em govoriti kada budemo radili vrednovanje pojedinih bilansnih pozicija, a sada elim da vam pokaem jo jedan problem koji moe da se javi pri procenjivanju a to je:

P roblem

tretmana naknadnih izdataka

Znai kada ste stekli neko sredstvo, ve ga koristite, a onda se u vezi sa tim sredstvom pojave jos neki dodatni izdaci i onda se uvek kod sastavljaa finansijskih izvetaja javlja pitan ta raditi sa ovim izdacima. Da li ove izdatke treba tretirati kao troak, odnosno rashod period u kome su nastali ili moda za visinu tih izdataka treba poveati tu vrednost sredstva koji su te izdatke uslovili.

Odgovor na ovo pitanje se formulie na bazi onih pravila za priznavanje sredstava. Zna kada je re o izdacima za tekue odrzavanje sredstava, kada je re o stalnoj imovini takvi izda nemaju sposobnost aktiviranja. Znai oni e uvek nesporno biti tretirani kao troak odnosno rashod perioda. Ali ako su izdaci sraunati na to da izvre znaajno produenje veka trajanja sredstva, da dovedu do smanjenja trokova koje to sredstvo izaziva, da poveaju kvalitet proizvoda koji se korienjem datog sredstva ostvaruje onda takvi izdaci imaju sposobnost aktiviranja. Zasto? Zbog toga to je evidentno da e takvi izdaci u budunosti doneti preduze ekonomske koristi, a to znai da ispunjavaju onaj uslov da budu aktivirane odnosno da budu tretirani kao sredsvo. Znai, za visinu takvih izdataka izvrie se poveanje vrednosti sredstva Primer: kada bi smo radili adaptaciju neke prostorije kojoj bi ste u potpunosti promenili

namenu, onda takvi izdaci za buduih adaptaciju mogli biti aktivirani jer ste adaptacijom stvorili mogunosti za bi ostvarenje nekih ekonomskih koristi. Kada uradite takvu vrstu adaptacije sredstva ili bilo kakvu drugu rekonstrukciju sredstva vi ete za vrednost izdataka poveati vrednost sredstva. Znai sadanju vrednost sredstva ete poveati za vrednost izvren izdataka. Kada e ti izdaci postati troak? Oni e biti rasporedjeni kao troak na preostali vek trajanja sredstva, ako je re o osnovnom sredstvu tj. sredstvu iji je vek trajanja dui od godin dana. 63


63/331

5/13/2018


Dileme nema kada su u pitanju obrtna sredstva. Da li se kod obrtnih sredstava mogu javiti naknadni izdaci? Seate li se materijala na obradi i doradi koji smo radili u prvoj godini. ta biva kada mi kupimo zalihe, formiramo njihovu nabavnu vrednost, nabavnu cenu a onda te zalihe poaljete na obradu i doradu da biste ih mogli koristiti u procesu proizvdnje. ta smo radili sa trokovima obrade i dorade? Mi smo poveavali vrednost materijala, seate se pravil da se za vrednst izdataka koji su izazvani obradom i doradom poveava vrednost materijala. T je potpuno isto pravilo koje vai i za vrednost osnovnih sredstava, znai ako e iz tog izdatka budunosti priticati ekonomske koristi taj izdatak treba aktivirati. Ako nema koristi onda dati izdatak treba tretirati kao troak tj. rashod datog obraunskog perioda. II C ena kotanja

Pod cenom kotanja podrazumevaju se trokovi proizvodnje nekog uinka rasporedjeni na jedinicu proizvoda, ili to je zbir trokova proizvodnje, uslovljen proizvodnjom nekog proizvoda.

Cena kotanja moe biti utvrdjena na nekoliko naina, odnosno sadrina cene kotanja moe biti utvrdjena na nekoliko naina. Kada utvrdjujete cenu kotanja onda prvo treba da indetifikujete trokove koji mogu biti ukljueni u cenu kotanja. Znai kaemo da su to troko koji imaju sposobnost aktiviranja. U shvatanju ekonomije preduzea sposobnost aktiviranja imaju: 1. trokovi materijala za izradu tj. direktan meterijal

2. zarade izrade, to su zarade radnika koji rade neposredno u proizvodnji tj. direktni ra

3. posebni pojedinani trokovi - to je troak koji nastaje u vezi sa nekim proizvodom i koji se za njega moe direktno vezati, a nije uobiajen za neke druge proizvode. Na primer proizvodite nametaj i uobiajena garnitura koju radite je presvuena meblom. Dobijete porudbinu od kupca koji insistira da umesto mebla bude koa - to je poseban pojedinacni troak. Ne samo koa kao materijal. Koa e biti materijal direktne izrade, ali razlika u ostalim trokovima. Jer presvui meblom i koom nije ba isto. Ili zahteva neke posebne naine izrade Oni e rei standardna cena je ta ali ako hoete jo to onda e cena biti ta i ta, jer to je

pojedinani troak koji se moe vezati za pojedinacni proizvod. 4. opti trokovi proizvodnje - to su trokovi koji nastaju u vezi sa proizvodnjom ali koj se ne mogu direktno vezati za proizvod. Kao to su amortizacija koja se vremenski obraunav Mi znamo da se maina koristi za proizvodju datog proizvoda ali koliko ne mozemo direktno utvrditi, moramo se koristiti nekim od kljuceva za raspodelu, recimo vremenom proizvodnje datog proizvoda. Zatim zarade radnika koji ne rade direktno na proizvodnji, ali rade u 64


64/331

5/13/2018


proizvodnji, kao to je zarada poslovodje, trokovi grejanja, osvetljenja, trokovi odravanja maina jesu trokovi proizvodnje ali nisu direktni vec predstavljaju opte troskove.

Osim trokova materijala, trokovi zarade, posebni pojedinani trokovi i opti trokov proizvodnje se esto nazivaju trokovi konverzije. ta znai trokovi konverzije. To su trokov prerade. Znai koliko mene kota prerada tog materijala u gotov proizvod. To su trokovi koji nastaju da bi se od tog materijala napravio gotov proizvod. U MRS 1 trokovi direktnog materijala i trokovi konverzije (trokovi direktnog rada, posebni pojedinani trokovi, opti pojedinani trokovi) ine cenu kostanja. Da li se jo neki trokovi mogu ukljuciti u cenu kotanja?

U nekim standardima doputa se da se u cenu kotanja ukljue i drugi trokovi uz uslov da su oni izazvani neposredno datim proizvodom. U te trokove koji mogu biti, ali ne moraju, ubrajaju se recimo trokovi finansiranja, trokovi projektovanja i nadzora - u gradjevinarstvu, gradjevinska firma e uvek u cenu kotanja nekog objekta uraunati i toak projektovanja i troak nadzora tog objekta. Zato to se ti trokovi mogu direktno vezati za objekat, odnosno izgradnja tog objekta je izazvala te trokove.

Trokovi finansiranja - time se bavi MRS 23 koji se zove trokovi pozajmljivanja, i koji dopusta da, ako ste uzeli kredit za nabavku datog sredstva za proizvodnju odredjenog proizvoda radi izvoza, i odobravaju kredit za proizvodnju tih proizvoda, znai kredite kojima ete vi kupiti materijal, proizvesti proizvod i onda taj proizvod izvesti ali kao zalog daete vas ino-potraivanja ili ete nam ustupiti deo vaeg deviznog priliva. Ta kamata po osnovu kredit koji ste vi uzeli da bi te proizvode proizveli moe biti ukljuena u cenu kotanja. Jer to nije bil koji kredit koji ste vi uzeli uopte za poslovanje. Nego je to kredit koji je strogo namenski uze za proizvodnju tog proizvoda. Otuda kamata postaje direktan troak proizvodnje i moe biti ukljuena u cenu koanja.

Postoji mogucnost i da se neki trokovi uprave aktiviraju mada je to uvek ostavljeno kao prav izbora, a ne kao obaveza. K oji

se trokovi ne mogu ukljuciti?

Ne moe se ukljuiti vanstandardna potronja. To znai da vi cenu kotanja utvrdjujete u visi trokova koji moraju nastati da bi se neki proizvod proizveo. Sve ono to potroite preko toga ne moete ukljuciti u cenu kotanja.

65


65/331

5/13/2018


Primer: pravite palainke i prospete mleko. To prosuto mleko je vanstandardna potronja. To nije neto to ste vi morali da potrosite da bi napravili palainke, to ne moete uraunati u cen kotanja. To ima tretman rashoda. Samo ono trokovi koji nastanu da bi se proizveo neki proizvod imaju sposobnost aktiviranja ukljuuju se u cenu kotanja. Sve preko toga nee biti uraunato u cenu koanja.

Kada je re o trokovima skladitenja, mogu biti ukljueni u cenu kotanja samo ako se odnose na skladitenje medjufaznih proizvoda. ta to znaci? Imate faznu proizvodnju i napravite poluproizvod i on se dalje skladiti da bi nakon nekog vremena bio uzet u doradu i sve tako« Trokovi skladitenja ovih poluproizvoda, u fazama izrade proizvoda, mogu biti ukljueni u cenu kotanja zato to su oni neposredno izazvani proizvodnjom tog proizvoda. Proizvodnju nije mogue organizovati ako nema skladitenja poluproizvoda izmedju pojedini faza. Zato oni imaju sposobnost aktiviranja. Ostali trokovi skladistenja kao, to su skladita materijala ili gotovih proizvoda ne mogu biti ukljueni u cenu kotanja.

Naravno trokovi uprave se uglavnom tretiraju kao rashod perioda, jer se ne mogu direktno vezati za uinak. Samo izuzetno kada bi postojala veza izmedju datog proizvoda i troka uprave mogli bi ste izvriti ukljuenje. I trokovi prodaje nikada nemaju sposobnost aktiviranja. I oni se uvek tretiraju rashodima perioda. Za trokove uprave vai kao pravilo, ali samo kao izuzetak moemo ukljuiti u cenu kotanja. Znai, ta ne moemo ukljuiti u cenu kotanja: 1. vanstandardnu potronju, 2. trokovi skladitenja, osim ako je medjufazno skladitenje, 3. trokovi uprave, 4. trokovi prodaje, uvek SISTEM OBRAUNA TROKOVA Odnos

izmedju sistema obrauna trokova i kalkulacije

(pored sadrine, na visinu cene kotanja utie i odabrani tip kalkulacije, i odabrani sistem obrauna trokova)

Sistem obrauna trokova odredjuje koje emo trokove ukljuiti u cenu kotanja, koje grupe trokova, i odredjuje da li e u cenu kotanja ui stvarni ili planski troak. Postoje sistem obrauna po stvarnim i sistemi obrauna po planskim trokovima.

66


66/331

5/13/2018


izabrane trokove po sistemu, rasporedjuje na jedinice uinka. Sistem obrauna e nam rei koliko iznose trokovi po nosiocima trokova, a kalkulacija po jedinici cinka. To je veza, jer od odabranog sistema zavisi sadrina kalkulacije. K alkulacija

Ako se opredelimo za sistem obrauna po punim trokovima proizvodnje, onda e kalkulacija e izgledati: trokovi direktnog materijala + trokovi konverzije. Ako se opredelite za sistem obrauna po varijabilnim trokovima, sadrina kalkulacija biti: trokovi direktnog materijala, trokovi direktnog rada i samo opti varijabilni trokove. Znai nee biti ukljueni opti fiksni trokovi proizvodnje. Da li e biti ukljueni posebni pojedinani trokovi? Hoce, jer su i oni varijabilni troak. Zato se bira kalkulacija po varijabilnim trokovima? Kada imamo problema sa alokacijom optih fiksnih trokova. Raspored fiksnih trokova proizvodnje na jedinicu uinka moe biti teak. Moe biti teko pronai klju koji bi na racionalnoj osnovi rasporedio te trokove na proizvode.

Primer: proizodimo veliki broj proizvoda, razliite vrste u razlicitim koliinama. Jako je tek da nadjemo klju da rasporedimo trokove amortizacije ili grejanja na jedinicu proizvoda. Ponekad se smatra da je bolje da od takve alokacije odustati i fiksne trokove proizvodnje tretirati kao rashod perioda, nego pogrenom alokacijom transformisati cenu kotanja uinaka proizvodnje. Smatra se da je manja teta ako ne izvrimo alokaciju uopte, ako cenu kotanja utvrdimo u visini varijabilnih trokova, nego ako na bazi pogrenog kljua utvrdimo alokaciju fiksnih trokova i utvrdimo pogrene cene kotanja. ta se sve vrednuje u visini cene kotanja?

- zalihe nedovrene proizvodnje, - gotovi proizvodi,

- i rashodi izazvani prodajom gotovih proizvoda (ako imamo metodu trokova prodatih ucinaka (metoda obracuna rezultata)). ta mislite da li tanost kalkulacije cene kotanja ne ut tanost rezultata, ako obraun vrimo metodom ukupnih trokova? Tamo nemamo cenu kotanja prodatih proizvoda. Ali imamo korekciju vrednosti zaliha, a nju utvrdjujemo prema ceni kotanja. Znai visina rezultata uvek zavisi od realnosti cene kotanja, jer mi preko korekcije vrednosti zaliha ukupne trokove perioda svodimo na trokove prodatih proizovoda

Primer: Kada na rashodnoj strani imamo sve trokove i oni iznose 100. I ako kaete da imate poveanje vrednosti zaliha od 20, to znai da su nam zalihe gotovih proizvoda i nedovrene proizvodnje vee na kraju nego na poetku za 20. Oni su na suprotnim stranama bilansa uspeh ta je razlika izmedju njih? Ako od ukupnih trokova oduzmete trokove sadrane u zalihama neprodatih proizvoda dobijemo trokove prodatih proizvoda i oni su 80. A ta se dogadja ako 67


67/331

5/13/2018


imamo smanjenje zaliha za 120? To emo staviti na suprotnu stranu ali sa znakom minus. To isto kao da smo onih 20 dodali na onih 100. Trokovi prodatih proizvoda izose 120.

Ove dve metode razlikuju se samo po nainu prezentiranja rashoda, ne po visini! Uvek e rezultat biti isti. Zavisi samo da li rashode prikazujemo kao ukupne trokove minus trokove u neprodatim zalihama, ili plus trokovi u zalihama koje su prodate sada a proizvedene ranije il

ih iskljuivo kaotoga troak i nemate podatak o ukupnim trokovim Toprikazujete je jedina razlika. I zbog to prodatih korekcijuproizvoda prikazujete preko cene kotanja vi prkticno i ov preko tanosti cene kotanja odredjujete tanost periodinog rezultata. K alkulacija

po posebnim pojedinanim trokovima

Ona obuhvata: 1. trokove direktnog rada 2. trokove direktnog materijala 3. posebne trokove Znai potpuno pojedincne iskljuuje opte trokove proizvodnje.

P una

kalkulacija (kalkulacija po punim trokovima):

1. Trokove direktnog materijala 2. Trokove direktnog rada 3. Posebne pojedinacne trokove 4. optih Opte trokove proizvodnje varijabilnih trokova. tj. njihov deo - koji se sastoje iz optih fiksnih trokova i K alkulacija

po varijabilnim troskovima:

1. Trokove direktnog materijala 2. Trokove direktnog rada 3. Posebne pojedinane trokove 4. Opte varijbilne trokove Ne sadrzi opte fiksne trokove proizvodnje i nia je od pune za njihov iznos. Donja i gornja granica cene kotanja

Kada biramo cenu kotanja, jer tu postoji pravo izbora, mi moemo vrednovati ili po punoj ceni kotanja ili po varijabilnoj ili, teorijski, po pojedinanoj. 68


68/331

5/13/2018


Smatra se da je puna cena kotanja gornja granica cene kotanja. Donja granica je kalkulacija po varijabilnim trokovima. Kalkulacija po posebnim pojedinanim trokovima, po optoj oce ne treba da bude korienja za procenjivanje u redovnom finansijskom izvetavanju. Zato to smatra da bi tako utvrdjenja cena kotanja bila preoprezno odmerena. Smatra se da cene na tristu nikada nee pasti ispod varijabilnih trokova. Samo izuzetno je to mogue.

Sistemi obrauna trokova Ako imamo obraun po stvarnim trokovima, onda u cenu kotanja uraunavamo stvarn nastale trokove.

Ako imamo obraun po planskim trokovima, u cenu kotanja bie uraunati samo planski trokovi, a to znai da e sva prekoraenja trokova biti tretirana kao rashod perioda kao i trokovi neiskorienog kapaciteta. Tada svi neiskorieni fiksni trokovi moraju biti tretirani kao rashodi perioda. To je u skladu sa naelom uzronosti, jer proizvedeni proizvodi nisu izazvali te trokove. Standardni kapacitet

Kada radimo planiranje, nikada ne uzimamo tehniki kapacitet ve se polazi od oekivane proizvodnje u narednom periodu. Uzimamo u obzir sva smanjenja koja mogu nasta zbog remonta i onda kaemo da je to nas standardni kapacitet . Znai to nije na najvei mogu kapacitet, nego kapacitet koji preduzee koristi u nizu sukcesivnih vremenskih perioda, i koji uvek redukovan u odnosu na tehniki za gubitke koji nastaju kod izvrenja remonta.

BILNSIRANJE STALNE IMOVINE

NEUPLAENI UPISANI KAPITAL

Nalazi se na prvom mestu na strani aktive. Kod kojih pravnih formi se pojavljuje? Treba da znamo koje su karakteristika odredjenih pravnih formi preduzea. Jedna od kljunih karakteristika je odgovornost vlasnika. Ona moe biti neograniena i ograniena. Neogranien odgovornost imaju vlasnici inokosnih preduzea i ortakih drutava, dok se ograniena odgovornost odnosi na vlasnike drutava kapitala tj. drutava sa ogranienom odgovornou i akcijskih drutava. Odgovornost je vana zato to od stepena odgovornosti zavisi nain formiranja kapitala preduzea. 69


69/331

5/13/2018


drutava sa neogranienom odgovornou sopstveni kapital preduzea niti je propisan, niti je stalan, jer se smatra da je neograniena odgovornost vlasnika dovoljna garancija poverilaca. Interesi poverila koje drava treba da titi zatieni su time to svaki poverilac ima pravo da, za naplatu svog potraivanja zahteva prodaju celokupne imovine vlasnika. Znai vlasnik odgovara, ne samo imovinom uloenom u preduzee, nego celokupno svojom imovinom, pa je otuda, sa stanovita poverioca sasvim sve jedno da li se neka imovina K od

tretira kao imovina preduzea ili kao privatna imovina vlasnika. Idui tom logikom drava ne propisuje visinu uloenog kapitala, niti zahteva njegovu stalnost. to znai da se u knjigama takvih preduzea kapital vrednuje u visini uplaene vrednosti, odnosno unetog iznosa

drustva kapitala vlasnici za obaveze prema treim licima, koje nastaju iz poslovan odgovaraju samo onom imovinom koja je uloena u preduzee. Kao lice koje odgovara pojavljuje se samo preduzee, jer ono ima svojstvo pravnog lica (u sutini odgovornost je ipa na vlasnicima). Poverioci mogu naplatu svojih potraivanja traiti samo u visini imovine kojo raspolae preduzee. I poto je neto imovina garantna supstanca, a ne ukupna imovina vlasnik drava ovde propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala i insistira na stalnosti tog kapitala. Stalnosti, u smislu da se promena visini obavi po odredjenoj proceduri, da nema automatizma promeni visine tog kapitala kao kod drustava sa neogranienom odgovornou. Kod ovih preduzea, kapital e biti iskazan u visini upisanog kapitala, a da li e upisani kapital biti jedn uplaenom to zavisi od naina osnivanja drutva kapitala: K od

1. simultano - upisani kapital je jednak uplaenom 2. sukcesivno - upisani i uplaeni kapital nee biti jednaki, jer e vlasnici uplatiti samo de upisanog kapitala. Dakle, onaj iznos kapitala koji su vlasnici upisali, a jo nisu uplatili, bie iskazan preko pozici neuplaeni upisni kapital.

Kao zakljuak: ova pozicija se moe javiti samo kod drutava kapitala i samo onda kada se drutva osnivaju sukcesivno. Znai mozemo imati drustvo kapitala, a da nemamo ovu poziciju ako je drutvo osnovano simultano. Kada uzmemo bilans firme, i na vrhu aktive vidimo ovu poziciju, najmanje dve stvari moemo zakljuiti: 1. re je o drutvu kapitala 2. re je o mladoj firmi koja se nalazi u fazi osnivanja.

Kasnija izdavanja akcija nikada se ne mogu plaati na rate. Ako izdajemo drugo, tree kolo akcija, nema neuplaenog a neupisanog kapitala. To vai samo za prvo kolo akcija (kada drava eli da olaka osnivanje novih firmi). 70


70/331

5/13/2018

Ova


pozicija ima dvojak karakter:

1. Ona predstavlja korektivnu poziciju sopstvenog kapitala.

To znai, na strani pasive akcijski kapital ili udeli u osnovnom kapitalu bie iskazani u visini nominalne vrednosti upisanih udela odnosno akcija. Primer: Ako posmatramo bilans stanja u pasivi imamo akcijski kapital 100, a na strani aktive neuplaeni upisani kapital 30. Mi kaemo da je ova pozicija korektivna pozicija kapitala, zato to nominalnu vrednost upisanog kapitala koji je iskazan na poziciji akcijski kapital, svodi na uplaeni iznos, a to je 70. Zato kaemo da to korektivna pozicija sopstvenog kapitala. Za korisnika finansijskog izvetaja bitna su oba podatka. I koliko je upisano, jer na bazi njega procenjujemo sa kolikim kapitalom e ta firma nekom trenutku raspolagati, a uplaeni iznos nam govori sa koliko kapitala u datom trenutku t firma radi. I to to se nalazi na suprotnoj strani od akcijskog kapitala isto pokazuje da je njego korektivna pozicija. One se u bilansu nalaze jedna naspram druge i uvek zajedno itate te dve pozicije. 2. Ima karakter potrazivanja. I to je razlog zato se nalazi na strani aktive. To je potraivanje firme prema vlasnicima. Pokazuje potraivanje koje drutvo ima prema onim akcionarima koji su upisali, a jo nisu uplatili punu vrednost akcija. To je iznos koji e biti pretvoren u gotovinu.

Ova pozicija se moe razdvojiti protekom vremena na dve. Poto je krajnji rok da se uplati upisani kapital 2 godine od osnivanja firme, unutar te dve godine, prema odluci o emitovanju akcija ili udela mogu biti odredjeni rokovi u kojima akcionari moraju izvriti upla dela svoje obaveze prema preduzeu. Primer: Ako u odluci stoji da godinu dana nakon osnivanja akcionari, moraju uplatiti polovinu od neuplaenog a upisanog kapitala, i ako bi se desilo da je taj trenutak pred samo sastavljanje finansijskih izvetaja, onda neposredno nakon dana bilansa, u skadu sa principom jasnosti trebalo bi da dospelo potraivanje bude iskazano posebno. Da se ova pozicija rastavi na dva dela. Na tzv. zahtevane uplate, ili uplate koje su traene, od onih uplata koje jo nisu dospele za plaanje. Taj iznos koji se zahteva, moe se iskazati kao podpozicija pozicije neuplaeni upisani kapital, ili u okviru pozicije ostla potraivanja, to se ee radi. Na taj nain mi korisnicima finansijskih izvetaja jasno stavljamo do znanja da od ukupnog neuplaenog upisanog kapitala za uplatu je dospelo 15, a e biti uplaeno za narednih godinu dana. To je vano kod analize likvidnosti, jer se vidi ta  u narednih godinu dana biti pretvoreno u gotovinu. Ako taj podatak ne pokaemo, poto je re dvogodinjem periodu u kome e se taj iznos pretvoriti u gotovinu, mi uskraujemo analitiar u tome kada se oekuje naplata i to je razlog to se ova pozicija deli na dva dela. 71


71/331

5/13/2018


K ako

se odredjuje visina ove pozicije? K ako emo bilansirati ovu poziciju?

Poto je re o neuplaenim upisanim akcijama i udelima, a akcije i udeli se vode po njihovoj nominalnoj vrednost,i onda e se ova pozicija procenjivati po nominalnoj vrednosti. Visina ov pozicije utvrdjuje se po nominalnoj vrednosti upisanih, neuplaenih akcija ili udela.

Ako je emisiona vrednost iznad nominalne vrednosti akcija, imamo aio i on se mora evidentirati u celini.Mogunost isplate na rate odnosi se samo na nominalnu vrednost akcija, a ne i na aio (on se uvek uplauje u celini).

Kada posle godinu dana radimo procenjivanje treba da utvrdimo vrednost ove bilansne pozicije. Tada se testira kolika je verovatnoa da e svi akcionari uplatiti upisane akcije. Ni jedan akcionar akciju ne dobija dok je ne uplati u celini. Ovde ne moe ako smo, na primer, upisali 100 akcija i uplatili 50% da dobijemo 50 akcija. Taj uplaeni iznos je polovina od 100

ali polovina od svake od 100 upisanih akcija tj. 50% od upisanih akcija. Ako se na kraju godin ustanovi da neki od akcionara koji su upisali akcije ne mogu platiti iznose koje su duni postavlja se pitanje kako vrednovati te akcije. Ovde ne moemo izvriti otpisivanje potraivanja, ali moemo za kanjenje u plaanju zaraunati kamatu kao kod svakog drugog potraivanja. A ako akcionar ne moe da uplati uopte, moemo njegove akcije prodati nekom drugom, a njemu vratiti uplaeni iznos, umanjen trokove koje smo imali zato to smo traili novog akcionara. Ne moemo otpisivati jer bi to znailo smanjenje osnovnog kapitala i to je j jedna specificnost ovog potraivanja. Ovo jeste potraivanje, ali se ne moe otpisivati kao sva

drugo potraivanje. Ova pozicija se gasi kada se izvri uplata. Ako nema ove pozicije znai da je ceo upisan kapital i uplaen.

STALNA SREDSTVA

U MRS 1 stalna sredstva se definiu kao ona sredstva iji je predvieni vek trajanja du od 12 meseci, odnosno sredstvo ije se otuenje ne planira u narednih 12 meseci. I otuda zakljuak da je re o sredstvima koja se koriste viegodinje.

Primer: kupimo akcije neke firme, i ne nameravamo da ih prodamo u narednih 12 meseci. Takve akcije predstavljaju nau dugoronu tj. stalnu imovinu. Ako kupimo akcije da bi smo ih 72


72/331

5/13/2018


prodali u narednih mesec dana, jer smatramo da e kurs na berzi porasti, to je kratkorona hartija od vrednosti.

Ovo su nam dva kljuna kriterijuma kada testiramo da li je nesto stalna ili obrtna imovn (cilj i vek trajanja). Za klasifikaciju imovine na stalnu i obrtnu relevantan je cilj tj. ta ko eli nekom imovinom. Jedna ista imovina u zavisnosti od cilja moe biti klasifikovana i kao stalna kao obrtna. Promena cilja dovodi do promene klasifikacije imovine. Pirmer: proizvodimo maine i one predstavljaju nae zalihe, odnosno obrtnu imovinu ali ako hoemo da je koristimo u procesu proizvodnje, ona postaje naa stalna imovina. Ili ako imam uese u nekoj firmi, to je nas stalna imovina i samom odlukom da hoemo da prodamo to uee ono se pretvara u obrtnu imovinu.

Uvek pri sastavljanju bilansa treba da se zapitamo da li je ta imovina dugorono vezana ako jest tada je stalna imovina, ili hoemo da je prodamo u roku kraem od godine dana (ili je koeficijent obrta veci od 1) onda je to obrtna imovina. Jednom izvrena klasifikacija ne znaci klasifikaciju zauvek. Promena cilja menja klasivikaciju.

Ralanjavanje stalne imovine

1. nematerijalna ili imaterijalna ulaganja 2. materijalna ulaganja 3. finansijska ulaganja To je prema obliku u kojem se stalna imovina javlja. 1. Nematerijalna ulaganja - bilansiranje nematerijalnih ulganja -

To su nemonetarna sredsva koja nemaju fiziku supstancu, tj. ona su neopipljiva. Ona moraju imati sposobnost prepoznavanja i moraju da imaju sposobnost da budu koriena ili u proizvodnji, ili za snabdevanje robama ili uslugama, ili da budu predmet iznajmljivanja, ili da se koriste za administrativne svrhe. (MRS 38)

Ova definicija opisuje karakteristike i namene nematerijalnih ulaganja. Ona nam kae d nije potraivanje i nije gotovina (monetarna sredstva). Ona moraju imati ove karakteristike da 73


73/331

5/13/2018


mi rekli: ovo je patent ili licenca. Njegovim korienjem prduzee moe ostvariti neke ekonomske koristi u budunosti. Sposobnost bilansiranja nematerijalnih ulaganjai (pitanje da li ih treba prikazati u finansijskim izvetajima)

To zavisi na kojoj teorijskoj osnovi se sastavljaju finansijski izvetaji.

1. Ako poemo od statikog cilja, a to je iskazivanje tane imovine preduzea onda emo vide da je stav ovih autora da nematerijalna ulaganja ne treba bilansirati. To su sredstva koja su neopipljiva i koja nemaju svoju vrednost. Statiari smatraju da sva ulaganja u nematerijalnu imovinu treba smatrati rashodom perioda u kome je to sredstvo pribavljeno.

2. Kod dinamike teorije ciji je cilj taan obraun periodinog rezultata. Smatra se da vrednos ulaganja u ova sredstva treba iskazati u bilansu. Zbog injenice da ta sredstva donose ekonomske korisi u buduem periodu treba izdatak koji je uinjen kao troak rasporediti na

periode u kojima se ostvaruju ekonomske koristi od korienja datog sredstva. Znai treba aktivirati ove izdatke tj. prikazati ih kao sredstvo i potom kroz sistematsku i racionalnu alokaciju nabavne vrednosti kao troka, obezbediti ostvarenje primarnog cilja dinamike teori koja je danas dominirajua.

Standardi koji su merodavni za priznavanje nematerijalnih ulaganja. Kljunim standardom se smatra MRS 38, koji se zove nematerijalna sredstva ili ulaganje u nematerijaln

sredstva. Zatim MRS 22 koji se zove poslovna spajanja. I u ovom standardu se propisuje bilansni tretman goodwill-a kao oblika nematerijalnih ulaganja. Zato je on u ovom standardu Zato to nastaje kao posledica kupovine preduzea. U slovi

pod kojima se neko nematerijalno dobro moe priznati tj. aktivirati:

1. da postoji izvesnost da e po osnovu korienja tog sredstva priticati ekonomske koristi budunosti. To je opti uslov koji vai za svako sredstvo. 2. da je mogue pouzdano proceniti vrednost datog sredstva. Znai visinu izdatka koja je uinjena za njeno sticanje. To je takodje opti uslov koji vai za svako sredstvo. 3. mogunost indetifikacije, i na njemu se posebno insistira (mogunost prodaje, moguno razmene, mogunost davanja u zakup, ili mogunost distribuiranja buduih ekonomskih koristi, smatraju se dokazom o tome da sredstvo moe biti identifikovano ± da moe jas biti odvojeno od poslovne vrednosti). Ispunjenje sva tri uslova ovde se obezbedjuje tee nego kada je u pitanju materijalno ulaganje

74


74/331

5/13/2018


Primer: imamo autobus i prihod ostvarujemo od prodaje karata i lako ih moemo utvrditi ali a forimiramo web-site ne znamo koliko e on doneti koristi u buducnosti. Znaemo da e donet ali ne i koliko. Ili esto nije mogue proceniti vrednsot datog sredstva kada ono nije steeno kupovinom, ve je rezutat proizvodnje samog preduzea. Nematerijalna ulaganja obuhvataju heterogenu grupu sredstava kao to su nauno-

tehniko (know-how), licence, patenti, prava,trgovake liste kupaca, koncesije, poslovn vrednostiznanje (goodwill), uvozne dozvole, dozvoleautorska za ribarenje, marke, kompjuterski softver isl. Postoji vei broj kriterijuma pomou kojih se moe izvriti klasifikacija nematerijalnih ulaganja kao to su trinost, povezanost sa preuzeem, nain sticanja i dr. Meutim, za bilansiranje je vana podela prema nainu sticanja. Prema ovom kriterijumu, nematerijalna ulaganja moemo podeliti na: - ona steena kupovinom (derivativna) - ona koja su rezultat rada samog preduzea (izvorna). Odredjivanje

vrednosti (merenje visine izdataka)

Imamo dvojaku situaciju:

Za sva nematerijalna sredstva koja stiemo kupovinom, odredjivanje vrednosti je potpuno indentino kao i kod materijalnih ulaganja. Nabavna vrednost (fakturna vrednost + ztn) za on koje smo kupili, a cena kotanja za one koje smo generisali. Nabavnu utvrdjujemo lako. Znamo tanonematerijalna ta smo platiliulaganja. za licencu ili patent, problem sevrednost javlja kada imamo interno generisana Kada treba daali utvrdimo koliko nas kota stvaranje patenta koji smo sami stvorili, a ne kupili. Ako interno generisana nematerijalna ulaganja zadovoljavaju definiciju sredstava, vrednuju se u visini trokova koji im se mogu pripisati (dirktni trokovi) i raspodeliti na razumnoj i konzistentnoj osnovi (deo optih trokova - trokovi uinjeni pri kreiranju, proizvodnji i pripremi za upotrebu). Razlika izmedju patenta i licenece kada ih kupujemo:

Kada kupimo licencu mi nemamo ekskluzivno pravo korienja njegovog pronalaska. Mi smo samo jedan od korisnika. On moe prodati kome god hoe. Ali ako kupujemo patent, on na na prenosi monopol korienja tog izuma.Onda smo mi novi vlasnik patenta i samo ga mi koristimo.

75


75/331

5/13/2018


Kod utvrdjivanja vrednosti interno generisanih sredstava javlja se veliki problem da utvrdimo ta je cena kotanja tog naeg patenta jer je veliki broj patenata razultat zajednickog istraivanja. I zbog toga esto ne moemo neki na pronalazak aktivirati.

Indetifikacija nematerijalne imovine (trei uslov za priznavanje nematerijalne imovine)

Indetifikacija se vri da bi se imaterijalna ulaganja mogla odvojiti od good-willa, odnos poslovne vrednosti, i iskazati kao poseban oblik imovine. Utvrdjivanje imaterijalnih ulaganja vri uz pomo sledeih kriterijuma. Ako se dato imaterijalno dobro da u zakup, onda je sigurno da je ono izdvojivo i da sigurno znate o kom imaterijalnom ulaganju je re.

Drugo pitanje koje se postavlja jeste da li postoji mogunost prodaje takvog imaterijaln dobra? Zatimodgovori da li se od moe priticanje ekonomske koristiovih u budunosti. Ako postoje na tog ovadobra pitanja znaioekivati da postoji mogunost indetifikacije dobara. ta se sve ubraja u nematerijalna dobra?

Spisak onih predmeta koja ulaze u ovu grupu je prilicno irok, tako da emo sresti u MRS sam najznaajnija imaterijalnja dobra tj. samo ona koja se najee javljaju. Time spisak nije zakljuen. Time se ne navode sva imaterijalna dobra, ali se navode ona koja se javljaju najee.U imaterijalna dobra koja se najee javljaju ubrajaju se: y

Know-how, ili nauno-tehniko znanje Licence y Patenti y Autorska prava y Liste kupaca y Koncesije y Poslovna vrednost y Uvozne kvote y Dozvole za ribarenje y Trgovake marke ili znaci y Kompjuterski softver y Pravo na prikazivanje filmova y Na emitovanje muzickih zapisa Primeujemo da najvei deo nematerijlnih dobara predstavljaju odredjena prava. Ali nisu sva prava nematerijalno dobro. Na primer, potraivanja. To je pravo na naplatu odredjene sume novca i iskazuje se kao posebna bilansna pozicija. Sa druge strane, kada imamo odredjenu y

76


76/331

5/13/2018


trgovaku marku ili kompjuterski softwer, to je neto to je zapisano na materijalnom nosiocu Kada je taj softwer imaterijano dobro? Kada ja imam disketu ili disk na kome se on nalazi. Al taj nosilac je mnogo manje vaan od onoga to na njemu pie. Sadrina onoga to je tu, to je imaterijalno dobro, a ne sam taj materijanli nosilac na kome je taj program.Da bi neko pravo imalo karakter imaterijalnog dobra, vano je da to pravo bude zatieno. Znai nee svaki pronalazak biti imaterijalno dobro. Zato? Zato to ako niste zatitili sopstveni pronalazak, ak nemate monopol nad njegovom eksploatacijom, onda vi nemate patent. Jer vi nemate kontrolu nad datim sredstvom, a seate se da se sredstvo definie kao resurs nad kojim preduzee ima kontrolu. Ako ne postoji pravna zatita ne postoji kontrola, i nema uslova da se takvo jedno ulaganje tretira kao imaterijalno dobro.

Poto je spisak imaterijalnih dobara veoma irok, postoji vie kalasifikacija za njihovo razvrstavanje i postoji vie kriterijuma na bazi kojih se ta sredstva mogu klasifikovati. Pa, imamo podela prema tome da li su odriva. Pa emo rei ova imaterijalna ulaganja su odriva a ova nisu. To je podela koja je bila mogua pre stupanja na snagu MRS 38. Dugo vremena su se imaterijalnim ulaganjima smatrali i trokovi istraivanja i osnivaki trokovi, pa su onda iskazivani u bilansu stanja. Mi nikome ne moemo prodati trokove osnivnja, jer niko ne eli kupi te trokove. Ta ulaganja su se smatrala nematerijalnim neodrivim sredstvima, za razliku od patenta i licence koje moete kupiti, ili prodati, i koja spadaju u odriva. MRS 38 potpuno zabranio aktiviranje svih onih ulaganja koja nemaju sposobnost prodaje, jer je sposobnost prodaje indirektno dokaz da e sredstvo u budunosti donositi ekonomske koristi, to je uslov da se neto smatra sredstvom. Niko ne bi kupio neto to mu u budunosti nee donositi ekonomske koristi. Tako da danas u bilansima imamo samo odriva sredstva, a neodrzivih nema.

Zatim postoji podela koja je i danas aktuelna, prema povezanosti sa preduzeem, na sredstva koja su povezana sa preduzeem i ona koja se od preduzea mogu odvojiti. ta to zn da se mogu odvojiti? To znai da se mogu prodati kao samostalno dobro, a da pri tome firma nastavi da postoji. Znai da se takva prodaja smatra samo prodajom nekog oblika imovine koj to preduzee poseduje. Moze se prodati patent o licenca. Postoji, medjutim, jedno dobro koje ne moe odvojiti od firme, koje ne moete prodati a da ne prodate firmu. To je good will ili poslovna vrednost firme. Good will predstavlja imaterijalno dobro, ali on se ne moe prodati separatno od preduzea za razliku od drugih koja se mogu prodati odvojeno od preduzea (zn nezavisno od toga da li e samo preduzee biti prodato ili ne).

Za raunovodstvo je naroito vana podela imaterijalnih dobara prema nainu na koja su steena: y

ona koja su stecena kupovinom (derivativna), 77


77/331

5/13/2018


ona koja su rezultat rada samog preduzea (originlna ili izvorna) imaterijalnim dobrima Ovako isto moemo podeliti i materijalnu imovinu. Mi moemo rei ovo smo kupili, a ovo sm proizveli sami. y

Ova poslednja podela je jako vana za imaterijalna dobra, jer sposonost aktiviranja uve imaju nematerijalna ulaganja koja su steena kupovinom, a aktiviranje sredstava koja su rezul

samog podtakvo vrlo odredjenim i strogim uslovima. Potrebnoimovino je ispunitipreduzea jedno 5-6 mogu uslovasedaaktivirati bi se jedno sredstvo moglo smatrati imaterijalnom

Pravilo od prilike zvui ovako: Sva ulaganja u nematerijalna dobra od strane preduzea tretira se kao rashod perioda, dakle nemaju sposobnost aktiviranja osim onih ulaganja koja su uslovljena MRS 38

V rednovanje

nematrijalnih dobara

Ovde vai pravilo da se dobra steena kupovinom vrednuju u visini izdataka uinjenih radi njihovog sticanja, to ce rei po nabavnoj vrednosti. Znai vrednovanje imaterijalne imovine, inicijalno, vri se po nabavnoj vrednosti koja ukljuuje fakturnu vrednost i zavisne trokove nabavke (trokovi da bi zastitili patent i sl.) Kada je re o interno generisanim dobrima tj. dobrima koja smo proizveli sami, onda i ovde vai pravilo da u cenu kotanja ovih dobara ulaze direktni trokovi tj. oni koji su neposredno povezani sa datim dobrom, i pripadajui, na razumnoj osnovi dodeljeni deo optih trokova

(direktni trokovi rada i materijala, i onaj deo optih trokova koji se moe vezati za dato dobr za koje se smatra da je stvaranjem tog dobra izazvan). To je pravilo za formiranje cene kotan i materijalnih ulaganja, a ne samo nematerijalnih ulaganja.

Osim inicijalnog vrednovanja postoji i naknadno vrednovanje nematerijalnih ulaganja. Nematerijalna ulaganja podleu otpisivanju. Procenjuje se njihov vek i vri se otpisivanje. Naknadno vrednovanje vri se u visini neotpisne vrednosti. Koje se metode mogu koristiti za otpisivanje? Linearna i degresivna. Znai MRS 38 ne propisuje koju metodu treba koristiti, ve samo zahteva da se visinom otpisa odraava stepen smanjenja vrednosti datog imaterijalnog dobra. A da li emo otpisivati linearno ili degresivno preputa nama da odluimo. Otpisivanje se po pravilu vri indirektno, znai vri se preko ispravke vrednosti.

Trokovi osnivanja obuhvataju advokata (da napravi statut firme), nekog da nadjete da skupi dokumenta neophodna za prvo kolo akcija, trokovi stampanja akcija (oni sada otpdaju se akcije izdaju u nematerijalnom obliku. Vi dobijete potvrdu da ste upisali odredjeni broja akcija, ali zbog visokih trokova tampe, i da bi se olakao promet akcijama one se ne tampa 78


78/331

5/13/2018


Sada se akcije vode na raunima kod banaka, i knjii se trini promet akcijama kao to se to radi pri bezgotovinskom plaanju. Znai ako ste vlasnik nekih akcija, i odete u banku da otvorite depo-raun, to je raun na kojem se vodi evidencija o vaim hartijam od vrednosti. Ko iste banke imate va tekui raun, i moete rei da proda na va raun akcije po nekim cenam Kada se sklopi zakljunica sa vaeg rauna e skinuti akcije, i preneti na raun kupca, a sa njegovog rauna e taj iznos preneti na va tekui raun. Sve e ovo biti sprovedeno preko centralnog registra hartija od vrednosti. I to je razlog to se hartije od vrednosti izdaju u nematerijalnom obliku. Znai nema one predaje akcija prodavca kupcu, ve vi dobijete izvod su se akcije smanjile na vaem depo-raunu za onoliko koliko ste prodali, a kupac dobije izvo da je on novi vlasnik tih akcija, ali vi zato na vaem kreditnom raunu imate poveanje gotovine. Isto tako mozete i kupovati, samo to e se poveati vrednost na depo-raunu, a smanjit na tekuem raunu gotovina). Tu su jo i troskovi registracije firme koje moramo plat Sve te trokove zajedno moraju da podnesu osnivai, vlasnici. Nekada je postojala opcija u IV direktivi da se ti trokovi mogu aktivirati, i otpisivati u roku od 5 godina, a MRS 38 je zabran

aktiviranje ovih troskova, i insistira da oni budu rashodi perioda. ta ga je navelo na to da zabrani aktiviranje? Navelo ga je to to je svest priticanja ekonomskih koristi jako mala. Vi s osnovali firmu i uopte ne znate da li e ta firma biti uspena. ta ako se ta firma zatvori naredne godine, to je est sluaj kod novoosnovanih firmi. ta da radimo sa trokovima osnovanja. Mi ih ne moemo prodati. Oni imaju samo vrednost za vlasnika firme, i zato su on rekli nema aktiviranja. Argument protiv je ako dopustite aktiviranje, vi olakavate osnivanje firme, da u prvim godinama kada je firmama tesko iskaze troskove osnivanja kao rashod koji opste ne moraju biti mali I da«?????? ( ne cuje se ali nije nist bitno ). Tako da odmeravajui

za i protiv, ipak da zabrane pre nego to ide na rashode, Bilodakoji pokuavajui da su to se ideodluili ne na firmu, ve naaktiviranje, osnivae firme. izdatak vezan za osnivanj firme nema sposobnost aktiviranja. Osniva e jednostavno te trokove tretireti kao rashod.

Trokovi istraivanja su naredna pozicija u naem bilansu i to jako zahvalna, jer preduzea, ako nisu znala gde da stave neke rashode, ona ih sve stavjaju u ovu poziciju. Tako kada bi pogledali nae bilanse zakljuili bi da smo mi zemlja koja dosta ulae u razvoje i istraivanja. Ovi trokovi nemaju sposobnost aktiviranja, zbog toga to u periodu istraivanja ne znate ta e biti rezultat istraivanja. Vi istraujete mogunost da se proizvod proizvede na neki potpuno nov nain, radite na tome godinama i imate znaajne izdatke, ali vi ne znate da l ete u tome uspeti. Da li e ti izdaci dovesti do rezultata, i kakav e taj rezultat biti. I upravo zbog toga to ne postoji izvesnost o priticanju ekonomskih koristi po osnovu tih istraivanja, zabranjuje se aktiviranje ovih izdataka i oni se tretiraju rashodom perioda. 79


79/331

5/13/2018


Na primer: automobilske firme imaju veoma velike trokove istraivanja, i sve te trokove moraju pokrivati na teret tekueg rezultata, jer bi aktiviranje dovelo do precenjivanja imovine time i rezultata. Jer ta ako od ovih istraivanja ne bude nista, kao sto esto biva. Od, otprilike 10 istraivakih radova najvise 2 eventualno 3 e donositi ekonomske koristi. Svi ostali se smatraju neuspehom. Neuspehom iz koga se neto nauilo, ali u svakom sluaju ne daje rezul koji e nam obezbediti priliv buduih ekonomskih koristi.

Trokovi razvoja - Faza razvoja dolazi nakon faze istraivanja, znai kada kod istraivanja dodjete do toga da postoji mogunost da rezultat istraivanja bude doveden komercijalnom korienju, tada pocinje faza razvoja. ta je zadatak faze razvoja? Zadatak faz razvoja je da na osnovu rezultata istraivanja dodjete do nove tehnologije, do novog proizvod do novog materijala« U toj fazi istraivanja, vi elite da dobijete proizvod kod koga postoji tehnika izvodljivost (tehnika izvodljivost treba da bude takva da se sredstvo moe koristiti i prodati, da bi izdaci uinjeni tim povodom mogli biti aktivirani). Dakle vi moete taj proizvod proizvesti, vi moete realizovati takav proces proizvodnje npr. koristimo neki novi materijal i novi nain proizvodnje. Taj rezultat razvoja moete koristiti sami, a mozete ga i prodati. Zna rezultat razvoja ima sposobnost primene u samom preduzeu ili sposonost prodaje nekom drugom preduzeu. Uprava firme mora imati nameru, ili da koristi rezultat razvoja ili da ga proda. Znai nee ga drati po fijokama, to isto tako ponekad biva - imamo proizvod koji i dalje ima relativno dobru prodju na tristu, i neu da plasiram novi proizvod sada zato to cu imati visoke poetne trokove, a ovaj proizvod i dalje donosi dobar profit. Odloicu nov proizvod za neko budue vreme, znai nemam nameru ni da ga prodam, ni da ga koristim. To to imate dobru volju za primenu rezultata razvoja ne znai da je to dovoljno za njegovo aktiviranje. Morate imati para znai, morate raspolagati sredstvima koja e vam omoguiti da taj novi pronalazak iskoristite. Zatim morate ispitati da imate sposobnost da to uradite. Znai imamo pronalazak, znamo da elimo da ga iskoristimo, imamo para, ali ne znamo kako. Jedno je neto stvoriti, a drugo je stvoriti uslove za komercijalno korienje tog proizvoda. Zatim potrebno je da postoji trite za dati proizvod, i da postoji neko ko e kupiti to to ste vi proizveli korienjem novog postupka. Jo je potrebno da imamo raspolozive resurse, i finanskijske, i tehnike, i kadrovske, bilo da elite da koristite proizvod ili elite da ga prodate Mislite da je lako da prodate neki novi proizvod, neki novi pronalazak? Ne. To je jako teak

posao. Prvo to ne moe raditi svako, a drugo broj kupaca koji su spremni da kupuju neki novi pronalazak je prilino ogranien. Znai, ako imate nov pronalazak nee vam biti lako da ga prodate. I konano, vazno je, za priznavanje, da moete tano utvrditi visinu izdatka koje je stvaranje proizvoda tim postupkom izazvalo. Znai da moete da odgovorite na pitanje, kolik nas kota razvoj kod novog proizvoda, kod novog materijala, kod novog dizajna«

80


80/331

5/13/2018


Ovo je jako vano. Da razdvojite fazu istraivanja i fazu razvoja. I ovde vai pravilo da ne smete trokove istraivanja, koje ste smatrali rashodom perioda u kome ste istraivali, sada ukljuiti u vrednost pronalaska. Dakle ne smete sada rei:''E pa ekajte ovo istraivanje je dal poetne ideje od koje smo mi doli do novog proizvoda. Moemo li mi sada cenu kotanja tog novog proizvoda utvrditi tako to emo uzeti ulaganja od prvog do poslednjeg dinara.'' MRS 3 kae NE!! Ovo to ste tretirali kao trokove istraivanja, to je bio rashod, i sa tim je zavreno. Znai, vi u cenu kotanja moete uneti samo trokove razvoja. Znai samo one izdatke koje su nastali u fazi razvoja, iako je uspeh u razvoju tog proizvoda pokazao to da su trokovi istraivanja bili opravdani, ali nema vraanja na staro. Znai ne moemo ponovo te trokove iskazati kao nabavnu vrednost. Ko bi se prvi protiv toga pobunio? Drava. Jer ste vi tretiraju kao rashod, trokove istraivanja smanjili rezultat. Pa ete posle otpisivati tako visoku vredno pa ete opet kroz veliku amortizaciju, jo jednom smanjiti rezultat, i smanjiti time va poreski teret. Znai jednom tretirano kao rashod ostaje uvek.

Aktivnostima razvoja mogli bi se smatrati dizajniranje novog alata, dizajniranje novog proizvoda, novi materijal kao rezultat razvoja (vidite kakav je preokret u industriji koe izazv proizvodnja vetakih materijala, tj. vetsake koe. Nikad vie konih jakni nije etalo grado i to sa malo novca. I moda boljeg kvaliteta jer moete oprati vetaku kou, a pravu morate nositi na posebno ienje« te firme koje su pronale nove materijale su osvojile veliki deo trita). ak i proizvodnja pilot postrojenja moe se smatrati trokom razvoja. Pilot postrojenj nam slui da proverimo da li je to neko novo postrojenje dobro, da li je sve na svom mestu, a to postrojenje ne moe se komercijalno koristiti. Dakle ono je napravljeno samo da bi se testir novi tehnoloki postupak. To nije nova fabrika. To je pilot postrojenje koje slui samo da se istestiraju mogunosti novog postupka. Trokovi izgradnje takvog postrojenja predstavljaju trokove razvoja. ta je smisao svih ovih tipova trokova o kojima je bilo rei? Smisao je da obezbedi pouzdanost priticanja ekonomskih koristi u preduzee. Znai, da budemo sigurni da po osnovu tog sredstva u budunosti priticati ekonomske koristi, jer elimo da izbegnemo da iskaemo kao sredstvo neto to to zapravo nije, neto zbog ega nikakve koristi u budunosti biti nee. K oncesije,

patenti i slicna prava

K oncesija je

pravo koje drava prenosi na preduzee omoguavajui mu, ili da koristi odredjeno prirodno bogatstvo, ili da se bavi odredjenima poslom (drava kao nosilac javnih prava). Recimo, moemo da dobijemo koncesiju za eksploataciju mrkog uglja, ili moe se dati koncecija za eksploataciju uma. Prvo, je koncesija za korienje neobnovivih prirodnih bogatstava, znai kada se taj rudnik iscrpe koncesija mora da istekne, poto korienje tog 81


81/331

5/13/2018


rudnika prestaje. A uma je obnovivo prirodno bogatstvo. Koncesija se moe dati i za obavljanje odredjenog posla. Recimo, koncesija za izgradnju auto puta. Znai vi odredjenom preduzeu date pravo da iznajmi auto put, da ga koristi odredjeni broj godina i da po isteku to iznajmljenog perioda auto put preda dravi na korienje. K ako

se odredjuje vrednost koncesije? To je iznos koji smo morali platiti da bismo do konces

doli. Alise neka preduzea dobijaju besplatno koncesije, poslovi od opteg znaaja, a vrednost utvrdjuje po osnovu vrednosti slinih prava ako kojesujetidrava odobrila.

Na koj period se koncesija otpisuje? Znai, za koliki period moramo iznos koji smo platili, preneti na trokove. To zavisi od ugovora na koji koncesija glasi. On moe glasiti na 25 ili 30 godina, a to je sve utvrdjeno zakonom o koncesijama gde je utvrdjenjo postupak izdavanja koncesija, trajanje koncesija. Od vrste koncesije, zavisi i vreme trajanja. Raunovodje obino zagovaraju stav da taj rok otpisivanja treba da bude to krai, naroito tamo gde nije izvesno d e preduzeu priticati ekonomske koristi po osnovu korienja koncesije. Mi kaemo dobili sm

koncesiju na 20 godina za korienje nekog dobra. Ako istraivanja pokazuju da nije izvesno e svih 20 godina priticati ekonomske koristi, onda ete koncesiju otpisati, na primer, za 15 godina. Primer: dobijete koncesiju za korienje auto puta, a vi znate da je korienje tog auto puta jako slabo. A ta ako se izgradi pruga pored tog puta. Vai prihodi od korienja puta vi nee biti isti, jer e jedan deo i putnika i tereta biti prevezen eleznicom. Ima li onda osnova d preispitate vek trajanja koncesije, i da vek trajanja skratite. Dakle ne moete uzeti iskljuivo r na koji glasi ugovor, nego morate uzeti i ove druge faktore koji treba da vam pokau, i da vas uvere ili razuvere da e ekonomske koristi biti ba toliko velike. P atent

je ekskluzivno pravo korienja odredjenog pronalaska, sopstvenog ili kupljenog Ko daje to ekskluzivno pravo pronalazau ili korisniku? Drava, i to tako to mu zatitom pronalaska obezbedjuje da odredjeni broj godina, samo on taj pronalazak moe koristiti. Zna ima pravo monopola nad korienjem tog pronalaska.

Za patente vai isto pravilo to se tie otpisivanja, kao i kod koncesija. Znai najdui period j period u kome imate zatitu, i kaete va patent je zaticen u narednih 15 godina. Po isteku tih godina patent postaje javno dobro. Moe ga koristiti ko hoe, jer vi vie nemate monopol. Najdui na koji vikoji morate da otpietetim vavaim patentpronalaskom je 15 godina.nee A moe i krai, ako smatraterok da proizvod je proizveden imatibiti tranju.

Predpostavljam da znate ta je to licenca (pravo korienja tueg izuma nabavljeno od proizvoaa ili drugog vlasnika). Ono to je vano je, da e licenca biti tretirana kao sredstvo, dakle aktivirana, samo pod uslovom da se naknada za korienje licenlce plaa odjednom. Ak bi se naknada plaala srazmerno obimu proizvodnje licenciranog proizvoda, tada takva licenc 82


82/331

5/13/2018


ne bi bila tretirana kao sredstvo ve kao posebni pojedinani troak. Dakle vi proizvodite neki proizvod, i kaete trokovi materijala toliko, trokovi rada toliko, aha trokovi za naknadu licence toliko, a to je poseban pojedinaan troak za taj proizvod, jer ste vi sa ugovorom o kupovini licence obavezali da ete za svaki komad proizvoda proizvedenog po toj licenci, na ime naknade platiti recimo 1 euro. Taj jedan euro je posebni pojedinani troak pri proizvodn tog proizvoda. Ako kaete, kupujem licencu za period od 5 godina, za to placam 50.000 eura, ta licenca je onda imaterijalno sredstvo koje ete iskazati u bilansu, i otpisati u periodu od 5 godina. Franiza je, mogli bi smo rei pravo na biznis. Ko prodaje franizu? Za razliku od koncesije, franizu prodaju preduzea. Koja je najpoznatija firma koja prodaje franizu? McDonald's. ta on prodaje firmama koje kupuju: nain rada, svoje ime, svoje procedure i postupke, propisuje standarde za proizvode i usluge i vri nadzor, da ne bi dolo do gubitka good will-a. Znai da ne bi pod njegovim imenom bili prodavani proizvodi i usluge manjeg kvaliteta od standarda koji je on utvrdio. I on, kaemo, sklapa ugovor o franizi, i naravno da onu firmu koja plati (jer naravno to se ne dobija za dabe) pravo da posluje po pravilima McDonald's-a, franiza predstavlja sredstvo, aktivira se i otpisuje.

Koje vano nematerijalno sredstvo ima Coca-Cola? Zatitni znak.

vrednost preduzea ili goodwill je iri pojem od imida firme, i raunovodje imaju preciznu meru visine goodwilla. Obino kaemo da goodwill predstavlja sposobnost firme da ostvaruje iznadprosean profit. Znai pozitivnu poslovnu vrednost imaju firme koje ostvaruju iznadprosean profit. Da bi se izndprosean profit ostvario, te firme moraju imati odredjene karakteristike. Znai, obino je re o firmama koje imaju zaista odlian ugled medj kreditorima, medju dobavljaima, koje imaju odlinu poziciju na tritu, koje imaju sposoban menadment, koje su dobro organizovane, koje imaju kolektiv koji je kvalifikovan i firmi odan... Sve su to atributi koji krase firmu sa pozitivnom poslovnom vrdnou. Poto investito kada kupuje firmu, on u stvari kupuje budue profite za firmu koja odbacuje profit iznad proseka, investitor e biti spreman da plati vie nego to je neto vrednost te firme. Pa se raunovodstveno, visina goodwilla utvrdjuje kao razlika izmedju iznosa koji kupac plaa za firmu kao celinu, i visine neto imovine te firme. Znai, ako je neto imovina te firme 100, a P oslovna

kupac za tu imovinu placa 120, onda ovih 20 predstavlja pozitivnu poslovnu vrednost. Primer imate dve firme, i obe se bave proizvodnjom sladoleda. Obe imaju isto imovinu, 1.000.000 eura, tolika je neto imovina. Prosena stopa u toj grani je 15% prinosa na sopstveni kapital. Prva firma u proseku ostvaruje dobitke koji iznose 150.000, a druga ostvaruje dobitke od 190.000. Druga firma ima za 40.000 vei prinos na sopstveni kapital u odnosu na prvu firmu. To pokazuje da je to firma sa pozitivnom poslovnom vrednou. Tih 40.000 razlike da li je to 83


83/331

5/13/2018


goodwill tj. njegova visina? Nije, jer je to razlika za jednu godinu. Znai, nee ta firma izbacivati iznad prosecan profit samo godinu dana. Visina goodwilla moze biti 200.000 ako kupac procenjuje da e, najmanje 5 godina za redom, ostvariti profit koji je za 40.000 veci od prosenog profita u datoj grani. I znai, kada bude kupovao tu firmu, on nee ponuditi 1.000.000, vec 1.200.000, i time e on platiti pozitivnu poslovnu vrednost te firme.

sposobnost Samo plaeni goodwill imaali . Znai, injenica firma ima goodwill pre nego to bude prodata, poto je toaktiviranja interno generisano dobro, i je todanije mogue pouzdan proceniti vrednost tog dobra. Znai kad bi vas bilo ko pitao pre nego to se ponudi kupac da plati, koliko vredi va goodwill, vi ne znate. Vredi onoliko koliko je kupac spreman da plati iznad vrednosti neto imovine firme i zbog toga se aktivira tek onda kada je steen kupovinom Znai, kada kupite firmu vi platite goodwill, i moete u bilansu iskazati goodwill kao posebnu bilansnu poziciju.

Kada je rec o otpisivanju goodwilla tu nema vrstog pravila. Dok je bila vaea IV direktiva

iskljuivo, i pre MRS 22, smatralo se da je period od 5 godina, period u kome treba plaeni goodwill otpisati. Zato to je goodwill jako osetljiva kategorija, jer je jako teko tvrditi da ete vi, u nekom jako dugom roku, zahvaljujui goodwillu da ostvarujete iznad prosene profite. Goodwill se lako gubi. Dva, tri pogrena poteza menadmenta firme mogu dovesti do toga da firma prestaje da donosi visoke profite, i da se potpuno izgubi vrednost goodwilla. Pa se iz razloga opreznosti, insistiralo na otpisivanju u tako kratkom roku tj. 5 godina. MRS 22 je uveo izmene, i doputa da se otpisivanje goodwilla vri i u duem vremenskom periodu, ali ne due od 20 godina. Ali je nametnuo obavezu da se svake godine procenjuje preostali vek trajanja goodwilla. Znajui, da se goodwill lako izgubi, je obaveza preispitivanja trajanja na kraju svake godine. To se inae, ini nametnuta i za ostala imaterijalna ulaganja, jer veka je stepen sigurnosti u ostvarenje ekonomskih koristi ovde nii nego kada je re o materijalnim ulaganjima.

Zatitni znak je imaterijalno dobro samo kada je zatien zakonom. Znai, moete napraviti sjajan logo, ali ako niste prepoznatljivi po njemu, a ako ga niste zatitili kod nadlen dravnih organa, ta logo vrednost ne moe biti aktivirana. Ne moete ga prodati, niti ga iskaza kao imovinu. Primer: napravite firmu, i va logo, i kaete, e to je moja imovina, a niko vas ni n

prepoznaje po tome. Vi odmah pitate ta je ovo, ko je ovo, ali kada vidite znak Coca-Cola, ili Nike, vi odmah znate ta je to, i ne morate da itate sta je iza toga. Vi odmah znate o kojoj je firmi re, koji proizvod i koji kvalitet proizvoda je u pitanju. I zato je zatitini znak vaan, i predstavlja deo imaterijalne imovine. I zato moete tuiti nekoga ko koristi neovlaeno va znak. Vi moete nekome odobriti da koristi va znak, i on e to platiti, ali ako koristi neovlaeno, vi ga moete tuiti. 84


84/331

5/13/2018


2. Materijalna ulaganja - bilansiranje materijalnih ulaganja -

Pod materijalnim ulaganjima podrazumeva se veliki skup imovinskih predmeta, koji se smatraju kao, i imaterijalna ulaganja, dugorono vezanom imovinom, odnosno imovinom iji vek trajanja dui od 12 meseci (a u standardu emo nai, iji je vek trajanja dui od godine dana, odnosno od trajanja poslovnog ciklusa). Znai, ako je poslovni ciklus krai, onda e se uzeti godinu dana, a ako je dui od godinu dana onda e se uzeti duina poslovnog ciklusa, da bi se odredilo da li je neko dobro dugorono vezano ili ne. Kod onih firmi iji je poslovni cikl dui od 12 ciklusa. meseci, e se dugoronom imovinom se smatrati imovina iji je rok dui od poslovnog Materijalna ulaganaja obuhvataju:

Zemljite i prva koja su izjednaena sa zemljitem y Gradjevinske objekte y Tehnika postrojenja i maine y Ostala postrojenja, alati, poslovni inventar y Ulaganja u izgradnju i avanse Prava izjednaena sa zemljitem - kada uzmete u zakup zemljite na 99 godina, ne stiete li tim pravo koje se izjednacava gotovo sa svojinom nad tim zemljistem? Na to se misli kada kaem zemljiste koje se nalazi u svojini i prava koja proizlaze iz tih zemljista. Ovo je jedna od klasifikacija koja je mogua. y

Ralanjavanje materijalne imovine

Iako smatramo da je ralanjavanje materijalne imovine lako, jer mi znamo ta su maine, ta postrojenja, zemljista, ipak u nekim sluajevima to nije lako uraditi.

MRS-16: nepokretnosti, postrojenja (maine) i oprema. ta se podrazumeva pod nepokretnostima? To su materijalna sredstva koja se koriste due od 1 obraunskog perioda za potrebe proizvodnje, isporuke, pruanja usluga, iznajmljivanje ili za administrativne svrhe. O sve, osim onoga due od jedne godine, vai za svako sredstvo, jer je to due od jedne godine specificnost stalne imovine. 85


85/331

5/13/2018


koji se kod rasclanjavanja mogu pojaviti - 1) kako iskazati u bilansu zemljita na kojima je izgradjen gradjevinski objekat. Vi kada pravite poslovnu zgradu, vi je pravite na nekom zemljitu. Kako ete u bilansu iskazati? Odvojeno gradjevinski objekat, odvojeno zemljite, ili ete buduci, da oni predstavljaju jednu celinu (jer ne moe zgrada da stoji u vazduhu) tu zgradu i to zemljite iskazati kao jednu bilansnu poziciju. Reenja su razliita, ali najvei broj zemalja se odluuje da u tom sluaju iskaze zemljite i gradjevinski objekat

P roblemi

zajedno. Ovo iskazivanje u bilansu, ne znai da se zemljite i gradjevinski objekat zajedno procenjuju. To znai da ete vi, u vaim knjigama odvojeno voditi zemljite, odvojeno voditi gradjevinski objekat. Dakle imaete raun zemljita, a onda ete imati odvojeno raun gradjevinskog objekta. Odvajaju se zato to se zemljite ne otpisuje. To je dobro sa neogranienim vekom trajanja, i nije predmet otpisivanja. Gradjevinski objekti imaju ograni vek trajanja, i otpisuju se. Ako biste ih iskazali zajedno, i kazali gradjevinski objekat zajedno sa zemljitem vredi milion, procenjeni vek trajanja je 20 godina, i svake godine bi ste morali otpisujete 50.000. To ne bi bilo u redu. Moramo odvojiti vrednost zemljita, i moramo otpisiv samo vrednost gradjevinskog objekta. Dakle to to se zajedno iskazuju u bilansu, ne znai da u knjigama vode zajedno. Samo kada iskazujete u bilansu, saberete njihove vrednosti, i prikaete kao jednu poziciju.

2) Kako odvojiti prostrojenja od gradjevinskih objekata? U mnogim sluajevima tu nema dileme. Maina koja je u hali je posebno imovinsko dobro u odnosu na halu, kao gradjevinski objekat. Ali u pojedinim sluajevima to nije do kraja jasno. Da li je lift postrojenje? Jeste, i nalazi se u okviru gradjevinskog objekta. Da li on predstavlja celinu sa gradjevinskim objekto ili ne. Da li ga treba iskazati odvojeno kao opremu, ili u okviru vrednosti gradjevinskog objek Posto je lift postrojenje koji omoguuje da gradjevinski objekat vri svoju funkciju, onda on predstavlja deo gradjevinskog objekta, i bie iskazan u bilansu kao deo vrednosti gradjevinsko objekta. Postoje i obrnute situacije. Na primer, trafo-stanice. ta je vanije kod trafo-stanice, zgrada ili oprema u toj zgradi? Ta zgrada postoji samo da bi se zatitila oprema. U tom sluaju taj gradjevinski objekat treba tretirati kao deo opreme, i iskazati u okviru opreme. Jer je taj gradjevinski objekat sada uslov da bi ta oprema mogla da funkcionie. Dakle, kada god budete u dilemi da li neto treba iskazati kao gradjevinski objekat ili kao opremu pitajte se, ta je u to odnosu vanije. Naravno smatra se da instalacije, vodovod, grejanje normalno spadaju u

gradjevinski objekat. 3) Razgranienje alata, na onaj koji e biti tretiran kao osnovno sredstvo, i onaj koji e biti tretiran kao obrtno sredstvo. Ovde vai sledee pravilo. Sav alat iji je vek trajanja dui od godine dana, bez obzira na pojedinanu vrednost, tretira se kao osnovno sredstvo, a sav alat i je vek trajanja krai od godine dana, opet bez obzira na pojedinacnu vrednost, bie tretiran ka obrtno sredstvo. Dugo su bila koriena dva kriterijuma: visina vrednosti i vek trajanja. Znai 86


86/331

5/13/2018


standardi su usvojili pravilo po kome se vri odvajanje na stalnu i obrtnu imovinu, a to pravilo je vek trajanja, i to kao iskljucivo pravilo. Znai, kada nadjete alat u osnovnim sredstvima, zn da je njegov vek trajanja dui od godine dana, ma koliko on bio skup, a ako nadjete alat u obrtnim sredstvima tj. sitan inventar, to znai da je vek trajanja krai od godine dana. U nekim zemljama postoji reenje da se alat koji se koristi do godine dana, odmah knjii kao troak tj. rashod, znai im se pone koristiti, odmah se smatra da je utroen. Takvo reenje moe se prihvatiti, ako ne vrite meseno obraunavanje rezultata, ako vrtite samo godinje. Ako obraunavate rezultat u kraim periodima, to e dovesti do premetanja rezultata.

4) Kako se investicije u toku mogu iskazati kao materijalno ulaganje? Kada radite bilansiranje investicija u toku, znai na kraju godine morate imati jasan odgovor na pitanje: prvo, da li e t investicija u toku biti dovedena do kraja? Znai da li postoji ili ne postoji rizik od zavretka takvog ulaganja. Ukoliko e investicija biti dovedena do kraja onda, do sada izvrena ulaganja moete iskazati kao osnovna sredstva u pripremi ili investicije u toku. Ukoliko oekujete prek u izgradnji, iz bilo kojih razloga, onda takva ulaganja tj. ulaganja koja su do tog trenutka izvrena treba pre tretirati kao rashod nego kao sredstvo, jer od obustavljene investicije nema nikakve koristi u budunosti. Znai, ako ta investicija nikada nee biti zavrena, to to ste zapoeli i sve to ste uloili do tog trenutka, ste izgubili, i to onda u bilansu tako treba i iskaza Dakle ako se ne moe prodati ili zavriti onda je to ist gubitak ili ostali rashodi. Vrednovanje investicija u toku e se vriti po istom pravilu kada se sredstvo zavrsi. Dakle po nabavnoj vrednosti, odnosno po ceni kotanja

5) Avansi za osnovna sredstva - Prvo moramo znati zato se avansi iskazuju unutar materijaln

ulaganja, kada su avansi potraivanja iznos novca koji zapoeta je plaenodnosno, unapred, zavrena. pre nego Razlog to je sredstvo isporueno, tj. pre nego to jezanjegova izgradnja zbog ega se avansi iskazuju u okviru materijalnih ulaganja je pruanje jasne slike o likvidnos preduzea. Znai jeste potraivanje, ali to je potraivanje koje nee biti pretvoreno u gotovinu koje mi neemo naplatiti nego e se pretvoriti u osnovno sredstvo. To potraivanje je prelazni oblik ka materijalnom ulaganju (kada nam dobavlja da mainu mi knjizimo poveanje osnovnih sredstava, i gase se potraivanja po osnovu avansa). I zato je bolje da ti avansi u bilansu budu iskazani u okviru materijalnih ulaganja, nego u okviru potraivanja, jer kada rad analizu likvidnosti ja bih onda morala da gledam ta se tu nalazi, pa da izvlaim avanse da bi izraunala pravi racio likvidnosti. Znai da se to ne bi radilo, i da bi zadovoljili princip jasnos ove avanse klasifikujemo u okviru materijalnih ulaganja. Da bi neki avans iskazali kao materijalno ulaganje vano je da se taj avans odnosi na sredstvo, tj. da ga moete povezati sa sredstvom za koje je taj avans dat, i naravno da je taj avans pokriven savesnou dunika. Na kraju godine, ta ste uradili? Vi ste poslali dopis duniku i napisali po naoj evidenciji vi nam na ime avansa dugujete toliko, poaljete dva primerka, i on pogleda i proveri i kaze da, tano 87


87/331

5/13/2018


imamo obavezu prema vama u tom iznosu, parafira oba primerka, jedan vam poalje, a jedan zadri. Time ste vi izvrili popis svojih potraivanja, a on popis svojih obaveza. Znai svako potraivanje koje iskaete mora biti pokriveno takvom saglasnou vaeg dunika, da biste vi mogli dokazati da vi zaista imate potraivanje prema njemu Dakle, ne moete uneti neko fiktivno potraivanje, kao, on meni duguje, a on nema pojam o tome.

V rednovanje

materijalnih ulaganja

Vrednuju se po nabavnoj vrednosti inicijalno, odnosno po sadanjoj vrednosti naknadn Uslovi za priznavanje su isti kao i kod sredstava, dakle: y y y

Da se sredstvo nalazi pod kontrolom preduzea, Da je rezultat prolih dogadjaja, Da e doneti ekonomske koristi u budunosti,

y Da se vrednostulaganja, pouzdanoi vaie moe proceniti. To je isto vailo i zanjihova nematerijalna i za zalihe, dakle generalno govorei o sredstvima, ovo su uslovi za priznvanje!

se vri pojedinano, to je naelo pojedinanog procenjivanja. A vrednosti za procenjivanje su nabavna vrednost, za sredstva steena kupovinom, i cena kotanja, za intern generisna sredstva. P rocenjivanje

Utorak, 16. novembar 2004.

Otpisivanje

materijanih ulaganja

Proli put govorili smo o stalnoj imovini, videli smo ta se pod stalnom imovinom podrazumeva, kako se vri ralanjavanje stalne imovine i kako se inicijalno procenjuje stalna 88


88/331

5/13/2018


imovina (procenjivanje u trenutku sticanja, bez obzira na nain sticanja). Naknadno procenjivanje imovine, meutim, zavisi od toga kako se vri otpisivanje njene vrednosti. Zna kolika e biti vrednost imovine po proteku odreenog vremenskog perioda zavisi i od visine izvrenih otpisa.

Zato se samo stalna imovina sistematski otpisuje, a ne i obrtna? Odgovor je zbog duin

veka to stalna dui vek Stalna koeficijent obrta trajanja, manji odtj.1,zato to znai da jeimovina njen vekima trajanja duitrajanja. od godinu dana,imovina ili dui ima od trajanja jednog poslovnog ciklusa. Poto je vek trajanja dug, postavlja se pitanje kako emo odrediti k deo vrednosti je sredstvo izgubilo tokom odreenog obraunskog perioda. Zato se otpisivanje vri samo za onu imovinu iji je vek trajanja ogranien, zbog toga to imovina iji je vek trajanja neogranien ne gubi svoju vrednost (samim tim to joj je vek trajanja neogranien). T ne znai da u nekom trenutku Vi ne morate da izvrite otpis i takve imovine, ali ne postoji potreba za sistematskim otpisivanjem takve imovine. Def: Otpisivanje je knjigovodnstveni postupak kojim se smanjuje inicijalna vrednost materijalnih ulaganja.

Poto je otpisivanje nain na koji mi konstatujemo smanjenje vrednosti imovine, koje nastaje usled dejstva razliitih faktora, vano je da definiemo pravi cilj otpisivanja. Moe se rei, da je to otpisivanje kojim se konstatuje smanjenje inicijalne vrednosti nekog materijalno ulaganja. Ili drugaije, to je postupak kojim se nabavna vrednost ili cena kotanja datog materijalnog dobra (ili datog stalnog dobra) kao troak rasporeuje na one obraunske periode kojima se to sredstvo koristi, odnosno u kojima to sredstvo odbacuje prihode. Na ovaj nain elimo da ispotujemo naelo uzonosti (naelo razgranienja prema predmetu i vremenu), odnosno da prihodima jednog perioda dodelimo njima pripadajue rashode.

ta sve mogu biti ciljevi otpisivanja? To, ta e biti cilj otpisivanja, zavisi od toga od ko bilansne teorije se polazi, ili zavisi od toga ta se smatra primarnim ciljem finansijskog izvetavanja. Znamo da, u zavisnosti od toga ta se smatra primarnim ciljem finansiskog izvetavanja, moemo identifikovati vie bilansnih teorija od kojih je najznaajnije spomenuti statiku, dinamiku i organsku. Statika teorija je jedna od prvih bilansnih teorija koja je

razvijena, primarnim ciljem bilansa smatra utvrivanje stanjaonda imovine. Znai, ako utvru se po od toga daijeona primarni cilj bilansa utvrivanje imovine preduzea, se visina otpisa tako to uporedite vrednost imovine na kraju, sa vrednou imovine (misli se na stalnu imovin koju preduzee ima na poetku obraunskog perioda. Razlika izmeu te dve vrednosti smatra smanjenjem vrednosti koje je nastalo tokom datog obraunskog perioda. Ovde je vano da je primarni zadatak odmeravanja visine otpisa, utvrivanje vrednosti imovine; hou da izmerim kolika je vrednost imovine na kraju, odnosno koliko je ta imovina tokom obraunskog period 89


89/331

5/13/2018


izgubila svoje vrednosti. Potpuno drugaiji cilj ima dinamiko shvatanje bilansa, po kome se primarnim zadatkom finansijskog izvetavanja smatra utvrivanje raspodeljivog periodinog rezultata. Ako se poe od tako definisanog cilja, zadatak otpisivanja stalne imovine je da se inicijalna vrednost koja je utroena da bi se do nekog sredstva dolo, rasporedi na one obraunske periode u kojima se to sredstvo koristi. to znai, da kada se posmatra jedan obraunski period, putem otpisivanja, ukupna inicijalna vrednost se deli na dva dela. Na deo koji je potroen do tog trenutka, i deo koji je nepotoren. Prvi iznos, iskazuje se kao troak, odnosno rashod, a drugi deo se zadrava u bilansu stanja kao vrednost imovine koja e biti potroena u nekom od buduih obraunskih perioda, odnosno kao vrednost imovine koja e u budunosti preduzeu doneti ekonomske koristi. Kod dinamikog shvatanja bilansa, dakle smatra se da je osnovni cilj otpisivanja upravo ta podela inicijalne vrednosti da spomenuta dv dela. Panja je, dakle, ovde usmerena na odmeravanje utroene vrednosti sredstava, s obzirom na primarni cilj sastavljanja bilansa prema ovom shvatanju, a to je utvrivanje periodinog rezultata. Ovde se ona neutroena vrednost javlja samo kao ostatak u odnosu na inicijalnu

vrednost. Prema organskom shvatanju bilansa primarni cilj je odravanje supstance, tj. ostvarene proizvodne spospbnosti preduzea. Pa saglasno tome, od otpisivanja se oekuje da obezbedi zamenu ili nadoknadu utroene vrednosti materijalnih ulaganja. Dakle, kada istekne vek trajanja nekog sredstva trebalo bi da je preduzee uspelo, kroz otpisivanje, da obezbedi sredstva iz kojih e se nabaviti isto takvo sredstvo, ako se govori o apsolutnom odranju supstance, odnosno neko sredstvo koje e obavljati istu funkciju kao i proivod koji se otpisuje ali nije isto zbog tehnikog progresa koji se u meuvremenu dogodio, ako govorimo o relativnom odranju supstance. Ovako definisani cilj otpisivnja, oito je, nije namenjen ni utvrivanju imovine, niti utvrivanju raspodeljivog rezultata, ve je namenjen obezbeivanju odreenih finansijskih sredstava za obnavljanje utroenih sredstava. Ako elimo da utvrdimo koja bi to ovde vrednost bila predmet otpisivanja, jasno je da to ne moe biti nabavna, nego reprodukciona vrednost sredstvava. To zbog toga to elimo da doemo do vrednosti koja je potrebna za ponovnu kupovinu sredstva, na kraju njegovog veka trajanja. Koji od ovih ciljeva otpisivanje moe da ostvari?

Kada govorimo o cilju otpisivanja po statikom shvatanju, potrebno je dakle da se pravilnim odmeravanjem visine otpisa obezbedi pravilno iskazivanje vrednosti aktive, i preko toga pravilno otpisivanje vrednosti neto imovine (razlike izmeu aktive i obaveza). Zbog toga to statiko shvatanje bilansa polazi od toga da treba, u tom otpisivanju, utvrditi vrednost neto imovine preduzea. Ovaj cilj se moe osporavati! Pre svega, zato to neto imovina nije vredno preduzea. Ona je upravo vrednost koja je dobijena sabiranjem vrednosti pojedinanih imovinskih predmeta, umanjena za pojedniane vrednosti obaveza koje preduzee u datom trenutku poseduje. Vrednost preduzea kao celine po pravilu se razlikuje od vrednosti imovin 90


90/331

5/13/2018


preduzea, i zato otpisivanje ne moe biti instrument za utvrivanje vrednosti preduzea. ak teko da moe biti i instrument za utvrivanje same imovine preduzea, jer se i vrednost imovine preduzea razlikuje u zavisnosti od njene namene, od toga koje ciljeve preduzee el da korienjem te imovine ostvari. Kada govorimo o utvrivanju vrednosti preduzea, onda je vrednost imovine samo jedna od vrednosti koja se uzima u obzir kada se odreuje vrednost preduzea. Ali pored nje redovno se utvruje tzv. prinosna vrednost preduzea, zato to kupac eli zapravo da proveri koje on profite moe oekivati do korienja te imovine kojom preduzee raspolae. Ta prinosna vrednost je upravo jedan od najee korienih metoda za utvrivanje vrednosti firme kao celine. Znai imovina firme i vrednost firme su dve po pravilu razliite stvari, jer imovina vredi samo onda kada donosi profit. Imovina koja ne donosi profit nije imovina, ve rashod (po definiciji sredstava). Otuda cilj po statiarima teko da moe biti realizovan otpisivanjem. Znai ne moemo izmeriti otpisivanjem pravu vrednost neke imovin preduzea.

Da li moemo obezbediti obraun raspodeljivog periodinog rezultata? Po miljenju veine autora ovo je dostian cilj kada je re o otpisivanju. Smatra se da otpisivanjem moe izvriti obraun raspodeljivog periodinog rezultata i ispuniti onaj cilj koji je postavljen dinamikom teorijom. Ovaj cilj se moe ispuniti, zato to se odmeravanjem iznosa vrednosti koji je dato sredstvo izgubilo u datom obraunskom periodu, suprotstavljajui taj iznos prihodima obezbeujete da rezultat ne bude precenjen, i da bude raspodeljiv (=da imate rezult ija raspodela nee ugroziti odravanje supstance) to i jeste cilj. Ako se otpisivanje vri na sistematskoj osnovi, tj. prema ustaljenim pravilima onda e utvreni rezultat, osim to e biti raspodeljiv, biti i meusobno uporediv nizu sukcesivnih vremenskih perioda.

Da li se otpisivanjem moe obezbediti odranje supstance? Ve iz samo definicije otpisivanja, da je otpisivanje knjigovodstveno-tehniki postupak kojim se konstatuje smanjen inicijalne vrednosti sredstava, treba zakljuiti da je otpisati jedno a nadoknaditi neto sasvim drugo. Dakle, moete imati otpise sredstava a da, jednostavno, ne moete utroene vrednosti nadoknaditi. Kada se utroene vrednosti nee moi nadoknaditi? Kada nemamo dovoljno prihoda. Sredstvo se troi, i to se otpisivanjem konstatuje, ali da li e ta utroena vrednost nadoknaditi to ne zavisi od troenja, to zavisi od odnosa izmeu prihoda i rashoda. Prema tom ako prihod bude dovoljan da se iz njega nadoknade utroene vrednosti onda e nadoknade biti Ali, ako prihod ne bude dovoljan nadoknade nee biti, ali to znai da otpisa nije bilo. Otpisi postoje, a poto nisu nadoknaeni, znai da postoji gubitak u visini smanjenja vrednosti imovine, koji nije pokriven prihodima datog obraunskog perioda. Ne moe se, dakle, od otpisivanja oekivati da obezbedi nadoknadu utroenih vrednosti. Problem nadoknade je problem izmeu prihoda i rashoda, odnosno problem rentabiliteta poslovanja. 91


91/331

5/13/2018


Ukoliko su prihodi vei od rashoda, tj. ako postoji potpuna nadoknada utroenih vrednosti i viak iznad toga, onda e se u uslovima monetarne stabilnosti postojati situacija da otpisivanje oslobaa, privremeno, pa i trajno, odreeni iznos sredstava. Jer, ta se dogaa kad neko sredstvo otpie, recimo ija je vrednost 1000, i otpisuje se na 5 godina? Svake godine otpisujete po 200. ta se dogaa sa tih 200? Kada otpisujete prve godine 200 i iz prihoda nadoknadite tih 200, tih prvih 200 ostaje slobodno naredne 4 godine. Jer tek kada isteknu te 4 godine imaete potrebu da kupite novo osnovno sredstvo. Drugi otpisani iznos od 200 bie slobodan naredne 3 godine, trei naredne 2, etvri godinu i poslednji e biti slobodan samo jedan dan ili nee biti slobodan. Dakle, kroz otpisivanje i amortizaciju sredstva se iz materijalnog pretvaraju u novani oblik. I poto je ponovno ulaganje potrebno tek po isteku veka trajanja, kaemo da se kroz amortizaciju popravlja likvidnost presuzea. Zbog toga se amortizacija kvalifikuje kao jedini troak koji ne trai ulaganje odmah u narednom periodu. Kada se materijal potroi u datom obraunskom periodu, mora se za naredni ciklus materijal kupiti ponovo. Sredstva koja su tome namenjena ne mogu se upotrebiti ni za ta drugo. Ali ka

se sredstvo otpie, poto se nabavka ne vri ponovo u narednom periodu na raspolaganju su ta sredstva, slobodna, odreeno vreme i mogu se koristiti za finansiranje poslovanja.

ta su privremeno osloboena sredstva? I kada ona uopte postoje? Ako bi se dogodilo da su sva sredstva kupljena u istom trenutku, i da sva sredstva imaju isti vek trajanja, onda bi svi ovi iznosi amortizacije bili privremeno slobodni (sve do trenutka dok se ne mora izvriti ponovna nabavka). Po isteku pete godine, sva sredstva koja su bila osloboena kroz otpise bi nam potrebna da bi smo nabavili nova. Zato se tako osloboena sredstva tretiraju kao privremeno osloboena sredstva. To naravno uopte nisu male sume, posebno kada se radi o preduzeima koja imaju veliku stalnu imovinu.

Osim privremeno osloboenih sredstava mogu postojati i trajno osloboena sredstva. D bi se pojavila trajno osloboena sredstva potrebno je da budu ispunjeni neki uslovi: 1. da preduzee posluje rentabilno (ako ne posluje rentabilno nema ni nadoknade utroenih vrednosti, pa nema ni privremeno ni trajno osloboenih sredstava)

2. da postoji monetarna stabilnost (ako ne postoji monetarna stabilnost, moe se desiti d

ste kroz otpise nadoknadili 1000 a da vam za novu nadokandu treba 1500, u tom sluaju nema trajno soloboenih sredstava)

3. da su sredstva koja se otpisuju nabavljena u razliitim vremenskim periodima (da nis nabavljena sva odjenom) 4. da imaju razliiti vek trajanja. (da se zamena ne mora vriti odjedanput, ve da ta potreba za zamenom biva u razliitim vremenskim periodima) 92


92/331

5/13/2018


Ako su ovi uslovi ispunjeni, moemo rei da se kroz amortizaciju vri i trajno oslobaanje odreenog iznosa sredstava. ak, iako se koristi linearna metoda za otpisivanje javie se trajno osloboena sredstva koja se mogu koristiti za proirenje kapaciteta.

Imamo tri maine ija je nabavna vrednost 1500, procenjeni vek trajanja 5 godina, nabavka se vri sukcesivno (prve godine nabavlja se jedna maina, naredne godine druga, tre

P RIMER:

trea). Otpis je linearan. 

 .  m . 1 2. 3.

 .           -  

1.

120 0

-

1200

300

300

-

300

-

300

2.

900 120 0

2100

600

900

-

900

-

900

3

600 900 120 2700 0

900

1800

-

1800

900

900

4

300 600 900 1800

900

2700

-

2700

1800

900

5.

-

900

3600

1500

2100

1200

900

6.

120 0

900

3000

1500

1500

600

900

7.

900 120 0

2100

900

2400

1500

900

-

900

8.

600 900 120 2700 0

900

1800

-

1800

900

900

300 600 900 300 1500

Ako imate prvu mainu, prve godine, imamo podatke o vrednostima na kraju prve godine. Vrednost maine je 1200, jer je od nabavne 1500 oduzet godinji otpis od 300 (jer je 93


93/331

5/13/2018


vek trajanja 5 godina, pa je 1500/5=300). Ukupna sadanja vrednost je 1200, godinji otpis 30 zbir godinjih otpisa 300. Nema zamene u toj godini. Osloboena amortizacija 300 i videete zato se ona tretira kao trajno osloboena. Sledee godine se kupuje jo jedna maina, i ona se takoe otpisuje. Vrednost prve maine na kraju druge godine je 900, vrednost maine koja je u toj godini kupljena je 1200.

Ukupna vrednost je 2100 (1200+900), ukupanamortizacija'' godinji otpisilijeispravka 600 (300+300), zbir godinjihsadanja otpisa (to bi Amerikanci rekli ''akumulirana vrednosti, to bi smo rekli Mi) izosi 900 (300+600). Ukupno je osloboeno 900 (300+600) i to je takoe trajno osloboeno.

Tree godine kupuje se tra maina. Vrednost prve maine na kraju tree godine je 600 druge 900, a vrednost tree 1200. Ukupna sadanja vrednost je 2700 (1200+900+600), ukupan godinji otpis 900 (300+300+300), zbir godinjih otpisa (akumulirani otpisi) 1800 (900+900) Osloboena amortizacija iznosi ukupno 1800, ali nju delimo na 900 koji se smatraju trajno

osloboenim, i drugih 900 koji se tretiraju kao privremeno osloboeni. Ovo zbog toga, to je sada kraj tree godine, a na kraju pete mora se izvriti zamena prve maine, na kraju este zamenu druge, i na kraju sedme moramo obezbediti sredstva za zamenu tree maine. Dakle, ovih 1800 ne moemo rei da je sve trajno osloboeno, jer u naredne tri godine mi moramo obezbediti, ne 1500, ve jo toliko da nam ostane 600 (jer su nam sad otpisi po 900) da bi smo narednoj godini obezbedili otpis. Pogledajte koliko u narednoj godini iznose-2700 od ega 90 ostaje kao trajno osloboeno, sve ostalo je privremeno osloboeno. Na kraju pete godine imam 1200 i tih 1200 privremeno osloboenih otpisa, bie korieno za nabavku nove maine u

narednoj godini. Na kraju este''Kada godine, amortizacija je 1500, od to toga staln a 600 privremeno osloboeno. naakumulirana to dodate ovih 900 koje imate ovde'' e je biti900 1500, tano onoliko koliko treba za kupvinu nove maine. Privremeno osloboene amortizacije vie nema. Uslovi koji bi trebalo da budu zadovoljeni da bi postojala ovakva situacija, su prilino rigorozni. Treba da postoji monetarna stabilnost, da su sredstva razliitog veka trajanja, da se sredstva nabavljaju u razliitim vremenskim periodima, a ovi uslovi su u preduzeima retko kada ispunjeni. Jer dolazi do stalnih zamena. Neke maine koje su preocenjene na 5 godina,

bie zamenjene posle 3. Jer e moda doi do kvara, nee izdrati svih pet godina. A s druge strane, nabaviete i neku mainu iji je vek trajanja 3 godine. Neki raspored starosti tj. vremenskog trajanja naih sredstava koji se uspostavi na poetku, tokom ivota preduzea se menja. I ovaj efekat trajno osloboenih sredstava se moe tako izgubiti. On se gubi onda kada sredstva postanu priblino jednakog veka trajanja. Od tog trenutka postoje samo privremeno osloboena sredstva. U knizi kod prof. Rankovia pie koliko moemo ii u proirenje 94


94/331

5/13/2018


kapaciteta zahvaljujui trajno osloboenim sredstvima. Najee pitanje-ta ovo znai? Ako je vek trajanja sredstva 5 godina, i ako se otpisuje linearno, ta znai da je proseno vreme vezivanja 15 godina? Kako tumaite ovo da je jedna godina vezana 20%, da je dve godine vezana 20%, tri godine 20 %, etiri godine 20% i pet godina 20%? Logika je sledea. Da ako ukupno ulaganje od 100% koje koristite tokom perioda od 5 godina, razbijete na ulaganja od p 20%, onda e 20% od tog iznosa biti vezano samo godinu dana. Jer ete vi prve godine otpisat 20%. Znai meni je ovih 20% vezano samo godinu dana. Ovih 20% vezano je prvu i vezano je drugu godinu, dakle vreme vezivanja ovih drugih 20% je dve godine. Ovih treih 20% vezano je prvu, drugu i treu godinu. etvrtih 20% vezano je 4 godine. I poslednjih 20% vezano je 5 godina. Tako da ako bi vae ulaganje bilo jednako godinjem otpisu, imali bi ste vezana sredstva 15 godina. Po 20% od tog iznosa kao da je vezano 15 godina. To je to ukupno vreme vezivanja koje vam je potrebno da bi ste izraunali proseno. Znai 20% vae amortizacije je praktilno u tom sredstvu vezano 15 godina, iako je njegov vek trajanja 5 godina, ali vi svodit na godinji otpis - Koliko vam je godinji otpis vezan? Godinji otpis nam je vezan 15 godina Kako se izraunava proseno vreme vezivanja? Kada ukupno vreme vezivanja podelimo sa vekom trajanja. Znai, ako je ukupno vreme vezivanja 15, vek trajanja 5, onda je proseno vreme vezivanja 3 godine.

Elastinost efekta proirenja je stopa koja pokazuje do kog stepena imate trajno osloboena sredstva. Dobija se kada se od vremena vezivanja oduzmete proseno vreme i podelite sa prosenim vremenom. (5-3)/3=66.67%. To znai da kada poetna vrednost opreme, ili kada b maina dostigne 66,67% vrednosti trajno osloboene amortizacije, efekat trajnog osloboenja

prestaje da postoji. kada uporedite poetnu vrednost sa osloboene trajno osloboenim sredstvima. onog trenutka kada Znai poetna vrednost dostigne 66.67% trajno amortizacije, imate samo privremeno osloboena sredstva. Gubi se efekat trajno osloboenih sredstava.

S U TINA je da znate ta znai i pod kojim uslovima se mogu javiti trajno osloboena sredstva Dakle, cela pria je sraunata na to da razumete da se kroz nadoknadu otpisane vrednosti mo obezbediti priliv privremeno i priliv trajno osloboenih sredstava. Da je pojava trajno osloboenih sredstava vie izuzetak nego pravilo, i kada postoji, da su ta trajno osloboena sredstva privremenog karaktera, dok se ne dostigne koeficijent elastinosti efekta proirenja. N

insistiram na tome da ovakve raunice izvodite! Treba da usvojite logiku kako to da je nekih 20% vezano nekih 5 godina, a nekih je vezano 1 godinu. Da shvatite na koji nain likvidnost firme moe biti popravljena zahvaljujui amortizaciji.

95


95/331

5/13/2018


Korienje efekta proirenja pretpostavlja: 1. da preduzee posluje rentabilno 2. da se zamena vri za ista sredstva iste vrednosti 3. da su sredstva deljiva i da se mogu delimino zamenjivati 4. da trite prihvata porast obima proizvodnje 5. da postoji mogunost pribavljanja dodatnog kapitala za potrebe proirenja kapaciteta 6. da su prve nabavke finansirane iz sopstvenih izvora Jasno je da ispunjenje navedenih uslova nije problem otpisivanja, ve problem zamene, a pre svega finansiranja. Zato nam je vano gde sve otpisivanje moe da se vri? Ne, naravno, zbog toga da bi smo znali mesta, nego da bi smo znali ciljeve. Otpisivanje sredstava moe biti posmatrano sa aspekta poslovnog bilansa, kalkulacije i poreskog bilansa.

Kada govorimo o otpisivanju koje se vri za potrebe sastavljanja poslovnog bilansa ond govorimo o otpisivanju koje se sprovodi u okviru finansijskog raunovodsrva, a za potrebe sastavljanja eksternih finansijskih izvetaja. Pri utvrivanju visine ovih otpisa moraju se koristiti one metode koje su doputene standardima, a kada je re o stopama otpisivanja tu sad ne postoje propisane stope, nego svako preduzee ima slobodu da samo procenjuje visinu stop otpisa. Ranije je kod nas postojao propis koji je odreivao minimalnu visinu stopa amortizacij Takav propis je ukinut, s obzirom da dolazi do privatizacije, drutvena svojina nestaje, i smatr se da e privatni vlasnici bolje tititi svoj kapital od drave, te da ne postoji potreba za propisivanje minimalne amortizacione stope, za potrebe poslovnog bilansa.

otpisi su otpisi koji se vre u okviru pogonskog obrauna. Namenjeni su iskljuivo internim korisnicima informacija, i obino se baziraju na dnevnim cenama. Osnovn smisao ovih otpisa je da se obezbede podaci za utvrivanje prodajnih cena, za ocenu K alkulativni

rentabiliteta posla, prihvatanja porudbina, njihovog odbacivanja i sl. Znate da je u finansijakom knjigovodstvu osnova za otpisivanje nabavna vrednost, a u uslovima monetarne nestabilnosti ta nabavna vrednost moe odstupati od trinih cena, i onda je visina otpisa obraunata u poslovnom bilansu nepodobna za ciljeve koji se moraju realizovati i ciljeve kalkulacije koji se moraju ostvariti. Zbog toga, u pogonskom obraunu, za potrebe kalkulacije visina otpisa se utvruje polazei od dnevne vrednosti sa ciljem da se obezbedi odranje supstance preduzea i formiranje prodajnih cena na nain da se obezbedi nadoknada stvarno 96


96/331

5/13/2018


utroenih sredstava. Otuda zakljuak da visina otpisa u poslovnom bilansu i otpis koji postoji pogonskom knjigovodstvu uopte ne moraju biti iste visine. Jer rezultat koji se utvruje u pogonskom obraunu naziva se ekonomski rezultat, i on ne mora odgovarati rezultatu iz finansijskog knjigovodstva.

Sa aspekta poreskog bilansa, otpisivanje se vri prema poreskim propisima, a za potreb

utvrivanja periodinog rezultata.amortizacija Tu postoje propisane otpisa bilansu. koje drava priznaje kaooporezivog stope po kojima e biti utvrena iskazana ustope poreskom Zna rezon drave je sledei: moete vi u poslovnom bilansu da obraunate koliku god hoete amortizaciju, ali za potrebe utvrivanja poreza mi priznajemo amortizaciju obraunatu po ovi stopama. I drava propisuje visinu stopa otpisa za pojedeina stredstva. One ''alfa'' tabele o kojima ste moda uli, koje se koriste u Nemakoj, su u stvari stope otpisa utvrene za potreb oporezivanja. Preduzea vrlo esto te stope koje su prpoisane za potrebe oporezivanja, koriste svom finansijskom knjigovodstvu. Sada kada je kod nas ukinut pravilnik o amortizaciji, koji j odreivao minimalne stope otpisa, preduzea su se nala u udu. Sada mnoge raunovoe pitaju: ta emo sad? Koje emo mi sada stope primeniti? Super, sada moemo da otpisujemo koliko hoemo. Naravno, ne mogu da otpisuju koliko hoe, a preduzea po pravilu nemaju strunjake koji bi mogli da im kau po kojoj stopi, najmanje, da otpisuju svoju imovinu. I verovatno e za neko vreme jo uvek biti koriene one ranije stope amortizacije koje je drav propisala, sve dok preduzee korekcijom tih stopa ne doe do stopa koje e njemu odgovarati Dakle, otpisivanje za potrebe oporezivog rezultata vri se primenom stopa koje su propisane o strane dravnih organa. Dakle, imate tri iotpisa za istabiti sredstva. Jednu visinu otpisa poslovnom moe biti u poreskom trea moe za potrebe kalkulacije, zatou to su ciljevibilansu, razliiti.druga

Faktora koji dovode do smanjenja vrednosti sredstava ima vie, i im je tako trudimo se da ih nekako grupiemo, klasifikujemo. I

Jedan od naina klasifikacije je na one:

1. faktore koji dovode do redovnog sistematskog otpisivanja imovine 2. faktore koji uzrokuju vanredne otpise imovine.

97


97/331

5/13/2018


Redovni otpisi imovine uslovljeni su:

1. protokom vremena, fizikim troenjem tj. rabaenjem, ili iscrpljenjem supstance (kad je re o prirodnim bogatstvima),

2. istekom ugovora (kod koncesije ± ali ugovor o koncesiji ne samo da e uticati na visinu otpisa koncesije, odnosno na vreme otpisa koncesije, nego i na vreme otpisa sredstava preduzea koje je radi korienja te koncesije osnovano. Znai, ako Vi uzmete koncesiju za iskoriavanje nekog rudnika uglja, sva sredstva koja nabavite da bi ste vrili ekspoloataciju u periodu na koji koncesija glasi, treba otpisati u istom periodu. Kada istekne vreme koncesije s tom imovinom, gledaete da iz prihoda koji ostvarite eksploatacijom uglja nadoknadite celokupnu nabavnu vrednost sredstava koja ste za te namene nabavili. Tako da e i materijaln ulaganja preduzea koje je osnovano radi iskorienja koncesije biti otpisivana najdue na period koncesije.)

3. ekonomskim razlozima, gde pre svega podrazumevamo zastarelost i nepodobnost (zastarelost ± neko sredstvo je ekonomski zastarelo kada ne postoji ekonomska isplativost njegovog daljeg korienja, zbog toga to su se u meuvremenu pojavila sredstva koja isti posao obavljaju uz nie trokove. Onog trenutka kada se pojavi na tritu nova genetacija raunara, na primer, cene padaju; nepodobnost ± npr. imate automobil koji troi obian benzin drava rei propie da, radi zatite ivotne sredine, automobili koji troe obian benzin, u periodu od godinu dana, moraju biti zamenjeni automobilima sa 'katalizatorom' ili e vlasnici automobila koji troe obian benzin plaati visoku novanu nadoknadu da bi se otklonile tete koje su oni izazvali. Kada bi ste imali takav jedan automobil, da li bi ste zbog ovakve odluke njegov vek trajanja morali da skratite? Preraunali bi ste se i npr. rekli: ne isplati mi se da ugraujem 'katalizator' a jo manje da plaam visoku kaznu, prema tome za ovih godinu dana ovaj auto mora da bude otpisan. Iako bi moda period njegove ekspolatacije mogao biti dui, ovakva odluka drave e sredstvo uiniti nepodobnim za dalje korienje). V anredni

otpisi se preduzimaju kada smanjenje vrednosti nastane zbog:

1. vanrednih dogaaja kao to su poari, poplave, zemljoresi, razorni vetrovi. Odnosno, sve tete koji nastanu povodom dogaaja na iji nastanak ili nenastanak mi apsolutno ne moemo uticati, koji se ne mogu predvideti, a smanjenje koje uzrokuju je trajne prirode.

2. ako doe do obustavljanja neke investicije, sredstva uloena u izgradnju datog objek ili date maine, prestaju da imaju svoju vrednost i ta obustavljena investicija prestaje da bude sredstvo i javlja se potreba za vanrednim otpisivanjem (upotreba neadekvatnih materijala mo biti razlog za obustavu gradnje, i za zbog toga vanredne otpise takvih sredstava). 98


98/331

5/13/2018


II

Vrste otpisa prema mestu gde se ona vre, (o tome smo ve priali):

1. u finansijskom knjigovodstvu (za potrebe izrade bilansa na kraju godine utvruje se konana visina redovnih otpisa, koji se utvruju saglasno MRS i raunovodstvenim politikam

2. u pogonskom obraunu (otpisivanje se ovde vri za potreba kalkulacije i polazi se od dnevnih vrednosti) III Postoji

jo jedna podela, prema tehnici otpisivanja:

1. direktno otpisivanje (vanredni otpisi se po pravilu vre direktnim putem) 2. indirektno otpisivanje (sistematski otpisi se po pravilu vre indireknim putem)

IV Moemo

napraviti i podelu prema politici otpisivanja:

1. otpisivanje sa karakterom rashoda (samo ovo pod 1. je dozvoljeno ± to je otpisivanje kojim elimo da konstatujemo smanjenje vrednosti, bilo da je ono nastalo zbog delovanja redovnih ili vanredmih razloga otpisivanja ± moe biti redovno ili vanredno). Vanredno otpisivanje, za razliku od redovnog, je vezano za sredstva sa ogranienim vekom trajanja, a moe biti primenjeno i na sredstva koja imaju neogranien vek trajanja. Recimo ako doe do poplava koje unite obradivo zemljite. To se dogaa, naie bujica i odnese plodno tle. Ostane kamen ispod. Vrednost zemljita pre, i posle polave se dramatino razlikuje. To je povod za vanredni otpis zemljita. Kod umetnikih predmeta koji se takoe ne otpisuju, ali ne zato to

nemaju ogranien vek trajanja, jer teko je verovati da bilo koje umetniko delo moe trajati beskonano dugo (moda jako dugo, kao piramide, ali ne beskonano), kada doe do znaajno trajnog oteenja nekog umetnikog dela tada se preduzima vanredno otpisivanje. Tu nema sistematskog otpisivanja, ali vanredni otpisi su mogui. 2. dopunsko otpisivanje

Na osnovu ega se vri otpisivanje? Mora se napraviti plan otpisivanja. Naravno, plan otpisivanja se odnosi na redovno otpisivanje, koje moete predvideti. Kad budete dobili zadat da pravite plan otpisivanja, shvatiete da to uopte nije tehniki posao. Moraete prethodno da definiete politiku otpisivanja sredstava firme. Znai da identifikujete: - osnovicu za raspodelu (koja sredstva ete otpisivati) - koliki je njihov procenjeni vek trajanja - metode otpisa (koju ete metodu za koje sredstvo koristiti). 99


99/331

5/13/2018


I tek poto definiete politiku, moete pristupiti izradi plana. Onda je plan isto tehniki posao Ali pre nego to definiete politiku od plana nema nita. Znai, raunovodstvenom politikom definiu pravila za otpisivanje, a Vi onda samo pravite plan otpisa koji ne predstavlja nita drugo nego primenu tih definisanih pravila na sredstva preduzea. Znai ako kaete da ete va graevinske objekte otpisivati linearno, da ete vau opremu otpisivati degresivnom metodom da ete transportna sredstva otpisivati primenom funkcionalne metode, vi ste time definisali svoju raunovodstvenu politiku. Ako kaete da ete naknadne izdatke za materijalna ulaganja aktivirati, poveavajui znai vrednost imovine, onda je to takoe deo vae politike. I kada to uradite onda pravite plan otpisa. Plan otpisa nije nita drugo nego spisak svih sredstava koje imate, koja su predmet otpisivanja. Znai u planu se nee nai sredstva koja se ne otpisuju. Na e se njihova nabavna vrednost, procenjeni vek trajanja, eventualno procenjeni likvidacioni ostatak, naveete metodu otpisivanja i visinu godinjeg otpisa. Iz Vaeg plana se mora sazna koja sredstva otpisujute, kolika je bila njihova nabavna vrednost, koliki je njihov procenjeni v trajanja, koji metodu primenjujete i koji je godinji otpis datog sredstva.

Ovde se javlja i problem izbora veka trajanja. Uvek morate utvrditi vek trajanja, ak i onda kada koristite funkcionalnu metodu. Zato to se sredstvo moe koristiti u odreenom vremenskom periodu. Kada govorite o ekonomskom veku trajanja, onda ete sigurno naii na tri razliita shvatanja ta je vek trajanja nekog sredstva. Prvo, vek trajanja je period u kome sredstvo moe pruati usluge; u kom je ono tehniki sposobno da prua usluge. To je tzv. tehniki vek trajanja. (Katin PC 286, koji jo uvek fantastino funkcionie; on je tehniki u redu) Ekonomski vek trajanja je vek trajanja sredstva u kome je ekonomski isplativo korien datog sredstva. On je uvek krai od tehnikog veka trajanja. To je onaj period za koji se procenjuje da e se korienje nekog sredstva isplatiti (ekonomski vek Katinog 286 je odavno istekao). Postoji i korisni vek trajanja, koji je krai od ekonomskog. To je vek trajanja u kome po politici zamene sredstava preduzea, e dato sredstvo biti korieno. Transportna preduze mogu imati sledeu politiku: imamo autobuse iji je ekonomski vek trajanja 10 godina, naa politika je da zamenu voznog parka vrimo po isteku 7 godina, jer elimo da izbegnemo rast trokova odravanja, i li elimo da izbegnem nesigurnost u pogledu tehnike ispravnosti naih vozila. Dakle, 7 godina koristimo, posle toga prodajemo i kupujemo nova. Ekonomski vek trajanja svodimo na korisni vek zato to je to naa politika. Niko ne moe rei da autobus posl

7 godina ne moe vie da se koristi, politika firme je da vek trajanja bude skraen i da radi realizacije nekih drugih ciljeva ja hou da budem siguran da taj autobus nikada nee ostavit putnike na putu. Prema MRS 16 koji se bavi ovim pitanjem, u paragrafu 43, savetuje se slede Kada se procenjuje korisni vek trajanja, treba uzeti u obzir uobiajenu upotrebu sredstva prem kapacitetu kojim se sredstvo koristi, oekivano fiziko rabaenje (koje zavisi od reima korienja ± ne troi se isto maina koja radi jednu smenu i maina koja radi tri smene), tehniko-tehnoloki progres (kod onih sredstava gde su promene u tehnologiji brze, vek trajan 100


100/331

5/13/2018


treba skratiti) i naravno eventualna zakonska ili slina ogranienja koja mogu uticati na to da vek trajanja skrati. Ili na primer, maina moe da se koristi jo, ali licenca za proizvodnju tog proizvoda istie-moramo otpisati sredstvo u periodu do koga vai licenca.

Pitanje kada sa otpisivanjem treba poeti u razliitm zemljama razliito je definisno. K nas vai pravilo: od prvog narednog meseca. Iako se sredstvo troi kontinuirano, otpis se vri

mesenom nivou, nas. Znai, svakog da meseca knjiite i to zameseca. sredstva koja su za pribavljena u ovomkod mesecu otpis poinje tee od prvogotpis, narednog Isto tako, sredstva koja su otuena u ovom mesecu, otpis prestaje od prvog narednog meseca. To je pro konvencija, morate presei negde. U nekim zemljama je to, recimo, na pola godine. U Nemakoj, sva sredstva koja se nabave u prvoj polovini godine, poinju da se otpisuju od prv jula. I ona koja su nabavljena u drugoj polovini godine, naravno, poinju da se otpisuju od prvog januara naredne godine. Takoe, bitno je i spomenuti da otpisivanje treba otpoeti po nabavci, a ne po poetku korienja, zbog mogunosti da gubitak vrednosti nastane nezavisno od rabaenja.

U paragrafu 46, MRS-a 16 se kae da osnovicu za otpisivanje ini nabavna vrednost ili cena kotanja, koja treba da bude umanjena za procenjeni likvidacioni ostatak, pod uslovom d je vrednost likvidacionog ostatka znaajna, i da se moe pozdano proceniti (likvidacioni ostat je vrednost osnovnog sredstva po isteku njegovog veka trajanja-vrednost starog gvoa, starog graevinskog materijala). Ako navedena dva uslova nisu ispunjena, zanemaruje se vrednost likvidacionog ostatka, i za osnovicu otpisivanja uzima se nabavna vrednost. Nisu sluajno ova dva uslova utvrena, zaista je teko u mnogim sluajevima utvrditi kolika e biti vrednost

likvidacionog ostatka. Akogvoa imate maine koje traju 10 godina, ko bi mogao znatijekolika e bit vrednost kilograma starog za 10 godina? Samo kod sredstava kod kojih vek trajanja kratak, i kod kojih za likvidacioni ostatak postoji aktivno trite moe se ii na procenu i to uzeti u obzir.

Metode otpisivanja definisane su MRS-om 16, i po paragrafu 47 doputene su vremens i funkcionalna metoda. Metoda otpisivanje koja je odabrana trebalo bi najbolje da odslikava gubitak ekonomskih koristi datog sredstva. Od vremenskih metoda doputena je metoda linernog otpisivanja i metoda degresivnog otpisivanja, a razume se da metoda progresivnog

otpisivanja nije dozvoljena. Imate pravo da izaberete, ali kada izbor napravite morate odabran metodu kontinuirano koristiti. Doputeno je da sa degresivne metode preete na linearno otpisivanje, ali nije doputeno obrnuto. Ovo zbog toga, to kad prelazite sa degresivne metode na linearnu, a to se obino radi onda kada je vek trajanja kratak, pa se pojavljuje opasnost da p isteku veka trajanja deo nabavne vrednosti ostane neotpisan, i onda kad visina otpisa padne ispod linearnog (ispod onog otpisa koji bi ste imali da otpisujete linearno) doputa se da 101


101/331

5/13/2018


nastavite otpis preostalog dela po linearnoj metodi. To se ne smatra instrumentom kojim se moe uticati na visinu poreskog tereta. Ali ako otpisujete linearno, pa procenite da ete imati visok rezultat pa reite da preete na degresivno otpisivanje, tako poveate otpise i smanjite rezultat ± e drava to ne dozvoljava.

Neu V am priati metode otpisivanja, zato to oekujem da ih znate. Sve smo to nauili P

prvoj godini. otsetiteposeduju. se uslova P za primenu naina utvrivanjau visine i prednosti slabosti koje metode rocenite njihovu primenjvost odnosuotpisa na odreene vrstei sredstva i u odnosu na okolnosti u kojima preduzee posluje. Oekujem da znate ta je linearn metoda, ta se otpisuje, koje su pretpostavke od kojih polazi, i koje su njene slabosti. Isto za O MET O DAMA! degresivnu, koje su njene varijante. Znai, S V E Ovo

sada to ide nije priala, a to je kraj u P ower point prezentacijama, pa ajde da

dodam...

Obraunati otpis predstavlja rashod perioda, osim ako je sadran u uincima koji nisu realizovani ili u opremi proizvedenoj za sopstvene potrebe, jer je u tom sluaju obraunati otp uraunat u cenu kotanja. U prvom sluaju otpis e postati rashod kada zalihe budu prodate. U drugom sluaju, otpis e postati rashod u vremenu korienja datog sredstva, putem njegovog otpisivanja.

Procenjeni korisni vek upotrebe, mora se periodino preispitati. Ako se pokae da je oekivani korisni vek trajanja, pri tim preispitivanjima, krai od procenjenog mora se izvriti korigovanje visine otpisa za tekui i budue periode. O ovome govori paragraf 49, MRS-a 16

I izabrani metod otpisivanja mora se povremeno preispitati. U sluaju da su se okolnost kojima preduzee posluje tako promenile, da izabrani metod ne odraava na pravi nain gubit ekonomskih koristi, metod treba promeniti i tretirati promenu kao promenu raunovodstvene procene. U takvom sluaju, visinu otpisa za tekui i naredne periode treba izraunavati po nov metodi. etvrtak, 18. novembar 2004.

3. Finansijska ulaganja - bilansiranje finansijskih ulaganja 102


102/331

5/13/2018


ta se smatra dugoronim finansijskim ulaganjem?

Dakle ulaganja mogu biti, sa aspekta dospelosti dugorona i kratkorona, pa da najpre definiemo su to dugorona finansijska Kaemo dasasunamerom to ulaganja novanih sredstava nata svojinskoj ili kreditnoj osnovi,ulaganja. u druga preduzea, da se dugorono dre, odnosno rok naplate tih potraivanja je dui od godine dana.

Zato imamo da se dugorono dre, pa jo i ovaj dodatak? Zato to ova ulaganja mogu biti na svojinskoj osnovi, a to znai da nemaju rok dospea, i to znai da se na njih odnosi ovo da se dugorono dre, a ako su na kreditnoj osnovi onda imaju rok dospea, a to znai da je rok nap dui od godine dana. ta znai ulaganje na svojinskoj To znai dapostoji vi tim vlasniki ulaganjemodnos. stieteVisvojstvo suvlasnika. Znai izmedju firme uosnovi? koju ulaete i vas ste suvlasnik date firme.

ta znai ulaganje na kreditnoj osnovi? Izmedju firme i vas postoji dunicko-poverilaki odn dakle vi ste samo pozajmili na odredjeni rok. Zbog ega su dugorona finansijska ulaganja izdvojena?

Postoje dva razloga. Jedan je dugoronost koju sam ve pomenula, a drugi je da se posebnim

evidentiranjem i iskazivanjem ovih ulaganja obezbedi posebno evidentiranje prihoda koji nastaju po osnovu redovne poslovne aktivnosti, odnosno po osnovu prodaje uinaka. Znai ja hou da prihode od finansijskih ulaganja odvojim od onih prihoda koje imam iz redovne poslovne aktivnosti, odnosno, bolje reeno iz osnovne aktivnosti firme. I to je razlog zato se oni vode odvojeno i prihodi odvojeno prate. Dugorona finansijska ulaganja moemo najgrublje klasifikovati u tri grupe:

1. Uea 2. hartije od vrednosti 3. Dugorone Dugorone plasmane

103


103/331

5/13/2018


1. U ea

Ona nama nisu novi pojam. Da bi se uea uopte javila potrebno je da postoje korporativni oblici organizovanja preduzea, znai drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarska drutva. Znai, uea se javljaju tek poto su stvoreni uslovi za kretanje kapitala izmedju preduzea. V i ulaete u jednu firmu, sa primarnim ciljem da to ulaganje stvori osnovu za va

uticaj na poslovnu i finansijsku politiku te firme. Zato vi zelite da utiete na njenu poslovnu i finansijsku politiku? Zato to kroz taj uticaj elit da unapredite sopstveno poslovanje. To znai da kada god se odluujete da stiete uee u nekoj firmi to nikada ne radite na pamet. To nikada ne radite samo zato to firma isplacuje visoke dividende, ili samo zato to vrednost te firme na tritu raste. Ne. Vi to radite zato to j ta firma vama vazna u postupku obavljanja vae delatnosti. I vaa uea se uglavnom odnose na preduzea za kojima vi ve imate odredjene poslovne odnose, bilo da su to vai veliki kupc ili dobavljai, ili firme koje se bave istraivanjem i razvojem proizvoda ijom se vi

proizvodnjom bavite, ili firme koje se bave prometom roba ijom se proizvodnjom vi bavite. Dakle to su firme ije aktivnosti ili prethode ili slede onoj aktivnosti kojom se vi inae bavite.

ete to vi unaprediti sopstveno poslovanje time to ete imati u nekoj firmi uee? Mi ueem stiemo pravo glasa, odnosno stiemo sposobnost da utiemo na donoenje poslovni odluka u toj firmi. Ako moemo da utiemo na odluke koje e u toj firmi biti donete kakve e onda te odluke biti? Onakve kakve odgovaraju nama. Dakle mi emo nastojati da svoj uticaj iskoristimo da se odluke koje se donose, pozitivno odraze na nae poslovanje. Primer: imate firmu koja je va veliki dobavlja. Redovnost vae proizvodnje, kvalitet vaih proizvoda zavis od redovnosti isporuka tog dobavljaa, i od kvaliteta njegovih gotovih proizvoda koje vi od njega kupujete, i kao materijal koristite u daljoj preradi. Vi imate snaan interes da kod te firm imate snanu poziciju. Znai nee ona nama dati nie cene, i ne treba, ali ete verovatno u isporukama imati pravo prvenstva, imali ste ga i do sada (zato to ste veliki kupac I kao veliki kupac vi uvek imate prednost nego kupci koji se javljaju sad pa sad) samo ne tako jasno odredjeno. Ali ako ste uz to i suvlasnik te firme vaa pozicija e biti mnogo snanija nego ako niste. Zato vi elite da steknete uee u toj firmi. Naravno, vi ne moete pri sticanju uea potpuno zanemariti cinjenicu kakva je to firma, ili kakav je njen rentabilitet, finansijski K ako

poloaj« ali to nije va primarni motiv. Znai visina dividende koju ona isplauje nije va motiv ulaganja.

Da bi jedno ulaganje moglo da se bilansira kao uee potrebno je da, osim ovog motiva, koji ulaganje odvaja od drugih ulaganja, bude ispunjen jo jedan uslov. Potrebno je da posedujete najmanje 10% od ukupnik akcija pa da kaete da imate uee. Dakle, ako imate 1% akcija koliko kod vi eleli da na osnovu tih akcija utiete na tu firmu, vi nemate uee, va glas se 104


104/331

5/13/2018


nee uti. Vi ne moete. Taj broj vam ne omoguava va uticaj na poslovanje te firme. Dakle, da bi ste mogli vriti neki uticaj, vi morate imati makar 10%. U zemljama clanicama EU po IV direktivi postojalo je pravo da ovu granicu od 10%, mogu podii ali ne vie od 20%. Znai, nacionalnim propisima moe biti dozvoljeno da se ueem smatra ulaganje u drugo preduze recimo koje dostie minimalno 15%, ili min 20%, ali nikada iznad toga, jer bi to u tom sluaju odnosno ako kaete da imate uee samo ako imate 25%, sva vaa uea ispod 25% ne moete iskazati kao uea, ve morate iskazati kao obina ulaganja, a to ne bi odraavalo pravu sutinu vaeg ulaganja. I zato se kae u IV direktivi da gornja granica ne moe biti izna 20%. Znai, minimun je 10, zemlje lanice mogu odrediti i visu granicu, ali ne iznad 20% da se neko ulaganje kvalifikovalo kao uee.

se uea dele? Poto smo rekli da su uea osnova za uticaj koji imamo, snaga naeg uticaja zavisi od visine uea. Uvek je bilo ´ koliko para toliko muzike´. to vie ulozite u datu firmu, vi imate snaniji uticaj na njenu poslovnu i finansijsku politiku. Pa se prema visin uea u pravu glasa, hou da na to obratite panju, uea dele na:

K ako

1. obina 10% - 20% prava glasa 2. znaajna 20% - 50% prva glasa 3. veinska iznad 50% prava glasa Izmedju ulaganju u kapital i prava glasa u velikom broju sluajeva stoji znak jednakosti, zna vi kaete ja posedujem 20% osnovnog kapitala te firme, to bi u velikom broju sluajeva znai da vi imate 20% od ukupnog broja glasova koje ta firma u svojim akcijama ima, ali ne mora uvek biti tako. Zato to ne mora uvek, zato mi kada odredjujemo kakvo je uee, uzimamo u obzir broj glasova koje imamo u toj firmi, a ne visinu angovanog kapitala. Zato to, ako imat preferencijalne akcije neke firme, vi ste uloili kapital, ali nemate pravo glasa, jer preferencijalne akcije ne nose pravo glasa. Znai mogu imati 30%, kapitala u toj firmi ako je sve to ulaganje iskazano u preferencijalnim akcijama, ja nemam uee jer ja nemam mogunost da utiem na tu firmu. Znai, imamo uee u obicnim, i uee u preferencijalnim akcijama. Vae ukupno ulaganje e mozda biti 40% kapitala, ali ete imati samo 20% glasova jer je deo vaeg ulaganja reprezentovan u preferencijalnim akcijama. Znai zato kada govorim o ueu uvek kada govorimo mi mislimo na pravo glasa. O

1. bina dajunee vamnaroito osnovu za odredjeni uticaj, ali va se to u skupstini akcionara, gde viuea upravljate glasno uti, jer izmedju 10 glas i 20% nije uee koj vam obezbedjuje da vi moete bitno uticati na odluke koje e biti donete.

2. Ako imate vie od 20%, a manje od veinskog uea u pravu glasa, tada se kae da imate znaajno uee. Znaajno, u sledeem smislu. Da vi moete sada, na skuptini akciona uticati bitno, znai kada neko ima 30% glasova, znai to je treina od celine, verovato je da e 105


105/331

5/13/2018


donete odluke, moda ne po svakom pitanju, ali u odredjenom broju pitanja biti onakve kako akcionar namee tj. trai.

3. Ako imate veinsko pravo glasa, ja sada neu rei vie od polovine, zato to ne mora imati vie od polovine da bi ste imali firmu pod kontrolom, ali vi morate imati vie glasova od svih drugih, tada se takvo uee kvalifikuje kao vecinsko, i vi nad tom firmom vrite kontrol

To znai da,odboru, budui idapreko imatepostavljanja veinsko pravo birati ko e bitiviu ete upravnom i tu nadzornom svojihglasa, ljudiviu ete organe upravljanja praktino firmu voditi. Jer e ona, naravno, raditi ono to vi kao vlasnik akcija od njih traite. I zato se takve firme oznaavaju kao zavisne firme, jer se nalaze pod kontrolom neke druge firme, a firma koja vri kontrolu, tj. vi koji posedujete viinsko pravo glasa, dobijate status matine firme, ili vrhovnog drutva, matinog drutva« Bilansiranje uea

Uea koja su veinska redovno se iskazuju kao posebna bilansna pozicija, pod nazivo ''uea u povezanim preduzeima''. U nekim bilansnim emama ak je predvidjena posebna bilansna pozicija za znaajna uea, a posebna za obina, ali se esto znaajna i obina ue iskazuju kao jedna pozicija, ali se uvek odvajaju veinska uea kao posebna bilansna pozici Ako se znaajna i obina iskazuju u jednoj poziciji, onda je u napomenama koja prate tu poziciju, prikazano odvojeno, kolika su znaajna a kolika su obina, i bie navedeno na koje firme se odnose znaajna uea, koliko iznose«

Inicijalno procenjivanje uea predstavlja procenjivanje uea u trenutku sticanja, i vri se p

njihovoj nabavnoj vrednosti. Nabavna vrednost uea je jednaka kupovnoj ceni akcija ili udela, uveanoj za zavisne trokove nabavke (trokovi provizije berzanskom posredniku, jer n moete vi kupiti akcije na berzi, morate se obratiti ovlaenom berzanskom posredniku koji  to za vas uraditi, ali e vam napalatiti proviziju koja e za vas predstavljati ZTN; zatim ako se evidencija akcija vodi u centralnom registru morate platiti nadoknadu da budete proknjieni k novi vlasnik tih akcija; zatim berza e vam zaraunati porez na promet, jer berza je trite tj. sekundarno trite HOV). Sve te trokove moete dodati na kupovnu cenu akcija, i obrazovat nabavnu vrednostu vaih uea. Ono to nema sposobnost aktiviranja, i to ne moete uklju

uuea. nabavnu cenu to su izdaci kojefirmi, bistealiimali vezane za donoenje o kupovini Hou dauea, kupim uee u nekoj nisam ba sigurna kakva odluke je firma, ona je za mene zanimljiva zato to se bavi prodajom i ima iroku prodajnu mreu. Bilo bi jako zgodno mogu svoje proizvode plasirati preko nje, ali da bi donela odluku mora mi neko pomoi i rei firma je dobra, firmu vodi dobar tim, njihova poslovna politika je takva. Dakle, ja traim uslu neke konsultanske kue. Oni e sve to obaviti, izvestiti me a ja u to morati da platim. E taj iznos, koji bih ja platila njima za informacije na kojima ja donosim odluku o kupovini uea, 106


106/331

5/13/2018


ne moe biti ukljuen u nabavnu cenu uea. On e biti tretiran kao rashod perioda, kao teku troak, jer odluka je mogla da bude i neu da kupim. Dakle ne mogu se vezati direktno, i zato ovo i spada u tekue trokove. uea stiete razmenom akcija, to je takodje mogue (znai ja mogu da dam moje akcije i da uzmem akcije neke druge firme, i da kroz tu razmenu akcija steknem uee u U koliko

kapitalu te akcije druge firme). se odnos za razmenu na osnovu berzanskog ukoliko se kotirajuTada na berzi, odnosno na bazi utvrdjuje odnosa izmedju bilansnog kursa,kursa, ako se akcije ne kotiraju na berzi. Akcija moe imati etiri vrednosti: - nominalnu - onu na koju akcija glasi - emisionu - iznos za koji se akcija prvi put prodaje

- berzansku - vrednost u bilo kom trenutku nakon prvog emitovanja - bilansnu - vrednost akcije koja se dobije kada sopstveni kapital podelite sa brojem akcija, i ta vrednost pokazuje koliko sopstvenog kapitala dolazi na jednu akciju. Ta bilansna vrednost bi bila jednaka nominalnoj, kada ne bi bilo aia, rezervi i neraspodeljene dobiti. Dak kada bi se sopstveni kapital sastojao samo iz osnovnog kapitala tada bi bilansna vrednost bila jednaka nominalnoj. U svim drugim sluajevima, ako je firma dobra, ako se firma razvija bilansna vrednost bila iznad nominalne. Dakle, ako vrite razmenu, tada ete kao nabavnu vrednost uea, uzeti onu vrednost uea koju ste u razmenu dali. Seate se da smo to pominjali kod odredjivanja nabavne vrednosti sredstava steenih kroz postupak razmene. Vrednost koju smo dali bie vrednost akcija koje smo kroz razmenu dobili. Naknadno procenjivanje uea je procenjivanje na dan bilansa, nakon to smo to uee stekli, i svih narednih godina sve dok to uee posedujete. Vi kada god sastavljate bilans morate proceniti vrednost uea. Ako se opredeljujete za istorijski troak, kao osnovicu procenjivanja, tada ete vrednost uea testirati na obezvredjenja. Dakle, testiraete da li

morate da cene primenite ili ete zadrati budui d su trine vasih princip uea nie iznadvrednosti, nabavne vrednosti. Dakle,nabavnu ukolikovrednost dodje douea, pada trine vrednosti onda se postavlja pitanje ta nam valja initi. Poto su uea dugorona ulaganja, postoji stav da kratkoroan pad vrednosti uea ne treba uzeti u obzir pri bilansiranju. Znai dogodi se nekad naroito oko nove godine, oko dana bilansa da iz bilo kojih ak i potpuno neekonomskih razloga, vrednost akcija neke firme na berzi padne ispod nabavne vrednosti vaseg uea. Ako su procene da je taj pad privremenog karaktera, s obzirom na to da vi nee 107


107/331

5/13/2018


prodavati uea ni sutra, ni prekosutra, ni za mesec dana, ni za godinu dana, ve da e u tom periodu do prodaje uea trina vrednost akcija te firme vratiti na prvobitne vrednosti ili moda rasti onda nema razloga vriti otpis vrednosti vaeg uea. Naprotiv, ukoliko se procenjuje da je pad vrednosti trajnijeg karaktera znai dugoroan, firma posluje sa gubicima ima ozbiljan problem, nije izvesno kada i da li e se od toga oporaviti, onda morate otpisivati vrednosti uea na njegovu niu vrednost. Razliku ete tretirati kao rashod perioda.

Postoji jo jedan nain vrednovanja uea. To je tzv. ''equity metoda'' zove se jo po negde i ''metoda udela''. Kada uea vodite po nabavnoj vrednosti onda se u velikom broju sluajeva dogadja da se u vrednosti uea formiraju tzv. prinudne, latentne rezerve. Jer nael istorijskog troka vam zabranjuje, i naelo opreznosti koje primenjujete jer primenjujete nael istorijskog troka, da podignete vrednost uea iznad njegove nabavne vrednosti. Ako je vrednost uea u firmi koja se razvija i ija vrednost stalno raste, a vi vae uee drite na nivou nabavne vrednosti, onda e trina vrednost uea biti sve vea u odnosu na nabavnu vrednost. I dakle, vrednost uea u vaem bilansu bie podcenjena, vi ete u vrednosti uea imati jednu latentnu rezervu (neiskazanu, skrivenu rezervu). Iskazaete imovinu niom nego  ona zapravo jeste. Sa druge strane, prihodi od uea ako procenjujete po nabavnoj vrednosti, utiu na rezultat firme koja uee poseduje, tek u narednoj godini, jer se tada donosi odluka o raspodeli dobiti koja je ostvarena u ovoj godini. I dividenda koju mi prisvajamo po osnovu uea koja posedujemo uticae na nas rezultat tek naredne godine, iako je dobitak iz koje ta dividenda potie ostvarena u ovoj poslovnoj godini. Znai dolazi do malog premetanja rezultata, zato to kod firmi koje imaju znaajna uea ovo uopte ne moraju biti male svote. To su slabosti procenjivanja po nabavnoj vrednosti.

Da bi se te slabosti otklonile razvijena je ''equity metoda'', najpre u SAD, a onda je pola prihvatana i ve je prihvaena u Evropi. Osnovna ideja ove metode, koja se moe koristiti i ko izrade pojedinanog i kod izrade konsolidovanog bilansa, je sledea. Vrednost uea treba da se menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala koji se na to uee odnosi. Mi elimo da kroz primenu ovog metoda dodjemo u situaciju da je u bilansu firme koja uee poseduje to uee bude iskazano u visini iznosa koji odgovara onom delu sopstvenog kapital koji pripada toj firmi po osnovu posedovanja tog uea. Primer: vi imate 30% kapitala firme a firma B ima sopstveni kapital 1200. nama pripada 400 (30% od 1200). Ako smo mi to ue platili u datom trenutku 400 i ako primenjujemo nabavnu vrednost, dok god vi uee imate o e biti vrednovano sa 400. Nee se mai dalje, a kapital e rasti, i to tako to e se ostvariti dobitak, pa e biti odlueno da se deo dobitka zadri u vidu rezervi. Ve naredne godine, kapital moe biti 1400, a vama e od toga opet pripadati 30% tj. 420. ali vae uee je 400. Dakle njemu pripadajui kapital raste, ili u sluaju gubitaka pada i vi ete otpisivati ali sporije Dakle postoji razlika izmedju vrednosti uea i njemu pripadajueg dela kapitala. Equity 108


108/331

5/13/2018


metoda kae: ''Ne, mi hoemo da nam se vrednost uea menja onako kako se menja visina sopstvenog kapitala.'' Polazi se od nabavne vrednosti, dakle inicijalno e biti uee vrednova po nabavnoj vrednosti. Svako poveanje kapitala nastalo zbog poveanja rezervi, zadravanja neraspodeljene dobiti direktno e poveati visinu uea. U ovom sluaju, u narednoj godini ako sopstveni kapital B, poraste na 1400, 30% od 200 koliko je poveanje je 60, ja kaem moj uee po equity metodi treba povecati sa 400 na 460. Zato to je 30% od 1400 je 460. I to u uraditi na kraju godine. B je objavilo svoje rezultate, znai svoj dobitak i ja sam rekla da od njega meni pripada 30%, jer ja imam 30% kapitala i poveavam vrednost uea za iznos dob koja meni pripada. U narednoj godini skuptina akcionara preduzeca B, donosi odluku o raspodeli ove dobiti od 200. I to polovina se zadrava, a polovina se isplauje kao dividende. Znai ja kao akcionar sa 30% uea dobiu od ukupne dividende koja iznosi, 100 (jer je dobi 200) ja u na ime dividendi dobiti 30, i tih 30 e meni biti isplaeno. Kada dobijem tih 30, ja vrednost uea smanjujem za 30. Kakva je posledica isplata dividedi na kapital preduzeca B On e za iznos isplaenih dividendi pasti. On e sada biti 1300, dakle nee vie biti 1400. 30%

od 1300 je 430. dakle to je osnovna ideja ovog metoda. Znai kada god sopstveni kapital raste poveavam vrednost uea, i kada god vrednos sopstvenog kapitala opada, vrednost uea opada. Ova metoda se primenjuje za znaajna uea. Jer se smatra da akcionar treba da preuzme odgovornost za svoj znaajni uticaj na poslovanje firme. On je svojim odlukama uticao na visinu dobitka ili gubitka. Neka te posledi prizna i neka se te posledice odraze na visinu njegovog uea. Druga posledica je da vi pripadajui deo dobitka iskazujete kao prihod u istoj godini, u

kojoj je dobitakvrednosti nastao. Auea. kada naplatite tu iskazuje dividendu ona se unekojoj knjiije kao prihod, nego se kao smanjenje Prihod se u godini dobit ostvarena, aliknj postoji i tu neto sporno. Ja sam iskazala 60 prihoda i poveala uee. Znai kada sam izraunala deo dobiti koji mi pripada, rekla sam u redu moji prihodi su od dobitka u mojoj firm u kojoj ja imam uee 60, prihodi su potraivali uea su dogovala. E sada sam ja naplatila ime dividende 30 smanjila uee za 30, i poveala gotovinu na raunu za 30. Ja sam kao prih iskazala 60, a nikada neu naplatiti 60. Od tih 60 moj novani tok je samo 30, a drugih 30 su rezerve u drutvu B. Znaci ja sada imam deo prihoda koji nee biti praen novanim prilivom A ja sam na taj prihod platila porez, i imala novani oblik. E to je mana ovog modela. Znai prikazivanje kao prihoda onog iznosa koji nee biti praen u bliskoj budunosti naplatama u punom iznosu. Znai ja jesam iskazala prihod od 60, ali od tih 60 ja sam dobila samo 30 kao novani priliv, a ostalih 30 su poveali rezerve moje firme u kojoj ja imam uee. Tek kada j prodam uee, to e se pretvoriti u gotovinu, a do tada ja platim porez na neto to jeste priho ali nije donelo gotovinu i to je ono sto je loe. Ali zbog prednosti koju metoda ima ona se ipak primenjuje. Ova njena slabost se zna i vodi se rauna o tome. 109


109/331

5/13/2018


Standardi koji se bave ueima - MRS-22 i medjunarodni standard finansijskog izvetavanja MSIF-3. A za ostale hartije od vrednosti i dugorone plasmane merodavni su MR 32 ''prezentacija finansijskih instrumenata'' i MRS 39 ''procenjivanje finansijskih instrumenata znai jedan standard se bavi nainom na koje ih treba bilansirati, a drugi nainom na koji treb odrediti njihovu vrednost. MRS 22 ''poslovne kombinacije ili spajanja´ jer uea predstavljaj jednu od poslovnih kombinacija (jer vi postajete suvlasnik neke firme koja je mozda do tog trenutka bila potpuno ekonomski samostalna).

Finansijski instrumenti su vlasnike i kreditne HOV, potraivanja, obaveze, dugoroni plasmani, akcije, obveznice. Ovi standardi se bave jos prezentiranjem i procenjivanjem finansijskih derivata kao sto su fjucersi i sl. 2. O stale dugorone hartije od vrednosti

U standardu se definisu kao hartije od vrednosti raspoloive za prodaju. To ne znai da e se uskoro prodati (takve hartije od vrednosti nazivaju se hartije od vrednosti namenjene prodaji i to su kratkorone hartije od vrednosti). A HOV raspoloive za prodaju su HOV koje mogu, ako se za tim ukae potreba, biti prodate, a da time ne bude doveden u pitanje normala nastavak rada firme. To su hartije koje se dre dugorono, dakle nemamo nameru da ih prodamo u roku kraem od godine dana, i ne dospevaju za naplatu u roku kraem od godine dana.

Preduzee kupuje HOV, iako nema nameru da ih proda u kratkom roku, jer je to dugorona rezerva likvidnosti. Imate novca, ne treba vam u kratkom roku, vi moete da birate

ili da nekome pozajmite ili da kupite neije akcije ili obveznice. Dakle ako izaberete da kupite neije akcije i to radite samo da bi zaradili na razlici u kursu, da bi prisvojili dividendu koja je znaajna, nemate nameru da se meate u poslovanje te firme, govorimo o HOV raspoloivim prodaju. Ako imate nameru da se meate u poslovanje neke firme, a nemate jos 10% akcija moraete te vae akcije da iskaete kao dugorone HOV, i sve dok ne ispunite onaj uslov da to vae ulaganje bude bilansirano kao uee. Dakle mi elimo da formiramo dugoronu rezervu likvidnosti i da ta sredstva koja su nam slobodna donesu prihode bilo u vidu dividende, bilo u vidu kamate, ili razlike u kursu, razlike izmedju nabavne i prodajne vrednosti.

Inicijalno procenjivanje se vri po nabavnoj vrednosti steenih akcija, steenih obveznica, do se naknadno procenjivanje vri u skladu sa nacelom nize vrednosti.

E ovde postoji jedna razlika kada je re o obveznicama. Kada kupite obveznicu vae potraivanje prema emitentu uvek je jednako nominalnoj vrednosti na koju obveznica glasi. Znai nije vano koliko ste vi platili, vae potraivanje jednako je nominalnoj vrednosti. Ako kupite obveznicu iznad nominalne vrednosti, vi ste onda platili premiju na tu obveznicu. I vi 110


110/331

5/13/2018


ete opet tu obveznicu bilansirati po nominalnoj vrednosti, a tu razliku ete iskazati kao odloeni rashod. I otpisivaete sveke godine na teret te godine, srazmerni deo te plaene premije. Primer: nominalna vrednost obveznice je 1000, vi ste obveznicu platili 1060, obveznica glasi na 2 godine. Dakle nabavna vrednost je 1060. Vi ete naplatiti 1000 kada istekne 2 godine. Naplaticete 1000 na ime nominalne vrednosti, i recimo da je kamata koju e naplatiti na ovu obveznicu jednaka 100 za 2 god u apsolutnom iznosu. Vai prihodi od kamat da ste platili po nominali, vaa realna kamata bi bila, odnosno i nominalna i realna bi bile jednake iznosile bi 100. Ali ako pitate sebe koliko sam zaradio time sto sam kupio ove obveznice, vi ete za 2 god dobiti vasih 1000, i dobiete ukupno na ime kamate 100, a platitli ste 1060. Kolika je vaa realna kamata? 40. Znai zbog toga to ste platili iznad nominalne vrednosti vaa realna kamata je nia od nominalne kamate. I ta ete uraditi. Svake godine vi ete knjiziti, 50 na ime kamate i 30 kao otpis ove premije kod sticanja obveznica. I time ete svesti ovu viu nominalnu na niu realnu kamatu. Ako bi te uspeli da kupite ispod nominale, onda bi razlika za koju ste manje platili obveznice ja je nominalna vrednost vi imala suprotn

dejstvo na vau realnu kamatu. Realna kamata bi tada bila vea, jer bi ste vi tada na kraju 2 godine dobili vie nego to bi dobili da ste platili po nominalnoj vrednosti. Na primer, platili s obveznice 950, i vi ete na kraju druge godine dobiti 1000, i dobicete 100 na ime kamate. Vi s 150 zaradili plasiranjem tih sredstava iako je nominalna kamata samo 100. Znai kupovina obveznica ispod ili iznad njihove nominalne vrednosti utice na visinu realne kamate . Realna i nominalna kamata su jednake samo kada se kupovina obavi po nominalnoj vrednosti. Ako se obavi iznad realna kamata je nia od nominalne, ako se kupovina obavi ispod realna kamata je via od nominalne. Nae potraivanje po osnovu obveznica glasi uvek na nominalnu vrednost 3. Dugoroni plasmani

Ovu priu emo ponoviti, samo sa druge strane, kada budemo govorili o dugoronim kreditima tj. o emitovanju obveznica po nominalnoj vrednosti i njihovoj prodaji ili ispod ili iznad nominalne vrednosti. Mi sada govorimo sa stanovita onoga ko kupuje obveznice.

Dugoroni plasman je dugorona pozajmica nekom preduzeu sa rokom naplate duim od godine dana, i ugovorenom fiksnom kamatnom stopom. Inicijalno procenjivanje se u visinipoiznosa kojinaeg smo dugoronog pozajmili. Dakle iznos koji smo pozajmili je visina nasegvri potraivanja osnovu plasmana.

Naknadno procenjivanje vrimo (uzimajui u obzir iznos ija se naplata oekuje) u skladu sa naelom nie vrednosti, u zavisnosti od boniteta dunika, ako plasman nije osiguran, tj. u zavisnosti od vredsnosti zaloge, ako jeste. Vi moete nekome pozajmiti novac i rei hou da m date hipoteku na vau zgradu. elim da osiguram potpuno naplatu svog potraivanja. Mada 111


111/331

5/13/2018


pogoranje boniteta ne mora uvek da znai da je vae potraivanje po osnovu dugoronih plasmana postalo nenaplativo, jer sve dok je vrednost zaloge znatno iznad vrednosti vaeg potraivanja, vi moete smatrati da ete vae potraivanje naplatiti. Ukoliko zalogu nemate, svako pogoranje boniteta vaeg dunika moze znaiti gubitak dela vaeg potraivanja to e rezultirati smanjenjem njegove vrednosti tj. otpisivanjem.

se kamate koja se naplauje ona ne se plaa tretirakamatu kao redovan ako bi to u ugovoru o plasmanu stajalo datie, dunik tokomfinafsijski otplatnogprihod. perioda,Jedin ve da se kamata pripisuje glavnici onda bi se iznos vaeg potraivanja uveavao protokom vremena za iznos pripisane kamate. Ali uobiajno je da se kamata plaa i da se plasman naplauje kao dugoroni kredit putem anuiteta. Dakle, dunik plaa kredit putem anuiteta, a m na plasman naplaujemo putem anuiteta. Ali sve to zavisi od ugovora. Znai ugovor moe bi da on sve vreme ima sredstva na raspolaganju i kada isteknu godina, dve , tri, vraa sve odjednom, ili vraa putem anuiteta.

Iz bilansa se ne vidi da li je plasman osiguran ili ne. To se moe videti samo iz napomena koje prate plasmane. U napomenama e biti navedeno koji su plasmani osigurani, i ta je uzeto kao zaloga, nepokretnost, HOV, potraivanja ili neto drugo.

BILANSIRANJE OBRTNE IMOVINE

U konceptualnom okviru, ve smo odredili da je obrtna imovina imovina od koje se oekuje da bude realizovana tj. unovena, ili prodata, ili potroena, u toku jednog poslovnog ciklusa, ili se kae jo u toku jedne godine u zavisnosti od toga ta je due . Sva imovina za ko se oekuje da e biti realizovana, ili se dri radi prodaje, ili potronje u toku jednog poslovnog ciklusa ili u toku do godinu dana, naziva se obrtna imovina.

Isto tako u obrtna sredstva ulaze zalihe koje se dre samo radi prodaje. Znai obrtna imovina obuhvata imovinu od koje se oekuje da e biti realizovana (koja se dri radi prodaje ili potronje u toku od godine dana). Zatim tu se nalaze zalihe koje se dre radi trgovine, i koj e biti prodate u roku od godinu dana od dana bilansa. Misli se na zalihe gotovih proizvoda i

zalihe robe. Misli seje na potraivanja kada koja se kae da budu realizovana, a onaimovina imovinkoju koja ima se dri radi potronje materijal, a imovina se dri radi prodaje je stalna nameru da prodate prelazi u obrtnu imovinu. Znai ako vi reite da prodate neku mainu neet je vie bilansirati kao stalnu imovinu ve kao obrtnu imovinu. I konano u obrtnu imovinu spadaju gotovina i gotovinski ekvivalenti ija upotreba niim nije ograniena, znai niim nije uslovljena. 112


112/331

5/13/2018


Obrtna

imovina se deli na:

1. Zalihe (koje su namenjeni ili potronji ili prodaji), 2. Potraivanja (namenjena pretvaranju u gotovinu), 3. Gotovina i gotovinski ekvivalenti (su sredstva koja se mogu koristiti za izmirenje obaveza ili kupovinu sredstava). BILANSIRANJE ZALIHA

Time se bavi MRS 2 i u njemu ze zalihe definiu kao sredstva koja se dre radi prodaje toku perioda, koja su rezultat proizvodnje a namenjena su prodaji, kao i zalihe koje se u oblik osnovnog i pomonog materijala drze da bi se on trosio u proizvodnom procesu radi stvaranj uinaka ili pruanja usluga. Definicija je data tako da iz nje moete naslutiti koje vrste zaliha ima. Po redosledu kako bi ile, ako gledate po redosledu dostizanja sposobnosti za prodaju. Prvo imamo :

1. Osnovni, pomoni i pogonski materijal 2. Zalihe nedovrene proizvodnje i usluga 3. Zalihe gotovih proizvoda i robe 4. Dati avansi (koji predstavljaju potraivanje koje e biti pretvoreno u zalihe) Ovde je potovan kriterijum brzine pretvaranja u gotovinu. Znai osnovni i pomoni materijal se prvo troe, pa dobijemo nedovrenu proizvodnju, pa dobijamo gotove proizvode koje moemo prodati. Roba je obrtna imovina koja je nabavljena radi prodaje.

1. 1. O snovni materijal

Kada vas neko pita jel to osnovni materijal uvek morate da znate o kom proizvodu je re Znaci materijal nije osnovni po svojim svojstvima, ve po svojoj ulozi u proizvodnji konkretn proizvoda. Zato kaemo da je osnovni materijal onaj koji ini supstancu nekog proizvoda. Primer: tkanina pri proizvodnji odee, brano u proizvodnji hleba, meso kada pravite pljeskavice.

1. 2. P omoni materijal P omoni materijal ulazi u sastav gotovog proizvoda ali ne ini njegovu glavnu supstanc Primer: konac pri ivenju odela, so i kvasac i voda kod hleba, soja i zaini kod pljeskavice.

113


113/331

5/13/2018


1. 3. P ogonski materijal

materijal je materijal koji ne ulazi uopte u sastav novog proizvoda ali omoguava proizvodnju tog proizvoda. Primer: materijal koji se troi kod odravanja maina, ako maina neradi proizvodnje nema. Ali i potronja elektrine energije je pogonski materijal, ne ulazi u sastav proizvoda ali bez nje proizvodnje nema. P ogonski

Nedovrena proizvodnja

To su zalihe imovinskih predmeta koje nisu spremne za prodaju, jer proces proizvodnje na tim zalihama jo nije doveden do kraja. Gotov proizvod je konaan uinak proizvodnog procesa koji je spreman za prodaju, a robu predstavljaju imovinski predmeti koji su nabavljen sa namerom da budu prodati. Nedovrene usluge

Kada naihdan imamo usluge kojekao su zapoete nisu dovedene do kraja. Bilansiraete kaobilansa nedovrenu proizvodnju, usluge u ali toku. Ovakvo raljanjavanja zaliha uslovljeno je razliitim stepenom njihove likvidnosti tj. njihove pretvorljivosti u gotovinu.

U okviru zaliha iskazuje se proizvodnja po osnovu dugoronih ugovora. To su oni ugovori ije se izvrenje protee na vie obraunskih perioda. Znai pod dugoronim ugovoro podrazumeva se ugovor ije se izvrsenje proteze ili pokriva vie obrazunskih perioda. I tu postoji poseban problem utvrdjivanja visine zaliha nedovrene proizvodnje i time se bavi MR 11. Ukoliko se zalihe daju u komisionu prodaju ili lizing onda se takve zalihe moraju posebno bilansirati. Znai u bilansu moraju odvojeno prikazane zalihe date u komisionu prodaju, odnosno zalihe date u lizing. Avansi

Oni se iskazuju posebno u okviru zaliha, zato to su oni prelazan oblik prema zalihama Znai to je potraivanje koje e biti pretvoreno u zalihe. Vi ste platili isporuku koja jo nije izvrena.

Inicijalno procenjivanje zaliha vri se po nabavnoj vrednosti ako su zalihe steene kupovinom odnosno po ceni kotanja ako su zalihe rezultat sopstvene proizvodnje, sopstvene aktivnosti. 114


114/331

5/13/2018


Kod zaliha se insistira na primeni naela pojedinanog procenjivanja, kao uostalom kada se govori o procenjivanju imovine. Znamo naelo istorijskog troka i znamo koje su to vrednosti

Ponekad se za zalihe zatheva ili insistira da se primeni ''metod specificne indetifikacije' to znai da e biti utvrdjena cena kotanja za konkretan proizvod, ali bukvalno za konkretni proizvod. Znai vi kada proizvodite hleb, vi utvrdjujete jedininu cenu kotanja, ali kada prav

umetnicku ili proizvodite nakit, poto su tozasve unikatni predmeti, vi za odredjujetesliku, cenu kotanja samo odredjeni za taj komad nakita samo tu umetnicku sliku, samo specifinu vrstu proizvoda. U cenu kotanja takvih proizvoda moete uraunati direktne trokove (trokovi direktnog materijala i rada), posebne pojedinane trokove, i opste trokov izrade tj. proizvodnje. Ali utvrdjujete samo one trokove koji se prema naelu uzronosti mog vezati za taj proizvod.

Kada imate ovu metodu onda se na visinu zaliha moe uticati tako to ete napraviti izbor zali koje e biti predmet prodaje, i onih koje su prodate, i onih koji ostaju na zalihama, i mogue je

prevaljivanjem trokova sa jednih na druge uticati na visinu vrednosti zaliha i visinu rezultata preko visine vrednosti prodatih proizvoda. Otuda se metoda specifine indetifikacije koristi samo kod proizvoda visoke vrednosti, i onih koji se mogu tano indetifikovati, znai to su unikati, i znamo tano o kome je re, oni su nezamenljivi. Znai ne proizvodite hiljadu komad ve jedan, ili pet komada ali ne masovno. Znate da postoje nakiti koji su jedni jedini na svetu, takvih nema i za njihovu procenu koristite ovu metodu. Ne moete kazati prosena vrednost prstena koji se proizvodi u naim zlatarskim radinonicama iznosi toliko. Ne moete primenjiv takav nain utvrdjivanja cene kotanja. Ili se bavite proizvodnjom bundi od istog krzna ali nije

svejedno od kojegkodela biti proizvedeno i nijejedina, svejedno kakvabiti je bunda. Bundu je cena kreirao kreator i naplatio znacekoliko jer je ona jedna na moe utvrdjena njena kotanja kao cena kotanja svih proizvedenih bundi od nerca koje su jednke, i koje ete poslat na razne strane svete i kojih ima 100 komada ali koje su iste. Kod prve bunde koristimo metod specifine indetifikacije za utvrdjivanje cene kotanja, a kod drugih koristimo uobiajni postupak utvrdjivanja cene kotanja.

Naknadno procenjivanje zaliha - dan bilansa uporedjuje se nabavna vrednost, odnosno cena kotanja sa neto prodajnom vrednou. Dakle, sa iznosom koji bi se mogao ostvariti prodajom

tih zaliha. Pod neto prodajnom ili ostvarivom vrednou podrazumeva se prodajna vrednost umanjena za varijabilne trokove prodaje. Neto ostvariva vrednost je vrednost za koju moete prodati, a neto prodajna vrednost je razlika izmedju neto ostvarive vrednosti i varijabilnih trokova prodaje. Kada god je vrednost zaliha iznad neto ostvarive vrednosti vi zadravate nabavnu vrednost, odnosno cenu kotanja. Ako padne ispod neto ostvarive vrednosti, vi primenjujete naelo nie vrednosti. 115


115/331

5/13/2018


Prolog puta sam poela da vam govorim o bilansiranju zaliha, definisali smo ta se smatra zalihama, kako se zalihe ralanjavaju i poeli smo da govorimo o inicijalnom procenjivanju vrednosti zaliha. Rekla sam da MRS 2, predvia za procenjivanje zaliha, korienje metode specifine identifikacije, za procenjivanje onih zaliha koje su unikatne, koj

nisu zamenjive dragulji i sl. nabavne - da se visina vrednosti takvih zaliha utvruje ako su rezulatat(slike, kupovine, na bazi vrednosti, odnosno cene kotanja, akopojedinano su rezultat rada samog preduzea; i da se u cenu kotanja u tom sluaju uraunavaju direktni trokovi materijala, direktni trokovi rada i opti trokovi proizvodnje ± nabavna vrednost i cena kotanja, dakle, predstavljaju gornju granicu procenjivanja). Pored predmeta visoke vrednosti ova metoda koristi se i za proizvode koji se iz pravnih razloga mogu smatrati nezamenjivim, kao to su automobili, teka oprema i sl. Za razliku od ove vrste zaliha, gde se tano moe identifikovati odreeni imovinski predmet koji ulazi u sastav zaliha, zalihe koje su zamenjive poluzamenjive prema MRS 2 procenjuju se ili primenom FIFO metode, ili metodom procene nabavne cene. U standardu 22 postojala je i LIFO metoda kao metoda za procenjivanje vrednosti zaliha, promenama ovog standarda koje su izvrene u toku ove godine, LIFO metod je ukinuta kao metoda za vrednovanje zaliha. Mi emo je, ipak, uiti, ne zato to elim da uit istoriju, ve zato to e primena LIFO metode verovatno biti preneta iz finansijskog u pogons knjigovodstvo. To sa ciljem da kroz primenu te metode otklone uticaji inflacije na rezultat preduzea, i u onim privredama, u onim situacijama kada preduzee posluje u okruenju koje odlikuje monetarnom nestabilnou, uprava preduzea posegnue za ovom metodom ne bi li utvrdila raspodeljiv periodini rezultat.

Nemam nameru da vam sada priam na dugako i na iroko o FIF O metodi jer verujem da ste je do sada nauili. Ova metoda polazi od pretpostavke da se zalihe troe onim redosledo kako su nabavljane (utroena vrednost zaliha se rauna primenom cena prvih nabavki na utroene koliine). Ako je to pretpostavka o potronji, onda je pretpostavka o sastavu zaliha (o zalihama koje nisu utroene), da te zalihe potiu iz poslednjih nabavki. Znai, ako potroene zalihe potiu iz prvih nabavki, onda zalihe potiu iz poslednjih. Kod ove metode, koja pretpostavlja korienje pojedinanog principa vrednovanja i procenjivanje po nabavnoj vrednosti, primena u inflatornim uslovima moe izazvati ozbiljne tekoe, jer e pri procenjivanju zaliha biti koriene cene ranijih nabavki, koje su nie od tekuih trinih cena, na zalihama e ostati materijal koji je iskazan u cenama koje su najblie tekuim trinim. U inflatornim uslovima primena ove metode dovee do precenjivanja periodinog rezultata, do e zalihe koje su u preduzeu biti realno procenjene, imajui u vidu da e za njihovo procenjivanje biti koriene cene poslednjih nabavki. Imajui u vidu posledice koje precenjivanje rezultata moe imati, a to znai povean odliv sredstava iz preduzea, kroz 116


116/331

5/13/2018


oporezivanje i raspodelu takvog rezultata, ukoliko se u inflatornim uslovima primenjuje FIFO metoda, onda se makar kod raspodele rezultata mora voditi rauna o tome da predmet raspode ne bude rezultat koji to zapravo nije, odnosno, da se ta inflatorna komponenta rezultata obrauna i da se onemogui njena raspodela. Naalost, na visinu poreskih obaveza nismo u stanju da utiemo u tom sluaju. Ova metoda je, od strane komiteta za MRS, proglaena osnovnim postupkom, zajedno sa metodom prosene cene, a LIFO metoda (koja je predstavlja alternativnu metodu) je ukinuta, zbog toga to privrede posluju i trebalo bi da posluju u relativno stabilnim uslovima. Zbog toga, FIFO metoda bi trebalo da se koristi u onim privredama koje odlikuje deflacija kao monetarna pojava, tj. gde postoji jaanje domae valut jer jedino u takvim uslovima primena FIFO metode moe obezbediti iskazivanje realnog periodinog rezultata. Ovo zbog toga, to se vrednost utroenih zaliha odreuje po cenama prv nabavki, to onemoguuje precenjivanje rezultata, a zalihe su procenjene po cenama poslednji nabavki. Nama koji ivimo u inflatornom okruenju, gde su samo razlike u stepenu inflacije, naravno deluje udno da se FIFO metoda uzima kao uobiajeni postupak. Mnogo bi nam vie

odgovarala LIFO metoda, koja bi se zajedno sa metodom prosene cene mogla primenjivati. Osim to se primenjuje u deflatornim uslovima, samtra se da je primena FIFO metode poeljn u onim preduzeima:

- koja imaju visok koeficijent obrta, to znai da se zalihe ne zadravaju dugo; i onda zbog toga to postoji visok koeficijent obrta, i inflacija koja nije visoka, negativne posledice FIFO metode biti ublaene. Jer ako imate visok koeficijent obrta, to znai se zalihe brzo obnavljaju, pa i potroene zalihe bivaju procenjene po cenama koje su relativno blizu tekuih trinih cena.

imaju irok asortiman materijala, robe ili znai gotovih - koja gde se sastav zaliha stalno menja, to ponovo da proizvoda, nema zaliha koje su dugo u preduzeu, i - kod kojih uee zaliha u ukupnoj aktivi nije visoko. Svi ovi uslovi, koji treba da budu ispunjeni da bi se mogla sugerisati primena FIFO metode, praktino upuuju na to da kod izbora te metode treba stalno imati u vidu da njena primena, u uslovima ak i blagog rasta cena, nije poeljna. Sve ove pretpostavke koje su navedene su, u stvari, sraunate na to da se otkloni negativan uticaj primene FIFO metode u uslovima inflacij Jer ako imate visok koeficijent obrta, ako vam se sastav zaliha stalno menja, ako vrednost zali

u ukupnoj aktivi nije visoka, onda e loe posledice primene FIFO metode, i u uslovima rasta cena, biti relativno slabe. U pomenutim okolnostima preduzee nee doi u situaciju da se, zb primene ove metode, bitno promeni rezultat.

to se tie metode prosene cene, i ona vam je poznata, ona polazi od pretpostavke da materijal iz svih nabavki koje su izvrene ima podjednaku ansu da bude potroen, odnosno, d ostane na zalihama. Drugim reima, metoda prosene cena polazi od uverenja da se na zaliham 117


117/331

5/13/2018


nalazi materijal koji potie iz svih nabavki. Polazei od takve pretpostavke, vrednost kako utroenih zaliha tako i onih koje se nalaze na lageru, utvruje se mnoenjem koliina sa prosenom nabavnom cenom. Ta prosena nabavna cena moe se utvrivati:

- periodino (recimo prosena nabaavna cena se utvruje svakih mesec dana, svaka tr meseca, ili svakih est, i da svu potronju koja je u tom periodu nastala mnoite sa tako dobijenom cenom), i - permanentno (utvrivanju prosene nabavne cene prisupa se praktino posle savake nabavke; mi smo u prvoj godini primenjivali upravo ovu prosenu cenu). Primena prosene nabavne cene dae realnu vrednost zaliha i rezultata, u uslovima monetarne stabilnosti. U situacijama kada cene malo rastu, malo opadaju, osciliraju, znai, oko nekog proseka, onda e primena prosene navane cene dati realnu vrednost i zaliha i realnu vrednost rashoda u bilansu uspeha.

metoda koja je izmenama u standardu 2, zabranjena, a koja je predstavljala alternativni postupak, polazi od pretpostavke da se troi materijal koji potie iz poslednjih nabavki, to e rei, da na zalihama ostaje materijal koji potie iz prvih nabavki. U inflatornim uslovima primena ove metode je poeljna, zbog toga to e vrednost utroenih zaliha biti obraunata po cenama koje su najblie tekuim trinim, a to znai, da e rashodi u bilansu uspeha biti realno obraunati. Naravno, vrednost zaliha u bilansu stanja bie u tom sluaju obraunata po cenama prvih nabavki, koje su nie od tekuih trinih cena, tako da e u inflatornim uslovima primena ove metode usloviti potcenjivanje zaliha, odnosno, dovee do formiranja tzv. latentnih rezervi u vrednosti zaliha. To je jedan od razloga zbog kojih se osporavala primena LIFO metode, uz tvrdnju da je nedoputeno da u bilansu stanja vrednost L IF O

imovine bude potcenjena, a da eto LIFO metoda upravo ima takvu posledicu. Tom argumentu se moe odmah suprotstaviti injenicom da i neke druge metode vode potcenjivanju imovine, kao to je degresivna metoda kod otpisivanja stalne imovine, pa ipak nikome ne pada na pame da osporava primenu metode degresivnog otpisivanja. Postoji i drugi, mnogo jai argument, a je da ako treba birati izmeu realnog bilansa uspeha, odnosno, realno obraunatog periodino rezultata i realne vrednosti zaliha, onda svakako treba izabrati realno obraunat rezultat, jer iz postojanja latentnih rezervi, tj. injenice da su u bilansu stanja zalihe potcenjene, preduzeu n preti nikakva opasnost. Nema rizika koji u sebi nosi potcenjenost zaliha, a postoje ozbiljni riz

koji su povezani sa iskazivanjem potcenjenog periodinog rezultata. Poto u inflatornim uslovima ne postoji metoda koja moe da obezbedi i realan bilans uspeha i realan bilans stanja uvek se treba opredeliti za metodu koja nee omoguiti precenjivanje rezultata, uz prihvatanje injenice da e primena te metode dovesti do potcenjivanja imovine preduzea. To je razlog zbog koga se moe braniti primena LIFO metode u finansijskom izvetavanju, a sama metoda moe biti primenjena u dve varijante, i to kao: 118


118/331

5/13/2018


- permanentna (ovde se za obraun vrednosti utroenih zaliha uvek koristi cena poslednje nabavke; jednostavno, kad god se evidentira potronja visina vrednosti utroenog materijala ili utroenih, prodatih zaliha utvruje se mnoenjem prodate koliine sa cenom poslednje nabavke ili sa poslednjom cenom kotanja;), i kao - periodina (mi je nismo radili u prvoj godini; koristi se za procenjivanje vrednosti zaliha na kraju obraunskog perioda; u toku obraunskog perioda, praktino, se trokovi uope ne knjie, ve se knjie na kraju, i tada ako se primenjuje LIFO meto uporeuju se zalihe na kraju, sa zalihama na poetku obraunskog perioda, i ukoliko bi se dogodilo, a to moe biti samo teorijski, da su krajnje zalihe u svemu jednake poetnim, onda bi se u bilansu zadrala poetna vrednost zaliha; to bi znailo da bi celokupne zalihe koje su nabavljene u toku obraunskog perioda bile smatrane potronjom; ako su krajnje zalihe razliite od poetnih, a to je redovno, onda postoje dve situacije, da su krajnje zalihe ili vie ili nie od poetnih zaliha. Ukoliko bi se dogodilo da su krajnje zalihe nie od poetnih zaliha, vrednovanje bi ste izvrili po cenama po kojima su vrednovane poetne zalihe, to znai da bi se potronje sastoja iz ukupnih nabavki datog obraunskog perioda i potroenog dela poetnih zaliha.

Ukoliko krajnje zalihe viekako od poetnih, kod primene periodine metode sesupostavlja problem procenitionda ovu razliku izmeu poetnih LIFO i krajnih zaliha. Na vrednost poetnih zaliha, bi ste dodali vrednost razlike izmeu poetnih i krajnjih zaliha. Postoji vie reenja za pitanje kojom cenom treba tu razliku pomno Sutini LIFO metode odgovaralo bi da tu razliku treba pomnoiti sa cenama prvih nabavki, jer ova metoda pretpostavlja da se materijal iz poslednjih nabavki troi. Meutim, u praksi se esto koristi prosena nabavna cena, ili cena poslednje nabavk Ne postoji, dakle, vrsto pravilo po kojoj vrednosti treba procenjivati tu razliku. Argumentacija za svaku od ovih cena mogla bi biti sledea: duhu finansijskog izvetavanja odgovaralo bi da to budu cene poslednjih nabavki - ako su ve poslednj zalihe vrednovane po cenama koje su bile na poetku obraunskog perioda, to znai da su u inflatornim uslovima te cene ispod tekuih trinih cena, ta razlika u vrednos izmeu vrednosti zaliha u bilansu stanja i njihove tekue trine vrednosti, moe se ublaiti makar delimno tako to e se ova razlika pomnoiti sa cenama poslednjih nabavki. Pa e se dakle vrednost zaliha dobiti tako to e se poetna vrednost zaliha uveati za razliku koja je obraunata po cenama poslednjih nabavki, i tako smanjiti t veliku razliku izmeu knjigovodstvene i trine vrednosti zaliha. Ili ako je u periodu bilo kolebanja cena, moda je ispravno smatrati da bi pomenutu razliku trebalo pomnoiti sa prosenom nabavnom cenom. Kad god ste u situaciji da birate, uvek

birate onaj postupak koji e na najbolji nain vrednost ispuniti ciljeve izvetavan to u ovom sluaju znai, najbolje predstavili zaliha finansijskog koje preduzee na dan bilansa, poseduje. LIFO metoda je, ve smo ustanovili, preporuljiva za inflatorne uslove. A kao osnovna predn ove metode upravo se istie injenica da se prihodima koji su ostvarni u tekuem obraunskom periodu, suprotstavljaju rashodi koji su obraunati po tekuim trinim cenama. Na taj se nai 119


119/331

5/13/2018


obezbeuje iskazivanje prihoda i rashoda u monetranim jedinicama, makar priblino, jednake kupovne snage. Kao posledica toga dobija se realno obraunat periodini rezultat.

I FIFO metoda, i LIFO metoda i metoda prosene nabavne cene oznaavaju se i kao metode sa pretpostavljenim redosledom troenja ili sa fikcijom redosleda potronje. Nazivaju tako zato to stvarna potronja ne mora slediti redosled potronje koji se pretpostavlja pri

obraunu vrednosti s jedne strane, i upravljanje utvrivanjezalihama, vrednosti pretpostavlja onih zaliha koje su nepotroene. Izvesnoutroenih je dakle,zaliha, da jedno domainsko da se uvek, bez obzira na metodu koja se pri obraunu vrednosti zaliha koristi, zalihama upravlja na naina da prvo troite zalihe koje ste prve nabavili. Nikada neete, stvarno, troiti zalihe koje poslednje nabavljene a ostavljati na lageru zalihe koje potiu iz ranijih nabavki, jer bi to mogl imati za posledicu da u jednom trenutku konstatujete da je vrednost vaih zaliha ozbiljno ugroena jer 100 godina stoje na zalihama, a vi uvek troite ono to ste tek nabavili. I kad upravljate vaim kunim zalihama...(primer sa Katinom decom i kupovinom).

Kada se testira dopustivost metode, odnosno, kada imate pravo izbora, a MRS 2 to prav doputa-izbor FIFO metode ili metode prosene cene, duni ste da potujete ono generalno pravilo da treba izabrati metodu koja e na najbolji nain ispuniti ciljeve finansijkog izvetavanja, tj. da e realno predstaviti prinosni i finansijski poloaj preduzea. Ako su okolnosti takve da ni jedna od metoda koju imamo na raspolaganju ne moe ispuniti istovremeno oba cilja, onda se bira metoda koja onemoguava precenjivanje periodinog rezultata. Bez obzira na to to e posledica odabira te metode biti potcenjivanje vrednosti imovine.

Takoe, trebalo bi imati u vidu i stav da zalihe istih i slinih karakteristika i namene tre da budu procenjivane po istoj metodi.

Kada izaberete metodu, duni ste da izabranu metodu primenjujete kontinuirano u nizu sukcesivnih obraunskih perioda, da bi ste obezbedili uporedivost finansijskih izvetaja (da bi se ispunila ona etvrta kvalitativna odlika da finansijski izvetaji budu meusobno uporedivi) Znai, moete da birate, a kada izaberete morate kontinuirano primenjivati.

Ulaganja u zalihe postaju rashod, ne u trenutku nabavke nego tek u onom periodu u kojem se ostvari prihod koji je povezan sa potronjom datih zaliha. Iznos otpisa zaliha ili gub zaliha, imaju tretman rashoda perioda u kome su nastali. Znai, rauni zaliha imaju funkciju rauna razgranienja, u procesu finansijskog izvetavanja. Oni razgraniavaju novani izdata koji nastaje po osnovu nabavke zaliha od rashoda. Znai, kad vi kupite materijal, vi ste to plat imate novani izdatak. Ali sve dok ne potroite, vi nabavljeni materijal tretirate kao aktivu, ka svoju imovinu. Kae se: dolo je do pretvaranja gotovine u zalihe. I nikome na pamet ne pada 120


120/331

5/13/2018


da u tom trenutku, zato to je platio ceo isplaeni iznos tretira kao troak materijala. Troak se evidentira onda kada doe do potronje materijala radi obavljanja procesa proizvodnje ili poslovanja uopte. I taj troak ostaje aktiva, sve dok proizvod radi ije proizvodnje je dati troak nastao ne bude prodat. Zato se kae da ulaganja u zalihe postaju rashodi u onom period kada nastane prihod s kojim je potronja tih zaliha povezana. Naravno, kada postoji potronja kancelarijskog materijala, taj troak e biti rashod perioda u kome je do potronje dolo. Ali, kada je re o zalihama osnovnog, proizvodnog materijala, bilo da je on osnovni ili pomoni, te zalihe postaju rashod tek onda kada se proizvod radi ije proizvodnje je materijal utroen, proda. Kada je re o uslugama, funkciju razgranienja preuzimaju rauni vremenskih razgranienja. Kada unapred platite reklamu, iskazujete je na raunu AVR. E potpuno istu ulogu za materijalne prizvodne faktore imaju rauni zaliha ili recimo materijalnih ili nematerijalnih ulaganja. Treba, znai, da odvoje trenutak izdavanja novca od trenutka potron odnosno, evidentiranja rashoda. Otpis zaliha se vri kada iz bilo kojih razloga zalihe izgube d svoje vrednosti. To se vri u skladu sa naelom impariteta. Kada testirate zalihe na postojanje

gubitaka vrednosti zaliha i utvrdite da je vrednost zaliha ispod njihove knjigovodstvene vrednosti, duni ste da viu knjigovodstvenu vrednost svedete na niu, i to kada je re o zalihama robe i materijala, na niu neto prodajnu vrednost, a kada je re o zalihama materijala obino se svoenje vri na niu ponovnu nabavnu vrednost (imajui u vidu tekoe utvrivanj gubitaka u skladu sa naelom impariteta-pa svodite najmanje na ponovnu nabavnu vrednost). Razlika predstavlja gubitak preduzea, i taj gubitak predstavlja rashod perioda u kome se utvr njegovo postojanje. Znai ne eka se na prodaju tih zaliha, nego im se sazna za postojanje gubitka, saglasno naelu impariteta, vrimo otpisivanje zaliha i takvi gubici se vezuju za perio

u kome su nastali (ne ekajui njihovu realizaciju). U udbeniku ete naii na metodu gvozdenih zaliha, kao jednu od metoda koje se mogu primenjivati. Primena metode gvozdenih zaliha je bila doputena i takav nain vrednovanja zaliha je korien ranije. MRS 2, nigde, ni u jednom paragrafu, ne pominje metodu gvozdenih zaliha. Zato ja od vas neu traiti da je vi nauite. Nije to teko, samo se polazi od uverenja da zalihe ostaju iz perioda u period iste, i da se sve to se nabavi smatra potronjom. Da bi se tak pretpostavka mogla opravdati, potrebno je da struktura i visina zaliha u preduzeu, se iz perio u period ne menja. Nema tu neke posebne filozofije, ali MRS 2 takav nain vrednovanja zalih ne poznaje, i zato ja na tome neu insistirati.

121


121/331

5/13/2018


BILANSIRANJE POTRAIVANJA

Za razliku od zaliha za ije bilansiranje je merodavan MRS 2, bilansiranje potraivanja vri se u skladu sa paragrafima MRS 39, koji se bavi priznavanjem i procenjivanjem finansijskih instrumenata. Naime, finansijskim instrumentima se bave dva standarda, MRS 32 koji se bavi njihovim prezentiranjem i ba se tako i zove - ''prezentiranje finansijskih

instrumenata'', i MRS 39 kojikoji se bavi pitanjima procenjivanja finansijskih instrumenata. To je standard se stalno preispituje i stalno isepriznavanja menja, i prole godine je dopunjen novim odredbama. Naravno, nije sporno bilansiranje potraivanja ali postoji itav n finansijskih instrumenata kod kojih raunovodstvena praksa jo uvek nema potpuno jasne i konane odgovore na pitanja kako ih bilansirati i kako utvrditi njihovu vrednost. Misli se, pre svega, na finansijske derivate kao to su fjuersi, forvardi, varanti i slino, tako da je to razlog da se taj standard i reenja u tom standardu stalno preispituju, i pokuava se definisati najbolja praksa u vezi sa izvetavanjem o tim finansijskim instrumentima. P otraivanje

definiemo kao pravo na naplatu odreene sume novca, ili na prijem neko drugog finansijskog sredstva. Isporuke proizvoda i usluga, i kratkorone pozajmice su osnova svih potraivanja. Znate da, kada je re o klasifikaciji potraivanja, da ta klasifikacije moe bi definisana polazei od razliitih kriterijuma. Za finansijsko izvetavanje veoma je vana klasifikacija po roku dospea, na: - dugorona potraivanja ± potraivanja ija naplata e uslediti u periodu duem od godinu dana, i - kratkorona potraivanja ± potraivanja ija se naplata oekuje u periodu do godine

dana. je znaajna, jer je izuzetno vano da korisnicima finansijskih izvetaja kaem Ova klasifikacija kakva su naa potraivanja po ronosti. Ovo iz razloga procene likvidnosti, tj. da bi oni znali kada se moe oekivati priliv gotovine po osnovu naplate tih potraivanja. To je izuzetno vaa podatak. Naravno, ne manje vana klasifikacija je ona koja potraivanja klasifikuje po bonitetu. Bonitet potraivanja je u stvari kvalitet potraivanja (kada se govori o zalihama, moe se rei to su zalihe uobiajenog kvaliteta; to znai da su to zalihe koje nisu izgubile na svojoj

vrednosti). Kada se govori o potraivanjima, govori se o bonitetu potraivanja. Bonitet pokazu sposobnost potraivanja da o roku bude pretvoreno u gotovinu. Jer, potraivanja u stvari predstavljaju prelazni oblik novca. Tako su mene uili kad sam bila u srednjoj koli potraivanja predstavljaju prelazni oblik novca. I kada se spominje bonitet, misli se na to da li e potraivanje, o roku dospea, biti u celini naplaeno. Polazei od tog kriterijuma, potraivanja moemo klasifikovati na: 122


122/331

5/13/2018


- punovredna ± ili potraivanja punog boniteta, - dubiozna ± ili ugroena, i - zastarela ± ili potraivanja koja su potpuno izgubila sposobnost naplate. Ova klasifikacija nam je vana da bi smo procenili stepen naplativosti. Na primer, znamo da j potraivanje kratkorono i sada nas zanima da li e se, i u kom iznosu naplatiti, o roku njegov dospea.

Zatim, vana je i klasifikacija potraivanja prema osnovu njihovog nastanka. Znai iz ega su ta potraivanja rezultirala, tj. koji je poslovni dogaaj doveo do nastanka potraivanja po tom kriterijumu sva potraivanja delimo na:

- potraivanja po osnovu isporuka (robe, usluga, gotovih proizvoda...) ± znai isporuk proizvoda rezultiraju potraivanjem, ali samo onda kada naplata sledi isporuci; ako naplata prethodi isporuci ili ako se naplata i isporuka dogaaju u istom trenutku potraivanja nema; i u prvom pomenutom sluaju od trenutka isporuke do trenutka naplate imamo potraivanje,

- potraivanje iz odnosa sa povezanim preduzeima ± potraivanja kod kojih su uesnici matina firma i neko od preduzea grupe (bilo da je re o zavisnom preduzeu, zajednikom ili pridruenom preduzeu); ova potraivanja nisu napravljena prema osnovu nastanka, nego prema uesnicima iako se ovde kae prem poreklu; a izdvojena su u posebnu grupu da bi se omoguila izrada konsolidovanog bilansa; u ovoj poziciji potraivanja iz odnosa sa povezanim preduzeima nee biti samo potraivanja po osnovu isporuka, nego e biti potraivanja i po osnovu finansijskih plasmana, potraivanja po osnovu dividendi, znai sva potraivanja koj imate prema povezanom preduzeu bie iskazana u ovoj poziciji (a posebno iskazivanje tih pozicija uslovljeno je potrebama obezbeenja podataka za izradu konsolidovanog bilansa), - potraivanja iz plasmana ± potraivanja koja nastaju po osnovu dugoronog ili kratkoronog plasiranja slobodnih novanih sredstava, a radi njihovog ukamaenja, - ostala potraivanja. P rema sigurnosti naplate potraivanja se mogu podeliti na:

- obezbeena ili osigurana ± ne misli se kod osiguravajueg zavoda, nego se misli na da su pokrivena nekom zalogom (zaloga moe biti ili nepokretna ili pokretna imovina); ako se pozajmljuje novac, posebno na dugi rok, da bi postojala sigurnost d

e potraivanje biti naplaeno, davanje moealisetraimo uslovitihipoteku uzimanjem zalog moete rei: u redu, pozajmiemo vam 3pozajmice miliona eura, na vau kuu, na vau fabriku. ili: pozajmiemo vam 50.000eura, ali dajte nam vae HOV; n taj nain elimo da obezbedimo naplatu, tako to u sluaju da na dunik o roku ne izmiri svoju obavezu imamo pravo da prodamo imovinu koja je predmet zaloge, i da se naplatimo iz iznosa ostvarenog prodajom. Zato se osigurana potraivanja smatraj potraivanjima ija e naplata biti izvrena u celosti. Ono to je sporno ovde, je term naplate. Znai, ako se dogodi da dunik ne plati na vreme, mi emo naplatiti 123


123/331

5/13/2018


potraivanje, ali ne o roku. Jer, dok prodate zalogu proi e odreeno vreme, i mora raunati sa tim da naplata tih potraivanja, iako e biti izvrena u potpunosti, nee b izvrena o roku dospea. Zato, kad god se uzima zaloga, uzima se vea vrednost imovine, u odnosu na potraivanje, naroito, ako uzimate zalogu za dugorona potraivanja. U tom sluaju morate se obezbediti od rizika da vrednost te imovine na tritu padne, jer ne elite da vrednost vae zaloge, u nekom trenutku, bude nia od vrednosti vaeg potraivanja. Mnoge nae banke imale su hipoteku nad imovinom preduzea koja su bila njihovi dunici. Imaju je i sad (govorim o bankama koje su otile u steaj), ali iako su imale te hipoteke one su otile u steaj, a te firme su nastavile da posluju. To je neto to, naravno, u svetu, nije uobiajeno. Uzimanje zaloge, videete, nije jednostavan posao i posebno kod uzimanja nepokretnosti, ne znai uvek da vam je potraivanje sigurno. Zato to mi nemamo razvijeno trite nepokretnosti. Na primer, vi imate hipoteku na kuu u Ivanjici, moete da se slikate tom hipotekom, nemate kome da je prodate. Nema anse da naplatite, iako imate hipoteku. Zato se radije kao hipoteka uzimaju HOV, zato to se one mogu lake unoviti. Njihova je vrednost trino poznata. Banke kao zalogu, vrlo esto, uzimaju

potraivanja. Naroito kod izvoznika, potraivanja ostvaruju izvozom. Ako firma ima neko potraivanje od ino kupca, banka ekoja uzetioni kao zalogu to potraivanje ako eli da osigura naplatu svog plasmana. - neosigurana ± potraivanja koja nisu obezbeena ni pokretnom ni nepokretnom imovinom. Potraivanja koja su jednostavno data na ime. Kako bi rekao na narod, n obraz dajemo kredit. To je rizino ulaganje. Ne zato to treba polaziti od toga da e vas neko prevariti, da neko uzima sa namerom da ne vrati, nego to, naroito kod dugoronih pozajmica, okolnosti mogu biti promenjene tako da dunik i pored jake volje da vrati dug to nee biti u stanju. A onda ste vi kao poverilac u ozbiljnoj situaciji. Kada imate potraivanja koja su nastala po osnovu isplata gotovine, vi dajete pare, i moete ih dati kao plasman, to je ovo o emu smo sada govorili, ili moete dati kao avans za budue isporuke. Sutina transakcije je ista ± imate potraivanje. Bilo da ste nekome pozajmil pa da mora da vam vrati, ili da ste mu dali novac pa da on treba, na ime izmirenja tog potraivanja, vama da izvri odreenu uslugu ili isporui odreenu robu. Iako je sutina transakcije ista, ova potraivanja se odvajaju. Odvajaju se zbog toga to se na razliit nain likvidiraju. Kad imate kratkorone pozajmice koje ste dali vaim poslovnim partnerima, te pozajmice e biti likvidirane tako to e oni na va raun uplatiti odreenu sumu novca. Ako s

dali avans, takvo potraivanje likvidira se isporukom robe ili usluga. Nema priliva gotovine. Zato se potraivanja po osnovu avansa iskazuju odvojeno od ostalih potraivanja. Videli ste d smo kod materijalnih ulaganja, kod nematerijalnih ulaganja, kod zaliha, kao posebnu poziciju imali avanse. Ne kao kratkorona potraivanja finansijske prirode, nego kao deo one imovine radi ije nabavke je avans dat. 124


124/331

5/13/2018


to se tie potraivanja po osnovu isporuke robe i usluga, treba da znamo nekoliko stva Prvo, kada nastaje potraivanje. Potraivanje vezujemo za prijem robe i fakture, od strane kupca. U trenutku kada svojina sa prodavca pree na kupca, nastaje potraivanje pod uslovom da naplata isporuene robe sledi isporuci. Nema potraivanja dok do isporuke ne doe. Moe postojati sklopljen ugovor, ali nema potraivanja sve dok ugovorena roba ili usluga nije isporuena kupcu. Drugo, na koji iznos potraivanje glasi. Visina potraivanja odreena je visinom prodajne vrednosti isporuene robe ili usluga, ali od te prodajne vrednosti bie odbije komercijalni popusti koji su odobreni kupcu. Odobreni rabati u trenutku prodaje, ili naknadno kao i odobrena bonifikacija, imae za posledicu smanjenje visine potraivanja. Visina potraivanja nee biti tangirana odobrenim kasa skontom, zato to je to finansijski rashod. Ka skonto ne smanjuje nae potraivanje, nego smanjuje iznos novca ija se naplata ostvaruje, zb toga to se vri pre roka dospea. Trea bitna stvar, tie se situacije kada se neko potraivanje da kao zaloga, tada vi ne gubite pravo svojine nad tim potraivanjem. Znai kada bilo koji deo vae imovine, ukljuujui i potraivanja, date kao zalogu, vi ostajete pravni vlasnik date

imovine. U ovom sluaju, potraivanje dato kao zaloga bilansirae se u vaem bilansu stanja. injenica da je ono zaloeno, bie izloena u napomenama uz finansijske izvetaje. etvrto, ukoliko imate potraivanja prema poslovnim jedinicama, to znai na primer, banka ima potraivanje prema odreenoj ekspozituri ili filijali, ukoliko te poslovne jedinice nemaju svojstvo pravnog lica takva potraivanja nemaju sposobnost bilansiranja. Nee biti iskazana u bilansu. Bie predmet evidentiranja unutar banke ili unutra preduzea, ali nemaju sposobnost iskazivanja u bilansu. U bilansu se iskazuju samo ona potraivanja koja preduzee, kao pravn lice, ima prema drugim pravnim licima.

Potraivanja je dozvoljeno prebiti ili preraunati, sa obavezama (tj. moe se o potraivanjima izvetavati na neto principu), samo ako se potraivanja i obaveze odnose na is poverioce odnosno dunike. Znai ja mogu da imam potraivanje, ako sam ja firma A prema firmi B, mogu da imam potraivanje i prema firmi C. Firma C moe imati potraivanje prema firmi B. Nije doputeno da se, zato to firma A ima obaveze prema firmi B, i potraivanje prema firmi C, firma C duguje firmi B, izvri prebijanje. Meutim, ako firma A ima potraivanje prema firmi B, i firma B istovremeno ima obavezu prema firmi A, mogue je izvriti saldiranje obaveza i potraivanja, samo ako su potraivanja nastala po istom osnovu.

Znai ne mogu se prebiti potraivanja steena po osnovu isporuke, sa potraivanjem koje firm B ima prema A, zato to je izvren dugoroni plasman. Ako firma A, znai, ima potraivanje istovremeno ima obavezu prema firmi B, onda je nuno da su i potraivanja i obaveze nastale po istom osnovu (po osnovu isporuka, ili po osnovu kratkoronih ili dugoronih plasmana). A ne moe se potraivanje po osnovu plasmana saldirati sa potraivanjem po osnovu isporuke. J jedan vaan uslov je da su oba potraivanja dospela za naplatu. Znai, ne moemo potraivan koje je dospelo saldirati sa obavezom koja jo nije dospela, nego e dospeti za mesec ili dva. 125


125/331

5/13/2018


Takoe, vano je da potraivanja budu priblino istog iznosa. Ne oekuje se da potraivanje i obaveza budu jednaki u dinar, ali se za prebijanje zahteva da budu priblino iste visine. I jo jedan uslov, da postoji saglasnost obe strane da se to kompenziranje izvri. Tek ako su svi ov uslovi ispunjeni, mogue je izvriti preraunavanje potraivanja i obaveza. S obzirom da ima ovako puno uslova, moe se rei da je ovo preraunavanje pre izuzetak nego pravilo.

Potraivanja se mogu na razliite naine. Najvei deo potraivnja likvidira se naplatom o roku dospea. Tolikvidirati je uobiajeni nain likvidiranja potraivanja. Zatim, potraivanj se moe pretvoriti u drugo potraivanje. Kada na primer, primite menicu od kupca, potraivan od kupaca, pretvara se u menino potraivanje. Ako bi ste va kratkoroni plasman pretvorili dugoroni plasman, takoe bi dolo do pretvaranja jednog potraivanja u drugo. Potraivanje moe likvidirati i odricanjem od prava na naplatu. To se dogaa u postupku sudskog ili vansudskog poravnanja, kada u elji da pomognete da va kupac izae iz krize, moete se odrei dela ili celog iznosa potraivanja, ako naravno ono glasi na neki manji iznos. Tada, na bazi ugovora ili na bazi sudske odluke, takvo potraivanje prestaje da postoji.

Potraivanje inicijalno vrednujemo u visini iznosa koji smo dali, ili robe umanjeno za o popuste o kojima je bilo rei. Naknadno procenjivanje potraivanja vri se prema sposobnost tog potraivanja da se pretvori u gotovinu. Odnosno, uzima se u obzir bonitet potraivanja. I upravo prema tom stepenu naplativosti smo ih i podelili na one tri grupe. Znai, za ona potraivanja koja se mogu naplatiti u punom iznosu, vai pravilo da e zadrati svoju nabavnu vrednost i da e biti bilansirana na uobiajenim pozicijama. Na poziciji kupaca bie iskazana samo ona potraivanja za koja se veruje da e biti o roku naplaena u punom iznosu. Na raun

kratkoroni plasmani bienekog iskazana kratkorona ulaganja ija iznosa se naplata dovodi pitanje. Ukoliko naplata potraivanja budefinansijska sporna, bilo u pogledu ili une pogledu roka naplate, takva potraivanja moraju biti iskazana na posebnim bilansnim pozicijama. Bie iskazana preko pozicije sumnjiva ili sporna potraivanja. Visina takvih potraivanja mora biti redukovana, na iznos visine naplate koja se oekuje. Jer ta su potraivanja, dakle, potraivanja kod kojih ne oekujemo da e naplata biti izvrena u punom iznosu. Ona se onda bilansiraju u visini oekivane naplate. Razlika do punog iznosa je gubitak, koji smanjuje rezultat perioda u kome je nastao. Potraivanja ija se naplata ne oekuje, uopte, isknjiavaju se sa rauna potraivanja, i iskazuju se kao gubitak u punom iznosu. Takva potraivanja ne smeju biti iskazana u bilansu, jer bi njihovim iskazivanjem imovina bila precenjena, odnosno u vrednost tih potraivanja nalazi se skriveni gubitak. Zastarela potraivanja su potraivanja kod kojih je usled protoka vremena poverilac izgubio pravo da natera dunika da izmiri svoju obavezu. Ak znai, propustite sve rokove za naplatu, ne opomenete dunika, istekne rok u okviru koga to moete uiniti, vae potraivanje postaje zastarelo. Potraivanje kod koga nemate pravnu snag da prisilite dunika da plati svoju obavezu, pretvara se u gubitak (to je naelo nie vrednosti). 126


126/331

5/13/2018


Ta sposobnost naplate potraivanja oznaava se jo i kao kreditni rizik . Koliki je, znai, kreditni rizik koji preuzimate time to dajete robu sa rokom plaanja koji iznosi 8, 10, 15, 30, 90 dana. Taj rizik ocenjujete na bazi boniteta vaeg dunika, i na validnosti zaloge koju ste eventualno uzeli. Va cilj je da taj kreditni rizik bude to je mogue nii. Nikada neete moi potpuno da izbegnete da pretrpite gubitke zbog kreditnog rizika, ali ono to morate uraditi je d taj rizik bude to je mogue nii. Kreditni rizik koji firma preuzima kada vri prodaju se menj

Ako imate stalne kupce, kreditni rizik e biti najmanji jer svoje kupce ve dobro znate. Pratite promenu njihovog finansijskog poloaja i rentabiliteta, i svoju prodajnu politiku usklaujete s promenama njihovog rentabiliteta i finansijskog poloaja. Znai, im u njihovim bilansima vidite pad rentabiliteta, pogoranje likvidnosti, vi ete skratiti rokove za naplatu. Nekada ete usloviti isporuku plaanjem odmah, ili ak plaanjem unapred. Ali, ako dolazi do naglog razvoja firme, i ako vam broj kupaca naglo raste, onda nemate mogunost da vae kupce dobr upoznate. Tada morate raunati sa rastom gubitaka po osnovu nenaplaenih potraivanja, jer jednostavno u tom velikom broju kupaca uvek e se nai i oni kupci koji nee biti u stanju da

plate. I o tome treba voditi rauna. Vama e rasti prihodi od prodaje, ali e rasti i iznosi nenaplaenih potraivanja. Kod banaka to se isto tako dogaa, da kod onih banaka kod kojih broj komitenata raste, onda sigurno postoji rast nenaplaenih kamata, poveanje iznosa minus po tekuim raunima graana i sl. Znai, jednostavno banka tada ne moe svakog komitenta pojedinano dobro da upozna, i desie se da jedan broj plasmana banke ne bude naplaen o ro dospea. To je rast kreditnog rizika usled rasta konjukture. P ad konjukture moe da povea v kreditni rizik jer mnogi vai komitenti koje vi znate, i mnogi vai kupci koji su do tog trenutka uredno izmirivali svoje obaveze, zbog opteg pada privredne aktivnosti imaju pad rentabilitet

imaju padpolikvidnosti i imajupotraivanja. tekoe sa plaanjem. Pad konjukture uvek poveava visinu gubitaka osnovu naplate Kod ino potraivanja imate, pored kreditnog i valutn rizik, koji je prisutan. Znai, rizik od promene kurseva. A kreditni rizik moe biti povean i zbog donoenja odgovarajuih mera od strane vlade zemlje iz koje je va dunik, koje mogu d dovedu do usporavnja naplate vaih potraivanja. Ako, na primer, vlada neke zemlje svojim odlukama onemogue naplatu potraivanja, bez obzira na to to vi na to ne moete uticati, do e do toga da vae potraivanje prema inostranstvu ne bude naplaeno na vreme. Pogledajte  je bilo sa poveriocima naih preduzea, kada je dolo do uvoenja sankcija. Odluka Saveta bezbednosti dovela je do toga da je potpuno prestala naplata dugova naih firmi prema inostranstvu, odnosno da firme koje su imale potraivanja prema naim preduzeima i banke, vie od 10 godina nisu bile u stanju da naplate svoja potraivanja. To je drastian primer kako jedna politika odluka dovodi do toga da se ne mogu naplatiti potraivanja. Oni su sva ta potraivanja otpisali, naravno, odavno, ali to ne znai da nee traiti njihovu naplatu.

otpisa se utvruje uvek ili pojedinano na procenat ili paualno. Paualnom otpi se pristupa kada preduzee ima veliki broj sitnih kupaca, u smislu potraivanja. Tada se visina V isina

127


127/331

5/13/2018


gubitaka nee utvrivati analizom svakog tog malog kupca pojedinano, nego e se na bazi iskustva proceniti koliko od ukupnih potraivanja koja imate prema takvim kupcima nee biti naplaeno. Kod banaka se to radi, recimo, sa kreditima stanovnitva. Kada banka daje kredite zimnicu, ili za kupovinu ogreva, i postoji veliki broj komitenata koji su takav kredit uzeli, i iz iskustva se zna da 5% nee biti naplaeno. 5% e se otpisati odmah kao gubitak po osnovu takvih plasmana.

potraivanja su potraivanja prema povezanim preduzeima (ve smo rekli ta ona sadre), potraivanja prema radnicima, potraivanja po osnovu kratkoronih plasmana, potraivanja prema dravi za preplaeni porez (koja se nikada ne pretvaraju u gotovinu, nego drava kae dobro preplatili ste, kad budete sledeu poresku obavezu namirivali to ete umanjiti). to se pravila procenjivanja ostalih potraivanja tie, potpuno je isto kao potraivan iz isporuka-inicijalno se vrednuju po nabavnoj vrednosti, naknadno po principu nie vrednosti O stala

HARTIJE OD VREDNOSTI koje su obrtna imovina

Da li e neka HOV biti bilansirana kao dugorono finansijsko ulaganje ili kao kratkorono, zavisi od namene. Ove HOV su namenjene prodaji u roku kraem od godinu dan i u MRS 39 oznaavaju se kao hartije namenjene prodaji, za razliku od hartija raspoloivih za prodaju, koje se tretiraju kao dugorone HOV. Znai ove su namenjene prodaji, i predstavljaju kratkoronu rezervu likvidnosti. Naravno, kupuju se da bi se zaradilo. Zarada koja se moe ostvariti je, ili kamata, ili razlika na krsu. Znai, ako se hartija kotira na berzi, i njena vrednos raste, kupujemo akcije da bi smo ih prodali za meseca dana, i oekujemo da e prodajna cena akcija za mesec dana biti via od njihove vrednosti na dananji dan, pa e prema tome zarada biti razlika u kursu. Kratkoronom HOV mogu se smatrati: - akcije drugih preduzea, - obveznice (vi kad kupite obveznicu ne morate je drati do roka dospea, moete je prodati i ranije; a postoje i kratkorone obveznice koje se emituju na mesec dana, 3 meseca, 6 meseci...), - komercijalni zapisi (emituju ih preduzea dobrog boniteta, sa namerom da prikupe kratkorona slobodna novana sredstva; umesto da uzmu kratkoroni kredit kod banke; i na tako prikupljena sredstva plaaju kamatu), - blagajniki zapisi (emituju ih poslovne banke, sa namerom da od privrede i od stanovnitva prikupe slobodna novana sredstva; kad kupite blagajniki zapis, bank koja je emitent tog zapisa obavezuje se da po isteku roka na koji zapis glasi isplati odreenu kamatu, ali se obavezuje i da e, ako vi to elite, otkupiti sopstveni zapis, 128


128/331

5/13/2018


isplatiti uloeni iznos, i naravno kamtu do roka otkupa, umanjenu za odreenu proviziju), - sopstvene akcije (ako preduzee otkupi sopstvene akcije one e biti iskazane u krakoronim HOV, one mogu biti namenjene ponovnoj prodaji, ili ponitenju. Dok ne izvri ponitenje otkupljenih akcija radi smanjenja akcijskog kapitala, one se iskazuju u okviru kratkoronih HOV, ali uvek kao posebna bilansna pozicija, jer je bitno da se korisnicima bilansa ustupi informacija koliko iznose otkupljene sopstven HOV-otkup je obino limitiran na 10% od osnovnog kapitala), - menice (koje jo nisu dospele), i - ekovi (koji takoe nisu jo dospeli za naplatu. Ako se ekovi napiu na neki datum budunosti, taj ek nije ekvivalent novca. On predstavlja kratkoronu HOV, jer ne moete njime plaati, mada e vam u banci rei da ako taj ek doe u banku, ona moe da ga realizuje odmah, ona nema nikakvu obavezu da eka rok dospea. Firma kojoj ste dali taj ek moe ga odmah pustiti na naplatu. Ona to, zbog obaveze koju preuzima time to je rekla da se naplata vri odgoeno, nee uiniti, ali moe vam se desiti da vam novac sa rauna bude skinut i ranije). K amatni kuponi obveznica koji su dospeli za naplatu, i dospele dividende takoe se smatraju kratkoronim HOV.

Inicijalno, kratkorone HOV evidentirate po nabavnoj vrednosti (akcije, obveznica, blagajnikih i komercijalnih zapisa), ili po nominalnoj vrednosti (menice, eka). I ovde se primenjuje strogi princip nie vrednosti. Seate se da smo rekli da kod dugoronih HOV neemo vriti otpisivanje ako je pad vrednosti na triu prolaznog karaktera, zato to nemamo nameru da te hartije prodajemo u kratkom roku. Poto su ratkorone HOV namenjene prodaji kratkom roku, svaki pad trine ispod nabavne vrednosti, vodi otpisivanju vrednosti kratkoronih HOV. Jer, ako se te akcije prodaju, izvrie se prodaja sa gubitkom, i zato se taj pad vrednosti mora priznati odmah. To je strogi princip nie vrednosti.

LIKVIDNA SREDSTVA

Likvidna sredstva su gotovina, devizna sredstva u blagajni, dospele menice i ekovi za naplatu. Vrednost menica se procenjuje, tj. menice se bilansiraju po nominalnoj vrednosti umanjenoj za kamatu koja jo uvek nije dospela. Seate se rauna IV meninih potraivanja. Menino potraivanje, dakle, sadri vae potraivanje plus kamatu do roka dospea menice. Ako na dan bilansa menica jo uvek nije dospela za naplatu, vrednost meninog potraivanja 129


129/331

5/13/2018


bie umanjena za iznos kamate koja nije dospela. Ili vrednost meninog potraivanja bie va potraivanje uveano za kamatu koja jeste nastala. ekove procenjujete po nominalnoj vrednosti, odnosno, na iznos na koji ek glasi.

BILANSIRANJE AVR

Na dnu strane aktive, u bilansu stanja, nalaze se aktivna vremenska razgranienja, dakle re je o instrumentima kojima se realizuju zahtevi koje u sebi sadri naelo uzronosti, odnos naelo razranienja prema predmetu i vremenu. Dakle da bi se prihodi i rashodi dodelili obraunskim periodima u kojima su nastali, nezavisno od toga da li je prihod naplaen a rasho plaen, u raunovodstu se koriste rauni vremenskih razranienja. Na strani aktive, dakle u

okviru aktivnih vremenskih razranienja predmet iskazivanja su: 1. Nastali, a nenaplaeni prihodi (dakle prihodi kod kojih nastanak prethodi naplati, ili prihodi po osnovu kojih se oekuje priliv sredstava u budunosti), 2. Isplaeni a nenastali rashodi odnosno trokovi (isplate koje e postati rashod u nekom od buduih obraunskih perioda, ili trokom). Oekujem od vas da znate razliku izmedju rashoda i trokova i zasto ako traimo da prihodi i rashodi budu dodeljeni odredjenim obraunskim periodima, zato ja evo pominjem i troak. To je naravno zbog toga to dananji trokovi predstavljaju sutranje rashode, i to ne moemo oekivati da imamo dobro razranienje rashoda ako prethodno nismo izvrili dobro razranienje trokova. U tom smislu se vremensko razranienje trokova smatra pretpostavko pravilnog razranienja rashoda na obraunske periode kojima ti rashodi pripadaju.

Iz navedene sadrine ove bilansne pozicije moete zakljuciti da je re o potraivanjima Dakle ako neto zaradite, a ne naplatite vi u sutini imate potraivanje za obavljeni posao. Nastala je kamata koju ete naplatiti u narednoj godini ali ona kao prihod pripada tekuoj poslovnoj godini. Znai to to ete naplatu izvriti naredne godine za obraun rezultata, za predstavljanje vaih finansijske pozicije je irelevantno. Vi imate pravo da raunate tu kamatu

da je iskaete prihod tekue godine u bilansu uspeha odnosno kaomenica poveanje aktive u 01. bilansu stanja.kao Primer: imate menicu koju ste primili od vaeg kupca, je primljena a rok dospea menice je 31.01 a ukupna kamata je 600 za 60 dana. Kamata koja nastane 01.12 31.12 predstavlja prihod tekue godine. Vi ete naravno tu kamatu obraunati i proknjiicete j kao prihod tekue godine iako e naplata te kamate biti izvrena u narednoj godini. Funkciju razranienja u ovom primeru ima raun ispravka vrednost meninih potraivanja, na tom raunu se nalazi ukupna kamata i sa tog rauna skidamo i prenosimo na prihode onaj iznos 130


130/331

5/13/2018


kamate koji jo nije nastao. A samo potraivanje zabeleeno je na raunu menina potraivan iju visinu vi korigujete kada obraunate ovakvu kamatu.

A ta ce biti preko AVR? Recimo zakupnina. ta se dogadja kada izdate u zakup neki prostor naplaujete zakupninu od jednog meseca do drugog. Ne naplaujete unapred, dakle naplatite zakupninu za decembar u januaru. Da li injenica da ete zakupninu naplatiti u januaru znai

je to prihod mesecavisinu januara. zakupnina za decembar prihod tekue godin Kako ete utvrditi togNaravno prihoda. da Nane. baziTaugovora o zakupu. Znai je ugovorom o zakupu definisana je mesena zakupnina. Zaduziete raun AVR i odobriete raun prihoda . Znai na raunu, pa prema tome i u bilansnoj poziciji bie iskazano vae potraivanje za dati nastali prihod ija e naplata uslediti u budunosti.

Kada je re o unapred plaenim trokovima, ili rashodima onda se visina takvih troko i rashoda utvrdjuje jos lake. Jer vam je isplaeni iznos merilo vrednosti ove pozicije. Primer: platili smo unapred zakupninu za celu narednu godinu. Isplaeni iznos u celini u ovom primer

predstavlja vae AVR, isplatu koja nije troak ve e postati troak u budunosti. I jedno i drugo je potraivanje. Ovde imate potraivanje na naplatu kada imate nastale a ne naplaene prihode, a ovde imate potraivanje koje nee biti naplaeno ve e se likvidirati time to e vam neko izvrsiti uslugu koju ste unapred platili. I vidite ta razlika u nainu likvidiranja potraivanja koje iskazujete preko AVR razlog je da se u nekim zemljama pozicij vremenskih razranienja razdvaja na dva dela: na potraivanja, koja ete pretvoriti u gotovinu to znai nastale a ne naplaene prihode iskazujete u okviru ostalih potraivanja kratkoronim na AVR ostavite samo unapred plaene trokove i rashode. Jer kada radite analizu likvidnosti onda, ako to nije razdvojeno kao kod nas, uvek morate da se pitate a ekajte koji deo od ove pozicije e dovesti do priliva gotovine a koji deo nee. Jer onaj deo koji se tie unapred plaenih trokova iako je potraivanje nee u budunosti doneti prilive gotovine ali ovaj drug hoe. I zbog toga je zgodno da znai na AVR budu unapred plaeni trokovi odnosno rashodi da nastali prihodi ija se naplata oekuje u budunosti budu iskazani kao ostala potraivanja. IV direktiva predvidja takav nain bilansiranja AVR.

U svakom sluaju to je pozicija koja e u narednom periodu biti ugaena kada naplatim prihod ili kada utroimo iznose koje smo unapred platili korienjem usluga na koje su se te isplate odnosile.

131


131/331

5/13/2018


BILANSIRANJE POZICIJA PASIVE

Znamo da pasiva sadri dva velika bloka izvora. To su sopstveni i pozajmljeni kapital.

BILANSIRANJE SOPSTVENOG KAPITALA

Da bi ste definisali ta je to sopstveni kapital dovoljno je da navedete njegove etiri odlike:

1. to je kapital vlasnika; znai on potie od vlasnika i time dajete odgovor na pitanj ko je taj kapital uloio u firmu-uloili su vlasnici. 2. nema rok dospea, on je u firmu uloen trajno; dok god postoji firma mora postojati sopstveni kapital. Nigde u svetu osim kod nas ne moe da postoji firma koja nema sopstveni kapital. Ne moe da postoji firma kod koje su gubici vei od sopstvenog kapitala tj. da radi samo sa kapitalom svojih poverilaca. 3. predstavlja osnovu za upravljanje; zato vlasnik upravlja firmom, pa zato to ka pa ja sam dao pare. Znai taj sopstveni kapital daje pravo na upravljanje. Znai kada vlasnika kae ja odluujem onda on moe to rei samo zbog toga to je on t koji je uloio novac. 4. kada je re o isplatama koje sa sobom povlai korienje tog kapitala od strane preduzea onda zakljuujemo da isplate po osnovu sopstvenog kapitala zavise od

dobitka Odnosno da isplata ima time samoalikada preduzee dobitak, koji a dasejeostvaruje. visina isplata uslovljena ne samo u velikoj meri ostvaruje visinom ostvarene dobiti. Dakle vlasnici nemaju nikakvu garanciju da e svake godine redovno kao nadoknaku dobijati odredjeni deo novca. Ne to zavisi od visine ostvarenog dobitka. Zato je to kod njih tako a kod poverilaca nije. Pa zato to on upravljaju, oni snose poslovni rizik. I prema tome ako dobro upravljaju ako firma napreduje, deo dobiti koji e im pripadati e biti vei i obrnuto ukoliko ne upravljaju firmom dobro, ukoliko firma ne radi, nee dobiti nita ili e ak izgub ono to su u firmu uloili. (ima i 5. da se poveava iz dodatnih uloga vlasnika ili zadrane dobiti) To su dakle te etiri vazne odlike sopsvenog kapitla i one vae za sve pravne forme. Ov to sam rekla moglo bi se nazvati kao peta odlika sopstvenog kapitala neposredno zavisi od pravnog oblika preduzea. Dakle pravni oblik preduzea je taj koji odredjuje u kom obliku e pojaviti sopstveni kapital. E sada kada je o pravnim formama re onda znate da postoje dve grupe prvavnih oblika koje se medjusobno bitno razlikuju. Pa na jednoj strani imate inokosna 132


132/331

5/13/2018


preduzea i ortaka drutva, a na drugoj strani imate drutva kapitala. Kljuna razlika izmedj ova dva pravna oblika je odgovornost vlasnika.

Za prvu grupu karakterisitcna je neograniena odgovornost vlasnika, to znai da vlasnici, ne za gubitke, ve za obaveze koje proisteknu iz poslovanja odgovaraju celokupnom svojom imovinom, kako imovinom koja je uloena u firmu tako i svojom privatnom imovinom

Znai davlasnika. predmet To prinudnog u sluaju naplate potraivanja ini ukupnakaemo imovina je razlogizvrenja zbog ega oni kojiprinudne osnuju firme u obliku inokosnog preduzea ili ortakluka bre bolje svoju imovinu prenesu na nekog drugog. I onda ako dodje d takvih tubi oni kau pa ja nemam nista, ovo pripada mom sinu,o no mojoj svastici, eni«a j nemam nista. Da ne bi mogla da se izvri plenidba imovine i prodaja da bi se izmirile obaveze koje je napravio. To je rizik koji imate kada radite sa inokosnim preduzeima. On moe, kada ulazite u posao sa njim imati visoku imovinu ali niko ga ne moe spreiti da tu imovinu na razne naine otudji, naroito kada proceni da postoje anse da dodje do toga da poverioci tra prodaju njegove imovine.

Drutva kapitala se odlikuju time da vlasnici kapitala odgovaraju ogranieno. To ogranieno znai da predmet prinudnog izvrenja radi naplate njihovih obaveza moe biti sam imovina koju su uloili u preduzee. Da zbog ove ograniene odgovornosti vlasnika drava propisuje minimalnu visinu osnovnog kapitala koji osnivai moraju obezbediti da bi takva preduzea uopte poslovala. Taj kapital je poznt kao stalni ili nepromenjivi kapital ovih drutava. Ovaj termin nepromenljivi treba shvatiti uslovno. U smislu da promena visine tog kapitala mora biti izvrena po odredjenoj proceduri, dakle ne znai da se nikada ne moe promeniti samoili negubitka sme bitiiliautomatizma kod uvlasnika. promeni kapitala pod uticajem recimo ostvarenogve dobitka naknadne uplate

Kod inokosnih firmi, inokosni kapital se menja ako vlasnik izvri dodatna ulaganja. Vlasnik moe kada god mu padne na pamet povui deo kapitala koji je ve uloio u firmu, ako ostvari dobitak on se ne iskazuje kao posebna bilansna pozicija ve se pripisuje inokosnom kapitalu, ako ostvari gubitak inokosni kapital se automatski smanjuje. Zato kaemo da se kod tih pravnih formi ceo kapital ima karakter promenjivog kapitala. E za razliku od njih ovaj osnovni kapital kod drutva kapitala je stalan u smislu da nema tog automatizma kod promene

njegove visine ve da se promena visine mora vriti po unpred utvrdjenoj proceduri. A to zna da svako poveanje ili smanjenje kapitala mora biti doneto na bazi odluke skuptine vlasnika. Statutom drutva odredjeno je kolika veina je potrebna da bi se odluka smatrala usvojenom. Obicno ¾ veina se trai da se donese odluka o poveanju ili smanjenju osnovnog kapitala. Naravno da odluku o smanjenju moete donositi samo ako je kapital vae firme iznad zakono propisanog minimuma. Nikada dok firma postoji ne moe osnovni kapital pasti ispod zakonom 133


133/331

5/13/2018


propisanog minimuma. Ako se to dogodi onda morate promeniti pravni oblik ili vlasnici mora izvriti dodatnu uplatu. Ali ne moe raditi firma sa kapitalom koji je ispod zakonom propisan minimuma i biti u pravnoj formi za koju se taj minimum trai.

Osim to je potrebno da bude doneena odluka sa ¾ veinom, ta odluka mora biti nakon to se realizuje, upisana u registar nadlenog privrednog suda. Naime kada se drutva osnivaju tada pri registraciji od vanijih podatakada koji unosi suda u registar je visina osnovnog kapitala. drutva Poto sejedan ta visina moe promeniti, bi se registar bio auran, svaka promena visine mora biti prijavljena sudskom registru. Toga kod nas nema.

Bilansiranje stalnog ili nepromenjivog kapitala

ogranienom odgovornou Kod drutva ovaj svoju kapitalnominalnu se javlja uvrednost formi udela u osnovnom kapitalusa . Udeli u osnovnom kapitalu imaju a vlasnici p osnivanju drutva upisuju i uplacuju odjedjeni broj udela. Dakle visina uloenog kapitala od jednog vlasnika do drugog se moe razlikovati jer se jednostavno razlikuje broj udela koje je svako od njih otkupio u trenutku osnivanja drutva. Snaga uticaja na drutvo zavisi od broja udela jer oni nose odredjeni broj glasova. Moe biti pravilo, udeo jedan je jedan glas, a moe drugaije pravilo zavisi kako su se dogovorili. U svakom sluaju snaga kojom svako od njih pojedinano moe uticati na firmu zavisi od broja udela odnosno od visine uloenog kapitala.

Udeli se bilansiraju po njihovoj nominalnoj vrednosti. Znai kako dobijemo vrednost z poziciju udeli u OK. Tako to broj upisanih udela pomnoimo sa nominalnom vrednou udel To znai nominalna vrednost. Ako udeli nisu uplaeni u celini javie se pozicija neuplaeni a upisani kapital. Ako su lanovi uplatili vie nego to je nominalna vrednost onda e taj viak biti iskazan na posebnom raunu u okviru kapitalnih rezervi. Ali udeli e glasiti na nominalnu vrednost.

Poveanje ovog nepromenljivog kapitala kod drutava sa ogranienom odgovornou moze biti izvreno ili podizanjem nominalne vrednosti upisanih udela ili emitovanjem novih udela. Znai ako drutvo odlui da u nekom trenutku povea svoj osnovni kapital onda ima na raspolaganju ove dve mogunosti. Da emituje nove udele ili da ve postojuim udelima pove nominalnu vrednost. Primer: ako bi se vrednost udela sa 1000 poveala na 1500 to bi znailo da svaki lan po svakom udelu koji poseduje mora uplatiti jo po 500. Znai ako ja imam 5 udela ja moram 134


134/331

5/13/2018


uplatiti 2500 na ime podizanja nominalne vrednosti udela, i samo se izvri zamena udela sa niim za udele sa viim iznosom. A naravno ovaj iznos se uplati na raun firme.

Emitovanje novih udela je takodje mogue. Ali treba znati da tu postoji mogunost promene relativnog odnosa u broju glasova im nove udele emitujete. Promene ne bi bilo sam ako bi ti novi udeli bili na isti nain, u istom odnosu otkupljeni od strane postojeih vlasnika.

Primer: ako ja imam 5 udela i mi svi imamo po 5 udela i emitujemo nove udele, naa glasaka prava e ostati ista ako i u tim novim udelima svi podjednako uestvuju. Ako neko kupi vie a neko manje doi e do promene odnosa u glasakom pravu. To su posledice o kojima treba voditi rauna. Ako neu da se moja relativna uea u pravu glasa smanje ja moram, da bi zadrala pravo glasa, otkupiti procentualno isti onaj iznos u odnosu na broj udela koji ve posedujem. Ukoliko to ne uradim moram raunati da e moje pravo glasa relativno pasti u odnosu na dosadanje stanje. I to je razlog zbog ega se uvek kupovina i kod drutva sa ogranienom odgovornou kod akcionarskih drutava prvo nudi postojeim vlasnicima, odnosno kae se da postojei vlasnici imaju pravo pree kupovine. Oni dalje mogu prodati nekom drugom i time poveati broj vlasnika ili mogu otkupiti sami. To je sada stvar politike firme. Neu novog suvlasnika i ako neu novog suvlasnika, onda nove udele otkupljujemo sami. Ako hou novog suvlasnika onda ga moram nai. Jer mi nije sve jedno, udeli se ne prodaju na tritu kao akcije. Udeli se uglavnom prodaju na zatvorenom finansijskom tritu, dakle privatno se trae, nema organizovanog trita udela u OK. I ti udeli kao oblik ulaganja su mnogo vre povezani za vlasnike nego akcije. Akcije su mnogo prometnije, mnogo lake se unovavaju nego udeli. Kada je re o smanjenju, osnovni kapital kod DOO moemo smaniti smanjenjem nominalne vrednosti udela, to ima suprotne posledice u odnosu na poveanje, I to smanjenje moe biti motivisano ili potrebom pokria gubitka ili jednostavno smanjenje kapitala zbog pa poslovne aktivnosti firme. Obim poslovne aktivnosti preduzea je pao, nemamo anse da investirani kapital na zadovoljavajui nain uposlimo, prema tome izvuiemo deo kapitala k smo uloili time to emo smanjiti nominalnu vrednost udela i svakome isplatiti gotovinom u visini razlike. To je doputeno, to je mogue, ali opet po proceduri koja je utvrdjenja.

Drugi nain je da otkupite i ponitite udele. I to se ovde ee dogadja. Ako neki od vlasnika eli da istupi iz firme, ta on moe da uradi. On mora po statutu da prvo ponudi postojeim vlasnicima svoje udele, ako oni ne ele ili ne mogu da kupe, on onda moe u saglasnosti sa statutom firme da svoje udele ponudi nekom treem. Poto kod ove pravne form ulaganja svakog pojedinca su znaajna, postojeim vlasnicima uopte nije svejedno ko e im doi kao novi suvlasnik. Oni ele da zadre kontrolu nad time ko je vlasnik firme, i oni obino 135


135/331

5/13/2018


uslovljavaju onome ko eli da istupi, moe nai novog kupca, jer mi ne moemo da otkupimo ali mora da dobije nau saglasnost. Zato oni zahtevaju to? Zato to zele da izbegnu da im kao suvlasnik firme dodje osoba koja je po njihovom uverenju nepodoban iz bilo kojih razlog Dakle proto je to razlog zbog ega postojei vlasnici ele da zadre nadzor nad tim ko e kao novi vlasnik doi u firmu. Ali ako se ne mogu dogovoriti onda jedno od reenja moe biti da firma otkupi njegove udele. Dakle mi emo tebe isplatiti i smanjiemo osnovni kapital. Tada isplauju udeli vlasniku koji istupa, a otkupljeni udeli se ponitavaju, potpuno po istoj procedu kao kod ponistenja akcija. Dakle za nominalnu vrednost se smanjuje raun udela, zaduuje raun ponitenja a otkupljeni udeli se smanjuju za nabavnu vrednost, i ako postoji razlika ona ide na teret rezervi ili u korist. U tom sluaju firma nije dobila novog vlasnika, ali je njen OK nii jer je manji broj udela na koje je taj kapital podeljen.

Kod akcionarskih drutava osnovni kapital formira se emisijom i prodajom akcija,

(moramo znati: ta su akcije, koje vrednosti akcije mogu imati, koje vrste akcija postoje prem obimu prava koje nose«)

Za raunovodstveno obuhvatanje formiranja kapitala i prezentiranje podataka o kapitalu relevantna nominalna vrednost akcije, to je ona vrednost na koju akcija glasi. Ta nominalna vrednost moe se bitno razlikovati od tekue trine vrednosti, na primer nominalna vrednost akcije Coca-cole je 1$, trina vrednost je daleko iznad toga. Da li akcija mora uvek da ima nominalnu vrednost? Ne, postoje akcije koje se emituju bez nominalne vrednosti, pa se uplae iznos tretira kao nominalni iznos.

U finansijskim izvetajima pozicija akcijski kapital pokazuje nominalnu vrednost upisanih akcija koje se u datom trenutku, kada itate bilans, nalaze kod spoljnih akcionara. Formirani osnovni kapital moe biti uplaen odmah i tada govorimo o jednakosti upisanog i uplaenog kapitala, ili moze biti uplaen delimino. U tom sluaju se na strani aktive kao i ko DOO pojavljuje pozicija neuplaeni upisani kapital. Sve uplate koje prelaze nominalnu vrednost akcija imaju karakter kapitalnih rezervi.

Promena formiranog osnovnog kapitala koji se po analogiji upisuje u sudski registar moe se vriti redovnim poveanjem, a redovno poveanje je poveanje koje ide po procedu Odluka skuptine, odobrenje komisije za HOV, pa tek onda prodaje akcija. Da biste mogli da emitujete akcije, morate imati odobrenje nadlene komisije za HOV, odnosno vi morate prvo dobijete odobrenje komisije, pa tek onda donosite odluku na skuptini akcionara, pa onda idet u realizaciju odluke. Nema nikakvog smisla da skuptina donese odluku a komisija kae ne moe. Uprava najpre pribavi saglasnost komisije a onda se donosi odluka na skuptini i onda 136


136/331

5/13/2018


ide u prodaju akcija. Ta procedura traje prilino dugo i prilino je komplikovana jer se za odluku moraju izjasniti veina akcionara. Vi morate prvo da obezbedite prisustvo najveeg broja akcionara na skuptini a onda jo da obezbedite da oni glasaju za odluku. To moe izazvati znaajne trokove.

Pored ovog redovnog poveanja postoji i tzv. odobreno poveanje akcija. To odobreno

poveanje akcijazaprimenjuje mladih akcionarskih drutava, u trenutku osnivanja trai odobrenje emitovanjesepokod pravilu znatno veeg broja akcijagde negoseto e biti broj emitovanih akcija u trenutku osnivanja. Odobrenje se trai i od komisije i od skuptine. Znai objektivno vama treba kapital koji ete pribaviti emisijom, recimo u tom trenutku, 50.000 akcija. Ali vi znate da e se drutvo razvijati i da e vam biti potreban dodatni kapital. Da bist izbegli ponovno sazivanje skuptine, ponovno traenje odobrenja od strane komisije, vi traite dozvolu za emitovanje 75.000 akcija. Ne moete 100.000 jer moete najvie polovinu od onog to ste ve emitovali. Znai emitujete 50.000 a imate odobrenje za jos 25 000. Kada e biti emitovano tih drugih 25.000 zavisi od procene uprave kada joj je potreban dodatni kapital. Te akcije zovu se autorizovane (odobrene) akcije, one jo nisu prodate ali postoji odobrenje za njihovu emisiju. Zato ete u finansijskim izvestajima, ne u bilansu, ali u belekama nai broj autorizovanih akcija i broj emitovanih akcija. Broj emitovanih ne moe biti vei od broja odobrenih, ali broj odobrenih moe biti vei od broja emitovanih akcija.

Drugi nain poveanja akcijskog kapitala je tzv. uslovljeno poveanje akcijskog kapitala. Ono se razlikuje od redovnog ili odobrenog po motivu. Ovde nam je cilj pribavljanje dodatnih sredstava. Uslovljeno poveanje je iznudjeno odnosno ono se vri kada preduzee

poseduje emitovane preferencijalne akcije koje su konvirtibilne ili emitovane obveznice. Ovde kada se kae konvertibilna preferencijalna akcija misli se na konvertibilne akciju iji vlasn ima pravo da je u nekom periodu u odredjenim uslovima moe pretvoriti u redovnu akciju, a konvertibilne obveznice nisu obveznice koje glase na stranu valutu nego obveznice koje imaju pravo opcije da budu u odredjenom periodu pretvorene u akcije. Znai posto ste emitovali HO sa opcijom pretvaranja u osnovni kapital onda naravno morate emitovati akcije koje ce vam obezbediti da tu svoju obavezu moete realizovati. Znai vi morate emitovati onoliko akcija koliko je potrebno onim vlasnicima koji se odlue da tu opciju iskoriste, da pretvore svoju obveznicu ili preferencijalnu akciju u redovnu akciju, mogu da zadovolje. I zato se takvo poveanje kapitala zove uslovljenim poveanjem kapitala, jer je ono uslovljeno odlukom tih vlasnika da izvre konverziju, znai da pretvore svoje preferencijalne akcije ili obveznice u redovne akcije

Smanjenje kapitala moe se vriti smanjenjem nominalne vrednosti akcija i tu ete primetiti analogiju sa udelima ili otkupom i ponitenjem sopstvenih akcija. 137


137/331

5/13/2018


Akcije se danas izdaju u dematerijalizovanom obliku. Nema tampanja akcija. Ako neg proitate pretampavanje akcija, to je vailo ranije kada su se akcije tampale. Da bi se omoguilo klirinki promet HOV, veina HOV pa i akcije emituju se u nematerijalnom obliku Akcionar dobije samo potvrdu da je vlasnik odredjenog broja akcija odredjene serije, i nominalne vrednosti. Tako da ako dodje do smanjenja nominalne vrednosti akcija bie izvren zamena tih izdanih potvrda, ali nema nikakvog pretampavanja jer vi ne moete preigosanje akcija uraditi jer akcije kao takve u materijalnom obliku ne postoje. To je naravno, osim omoguavanja klirinskog prometa, motivisano i izbegavanjem visokih trokova tampe, jer se akcije moraju tampati na posebnom papiru da ih ne bi bilo mogue lako falsifikovati. Otkupljene sopstvene akcije su akcije koje preduzee na berzi samo otkupilo. Motivi zbog kojih je preduzee samo otkupilo tih akcija mogu biti dvojaki:

1. da se na taj nain plasiraju sopstvena novana sredstva, jer bolje znamo sopstven firmu od neke druge firme pa je rizik od promene trine vrednosti akcija ovde

manji nego akcije neke druge firme. Mi znamo tano tadrimo e se oekivati dakada e sekupujemo desiti sa trinom vrednou naih akcija i da te akcije odredjeno vreme i da ih nakon toga prodamo. Da se preko ove kupovine ne bi uticalo u znaajnoj meri na berzanski kurs akcija, otkup sopstvenih akcija je ogranien na 10% od osnovnog kapitala. To je maksimalan broj akcija koje moete otkupiti. Otkupljenje sopstvene akcije se uvek iskazuju kao posebna bilansna pozicija i kada se rauna visina kapitala one se uvek tretiraju kao njegov odbitna stavka. Recimo kada raunate zaradu po akciji kao pokazatelj profitabilnosti vi ete od ukupnog broja akcija odbiti otkupljene sopstvene akcije jer to nisu akcije koje se nalaze kod eksternih akcionara. To su akcije koje se nalaze kod firme koja ih je emitovala. Ne moemo platiti dividendu sami sebi, jel« niti moemo sami koristi glasaka prava akcija koje mi imamo. Otkup sopstvenih akcija vrlo esto se izjednaava sa smanjenjem sopstvenog kapitala. Sopsveni kapital (ja mislim da je trebala da kae osnovni) je nepromenjiv jer predstavlj garantnu supstancu za poverioca. Ta nepromenjivost kapitala posledica je ograniene odgovornosti vlasnika odnosno okolnosti da taj kapital predstalja sa poverioca garantnu supstancu. On je medjutim sastavni deo sopsvenog kapitala koji je mnogo iri pojam od osnovnog kapitala. Mi kada kaemo SK mislimo na OK

138


138/331

5/13/2018


Bilansiranje varijabilnog sopstvenog kapitala

Drugi deo sopstvenog kapitala kod drutva kapitala je varijabilni kapital koji obuhvata rezerve i neraspodeljenu dobit . Rezerve kod akcionarskih drutava se formiraju obavezno, a kod DOO njihovo formiranje je mogue ali nije po pravilu obavezno. Nije obavezno onda ako statutu drutva postoji jasno definisana obaveza vlasnika da nastale gubitke moraju pokriti naknadnim uplatama. Ako u statut drutva unesete obavezu da u sluaju gubitka vlasnik mora uplatiti iznos potreban za njegovo pokrie, u drutvu ne moraju biti formirane rezerve. Ako takve odredbe nema onda e vlasnici sami formirati rezerve drutva iz kojih bi mogli biti amortizovani mogui gubici. Dakle nije zabranjeno formiranje rezervi kod DOO ali ne postoji obaveza jer vlasnici imaju obavezu nadoknade gubitka.

Kod akcionarskih drutava postoji obaveza formiranja rezervi. Rezerve se mogu podeli na 3 velike grupe:

1. zakonske rezerve 2. kapitalne rezerve 3. ostale ili slobodne rezerve. Izmedju zakonskih i slobodnih rezervi sa jedne strane, i kapitalnih rezervi sa druge strane, postoje razlike koje se ticu naina formiranja, jer zakonske i ostale rezerve nastaju zadravanjem dobiti, znai formiraju se iz dobitka preduzea. Dok se kapitalne rezerve formiraju uplatama vlasnika. Kada se formira kapitalna rezerva dolazi do priliva kapitala preduzea spolja, a kada se formira rezerva iz dobiti onda se samo preraspodeljuje neraspodeljena dobit na rezerve i ono to e biti isplaeno vlasnicima. Znai tu nema priliva iz okruenja u preduzee. K apitalne

rezerve

U ove rezerve spada aio ili emisiona premija. Kada se akcije prodaju iznad njihove nominalne vrednosti dolazi do formiranja emisione premije koja predstavlja kapitalnu rezervu Zato kapitalnu? Zato to je to suma koja je nastala povodom formiranja kapitala preduzea, zni u vezi sa formiranjem osnovnog kapitala.

U kapitalne rezerve ubrajaju se i one uplate vlasnika koje nastaju po osnovu pretvaranja preferencijalnih u redovne akcije. To znai da ako vi imate preferencijalnu akciju i hoete da pretvorite u obinu, postoji pravo opcije vezano za tu akciju. Ja mogu da kaem pretvaranje preferencijalnih akcija u redovne vri se najkasnije 2 godine od njihove kupovine uz uslov da na nominalnu vrednost akcije doplati jo toliko da bi se dobila jedna redovna akcija. Znai ne 139


139/331

5/13/2018


biti ista zamena nego ce doi jo i do uplate odredjenih sredstava na raun firme i ta uplata  se smatrati kapitalnom rezervom. Ne prihodom nego kapitalnom rezervom.

Istu situaciju imamo i kod pretvaranja obveznica u akcije. Obveznica se moe pretvorit akciju uz uslov da se uplati odredjeni iznos od strane vlasnika obveznice na raun firme. Ta vrsta rezervi direktno poveava sopstveni kapital odnosno poveava kapitalne rezerve kao deo sopstvenog kapitala. Ukoliko bi akcionari, to se deava kod malih akcionarskih drutava, iz raznih razloga zeleli da poveaju kapital firme ali ne da poveavaju osnovni kapital, oni mogu izvriti uplate bez dobijanja akcija na raun firme i te uplate bi bile tretirane kao kapitalne rezerve. Zakonske rezerve

Su rezerve koje se formiraju po sili zakona. Zakon o preduzeima predvidja da akcionarska drutva moraju formirati rezerve iz dobiti koje iznose najmanje 10% osnovnog kapitala Primer: ako firma ima 1 milion ¼ kapital i 100.000¼ mora iznositi zakonska rezerva.

Dok se ne formira zakonska rezerva nema isplate dividend! Prvi dobici bie akumuliran bie odloeni u vidu zakonskih rezervi. Tek kada zakonska rezerva dostigne minimalnih 10% moete izvriti isplate dividende. Naravno zakonske rezerve mogu biti vee od 10% ali ne mo biti nie. Kada vrite naknadna poveanja kapitala uvek morate voditi rauna da morate podici i zakonsku rezervu. Dakle uvek mora biti odnos kapital : rezerva makar 10%.

Zato se ova obaveza propisuje? Zbog toga to se smatra da drutvo mora imati rezervu koja e zatititi osnovni kapital od smanjenja pri pojavi gubitaka. Dakle ta zakonska rezerva predstavlja neku vrstu brane koja stoji ispred osnovnog kapitala i onemoguava smanjenje osnovnog ili potrebu smanjenja osnovnog kapitala im nastane neki gubitak. Nego e taj gubitak biti pokriven iz zakonskih rezervi.

Kada je re o kapitalnim rezervama one se koriste za iste namene kao i zakonske, znai namenjene su pokriu gibitaka. Dakle to se reima koriscenja tice kapitalne i zakonske rezerv imaju isti reim. I kada spojite zakonske i kapitalne rezerve i imate vie od 10% u odnosu na osnovni kapital onda viak moete koristiti za pokrie gubitka pa ak i za neke druge namene, ali ispod 10% ne. Znai kada smanjujete kapital vi oslobadjate rezerve, im se smanji osnovn kapital treba vam manja zakonska rezerva i onda vam smanjenje rezultira oslobadjanjem tih sredstava rezervi. Znai zakonske i kapitalne saberete, i to mora biti vie od 10%. Uvek se 140


140/331

5/13/2018


koristi taj viak iznad 10% za pokrie gubitka, pre nego to potroite ostale rezerve. Kada se pokriva gubitak postoji jedan redosled. Prvo se troi neraspodeljena dobit ako je ima, ako je nema troe se ostale rezerve, pa tek kada potroite ostale rezerve moete korisititi za pokrie gubitka zakonske i kapitalne rezerve. Ali ako su vam zakonske i kapitalne rezerve vee od 10 onda to sto je iznad 10% moe biti korisceno za pokrice gubitka bez postovanja ovog redosled Znai reiemo, pokriu gubitak sa tim vikom i deo ostalih rezervi a ne da idete logikom da potroite sve ostale rezerve a da vam ove rezerve ostanu iznad 10%. Prekoredno korienje je mogue samo za onaj iznos koji prelazi 10%. Naravno kada iscrpite sve mogunosti, utroite neraspodeljenu dobit i ostale rezerve, onda morate koristiti zakonske i kapitalne iako e one pasti ispod 10%, jer njihova namena jeste pokrice gubitka. Slobodne rezerve

Nemaju unapred utvrdjenu namenu. Znai ne mora biti terminisano za ta one konkretn slue, ali obino se formiraju u godinama kada preduzea dobro rade da bi se poveala

sigurnost i likvidnost preduzea. ta su te rezerve? One su zadrana dobit. Dakle kada ostvari dobit u nekom periodu ta moete da uradite sa njom. Moete da date vlasnicima, a kada kaemo da mozete da date vlasnicima to znai automatski odliv likvidnih sredstava iz preduzea. Ako ne proirujete materijalnu osnovu firme, postavlja se pitanje kako e ta firma moi na dugi rok da opstane. Te rezerve predstavljaju deo dobiti koji je zadran radi proirenj materijalne osnove firme, jaanja njenog finansijskog poloaja. Svaki dinar koji zadrite popravlja vau likvidnost.

Vi ete videti u bilansima starijih akcionarskih drutava da je varijabilni deo kapitala ve od osnovnog kapitala. Dakle rezerve su vrlo esto cak nekoliko puta vee nego to je osnovni kapital, zato to drutva radije ele da rast firme finansiraju iz internih izvora, znai iz zadran dobiti. Ove rezerve dakle slue za proirenje materijalne osnove za finansiranje investicija, za popravljanje finansijske strukture, i za pokrie gubitka i to pre nego zakonske i kapitalne rezerve. Odluku o formiranju ovih rezervi donosi skuptina vlasnika, oni odluuju o raspodeli dobitka i koji deo dobitka e biti zadran u rezervama i koje rezerve e biti formirane. Ukoliko je u statutu drutva predvidjena obaveza formiranja rezervi sa odredjenom namenom takve rezerve se oznaavaju kao statutarne rezerve, jer se osnova za njihovo formiranje nalazi u statutu.

Recimo ako su u pitanju preduzea ija je delatnost takva da moe doi do velikih teta po ivotnu sredinu, osim onih rezervisanja koja se formiraju da bi se otklonile takve tete mog biti formirane rezerve koje ce posluiti ako se dogodidi neto sto nije mogue predvideti a 141


141/331

5/13/2018


preduzee je prinudjeno da takvu tetu sanira o svom troku. I da bi poveali sigurnost firme o formiraju rezerve, ali sa tom namenom, da slui za otkalanjanje takvih teta.

Neraspodeljena dobit je deo dobiti koji odlukom skuptine nije raspodeljen. Ostavljen kao neraspodeljena dobit. Odluku o njenoj raspodeli donee skuptina u nekom od buduih obraunskih perioda I bie reeno da deo neraspodeljene dobiti iz prole godine i dobit iz ove

godine bie iskorieni zada isplatu dividendi, a drugi zasedanja deo dobitiodredi emo zadrati rezerve.a Zna skuptina zadrava pravo na nekom od narednih namenu za te dobiti, dok to ne dogodi ta dobit se u bilansu iskazuje kao neraspodeljena dobit prethodnih godine. Ako je kraj godine onda moemo imati neraspodeljenu dobit tekue godine kao deo sopstvenog kapitala. Utorak, 30. novembar 2004.

Proli puta sam vam govorila o bilansiranju sopstvenog kapitala, i govorila sam vam rezervama kao obliku sopstvenog kapitala, ostalo je u okviru rezervi da vam kaem par re revalorizacionim rezervama, jer sam vam govorila o rezervama iz dobiti. Revalorizacio rezerve, za razliku od rezervi kapitala koje nastaju prilivom sredstava iz okruenja u preduze i za razliku od rezervi dobiti koje nastaju zadravanjem ostvarenog dobitka u preduzeu, nast sa ciljem da se odri kapital koji je u preduzee investiran, a ije odravanje u inflatorn uslovima moe biti dovedeno u pitanje. Dakle, formiranjem revalorizacionih rezervi poveava se sopstveni kapital preduzea, ve se samo obezbeuje njegovo odranje. Znai, k

god formirate kapitalnu rezervu ili rezervu iz dobiti, to ima za posledicu poveanje sopstven kapitala. Formiranje revalorizacionih rezervi dovodi samo do toga da investirani kapital bu odran. U MRS su postojala dva standarda koja su se bavila pitanjima odranja kapitala, tu bio MRS 15, kaem bio jer je u meuvremenu ukinut, koji se zvao ''efekti promena cena verovatno e u izmenama standarda reenja koja su u tom standardu bila, moda ma promenjena, biti ponovo uvedena, jer je to bio standard u kome su tretirane promene cena ka nemate hiperinflaciju. Ostao je, dakle, sada samo MRS 29 koji se bavi finansijsk izvetavanjem u hiperinflatornim ekonomijama, i gde se predvia revalorizacija kao postup

otklanjanja uticajamoe inflacije realnost finansijskih znate da predmet revalorizac moe biti kapital, bitina stalna imovina i mogu izvetaja. biti zalihe,Vii da pristupi ili naini na koje revalorizacija vri mogu biti razliiti. Mi toliko dugo ivimo u inflatornom ambijentu da smo ovoj zemlji, preko zakonskih reenja, isprobali sve mogue pristupe u revalorizaciji, i ini se je onaj poslednji koji je bio uveden zakonom iz 1996. bio najbolji. To je, u ostalom, i prist koji se nalazi u standardu 29. Meutim, MRS 15 je bio to izmenio, tu je reenje bilo drugaije 142


142/331

5/13/2018


U svakom sluaju, ono to vi treba u ovom trenutku da nauite, je da se revalorizacijo sredstava ostvaruju revalorizacioni prihodi, dok revalorizacija kapitala produku revalorizacione rashode. Ukoliko su u jednom preduzeu revalorizacioni prihodi vei revalorizacionih rashoda, dolazi do formiranja revalorizacione rezerve. Ukoliko pak, post viak revalorizacionih rashoda u odnosu na revalorizacione prihode, tada se iz dobit iskljuuje deo koji je potreban za odravanje kapitala, ne bi li se obraunao dobitak koji mogao biti raspodeljen a da kapital ne bude ugroen. Znai, viak revalorizacionih rashoda odnosu na revalorizacione prihode tretira se kao rashod perioda, i unosi se u bilans uspeha, i taj nain se ostvaruje obraun realnog rezultata. Viak revalorizacionih prihoda u odnosu revalorizacione rashode, tretira se kao revalorizaciona rezerva. Revalorizacione rezerve smatraju delom sopstvenog kapitala, i one se u prihode mogu uneti samo onda, kada sredst ijom su revalorizacijom nastale budu otuena. Ta vrsta revalorizacionih rezervi koja je b formirana u naim preduzeima, na pomenuti nain, je primenom standarda ukinuta i te rezer su pripisane sopstvenom kapitalu. Revalorizacione rezerve, koje sada postoje prema MRS, b

bi bolje nazivati rezervama po osnovu ponovne procene. U MRS 16 predviena je mogun da preduzee vri procenu stalne imovine, ne po istorijskom troku nego prema dnevn vrednostima. To je tzv. alternativni postupak za procenjivanje stalne imovine. Ovaj alternativ postupak dovodi do toga da vi na kraju obraunskog perioda za neka sredstva imate tri vrednost koja je iznad njihove knjigovodstvene vrednosti. Razlika izmeu vie trine, i n knjigovodstvene vrednosti tretira se kao revalorizaciona rezerva. Znai, povea se vredn imovina na strani aktive, na strani pasive formirate revalorizacionu rezervu. Poto tri vrednosti mogu da fluktuiraju, ako se sledee godine dogodi da vrednost imovine na tri

padne ste sa vi trinom u knjige uveli imovinu po trinoj vrednosti uporeujete postoje trinu(poto vrednost vrednsou prethodne godine) tj. akopajeonda vrednost u knjigama n od trine vrednosti onda ne idete na rashode, nego smanjujete revalorizacionu rezervu. Tako ta revalorizaciona rezerva koju ete sresti u bilansima preduzea sada zapravo odraa promene trine vrednosti.

Revalorizaciona rezerva raste, kada trina vrednost imovine u odnosu knjigovodstvenu vrednost raste, i smanjuje se kada doe do promena u suprotnom smeru. Ka mi onda time obezbeujemo odranje kapitala? Tako to je osnovica za otpis uvek tri

vrednost. Vi time praktino aktuelizujete trokove amortizacije, kada je re o stalnoj imovin obezbeujete realan obraun periodinog rezultata. I verovatno je to razlog to se smatralo postojanje i MRS 15 i ovog alternativnog postupka u okviru MRS 16 predstavljaju dva reen za isti problem, pa je MRS 15 ukinut. Ono to vi o revalorizacionim rezervama treba da znate da znate njihovu sutinu. Da predstavljaju deo sopstvenog kapitala, da je cilj formiran odranje kapitala, i da ne vode poveanju sopstvenog kapitala nego samo njegovom odranju 143


143/331

5/13/2018


U vezi sa sopstvenim kapitalom, neete uiti rezerve po osnovu poreskih olakica jer u naoj praksi takve rezerve nemamo. I nemam utisak da e ih biti jo jako dugo. To je reen koje je uglavnom sadrano u Nemakom zakonu, i nemam nameru da vas na redovn studijama time optereujem.

GUBITAK

Takoe, u vezi sa sopstvenim kapitalom, poto sam to zaboravila kada sam govorila aktivi, rekla sam vam da to moe da se ispravi tako to u vam govoriti kada zavrim sopstv kapital, da kaemo par rei o gubicima. Ja oekujem da se vi seate toga ta je gubitak , kako s on moe da se definie. Moemo ga definisati sa aspekta bilansa uspeha, najlake, i to kao vi rashoda u odnosu na prihode. Ili, da je to deo rashoda koji nije pokriven prihodima. Sa aspek

bilansa stanja, definiemo ga kao razliku izmeu vee pasive na kraju perioda u odnosu aktivu. Sa aspekta vlasnika, to je iznos za koji je vlasnik na kraju obraunskog perio siromaniji nego to je bio na poetku. U svakom sluaju, sutina gubitka je da on uvek zn smanjenje sredstava preduzea. I u poslovanju se prvo gubi, vlasniki, tj. sopstveni kapital onda moe tek biti izgubljen kapital poverilaca. Zato se gubitak iskazuje na strani aktive, ili strani pasive kao odbitna pozicija, upravo zbog toga to je gubitak u stvari smanjen sopstvenog kapitala. Poto se sopstveni kapital nalazi na strani pasive u bilansu stanja, ka unesete gubitak na stranu aktive vi indirektno smanjujete sopstveni kapital, i istovreme

pokazujete iznos aktive koji je kroz gubitak izgubljen. ± P RIMER sa onih 1000 i 1100... Pita je samo koji je nain iskazivanja gubitka jasniji, kako mi jasnije stavljamo do znanja da je firm ostvarila gubitak. I jedan i drugi nain su, ini mi se, podjednako dobri. Kada se gubitak un na stranu aktive, poujete bruto princip, u drugom sluaju u pitanju je neto princip. U prvo sluaju jasno se vidi izgubljeni deo aktive, ali kad god radite analizu pre nego to pone morate aktivu umanjiti za gubitak. U drugom sluaju to je ve uinjeno, ali postojanje gubit traite na strani pasive. To je to se naina predstavljanja tie. Ovaj nain predstavljan relevantan je samo za drutva kapitala, jer za inokosna preduzea i ortaka drutva, n

relevantan to takoposebna gubitakpozicija automatski smanjujebilo sopstveni kapital.iliCeo sopstveni varijabilan.zato Ne postoji za rezultat, da je dobitak gubitak, ve sekapital rezul nakon obrauna na raunu dobitka i gubitka, prenosi na ortaki kapital ili na ulog vlasnika.

Sama visina gubitka moe biti razliita, i ona se uvek, bez obzira na visinu, iskazuje ovaj nain. Ali elim da vam skrenem panju na znaaj gubitka po opstanak firme. Preduze moe, u obraunu gubitka kao rezultata, doneti odluku o njegovom pokriu. Vi znate 144


144/331

5/13/2018


postoje izvori za pokrie gubitka, i sada kad smo govorili o rezervama, mi smo spomin stalno da je jedna od namena rezervi pokrie gubitka. Dakle, preduzee moe odluiti gubitak pokrije iz neraspodeljene dobiti, slobodnih rezervi pa potom iz zakonskih i kapitaln rezervi. Ako to nije dovoljno, moe odluiti da izvri smanjenje osnovnog kapitala, radi pokr gubitka. Pokrie gubitka iz rezervi oznaava se kao formalno pokrie gubitka. Formalno, zb toga to vi i dalje imate manje sopstvenog kapitala nego to ste ga imali pre nego to je gubit nastao. Formalnim pokriem vi ste samo otklonili gubitak iz bilansa, ali u sutini taj gubitak doveo do smanjenja vaeg sopstvenog kapitala. Znai, vi sad kaete moje rezerve su manje iznos gubitka ± va sopstveni kapital je manji za iznos gubitka! Pokrie gubitka bie stvar samo onda kada bi neko iz okruenja, bilo vlasnici, bilo poverioci ili drava, iznos gubit uplatili na raun preduzea. Tada bi ste mogli rei da je gubitak stvarno pokriven jer preduze je nakon toga, imalo isto onoliko sredstava koliko je imalo pre nego to je gubitak nastao.

Kod drutvenog kapitala, politika preduzea moe biti razliita kada je re o pokr gubitka. Ako je gubitak skromne visine, ak i onda kada su rezerve dovoljne da se on pokri preduzee moe doneti odluku da gubitak iskae u bilansu. Da jednostavno ne ide na pokr gubitka, ve da u bilasnu stanja iskae gubitak. Prosto je rezon sledei: iznos gubitka n znaajan, naa finansijska snaga je takva da moemo bez problema taj gubitak da podnesem nastao je kao posledica prolaznih tekoa, uglavnom uslovljenih eksternim razlozima. Idu godine, iz dobitka, pokriemo ovaj gubitak i idemo dalje. Ovaj rezon je naroito prisutan preduzeima koja posluju u zemljama gde drava doputa da gubitak iz prethodne godine, bu pokriven iz ostvarene dobiti naredne godine, pre oporezivanja. Dakle, preduzee na taj na eli zapravo da utedi na porezu. Ono e najpre iz dobitka pokriti gubitak prethodne godine ostatak dobitka bie osnova za oporezivanje. Time e plaeni porez biti nii. Drava, ka doputa takvo reenje, rezonuje u skladu sa stavom da su dobri poreski obveznici samo oni k dugo postoje. Prema tome, cilj drave nije da od preduzea naplati to vei porez, nego da preduzea to due rade i to due plaaju porez. Prema tome, ako preduzee ima prolaz tekoa, onda u prevladavanju tih tekoa mu treba pomoi tako to e plaeni porez biti ni Nije, naravno, re samo o porezu. Drava ima interesa da preduzee odri iz jo mnogo drug razloga, ali se svi oni prelamaju preko visine poreza koji e od preduzea da bude napla Drugo reenje moe biti da gubitak bude pokriven iz rezervi. On se tada nee pojaviti u bilan

stanja, ve e za iznos gubitka biti smanjen sopstveni kapital. Ukoliko je gubitak vei polovine sopstvenog kapitala, tada uprava preduzea, prema zakonu o preduzeima ve zemalja, ima obavezu da sazove vanrednu skuptinu. To je trenutak kada uprava treba ponudi vlasnicima da donesu odluku o tome da li e preduzee nastaviti sa poslovanjem, ili preduzee otii u steaj, odnosno likvidaciju. Ovo je vaan trenutak, zato to svako povea gubitka iznad toga, znai sigurno gaenje preduzea. To je onaj trenutak kada jo post mogunost da se sanacionim merama preduzee izvue iz krize, i odri na dugi rok. Da li e 145


145/331

5/13/2018


sanacije doi, ili e vlasnici rei preduzee se gasi, zavisi od toga da li postoji mogunost sanaciju i od spremnosti vlasnika da u sanaciju uu. Donoenje te odluke je jako osetljivo. Ja je teko proceniti da li preduzee ima prinosnu snagu i sprovoenjem odreenih mera moe b odrano na dugi rok, ili da jednostavno ne postoji nain da takvo preduzee na dugi rok bu odrano. Ako se odluite za sanaciju, a ispostavi se da je to nemogue uprkos vaim naporim da odrite preduzee, gubici e biti vei nega da ste preduzee u prvom trenutku ugasili. A ugasite preduzee koje je imalo prinosnu snagu, onda e gubici biti takoe vei nego to bi b da ste uloili dodatni novac i preduzee na dugi rok odrali. Zato je jako vano da se dob procene anse preduzea da preivi, mogunosti koje imamo da ga odrimo i da onda donesem pravu odluku. Ukoliko pak, je dobitak toliki da prelazi sopstveni kapital, onda jednostav preduzeu spasa nema. To je jedna od pretpostavki za pokretanje steajnog postupka. vlasnici vie ne mogu da odluuju o tome hoe li ili nee odrati firmu, takva firma se vie moe odrati. Pokree se steajni postupak. Zato je gubitak neto to bi smo mogli izjednaiti crvenom lampicom. Kada doe do gubitka to znai da ve due u preduzeu neto nije ka

treba. Poto ete voditi fimre, treba da znate da postoji itav niz veliina koje moete pra svakodnevno, svake nedelje, svakog meseca a ije promene treba da vam pokau da se doga neto to e na kraju rezultirati gubitkom. Gubitak je samo finale neega negativnog to se preduzeu odvija ve nego vreme. I treba ta kretanja, pad prihoda, rast trokova primetiti p nego to doe do iskazivanja gubitka, pogotovo visokog gubitka. Iskazivanje visokog gubit moe biti samo izraz nebrige uprave o tome ta e biti konani rezultat rada preduze Simptome da preduzee ulazi u krizu morate biti u stanju da prepoznate, jer kriza rezult gubitkom.

BILANSIRANJE POZAJMLJENOG KAPITALA

Sada emo govoriti o pozajmljenom kapitalu kao drugom segmentu pasive. Seate karakteristike pozajmljenog kapitala su:

- da taj kapital potie od poverilaca, - da taj kapital ima unapred utvren rok dospea, to znai da preduzee tano zna ka kapital mora biti vraen, - da taj kapital ne daje osnovu za upravljanje, tj. poverioci nemaju pravo glasa, - da taj kapital izaziva isplate ija je dinamika i visina unapred poznata, a ko oznaavamo kao kamate. Znai, za razliku od isplata koje povlai sopstveni kapital, ija visina zavisi od visine dobitk odluku o ijoj visini donosi skuptina, i koje imaju karakter elemenata raspodele rezulta 146


146/331

5/13/2018


kamata koja se plaa na pozajmljeni kapital predstavlja rashod, ija visina je unapred utvren ne zavisi uopte od toga da li e preduzee ostvariti dobitak ili gubitak.

Ralanjavanje pozajmljenog kapitala vri se na rezervisanja, obaveze i PVR.

1. Rezervisanja

Rezervisanjima se bavi MRS 37, koji se oznaava kao ''rezervisanja, potencija sredstva i potencijalne obaveze''. U tom standardu rezervisanja su definisana kao sadan obaveze ija visina i rok dospea na dan bilansa nisu poznati. Znai kada imate obavezu za ko znate da postoji na dan bilansa, ali ne znate tano ni koliko iznosi, ni kada ete morati da platite, tada takvu obavezu iskazujete preko rezervisanja. C ilj

formiranja rezervisanja, ako se poe od statike teorije, koja za cilj sastavljan bilansa uzima iskazivanje tane neto imovine, bio bi utvrivanje tane neto imovine. N imovina je razlika izmeu aktive i obaveza. Ako obaveze nisu potpune, neto imovina nee b tano iskazana. Ako kaemo da znamo da obaveza postoji, ali da ne znamo ni kada emo plat ni koliko emo tano platiti, ne bi bilo ispravno da to ne pokaemo (da kaemo kad budem platili videemo), jer u tom sluaju nema nita od tanog prikazivanja neto imovine. N obaveze nee sadrati sve obaveze, i prema tome, neto imovina nee biti tano iskazan Ukoliko ciljeve finansijskog izvetavanja veete za dinamiku teoriju, onda kao cilj formiran

rezervisanja moete oznaiti tano iskazivanje periodinog rezultata. Tano iskazivan periodinog rezultata, formiranjem rezervisanja, postiemo tako to priznajui obave istovremeno priznajete i rashod. Poveanje obaveza rezulatira poveanjem rashoda poveanjem gubitaka. Ako ne priznate postojanje gubitka ili rashoda, iju visinu mor proceniti da bi ste formirali rezervisanje, va periodini rezultat nee biti tano obraunat.

Ajde da napravimo poreenje izmeu rezervisanja i drugih pozicija sopstvenog kapita Rezervisanja su u nau raunovodstvenu praksu uvedena Zakonom o preduzeima koji je don 1989. Do tada raunovodstvena praksa Srbije nije poznavala rezervisanja kao posebnu bilans poziciju. Dugo je postojo problem da se objasni da izmeu rezervisanja i rezervi postoje zna razlike, i da rezervisanja i rezerve nikako ne treba tumaiti kao sinonime. Naalost, sreet danas ljude koji ne prave razliku izmeu rezervisanja i rezervi. Ajde da ih uporedimo. Rezer znamo da predstavljaju sopstveni kapital (rezervisanja obavezu), i da osim zakonskih reze ostale rezerve nemaju tano utvrenu namenu. Za razliku od njih rezervisanje se uvek form za tano odreenu namenu, i samo za tu namenu moe biti iskorieno (tano se zna za ko 147


147/331

5/13/2018


obavezu se formira). Rezerve se formiraju iz dobiti nakon oporezivanja. Kada se oporezu dobit, pa onda odluujete o raspodeli dobiti, pa jedan od elemenata raspodele mogu biti rezer Formiranje rezervi i njihovo korienje uopte ne utie na rezultat godine u kojoj dolazi formiranja rezervi i njihove upotreba, jer su one formirane nakon to je dobit obrauna Formiranje i razlaganje rezervi ne utie na rezultat. Sa druge strane, rezervisanja, poto formiraju pre utvrivanja rezultata, formiranje rezervisanja utie na formiranje rezultata. Ut tako to, u periodu formiranja, smanjuje rezultat, jer vi priznajete postojanje gubitka ili troka koji formirate obavezu. Kada gasite rezervisanje, moe se opet promeniti rezultat. Naim obaveza za koju je rezervisanje formirano, moe biti via ili nia od formiranog izno rezervisanja. Vi procenjujete visinu rezervisanja, a niko nije prorok da moe tano u din odrediti da obaveza i za tu obavezu formirano rezervisanje, budu jednaki. Mi obino nastojim iz razloga opreznosti da rezervisanje bude makar malo vee od obaveze za koju je formirano, moe se dogoditi da kada obaveza bude plaena, da isplaeni iznos bude ili vii ili nii formiranog rezervisanja. Ako je plaeni iznos vii, imaete rashod koji e smanjiti rezul

perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Ukoliko je isplaeni iznos nii, imaete prihod koji poveati rezultat perioda u kome je rezervisanje ukinuto. Sledi zakljuak, da i formiranj ukidanje rezervisanja menja visinu periodinog rezultata.

to se tie razlika izmeu rezervisanja i obaveza (obinih), i jedno i drugo predstavlj pozajmnjeni kapital, to je slino. I jedno i drugo formiraju se u godini u kojoj obav ekonomski nastaje, i to je isto. Kod rezervisanja visina i dospelost nisu poznati. Kod obave visina i dospelost su uvek poznati, znamo i kada moramo da platimo i koliko moramo platimo. Na rezervisanjima se iskazuju obaveze prema treima, ali se iskazuju i obaveze prem samome sebi (kad imate gubitke zbog neizvrenih poslova). Na poziciji obaveza, iskazuju uvek samo obaveze prema treima.

to se tie odnosa izmeu rezervisanja i PV R, bitno je primetiti kako se stepen sigurno menja, u smislu da govorimo o obavezama, i na raunu obaveza, i na raunu rezervisanja i raunu PVR. Koriste se tri pozicije, jer je stepen dospea i izvesnosti iznosa razliit. Za obave tano znate kada dospevaju i koliko plaate. Za razgranienja tano znate kada morate platiti visinu obraunavate sami. Za rezervisanja ne znate ni kada ete platiti, ni koliko ete ta platiti. Slinosti izmeu rezervisanja i PVR su u tome to ih formiramo u godini kada obave ekonomski nastaju, i predstavljaju pozajmljeni kapital. Kod rezervisanja visina i dospelost n poznati, kod PVR visina i dospelost jesu poznati (vi formirate PVR za zakupninu koja je nast a niste platili; visina se obraunava na osnovu ugovora, znate koliko morate platiti za mes dana-obraunaete i formiraete PVR), i za razliku od obaveze nemate dokument, niste prim fakturu. Da ste primili fakturu, predstavili bi ste tu obavezu na raunu obaveze. Poto ni primili fakturu, obraunali ste i iskazali preko PVR. Takoe, postoji razlika s obzirom 148


148/331

5/13/2018


injenicu da na rezervisanjima moemo iskazati obaveze prema samome sebi, odnsono gubit a na raunu PVR samo obaveze prema treima.

Znai to je razgranienje izmeu rezervisanja i ostalih pozicija obaveza koje se pojavlju na strani pasive.

obaveze je pojam koji je uveden u nau raunovodstvenu prak meunarodnim raunovodstvenim standardima kao takav, ali je u sutini postojao i rani Potencijalna obaveza se definie kao obaveza iji nastanak zavisi od nastanka ili nenastank nekog dogaaja u budunosti koji se ne nalazi pod konrolom preduzea. Znai, ako se ne dogodi ili ne dogodi, mi emo imati obavezu, ali mi ne moemo uticati na to da doga nastane, niti moemo spreiti njegov nastanak. Kada bankari daju garanciju za kredit, firma obrati za kredit stranoj banci, koja kae nabavite mi garanciju domae banke. Obraa vam komitent sa zahtevom da mu date garanciju. Vi procenjujeta njegov bonitet, i vaa procena takva da je njegov finansijski poloaj takav da e on bez ikakvih problema izmiriti svo P otencijalne

obaveze prema stranoj banci. U tom trenutku vi ne vidite nikakav rizik da mu date garanciju dajete mu garanciju. Ta garancija nosi potencijalnu obavezu. Ako se u budunosti, do izmiren kredita dogodi bilo ta zbog ega va klijent nee moi da izmiri obavezu prema stranoj ban vi postajete dunik banke. Dakle, to je potencijalna obaveza. Slinost potencijalnih obaveza rezervisanjima je da e izazvati odliv ekonomskih koristi, koji ovde nije verovatan, a koji je k rezervisanja verovatan. Rezervisanja obuhvataju sadanju, a potencijalne obaveze moguu potrncijalnu obavezu. Ako je neto potencijalna obaveza, za to se ne formira rezervisan Rezervisanje se formira samo za sadanju obavezu.

Da bi se rezervisanje formiralo, potrebno je da budu ispunjena tri uslova (skreem v panju da su ovo uslovi koji inae vae za obaveze, seate se kako smo definisali obave prema konceptualnom okviru: obaveza = sadanja obaveza, koja je rezultat prolih dogaaj ije e izmirenje izazvati odliv resursa koji preduzeu donose ekonomske koristi u buduno tj. sredstava, jer su sredstva resurs koji donosi koristi u budunosti):

- da postoji obaveza koja je rezultat prolih dogaaja, - da e po osnovu izmirenja te obaveze verovatno doi do odliva sredstava, i - da se moe pouzdano proceniti visina obaveze. Prvi uslov, sadanja obaveza je obaveza izazvana prolim dogaajem, i rezervisanje formira onda kada je vie verovatno, nego to nije da sadanja obaveza postoji. Znai, vi mor verovati da zaista obaveza postoji, na dan bilansa. Odnosno, da sve injenice kojima raspola govore u prilog tome, da je verovatnije da obaveza postoji, nego da obaveze nema. Na prim vodite sudski spor, neko vas je tuio i vi morate raditi procenu odtetnog zahteva koji iz t spora moe rezultirati. Ako je procena pravnika da je verovatnije da ete spor izgubiti, nego 149


149/331

5/13/2018


ete ga dobiti, odnosno, ako je verovatnije ete morati da platite odtetni zahtev, onda e rezervisanje formirati. Vi u tom asu ne znate tano, ni koliko e zahtev iznositi, ni kada  morati da platite, ali je procena da e ishod spora po vas biti nepovoljan. Morate formir rezervisanje. P roli dogaaj iz koga obaveza rezultira... smatra se da obaveza postoji onda ka nemate realnu alternativu da izbegnete obavezu. Ako vas neko moe naterati, putem zakona, vau obavezu izmirite, ili ako ste obavezu preuzeli putem specifinih izjava menadmenta, on se takve izjave tretiraju takoe kao obaveze. Govorila sam vam o izjavama menadmenta k izazivaju oekivanja tree strane da ete postupiti na odreeni nain. Na primer, garancije popravke proizvoda u garantnom roku. To je obaveza koju preuzimate po ugovoru. Garan list, koji vi dobijate kada kupite neki proizvod, je, u stvari, jednostrana izjava volje prodav odnosno proizvoaa, da e sve kvarove koji nastaju u periodu od godinu dana, tri godine meseci otkloniti na svoj teret, pod uslovom da kvar nije izazvan nestrunim rukovanjem kup Kad kupujete taj proizvod, uslov je da uvek uz reklamaciju, uz garantni list priloite raun, k dokaz da ste proizvod stekli kupovinom. Pristajui da kupite proizvod pod tim uslovima, vi

postali druga ugovorna strana, i zato je garantni list zapravo ugovor. Drugi uslov nastan obaveza je izjava menadmenta koja izaziva opravdano oekivanje treih da ete postupiti odreeni nain, ili da neto neete uraditi.

Drugi uslov, verovatan odliv sredstava, smatra se da postoji ako su injenice da  morati da platite, verovatnije ili imaju vei stepen sigurnosti, od onih da do plaanja doi ne Ako postoji veliki broj slinih obaveza, moete procenu visine budueg odliva vriti grupno. primer, imate garancije za velik broj slinih aparata. Neete sada posebno raditi procenu svaki od tih malih kunih aparata koje proizvodite i na koje dajete garanciju, nego ete za kla proizvoda uraditi procenu verovatnog odliva u budunosti za sve te aparate zajedno.

Vaan deo u formiranju rezervisanja je pouzdana procena visine obaveze. Kada sm govorili u konceptualnom okviru o procenama, seate se i u oviru one kvalitativne odlike k se zove pouzdanost, rekli smo da je procenjivanje sastavni deo procedure sastavljan finansijskih izvetaja. Ovde je vano da procena koju uinite, a koja se tie visine rezervisan bude objektivna. Dakle, da formiranjem rezervisanja ne povredite naelo istinit formiranjem previsokog rezervisanja za neku obavezu ili, sa druge strane, preniskog. Upra ova injenica da se visina rezervisanja procenjuje, dovodi do toga da raunovoe vrlo e rezervisanja koriste kao instrument bilansne politike, kada ele da poveaju ili smanje rezulta odreenom obraunskom periodu, a revizori, budui da to znaju, jedna od pozicija koju redov vrlo temeljno pregledaju su upravo rezervisanja (traei zbog ega su formirana rezervisanj kako ste doli do iznosa koji ste u vaim izvetajima prikazali). Nije lako proceniti visi rezervisanja. Tu se obino, pored iskustva koriste i odreene matematike metode. Verovatno ± koja je verovatnoa da e se u 1000 proizvoda pokvariti odreeni broj, i koja je verovatno 150


150/331

5/13/2018


da e taj kvar biti manji, srednji ili veliki. Sve ovo da bi smo mogli da procenimo nae troko u budunosti, i naravno, naa rezervisanja. Prema standardu 37, rezervisanja se formiraju za:

- obaveze prema treima ± npr. obaveze po osnovu garancija, - gubitke koji potiu iz nepovoljnih ugovora ± ili teretnih ugovora kako se jo nazivaj

- restrukturiranje. Znai, to su tri osnova za koja se prema MRS 37 mogu formirati rezervisnja. To je ma drugaija podela od one koju imate u vaem udbeniku.

Rezervisanja se ne mogu formirati za budue poslovne gubitke. Ne moe se urad sledee: poto oekujemo da emo u narednoj godini ostvariti gubitak, na teret ove poslov godine, koju zavravamo sa dobitkom, formiraemo rezervisanje za taj budui poslovni gubit To nije dozvoljeno. Nikada se rezervisanje, generalno, ne moe formirati za gubitak firme celini. Vi moete formirati rezervisanje koje e proistei iz jednog posla, ali ne i za gubi preduzea kao celine.

Kada je re o garancijama za popravke proizvoda u garantnom roku, formiran rezervisanja je doputeno zbog toga to te garancije predstavljaju obavezu prema treim (kupcima) i to postoji visok stepen verovatnoe, da e se u garantnom roku odreeni b kupaca pojaviti sa zahtevom da se otkloni kvar na proizvodu koji smo proizveli. To je razl zbog koga se doputa formiranje ovakvog rezervisanja. Moemo sa zadovoljavajuom tano proceniti visinu isplata koje e nastati po tom osnovu. Iskustvo nam govori, iz godine u godi da pri prodaji toliko proizvoda, trokovi popravke proizvoda u garantnom roku iznose tolik Imate itavu statistiku koju pratite i koja vam je osnova za planiranje u budunosti ± koli kvarova, koliko su kvarovi teki, i koliko je otklanjanje kotalo. Poznato vam je da za jed proizvod moete dati vie garancija, tj. garancija sa razliitim vekom trajanja. Kod automob dajete jedan garantni period za motor, drugi za limariju. Evo jednog primera kako se mo utvrditi visina rezervisanja za garancije. Radi se o preduzeu koje proizvodi i prodaje digital fotoaparate, koje je u toku obraunskog perioda prodalo odreeni broj aparata. Treba procen koliko treba formirati rezervisanje. Ako bi svi aparati imali malu greku, trokovi popravke bili 50.000. Ako bi svi imali znaajnu greku, trokovi bi bili 150.000. Na bazi iskus procenjeno je da se 80% prodatih aparata ne pokvari tj. da se kupac nikada ne javi u garantno periodu. U 15% slugajeva kupci reklamiraju, i re je o manjem kvaru, a da samo u 5% sluaje proizvodi imaju veliki kvar. Iznos rezervisanja se rauna na sledei nain: 80% x nika trokovi + 15% x 50.000 + 5% X 150.000 = 15.000- 15% x 50.000 zato to znamo da ako bi imali mali kvar, trokovi bi bili 50.000, ali nemaju svi nega njih 15%. Rezervisanje treba, dak 151


151/331

5/13/2018


da bude formirano na 15.000. Ovo je naravno samo jedna od mogunosti da se utvrdi vis rezervisanja.

Za ona rezervisanja po osnovu kojih se isplate oekuju u duem vremenskom periodu budunosti, u odnosu na trenutak formiranja, potrebno je visinu rezervisanja utvrditi pre sadanjoj vrednsoti buduih isplata. Dakle, potrebno je u obzir uzeti i vrmensku vrednost nov

Znai, ako formirate rezervisanje za penzije, a ako aete sa isplatomformirate penzija poeti na primer, za 10 godina isplaujete prvu penziju, rezervisanje sada. uDabuduno li mo rei, da bi ste isplatili posle 10 godina penziju koja e iznositi 50.000, da danas treba izdvo 50.000? Ne, jer 50.000 danas i 50.000 za 10 godina su dve razliite stvari. Morali bi diskontovati 50.000 na sadanju vrednost. Sadanja vrednost tih 50.000 bi bio iznos koji bi, kamatom, za 10 godina iznosio 50.000. Visina takvih rezervisanja se utvruje diskontovanj na dan kada se rezervisanje formira. P roblematini

ili teretni ugovori, za koje se mogu formirati rezervisanja, su ugovori 

izmirenje, ije ispunjenje, zahteva nastanak viih rashoda, nego to su prihodi koje emo osnovu izvrenja ugovora ostvariti. Ako se, na primer, dogovorite da prodate odreenu kolii proizvoda, i ugovorite fiksnu cenu. U meuvremenu, cena nafte skoi, a trokovi gor predstavljaju znaajan input u proizvodnji proizvoda (recimo ciglana, ako pei rade na naft Izvesno je, da e ispunjenje tog ugovora, dovesti do gubitka. Prihodi su fiksirani, cene inpu rastu, vai rashodi zbog toga rastu, i umesto dobitka imaete gubitak. U ovakvoj situac moete uraditi dve stvari. Moete, eventualno, raskinuti ugovor, ali u ugovoru imate viso nadoknadu za odustajanje od ugovora, odnosno jednokratni raskid. Ili, moete ispuniti ugovo

ostvariti trokove, u ovom sluaju, neto trokovi ugovora, gubitak. ako su oniNeizbene nii od gubitka, ili sam gubitak, ako jepredstavljaju on nii od trokova raskida.raski Zna vi rezonujete na sledei nain: plaam 100.000 ako odustanem, i gubim 80.000 ako ugov ispunim ± ispuniu ugovor, jer je taj iznos od 80.000 neizbeni troak. Gledam ta je za me povoljnije. Ako bi gubitak bio 100.000 hiljada, a odustanica 80.000 ± odustali bi ste i re dobro, plaam vam 80.000 jer ako izvrimo ugovor imamo gubitak od 100.000. Znai, to neizbeni troak.

Trea osnova za formiranje rezervisanja je restrukturiranje. Termin koji jako esto uj

na televiziji, itate u novinama... pa evo kako restrukturiranje definie MRS 37. P restrukturiranjem se podrazumeva:

- prodaja ili prestanak linije posla (imate firmu koja se bavi veim brojem akivno ako jednu aktivnost prodate ili prestanete njome da se bavite, kaemo da je dolo restrukturiranja poslovanja firme; na primer, imate firmu koja se bavi proizvodnjo lekova od lekovitog bilja. Osim ajeva radi i neke druge preparate. U okviru n 152


152/331

5/13/2018


postoji i destilerija eterinih ulja. Odluiliste da u budue ne radite sami proizvodn eterinih ulja, ve da ih kupujete gotova. Ako odluite da taj deo firme prodate, ili jednostavno prestanete da se bavite time, onda ta vaa odluka ima za posled restrukturiranje vae firme) - zatvaranje lokacije posla u zemlji ili regionu, ili realokacija poslovne aktivnosti jedne zemlje u drugu (na primer, neete prestati potpuno da se bavite proizvodnj eterinih ulja, samo ete jedan pogon koji imate na Vlasini, zatvoriti. Pokazalo se je taj pogon nerentabilan, i elite da ga zatvorite, ali ete zato neke druge pogone k se bave istim poslom zadrati. Dakle, vi ne prestajete sasvim da se bavite tim poslo ve smo na jednoj lokaciji taj posao prestajete da radite. I to je restrukturiran Restrukturiranje je kada reite na primer, da taj pogon sa Vlasine premestite Zlatibor) - krupna promena u strukturi menadmenta (ako uradite reorganizaciju na nain uvedete jo jedan nivo upravljanja, ili da ukinete jedan od postojeih niv upravljanja; imate, recimo, upravu banke, pa onda imate uprave filijala, ekspozitura, pa altera. Ako reite da vae filijale i ekspoziture budu pod jedn

nivoom upravljanja, ukinete jedan hijerarhijski to e biti druge strane, zbog rasta firme reite da uvedetenivo, jo jedan nivorestrukturiranje. upravljanja, al Ili, to vam kolega uriin bolje objasniti od mene) - fundametalne reorganizacije koje imaju materijalne efekte na prirodu i suti poslovanja (primer, za ovo bila bi odluka da se preduzee prestane ba proizvodnjom, i da se u budue bavi samo trgovinom. Imali ste veliku proizvod firmu, kao to je bio Simpo, koji je imao ogroman broj prodajnih objekata. Ukoliko odluili da umesto proizvodnje rade samo uvoz i prodaju nametaja, izvrili restrukturiranje. Ili da neka firma koja se do sada bavila samo trgovinom, odlui da bavi i proizvodnjom proizvoda iju je prodaju do tada obavljala) Da bi se formiralo rezervisanje za restrukturiranje, mora zadovoljiti sledee uslove: Mora, prv postojati stvarna obaveza koja nastaje kada se preduzee odlui da izvri restrukturiranje. znam da postoji obaveza za garancije, jer sam dala garantni rok, ali kada postoji obaveza restrukturiranje? To je neto to preduzee samo odluuje. Ne moe preduzee rei: mi sm mislili da izvrimo restrukturiranje naredne godine, pa smo evo formirali rezervisanje. Da bi smatralo da obaveza po osnovu restrukturiranja postoji, potrbno je da postoji detaljan p restrukturiranja i potrebno je da taj plan bude objavljen. Znai, da lica koja e restrukturiranj biti pogoena, budu obavetena o tome da se restrukturiranej namerava sprovesti. Kao i da

plan, kod pomenutih lica, izazove opravdano oekivanje u vezi sa njegovim sprovoenjem. A vi kaete zatvaramo pogon za proizvodnju eterinih ulja na Vlasini, morate zaposlenima re kada e prestati njigov radni odnos i ta im nudite, ne moete rei mi to zatvaramo i vi sad id kui!!!!!!!!! Morate im ponuditi ili neko drugo radno mesto, ili im morate ponuditi odree obeteenje zbog toga to su izgubili radno mesto. Planom o restrukturiranju, dakle, moraju b predviene takve obaveze preduzea. Kada taj plan napravite, kada to saoptite licima k 153


153/331

5/13/2018


restrukturiranje pogaa, onda imate pravo da formirate rezervisanje. Visinu rezervisanja restrukturiranje, utvruje se ukljuivanjem samo onih trokova koji su izazvani neposred sprovoenjem restrukturiranja. Ne moete, u visinu rezervisanja, ukljuiti trokove koji je povezani sa restrukturiranjem, ali su sraunati na buduu aktivnost. Na primer, vi moet visinu rezervisanja ukljuiti trokove otpisa opreme koja je takva da vam se ne isplati da demontirate, neete je preseliti, ostaviete je ili ete je prodati, ali sa gubicima. Mo uraunati trokove nadoknade radnicima za izgubljena radna mesta. Ali ako kaete, da  jedan broj radnika premestiti sa Vlasine u Leskovac gde imate neki pogon, ali tamo oni ne raditi isti posao, onda morate uraditi dodatnu obuku da bi ih pripremili za rad na novim radn mestima. Sprovoenje te odluke kota. E te trokove obuke radnika za rad na buduim radn mestima, ne moete uraunati u rezervisanja, jer ti trokovi nisu vezani za sam restrukturiranje, ve za budue aktivnosti preduzea. Svi ti trokovi, koji se vezuju za budu aktivnosti preduzea ne mogu biti ukljueni u rezervisanja.

to se tie rezervisanja, potrebno je objaviti, obelodaniti, uiniti dostupnim javnosti, ne podatke:

- koja ste sve rezervisanja formirali, - kakav je odnos rezervisanja na poetku i na kraju godine (razlika izmeu rezervisan na poetku i na kraju godine, pokazuje koliko ste iskoristili od rezervisanja koje formirali na kraju prethodne godine; znai, formirali smo rezervisanja za garancije visni od 15.000, koliko to rezervisanje iznosi na kraju ove godine? To govori realnosti nae procene o visini trokova popravki u garantnom roku. Tokom godi kvarovi e nastajati, mi emo plaati a na kraju godine emo videti koliko sm

isplatili. Planirali da emo isplatiti 15.000, isplatili smo 13.000, to je u redu. A isplatili smo 8.000,smo zakljuak je da je rezervisanje bilo previsoko odmereno), - da li smo u toku godine formirali neko dodatno rezervisanje, ili smo vrili povean rezervisanja u toku godine koja su bila ranije formirana, - koji su neiskorieni iznosi rezervisanja koja smo tokom godine ukinuli (formira rezervisanje za gubitak povodom izvrenja odreenog ugovora, to je jednokrat rezervisanje, u iznosu od malopre pomenutih 80.000. Kada izvrite ugovor vi mor iznos tog rezervisanja ukinuti. Rezervisanje e prestati da postoji onog trenutka ka vi prodate za 160.000 (trokovi prodatih proizvoda), prihodi 80.000 i ukinu rezervisanje, koje e vam dugovati 80.000, jer ste vi tih 80.000 ve tretirali kao rash prethodnog obraunskog perioda. Prema tome, rashod perioda u kome izvrav ugovor bie samo 80.000. To rezervisanje nestaje i vi morate informisati o tome kol je iznos rezervisanja koji ste u toj godini ukinuli. Rezervisanja koje formirate sva godine, ne ukidaju se na kraju godine, to sam vam priala iz raunovodstva. N primer, rezervisanje za popravke u garantnom roku. Vi formirate na kraju god rezervisanje od 100.000, u toku godine plaate popravke i iskoristite recimo 80.00 naredne godine vi morate formirati novo rezervisanje za proizvode koje ste prodal 154


154/331

5/13/2018


toj godini. Za te proizvode, procena je, treba vam rezervisnje od 120.000, ob prodatih proizvoda je vei. Kaete, ovde imamo neiskorienih 20.000 i doknjiiem jo 100.000. Zani, poveaete samo postojee rezervisanje za 100.000, i doi ete 120.000 koliko vam je potrebno za narednu godinu. Neete uraditi kao jednokratnim rezervisnjem, gde bi ste ovih 20.000 preneli na prihode, a onda formir nov rezervisanje u visini od 120.000.), - iznos rezervisanja koja su formirana po sadanjoj vrednosti, tanije poveanje izno rezervisanja koja su formirana po sadanjoj vrednosti, usled preoteka vremena i efek bilo kakvre promene diskontne stope. ovo K ata nije spominjala a ima jo u prezentaciji +

- kratak opis obaveze i oekivani vremenski raspored isplata sredstava za nje izmirenje, - naznaku o neizvesnosti u pogledu visine i vremenskog rasporeda isplata, - iznos bilo kakve oekivanje nadoknade, koji oznaava iznos bilo kog sredstva koje bilo utvreno za tu oekivanu buduu nadoknadu,

- ako je mogunost bilo kakve isplate slaba, preduzee objavljuje potencijalnu obavez 2. Obaveze

Definiemo ih kao, sadanje obaveze, koje su rezultat prolih dogaaja, po osnovu i izmirenja e nastati odliv sredstava (resursa koji preduzeu donose ekonomske koristi) budunosti. Da bi se obaveza priznala, potrebno je: - da je verovatan odliv resursa koji preduzeu donose ekonomske koristi, i - da visina moe pouzdano utvrditi. Kaemo da seobaveze nastaju po osnovu korienja tueg kapitala. Najvaniji razlozi korienje tueg novca su:

- poveanje rentabiliteta sopstvenog kapitala ± ta bee finansijski leverid, dokle im smisla koristiti tui kapital? Sve dok je ostvareni prinos vei od kamate koju plaam za korienje tog kapitala. - pribavljanje dodatnog kapitala - elimo da obavimo neki posao, nemamo dovol sopstvenog kapitala. - popravljanje finansijske strukture - imamo lou finansijsku strukturu, imamo prema uee dugoronih izvora, u odnosu na kratkorone izvore. Popravljamo struktu uzimajui dugoroni kredit, jer nas ne mogu dobavljai finansirati u meri u kojoj je potrebno. - razdvajanje robnog i novanog toka - razlog nevoljnog formiranja obave Razdvajanje robnog i novanog toka dovodi do formiranja obaveza, zbog obave koje nastaju automatski, ak i kad neete. To su obaveze prema dobavljaima, zato isporuka prethodi plaanjima, pa to izaziva razdvajanje a od trenutka isporuke 155


155/331

5/13/2018


trenutka plaanja imate obavezu. Da li vi traite od dobavljaa neto specijalno? N Kaete platiu u uobiajenom zakonskom roku. To je uobiajeni nain rada k produkuje nastanak obaveza. etvrtak, 2. decembar 2004.

Obaveze se ralanjavaju prema veem broju kriterijuma, a spomenuemo one koji se najee koriste. 1. P rema nainu sticanja, ili prema osnovi nastanka delimo ih na:

- obaveze uslovljene poslovanjem ± takve obaveze su recimo obaveze prema dobavljaima, obaveze prema zaposlenima, obaveze prema dravi, obaveze prema vlasnicima sl.

- obaveze po osnovu finansijskih aranmana ± ovde obavezi prethodi ugovor koj e biti sklopljen sa bankom ili drugom finansijskom institucijom, pa e onda po osnovu izmirenja tog ugovora doi do nastanka obaveze; recimo dugoroni krediti ili kratkoroni krediti. 2. P rema sigurnosti, gde je kriterijum za klasifikaciju obaveza sigurnost, bilo nas kao poverilaca ili kao dunika (obaveznost plaanja). Uvek se zna da obaveza mora biti plaena i je ono na emu vi morate insistirati kad budete radili ± u naoj dravi su vie zatieni dunic

od poverilaca. Glavni problem dunika je kako da se zadue, kako da dobiju kredit, a ne kako e uzeti kredit vratiti. To uopte ne treba da bude tako. Redosled u stvari treba da bude obrnut Da li kredit mogu vratiti ako se zaduim? ± to je nain na koji bi trebalo rezonovati, jer se tako stvara svest o tome da se pozajmljeni novac mora vratiti, tj. preuzeta obaveza mora izvriti. Dakle, izmirenje obaveze predstavlja uslov dugoronog opstanka firme. Kada je re o obaveznosti plaanja, onda samo govorimo o tome da li e isplata obaveza biti izvrena naom voljom ili bez nae volje. U tom smislu postoje:

- osigurane obaveze ± kada govorimo o ovoj vrsti obaveza onda mislimo na obavezu za koju smo kao zalogu dali nau nepokretnu ili pokretnu imovinu. Mi smo u stvari naem poveriocu rekli: ''U sluaju da ti ne platim moe prodati ovu imovinu, i iz iznosa dobijenog unovenjem te imovine, namiriti svoje potraivanje prema meni.'' To znai davanje zaloge. Sama zaloga, dok ne doe do ispunjenja uslova za njeno aktiviranje ostaje u svojini preduzea. Znai, ukoliko ste dali zgradu u zalogu, ne znai da vi treba da se izselite iz nje. V ete nastaviti sa njenim daljim korienjem, ali ako ne platite kredit banka, ili drugi poverilac 156


156/331

5/13/2018


ima pravo da trai prodaju zgrade da bi namirila svoja potraivanja. To znai da su HOV poeljna zaloga. Ovo zbog toga, to ih je mogue lako unoviti. Mnogo je lake prodati HOV nego neku nepokretnost.Vreme koje je potrebno za prodaju, trokovi koje povlai prodaja, nesigurnost u pogledu cene koja e biti postignuta je znatno vea kada kao zaloga postoji nepokretnost, nego kada je u pitanju HOV. - neosigurane obaveze ± su obaveze kojih poveriocu plaanje garantuje bonitet. Dakle, on nema realno obezbeenje svojihkod potraivanja. To nikako ne znai da viva ne morate da platite, nego samo da ne postoji pokrie vae obaveze nekom zalogom.

3. P rema poveriocima, to predstavlja jo jedan kriterijum za ralanjavanje obaveza ko se sree u finansijskim izvetajima. Ovaj kriterijum nalazio se u IV direktivi EU koja se bavil izgledom bilansa pojedinanih preduzea. Prema ovom kriterijumu obaveze delimo na: - obaveze prema kreditnim institucijama,

- obaveze prema vlasnicima ± to su obaveze za dividende, ako je re o akcionarkom drutvu, ili uee u dobitku, ako se radi o doo. ili ortakom drutvu. Ove obave nastaju po osnovu ulaganja vlasnika kapitala u preduzee. - obaveze prema dobavljaima ± to su obaveze koje nastaju po osnovu isporuka roba i usluga.

- obaveze prema zaposlenima ± nastaju po osnovu zarada, naknada i dodataka na zarade. - obaveze prema dravi ± obaveze po osnovu poreza i doprinosa koji se moraju platiti. - ostale obaveze ± one koje se ne mogu svrastati ni u jednu od navedenih kategorija.

Kada govorite o nekoj podeli nikada ne poinjete podelom. Poinjete kriterijumom koji osnova za podelu. Znai, na osnovu toga i toga, obeveze se dele tako i tako. Kada se odabira kriterijum, mora se voditi rauna o cilju koji se podelom eli postii. MRS 1 trai da se obave u finansijskim izvetajima ili u napomenama, podele prema ronosti. Ovaj kriterijum je vaan da bi se mogao proceniti stepen likvidnosti. Ne moe se procenjivati sposobnost izmirenja obaveza ako nisu poznati rokovi u kojima obaveze dospevaju na naplatu. Ako kaete imam 1.000.000 dinara obaveza, prvo naredno pitanje jeste: ''A kad mora da plati?''. Vano je kada obaveza treba da bude plaena, i zato se u MRS 1, koji se zove ''Prezentacija finansijskih izvetaja'' insistira na ovom kriterijumu za ralanjavanje. Prema ovom kriterijumu obeveze 157


157/331

5/13/2018


delimo na kratkorone ± one koje dospevaju na naplatu u periodu od 12 meseci od dana sastavljanja bilansa, i dogorone ± kojima je rok dospea dui od 12 meseci. Znai, na dan bilansa se odluuje o tome ta se smatra kratkoronom, a ta dugoronom obavezom. Meutim postoji jo jendno ''ali''. Ako preduzee ima poslovni ciklus koji traje due od 12 meseci, onda sve obaveze koje nastaju u vezi sa obavljenjem poslovnog ciklusa (a to su obaveze prema dobavljaima, zaposlenima itd.) imaju se smatrati kratkoronim, iako dospevaju u periodu duem od 12 meseci, ali u okviru poslovnog ciklusa. I kada budete itali standarde naii ete n formulaciju: ''obaveza je kratkorona ako dospeva na naplatu u roku od 12 meseci, odnosno ak dospeva na naplatu u periodu trajanja poslovnog ciklusa'' ± u zavisnosti od toga ta je krae. Znai, bie 12 meseci ako je poslovni ciklus krai od 12 meseci, i due, ako je poslovni ciklus dui od 12 meseci. Meutim, ovo vai samo za poslovne obaveze! Za kredite ne vai! Znai, kad uzmete kratkoroni kredit, ili dugoroni, onda vam je kriterijum ronosti 12 meseci, a za obaveze koje nastaju iz poslovnog ciklusa kriterijum je duina poslovnog ciklusa. Ako ste im dugoronu obavezu, pa je u toku godine ili do dana bilansa jedan deo te dugorone obaveze

dospeo za naplatu u roku kraem od 12 meseci, a to moe biti i cela obaveza, onda ete tu obavezu reklasifikovati. Odnosno, prebaciete je sa dugoronih obaveza, na kratkorone obaveze. Zato se kae ''na dan bilansa'', znai nije vaan inicijalni period na koji obaveze glasi nego je vano koliko je ostalo do plaanja. Imali ste kredit na tri godine, na primer, od kojih s dve godine istekle, i morate ga vratiti u roku od 11 meseci. Ako ga morate platiti za 11 meseci to to je bio odobren na 3 godine postaje irelevantno. Za vas je relevantna injenica da morate platiti u roku od 11 meseci i morate ovu obavezu klasifikovati kao kratkoronu. Od ovoga moete odustati, ako vam banka na va zahtev odobri produenje roka otplate za jo godinu

dana, danaprvobitni bilansa, odustajete reklasifikacije, i zadravate obevezu kao dugoronu Iako jepre dakle, rok otplateod krai od 12 meseci, zbog ovogcelu vrstog obeanja, utemeljenog na ugovoru, odustajete od reklasifikacije. Postoji jo jedna situacija o kojoj mora voditi rauna. Onaj koji trai novac uvek je u podreenoj poiciji u odnosu na onoga od koga s novac trai. Banka ponekad, da bi obezbedila finansijsku strukturu svog dunika (da ta struktu ne bi bila pogorana novim zaduenjima) moe usloviti odobrenje kredita navoenjem slede uslova:''odobriu vam novi kredit ali u periodu otplate kredita, vaa nova zaduenja ne smeju dovesti do toga da iznos pozajmljenog kapitala u ukupnom kapitalu pree recimo 35%''. Zna banka e sve vreme nadzirati zaduenja firme, i onda sledi klauzula:''ako se desi da u toku otplatnog perioda, od recimo 5 godina, u nekom trenutku ukupno zaduenje firme pree 35% banka ima pravo da trai naplatu preostalog dela potraivanja odjedanput!''. Znai, neu da mislim. On se zaduuje stalno, i u jednom trenutku nee moi da plati. Poto smo se dogovori da ni u jednom trenutku njegova zaduenja ne smeju da preu 35% sopstvenog kapitala, ako s desi da ukupni pozajmljeni kapital pree 35%, traiu naplatu kredita u celini. Ako bi se dogodilo, da kada vi na dan bilansa procenjujete da li postoji rizik od toga da poverilac trai 158


158/331

5/13/2018


naplatu odjednom ili ne, vi u stvari procenjujete da li e taj uslov da ne budemo zadueni vie od 35% biti ispunjen tada, i da li e biti ispunjen u narednih 12 meseci. Ako je odgovor potvrdan, zadraete tu obavezu kao dugoronu. Ukoliko postoje indicije da taj uslov nee bit ispunjen, i da e preduzee biti u situaciji da u toku naredne godine u nekom trenutku vrati kredit odjednom, zato to je to prekrilo ugovor, onda takvu obavezu treba tretirati kao kratkoronu. Jedino ako bi banka rekla, pre dana bilansa: ''Nema veze, i ako preete 35% neemo traiti isplatu odjednom.'', samo tada bi ste mogli ovakvu obavezu smatrati dogoronom. Dakle, ovakva klasifikacija obaveza nije rutinski posao. Kada god odluujete o tome koja je obaveza dugorona, a koja kratkorona, morate biti upoznati sa svim karakteristikama obaveze ije ralanjavanje vrite.

obaveza ± kad smo odredili koje su obaveze kratkorone, a koje dugorone, treba odrediti i iznose na koje obavze glase. Inicijalno procenjivanje tj. procenjivanje u trenutku nastanka obaveze, vri se po nominalnoj, ili jo kaemo nabavnoj vrednosti obaveze. Ako govorimo o finansijskoj obavezi, kreditu, tada je nominalna, odnosno nabavna vrednost iznos novca koji smo od poverioca primili. Ako je u pitanju obaveza prema dobavljaima, onda je nabavna vrednost obaveze jednaka vrednosti primljene robe, ili usluge umanjene za komercijalne popuste. Naknadno procenjivanje tj. procenjivanje koje se vri na dan bilansa, a nakon to je obaveza nastala, vri se saglasno naelu vie vrednosti. Na primer, obaveza je nastala u septembru a nije izmirena do 31. 12. i vi sada treba da odredite njenu vrednost. Ovde, kod naknadnog procenjivanja, koristiete naelo vie vrednosti, to znai da ete na dan bilansa uporeivati iznos na koji obaveza glasi sa iznosom koji morate platiti da b ste tu obavezu izmirili. Iznos potreban za izmirenje obaveze naziva se dnevna vrednost obave U mnogo sluajeva dnevna vrednost e biti jednaka nominalnoj vrednosti obaveze, ali ne uvek Mogu se razlikovati, recimo, ako se kasni sa plaanjem, pa e tada dnevna vrednost biti via o nominalne za nastale zatezne kamate zbog neurednog plaanja. Do razlika moe doi i kada je obaveza u stranoj valuti, a doe do promene kursa domae u odnosu na stranu valutu. Dnevna vrednost moe biti i nia od nominalne, ali su takve situacije pre izuzetak nego pravilo. Sudsk i vansudsko poravnanje sa poveriocima mogu biti osnova za smanjenje obaveze. Zastarelost obeveze moe takoe biti razlog njenog smanjenja. Meutim, tada se na bazi odgovarajueg zakonskog propisa mora doneti odluka o otpisu. Znai, morate navesti kada je obaveza nastal P rocenjivanje

mora biti utvreno da li su ispunjeni zakonski uslovi da ta obaveza postane zastarela. Ako se s vaim poveriocima sa kojima imate tekoa u poslovanju, pre svega u izmirenju obaveza, ipak postigne dogovor da se oni dela svojih potraivanja prema vama odreknu, taj dogovor ili odlu bie osnova za smanjenje vaih obaveza. Ovo smanjenje tretira se kao prihod, dok bi smanjen potraivanja bilo tretirano kao rashod.

159


159/331

5/13/2018


D

ugorone obaveze moemo ralaniti prema osnovi nastanka, i to na:

- kredite koji su pokriveni HOV, - kredite koji su pokriveni zalogom, i - kredite koji su odobreni po osnovu boniteta dunika. 1. K rediti pokriveni H OV su krediti nastali emitovanjem kreditnih HOV. To su u stvari pozajmljena sredstva prikupljena emisijom obveznica. Obveznica predstavlja kreditnu HOV i preduzee emitent prodajom obveznica prikuplja pozajmljeni kapital. Razlika izmeu obvezn koja se emituje na, na primer, tri godine i dugoronog kapitala je samo u tome je to kad uzimate dugoroni kredit imate samo jednog poverioca od koga pozajmljujete celokupnu sum novca, a ako emitujete obveznicu imaete veliki broj poverilaca, koji e vam svaki pojedinan pozajmiti novac. Kada je re o obveznicama potrebno je da znate koje ronosti mogu biti. Rok na koji se obveznica emituje moe biti nekoliko meseci (kratkorone obveznice) ili nekoliko godina (dugorone obveznice). Da li ete obveznice tretirati kao kratkorone ili kao dugoron zavisi od toga na koji je rok obveznica emitovana, i od toga da li preduzee ima nameru da iz

slobodnih novanih sredstava, u toku narednih 12 meseci, odreeni iznos obveznica povue, t otkupi od svojih poverilaca (kojima ih je prodalo). Ako postoji namera da se deo obveznica otkupi pre isteka godine dana, onda taj iznos koji imamo nameru da otkupimo ima karakter kratkoronih obaveza. Neemo ekati da obveznice dospeju za naplatu na originalni rok od 3 godine. Kada govorimo o procenjivanju, kod procenjivanja obveznica relevantan je broj prodatih obveznica. Nije bitan broj emitovanih, odtampanih obveznica, ve onaj broj koji sm prodali i njihova nominalna vrednost.

Ako je prodaja obveznica vrena po nominalnoj vrednosti tada je visina obaveze jednak - broj prodatih obveznica x nominalna vrednost obveznice.

Ako se prodaja vri uz diskont , to znai da se prodaja obveznica vri ispod nominalne vrednosti. Ovo se naravno radi samo kada je preduzeu novac jako potreban, i kada je emisija obveznica jedini nain da preduzee doe do potrebnih sredstava. Kada kupcu prodate obveznicu ispod nominalne vrednosti, to znai da ete od kupca dobiti manje gotovine nego  je nominalna vrednost obveznice. Ovaj diskont koji se pojavljuje predtsavlja korektivnu poziciju pozicije ''obaveze po osnovu obveznica'', zato to svodi nominalnu visinu vae obave na naplaeni iznos, tj. iznos koji ste primili na osnovu prodaje obveznica.

160


160/331

5/13/2018


:   100.000     1.000    980.   3 ,  6% .    :   98.000.000    2.000.000     100.000.000 

 = 100.000.000 ±

            

98.000.000    : 100.000.000     100.000x0,06x3 18.000 000     118.000.000   98.000.000   20.000.000     18.000.000   2.000.000   20.000.000   :     100.000.000 -   2.000.000 98.000.000           .               .

Evo da viditenakako bilo evidentirano u bilansu prikazana prodaja obveznica diskontom. Znai, stranibi aktive 98.000.000 ionoliko koliko smo naplatili, samo tolikosai mo biti. Na strani pasive, obaveze od 100.000.000 i neamortizovani diskont kao ispravka vrednos 2.000.000 na strani duguje, to daje 98.000.000 neto. ta e biti u narednoj godini? Tri godine je obveznica, 6% godinje kamate znai 6.000 000 godinje kamate tokom svake od 3 godine Kada prodje prvih godinu dana ta emo knjiiti, knjiicemo finansijski rashodi, dugovae 6.000.000, to je godinji iznos kamate, obaveze po osnovu kamata ili razgranienje, ako je period obrauna rezultata krai potrazivae 6.000.000, to je godinji iznos. Znai, na 100.000.000 6% je 6.000.000 na godinjem nivou. A 1/3 od 2.000.000 ce biti 666.667 to e bi skinuto i preneto na finansijske rashode. Tako da e rashod biti 6.666.667, to e za tri godine dati ukupno 20.000.000. znai finansijski rashod bie jednak nominalnoj kamati + amortizova deo diskonta. Koliko e obaveza biti na kraju prve godine, nee vie biti saldo 2.000.000 vec 1.337337. kada od 100.000.000 oduzmete 1.337.337 dobijete obavezu od 98.000.000.+666.66 Kada isteknu tri godine saldo ovog rauna e biti 0. Obaveze e biti 100.000.000 (ja ne znam crtam ova konta pa vi to zamiljate sami kui) 161


161/331

5/13/2018


ta e biti kada prodajete iznad nominalne vrednosti? Znai naplaujete vie nego to j nominalna vrednost. Tada se radi o prodaji uz premiju. :  //   10.000     1090   .   3 ,   6% .   109.000.000   9.000.000 

    100.000.000

Vaa obaveza je i dalje nominalna vrednost od 100.000.000, 9.000.000 predstavlja emisionu premiju, odnosno nemortizovanu premiju. Da li e postojanje neamortizovane prem i premije uopte dovesti do toga da plaena kamata bude via ili nia od nominalne. U bilansu stanja ta bi evidentirali? Naplaeni iznos na strani aktive 109.000.000, obaveze po osnovu obveznica 100.000.000 na strani pasive i neamortizovana premija kao korektivna pozicija, ali znakom + od 9.000.000. Knjigovodstvena obaveza je 109.000.000 a stvarna obaveza 100.000.000.

    100.000.000    9.000.000 109.000.000 Pogledajte kako e se raunati kamata. Posle prve godine kamata e biti ona koja se mo platiti, znai na koju ste se obavezali, znai 6% na 100.000.000 je 6.000.000. I te prve godine 1/3 premije od 9.000.000 bice amortizovana, znai imate kamatu od 6.000.000 i amortizovanu 

premiju odprepoloviti 3.000.000. visinu Kolikanominalne je vaa realna kamata? Prepolovljena ona6.000.000, je 3.000.000. kamata e kamate. Tano je da ete vi je, platiti ali Real amortizujete 1/3 premije od 9.000.000 a to je 3.000.000 pa imate smanjenje nominalne kamat sa 6.000.000 na 3.000.000.

:              1/3        3000.000 (100.000.000x0,06)- 9.000.000/3 K           106.000.000.

Kako bi ste raunali koliko ete ukupno isplatiti kamate. Isplaticete 18.000.000. to je 3% od 100.000.000 pa puta 3 godine. A kolika je premija ona je 9.000.000 u ukupnom iznosu. Znai za te tri godine vaa realna kamata iznosi 9.000.000, odnosno godinje po 3.000.000, je svake godine kamatu od 6.000.000 smanjujete za 3.000.000 realizovane ili otpisane ili 162


162/331

5/13/2018


amortozovane premije, koju ste ostvarili prodajom obveznica iznad njihove nominalne vrednosti. Koliko ete vi ukupno isplatiti? 100.000.000 Koliko ste ukupno naplatili? 109.000.000 Premija je 9.000.000 18.000.000-9.000.000=9.000.000 (realna kamata)

Tako da je jako poeljno prodavati obveznice iznad njihove nominalne vrednosti. Zna posle prvih godinu dana kolika e biti visina obaveze? Bice jednaka dug + godinja kamata i time vaa obaveza bi bila 103.000.000 pa posle druge godine 106.000.000 i na kraju 109.000.000, knjigovodstvena vrednost. A vi ete isplatiti koliko? Vama se otpisuje ova prem i na kraju e premija biti 0. Znai prve godine vi kaete 109.000.000 toliko ste para primili, to

naa obaveza. I onda kako prodatih se amortizuje premija obaveza se smanjuje i na kraju se izjednaav sa nominalnom vrednou obveznica.

2. Obaveze po osnovu hipotekarnih kredita (krediti pokriveni zalogom) ili lombardnih kredita Hipotekarni kredit je kredit pokriven nepokretnostima. Lombardni kredit je kredit pokriven nekom pokretnom imovinom, HOV, robom, potraivanjima I sl.

Kada je re o hipotekarnim kreditima, treba da znate da stavljanje hipoteke na nepokret

imovinu, bilo da je re o zemljitima ili zgradama izaziva znaajne trokove. Morate podneti zahtev sudu, da se unese u zemljine knjige da je ta nepokretnost zaloena. Zato je to vano? Zato da ne bi vlasnik mogao tu istu nepokretnost da zaloi jo kod nekog drugog poverioca. Znai vano je da postoji u zemljinoj knjizi zabeleka o tome da je to zemljite ili ta zgrada optereena, kako se to kae, hipotekom. Poto to predstavlja proceduru u sudstvu, iji trokov stavljanja hipoteke mogu biti znaajni u zavisnosti od vrednosti tih nepokretnosti i doputa se da ti trokovi budu dodati iznosu kredita. Znai kada vi kaete koliko me kota taj kredit? Ko onoliko ste morali da platite poveriocu, i trokovi stavljanja hipoteke, pa se doputa da troko

hipoteke dodati na iznos kredita i budu amortizovani tokom otplate kredita. Znaiopcija da budd aktiviranibudu i tokom otplate kredita amortizovani. Ukoliko ti trokovi nisu visoki postoji procenjujete po nominalnoj vrednosti.

163


163/331

5/13/2018


*** K rediti

po osnovu zakupa

To nemate u knjizi, a hou da znate.

Uzimanje u zakup osnovnih sredstava ili lizing, bie uobiajeni nain sticanja osnovnih sredstava imajui u vidu da naa preduzea nemaju para. Mi znamo da je uzimanje sredstva u lizing skuplje nego kupovina ali mi nemamo novaca da damo odjedanput sve pare. Moemo t sredstvo otplaivati tokom perioda na koji smo sredstvo uzeli u lizing. Nas sada zanima kako treba bilansirati dogadjaj uzimanja sredstava u zakup. Postoje dve vrste lizinga

Operativni, on nas ne zanima zato to je re o kratkoronom uzimanju u zakup sredstava koja se ne uvode u evidenciju preduzea ve se zakupnina za ta sredstv tretira kao troak perioda u kome je nastao.  Finansijski ili dugoroni lizing. ta je dugoroni zakup? To je zakup kod koga je 

rok jednak ili priblizno jednak ekonomskom vekutrajanja trajanjajeosnovnog sredstva. ugovoru o takvom zakupu, znai ekonomski vek 5 godina vi uzmeteUn 4 godine i 6 meseci, predvidja se mogunost da se zakup produi po uslovima ko e biti povoljniji od uslova datih u prvom ugovoru ili da zakupac otkupi sredstvo pod povoljnim uslovima. Tako da se takva vrsta zakupa prakticno izjednaava sa dugoronim kreditiranjem zakupca, kao da ste zakupcu dali kredit, tj. kao da je zakupac uzeo kredit. Poto na dugi rok koristi sredstva, ta sredstva uestvuju u ostvarenju dobitka koji oni iskazuju u bilansu uspeha zahteva se da se ta sredstva uvedu u evidencije zakupca, znai da se iskau u bilansu zakupca kao sredstva firme, a da se na strani pasive iskae obaveza prema zakupodavcu. Znai vi unos vrednost opreme uzete u zakup na strani aktive u poziciji oprema uzeta u zakup, na strani pasive, da ne bi ste poveali neto imovinu, iskazujete obavezu za oprem uzetu u zakup ili prema zakupodavcu ili drugaije. P rednosti zakupa su, naravno, injenica da je gotovinska isplata u trenutku uzimanja u zakup, mnogo manja nego gotovinska isplata koju bi ste morali izviti da bi ste to sredstvo kupili. Znai, ako uzimate auto u zakup, pa 300 ¼ je rata i to bez bilo kakvog uea. Ako taka isti auto hoete da kupite morate tog trenutka imati 18.000 ili 20.000¼. Znai to je prednost. Mogu da kupim auto i ako u ovom trenutku nemam utedjeni novac, nemam akumuliranu gotovinu, ali sam sposobna da svakog meseca otplaujem toliko na ime zakupa.

Zatim, zakup nosi i poreske pogodnosti, jer i kamata i rata se tretiraju kao rashodi ime smanjujete poresku osnovicu, i prema tome plaate manji porez. Trokovi koji nastaju po osnovu dugoronih zakupa nii su od onih koji bi ste imali da sredstvo uzimali u kratkoroni zakup. 164


164/331

5/13/2018


Jedna od karakterisika ovog zakupa jeste da ne moete otkazati korienje. Znai ako st uzeli sredstva na 5 godina ili 4.5 godine vi ne moete otkazati ugovor. Moete prestati da ga koristite ali ete zakup ipak platiti. Znai nema jednostranog raskida ugovora. K ako

se odredjuje visina obaveze koja nastaje po osnovu dugoronog zakupa?

Vaa plaanja zakupnine proteu se na period od recimo 5 godina. Uzeli ste sredstvo u zakup 5 godina, znai vi ete zakup plaati u narednih 5 godina. Visinu obaveze treba da utvrdite sad Visina vae obaveze ne moe biti jednaka prostom zbiru iznosa koje ete tokom tih pet godina isplatiti ve morate uzeti u obzir vremensku vrednost novca. A to znai da ete izvriti diskontovanje buduih isplata da bi ste doli do sadanje vrednosti obaveza po osnovu zakupa

:           4.000.     6 .     24.000.     16%  14.740.   4000      . 



           .    : 14.740 X 0,16=2.358    4000 ± 2.358= 1642  ,            (ovo gore neveden primer je sa slajdova a sada ide katina pria)

Imate ugovoreno plaanje od 4000, znai vi godinje na ime zakupa plaate 4000, zaku traje 6 godina i treba da izraunate sadanju vrednost vae obaveze. Znai vaa obaveza nije

24.000 jer viplaate ne vrite plaanje sada, nego 4000 sada,iskaete 4000 zasadanju naredih godinu morat iznose koje u budunosti da diskontovanjem vrednostdana«vi tih iznosa. Sadanja vrednost iznosa od 24.000 pri kamatnoj stopi od 16% iznosi 14.740. Koristimo II tablice. ta ete uraditi sa ovih 4.000. Godinje plaanje po osnovu zakupa je anuitet, on sadr u sebi ratu i kamatu. Vi morate te 4.000 ralaniti na deo koji predstavlja kamatu, a preostali deo do 4.000 predstavlja ratu. Ako je stopa 16% na godinjem nivou sadanju vrednost od 14.740 pomnoiete sa 16% i dobiete kamatu za prvu godinu korienja i ona je 2.358. Od 4 000 odbiete iznos kamate i dobiete 1.642 a to je rata. Idue godine kamatu raunamo na 14.740 minus iznos rate, pa e sa protokom vremena kamata bivati sve nia, a rata sve vea. Znai moete napraviti amortizacioni plan kao za bilo koji predmet.

3. K rediti po osnovu boniteta - naravno to su oni neosigurani krediti, koji se odobravaju kae jo, na ime. Znai odobravate kredit verujui da e lice kojem ste odobrili kredit, bilo pravno bilo fiziko taj kredit vratiti. Vi kreditni rizik pokuavate da smanjite tako to procenjujete 165


165/331

5/13/2018


bonitet vaeg dunika. I to ne samo prilikom odobravanja kredita nego pratite promene bonite tokom itavog otplatnog perioda. Ponekad banke bolje znaju finansijski poloaj svojih klijena nego to to znaju oni sami. Znai bankama je strano vano da uoe svaku promenu koja bi mogla da ugrozi sposobnost klijenta da vrati kredit, da bi znala koje mere mora preduzeti da b smanjila rizik od nenaplate kredita. Znai moe pokuati da trai dodatno jemstvo, moe pokuati da skrati rok otplate, sve u zavisnosti od toga kako glasi osnovni ugovor o kreditu. A takvi krediti uvek se procenjuju najpre u visini iznosa koji nije otplaen, a inicijalno vrednovanje odredjujemo po nominalnoj vrednosti. Kada nastaje obaveza? Ne u trenutku odobrenja kredita nego u trenutku isplate odobrenog kredita.

Zato odobrenje, koje je strano vano, nije dovoljno da bismo smatrali da postoji obaveza, a znamo da ako nema odobrenja nema ni obaveze. Obaveza, seate se, mora biti sadanja obaveza koja je rezultat nekog prolog dogadjaja. Da li odobrenje prodokuje obavezu

Odobrenje je samo obeanje banke da e nam isplatiti na ime kredita odredjenu sumu novca. U tom trenutku kada je kredit odobren, ni do kakve isplate nije dolo pa ne postoji obaveza. Izno obaveze je po osnovu odobrenog kredita jedank je isplaenom iznosu. Ne mora uvek da isplaeni iznos bude jednak odobrenom. Odobreni iznos je maksimalan iznos koji e vam ban isplatiti. Znai ako vam kae odobreno vam je 100.000.000 kredita, onda to znai od nas mo oekivati da isplatimo najvie 100.000.000, ne vie od toga. Ali isplaeni iznos moe biti nii od 100.000.000. uzimate kredit za neko sredstvo. Ako se pokae da je vrednost tog sredstva, njegova cena, nia od na koji glasi odobreni kredit, bice isplaeno 98.000.000. Tolika e biti

vaa obaveza, obzirasredstvo na to to vam98, je odobreno 100.000.000, vamda nee dativam onihdat 2.000.000 , nijebez vano, kota ali evo vam i ovih 2, jerbanka smo rekli emo 100 miliona, to naravno da nee uraditi. Banka e isplatiti 98, a i obaveza e vam biti 98 miliona. Dakle obaveze u trenutku isplate i u visini isplaenog iznosa .

Obaveza po osnovu obveznica nastaje u trenutku naplate prodatih obveznica i jednaka j nominalnoj vrednosti prodatih obveznica. U knjigovodstvu ona moe biti zbog aia ili premije via ili nia, ali na kraju obraunskog perioda jednaka je nominalnoj vrednosti. Jer premija ili aio utiu samo na odnos realne i nominalne kamate.

ratkorone obaveze su, rekli smo obaveze iji je rok dospea do godine dana. Obin se ralanjavaju na: K

1. obaveze po osnovu isporuka proizvoda i usluga (to su obaveze prema dobavljaima, mi samo kaemo dobavljai i znamo da se to odnosi na tu vrstu obaveza), 2. menine obaveze, 166


166/331

5/13/2018


3. obaveze prema povezanim preduzeima, 4. obaveze prema kreditnim insitucijama , 5. ostale obaveze, Ovo je raljanjavanje po poveriocu, to je kriteriju. 1. ta treba da znamo za obaveze koje nastaju po osnovu isporuka?

Prvo kada nastaju? Nastaju u trenutku preuzimanja robe, odnosno u trenutku izvrenja usluge. Znai nije bitno da li je roba primeljna u magacin, vano je da je isporuena. Ako je mesto isporuke izvan magacina firme obaveze e nastati u trenutku preuzimanja robe, materij a ne u trenutku kada ta roba i materijal dodju u na magacin. Jer je mesto isporuke mesto na kome svojina prelazi sa prodavca na kupca. Zajedno sa svojinom prelaze i rizik i trokovi. Od mesta isporuke vlasnik robe je kupac, a to znai da od tog trenutka on ima obavezu prema dobavljau.

Visina obaveze iskazana je u fakturi. Iznos na koji faktura glasi moe a i ne mora da bu

jednak konanom iznosu nae obaveze, budui da dobavlja moe odobriti naknadne komercijalne popuste. Ako dobavlja naknadno odobri komercijalne popuste odobreni popust uticae na smanjenje visine obaveze. Finansijski popusti koje nam dobavlja odobri ne uticu n visinu obaveze. Kasa skonto koji je ponudjen i iskorien nee smanjiti obavezu nego iznos novca kojim e ta obaveza biti izmirena. (to sam ja rekla). Znai iskorieni kasa skonto, kao to znate, predstavlja finansijski prihod.

Naknadno procenjivanje obaveza prema dobavljaima vri se po principu vie vrednost To je princip koji vai za sve obaveze, pa prema tome i za obaveze prema dobavljaima. Da l e obaveza prema dobavljaima biti uveana na dan bilansa u odnosu na iznos obaveze u trenutku njihovog nastanka, zavisi od, ako je re o dinarskim obavezama od urednosti izmirivanja obaveza, a ako je re o deviznim obavezama, dakle o obavezama u stranoj valuti, zavisi od promene kursa domae u odnosu na stranu valutu.

Kolika e biti ronost obaveza? Zavisi od politike nabavke, od obima nabavki, od kreditne sposobnosti preduzea. Ako imate dobar bonitet dobavljai e biti raspoloeni da vam odobre due rokove plaanja. Ako dodje do pogoranja vaeg boniteta, prva reakcija vaih

dobavljaa bie avansno da vam ukinu odloeno pa e vam plaanje a naredni korak je traie plaanje. Znai plaanje, koliko dugo ete bititraiti kreditirani od odmah, strane dobavljaa zavisi, izmedju ostalog, i od boniteta preduzea. Naravno, ne samo va nego i od vaeg dobavljaa. Vi imate sjajan bonitet ali njemu trebaju pare, njegov finansijki poloaj je lo i on e insistirati da rok plaanja bude to je moguce krai.

167


167/331

5/13/2018


2. Obaveze po osnovu menica

Neu vam priati ta je to menica, to znamo. Ali u vam priati kakva sve menica moe biti: 1. sopstvena 2. vuena Kakva je razlika izmedju sopstvene i vuene menice?

Sopstvena menica je menica koju emituje samo preduzee, znai mi sastavljamo menic i predajemo je dobavljau. Koristimo je onda kada elimo da odloimo plaanje preko zakonskog roka, ali najdue na rok od 3 meseca odnosno 90 dana (opet sam ja ovo rekla ). menica je menica koju sastavlja dobavlja, a onda nam je poalje da je potpiemo. Kaemo da je on vukao menicu na nae ime. Mi smo njegov dunik, on sastavi menicu, i kae potpiite ovu menicu inae nista od isporuke. V uena

Iznos na koji menica glasi sadri nominalni iznos duga i kamatu koja e biti plaena i koja e nastati od trenutka predaje menice do trenutka dospea menice. Zato se kae da se, u stvari, menina obaveza u bilansu iskazuje u visini sadanje vrednosti. A sadanju vrednost menine obaveze ini dug uvean za kamatu koja je nastala do dana bilansa ili da je sadanja vrednost menine obaveze nominalni iznos na koju menica glasi umanjen za kamatu koju jo nije nastala i koje e nastati u buduem obraunskom periodu. Iznos e naravno biti isti. Bilo na dug dodate nastalu kamatu ili da od ukupnog iznosa menice oduzmete kamatu koja jo nije

nastala. Nije vano da li je kamata plaena, princip uzronosti, vano je da li je kamata nastal Znai ako vam je menica 10.000, ako je rok dospea 60 dana i 6% kamatna stopa, vam e iznos kamate biti jednak 100 za dva meseca. Ako je menica izdata 1.12, 31.12 vas dug bie jednak 10.050. znai 10.000 + polovina kamate od 100, jer je kamata od sto za dva meseca. Il bie jednaka 1100-50, minus kamata koja e nastati tek u januaru mesecu. 4. K ratkoroni krediti prema finansijskim institucijama

Ima smisla da se koriste u dva sluaja:

1. da prenosite tekoe u plaanju, znai kada imate raskorak izmedju priliva i odliv Znai gledano na dugi rok, vai prilivi bie dovoljni da pokriju odlive gotovine, a vremenski se ne podudaraju. Najpre nastaju odlivi a kasnije e nastati prilivi. Tad je razumno da uzmete kratkorocni kredit, da nadokadite nedostatak priliva do trenutka kada prilivi ne budu pristigli i omoguili vam i vracanje kredita i pokri tekuih odliva. 168


168/331

5/13/2018


2. drugi razlog je sezonski karakter poslovanja preduzea koji namee potrebu za formiranjem sezonskih zaliha. Znai moete ako se bavite delatnou koja ima sezonski karakter pre poetka sezone morate formirati znaajne zalihe. Na prime ako imate hotel na Kopaoniku hoete li ekati januar mesec pa da onda dovozite brano, ulje, eer,« po onim smetovima. Naravno da neete, jos u oktobru mesecu ili krajem septembra sve namirnice koje vam trebaju a koje mogu stajati, nabaviti. To nije mala koliina i morate platiti. Znai moete za to uzeti kratkorocni kredit. Negde do kraja marta, aprila sve namirnice e biti potroene i naplaeno od gostiju hotela kroz naplatu usluga koje ste im pruili. Na kraju apri vi moete ceo kredit bez problema platiti. Znai tu je korienje kratkoronih kredita opravdano. Inicijalno vrednovanje po nominalnoj, naknadno po principu vie vrednosti.

3. Obaveze prema povezanim prduzeiema ± razlog za formiranje ovih obaveza je omoguavanje konsolidovanja obaveza, i sastavljanje konsolidovanog bilansa grupe. Ovde se obugvataju obaveze nastale po svim osnovama, kao to su isporuke proizvoda, usluga ili roba

potraivanja po osnovu dividendi, kratkoronih pozajmica i sl. Utorak, 7. decembar 2004.

Proli puta sam vam govorila bilansiranju obaveza i videli ste da je za finansijs izvetavanje vana podela obaveza na kratkorone i dugorone, videli ste koji su kriterijumi

takvu podelu i koje su osnovne vrste kratkoronih, odnosno, dugoronih obaveza. Danas em govoriti o bilansiranju PVR, prenosu dobitka i latentnim rezervama.

BILANSIRANJE PVR

Kada je re o PVR oekujem da najvei broj vas, gotovo svi, zna tano o emu se ra

Dakle, da je re o instrumentu koji raunovodstvo koristi da bi ispunilo zahteve koji se nalaze osnovi naela uzronosti, odnosno, onog naela razgranienja prema predmetu i vremen Pozicija PVR zapravo je dualna pozicija, s obzirom da obuhvata pored unapred naplaen prihoda i rashode tj. trokove koji su u datom obraunskom periodu nastali na nisu plae Znai obuhvata: - unapred naplaene prihode, 169


169/331

5/13/2018


- nastale i neplaene trokove i rashode. Za PVR je evidentno da se radi o obavezama, ali se PVR razlikuju od obaveza, po tom to ne potoji dokument (kada je re o trokovima) koji smo primili od dobavljaa, a koji odnosi na obavezu za plaanje nastalih a neplaenih trokova. Poto je troak nastao, ili rash potoji, prema naelu uzronosti, obaveza da se taj troak dodeli obraunskom periodu u kom je nastao, nezavisno od toga to e isplata po osnovu datog troka uslediti u nekom od budu

obraunskih perioda. Dakle do visine nastalih a neplaenih trokova, dolazi se tako to obrauna visina troka. Ovu visinu imate ili na ugovorima (npr. zakupnina, ako se plaa narednom mesecu za protekli mesec ili kamata za koju niste dobili obraun od banke, visina nalazi u ugovoru o kreditu) ili na osnovu umnoka utroene koliine neega (npr. elektri energije) i cene po jedinici (cena po kilovatu); mada u naoj zemlji to nije ba ta jednostavno... Ovako obraunati (utvreni) iznos obaveze prema treima, za nastale a neplae trokove i rashode evidentirate zaduenjem rauna rashoda (odnosno trokova) i odobrenje rauna PVR. Na ovaj nain ispunjava se cilj da trokove i rashode dodelimo obraunsko

periodu u kome su nastali. Zbog toga se koristi raun PVR. Drugi deo ove pozicije ine naplate koje nisu prihod, tanije ne predstavljaju prih datog obraunskog perioda. Oni se tretiraju kao obaveze jer e prihod po osnovu te napla nastati u budunosti. To znai da emo posao za koji smo novac unapred primili, biti obavljen budunosti. Da e neka usluga biti pruena u budunosti. Zbog toga, dok ne izvrimo sv obavezu prema treoj strani, tj. starani od koje smo novac primili, mi primljeni novac tretiram kao obavezu, i beleimo na raunu ostala PVR, ili samo PVR. PV

R sadri Jako vano naplaene da razumete sadrinu pozicije.poVrlo esto, pozicija sam obaveze za je unapred prihode, a obeveze osnovu nastalih a neplaenih rasho evidentiraju se kao ostale obaveze. Ovo razdvajanje vri se zbog razliitog naina likvidiran ovih obaveza. Jesu i jedno i drugo obaveze, imam obavezu prema onome od koga sam nov uzeo a nisam obavio posao, ali imam obavezu i prema onome ko je meni izvrio uslugu a ja jo uvek nisam platio. Meutim, obavezu koja nastaje po osnovu iznosa koji je unap naplaen, likvidirate tako to ete obaviti posao. Dakle, nestanak tih obaveza, njiho likvidiranje ne podrazumeva isplatu novca, nego izvrenje usluge, isporuku proizvoda i sl. razliku od njih, obaveze koje imate po osnovu nastalih trokova i rashoda, znai iskorien usluga, korienih neijih para, vi morate platiti. Izmirenje tih obaveza podrazumeva od gotovine. Ta injenica nam je vana kada radimo analizu likvidnosti preduzea. Kada se pit koliko u para morati da dam po osnovu obaveza koje firma ima, ne mogu da uzmem c poziciju PVR, jer u jednom delu ta pozicija sadri obaveze ije izmirenje ne zahteva ispl gotovine. I zato je vano, da ako ta pozicija nije u bilansu podvojena, bude podvojena k analize. Znai, u napomenama uz finansijske izvetaje mora biti data informacija ta pozic 170


170/331

5/13/2018


sadri, koliko iznosa na koji ona glasi predstavljaju obaveze po osnovu nastalih a ne plaen trokova i rashoda a koliko predstavljaju unapred naplaeni prihodi.

PRENOS DOBITKA

nauite definicije gubitka,Treba o kojima govorili,znak. uopteAko vamsmo neerekli biti problem nauiteKad kako se definie dobitak. samosmo promeniti da gubi predstavlja razliku izmeu vee pasive na kraju obraunskog perioda i manje aktive, zbog to to su rashodi u tom periodu vie smanjili aktivu vie nego to su je prihodi poveali, onda dobitak treba rei da on predstavlja razliku izmeu vee aktive i nie pasive na kra obraunskog perioda. Aktiva e biti vea od pasive, zato to su prihodi u toku obraunsk perioda aktivu poveali vie nego to su je rashodi smanjili, pa je na kraju obraunskog perio aktiva vea od pasive. Jer, seate se, da je konano dejstvo svakog prihoda poveanje aktive konano dejstvo svakog rashoda smanjenje aktive. Dobitak jo moemo definisati i kao razli izmeu niih rashoda i viih prihoda, sa stanovita bilansa uspeha posmatrano. Sa stanovi sopstvenog kapitala posmatrano, dobitak potoji kada je sopstveni kapital na kraju obraunsk perioda vei od sopstvenog kapitala na poetku perioda. I konano sa aspekta vlasnika, kaem da je dobitak iznos koji vlasnik moe potroiti a da ostane jednako bogat kao to je bio poetku perioda.

Bez obzira sa kog aspekta ga definiemo, dobitak predstavlja izuzetno vaan cilj svak preduzea. On je istovremeno i cilj i uslov dugoronog opstanka preduzea. Nema dugoron

opstanka preduzea ako preduzee ne posluje sa dobitkom. Moete ostvariti gubitak u jedn godini. Moete i u dve, ako taj gubitak nije previsok. Ali ne moete na dugi rok raditi gubicima. Nema anse. Morate raditi sa dobitkom, ako elite da odrite kapital koji je investir u firmu. Dobitak potoji kada je K1 > K0. Znai samo ako ostvarite dobitak vi ste uspeli odrite kapital koji je u firmu investiran. Minimalni zahtev vlasnika je da se makar od investirani kapital, ali to je zahtev sa kojim e se on pomiriti samo u kratkom roku. Na dugi r odravanje kapitala nije dovoljno. Nije vlasnik uloio novac da bi stalno imao isto novca, v da bi se njegov novac uveavao, pa on zahteva da firma radi sa dobitkom. Dobitak je jed

izvor koji kreira samaostvarilo. firma. Jedini interni izvor finansiranja. Zbog toga je va koliki sredstava je iznos dobitka preduzee

Kada govorimo o raunovodstvenom aspektu dobitka, onda se ponovo morate setiti nain iskazivanja rezultata zavisi od pravne forme. ta vie pravna forma odreuje i ob rezultata. 171


171/331

5/13/2018


Tako kod inokosnog preduzea i drutava lica imamo dohodak vlasnika, kao ob rezultata. Seate se da kod ovih pravnih formi nije izvreno razdvajanje izmeu vlasnik firme, a posledica tog nerazdvajanja je da zarada vlasnika, sa stanovita firme, nema karak troka. Zato se, sve isplate koje se vre za pokrie linih potreba vlasnika, evidentiraju posebnom raunu ± lini raun vlasnika ili lina primanja poslodavca. Na raunu troko zarada se ne nalazi zarada vlasnika, ve samo zarade radnika koje je zaposlio. Pa kada ukupnog prihoda pokrijete sve rashode, ukljuujui i zarade zaposlenih, osim zarada vlasnik kao rezultat dobijate dohodak vlasnika. Naziva se dohodak vlasnika, zato to je u njem sadrana i zarada vlasnika. Seate se da dohodak kao kao oblik rezultata sadri varijabi kapital i realizovani viak vrednosti (uili ste u prvoj godini). Ovaj dohodak vlasnika iskazuje se u bilansu stanja kao posebna bilansna pozicija. On se direktno prenosi na ra kapitala. Znai, nakon utvrivanja dohodka vlasnika, sa rauna dobitka i gubitka, taj iznos k je ostvaren kao rezultat prenosi se na potranu stranu rauna inokosni ili ortaki kapital. Ra dobitka i gubitka u tom sluaju ima potrani saldo, jer su prihodi vei od rashoda (saldo

unosi na stranu duguje). Tako e ostvareni dohodak poveati kapital vlasnika. Odmah potom, rauna lini raun vlasnika, na ijoj dugovnoj strani se nalaze iznosi koji su isplaeni za pokr njegovih linih rashoda tokom godine, bie na stranu duguje rauna inokosni kapital pren isplaeni iznos. Ako vi kaete, na primer, da je ostvareni dohodak 10.000, da je vlasnik u to godine potroio 3.000, ovih 7.000 je u stvari dobitak. To je onaj deo s kojim on moe u to trenutku raspolagati. Moe se rei, vi jeste zaradili 10.000 radei, ali ste 3.000 potroili. ovom trenutku imate 7.000, i va je kapital sada povean za razliku izmeu dohodka vlasnik iznosa koji je vlasnik potroio, a koji je iskazan na linom raunu vlasnika. U bilansu stan

nema posebne pozicije iz koje moete rezultat.odgovornosti Seate se da takva preduzea im potpuno promenjiv sopsvteni kapita, zbogvideti neograniene vlasnika.

Neto drugaija situacija je sa drutvima kapitala. Kod drutava sa ogranien odgovornou i kod akcionarskih drutava izvreno je odvajanje izmeu vlasnika i preduze Preduzee ima svojstvo pravnog lica (dobila sam mail sa biserima...). Kod drutava kapita zbog ove razdvojenosti, oblik rezultata je dobitak ili gubitak. Ako vlasnik uopte radi u takv firmi, njegova zarada ima karakter troka. Taj rezultat, zbog potojanja onog nepromenljiv dela osnovnog kapitala, mora biti iskazan kao posebna bilansna pozicija. Znai, nema v

automatskog pripisivanja kapitalu vlasnika, ve je kapital vlasnika reprezentovan kroz osnov kapital a svako drugo poveanje sopstvenog kapitala mora biti izvreno ili iskazano preko ne druge pozicije a ne automatski na osnovnom kapitalu. To je razlog da se u bilansima stanja, k ovih pravnih normi, rezultat, bilo da je dobitak ili gubitak, iskazuje na posebnoj bilansn poziciji. Kada je re o integrisanju dobitka iz bilansa uspeha u bilans stanja, mogua su pristupa, ili potovanje neka tri principa: 172


172/331

5/13/2018


- bruto princip, - okrnjeni bruto princip, i - neto princip. Prvi, takozvani bruto princip podrazumeva da sa rauna dobitka i gubitka prenes obraunati rezultat, u celini na raun dobitka. I da se u bilansu stanja pojavi pozicija ''dobit tekue godine''. Ovakav nain iskazivanja ili integrisanja rezultata u bilans stanja, ima jed

slabost. Ta slabost se ogleda u tome to,nadobitak koji polae ste obraunali nije dobitak cel stoji preduzeu na raspolaganju. Pravo taj dobitak jo i drava, koja iz koji tog udobit trai porez. Kad itate takav bilans stanja, videete koliki je dobitak, ali ne znate koliko pripa dravi a koliko ostaje firmi. Ako znate poresku stopu, i ako je ona linearna, mogli bi ste izraunati, ali se iz bilansa to ne vidi.

Da bi se ispravila ta slabost bruto principa, koncipiran je okrnjeni bruto princip. Po ov principu raun dobitak, bie praen raunom obaveze za porez na dobit. Pa e na rau dobitak, koji e se vrlo esto zvati dobitak za raspodelu, biti iskazan deo dobitka koji osta

preduzeu na raspolaganju, a iznos dobiti koji prisvaja drava, po osnovu poreza na dobit, b iskazan na raunu obaveze za porez na dobit. Dakle, u bilansu stanja bie ova dva raun korisnici e dobiti tanu informaciju koliko od ostvarene dobiti ostaje firmi na raspolaganju ijoj raspodeli moe odluivati skuptina vlasnika, a koliko pripada dravi. Iznos poreza dobit, bie utvren na bazi poreskog bilansa. Nee to biti stopa poreza na dobitak iz poslovn bilansa, jer dobitak iz poslovnog bilansa i onaj i poreskog ne moraju biti isti. Seate se da je c poslovnog bilansa utvrivanje raspodeljivog dobitka. Cilj poreskog bilansa je utvriva dobitka koji je osnova za oporezivanje, i tamo imate neka druga pravila za utvrivanje rasho

i dobitak koji se izrauna u poreskom bilasnu moe bili ili vii ili nii (a obino je nii odnosu na dobitak iz poslovnog bilansa. Prema tome, na raunu obaveze za porez na dobit, b iznos poreza koji e, prema poreskom bilansu, biti plaen na dobitak koji je obraunat.

Konano, potoji i mogunost korienja neto principa pri iskazivanju dobitka. Nje ete sada retko sresti, a bio je jako dugo kod nas primenjivan kao jedini princip. Tada smo im drutvenu svojinu, i potojao je samoupravni sistem, i tada se na kraju godine, na poslovn sednici radnikog saveta donosila odluka (taka dnevnog reda je bukvalno glasila utvrivanj raspodela dohodka) o raspodeli dohodka. U tom trenutku utvrena je visina dohodka i odmah

doneta odluka kako e on biti raspodeljen. U bilansu stanja niste mogli da vidite koliki dohodak. Mogli ste samo da primetite da su neke pozicije kapitala i obaveza promenjen Podatak o rezulatatu mogli ste dobiti samo iz bilansa uspeha. Dakle, neto princip podrazume da su i utvrivanje i raspodela rezultata, obavljeni u istom periodu u kom je rezultat ostvaren u bilansu stanja se samo, pod uticajem raspodle, poveavaju rezerve, obaveze za dividen ostavi se deo dobitka kao neraspodljen, ali nemate jednu poziciju iz koje bi ste mogli doku 173


173/331

5/13/2018


koliki je bio dobitak za raspodelu. Znai, u tom sluaju imate samo, sa rauna dobitka i gubit deo koji se prenosi na rezerve, obaveze za porez na dobit, obaveze prema zaposlenima (nije b dividendi, dobijali smo 13-tu platu) i deo moe ostati neraspodeljen. Ono to je vano da uo je da ne potoji pozicija u bilasnu stanja sa koje bi ste dokuili visinu ostvarenog rezulata, jer dobitak ve raspodeljen, a njegova raspodela dovela je do toga da su tangirane neke pozic sopstvenog kapitala, ili obaveza.

Od ova tri principa najbolji je okrnjeni bruto princip, u skladu sa naelom jasno moemo se opredeliti za ovaj nain integrisanja dobitka u bilans stanja, kao onaj koji pru najvie informacija korisnicima.

LATENTNE REZERVE

O latentnim rezervama govoriemo sada zato to su latentne rezerve vezane procenjivanje. Znai kada dobijete pitanje latentne rezerve, ili bilo koje pitanje, odgo poinjete definisanjem pojma. ak i kad dobijete pitanje vrste latentnih rezervi, odgo poinjete time ta su latentne rezerve.

Termin latentni znai neto to je potajno, neto to nije ba oigledno. Pa i laten rezerve predstavljaju skrivene rezerve fimre. Rezerve koje ne moete jasno videti iz bilansa, moete naslutiti da takve rezerve potoje. Znai, ako znate dovoljno o bilansima, o pravilim

procenjivanja, kada proitate raunovodstvenu politiku firme, vi na bazi raunovodstv politike koju ona vodi, moete doi do jasnog saznanja da takve rezerve potoje, iako one nisu bilansu jasno iskazane.

Zato se pored otvorenih formiraju i ove rezerve? Zato nam otvorene nisu dovoljne?  je razlika izmeu otvorenih i latentnih rezervi?

- Otvorena rezerva formira se nakon oporezivanja dobitka i predstavlja deo zadra dobiti preduzea, koja je prethodno oporezovana. Latentna rezerva formira se na te rezultata, to znai pre utvrivanja dobitka. I latentna rezerva je u stvari zadra dobit, ali pre nego to je na nju plaen porez. - Latentna rezerva se ne vidi. Moe se pretpostaviti da ona potoji, ali se ne vidi. Vis otvorenih rezervi se jasno moe proitati iz bilansa. - Kada je re o korienju, tj. stvaranju (nainu na koji se formiraju), trenut formiranja, moda bolje reeno, otvorene rezerve se mogu koristiti ili za unapr utvrene namene ili za bilo koju drugu namenu ako statutom nije utvrena name rezerve (imate one ostale rezerve iz dobiti, moete ih koristiti za pokrie gubitka, 174


174/331

5/13/2018


proirenje materijalne osnove, za poveanje osnovnog kapitala....). To korienje n niim uslovljeno. Imate otvorenu rezervu, moete je koristiti. Korienje latentn rezervi je uslovljeno njihovim razlaganjem. Znai, morate prvo izvriti razlagan latentne rezerve da bi ste je mogli koristiti, jer je ona sadrana u nekoj imovini nekim obavezama. To nije uvek jednostavno. Ne moete rezloiti latentnu rezer koja se nalazi u imovini koja vam je potrebna. Moete, ako tu imovinu prodate, ali moete je prodati ako vam je potrebna. Znai, potoji rezerva ali je ona za korien nedostupna. A imate i drugu situaciju. Desie se da se latentna rezerva razloi on kada vi to neete, jer nemate kontrolu nad razlaganjem latentnih rezervi. K otvorenih rezervi, dakle, kaete sad emo tu rezervu formirati, sad emo je korist To je apsolutno pod vaom kontrolom. Kod latentnih rezervi pod vaom kontrolom u izvesnoj meri, formiranje (ne uvek) i isto tako, u izvesnoj meri, ali ne uvek njiho razlaganje. To je slaba strana latentnih rezervi. One imaju dobre strane. To je sjajn mi koristimo zadranu dobit na koju nismo platili porez, i na taj nain, zaprav koristimo deo poreza za finansiranje firme. Ali, latentne rezerve imaju i svoju lo stranu, a loa strana je to i njihovo stvaranje, i njihovo razlaganje tj. upotreba nisu

kraja pod kontrolom uprave preduzea. cilja Kada govorite o definisanju formiranja latentnih rezrevi, uvek polazite od toga da je taj cilj definisan sa aspekta statike teorije ili sa aspekta dinamike teorije. Ako poemo statike teorije i kao primarni cilj finansijskog izvetavanja postavimo utvrivanje imovin formiranje latentnih rezervi objanjava se potrebom da se izbegne svaka mogunost da imovi preduzea bude precenjena. Znai, latentne rezerve, iz ovoga moete zaljuiti, nas procenjivanjem imovine nanie, ali onda kada tu imovinu procenite nanie vie nego to naelo opreznosti objektivno to zahtevalo. Kaete jeste, smanjena je vrednost imovine tritu, al znate moda e cene jo padati, pa ajde da cene robe spustimo ispod dnevnih trin cena, pa neka bude jo malo nia. Vi ste time potcenili vau aktivu. Potcenili ste je iz razlo opreznosti, ali u tom trenutku u vrednosti vae imovine, poto su trine cene iznad onih kojima ste vi prikazali vau imovinu u bilansu, a otpisivali ste ispod nabavnih cena (neka nabavna cena bila 100, trina cena je pala na 80, a vi kaete ajde da mi bilansiramo po 7 potoji latentna rezerva (od 5). Pa onda otpisujete degresivno, pa kad na poetku perio otpiete 30% vrednosti stalne imovine na teret trokova, da li se moe rei da je ona za prv godinu dana izgubila 30% (teko da se u to moe poverovati). Vi ste takvim otpisivanje formirali latentnu rezervu (ne mora da znai uvek, ali u velikom broju sluajeva da). Otpisuj potraivanja, pa procenjujete da li ete naplatiti ba toliko. Kaete, verovatno emo napla 30.000, znai 20.000 smo izgubili (od nekih 50.000), ajde da otpiemo 27.000. To je dak formiranje latentnih rezervi koje nastaje kao posledica elje da ne izvrimo precenivan imovine. Bolje da je malo potcenimo, nego da je precenimo. To je objanjenje cilja formiran latentnih rezervi posmatrano sa aspekta statike teorije. 175


175/331

5/13/2018


Prema dinamikom shvatanju formiranje latentnih rezrvi je, zapravo, ogranie propisima o procenjivanju. Po dinamikoj teoriji, latetntne rezeve u stvari, predstavl instrument bilansne politike kojim treba da budu realizovani razliiti ciljevi koje bilans politika moe da ima. Ako je cilj, recimo, odranje realne vrednsoti kapitala, imate inflator uslove, a nije dozvoljeno da vrite revalorizaciju. Recimo inflacija je 5%, kau nije to nita, zakonu nije dozvoljeno vriti revalorizaciju dok ne pree 10%. Ako vi imate kapital 1.000.000, 5% od toga je 50.000. Ako ne uradite revalorizaciju, va dobitak e biti precenjen 50.000. Ako se taj dobitak oporezuje, vi ga podelite, tako smanjujete va kapital za 50.00 1.000.000 eura u poslovnom svetu je nita. Firme imaju mnogo vie, pa pomnoite tih 50.0 eura sa 3, 4 ili 5 puta pa ete videti kakav gubitak u odranju kapitala moe biti, i ako inflacija samo 5%, a kau revalorizacije nema. ta preduzee u tom trenutku moe da urad Moe da formira latentnu rezervu. Da svesno vri otpisivanje postrojenske imovine i zali nanie, da bi smanjilo rezultat, platilo manji porez i na taj nain uspelo da odri kapital. Ne ga povea, samo da ga odri. To je jedan od ciljeva za koji, po dinamikom shvatatnju mo

biti formirane latentne rezerve. Hou da vodim politiku stabilizovanog dobitka, hou da sva godine svojim akcionarima isplatim priblino jednaku dividendu. Da bi dividenda bila pribli jednaka, mora biti priblino jednak dobitak iz koga ta dividenda potie. Firma, meutim, nij stanju da svake godine ostvari isti dobitak. Uslovi poslovanja se menjaju, firma se svake god naravno trudi da dobitak bude to vei (nee biti cilj da dobitak svake godine bude isti, ve svake godine bude to vei). Ali ostvareni dobitak je jedno, a iskazani drugo. To morate nau Firma dakle, eli da iskae u bilansu priblino isti dobitak svake godine. Poto dobitak po vis oscilira, u godinama kada je dobitak previsok (vii nego to eli da pokae) preduzee form

latentnu godinama u kojima je niiiskazivanje nego to eli da pokae, preduzee razlae ran formiranerezervu. latentneU rezerve. Tako se postie priblino ujednaene visine dobitka perioda u period. To je jo jedan cilj koji moe biti ostvaren korienjem latentnih rezervi.

Zato se latentne rezerve formiraju bilo da polazite od statikog ili dinamikog shvatan bilansa.

Idemo mi dalje sa naim latentnim rezervama, dakle na koji nain se latentne rezer formiraju? Latentne rezerve se formiraju procenjivanjem imovine, I to onda kada korist istorijski troak, je instrument za formiranje latentnih rezervi. Zato ovo ako koristimo istorij troak. Da li moete formirati latentnu rezervu ako procenjivanje vrite po dnevnoj vrednos Nema anse. Znai ako se procenjivanje vri po istorijskom troku onda, znai ako je istorij troak merilo vrednosti vae imovine i obaveza, onda moete pri procenjivanju da formir latentnu rezervu. Zato to ete taj istorijski troak spustiti nanie.

176


176/331

5/13/2018


one nastaju? Nastaju tako to, ako aktivu procenite na nie ili obaveze procenite vie. Znai potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem obaveza . Poto je kapital razlika izmed aktive i obaveza znai pri formiranju latentnih rezervi vi iskazujete niu neto imovinu nego  ona stvarno jeste. To je posledica. K ako

K ako

moemo izvriti podcenjivanje aktive? Moe se izvriti na razlicite naine. Kada

re o obrtnoj kako viete izvriti to ete vrednovan izvriti po niojimovini ceni. ,Znai birate niupotcenjivanje cenu, seate zalihe? se kod Tako istorijskog troka, izmed nabavne i dnevne vrednosti. E sada, ako je dnevna cena nia vi moete procenjivanje vriti po nioj ceni, kao to sam malo pre objanjavala, i zalihe iskazati po vrednosti koje su nie a od niih trinih cena u odnosu na dnevnu cenu. Kada otpisujete potraivanja moete otpis vie nego to je realno oekivani gubitak po osnovu naplate tog potraivanja. Kada otpisuj postrojensku imovinu, stalnu imovinu, onda kada god su vam otpisi vei od stvarnog troenja imovine vi formirate, u vrednosti stalne imovine, latentnu rezervu. Znai kada god na im trokova amortizacije, obraunate vei iznos nego to se ta imovina zaista potroila, vi imovinu potcenili odnosno formirali ste latentnu rezervu.

Evo ovde sam navela neto, pa samo da prokomentariem. Kada formirate zal nedovrene proizvodnje, to je zgodno za formiranje latentnih rezervi, zato to nije do kr definisano. Kada god imate mogunost izbora vi moete formirati latentnu rezervu. Ce kotanja moe imati razliitu sadrinu, od punih trokova proizvodnje do varijabilnih troko proizvodnje. Znai ako vi odluite da neke slojeve trokova ne tretirate kao sastavni deo ce kotanja, nego tretirate ih kao rashod perioda, vae zalihe nedovrene proizvodnje e b

trokova potcenjene i u njihovoj vrednosti formirana latentna rezerva. Znai, deo recimo, fiksn tretirate kao rashod periodabie a neuraunavate ih u cenu kotanja.

ta radimo sa obavezama? Znai latentnu rezervu formiramo u obavezama onda kada precenimo. Precenjivanje moete izvriti korienjem najvieg mogueg kursa kada vr utvrdjivanje vrednosti vaih obaveza u stranoj valuti, poto na dan bilansa morate izvr preraunavanje obaveza u stranoj valuti na izvetajnu valutu, moete birati ne najnii, ne sred kurs, nego moete uzeti najvii kurs, i onda ete napraviti jednu latentnu rezervu u visini takv obaveza. Ili kada formirate rezervisanja, uvek formirate rezervisanja u viem iznosu nego to

obaveza koja se realno moe oekivati a za koju ste rezervisanje formirali. Tim napr doziranjem, jedan termin koji nije ba ugodan, ali previsokim alimentiranjem rezervisan formiraju se latentne rezerve. Znai podizanjem rezervisanja iznad punog iznosa, odno iznosa koji je potreban za obavezu ili korienjem viih kurseva formirate rezerve u pas odnosno u obavezama. 177


177/331

5/13/2018


V rste

latentnih rezervi

Podela prema nainu formiranja: 1. Prinudne latentne rezerve 2. I one latentne rezerve koje se formiraju uz pomo procenjivanja. I ove prinudne nastaju uz pomo procenjivanja, ali nastaju mimo vae volje i zato

izdvojene. Ove druge nastaju uz pomo procenjivanja ali zato to vi to hoete. ta to zna prinudna latentna rezerva? Ve sam nain upuuje na to da je re o latentnoj rezervi ko nastaje i onda kada vi to neete. A nastaje u sluaju zbog toga to ste prinudjeni, da k procenjujete po istorijskom troku, potujete dva pravila. Nabavna vrednost predstavlja gor granicu za aktivu, i predstavlja istovremeno donju granicu za pasivu. Prma tome to to vredn vae imovine na tritu raste, nee uticati na visinu iznosa po kojima je ta imovna iskazana finansijskom izvetaju, jer vi potujete pravilo da je nabavna vrednost gornja granica.

Primer: imate zemljite koje ste platili 100.000. Godinu dana nakon toga pored vae parce proao je put, vodovodna mrea, kanlizaciona mrea, telefonske linije« da li je vredn zemljita ista? Ni iz daleka. Promena okolnosti da vi sada imate pristup vodi, struji, telefonu dovela je do toga da je vrednost zemljita znatno porasla. Ali vi ete i dalje zemljite bilansir u skladu sa naelom istorijskog troka, po 100.000. Znai vi ak i ne zelite da formirate latentnu rezervu, ali ona u vrednosti zemljita potoji. To je prinudna latentna rezerva.

Kada je re o rezevrisanjima, pa recimo bude odredjena, poto se rezervisanje odredju procenom, to formiranje rezervisanja pripada ovoj drugoj grupi, grupi latentnih rezervi koje

formiraju uz pomo rezerve nastaju zato toprocenjivanja vi to neete. . I one se formiraju zato to vi to hoete, ali prinud

Primer : imate obavezu i vi znate da je vaa obaveza zbog toga to je recimo va poverilac oti u steaj, verovatno nee biti naplaeno, ali vi ne moete vau obavezu smanjiti, ne moe izvriti otpis vae obaveze, sve dok ne dodje odluka suda ili dok ne dodje do sklapanja nek poravnjanja. Obaveza ostaje u punom iznosu, nema smanjenja iako je izvesno da ete za ispla te obaveze isplatiti manju sumu novca, nego to je iznos na koju obaveza glasi.

To su te tzv. prinudne latentne rezerve, znai rezerve koje nastaju mimo vae volje. A neemo se previe buniti, svaka rezerva je dobro dola, ali to je neto to nastaje kao posled potovanja uobiajnih pravila procenjivanja.

Ova druga vrsta rezervi« recimo kada imate zabranu bilansiranja goodwill-a. goodw potoji, vi ga formirate, ali ne smete ga iskazati sve dok ne bude plaen, sve dok ne dodje prodaje imovine preduzea kao celine kada ce kupac platiti vie nego to je knjigovodstve vrednost imovine. Tek tada e taj goodwill koji ste vi storili moi da bude iskazan u bilan 178


178/331

5/13/2018


firme. To to ne moe biti bilansiran ne znai da ne postoji, i da nema svoju vrednost, ali bilansirati ne moe, sve dok ne bude plaen. I to je takodje jedna latentna rezerva.

Mnogo su znaajnije one rezerve koje nastaju zato to mi to hoemo i zato to elimo realizujemo neke od ciljeva koje sam pomenula. Da bi ste formirali latentnu rezervu vi korist odredjena pravila procenjivanja. Formiranje latentnih rezervi ne bi trebalo da bude u suprotno

sa naelima MRS.daVijasamo koristite vam ta naela daju. Znai bilansiranja ako MRS ni16sakae mogu vritimogunosti degresivnokoje otpisivanje, ja ui standa koris degresivno otpisivanje da bi formirala latentnu rezervu. Ako MRS 2 doputa primenu prose cene i FIFO metodu ja u izabrati onu metodu koja e u datim uslovima meni omogu formiranje latentnih rezervi. Ako se u MRS 36 trai da vrim testiranje imovine na gubitke k u njoj mogu biti sadrani, ja u to raditi kada god procenjujem visinu gubitaka uvek procenjivati gubitak vie nego to bi prema nekoj razumnoj proceni trebalo. Pitanje je samo je razumna procena. Dakle ne smete preterivati. Znai ne moete rei« znate ja u od ov potraivanja naplatiti ½ iako znate da ete izgubiti samo , znai to bi se ve smatr zloupotrebom. Ali vi moete umesto 25% otpisati 30% i da se smatra da je vaa proce gubitaka bila oprezna, i imacete jednu latentnu rezervu od 5%. Ne moete 50% i to bran razumnom procenom, to jednostavno ne bi moglo proi.

Kod procenjivanja po dnevnim vrednostima, dakle kada vrednujete HOV, kako mo formirati latentnu rezervu? Dnevna vrednost esto nije data kao jedna jedina. Znai im nekoliko dnevnih vrednosti na tritu za istu HOV osim ako se kotira na berzi kada ima berzansku vrednost na dan bilansa, znai pitanje je koju ete od njih izabrati. Uvek birate o

koja je najnia da bisteveka formirali latentnu rezervu. Kada procenjujete vek trajanja imovine, da moete procenjivanje trajanja stalne imovine koristiti za formiranje latentnih rezerv Moe li latentna rezerva biti formirana pri korienju linearne metode uz pomo veka trajanj im skratite vek trajanja vi formirate latentnu rezervu. ta e biti? Zbog skraenog ve trajanja, vai otpisi e biti viskoki, vi ete sredstvo otpisati za tri godine, a sredstvo mo objektivno da se koristi pet godina. Znai vai trokovi otpisa e u prve tri godine biti visoki naredne dve godine korienja nee ih biti. U tim godinama e se latentna rezerva objektivira ali vi ste u prve tri godine formirali latentnu rezervu. Vi moete odluiti da posle tri godi sredstvo prodate, i kupite novo ili da nastavite da ga koristite. Ali i kod prodaje doi e objektiviranja latentnih rezervi. Znai moete koristiti i vek trajanja.

Znai to je podela latentnih rezervi prema nainu formiranja, znai prinudne i one koje formiraju uz pomo procenjivanja. Kako e uz pomo procenjivanja zavisi koju imovi procenjujete, kod stalne imovine - izbor metoda otpisivanja, procenjivanjem veka trajanj kod potraivanja - odmeravanjem visine gubitaka koji nastaju po osnovu naplate; k 179


179/331

5/13/2018


zaliha - izborom dnevnih cena, izborom sadrine cene kotnja; kod obaveza - izboro kursa za utvrdjivanje visine obaveza u stranoj valuti, formiranjem rezervisanja u izno veem nego to treba. To su naini na koji moete formirati latentnu rezervu. Latentne

rezerve se prema vremenu vezivanja dele na:

1. trajne latentne rezerve 2. privremene latentne rezerve Trajna latentna rezerva je rezerva koja je sadrana u imovini, koja se ne moe otudjit da preduzee nastavi da radi.

Primer: formirate latentnu rezervu u zemljitu na kome je izgradjena fabrika, a dodje formiranja, ili prinudne ili svojevoljne latentne rezerve, ne moete tu rezervu objektivirati s dok ne dodje do prodaje zemljita, a zemljite ne moete prodati dok ne prodate preduzee k celinu. Znai takva vrsta latentnih rezervi je trajna i zato je ona jo trajna, namerno sa pomenula zemljite, zato to se zemljite ne otpisuje. Ta latentna rezerva nee biti objektivira kroz otpisivanje. Znai rezerve koje se formiraju u sredstvima koja se ne otpisuju, mogu objektivirati samo njihovom prodajom, ako to sredstvo ne moete prodati onda ta rezerva im karakter trajne rezerve.

Privremene rezerve su u sredstvima koja se mogu prodati ili koja se tokom obraunsk perioda troe, znai ako je re o stalnoj imovini - otpisuju se. Znai namerno sam rekla da troe, jer im se troe otpisuju se, a ako se ne troe, ako se njihova vrednost ne smanju otpisivaja nema. P rema

ronosti privremene rezerve mogu biti:

1. dugorone 2. srednjorone 3. kratkorone To zavisi od toga, u vrednosti koje imovine se one nalaze. Ako se rezerve nalaze vrednosti stalne imovine, vrednosti uea koje imate nameru da dugorono drite onda su rezerve sadrane u vrednosti te imovine dugoronog kataktera. Srednjorone rezerve su rezer koje se otkrivaju u periodu duem od jedne, a kraem od tri eventualno pet godina. To su dak

rezerve sadrane u imovini koja ima toliki vek trajanja . K ratkorone rezerve su rezer sadrane u obrtnoj imovini. Objektiviraju se u periodu do godine dana. To naravno vai i rezerve u obavezama.

ta to znai objektiviraju se? Kako se to objektiviraju rezerve? Objektivirati ili otkriti razloiti rezervu, to je isto. Znai predmet objektiviranja mogu biti samo one latentne rezer koje su privremenog karaktera. Mi govorimo o objektiviranju tokom postojanja preduzea. 180


180/331

5/13/2018


koji nain e rezerva biti objektivirana zavisi od toga u kojoj imovini je ta rezerva sadran Znai nije vano da li je ta rezerva formirana prinudno ili vaom voljom. Vano je jedino kojoj seimovini ta rezerva nalazi ili u kojoj obavezi. Neke rezerve, ili rezerve se general gledano mogu razlagati:

1. namerno - hou da razloim, treba mi 2. nenamerno ili mimo nae volje. Zato sam rekla da te rezerve nisu do kraja p naom kontrolom. Kada elite da razloite latentnu rezervu koja je sadrana u zalihama, u potraivanjima stalnoj imovini, ta moete uraditi. Moete izvriti naplatu potraivanja, prodju zaliha ili sta imovine. Znai ako mainu ija je knjigovodstvena vrednost 100.000, prodate za 200.000 on mi objektiviramo latentnu rezervu ija je visina 100.000, i to prodajom odjednom. A prodajemo zalihe ija je vrednost podcenjena, da li emo zbog toga smanjiti prodajnu vredn tih zaliha, naravno da neemo. Znai mi emo kroz prodaju ostvariti dobitak koji e biti vei, to bi bio da je vrednost zaliha bila realno utvrdjena. Razlika izmedju dobitka koji bi b

ostvaren da je vrednost zaliha bila utvrdjena realno, i vrednosti podcenjene vrednosti zalih predstavlja objektiviranju latentnu rezervu.

Primer: vrednost zaliha bila je 100.000, pa smo rekli dnevna je 80.000, pa smo ih bilansirali 75.000. Ako te zalihe posle mesec dana prodate za 120.000. 120.000 - 75.000 = 45.000 dobit ta je od ovoga latentna rezerva, a ta je stvarni dobitak? Ako je na dan bilansa vrednost ov zaliha bila 75.000, a vi ste prodali za 120.000 znai njihova nabavna vrednost je bila 100.00 mi bi smo mogli rei da je dobitak 20.000. Da je 25.000 u stvari latentna rezerva. Znai mi sm prodajom tu rezervu otkrili.

Ali ta prodaja moe se smatrati namernim, ali i nenamernim objektiviranjem latentn rezervi, jer niko nee rei« znate mi neemo da prodamo jer je u vrednosti sadrana latent rezerva koja e se objektivirati, mi radimo, naa firma radi, mi moramo zalihe prodati. Znai objektiviranja latentnih rezervi u zalihama doi e i onda kada mi to ne elimo. Ali ako na treba vie otkrivenih latentnih rezervi mi moemo forsirati prodaju i na taj nain izvr otkrivanje latentih rezervi u veem obimu nego to bi to bilo prodajom nekim uobiajn tempom. Da li ete vi odustati od naplate potraivanja zato to e se tim naplatama objektivir

latentna rezerva. dodje tih potraivanja vi ete insistirati na napl potraivanja, iakoNeete. e pri tojKada naplati doirok dodospea objektiviranja latentnih rezervi.

Sta biva sa latentnim rezervama koje se nalaze u stalnoj imovini? One se namerno mo objektivirati samo prodajom stalne imovine, ali se nenamerno objektiviraju njihov otpisivanju. ta se dogadja kada posle otpisa koji su jako visoki? Na poetku veka trajan iznos otpisa padne, tada troenje te imovine i visina otpisa nisu u saglasnosti. Na poetku 181


181/331

5/13/2018


otpisivali vie nego to se sredstvo troilo, a sada otpisujete praktino manje nego to sredstvo troi. U poslednjim godinama korienja sredstva, dolazi do objektiviranja latent rezerve koja je formirana na poetku. Ako imate linearno otpisivanje, pa ste latentnu rezer formirali na poetku time to ste skratili vek trajanja, kada otpiete sredstvo na 0, kada sadan vrednost sredstva bude jednaka nuli, a sredstvo nije potroeno vi ete nastaviti sa korienje tog sredstva. Sta e biti posledica? Trokova amortizacije nema, a prihodi od korien sredstva su tu. Va rezultat e biti vei za iznos neobraunatih trokova amortizacije, zn nepostojeih trokova. ta su ti nepostojeci trokovi. To je objektivirana latentna rezerva. Zn ako vi imate ovako, sredstvo ija je nabavna vrednost 5.000, vek trajanja 5 godina, godis troak amortizacije bi trebalo da bude 1.000, a vi kaete NE mi emo to podeliti na 3 godin otpisaemo za tri godine, i svake godine e 1.667 biti otpisano. Posle 3 godine vrednost sreds e biti nula, a vi ete nastaviti sa korienjem sredstva dok ne istekne pet godina. Znai poto visina trokova amortizacije dve godine nula, u te dve godine bie objektivirana latent rezerva koja iznosi 2.000.

Dopustivost stvaranja latentnih rezervi

Da li i u kojoj meri je dopustivo stvaranje latentnih rezervi? O dopustivosti stvaran latentnih rezervi vi ete naii na razlicite stavove. Od onih koji se bave finansiranjem firme onih koji se bave makroekonomijom i do raunovodja... Oni koji se bave finansiranjem firme uvek e podrati formiranje latentnih rezervi. Z

to kau« pa ekajte latentna rezerva predstavlja jedan neoporezovani izvor sredstva preduzee. To je dobit koju smo mi zadrali, a na koju mi nismo platili porez. Sa stanovi finansiranja firme to je dobro. Naravno odmah ete nai i argumente protiv. Rei e« pa da, je sjajno, uprava formira latentne rezerve kada joj treba razloi ih to niko ni ne vidi, i sve zabrlja pokrije iz tih latentnih rezervi. Njene greke koje pokriva razlaganjem latentnih reze ak se ne mogu ni videti. I tu ima takodje istine. Drugi prigovor koji se moe uputiti i k naroito istiu oni koji se bave makroekonomijom je sledei. Ako firma koristi latentne rezer za investiranje, akumulira sredstva za budue investiranje formiranjem latentnih rezervi, onda

nova ulaganja prolaze kriterijum finansijskih je mogue da, uprava moda nikada namerava ulaganje, i nijenetako profitabilno kako se ini, i trita. moda Vrlo za takvo ulaganje ne mogla dobiti eksterni kapital, iz prostog razloga to to ulaganje ne bi prolo test isplativosti k se pri takvoj vrsti pribavljanja kapitala uvek radi. Dakle kad god traite kredit od banke, banka radi. Kae«ekajte da proverimo da li e nameravano ulaganje odbaciti profit koji e b dovoljan da platite kamatu i vratite kredit. Ako pozajmljujete novac na tritu ak i svojinskoj osnovi, ta ete vi kalkulisati« reiete pa ekajte dividenda koju moramo 182


182/331

5/13/2018


platimo bie ovolika, da li e nam to biti isplativo. Ovde takva vrsta ispitivanja moe izostat smatra se da zbog toga postoji rizik da ulaganja, koja se vre bez testa isplativosti ulagan mogu dovesti do pogrenih odluka.

Naravno ni jedan od prigovora koji sam istakla nije takve teine da bi uprave preduze odgovorio od toga da one trae da se latentne rezerve formiraju kada god je to moguce

raunovodje redovno sastavljanjuperioda finansijskih izvetajavideli vre formiranje latentnih rezer Jedne se rezerve tokompriobraunskog objektiviraju, ste ak i onda kada neem ali zato na kraju perioda pri procenjivanju mi formiramo nove. I zato tim formiranjem nov latentnih rezervi mi pokuavamo da otklonimo onu negativnu stranu latentnih rezervi« ekajete, one su se objektivirale, mi imamo visok dobitak, ta emo sada, platiemo vel porez. Formiraemo nove. Ali sada imate problem, ako ste jako dobri u toj godini a jo su v se objektivirale i latentne rezerve koje ste formirali ranije, onda ne moete formiranjem nov rezervi da smanjite poreski teret. Porez ete morati da platite na ceo dobitak koji ste ostvar jer ete mozda formiranjem latentnih rezervi jedva uspeti da kompenzirate dejstvo o latentnih rezervi koje ste formirali ranije a koje su se ove godine, bez vae volje, objektivira Ali to je rizik koji nosi dobar posao, ta da se radi. Bolje da imate dobar rezultat i platite por nego da tog rezultata nema.

Dakle uprave su sklone da trae od raunovodje da u meri u kojoj je to mogue formir latentne rezerve. Ono na ta treba da vas upozorim i kada itate finansijske izvestaje, i kada sastavljate da formiranje latentnih rezervi ne sme biti zloupotrebljeno. Znai vi ne sm potcenjivanje imovine vriti do te mere da napravite falsifikovani bilans. E sada ta gran

izmedju i falsifikata nijedatako jasna i nijeformiranu tako otra, i na vama da budetepotovanja razumni danaela kada opreznosti formirate latentne rezerve uvek moete rezervu bran razlozima opreznosti. Braniti je na nain da to vae objanjenje visine formirane latent rezerve bude isplativo i za drgu stranu. Dakle doputeno je, nije zabranjeno, ali su formira latentne rezerve uvek predmet ispitivanja. I revizor kada dodje on zna da postoje latent rezerve i nee praviti problem ako su one na nekom razumnom nivou. Ako niste preterali. A ste preterali imaete ozbiljan problem.

Kada itate raunovodstvenu politiku, im vidite degresivno otpisivanje i veliki broj vr

rezervisanja koja se formiraju, visoke iznose otpisa potraivanja, to treba da indicira potojanje latentnih rezervi. Vi naravno neete moi da kaete koliko te rezerve iznose, ali mo ete da poredite trinu vrednost zemljita sa vrednou u bilansu pa kaete«pa evo ovde im latentna rezerva. A raunovodja e reci« pa naravno da postoji, ja potujem naelo nabav vrednosti, nisam ja kriv to tu postoje latentne rezerve« 183


183/331

5/13/2018


Prolog puta smo praktino zavrili sa bilansom stanja i latentnim rezervama, koje su neposredno vezane sa pravilima procenjivanja aktive. Danas emo govoriti o bilansu uspeha.

BILANS USPEHA

Kao narednom finansijskom izvetaju koji zajedno sa bilansom stanja, izvetajima o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaju o novanom toku i belekama ini godinji obraun preduzea.

Re je o finansijskom izvetaju iji je zadatak da prui informacije o prinosnom poloa preduzea. Za razliku od bilansa stanja koji prua uvid u finansijski poloaj preduzea, bilan uspeha ima zadatak da prui informacije koje odraavaju prinosni poloaj preduzea.

U skladu sa ovim ciljem odredjena je i sadrina bilansa uspeha, imajui u vidu da su elementi prinosnog poloaja: prihodi i rashodi. Prema tome, bilans sadri informacije o prihodima i rashodima koji su nastali u odredjenom obraunskom periodu, i naravno o rezultatu koji je razlika izmedju ova dva elementa. Prihoda kao pozitivne, i rashoda kao negativne determinante rezultata.

On se smatra drugim osnovnim finansijskim izvetajem, kao to sam napisala, ali bi se odmah nalo dvojica ili trojica kolega koja bi odmah rekla« kako drugi? Bilans uspeha je u stvari prvi finansijski izvetaj. Dakle, ta polemika da li je prvi ili drugi, ja sam ga ovde navela kao drugi jer je drugi po redu izuavanja, ali ako bi smo merili po vanosti, onda bi teko dali prednost bilansu stanja ili bilasnu uspeha. Oba su jednako vana, ali ako bi se morali opredeli veina ekonomista raunovodja bi rekla da je bilans uspeha, recimo za pola koraka, ispred bilansa stanja. Ne mnogo, ali moda malice ispred BS.

To davanje prednosti vie je uslovjeno injenicom da BU odraava tekui uspeh preduzea, da je taj uspeh iskazan u BU, mera uspeha uprave preduzea, da je to kriterijum na bazi koga vlasnici donose poslovne odluke, da li zadrati ulog ili ne«dakle mnogo odluka se zasniva na informacijama koje su sadranje u BS. iz BU, a onda se one samo potkrepljuju jo i onim informacijama

Ova dva finansijska izvetaja, BS i BU, su medjusobno vrsto povezana. I jako je vano da ta veza vama do kraja bude jasna. BS je prikaz imovine preduzea na odredjeni dan. BU je prikaz prihoda i rashoda koji su nastali u odredjenom vremenskom periodu. Dakle ako imate startnu imovinu u BS, ta imovina se pod uticajem poslovanja menja. Poslovanje dovodi do tog 184


184/331

5/13/2018


da se aktiva troi. Ta potroena aktiva odlazi na rashodnu stranu BU. Znai sva smanjena akti koja nastanu tokom perioda, bez mogunosti njihove nadoknade predstavljaju rashode. Smanjenje aktive poveavaju rashode u BU. Poslovanje takodje ima za posledicu nastanak prihoda. Prihodi poveavanju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu rezultata. Nastanak rashoda smanjuje aktivu i beleite poveanje rashoda u BU. Prihodi poveaju aktivu i predstavljaju pozitivnu komponentu u BU. Dakle svaki nastanak prihoda ima za posledicu poveanje aktive, svako smanjenje aktive bez mogunosti nadoknade predstavlja rashod. Kak e konaan rezultat biti zavisi od odnosa prihoda i rashoda. Ako su prihodi vei od rashoda, poveanje aktive zbog prihoda, bice vee od smanjenja aktive zbog rashoda i aktva e na kraj biti uveana. Ako bude obrnuto, dakle ako smanjenje aktive po osnovu rashoda bude vee od poveanja aktive po osnovu prihoda, aktva e na kraju biti nia, a prihodi e biti nii od rashoda. To je odnos.

ta je jos vano uociti? Kako odredjujemo rashode? Dugo smo pricali o pravilima za procenjivanje imovine i to zato to smo ueci o pravilima za procenjivanje imovine istovreme nauili pravila za procenjivanje rashoda. Kako? Jer ako vi kaete da je vrednost osnovnih sredstva na poetku godine 100.000, to je sadanja vrednost, a da na kraju iznose 60.000, ta j razlika? Razlika je troak odnosno rashod. Znai, odredjujui ovih 60.000 vrednosti imovine m automatski odredjujemo visinu rashoda. Ili ueci o tome kako se meri visina troka, utroena osnovna sredstva ili zalihe, mi smo automatski odredjivali kolika je vrednost onoga to nije utroeno. To je takodje posledica veze izmedju BS i BU. K oja

su naela relevantna za merenje ili za procenjivanja elemenata BU ?

Za procenjivanje rashoda koje naelo je releventno? Naelo razgranienja prema predmetu vremenu. Zato? To je naelo uzronosti koje odredjuje kom obraunskom periodu treba dodeliti trokove, odnosno rashode. Ono govori kome periodu, a kolika je visina odrdjena je nainom procenjivanja aktive. Znai vi kaete degresivno procenjujem amortizaciju. Znai tim ste istovremeno rekli «sadanja vrednost bie jednaka razlici izmedju nabavne vrednosti i visine trokova otpisa obraunatih degresivnom metodom. Primenjujemo FIFO metod za obraun disponiranih zaliha. Time smo rekli da nam na zalihama ostaju one koje su procenjen u vrednosti poslednjih nabavki. Znai odredjivanjem pravila za procenjivanje, vi ste

istovremeno odredili i vrednost onoga to nije utroeno i to e biti prikazano u BS, i vrednost onoga to je utroeno to e biti prikazano na rashodnoj strani BU. I zato neemo danas ponov govoriti o naelu uzronosti i princip realizacije jer je za priznavanje prihoda relevantan princ realizacije. Dakle to su dva naela koja su merodavna.

185


185/331

5/13/2018


Za priznavanje poslovnih prihoda i rashoda, znai prihoda i rashoda koji nastaju iz osnovne delatnosti, relevantni su naelo realizacije i naelo razgranienja prema predmetu i vremenu.

Postoji jo jedno naelo ija primena e dovesti do promene sadrine BU. To je naelo impariteta, jer ono zahteva da priznamo gubitke koji su nastali, a koji nisu trino verifikovan

anjihove koji sunabavne izazvanivrednosti ili obezvredjenje imovine, imate znai pojavu imate pad trine vrednosti zaliha imate ispod tj. cene kotanja, nenaplativih potraivanja, pojavu obezvredjenja stalne imovine. Te gubitke u skladu sa naelom impariteta morate priznati. Isto tako gubici koji rezultiraju iz nezavrenih poslova, iz teretnih ugovora moraju bi priznati. Tako da ete u BU osim redovnih rashoda izazvanih tekuom delatnosti, a to znai rashoda izazazvanih proizvodnjom i prodajom uinaka imati i gubitke koji su nastali i priznati skladu sa naelom impariteta. Znai to su tri naela koja odredjuju sadrinu BU.

Naravno po dinamikoj teoriji mi idemo najpre od toga ta smo utroili, a onda ta nam ostalo. Mi utvrdjujemo visinu rashoda, visinu izgubljene vrednosti imovine, ono to je rezlika do vrednosti koju smo imali predstavlja ono to e biti odloeno u BS. Znai razlika izmedju statike i dinamike teorije je samo u tome ta je polazina osnova, da li elim da utvrdim vrednost imovine koju imam, pa u utroak raunati kao rezidualnu vrednost u odnosu na ono to sam imala, ili polazim od toga ta je sve potroeno, a onda mi vrednost imovine dolazi kao ostatak u odnosu na ono to je bilo ili to je u medjuvremenu nabavljeno.

Forma rauna uspeha

Znai kako raun uspeha moe izgledati? Dve su forme koje se mogu primenjivati:

1. forma liste 2. forma konta MRS 1 dozvoljava upotrebu obe forme. Znai BU moe biti prikazan tako to ete najp navesti prihode, potom rashod, i kao razliku ete dobiti rezultat. I ako bi se posmatralo po

uestalosti primene ova forma se primenjuje ee u odnosu na drugu formu, formu konta. Nj sam naziv kae, odlikuje se time da se u BU rashodi nalaze nasuprot prihodima. Dakle na levo strani e biti rashodi, a na desnoj prihodi. Ova forma se neto redje koristi. Za formu liste je karakteristino, to to doputa segmetirano iskazivanje rezultata, to znai da moete utvrdjivati rezultat idui po pojedinim slojevima rezultata. Vi znate da se ukupni rezultat preduzea moe ralaniti najmanje na: 186


186/331

5/13/2018


1. rezultat iz redovnih aktivnosti (znai rezultat koji nastaje po osnovu prodaje proizvoda i usluga), 2. rezultat koji je posledica ostalih aktivnosti preduzea (ostalih prihoda i rashoda), 3. rezultat finansiranja, 4. rezultat koji je posledica vanrednih okolnosti. Kada koristite formu liste onda vrlo esto idete na stepenasto pokrivanje rashoda prihodima. P tako, na primer, uopte nije neuobiajeno da se od prihoda od prodaje najpre pokrije nabavna vrednost robe, ili cena kotanja prodatih gotovih proizvoda, jer se dobija bruto domai rezulta koji se naziva jos esto bruto marom. Pa se onda od te bruto mare pokrivaju trokovi poslovanja, i dolazi se do neto poslovnog rezultata. Naravno moete imati drugaiju sadrin Uzmete pa da od prihoda od prodaje pokrijete varijabilne trokove prodatih proizvoda i dodje do kontribucione mare, pa da onda odbijete fiksne trokove proizvodnog funkcionalnog podruja, onda ostale varijabilne trokove poslovanja i da dodjete do neto rezultata. Znai u zavisnosti od toga koje informacije elite korisnicima da pruite, vi ete odrediti kako e taj rezultat biti prikazan u BU. Ali uobiajno minimalno ralanjavanje prihoda i rashoda vri se tako to se izvri razdvajanje prihoda i rashoda najmanje na redovne i na vanredne, a u okviru redovnih prihode i rashode iz poslovnih aktivnosti, i prihode i rashode po osnovu finansiranja

Nain ukljuivanja prihoda i rashoda u BU

Na koji nain se prihodi i rashodi mogu integrisati u BU? Na koji nain ih moete prikazati u BU? Postoje dva principa koja pri iskazivanju prihoda I rashoda moete postovati:

1. bruto princip 2. neto princip Ovo ve znate, i iz principa jasnosti. I sama definicija prihoda u konceptualnom okviru kae da prihodi obuhvataju prihode i dobitke. I to na prvi pogled moe nekoga zbuniti. ta to znai prihode i dobitke? Prihode za one segmente gde se potuje bruto princip kao pravilo za

integrisanje prihodaza u BU, i dobitke gubitke, (aliprincip. gubitak spada u rashode pa naravno ovde nije pomenut) aktivnosti gdeodnosno se primenjuje neto

Primena bruto principa je rezervisana za poslovnu aktivnost . Znai MRS 1 insistira da prihodi i rashodi iz poslovnih aktivnosti budu u bilansu iskazani po bruto principu. To znai d ete uvek morati da prihode i rashode koji potiu iz vae osnovne delatnosti iskaete odvojeno 187


187/331

5/13/2018


Prihode od prodaje gotovih proizvoda i nasuprot tome cena kotanja prodatih gotovih proizvoda, prihodi od prodaje robe i nasuprot tome nabavna vrednost prodate robe. Za prihode i rashode koji nastaju po osnovu prodaje imovine, ukljuujui i prodaju finansijskih ulaganja, za finansijske prihode i rashode doputen je, (ne morate ali moete koristiti) neto princip. ta to znai? To znai da u BU moete iskazati, ne prihode i rashode

nego samo razlikusredstava, izmedju prihoda rashoda.poTako moete reiHOV« imamo dobitke osnovu prodaje osnovnih imamo idobitke osnovu prodaje Dakle viponeete korisniku rei kolika je bila prodajna vrednost HOV, kolika je njihova nabavna vrednost pa koliki je va dobitak. Nego ete samo rei da dobitci od prodaje iznose toliko. Dakle vi ete z iskazivanje takvih transakcija koristiti neto princip. Pa kada se govori o prihodima kae se da oni ukljuuju prihode i dobitke, jer taj dobitak od prodaje HOV je va prihod, jer poveava va rezultat, samo je iskazan po neto principu. Konana odluka o tome da li i u kojoj meri ete primeniti neto princip zavisi od

sastavljaa finansijskog izvetaja. Dakle standard ne kae da morate, on samo kae da moete koristiti neto princip za iskazivanje prihoda i posledica prodaje HOV, imovine, zalihe materijala, ali to nije obavezno. Dakle vi moete i tu primenjivati bruto princip ali imajui u vidu da te aktivnosti nisu posledica osnovne delatnosti preduzea, da iznosi tih prihoda i rashoda nisu toliki da bitno odredjuju iznos rezultata, smatra se da je tu doputena primena ne principa. Za osnovnu delatnost uvek ete ii po bruto principu.

Metode obrauna poslovnog rezultata Postoje dve metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata. Zato su to metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata? Zato to se rezultat koji se utvrdjuje po osnovu finansiranja uvek utvrdju kao razlika izmedju finansijskih prihoda i finansijskih rashoda. Zato to se ostali, tada smo to zvali neposlovni rezultat, uvek utvrdjuje kao razlika izmedju ostalih prihoda i ostalih rashoda Vandredni rezultat je uvek razlika izmedju vanrednih prihoda i vanrednih rashoda. Metode ut samo na nain iskazivanja poslovnih prihoda i rashoda i zato ove metode moemo oznaavati kao metode za utvrdjivanje poslovnog rezultata koji proistie iz osnovne delatnosi preduzea. Dve su osnovne metode koje se mogu koristiti za bilansiranje poslovnog rezultata:

1. metoda ukupnih trokova ili metoda trokova ukupnih uianka 2. metoda trokova prodatih uianka ili metoda prodatih uianka Dve metode koje daju isti rezultat. Znai nije vano koju ete metodu koristiti. Obraunati poslovni rezultat e biti isti. Znai izbor metode ne utie na visinu obraunatog rezultata. ta onda razliito? Razliit je nain prezentiranja, nain iskazivanja poslovnih prihoda i poslovnih 188


188/331

5/13/2018


rashoda. Ta razlika uslovljena je razliitim osnovnim pretpostavkama od kojih polaze ove metode.

Metoda ukupnih trokova ili metoda trokova ukupnih uianka polazi od toga da poslovni rezultat jednog obraunskog perioda treba utvrditi medjusobnim sueljavanjem ukupnih ulaganja koja su izvrena u tom obraunskom periodu sa efektima koji su iz tih

ulaganja proistekli.poinjete Primetitepitanjem da polaznu osnovu ove metode ine ukupna obraun rezultata ta smo u ovom obraunskom perioduulaganja, utroili. dakle To je vi polazna taka. I onda traite ta ste iz tog troenja dobili. Znai kod ove metode polazna osno prvi korak je ta i koliko iznose ukupna ulaganja, zbog ovog ''ukupno'' i metoda je dobila nazi Ukupno troenje ili ukupno ulaganje.

Matoda trokova prodatih uianka ima jednu drugu polaznu taku, a to je kolike smo prihode od prodaje proizvoda, robe ili usluga u ovom periodu ostvarili. Znai polaznu osnovu kod ove metode ine efekti poslovanja iskazani u formi prihoda od podaje. Znai pitamo se koliki su ostvareni prihodi iz osnovne delatnosti, ne ukupni ve iz osnovne delatnosti. Prvi korak je dakle«indetifikujmo kolike smo prihode od prodaje ostvarili prodajom roba, proizvoda i usluga.

Drugi korak kod metode ukupnih trokova je ta su efekti. Znai ako smo ustanovili  smo sve utroili u narednom koraku indetifikujmo efekte tih troenja, ta smo od tih troenja dobili.

A metoda trokova prodatih uianka, ta kae u drugom koraku? Ako su nam ovo

prihodi , koji su to rashodi koje smo morali napraviti da bi ti prihodi bili ostvareni ? Dakle kod ove metode u drugom koraku vi traite samo iznos onih ulaganja koja su morala biti napravljena da bi dati prihod bio ostvaren. Znai ovde ste poli od prihoda i traite njima pripadajue rashode, a kod metode ukupnih trokova ste poli od ukupnih trokova i trazite njima pripadajue efekte. Dakle potpuno su razliiti.

Te dve razlicite polazne osnove imaju za posledicu razlicitu sadrinu prihodne i razliit sadrinu rashodne strane.

Kod na rashodnoj nai eperiodu se (poto se kaeu da s metodeulaganja), ukupnihznai trokova kree od ukupnih svi trokovi koji su strani nastali BU u jednom iskazani form trokova po vrstama. Dakle rashodnu stranu inice trokovi po vrstama koji su nastali i to nezavisno od toga da li se odnose na prodate proizvode ili proizvode koje su jos uvek na lager Dakle ukupni trokovi, znai koliko smo potroili. Na pitanje ta smo potroili u ovom mesec odgovor e biti: trokovi materijala su toliki, trokovi zarada toliki, tr.amortizacije toliki, tr.proizvodnih usluga su toliki i nematerijalni trokovi su toliki, odnosno, trokovi 189


189/331

5/13/2018


neproizvodnih usluga. Dakle vi ete nabrojati ta ste sve potroili. Naveete vrstu vaeg ulagnja u tom mesecu. Pa dakle rashodnu stranu ine trokovi po vrstama.

Kod metode trokova prodatih uianka, ta e biti na rashodnoj strani? Ne svi trokovi koje ste napravili, ve samo trokovi proizvoda koji su prodati. A to znai da e u proizvodnom preduzeu rashodna strana sadrati cenu kotanja prodatih gotovih proizvoda. A

tu cenu kotanja ine: trokovisamo proizvodnje, upraveuidatom trokovi prodaje. Znai na a rashodnoj strani e se nalaziti trokovi trokovi koji su nastali obraunskom periodu, koji su kroz prodaju proizvoda pretvoreni u rashode. Znai ovde e biti rashodi - cena kotanj prodatih, i to je kljuno, gotovih proizvoda, jer cena kotanja neprodatih proizvoda ta sadri Samo trokove proizvodnje. Trokovi prodaje i uprave predstavljaju rashode perioda i terete samo prodate proizvode.

ta e biti na prihodnoj strani kod metode ukupnih trokova? Kod ove metode kada istrazujete efekte, ta moe biti efekat? Odgovor na ovo pitanje zavisi, seate se, kod

proizvodnog preduzea od odnosa prodaje i proizvodnje. Ako su proizvodnja i prodaje jednak to znai da smo sve to smo proizveli i prodali. Kakav je odnos izmedju poetnih i krajnih zaliha u tom sluaju? Iste su. Dakle proizvodnja nije u tom periodu dovela do promene zaliha Zato? Pa zato to je prodata. Krajnje zalihe jednake su poetnim zalihama. Na pitanje ta sm mi dobili od ovog troenja, ta je efekat, kako glasi odgovor? Imamo prihod od prodaje. Dakl na prihodnoj strani bie prihodi od prodaje pod uslovom da je proizvodnja jednaka prodaji. Ukoliko je proizvodnja vea od prodaje, efekat e biti prihod od prodaje, za onaj deo prodaje koji je realizovan i poveanje zalihe za onaj deo proizvodnje koji nije realizovan. Dakle u tom

sluaju vaa ulaganja, u celini nego prodati kojih suzaliha. ta troenja nasta nemaju ova za posledicu samo poto prihodnisu od prodaje su proizvodi dovela i dozbog poveanja Krajnje zalihe e biti vee od poetnih zaliha, i za iznos tog poveanja vi morate poveati prihode, jer treba da date odgovor, ta je rezultat ovih ulaganja? Rezultat je prihod od prodaje + poveanje zaliha. U sluaju kada je prodaja vea od proizvodnje, na prihodnoj strani, ta emo imati? To znai da smo prodali sve sto smo proizveli u tom periodu, i da smo prodali deo zaliha sa kojim smo u taj period uli. Dakle prihod koji ste ostvarili u tom periodu ne potie u celini od ovih ulaganja, ve je delimino ostvaren prodajom proizvoda koji su proizvedeni u prethodnom periodu. Ako elite da dovedete u vezu prihode sa ovim ulaganjima morate ih smanjiti za smanjenje vrednosti zaliha. I otuda e efekat biti prihod od prodaje-smanjenje zaliha. To je sutina metoda ukupnih trokova. Ako ovo na ispitu ne znate odmah kaem, hvala, vidimo se idueg puta. Na zvanini BU je sastavljen na ovaj nain. Promenjen je MRS 22 koji se odnosio na poslovne kombinaije, i u kome je definisan postupak sa goodwill-om. Umesto njega imamo 190


190/331

5/13/2018


standard finansijskog izvetavanja broj 3, dakle novi standard, u kome je tretman goodwill-a promenjen. Goodwill se ne otpisuje, nema amortizacije goodwill-a uopte, ve se vri testiran goodwill-a na obezvredjenje. Taj standard poinje da se primenjuje od 2005 godine. Znai za finansijske izvetaje koji se odnose na 2005. godinu bie primenjen taj standard 3 i goodwill s nee otpisivati. Ja predpostavljam da su razlozi sledeci: 

preduzea, goodwill predstavlja iznos kojiiznad investitor plaa iznadDakle vrednosti imovine ako ona ostvaruje prosene profite. sve neto dok firma ostvaru

te iznad prosene profite, ja kao kupac imam razloga da verujem da ona odrava goodwill koji sam platila. Onog trenutka kada bi visina ostvarenih profita poela pada ja bih imala razloga da vrim otpisivanje goodwill-a. Dakle nema razloga z sistematsko otpisivanje goodwill-a u roku do pet godina ako u tim godinam firma ostvaruje iznad prosecan profit. Ja nemam vrstih dokaza za to, ali to bi mogao b razlog zbog koga se odustalo od sistematskog otpisivanja goodwill-a, dozvolilo s da plaeni goodwill drite u bilansu sve dok firma ostvaruje iznad prosean profi MRS 36 odnosi se i na goodwill pa prema tome, on se bavi obezvredjenjem, ako kada dodje do gubitka vrednosti goodwill-a duni ste da izvrite smanjenje njego vrednosti. Ovde naravno ostaje pitanje kako da odredim za koliko mi se goodwil smanjio. To je sada neto to je preputeno proceni sastavljaa finasijskog izvetaja. Da li odmah otpisati ceo goodwill na teret godine u kojoj je dolo do obezvredjenja, ili to obezvredjenje tretirati postepeno, to je dakle pitanje sastavljaa izvetaja, ali vano je da se tretman goodwill-a promenio. Dakle vratimo se sada naim metodama bilansiranja uspeha. Kod metode trokova prodatih uianka na strani prihoda uvek e se nai prihodi od prodaje a na rashodnoj strani cen kotanja prodatih gotovih proizvoda odnosno nabavna vrednost prodate robe, ako je re o trgovini i trokovi trgovine. Sadrina ovog dela BU zavisi od delatnosti kojom se preduzee bavi. ta e biti poslovni prihodi, odnosno poslovni, rashodi odredjuje delatnost firme.

Ja sam polazila od proizvodnog preduzea do sada, a u trgovini e BU izgledati drugaije. Imaete na strani rashoda osim trokova po vrstama, jo i nabavnu vrednost prodate robe, a na strani prihoda imaete samo prihode od prodaje robe i nee biti korekcije vrednosti zaliha. Zato? Zato to roba nije uiank trgovine. Trgovina ne proizvodi robu, ve je nabavlja radi njene prodaje. Trokovi poslovanja trgovine nastaju po osnovu vrenja usluge prodaje i dakle oni se odnose samo na uslugu prodaje, ali ne i na vrednost nabavljene robe. Zato imate nabavnu vrednosti nabavljene robe + trokovi po vrstama, koji pokazuju ta je sve trgovina utroila da bi robu prodala. Na prihodnoj strani naravno prihod od prodaje.

Kada imate metod trokova prodatih uianka na rashodnoj strani bie nabavna vrednost trgovinske robe, a umesto trokova po vrstama bie trokovi trgovine ili trokovi prodaje. Sadrina dela BU na kome se iskazuju poslovni prihodi i rashodi uslovljena je delatnou. 191


191/331

5/13/2018


ta e biti kod banaka? Na strani prihoda nai ce se prihodi od kamata i prihodi od naknada kao osnovni poslovni prihodi, a na rashodnoj strani rashodi po osnovu kamata, rasho po osnovu naknada i trokovi poslovanja, znai operativni rashodi.

ta bi bilo u jednoj menjanici? Nema zaliha, tako da bi opet imali trokove poslvoanj po vrstama, a na prihodnoj strani prihodi od provizije, to je osnovni poslvoni prihod. Znai jednostavno delatnost je ta koja odredjuje sadrinu tog dela BU.

P rednosti

i slabosti jedne i druge metode

Metoda ukupnih trokova je prikladna za ekonomske analize rentabiliteta preduze i za utvrdjivanje tzv. statistikih agregata. ta se podrazumeva pod statistikim agregatima Pokazateli efikasnosti na nivou drzave: nacionalni dohodak, drutveni bruto proizvod. Kako s

oni utvrdjuju? se utvrdjuju na bazi bilansasagledavate pojedinanih privredu ine preduzea kojaOni u njoj postoje. Stanje privrede napreduzea. bazi stanjeZnai pojedinanih preduzea. Prema tome bilansi pojedinanih firmi slue kao osnova za utvrdjivanje i nacionalnog dohodka i drutvenog bruto proizvoda. Republiki zavod za statistiku obradjuje pojedinane bilanse sa ciljem da utvrdi ove pokazatelje efikasnosti privrede kao celine. I ovaj bilans uspeha je pogodan za to. Zato je pogodan? Zato to prua informacije o ukupnim troenjima. Kako vi raunate nacionalni dohodak? Ukupan prihod - sva troenja, osim trokov zarada koji predstavljaju, zajedno sa vikom vrednosti, deo nacionalnog dohodka. GDP moe takodje utvrditi ako imate BU sastavljen po metodi ukupnih trokova. Imate ukupna ulaganja imate promenu vrednosti zaliha, imate prihode, sve to vam je potrebno. ta se podrazumeva pod ekonomskom analizom rentabiliteta?

Znai moete utvrditi koliko je uee trokova u ukupnim trokovima, odnosno jedna vrsta troka, odnosno rashoda u ukupnim rashodima; jedna vrsta rashoda u odnosu na prihode; koji deo od ukupnih trokova ine trokovi zarada, to mogu da uradim; koliko otpada na trokove materijala ili koliko prihoda koristim za pokrie trokova zarade, to ovde na bazi ovakvog BU mogu utvrditi.

Ako imam utvrdjenu strukturu trokova u nizu sukcesivnih vremenskih periodima, mog pratiti da li se ta struktura trokova menja. Menjae se apsolutni iznosi trokova, ali mene zanima da li uee trokova materijala u ukupnim trokovima raste, pada ili stagnira; kako se kree uee trokova zarada. Ako uradim supstituciju jedne vrste materijala drugom da li e rezultirati smanjenjem trokova materijala u ukupnim trokovima materijala ili nee. Ako smanjim broj radnika ali zamenim jedan broj nekvalifikovanih kvalifikovanim radnicima, zna 192


192/331

5/13/2018


broj radnika je manji ali je kvalifikaciona struktura podignuta, kako je to uticalo na ukupne trokove zarada, da li su oni sada vei ili manji nego to su bili ranije. Znai to vam omogua ovako sastavljen BU. Zatim ovaj podatak koji se odnosio na odnos proizvodnje i prodaje omoguava mi da dokuim u kakvom su odnosu proizvodnja i prodaja bile, im vidim poveanje zaliha ta

zakljuujem. Da je proizvodnja prodaje. Ako zaliha, zakljuak j obrnut. Naa prodaja je bila veabila od vea nap od proizvodnje. To imam se sve smanjenje moe videti iz ovako sastavljenog BU, tj. sastavljenog po metodi ukupnih trokova.

I dobra strana ove metode je dakle sto omoguava uvid u ukupnu aktivnost preduzea kako onu aktivnost koja se odnosi na prodaju tako i onu aktivnost koja se odnosi na proizvodnju. ak i ako nita ne prodate, to se samo teorijski moe dogoditi, vi ete moi da sastavite BU. Rezultat e biti 0, ali vi ete imati poveanje vrednosti zaliha na strani prihoda, nasuprot njima e stajati ukupni trokovi.

Slabije strane ove metode je da ova metoda omoguava utvrdjivanje rezultata samo za preduzee kao celinu, znai metoda je tako napravljena da ne omoguava da utvrdite rezultat delove preduzea. Zato? Zato to trokove po vrstama uvek pratite na nivou firme. Znai uve se trokovi po vrstama registruju za preduzee kao celinu. A to je nedostatak koji nije mali, je uprava firme ima potrebu da osim to treba da zna koliki je rezultat preduzea kao celine ostvaren, treba da sazna koliki su rezultat postigli pojedini delovi preduzea, koji predstavljaju tehniko-tehnoloki zaokruene celine i koje imaju svoje proizvode. To ne mogu ako imam metodu ukupnih trokova. I ta tvrdnja da ova metoda ne trai razvijen obraun trokova«. On moda ne trai razvijen obraun trokova kao metoda prodatih uianka, ali ne moete obraunati rezultat primenom metode ukupnih trokova ako nemate razvijen pogonski obrau Zato? Pa zato to vam pogonski obraun mora rei cenu kotanja. Kako ete utvrditi promen vrednosti zaliha ako ne znate cenu kotanja nedovrene proizvodnje, odnosno cenu kotanja gotovih proizvoda. Dakle vi morate i za potrebe ove metode imati organizovan pogonski obraun koji e vam dati podatke o tome kolika je vrednost trajnih zaliha. U tom smislu ja ne bih mogla da prihvatim trvdju« Znate, prednost ove metode je to to ne mora da ima razvijen pogonski obraun« Nije moramo imati pogonski obraun. On moda moe biti manje detalja

ali pogonski obraun ima toliko drugih zadataka, i toliko ima drugih razloga zbog kojih treba imati pogonski obraun u proizvodnom preduzeu da je ovo«ne treba nam ba za bilansiranj uspeha toliko detaljno« razlog koji moe biti zanemaren kada je u pitanju razvoj pogonskog obrauna.

Metoda trokova prodatih uianka. Naravno ova metoda ima one prednosti koje predstavljaju mane metoda ukupnih trokova, i one mane koje su prednosti metode ukupnih 193


193/331

5/13/2018


trokova. Metoda trokova prodatih uianka ima tu mogunost da vam obezbedi obraun rezultata po uim organizacionim delovima, jer su vam rashodi iskazani u formi cene kotanja proizvoda. Prema tome ona ak omoguava da za svaki pojedinani proizvod obraunate doprinose prezultatu. Jednostavno prihodi od prodaje tog proizvoda minus njegova cena kotanja dae vam rezultat koji taj proizvod donosi, to naravno metoda ukupnih trokova ne moe. Ali odmah zatim sledi prigovor«da, ali iz BU sastavljenog po toj metodi vidimo samo aktivnost preduzea na podruju prodaje, mi ne vidimo ta se dogadja sa proizvodjom u preduzeu, jer se odnos izmedju proizvodnje i prodaje iz ovakvog BU jednostavno ne vidi. Vi ne moete sastaviti BU po metodi trokova prodatih uianka ako prodaje nije bilo, jer proizvodnja kao dogadjaj ne utie na BU sastavljen po ovoj metodi. Ne vidite ukupna ulaganj vidite samo ona ulaganja koja su dovela do prihoda. I zato ta metoda ne omoguava obraun drutvenih agregata. Kako se onda koristi? Pa lepo kada koristite tu metodu onda dajete dodat podatke koji su potrebni da bi se statistiki agregati utvrdili. Znai onda imate jednu potrebu z pruanjem dodatnih informacija da bi se ta slabosta otklonila.

Posto i jedna i druga metoda daju isti rezultat, ja uvek sugeriem da kada budete vodili firmu utvrdjujete rezultat po obe metode. Vi ete za potrebe eksternih korisnika pripremati BU po metodi ukupnih trokova, a za upravu preduzea po metodi trokova prodatih uianka. Jednostavno ete u onu klasu 9, u onaj pogonski obraun, iz finansijkog knjigovodstva preneti prihode i imaete sve podatke potrebne za obraun rezultata po metodi trokova prodatih uianka. K oja

od metoda se vie u svetu koristi? Pa teko je reci. U Evropi je odnos jedne i druge u

zastupljenosti relativno jednak,prodatih istina je uianka, da zemljedok sa anglo-saksonskog govornog podruja radije koriste metodu trokova se u zemljama kontinentalne Evrope e sree metoda ukupnih trokova. Ralanjavanje prihoda i rashoda

Znai koji su to minimalni zahtevi za ralanjavenje koji su postavljenii MRS-om 1. Seate se da MRS 1 odnosi ne prezentaciju finansijskih izvetaja. Kada je re o BU standard zahteva da iskaete prihode, i naravno rashode, koji je rezultat poslovne aktivnosti, trokove finansiranja

koliko u dobitku preduzea, Neka kolikovas iznose rashodi osnovu poreza, koli iznosi dobitak ili uestvuju gubitak iz povezana redovnih aktivnosti. ne zbuni ovopokao rezultat poslovne aktivnosti i rezultat redovne aktivnosti. Zato to redovna aktivnost obuhvata prihode i rashode po osnovu finansiranja, to je redovna ali nije poslovna aktivnost. Zatim koje su vanredne stavke, znai to su vanredni prihodi i vanredni rashodi, zatim manjinski interes. Manjinski interes je deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima. Ova pozicija pojavljuje se samo u konsolidovanom raunu uspeha, znai BU grupe gde se rezultat grupe deli na deo rezultata ko 194


194/331

5/13/2018


pripada veinskim vlasnicima, znai matinoj firmi, i deo rezultata koji pripada manjinskim akcionarima. A manjinski akcionari postoje kada matino preduzee ima veinsko, ali ne i 100% uee u zavisnim preduzeima. Tada se kao vlasnik pored matine firme datog zavisno preduzea javljaju manjinski akcionari. Naravno da ti manjinski akcionari kao suvlasnici zavisnih firmi imaju pravo na deo dobitka i taj deo dobitka koji pripada manjinskim akcionarima iskazuje se kao manjinski interes. I naravno mora se iskazati neto dobitak ili gubitak perioda (u BU). Znai ovo nije redosled informacija, ovo su samo navedene informac koje BU mora da prui. To su minimalne informacije.

izgledaju bilansne eme? MRS 1 ne propisuje bilansne eme, znai ja ne mogu da vam kaem da ema mora da izgleda ovako. To je predlog izgleda po MRS 1. K ako

Ako imate metodu ukupnih trokova imaete prihode od prodaje, i onda e biti navedeni i ostali poslovni prihodi, promena vrednosti zaliha, i navedeni e biti trokovi po vrstama, razlika izmedju prihoda i ovako indetifikovanih rashoda bie dobitak ili gubitak iz poslovne aktivnosti. Ako imate metodu trokova prodatih uianka onda se obino navode prihodi od prodaje, trokovi prodatih proizvoda, bruto dobit, pa onda trokovi uprave i trokovi prodaje, su ukupni poslovni rashodi, i imate dobit odnosno gubitak iz poslovne aktivnosti. Dalje slede ostali prihodi i rashodi. Znai ja sam ovde samo dala deo BU koji se odnosi na poslovne prihode i rashode. Od

ega zavisi visina rashoda? Od primenjeni pravila procenjivanja. A visina prihoda?

Od prodajnih cena, od obima izvrene prodaje i od pravila priznavanja. Jedna visina e biti ak primenjujete princip fakturisane realizacije, druga ako primenjujete princip naplaene realizacije, a trea ako primenjujete princip proizvedenih uianka. Zavisi od toga koji trenutak realizacije izaberete. Ponekad ete u jednom istom BU imati i princip naplaene i princip fakturisane realizacije.

195


195/331

5/13/2018


Utorak, 14. decembar 2004.

BILANSNA POLITIKA

Bilansna politika je vana jer ete vi u svom poslu uestvovati u sprovoenju bilansne politike. Preduzee, da bi realizovalo ciljeve koje postavi, formulie svoju poslovnu politiku. U stvari poslovna politika izraava ciljeve i instrumente kojima e biti realizovani ciljevi preduzea. Poslovnu politiku formulie uprava preduzea. Ukupna poslovna politika preduze deli se na parcijalne politike. Tako razlikujemo politiku nabavke, politiku prodaje, politiku proizvodnje, politiku finansiranja, politiku zapoljavanja. Dakle ukupna poslovna politika se dezintegrie na poslovne politike pojedinih funkcionalnih podruja. K

akav je odnos izmeu poslovne politike preduzea kao celine i parcijalnih politika? Sasvim je izvesno da su parcijalne politike preduzea podreene poslovnoj politici preduzea Odnosno da parcijalne politike svoje ciljeve izvode iz poslovne politike preduzea. Ciljevi parcijalnih politika moraju da budu usaglaeni sa ciljevima preduzea kao celine. U kakvom

meusobnom odnosu mogu da budu parcijalne politike preduzea? P oto imamo vei broj parcijalnih politika, kako se one jedna prema drugoj odnose?

Tu su mogue dve situacije. Ako su dve parcijalne politike jednake jedna u odnosu na drugu,

one moraju biti ravnopravne. Ja mogu da kaem da je politika prodaje ravnopravna sa politiko proizvodnje, a politika proizvodnje ravnopravna sa politikom nabavke. One mogu biti i u drugom odnosu. Moe se dogoditi da je neka parcijalna politika podreena drugoj parcijalnoj politici. Moemo rei sasvim opravdano da je politika nabavke podreena politici finansiranja Zato? Jer ne mozete nabavljati nita dok para nema.

Bilansna politika predstavlja parcijalnu politiku koja ima staus podreene bilansne politike. O je podreena politici finansiranja, politici objavljivanja i poreskoj politici. ta je bilansna politika? ta ini bilansnu politiku? Bilansna politika predstavlja aktivnost svesnog uobliavanja godinjeg obrauna preduzea s ciljem da se kod korisnika izvetaja stvori nameravana (eljena) slika o finansijskom i prinosnom poloaju preduzea. Dakle ta ja elim da postignem bilansnom politikom? 196


196/331

5/13/2018


Ja elim preko finansijskih izvetaja, koristei bilansnu politiku da nametnem eksternim korisnicima sliku o preduzeu onakvu kakva po mom miljenju ona treba da bude. Sad ete v naravno rei, sve do sada ste nam vi priali o nekim pravilima, pa standardima, pa mora se ovako, mora se onako, a sada kaete da postoji politika koja vri svesno uobliavanje godinji obrauna. Zar to nije kontradiktorno? Nije, jer se to uobliavanje vri samo u okvirima koje daju standardi, odnosno pravila bilansiranja. Dakle, svesno uobliavanje ne moe prei okvire postavljene standardima, odnosno pravilima . P a

kako onda moemo voditi bilansnu politiku ako imamo pravila?

Moemo zahvaljujui postojanju pravu izbora. Postojanje prava izbora u bilansiranju i procenjivanju omoguava upravi preduzea da ciljeve finansijskog izvetavanja malo prilagod da u tom prostoru koji joj je ostavljen realizuje bilansnu politiku.

Bilansna politika se oznaava vrlo esto kao kvazi politika. ta je odlika svake politike?

Kada imate recimo politiku nabavke, vi morate definisati ciljeve. ta mogu biti ciljevi nabavk Ciljevi politike nabavke su da se sirovine nabave u kvalitetu i koliinama potrebnim za obavljanje poslovnog procesa po cenama koje su to je mogue nie. To bi deskriptivno bio c politike nabavke. Kako emo to ostvariti? Pa bi sad tamo stajalo: koji su instrumenti (prikupljanjem ponuda, uspostavljanjem okvirnih ugovora sa dobavljaima itd), to oni koji predaju menadment znaju bolje od mene. P olitika

bilansa nema svoje ciljeva. Zato? Zato to ciljeve politici bilansa daje uprava preduzea. Politika bilansa kao parcijalna politika nema svoj cilj, ve je njen cilj podreen cilju preduzea, izvodi se iz cilja preduzea.

Primera radi, ako je cilj preduzea da u narednoj godini privue to je mogue vie dodatnog kapitala, kakav cilj e iz tog cilja preduzea biti dodeljen bilansnoj politici? Da bi mogli da dobijemo to vie dodatnog kapitala, kakav treba da bude finansijski i prinosni poloaj preduzea? Finansijski poloaj mora biti predstavljen tako da je dovoljno dobar da privue

investitore, prinosnikako poloaj da akcionare, bude dovoljno dobar,da alizadrite ne previe. vi da pokaete imate visok adobitak, etetreba ubediti ako elite deo Ako dobiti, je to d neophodno? Jedino ako pokaete da je finansijski poloaj slabiji ili treba nam dodatni kapital, kako emo ga pribaviti? Ako elimo iz eksternih izvora, moramo predstaviti dobrim i finansijski i rentabilitetni poloaj. Ako elim da dodatni kapital pribavim zadravanjem dobiti ta moram da uradim? Moram da finansijski poloaj predstavim slabijim da bi ubedila, da bi dobila argumente, da kaem akcionarima sluajte mi imamo dobru zaradu ove godine ali 197


197/331

5/13/2018


pogledajte na finansijski poloaj nije sjajan, da bi se on popravio nemojte traiti visoke dividende, dopustite da najvei deo dobitka zadrimo u firmi.

Dva cilja ako se realizuju na dva razliita naina, zahtevae dve razliite bilansne slike i zato kaemo da bilansna politika svoje ciljeve izvlai iz ciljeva preduzea kao celine. I poto ciljev firme definie menadment odnosno uprava, onda uprava definie i ciljeve bilansne politike. I

poto nema svoje ciljeve, onda seciljeve, bilansna politika definie kao kvazi politika. Daklekojima  raunovoa ne moe da definie raunovoa moe samo da bira instrumente zadate ciljeve realizovati i to je ono to bilansnu politiku razlikuje od ostalih parcijalnih politika. Na kom podruju finansijskog izvetavanja se primenjuje bilansna politika?

Na dva podruja: eksternom i internom. Pod eksternim podrujem finansijskog izvetavanja s podrazumeva ono podruje koje obuhvata korisnike finansijskih izvetaja koji se nalaze izvan preduzea, koji svoje informacione potrebe zadovoljavaju preko izvetaja opte namene. A da podruje internog izvetavanja uprava perduzea, odnosno svi oni korisnici koji mogu dobiti podatke koji su pripremljeni specijalno za zadovoljenje njihovih informacionih potreba. I sada kada je potrebno prepoznati koje je od ova dva podruja na kome deluje bilansna politika, do odgovora nije teko doi. Poite od toga, pred kim mi elimo da se predstavimo drugaiji neg to stvarno jesmo, pred samim sobom ili pred nekim drugim? Mi elimo nekom drugom da nametnemo sliku o sebi kako elimo da nas drugi vide, prema tome jasno je da je podruje na kome deluje bilansna politika podruje eksternog finansijskog izvetavanja. Za potrebe intern finansijskog izvetavanja neemo koristiti bilansnu politiku, ve e informacije biti pripremljene bez uticaja bilansne politike.

Ako se posmatra aspekt na koji deluje bilansna politika, onda se moe govoriti o materijalnoj bilansnoj politici, mada je to uvek i jedno i drugo, teko je napraviti vrstu podelu i rei sada delujemo samo na formu, a sad samo na sadrinu, uvek delovanjem na formu mi u nekoj meri odreujemo i sadrinu i obrnuto. Ali ako bi smo posmatrali da li se bilansnom politikom prevashodno utie na formu ili na sadrinu finansijskih izvetaja, onda bi smo mogli govoriti formalnoj i o materijalnoj bilansnoj politici. Ali tu kaem nije granica otra, ne moete rei

ovim bilansne politike mi delujemo samo podruje, na formu,onda im vi odredite formu ste u velikojmerama meri odredili i sadrinu. Ako smo odredili smo u velikoj meriviodredili predmet bilansne politike. Rekli smo da je podruje na koje deluje bilansna politika, podruje eksternog finansijskog izvetavanja.

Za potrebe eksternog finansijskog izvetavanja mi sastavljamo godinje izvetaje: bilans stanj bilans uspeha, izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, izvetaj o novanim tokovima i 198


198/331

5/13/2018


napomene uz finansijske izvetaje. Svi ti izvetaji, svi ti delovi godinjeg obrauna su sasvim izvesno predmet bilansne politike.

Redovan godinji obraun (godinji i polugodinji koji je namenjen eksternim korisnicima) je neosporno predmet bilansne politike. Ostaju neke dileme da li osim redovnog godinjeg obrauna i nezavisno od toga da li se on odnosi na pojedinanu firmu ili na neko drugo

preduzee, nezavisno toga da li govorimo o pojedinanom o konsolidovanom godinjem jo od neki izvetaji koji su predmet bilansneilipolitike? obraunu, postoje

Znate da postoje i specijalni bilansi i da se oni sastavljaju povodom odreenih dogaaja u ivotu preduzea, nema redovnosti u njihovoj pojavi i njihovi ciljevi razlikuju se od ciljeva ko ima redovan godinji obraun, ali su namenjeni eksternim korisnicima, kao i to je to sluaj sa redovnim godinjim obraunom. E ta okolnost da su oni namenjeni eksternim korisnicima mo dovesti do toga da budu predmet bilansne politike, ali ne svi. Zato ne svi? Zato to kod onih bilansa kod kojih dolazi do prekida bilansnog kontinuiteta, pa ak i kontinuiteta poslovanja

firme nema potrebe za delovanjem bilansne politike. Sastavljate steajni bilans, ima li tu mesta bilansnoj politici? Nakon toga firma prestaje da postoji, vi nemate nikakvih ciljeva, nema ta sad nekom treem da priate ovako je, onako je, morate predstaviti tano kako ste sproveli, kakva je situacija pre steaja, koje su promene toko steaja i kako je taj steajni postupak doveden do kraja. Isto vai i sa likvidacionim bilansom.

Neto drugaija je situacija sa bilansima koji se sastavljaju povodom dogaaja nakon kojih preduzee nastavlja sa poslovanjem, recimo sa bilansom fuzija. Fuzija je postupak spajanja dv

firme u jednu ili pripajanja jedne firme drugoj ve postojeoj. Kada sastavljate bilans fuzije vi stvari odreujete vrednost, sastavljate bilanse preduzea koja u fuziju ulaze i njihovim pripajanjem dobijate bilans firme koja nastaje fuzijom. Od vrednosti koje unesete u pojedina bilanse zavisi vrednost imovine i obaveza u tom novom bilansu koji e nastati njihovim saimanjem. A od te vrednost zavise budui rashodi firme, jer seate se da odreivanjem vrednosti imovine mi u stvari determiniemo visinu buduih rashoda, pa prema tome i budui rezultat. Dakle naa odluka o tome kako emo procenjivati imovinu u bilansu preduzea koja uesnici u fuziji ima za posledicu razliitu visinu rezultata u budunosti. Ja kao sastavlja

bilansa to znam, mi jenalaze, cilj da taj rezultat u budunosti budei preko vii, jatoga u otkriti latentnefuzije rezerve koje seauako imovini podii u vrednost imovine podiisve rashode i dovesti do iskazivaja nieg rezultata. Ukoliko to ne elim ostaviu imovinu iskazanu po knigovodstvenim vrednostima. Neu otkrivati latentne rezerve, ili neu otkrivati u punoj meri i onda e rashodi biti nii, a rezultat vii. Tu postoji mogunost da sastavlja finansijskih izvetaja na zahtev uprave sprovede odreenu bilansnu politiku. Primenom odgovarajuih doputenih pravila bilansiranja utie na bilansnu sliku u budunosti. I im takva mogunost 199


199/331

5/13/2018


postoji, a postoji i interes, onda kaemo da takav bilans moe biti predmet bilansne politike. Slino e biti kod bilansa razdvajanja, kod bilansa promene pravne forme. Znai to su specija bilansi kod koji postoji mogunost i potreba sprovoenja bilansne politike. Da li poreski bilans moe biti predmet bilansne politike?

Poreski bilans je redovan bilans koji je okrenut dravi, odnosno poreskoj upravi. Dakle uslov je okrenut eksternim korisnicima je ispunjen i nalazi se u podruju eksternog finansijskog izvetavanja.

Ono to je dugo vodilo stavu da poreski bilans nije predmet bilansne politike bila je injenica se on sastavlja na bazi poreskih propisa, da su za sastavljanje tog bilansa relevantni propisi ko se nalaze u zakonu i da preduzee nema tu slobodu da procenjuje drugaije nego to poreski zakon kae. To meutim i nije ba tako do kraja. Nije, prvo zbog toga to se poreski bilans dobija korigovanjem poslovnog bilansa. Dakle ne vodite vi knjige ijim se zakljukom dobija poreski bilans. Vi sastavite poslovni bilans uspeha, a onda korigovanjem poslovnog bilansa uspeha, tako to procenjivanje prilagoavate zahtevima poreskih propisa prevodite ga u pores bilans.

Ako se u poslovnom bilansu primenili degresivnu metodu, a otpisivanje ste vrili primenom 2 linearne stope, poreski propisi kau doputena je primena degresivne metode, ali ne po stopi veoj od dvostruke linearne, ak ste i istu metodu primenili, jedino ste primenili viu stopu otpisivanja. ta ete sada uraditi? Za poterbe poreskog bilansa amortizacija mora biti obraunata najvie po 2 linearne stope, znai morate izraunati kolika je amortizacija po 2

linearne stope, izraunati razliku amortizacije obraunate po 2.5 i ove obraunate po 2 linearn stope i za tu razliku poveati dobitak iskazan u poslovnom bilansu.

Ako ste negde obrnuto uradili, pa ste neto tretirali kao rashod, a poreski propisi kau da to moete aktivirati, onda bi trebalo da za taj iznos koji je tretiran kao rashod poveati poslovni bilans. Poslovni bilans je neosporno pod uticajem bilansne politike. Ako se pozicije iz poslovnog bilansa preuzimaju nepromenjene u poreski bilans, da li onda moemo da tvrdimo onda poreski bilans nije pod uticajem poreske politike? Postoji jo jedan razlog. Postoji takozvana odluka merodavnosti o kojoj smo govorili kada samo radili naelo merodavnosti poslovnog za poreski bilans. Ako poreski propisi uslovljvaju korienje odreenih preskih olakica primenom odreenih pravila ili naina bilansiranja ve pri izradi poslovnog bilansa onda je moja odluka da li u da koristim odreenu poresku olakicu ili ne. Ako mi posledice takvog bilansiranja, kakve ja moram uvaiti da bi iskoristila tu poresku olakicu ne odgovaraj imam neke druge ciljeve, ja u se odrei korienja poreske olakice i bilansirau onako kako to elim. Ako mi takve olakice na smetaju i elim da ih koristim, ja u to uraditi. im uprava 200


200/331

5/13/2018


ima mogunost da bira hoe li ili nee koristiti poresku olakicu, hoe li ili nee u vezi sa tim prihvatiti odreeni nain bilansiranja, onda opet moemo govoriti o bilansnoj politici. I tu su dva razloga zbog kojih se poreski bilans smatra predmetom bilansne politike. ta su ciljevi bilansne politike? ta uprava moe da odredi kao cilj sastavljima finansijskih izvetaja? K akva je uloga raunovoe kada su u pitanju ciljevi bilansne politike?

Ve sam rekla da konanu odluku o tome kako bi trebalo da izgledaju finansijski izvetaji donosi uprava preduzea u zavisnosti od poslovno-politikih ciljeva, da se ti ciljevi bilansne politike saoptavaju sastavljaima, a oni onda biraju instumente kojima e ih realizovati. U fa definisanja ciljeva bilansne politike treba da uestvuje i raunovoa. Odabir ciljeva ne sme i n treba da bude preputen iskljuivo menadmentu. Iz prostog razloga to uprava vrlo esto ne zna mogunosti koje stoje na raspolaganju za realizacilju ciljeva. Raunovoa ne uestvuje u donoenju odluke. On treba da bude prisutan da bi mogao da pomogne upravi da definie ciljeve koji su dopustivi i ciljeve ija realizacija je mogua. Mi nemamo interesa da definiem

ciljeve koji nisu dopustivi. I nemamo interesa da definiemo cilj koji je dopustiv, a koji ne moemo da ostvarimo. Jeste, to je dopustivo, ali nema naina da mi na bilans napravimo tako kako hoemo. Uloga raunovoe je upravo da pri izboru ciljeva pomogne upravi da definie ciljeve koji su i dopustivi i ostvarivi. A ta uprava moe sve traiti od raunovoe, ta ona moe postaviti kao cilj bilansne politike U zavisnosti od toga u kom podruju su ciljevi locirani, mi razlikujemo ciljeve koji se nalaze podruju finansiranja (finansijsko politiki ciljevi) i ciljeve u podruju politike objavljivanja ili publiciteta.

Kada je re o ciljevima bilanse politike koji se nalaze u podruju finansiranja, onda se ti cilje mogu vezati za politiku raspodele ili politiku oporezivanja.

Politika raspodele predstavlja jednu parcijalnu politiku, veoma vanu i bilansna politika je podreena politici finansiranja, a u okviru nje politici raspodele. ta definie politika raspode Politika raspodele definie 2 stvari. Prvo, kakav e biti odnos izmeu iskazanog i ostvarenog rezultata, i drugo, kako e iskazani rezultat biti deljen na vlasnike i na rezerve. Preduzea nika ne iskazuju do dinara rezultat koji je ostvaren u tekuem obraunskom periodu. Ona uvek nastoje da iskazani rezultat odstupa od ostvarenog. Bilo tako to e iskazati rezultat koji je ni od ostvarenog ili malo vii.

U voenju politike raspodele preduzee se moe opredeliti za dva koncepta. Jedan je koncept iskazivanja stabilizovane visine dobitka i koncept stabilizovanih dividendi , a drugi koncept je poznat kao koncept odreenih ruku. 201


201/331

5/13/2018


Prvi koncept ima dosta pristalica zato to eksteni korisnici pre svega vlasnici preferiraju preduzea kod kojih mogu sa prilino visokim stepenom pouzdanosti proceniti visinu dividen koje e ostvarivati iz perioda u period. To im omoguava da lake planiraju visinu svojih prihoda, visinu priliva gotovine i na taj nain lake upravljaju svojom sopstvenom poreskom politikom. Preduzea takoe daju prednost politici stabilizovanog dobitka odnosno dividendi, jer i sama tada mogu da planiraju svoje obaveze prema akcionarma po osnovu dividendi, visin likvidnih sredstava koju po osnovu isplata dividendi moraju obezbediti, visinu poreza koji e platiti dravi koji se obraunava na prilino ujednaenu visinu dobitka i firme koje iz perioda period iskazuju stabilan iznos dobiti, to su one koje i postojeim i potecijalnim investitorima ulivaju vie poverenja i privlae vei broj investitora, jer ipak veina ljudi daje prednost sigurnosti u odnosu na profitabilnost. Vei broj nas ide sledeim rezonima, bolje mi je da dobjem stabilnu dividendu ili da ulaem u preduzee koje kontinuirano raste, nego da ulaem firmu koja jedne godine iskae visok dobitak, a idue godine je taj dobitak znatno nii, ne zna ta me eka tree godine, dakle nisam spremna na tu vrstu iznenaenja od preduzea u koje sa

investirala i radije se opredeljujem za ovo. Naravno ima onih koji vole da se kockaju i koji e opredeliti da ulau u firme sa jako brzom stopom rasta i velikim rizikom. To je sada malo stva toga kako smo strukturirani kao osoba ili stvar procene. Kada izaberete koncept stabilaizovanog dobitka i stabilizovane dividende, naravno tu sada imate opet dve mogunosti, da li ete voditi politiku nominalno ili realno stabilizovane dividende i dobitka.

U veini sluajeva preduzea se opredeljuju, ako posluju u monetarno nestabilnim uslovima z

politiku realnog dobitkauslovima, i stabilnosti realne vrednosti dividende. Zato todobitka ako poslujete u monetarno nestabilnim a pridravate se koncepta nominalnog i nominalnih dividendi, onda realno firma i vlasnici gube jer u monetarno nestabilnim uslovima nominalni rezultat je uvek precenjen, a ako odravate nominalno istu dividendu onda e vai akcionari dobijati realno sve manje i nee biti zadovoljni.

rugi koncept, politika odreenih ruku ili koncept odreeniih ruku-ve sam naziv upuuje na da se preduzee ne opredeljuje da iz perioda u period vodi politiku stabilizovane dividende i dobitka, ve naprotiv da je njegova politika da e visinu iskazane dobiti odrediti prema situac D

koja bude postojala u trenutku kada ta dobit bude utvrivana. Neemo unapred nita utvrditi, ostaviemo da vidimo kakva e biti situacija sa naom konkurencijom, porezima, kolike e nam biti porebe za sredstvima za razvoj preduzea, pa emo u zavisnosti od svega toga odrediti koliki e biti iskazani dobitak. Ako poreske stope bu nie, moemo iskazati neto vei dobitak jer emo u tom sluaju moi da podnesemo taj pores teret koji nastaje iskazivanjem vee dobiti. Podignu li poreske stope iskazaemo nii dobitak, 202


202/331

5/13/2018


bi smo smanjili poreski teret. Ako elimo da idemo u razvoj firme, ne moemo privui dodatn kapital, akcionari nisu spemni da se odreknu dividendi na koje smo ih navikli, moramo formirati latentne rezerve, pa e iskazani dobitk biti nii od ostvarenog dobitka. Ako naa konkurencija iskazuje visoke dobitke, isplauje visoke dividende, onda emo im se prilagodit ne moemo biti loiji od njih. Odluka o tome koliki e biti iskazan dobitak po ovom konceptu zavisi od trenutne situacije, od okolnosti koje postoje u trenutku kada se visina dobitka utvru Kada sam pominjala utvrivanje stabilaizovanog dobitka i politiku odreene ruke, pominjala sam latentne rezerve. Latentne rezerve se pojavljuju upravo kao instrument koji raunovoe koriste da bi realizovali ovu politiku (politiku raspodele).

Kada imate visok dobitak formirate latentne rezerve, kada imate nii razlaete ranije i na taj nain uspevate da iz perioda u period iskaete prilino ujednaenu visinu dobiti. To ne bi bilo mogue bez korienja latentnih rezervi.

Drugo podruje u okviru finansiranja kojim se bavi bilansna politika i gde mogu biti locirani ciljevi bilansne politike je podruje poreza. Podruje poreza e sve vie biti na znaaju i verovatno e se neki od vas opredeliti da im profesija bude poreski savetnik. Zanimanje je vrl cenjeno, dobro plaeno u svetu i predpostavlja dosta znanja i da svojim klijentima dajete uslu u pogledu naina na koje treba da vode svoje poslove, da sastavljaju svoje finansijske izvetaj da bi plaali porez to je mogue nii, ne da bi prevarili dravu, nego da bi u okviru moguno koje zakon daje iskoristili sve povlastice koje se nude i platili to je mogue nii teret. Poreska politika firme takoe dobija na znaaju, dakle preduzea e sve vie panje posveivati porezima koje plaaju i nastojati da plate sve to moraju, ali da nikada ne plate vie nego to moraju. Kada je re o poreskoj politici, bilansna politika tu moe dobiti dva zaduenja. Jedno je da se merama poreske politike ostvare utede u porezu, a drugi da se izvri odlaganje poreza na budue obraunske periode.

Prvi cilj utede nije lako ostvariti. Uteda znai da vi trajno izbegnete plaanje poreza, ne na nain da to predstavlja prekraj, nego da vodite bilansnu politiku da poreski teret trajno smanjite. Da bi ste to mogli morali bi ste imati mnogo informacija, koje bi bile vezane za visin dobitaka koje ete ostvariti u budunosti, koje bi bile vezane za prognoziranje poreske politik drave. ta e drava raditi, da li e ona zadrati poresku stopu 20% koliko je danas na dobit, li e moda zadrati poresku stopu od 20% a onda vriti diferenciranje visine stope u zavisnos od visine ostvarenog dobitka, ili e moda podii poresku stopu. Mi to ne zanmo, ali da bi sm mogli ostvariti utedu u porezu morali bi smo upravo imati sposobnost da predvidimo kretanj 203


203/331

5/13/2018


visine poreskih stopa na dobit preduzea i zato se uteda oznaava kao vrlo poeljan i kao vrl teko prevaljiv cilj bilansne politike.

rugi mnogo dostupniji, a ne manje vaan cilj je odlaganje poreza na budunost. Bilansna politika moe doprineti tome da se poreski teret odloi na budue obraunske periode. Zato j to poeljan cilj? Zato to odlaganjem poreza vi u stvari plaeni porez, zadrani porez koristite D

kao jedan beskamatni neoporezovani izvor sredstava. Kako moemorezultata, izvriti odlaganje porez na budue obraunskeiperiode? Time to emo izvriti podcenjivanje time to emo iskazati rezultat niim nego to on zapravo jeste. Koristiete sva doputena bilansno politika sredstva da to ostvarite. Ako nam nude linearnu i degresivnu metodu, izabrae okolnosti, ako nam nude FIFO metodu i metodu prosene cene, izabraemo metodu prosene cene, a ako nam nude mogunost formiranja rezervisanja, iskoristiu tu mogunost, a kada odreujem visinu rezervisanja u skladu sa naelom opreznosti odrediu rezervisanje malo vie nego to je to objektivno obavezno. Dakle koristiu sve ono to mi standardi doputaju da bi iskazani rezul bio to je mogue nii.

Israivanja su pokazala da se najmanji poreski teret plaa ako vam je dobitak ujednaen iz perioda u period, ako nemate velike oscilacije dobiti. E sad nije uvek lako merama bilansne politike obezbediti da imate iskazanu ujednaenu dobit, udno je ali je tako da ako ste uspeni taj problem postaje jae izraen. Znai ako firma ostvaruje visoke dobitke, a pri tome i imate ono nevoljno razlaganje latentnih rezervi, onda ete morati iskazati ne samo taj visoki ostvare dobitak, nego ete jo morati da iskaete i latentne rezerve koje su se tokom perioda razloile, koje su dovele do rasta dobiti u odnosu na dobit koja bi bila iskazana da razlaganje latentnih

rezarevi nijejedva bilo. kompenzirati Vi moete formirati nove latentne rezerve, ali tim novim latentnimvisoku rezervam moda ete iznos rezervi koji je razloen i moraete da iskaete dobit. Jednostavno nemate naina da dobit iskaete niom nego to je ostvarena i tada se moe dogoditi da platite porez koji e biti vei od svih uteda koje ste postigli. I zato je jako vao da kod sprovoena bilansne plolitike da se on u napred planira, da imate jedan program, da imate naped definisane ciljeve.

Ciljevi o kojima vam govorim moraju biti poznati mnogo ranije nego to je dan bilansa. Neu da mi direktor doe danas i kae: e znate ja hou da na finasijski poloaj bude ovakav. Mogu

da vam kaem, nema anse, to ste morali da mi kaete u junu. Gotovo, sada ne moemo nita. Ciljevi moraju biti unapred postavljeni da bi ste imali vremena da instrumentima koji stoje na raspolaganj realizujete zadati, cilj a neki put neki cilj ne moete da realizujete bez obzira na to kada je definisan, jednostavno mogunosti firme, mere koje firma ima na raspolaganju nisu takve da taj cilj moe biti ostvaren. Neka druga firma moda moe, naa firma ne moe i zato vano da unapred znate ta se oekuje, odnosno kakvu bilansnu sliku elimo da bi smo mogli 204


204/331

5/13/2018


odredimo koje emo instrumente da koristimo da bi smo imali vremena da te mere sprovedem i da onda zadati cilj ostvarimo.

U naoj zemlji naa preduzea politiku objavljivanja gotovo i da nemaju. Naprotiv kod nas je decenijama bila praksa o firmi se van firme ne pria, sve je stroga tajna, to god pitate poslovna tajna, ne moete ni bilans da dobijete. Strano je to to je to i danas. I danas kod nek

firmi, u vam ako rei jepoaljem studente se neko iodlui da uradi radi kod mene diplom rad ja sad pokuavam to mogue da odeobino u nekoako preduzee da neto tamo. Neu da m prepiete iz jedne knjige ili eventualno dve i to je diplomski rad. To nije diplomski rad, to je samo odraeno, ali to nije ono pravo to ja hou da vi kroz izradu rada nauite, da vidite kako izgleda. Zato nemam veliki broj diplomskih. ta da se radi....

I onda mi doe student i kae rekli su mi da je to poslovna tajna. Ne mogu da verujem da je finansijski izvetaj javno neispravan, to je neto to je dostupno svakome, ne moe biti javna tajna. Kada je poeo proces uvoenja trinih kriterijuma u podruje finansiranja i nadam se d

e taj proces biti nastavljen, onda se i odnos preduzea prema politici objavljivanja, prema informacijama koje emituje firma o sebi u javnosti menja i firma ima vei inters da potencijalnim investitoraima, specijalnim kreditorima, zaposlenima, poslovnim partnerima seb predstavi u to je mogue povoljnijem svetlu. Dakle ona ima potrebe da prui eksternim korisnicima informacije o sebi. Naravno najvei deo tih informacija koje interesuje eksterne korisnike nalazi se u finansijskim izvetajima firme i poto nikome nije svejedno kako izgleda oima sveta onda e firma nastojati da preko finansijskih izvetaja i sebe predstavi u to je bo moguem svetlu. Osim to e oblikovati svoje finansijake izvetaje u meri koja je dopustivo, sa formalne i Isaovde materijalne firma treba daJedan odlui o obimu koje ea biti informacija prezentirane. postoje strane, neka dva koncepta. koncept je koncept iskrenosti drugi koncept je koncept diskrecije ili zatvorenosti firme.

Sami nazivi vas mogu uputiti na to da je re o tome da firma treba da bira da li e eksterne korisnike finansijsih izvetaja tertirati kao osobe koje imaju interese koji su indentini sa interesima firme. Ili e na njih gledati kao na osobe iji su interesi naruito u kratkom roku, a je mogue, suprotni intreresima firme, pa da e otuda izvui zakljuak da postoji potreba da s zatiti od onih koji ne misle dobro firmi ili makar ne misle jednako dobro kao to to misli

uprava. Ovaj prvi koncept, koncept iskrenosti polazi od toga da na drugi rok gledano i drava investitori, kreditori i zaposleni imaju za cilj dugorono odranje preduzea. Ako dugorono odranje predstavlja nihov cilj a tebalo bi, (mene interesuje firma koja e da mi plaa porez po veim premijama, a ne firma koja e mi platiti porez sada i nikad vie. Investitore zanima firm ija vrednost stalno raste, zaposlene zanima firma koja im obezbeuje sigurna radna mesta, 205


205/331

5/13/2018


pristojne zarade, poverioce zanima firma koja vraa dugove. ta ako ugase sve firme, kome e davati pare, pogledajte nae banke imaju veliki problem, nemaju kome da odobre velike kredi jer je rizik ulaganja veliki. Ima zahteva koliko hoete al kad pogledate ko vam trai kosa vam digne na glavi. Kako da mu date kredit kad znate da ta firma ima ozbiljnih problema i pitanje dal e ikad da vrati). Dakle interes svih je da privredu ine prave firme koje imaju budunost. Svaka firma pojedinano treba na eksterne korisnike da gleda kao na grupe koje imaju interes koji, kaem na dugi rok, su identini interesima firme. Ako imate takav stav onda ete nastoja da im preko finasijskih izvetaja pruite to je mogue vie inforamacija o firmi. Da im ne uskraujete informacije, da gajite sa njima taj odnos iskrenosti. Ako to radite onda moete oekivati od vlasnika firme, od banke preko koje radite da e vam pomoi i kad naiu tekoe Kada radite dobro reiete sve o svojoj firmi, ali reiete i da imate tekoe u firmi kada te tekoe naiu. I onda moete oekivati od njih jedan kooperativan odnos u prevladavanju tih tekoa. Ovaj koncept kako realizujemo? Realizujemo potpunim potovanjem naela jesnosti zahteva koji se nalaze u konceptulanom okviru u kome do slovce stoji da osim onih

inforamacija za objavljivanje zahteva na kraju svakog standarda, sastavlja mora da objavi i s druge informacije koje su po njegovoj proceni vane korisnicima za donoenje njihovih poslovnih odluka, nema preutkivanja.

Koji deo godinjeg obrauna slui za realizaciju ovakvih ciljeva? Poto su bilansne eme svedene, imaju relativno nizak stepen ralanjavanja, da bi bilansi bili pregledni onda koristim postojanje napomena, odnosno beleaka da bi smo te dodatne informacije objavili i uinili ih dostupnim eksternim korisnicima.

U imate samo , drugaiji pristup, interese, dakle u koliko verujete da vam nikoakcije, ne misli drugisvoje svikoliko oni gledaju kratkorone on e lako da proda svoje ta dobro njega i d briga za moju firmu, neka mi da krediti iako nisam ba naruito dobar, pa ako i ne platim, njegov problem, vano je da ja kredit dobijem.

Dakle ako imate takav pristup, onda ete gledati da eksternim korisnicima pruite samo onoli informacija koliko morate, nita vie od toga. Takav pristup danas ima sve manje pristalica. I ako imate nameru da dugorono vodite firmu, da dugorono radi, ovo nije pristup koji bih vam preporuila. Naravno da postoje inforamacije koje neete rei, pogotovo neete rei vaoj

konkureniji. Kada se neka informacija uskrati, jedino je teta koja bi mogla nastati od objavljivanja informacije, zbog toga to bi tu informaciju saznala konkurencija, opravdanje d informacija ne bude objavljena. Kao i u svemu i u objavljivanju svih informacija, morate imat meru. Postoje neke informacije koje nee biti date na uvid javnosti. Ali one nisu ni relevantne za to. to je vano za mene kao upravu, nije vano za nekog akcionara ili za neku banku. Ali ono to im je vano moram rei. 206


206/331

5/13/2018


Kada je re o drugom konceptu, tu se radi o tome da uskraujete informacije koje su vane za nekoga ko treba da donese poslovnu odluku i preterate li u tome napraviete bilansni delikt.

Evropa je bila sklona da gaji koncept diskrecije u celini, a mi smo to prihvatili. Ovde se narav postavlja jo jedno pitanje osim pitanja obima informacija.

Kod politike objavljivanja, pored obima pitanja informacija koje treba pruiti u finansijskim izvetajima, postavlja se i pitanje vremena objavljivanja. Apsolutno nije sve jedno kada ete objaviti svoje izvetaje. MRS 1 ne odreuje datum kada morte objaviti svoje izvetaje, on samo kae da izvetaji moraju da budu objavljeni. Moete ih objaviti, i veina firmi to danas radi, stavljanjem na svoj sajt, i i na taj nain ih uiniti dostupnim. Trenutak objavljivanja birate sami. Uprava treba da vodi rauna koji je to trenutak kada treba da objavi svoje izvetaje. Raspiete veliku emisiju akcija i pre toga objavite rezultate koji su odlini i poaljete poruku akcionarima vidite kako smo dobri, kupite nae akcije. A ako su rezultati lo hoete li objaviti pre toga? Neete, onda ete malo saekati da oni upiu akcije i onda ete da

kaete da prole godine niste ba sjajno poslovali, ali da je to prolazna pojava u poslovnom ivotu. Dakle uprava mora da odredi kada e biti objavljen izvetaj i to je sastavni deo politike bilansa. Krajnji rok odreuje MRS 1 koji kae da to ne bi trebalo biti est meseci od dana bilansa, naravno da je to predugo. ta e korisnik sa informacijama koje su stare est meseci? Taj termin objavljivanja morao bi biti takav da informacije koje korisnici itaju iz tih izvetaje budu jo uvek upotrebljive za donoenje poslovnih odluka.

K onfikt

ciljeva bilansne politike i putevi njegovog reavanja

Dva razliita cilja bilansne politike mogu se nai u konfliktu i on moe biti u velikoj m uslovljen injenicom da korisnici finansijskih izvetaja imaju razliite informacione potrebe, i daju razliiti znaaj pojedinim informacijama. Interes uprave za objavljivanjem nekih informacija ili uskraivanjem uopte ne mora biti podudaran sa interesima vlasnika. Uprava moe da rezonuje i ovako: iskazaemo zbog manjeg poreza, formiranja latentnih rezervi, radi

razvoja, to je mogue niuak dobit. Vlasnici e modanee rei,biti iskaite to je mogue veu dobit, hoemo visoke dividende. ni meu vlasnicima saglasnosti. Veliki akcionari e m rei, nas dividende ne interesuju, nas interesuje rast firme, rast vrednosti naih akcija,a ne dividenda kao prihod. Mali akcionari e rei (gledajte ta rade ovi u Aranelovcu) mi hoemo dividende, mi od toga ivimo, to predstavlja znaajan prihod. Uprava e moda rei elimo da investiramo, da stvorimo priliku za nove zarade. Poverioci e rei nemojte da investirate, ako vae pare uloite u te zgrade odakle ete vi meni da vratite kredit. Uprava e gledati da iskae 207


207/331

5/13/2018


manji rezultat da bi platila manji porez, drava kao fiskalni organ e rei, ne dolazi u obzir. Iskaite ceo ostvareni rezultat i platite porez. Nii nivo menadmenta i srednji e rei iskaite rezultat koji smo mi ostvarili, nemojte vi tu merama bilansne politike meni da uobliavate rezultat, pa da ja sada nemam bonus na koji inae imam pravo. Pogledajte koliko razliitih interesa a finansijskim izvetajima sve te interese morate zadovoljiti. Taj problem interesa je tu, a vi elite da zadovoljite interese nekih od grupa. Da li moete sve? razliitosti Teko, i imate problem. K ako

da napravim finansijski izvetaj, kako da ga oblikujem a da interesi veine budu zadovoljeni?

A da bilansna slika koju emitujem za veinu bude prihvatljiva, da bude onakva kakva ja elim da me oni vide. Postoji nekoliko naina na koji moete taj konflikt interesa razreiti. Prvi je da prvo uradite rangiranje ciljeva. Pa da kaemo u ovom trenutku nama je cilj da obezbedimo priliv dodatnog kapitala iz eksternih izvora. Zbog toga emo predstaviti dobrim na finansijsk poloaj, dobrim emo predstaviti poloaj rentabiliteta ili polititke. Time to dajem prednost jednom cilju ja znam da rtvujem neke druge ciljeve. Ja znam da u platiti visok porez jer iskazujem visoki rezultat, ali u ovom trenutku meni je vano da investori i poverioci budu vol da mi stave svoj kapital na raspolaganje i to je cena koju sam spremna da platim. U koliko imate dva cilja, moda ak i tri koji su vam jednako vani, ne moete ih zanemariti, morate napraviti kompromis ciljeva. elim da privuem dodatni kapital eksternih korisnika i elim da zadrim dobar deo dobitka. Dva cilja koja mogu biti u koliziji. Ako iskaem visok

profit, dobar finansijski poloaj, akcionari e rei ne dolazi u obzira da mi sada pristanemo na rezerve, gledaj kao sjajno izgledamo, kakve dodatne rezerve, ta e vam. Ako iskaem lo, on nove akcionare sigurno privui neu i ta moram da uradim? Moram da iskaem finansijski poloaj, ne onako dobar kakav bi iskazala da ne elim da navedem akcionare da se odreknu visokih dividendi, ali ni onako lo kakav bi iskazala da je jedino u tom sluaju. Ja moram da napravim finansijski poloaj koji e biti dovoljno dobar da dobijem eksterni kapital i dovoljno lo da ove ubedim da treba da se odreknu visokih dividendi i da formiram rezerve. Dakle, ja pravim kompromis, ni jedan od ta dve cilja nee biti realizovan u punoj meri, ali ja elim da

zadovoljim oba cilja i spremna sam na tu vrstu kompromisa. Neki od konflikata mogu biti ja razreeni izradom posebnih izvetaja . Interni menaeri, nii menaeri imaju pravo-izvinite vodim fabriku vi ste meni poverili sredstva a ja tom fabrikom upravljam i rekli ste da ete mo uspenost meriti prema visini profita. Na doputam da vi sada merama bilansne politike prikaete nii rezultat i da onda kaete e poto vi imate toliki profit va bonus je toliki, a ja sa ostvarila vei profit, ta me briga za vau bilansnu politiku, hou da vi iskaete tano profit ko je ostvaren. Ta rasprava moe biti zavrena tako to e biti reeno, u redu mi emo za eksterne 208


208/331

5/13/2018


korisnike napraviti bilans pod uticajem bilansne politike, a za potrebe nagraivanja unutar firm napraviemo interne bilanse koji nee biti pod uticajem bilansne politike, pa emo tako imati dva bilansa uspeha. Jedan za eksterne, drugi za interne korisnike. A sukob izmeu drave i uprave razreen je kao to znate sastavljanjem poreskog bilansa. Draava je rekla moete vi tamo da raunate ta god hoete ali kada je re o porezu to ete uraditi onako kao ja kaem i napraviete poseban poreski bilans. etvrtak, 16. decembar 2004.

Proli puta sam poela sa vama da radim deo materije koji se odnosi na bilansnu politik i taj deo je vaan bez obzira da li ete raditi u bankama ili bilo gde drugo. Vano bi bilo znate koje mogunosti menadmentu stoje na raspolaganju da izvri makar blago uobliavan finansijskih izvetaja saglasno svojim poslovno-politikim ciljevima. Dramatinih uobliavan u principu ne moe biti mnogo, ali pruene mogunosti naravno da treba iskoristiti budui posledice koje nose informacije, koje sadre finansijski izvetaji, su po preduzee ozbilj Dakle kada neki investitor odluuje da li e uloiti ili nee uloiti u neku firmu, to nije odlu koja samo njega pogaa, to je odluka koja pogaa firmu o kojoj je re. Kada banka odluuje li e odobriti kredti ili ne, naravno da odluka banke da ne da kredit jer je ulaganje rizino, im posledice i po firmu koja je kredit traila. Znai iz tih razloga ne moe biti sve jedno ka izgleda bilansna slika o preduzeu i treba iskoristiti svaku mogunost koja je doputena, da bi ta slika prilagodila poslovno-politikim ciljevima.

Nosioci bilansne politike

Nosioci BP su svi oni koji uestvuju u kreiranju BP. A u kreiranju bilansne polit uestvuje menadment preduzea i raunovoe. Menadment preduzea je taj koji odredju ciljeve BP (na primer, menadment moe da kae mi elimo da nai finansijski izvetaji bu takvi da doprinose realizaciji OVIH poslovno-politikih ciljeva), a na raunovodjama je da ciljeve realizuju, tj. da sprovode bilansnu politiku. Znai, raunovoe ne definiu strategiju, v biraju instrumente kojima e zadati ciljevi biti ispunjeni. Iako je uloga raunovodje podredje menadmentu, ona je znaajna zbog toga to biraju najadekvatnije instrumente za sprovodjen ciljeva. Zato je bitno da preduzee ima dobrog raunovou, jer dobar raunovoa zna koji su instrumenti koji koji e u najboljoj meri doprineti ispunjenju ciljeva. Znai, ako imamo jed instrument na raspolaganju, to onda moe svako. Imamo jedan jedini, pa sad ili emo uraditi 209


209/331

5/13/2018


neemo. Ali kada imate mogunost da izmeu vie instrumenata birate onaj koji ete iskoris u vaoj firmi, onda je vano da je raunovoa dobar. On tada mora da zna posledice prime svakog od instrumenata, i da izabere onaj instrument koji datoj firmi, u datom trenutku nav odgovara. Jer tu nema pravila. Niko vam ne moe rei, kada imate takvu potrebu uvek urad to. Ne mora biti da je to najbolji mogui odgovor. Vaa umenost treba da se sastoji u tome prepoznate instrumente koji vam stoje na raspolaganju, a da onda od tih instrumenata izabere onaj koji za vae preduzee u datom trenutku je najpovoljniji.

Poto se uprave preduzea razlikuju u zavisnosti od toga u kojoj se pravnoj for preduzee vodi, onda kada govorimo o nosiocima bilansne politike, uvek moramo rei za ko pravnu formu to vai. Generalno, to je uprava, ali ta je uprava to se razlikuje.

Kod inokosnog preduzea, naravno, vlasnik je nosilac BP. Znai on je taj koji kreira BP koji e svom raunovoi rei, sluaj, hou da bilans u meri u kojoj je to dopustivo, mogu izgleda tako i tako. Raunovoe, dakle, sprovode zadate ciljeve.

Kada je re o ortakom drutvu, poto u ortakim preduzeima postoji vei broj vlasnik imate situaciju da veina ortaka, ili svi rade u firmi. Ne bi bilo razumno da BP vode svi. Bilo razumno da BP definie jedan od njih, ili da jedan od njih predloi a ostali usvoje predloe BP. Time se postiu utede kako u vremenu tako i u naporu.

Kod drutava kapitala, kao nosioci BP se javljaju najvii organi upravljanja, jer vlasn obino ne upravljaju neposredno (menadment firme ± upravljaka i vlasnika funkcija razdvojene). Oni utiu na poslovanje preduzea, donoenjem nekih stratekih odluka,

upravljanje preduzeem, povereno je menadmentu. Ta uprava firme e definisati ciljeve, ali ti ciljevi morati da budu prihvaeni, ili bar da sa njima bude upoznat nadzorni odbor. Nadzo odbor je, u preduzeu, organ vlasnika. On ima zadatak da titi interese vlasnika. Vlasni naravno zanima kakvu bilansnu politiku vodi uprava preduzea u koje su oni uloili sv kapital. To ih zanima, da kada itaju finansijske izvetaje uoe uticaj mera bilansne politik koje su preduzete pri njihovom sastavljanju.

a) kod D.O.O. nadzorni odbor nema pravo izmene godinjih obrauna. Kada se, znai, godi obraun sastavi u skladu sa ciljevima zadate bilansne politike, nadzorni odbor nema pravo takav godinji obraun menja. Potvrivanje godinjeg obrauna preputeno je skupt vlasnika. Znai, skuptina vlasnika je ta koja potvruje godinji obraun. Zato se pored uprav nadzornog odbora, kod d.o.o. i skuptina vlasnika javlja kao jedan od nosilaca BP.

b) kod A.D. ± nosioci su skuptina akcionara, uprava i nadzorni organ. Uprava kontrol sastavljanje godinjih zakljuaka i podnosi ih nadzornom odboru. Ovde nadzorni odbor im neto izmenjenu ulogu, jer ima mogunost da trai izmenu sadraja godinjeg obrauna ako 210


210/331

5/13/2018


to potrebno i nadzorni odbor zapravo utvrdjuje godinji obraun. Znai on mora de si izjasn tome da li prihvata taj godinji obraun ili ne. Skuptina akcionara odluuje na predl nadzornog odbora o raspodeli rezultata (koliko se raspodeljuje na dividende, koliko ide rezerve, koliki je neraspodeljeni dobitak) i moe vriti usvajanje ukoliko joj to prepusti nadzo odbor. Tada bi skuptina donela odluku o usvajanju godinjeg obrauna, a potom i o raspod dobitka iskazanog u bilansu. Nadzorni odbor ima ulogu organa koji titi interes akcionara ± to odgovorna uloga (u svetu postoji materijalana i moralna odgovornost nadzornog odbora akcionari mogu i da ih tue i da trae nadoknadu)

Dopustivost bilansne politike

Koja su to ogranienja koja se pri sprovoenju bilansne politike javljaju? Znai, o em

moramo voditi rauna kada moramo da utiemo i na izgled i na sadrinu finanijskih izvetaja? Postoje znaajna ogranienja u voenju bilansne poltike. Ta ogranienja se ogledaju postojanju pravila koja moramo potovati. Na tim pravilima izraeni su standardi. Znai, ako bilansiranje nekog dogaaja postoji poseban standard, vi ete pri bilansiranju koristiti na bilansiranja koji su definisani tim standardom. Ako na primer, imate kursne razlike, post MRS 21 koji se naziva ''efekti promena stranih valuta'' i vi ste duni, ne samo da potujete op pravila bilansiranja, nego da primenite reenja koja su sadrana u MRS 21. Ako MRS 21 ka da se i pozitivne i negativne kursne razlike moraju priznati kao prihod, odnosno rashod, preio u kome su nastale, bez obzira na to to naelo realizacije zabranjuje priznavanja nerealizovan dobitaka (a pozitivna kursna razlika koja je nastala, a nije naplaena, jeste nerealizov dobitak) vi ete uraditi kako kae MRS 21. Taj standard je stariji od konceptualnog okvira kome je spomenuto naelo realizacije. Ako ne postoji poseban standard za dogaaje ko bilansirate, onda ete poi od pravila sadranih u konceptualnom okviru.

Ako nam se ovako postave stvari, logino je pitanje gde je bilansna politika? ta moem uraditi? Prostor za sprovoenje bilansne politike postoji u onim sluajevima, kada standa

ostavlja pravo izbora.uraditi Znai, kada se u tada samom standardu za bilansiranje odreenog doga nude opcije (moete ovo ili ovo), se izborom opcije oblikuje godinji obraun. Ta visina imovine i visina rezultata zavisi od toga koju ste od ponuenih opcija izabrali. I to prostor koji bilansista moe da koristi. Merama bilansne politike ne sme biti prekren ni jed standard, i ni jedno pravilo. Bilansna politika se, dakle, mora kretati u tom prostoru koji odreen standardima i naelima. Prekrite li pravilo ili standard, vi ste nainili bilansni deli bilo da ste uradili zamagljivanje ili falsifikovanje bilansa. Zato je jako vano da kada 211


211/331

5/13/2018


utvruju ciljevi, ve tada kaete ovaj cilj se moe realizovati dopustivim sredstvima, ovaj moe pa stoga ne moe ni biti cilj bilansne politike. Znai, ve u izboru bilansnih ciljeva mo se voditi rauna o ogranienjima koja bilansna politika ima.

Drgo ogranienje koje bilansista ima nalazi se u okviru naela kontinuiteta (prvo vezano za injenicu da je irina slobodnog prostora koji je ostavljen raunovoama odree

i MRS). To naelo trai da izsukcesivnih perioda u period primenjujemo na zakonom bilansiranja i procenjivanja u nizu obraunsih perioda,jednom da bi odabrane smo obezbe njihovu uporedivost. Dakle, kada ste jednom izabrali odreeno pravilo za procenjivanje, primer, degresivnu metodu, ona vam ove godine jako odgovara, smatrate da e vam pomoi odloite porez na budue obraunske periode, smatra se da e niim iskazivanjem rezultata b smanjeni apetiti akcionara za isplatu visokih dividendi« vi tog izbora morate da se drite. N moete idue godine doneti drugo reenje, koje bi vam tada vie odgovaralo (npr. linear metodu ± jeste ona doputena, ali ne moete menjati). Da bi ste promenili, mora postoj daleko ozbiljniji razlog nego to je vaa elja da vi u toj godini iskaete veu dobit nego to ostvarena. Dakle potovanje naela stalnosti je drugi ograniavajui faktor u voenju bilans politike.

Da li e taj prostor koji bilansna politika ima u budunosti biti iri ili ui? Ja procenjuj da e doi do suavanja prostora u okviru koga e bilansna politika moi da bude voena. Ve 2004. izmenjeno je 13 MRS, i doneto 5 potpuno novih, a izmene su se gotovo redovno sastoj u ukidanju odreenih prava izbora. To ne treba da nas udi, ako znamo da su MRS instrume za harmonizaciju finansijskog izvetavanja. Ako vi hoete da izvetaji preduzea, ma gde o

bila, meusobno onda harmonizacije se ne moe pruati previe prava Jer ako posto velikibudu broj prava izbora,uporedivi, onda se stepen smanjuje. Zato e uizbora. MRS ostati samo opcije ije bi ukidanje bilo suprotno ciljevima finansijskog izvetavanja. Dakle, ja ne oekuje da e te opcije biti potpuno ukinute, zbog toga to preduzea posluju pod razliitim uslovima moglo bi se tvrditi da ne postoji pravilo koje primenjeno u svim uslovima daje dobre rezulta Potrebno je ostaviti mogunost izbora da bi preduzee izabralo ona pravila bilansiranja koja doprineti realizaciji ciljeva finansijskog izvetavanja, a to znai iskazivati realnu sliku imovin kapitala preduzea. Ako vi, na primer, kaete da je jedina metoda za otpisivanje linearna, on to nije dobro, jer postoji oprema i situacije kod kojih bi apsolutno trebalo primeniti degresiv metodu. Zato ne oekujem da e doi do potpunog ukidanja prava izbora, ali je izvesano da prava izbora da budu smanjena.

Poto ete vi raditi u vremenu primene standarda, morate se naoruati sa jako pu znanja. MRS su jako komplikovano tivo. To su shvatili i u komitetu, pa su novi standardi 2004. koji imaju 10-12 strana praeni dodatkom koji ima 20 strana. U tom dodatku 212


212/331

5/13/2018


objanjava nain na koji treba primeniti paragrafe koji su u tom zakonu sadrani. Zbog toga  postoji jo mnogo promena za koje u ovoj ''kui'' jo niste nita uli, mnogo je vano da nau pravila, jer e vam ona pomoi da lake razumete standard. Nikada vam nisam priala nita tome kako bilansirati isplate koje se vre putem akcija (kada plaam mainu svojim akcijam kada odreujem visinu obaveze prema dobavljaima u broju mojih akcija), ne plaa akcijama, ali visina obaveze zavisi od trine vrednosti akcija, ili kada se isplata dividendi v akcijama« Postoji mnogo dogaaja o kojima niste uli. A samo zato to nije mogue da v nauimo svim dogaajima. Ja zato insistiram na pravilima. Priala sam vam o bilansiran dogaaja koji se dogaaju u najveem broju preduzea, ali ni iz daleka to nisu svi dogaaji kojima ete se vi sresti. Dakle, pri voenju bilansne politike, kljuna stvar je da ne dopustite vas nateraju da sastavite bilans koji e prekoraiti granice koje bilansna politika ima. Jer u to sluaju nije re o bilansnoj politici, to je onda neto sasvim drugo.

Instrumenti bilansne politike

Koji nam to instrumenti stoje na raspolaganju u realizaciji ciljeva o kojima smo govoril

Postoji veliki broj instrumenata, i uvek kada je tako, morate radi njihovog lak izuavanja ozvriti odreene klasifikacije. Ve sam rekla da strategiju bilansiranja defin uprava preduzea. Ona bira ciljeve. A taktiku bilansiranja, izbor instrumenata, vri raunovo odnosno onaj ko sastavlja finansijske izvetaje. Izbor instrumenata zavisi od ciljeva, (znai k ete instrument iskoristiti zavisi od toga ta elite da postignete), vremena koje vam stoji raspolaganju (da bi ste taj cilj ostvarili) i od konkretnog preduzea. To su tri kljuna fakto koja odredjuju koje ete instrumente izabrati, ali se pre toga mora znati koji instrumenti posto Postoji nekoliko klasifikacija:

1. Ako se polazi od raspoloivosti, odnosno od broja instrumenata na raspolaganju realizaciju nekog cilja, instrumente delimo na bilansno-taktike i determinisane instrumen Kada na raspolaganju stoji samo jedan instrument, govorimo o determinisanim instrumentima onda kada su na raspolaganju najmanje dva instrumenta za ostvarenje odredjenog ci govorimo o bilansno-taktikim. Jedan instrument oznaavamo kao bilansno-taktiki, onda ka za realizaciju tog istog cilja imamo na raspolaganju makar jo jedan instrument. Dakle, biram izmeu makar dva. Determinisani instrument je onaj koji moram primeniti jer nemam izbo Znai kada ste u situaciji da za realizaciju nekog cilja imate na raspolaganju samo jed instrument, onda se taj instrument smatra determinisanim. Ja tu nita ne mogu. 213


213/331

5/13/2018


2. Drugi kriterijum za klasifikaciju instrumenata je cilj koji se eli ostvariti. Sa t aspekta sve instrumente delimo na one kojima elimo da oblikujemo finansijski polo preduzea i na one kojima se prvenstveno deluje na rezultat , ali istovremeno i na finansij poloaj. Jasno je zato stoji ovo istovremeno. Postoje, dakle, instrumenti koji deluju samo bilans stanja i oni koji tangiraju i jedan i drugi bilans, i bilans stanja i bilans uspeha. O instrumente mi najee koristimo kada elimo da menjamo rezultat, ali poto ne posto instrumenti koji samo menjaju rezultat, onda moramo prihvatiti injenicu da e taj instrum promeniti i finansijski poloaj. Utoliko nam je izbor tei, jer moda ne bi smo hteli da menjam finansijski poloaj, ve samo rezultat, ali to ne moe. Ako hoemo da menjamo rezult moramo dakle prihvatiti posledice koje primena tog instrumenta ima i po finansijski poloaj.

3. Prema vremenu korienja, tanije prema tome kada te instrumente primenjujete, s instrumente BP delimo na 2 velike grupe - na one koje koristimo pre dana bilansa (a on 31.12.) i na one koji se primenjuju nakon dana bilansa . Poto se broj opcija u MRS smanjuje znai da e sa protokom vremena na znaaju dobijati instrumenti pre dana bilnsa (znai, po se sve manje moe bitno uticati na iskazivanje u finansijskim izvetajima povodom doga koji su nastali, jedini nain da se utie na bilans jeste da se pre dana bilansa izazovu doga koji e bilansnu sliku promeniti u eljenom pravcu). I to je god ui prostor za sprovoen mera ''nakon dana bilansa'' utoliko e se vie koristiti instrumenti politike ''pre dana bilansa'', tu ogranienja nema. Naime, ja mogu da prodam robu bre ili sporije, da urim sa naplatom ne, to nije kanjivo. Ovo znai da ete mnogo ranije morati da znate ciljeve BP, da bi ste im vremena da ove instrumente primenite. Zato se sa pravom istie, da je u uslovima primene MR potrebno mnogo ranije definisati ciljeve i napraviti plan realizacije tih ciljeva. Jer, kada je d bilansa proao, vae mogunosti da bitno utiete na iskazani finansijski poloaj i rentabilitet jako skromni. Ako hoete znaajne intervencije, to mora biti poznato pre dana bilansa.

4. Prema tome kako utiu na godinji obraun, na koji aspekt finansijskih izvet utiu, moemo izvriti podelu na one kojima utiemo na formu i one kojima oblikuje sadrinu bilansa. Ova podela je prilino uslovna, jer kada vi odreujete formu, vi istovreme odreujete i sadrinu. Dakle ako kaem bilans e izgledati ovako, bie u formi liste, i sadra ove bilansne pozicije, ja ne mogu da kaem da sam time odredila samo formu. Ja sam u velik meri tome odredila i sadrinu tog finansijskog izvetaja. Sutina ove podele je da ukae samo to da neki instrumenti deluju preteno na formu, a drugi preteno na sadrinu (preteno ali iskljuivo!).

214


214/331

5/13/2018


Instrumenti pre dana bilansa

Za njima se posee u onim situacijama kada se proceni da instrumenti predvieni deluju nakon dana bilansa nisu dovoljni da bi se realizovali ciljevi bilansne politike. Dakle ka prava opcije ne mogu da vam omogue da finansijski i prinosni poloaj, u finansijsk izvetajima budu prikazani onako kako to vaa uprava od vas oekuje. Tada moete primen instrumente BP pre dana bilansa.

Ovi instrumenti se mogu definisati kao poslovni dogaaji koji se preduzimaju sa cilj da se utie na bilansnu sliku. Znai, ja neto radim, ne zato to moje poslovanje to od me ovog trenutka zahteva, nego zato to hou da posledice tog dogaaja promene moj finansij poloaj, ili moj rentabilitetni poloaj onako kako to odgovara mojim poslovno-politik ciljevima. Hou da kaem da nisu to nikakvi posebni dogaaji, to su poslovi koje vi rad uobiajeno (na primer, ja uobiajeno traim da mi se uradi konverzija kratkoronog u dugoro kredit, kad god sam iz kratkoronog kredita finansirala potrebu koja je dugorona). Ali ako na to odluim zato to hou da prikaem bolji finansijski poloaj, znai ako je to moj mot onda ta promena strukture pozajmljenog kapitala, ima karakter bilansne mere. Jer je m primarni motiv da u bilansu prikaem povoljniji rezultat. Dakle, re je o dogaajima koji biva preduzeti sa namerom da se oblikuje finansijski i prinosni poloaj. Samo taj motiv daje t dogaajima karakter mera bilansne politike. Ako bi ste radili ubraznu naplatu potraivanja, primer, zato to vam trebaju pare, (ne zanima vas u ovom trenutku kakva e biti bilansna slik ona je dovoljno dobra ali vam treba gotovina) to je uobiajeni dogaaj u poslovanju. Ali a time hoete da popravite likvidnost, elim da imamo to vie gotovine na raunu na kra godine, i zbog toga jurite naplatu, onda je to mera bilansne politike.

Ono to je vano znati je da se merama pre dana bilansa moe uticati samo na finansijs poloaj, ili i na finansijski i na prinosni poloaj. Za razliku od njih, mere nakon dana bila uvek utiu i na prinosni i na finansijski poloaj. Dakle, ukoliko se se eli menjati sam finansijski poloaj, to se moe postii samo merama pre dana bilansa.

Koje e se mere koristiti u cilju promene finansijskog poloaja, zavisi od toga ta cilj, u smislu da li da se pobolja ili pogora finansijski poloaj. Jasno je zato neko eli pobolja svoj finansijski poloaj, ali zato bi neko hteo da ga pogora? Na primer, ako elite ubedite akcionare da ne trae dividende, moete malo pokvariti finansijski poloaj, traiti on akcionarima da ostave sredstva u rezervama da bi firma mogla da nastavi da radi. Ukoliko el da privuete dodatni kapital iz eksternih izvora, trudiete se da predstavite solidan finansij 215


215/331

5/13/2018


poloaj, da bi investitori i poverioci imali uverenje da se ne izlau prevelikom riziku ako ula sredstva u vau firmu.

1. Ako je cilj poboljanje finansijskog poloaja, mogu se na primer: a) smanjiti nabavke, povlai i smanjenje zaliha, a to povlai i smanjenje obaveza prema dobavljaima, i time e ne obrtni fond, pri istim dugoronim izvorima biti vei. A neto obrtni fond je jedan od pokazate

finansijskog odnosno solventnosti. se moe intenzivirati napl kvaliteta potraivanja, dobija sepoloaja, vie gotovine, samim tim je i b) brailiisplata kratkoronih obaveza posledica toga je smanjenje kratkoronih izvora u ukupnim izvorima finansiranja, tj. povea se uee dugoronih izvora u ukupnim izvorima. Seate se da je jedan od pokazatelja kojim se meri kvalitet finansijskog poloaja koliko je od ukupnih izvora dugoronog karaktera, ukazuje na sigurnost firme. Firma se smatra sigurnijom ako je uee dugoronih izvora ve c) ako se se uradi konverzija kratkoronih u dugorone obaveze, postiemo isti cilj. Jer, kako moe poveati uee dugoronih izvora? Ili konverzijom krakoronih u dugorone likvidiracijom kratkoronih obaveza, d) moe se uraditi konverzija dugoronih kredita u kapit Naravno, ove mere se mogu sprovesti samo ako na to pristanu poverioci. Ovako popravlja finansijski poloaj jer poveavamo uee sopstvenog kapitala u ukupnom. (seate se da jedan od pokazatelja finansijskog poloaja upravo odnos izmeu pozajmljenog i sopstven kapitala). Ovom merom vi smanjujete pozajmljeni kapital, poveavate sopstveni kapital, i tim po dva osnova popravljate pomenuti odnos. e) moete emitovati i novo kolo akcija. Tako  dobiti likvidna sredstva, sa jedne strane, i poveaete sopostveni kapital, sa druge. Moi  onda moda da isplatite neke dugorone obaveze koje imate, i da na taj nain opet porav finansijsku strukturu. Poto svaka od ovih mera trai vreme, moraju se unapred znati ciljevi da bi se iskoristili instrumenti pre dana bilansa.

2. Ako je cilj da se pokvari finansijski poloaj? Onda se ide na formiranje obaveza, dakle kupovinu, ne vri se isplata obaveza, ak ni onih koje je mogue isplatiti. Odustaje se od no emisije akcija ili se ona odlae (do posle dana bilansa; moete imati sve pripremljeno, saekati novu godinu za akciju kako bi ste prikazali loiji finansijski poloaj).

Ako je cilj uticanje na visinu razultata, razlikuju se mere pre dana bilansa, koje mo doprineti da rezultat bude vii i one koje mogu doprineti tome da on bude nii. Naravno tre

imati u vidu da se time utie i na finansijski poloaj. a) Ako vam je na primer, cilj da ima 1.000.000 din profita na kraju godine, a vi na 6 meseci imate 300.000. Ako bude jo 300.000 drugoj polovini, nema anse da ja merama BP posle dana bilansa napravim 400.000 profita. jednostavno nije mogue. Prema tome, mislite li da imate profit od 1.000.000 moraete u ov preostalih 6 meseci mnogo da radite. Znai morate, prvo, raditi ubrzano na prodaji. Da razliite naine poveate obim prodaje (unapreivanjem kanala prodaje, reklamno 216


216/331

5/13/2018


kampanjom, sputanjem ak cena ako su previsoke...''al o tome neka misle komercijalisti, to njihov posao. Neemo mi kao raunovoe i finansijeri o tome da mislimo''). Naravno, sve o e voditi poveanju rentabiliteta ako su prihodi vei od rashoda, odnosno, ako svaka ta proda donosi dobitak.

b) Ovo studentima ume da bude nejasno ± nabavka materijala po viim cenama. I kako nabav

materijala poplanskoj viim cenama moe da iutie rezultat ove godine. Ako je imate situaciju vod materijal po nabavnoj ceni, imatenasnienje. U meuvremenu dolo do rastadacena tritu u odnosu na vae planske nabavne cene. Ako imate dovoljno materijala na lageru i morate da nabavljate, rei ete ja troim materijal po ranijim cenama, to je u stvari prose cena iz ranijeg perioda. Ako ja hou da pokvarim svoj poloaj, ta mogu da uradim. Tri cene su ve iznad, i verovatno e takve i ostati. Mogu da uem u nove nabavke. Ne treba materijal ba ovog trenutka, ali trebae mi posle dana bilansa, ali ja u sad da kupim. Sada se, zbog toga to su trine cene iznad planskih, javiti prekoraenje. To prekoraenje e anulir ono prethodno snienje. Kada troite materijal u decembru, trokovi materijala e biti vii odnosu na one koji bi bili da tu nabavku niste uradili. Vi ste, dakle, nabavkom uticali na to vam prosena cena po kojoj obraunavate troak materijala bude via.

c) Ako izvrite odlaganje rashodovanja osnovnih sredstava ili rashodujete osnovna sredstv Ako imamo neku mainu za koju smatramo da joj je sadanja vrednost visoka, a mi hoemo iskaemo nii rezultat, onda emo je sada rashodovati i tako umanjiti rezultat. Ili neemo da rashodujemo, jer e njena sadanja vrednost da nam optereti rezultat ove godine. Ostaviemo za narednu godinu, ako elimo vii rezultat. Tada vam niko ne moe rei da niste finansijske izvetaje napravili kako treba.

d) Ako elite da popravite rezultat, odloiete nabavku onih osnovnih sredstava koja se otpisu degresivno, jer se eli izbei uticaj visokih otpisa na rezultat ove godine. elite li da smanj rezultat, jo pre decembra, negde u oktobru, najkasnije novembru kupiete osnovna sredstv poeete sa degresivnim otpisivanjem. Ti visoki degresivni otpisi izazvae poveanje rashod smanjenje rezultat, a da pri tome ne dolazi do ogreenja ni o jedan MRS, a utie se na rezult To je prednost ovih mera.

217


217/331

5/13/2018


Instrumenti nakon dana bilansa

Kada proe 31. decembar vie ne postoji mogunost da se izazovu neki novi poslov dogaaji, ve ostaje samo mogunost da se odluuje u skladu sa MRS i kako da se finansijskim izvetajima iskau posledice onih dogaaja koji su nastali do 31. decembra. mogunosti su, naravno, dosta skromnije.

Instrumenti koje koristimo nakon dana bilansa mogu biti usmereni na oblikovanje form finansijskih izvetaja i na oblikovanje sadrine (dok su instrumenti pre dana bilansa utic samo na sadrinu! ± ovim instrumentima smo mogli da oblikujemo finansijski poloaj il finansijski i prinosni poloaj; instrumentima kojima utiem na sadrinu nakon dana bilan uvek se menja i finansijski i prinosni poloaj!! nema mogunosti da se menja samo finansij poloaj ± htela bi da promenim finansijski poloaj a da mi dobitak ostane koliki jeste. To moe!).

se moe uticati na nekoliko naina. Bilans se moe iskazivati u formi konta formi liste. Moe se uticati i preko stepena ralanjavanja kategorija koje su u tom bilan prezentirane. Sastavljai finansijskih izvetaja ovde nemaju preveliku slobodu. Skoro da nem nikakvu mogunost da oblikuju formu finansijskih izvetaja (posebno u naoj zemlji g nemate nikakvu mogunost da utiete na formu finansijskih izvetaja) jer propisana bilans ema sadri minimum i maksimum ralanjavanja istovremeno. Na zakon kae: ''Va bila mora da izgleda ovako''. Bilansista nema pravo da vri dublje ralanjavanje odreene pozic N a

f ormu

ili da saima odreene pozicije. Ono to imate u bilansu, iskazaete na nain na koji je predvieno datom bilansnom emom. Jedini deo godinjeg obrauna gde bilansista mogunosti da utie na formu, je u stvari obim informacija koji e pruiti korisnicima napomenama uz finansijske izvetaje. Tu postoje samo osnovni zahtevi o obimu informacija, postoji i mogunost da se veim obimom informacija iskae politika iskrenosti preduzea. Ta se kroz uticaj na formu realizuje opredeljivanje da li e se voditi politika iskrenosti (otvorenos ili politika diskrecije. Tu ete preko obima informacija koje ete pruiti, realizujete zadatak k vam je dat. Dajete samo ono to morate, ili dajete vie od onoga to se decidirano trai P

standardima, odnosno takoe zakonskim kojislino pratekao godi obraun, predstavljaju jedan propisim. od naina daoslovni se utieizvetaji na formuuprave bilasnsa, ik prethodno navedenog naina, pruanjem (putem njega) vie ili manje informacija. I to je tako predmet bilansne politike. Sve informacije u tom izvetaju podleu principima jasnos istinitosti, potpunosti ak i uporedivosti (jer to moe biti jako korisno). Sva ona naela k vae za godinji obraun, vae i za izvetaj uprave. 218


218/331

5/13/2018


(kod Kate na prezentacijama pominje se jo jedan nain uticanja na formu ± primenom odustajanjem od primene bruto principa) N a sadrinu

bilansa - Sve ove mere utiu i na finansijski i na prinosni poloaj preduze

U knjizi je jedan deo ovih mera nejasno napisan, ne zna se da li se odnose na mere pre ili nak dana bilansa, recimo nain otpisivanja stalne imovine, metode obrauna trokova disponiran

zaliha; li mi o tome odluujemo mi vemoramo u toku godine evidentiram otpise idatrokove materijala... daklenakon mi vedana na bilansa poetkuiligodine znati koja se meto koristi. U svari, u pravu ste i vi, ali nije netana injenica da se o tome odluuje na kraju godi Zato to vi u stvari u nekom tenutku morate da napravite izbor. I ono naelo kontinuiteta ko sam spominjala malopre, ono je razlog to su ta pravila unapred poznata i to ih vi kad gled sada, kaete mi smo to znali i ranije. Znali ste i ranije zato to smo mi taj izbor ranije napravi zato se tog izbora moramo drati u nizu sukcesivnih obraunskih perioda. Da taj izbor nism napravili, mogli bi smo ga napraviti sada na karju godine. Moemo rei: ''u toku godine vi sam knjiite koliinski trokove materijala, a na kraju godine emo vam rei koju ete cenu uzeti bi ste izraunali visinu trokova.'' Ali mi kada napravimo izbor, mi tada formuliemo n raunovodstvenu politiku, tu politiku ak moramo i objaviti, i time jedan deo mera na bilansne politike obajvljujemo. Znai postoje neke od tih mera koje jesu i mere BP, ali su m BP koje su poznate unapred, odnosno ija primena tee tokom itave godine-znai na kra godine ja radim samo konaan obraun amortizacije, ali mesene otpise knjiim tokom ita godine, pa moram znati koju metodu otpisivanja primenjujem.

To isto vai i za zalihe. ta mogu ipak da uradim samo na kraju godine? Na kraju godine

mogu da vrimimovine, vanredna otpisivanja imovine, skladui kada sa naelom impariteta. kadak uradi inventar kada se ustanovi stvarnoustanje, se izdvoji ili oznaiZnai imovina koje je stvarna vrednost nia od tekue trine vrednosti, onda na kraju godine vr otpisivanje. E ta otpisivanja ja sada mogu da koristim i kao meru bilansne politike. Kako? Ta to e otpisani iznos biti, recimo, malo vii od onoga koji bi se mogao eventualno smatr realnim. Jer tu uvek postoji pitanje ta je tu realno. Znai ako imamo obezvreene zali materijala ili robe na meni je da procenim koliko je to obezvreenje. Znai, da li u uz najniu moguu trinu prodajnu cenu za bilansiranje, ili u uzeti trinu cenu koja je malo vi Ako uzmem najniu moguu trinu cenu, onda u vriti potcenjivanje zaliha, tj. izvri formiranje latentnih rezervi.

Kod otpisa potraivanja, koje takoe vrim na kraju godine, sprovodim i bilansnu politik Otpisujem malo vie, ili malo manje, ili tano onoliko koliko se nadam da emo naplatiti (ne ni dinar vie da otpiem jer to vie otpisujem rezultat mi je sve loiji, a imovina sve manja). 219


219/331

5/13/2018


Formiranjem rezervisanja, smanjujemo rezultat, i poveavamo nae obaveze, jer rezervisan predstavljaju obaveze. Rezervisanja se formiraju na dan bilansa. Formirajui rezervisa znamo da emo smanjiti rezultat, a zbog toga e na finansijski poloaj biti slabiji (im poveavaju obaveze, finansijski poloaj firme se kvari). I vidite kolizije: hou da prika manji rezultat da bih platila manji porez, a istovremeno kvarim svoj finansijski polo Naalost, nema mera koje bi vodile tome da se popravlja (tanije, u eljenom pravcu utie finansijski poloaj i finansijski rezultat. Jer to su dva oprena zahteva. Jer, ako ja hou iskaem vei rezultat, ja moram da smanjim rashode. A da bih smanjila rashode, moram ostav veu vrednost imovine, jer su rashodi uvek ukupna imovina minus ono to je potroeno (pa a iskaem da je potroeno manje, ostaje mi u bilansu stanja vie). A kakav e biti poloaj a iskaemo veu imovinu? Pri istim obavezama, finasijski poloaj e biti bolji. Ako iskaem ve rashode, finansijski poloaj kvarim, i istovremeno iskazujem nii rezultat. Znai ako vam ne kae hou i visok rezultat i hou da finansijski poloaj bude lo-to ne moe! Meni bi ja odgovaralo da iskaem dobar rezultat, ali neu isplatiti dividende, jer je finansijski poloaj l Nema mera kojima bi se ovakav cilj mogao realizovati. Odnos

izmeu raunovodstvene politike i bilansne politike

Da li su RP i BP sinonimi, ili jedno od drugog iri pojam?

Raunovodstvena politika predstavlja skup mera, konvencija, pravila, koja se primenju pri izradi bilansa konkretnog preduzea. Znai, svaka firma ima svoju raunovodstv politiku. Vrlo esto se koristi mnoina, i kae raunovodstvene politike, jer za bilansira svake pozicije preduzee ima svoju raunovodstvenu politiku. Pa se govori o RP sta imovine, o RP koja se primenjuje kod zaliha, o RP kod potraivanja, o RP kod HOV i slino. RP vi pokazujete kako koristite prava izbora. Kaete, na primer, primenjujem funkcional metodu za transportna sredstva, linearnu metodu za graevinske objekte, degresivnu metodu otpis opreme ± to je vaa RP u vezi sa otpisivanjem stalne imovine.

Taj izbor bi istovremeno trebalo i izraz BP. se izborom vi istovreme opredeljujete za odreenu BP. Znai vaedaRPbude odreujue utiuTim to kako e izgledati va bilan Ali va bilans (godinji obraun) nije samo pod uticajem RP! Postoje i postupci, kojima vi p dana bilansa, i nakon dana bilansa moete uticati i na sadrinu i na formu godinjeg obraun Znai, vi potujete vau RP, uradite sve kako ste zapisali u vaoj RP, ali procenite da va finansijski poloaj mora biti bolji i opredeljujete se za mere BP pre dana bilansa. Tih mera u R uopte nema, niti e ih ikada biti, a one jesu mere BP. Vi jeste uradili sve to je napisano u R 220


220/331

5/13/2018


tamo ak pie i koja ete rezervisanja primenjivati, voditi, otvarati, ali ne pie taan izn rezervisanja koji ete utvrditi. ak e biti reeno koristie se ta i ta metoda, ali vama je op ostao odreeni prostor u kom vi moete odmeravanjem rezervisanja malo nanie, ili ma navie, da utiete na visinu rezultata i na finansijski poloaj. U RP pie, potraivanje e voditi u visini iznosa mogue naplate, ali vi na dan bilansa odreujete koji je to iznos mogu naplate.

Tako da je BP, po mom uverenju iri pojam od RP! RP bi se mogla oznaiti kao deo B Ali svi postupci koje sprovodite pri bilansiranju nisu sadrani u RP. Stoga se RP i BP ne mogli koristiti kao sinonim. U pitanju jesu dve vrsto povezane politike, ali pri emu je RP funkciji BP, ali je BP iri pojam u odnosu na RP. Subota (radna), 18. decembar 2004

IZVETAJ O PROMENAMA NA SOPSTVENOM KAPITALU

To je trei izvetaj koje sastavljaju drutva kapitala, pored BS i BU. I koji je namenjen vlasnicima. Ovaj izvetaj zamenio je izvetaj koji se ranije zvao izvetaj o zadranoj dobiti ili kako se kod nas zvao, izvetaj o raspodeli dobitka. Ovaj izvetaj za razliku od ostalih izvetaj koji ine godinji obraun namenjen je vlasnicima. I on zapravo pokazuje usled kojih dogadjaja se sopstveni kapital firme tokom godine promenio, u stvari on e vam dati objanjenje zbog ega sopstveni kapital na kraju izgleda onako kako je to predstavljeno u BS. Da bi se bilans razumeo moramo da znamo koje su to promene koje mogu da dovedu do promena sopstvenog kapitala. Znai o emu taj izvetaj treba da izvetava, koje promene treba da ine taj izvetaj? Promene koje se deavaju na SK, delimo u dve grupe:

1. one koje nastaju na osnovu naknadnog ulaganja vlasnika - to su promene usled kojih se kapital uveava zahvaljujuci priliva sredstava iz okruenja u preduzee, pak usled odliva kapitala u okruenje u preduzee. Prilivi mogu nastati uplatama vlasnika, isplate mogu nastati po dve osnove: ili usled povlaenja kapitala, dakle smanjenja kapitala ili usled isplata dividendi. Svaka isplata dividendi smanjuje S Zato? Zato to su dividende deo dobitka, a dobitak je deo SK. Dakle kada isplat dividende to e imati za posledicu smanjenje SK, odnosno SK e biti manji nego da ste celu ostvarenu dobit zadrali u vidu rezervi. Smanjenja OK nastaju otkupo i ponitenjem sopstvenih akcija ili smanjenjem nominalne vrednosti akcija, ili 221


221/331

5/13/2018


saimanje akcija, ili ukrupnjavanje akcija kada se od dve akcije pravi jedna akcij uz to se vri smanjenje nominalne vrednosti. 2. promene koje nastaju iz poslovanja - kaemo iz internih izvora. Znai to su promene SK kreirane kroz poslovanje preduzea. I naravno tu imamo poveanje SK koje nastaje kada preduzee ostvari dobitak. Seate se svaki dobitak poveav SK. Svojstveno tome svaki gubitak smanjuje SK. To znai da e do smanjenja do usled pokria gubitka. I sada ovde imamo neto to do sada nismo radili. Povean ili smanjenje koje nastaje usled pojave prihoda i rashoda koji se neposredno obuhvataju preko kapitala. Potoje promene koje prema MRS ne idu u BU ve prihodi se odmah pripisuju kapitalu a rashoi ga smanjuju. To su tano odredjeni prihodi i rashodi. Znai ne bilo koji, nego se tano zna kada i koji prihod moe, umesto kroz BU, da utie na dobit, pa da kroz dobit utie na SK, moe da to preskoi i direktno utie na SK i poveava SK, ako je prihod, odnosno da smanji S ako je rashod. To se uglavnom nalaze dve grupe prihoda i rashoda:

1. kursne razlike - ali kada kaemo kursne razlike nemojte tu stati. Jer je prema MR 21 osnovni postupak sa kursnim razlikama je da se one smatraju rashodom odnosno prihodom perioda u kome su nastali. Ali ako kursna razlika nastane po osnovu uea koje imate u stranoj firmi i koje je prema tome iskazana u stranoj valuti, tada kursna razlika koja se na to uee odnosi, nee biti tretirana kao rashod odnosno prihod perioda ve e biti tretirana kao promena visine SK. Primera radi: ako neko nae preduzee ima recimo znaajno uee od 40% u nekoj stranoj firmi, to uee ce u naoj firmi biti iskazano u eurima, ako je ta firma u EU. Znai toliko smo morali da uloimo hiljada ili miliona eura da bi sm to uee ostvarili. To e biti iskazano kao nabavna vrednost ako je veinsko

uee, je equity metoda, metodida udela ako je znaajno. ueena koje je iskazanoako u eurima mora na danilibilansa se kursira, znai da seTodovede dnev vrednost. Ako je kurs eura iznad onoga kojeg smo imali u trenutku transakcije, odnosno u trenutku poslednjeg kursiranja, jer je uee dugorona kategorija, vi prolo kursiranje radili kao 31.12 prole godine, sada radite ponovo kursiranje i kurs je iznad onoga koji je bio u junu, jer ste i u junu radili kursiranje. Imaete pozitivnu kursnu razliku. Poto je uee deo vaeg kapitala koji je investiran u drugu firmu MRS 21 zahteva da ta kursna razlika ne bude tretirana kao prihod ovog perioda, znai ne knjizite tu kursnu razliku kao prihod i poveate rezultat, nego da iskaete tu kursnu razliku kao poveanje SK. Znai ona uopte nece ii kroz BU kao prihod, ve e poveati uee i poveati SK. Ukoliko bi se dogodil negativna kursna razlika, vrednost uea bi bila smanjena i smanjen SK. 2. ukoliko se neki delovi imovine u toku sastavljanja izvetaja, iskazuju u svojim fe vrednostima, MRS 16 koji se bavi nepokretnostima, opremom i postrojenjima, nudi dva postupka: da imovinu vrednujete po njihovoj nabavnoj vrednosti umanjenu za sve akumulirane otpise, ili na dan bilansa utvrdjujete fer vrednost vae stalne imovine. Ako se preduzee opredeli za korienje ovog alternativnog 222


222/331

5/13/2018


postupka onda e na kraju svake godine da utvrdjuje odnos izmedju nabavne vrednosti umanjene za amortizaciju i trine vrednosti te imovine na dan bilansa. Ako bi se dogodilo da je trina vrednost iznad, preduzee bi imalo tzv. prihode od revalorizacije i ti prihodi bi bili iskazani kao poveanje kapitala. Znai bila p poveana vrednost imovine na dnevnu vrednost i bio bi podignut kapital. Ako bi dogodilo da u narednoj godine i po osnovu revalorizacije imovine, znai kada poredite vrednost u knjigama, znai to nije vie nabavna vrednost, to je revalorizovana vrednost iz prole godine umanjena za amortizaciju, ako nju uporedite sa tekuom trinom vrednou i ako trina vrednost bude nia tada smanjujete vrednost imovine na niu fer vrednost i smanjujete onu revalorizaciju koju ste prole godine prikazali. I sve dok ne potroite tu revalorizaciju, vi ete gubitke, dakle smanjenje vrednosti evidentirati preko te revalorizacije. A ako bi s dogodilo da trine vrednosti padaju, da pad bude takav da potroite sve ranija poveanja, onda bi se za iznos razlike smanjili SK. Znai u BS u okviru SK imaete prihode od revalorizacije koje e potojati sve dok je trina vrednost ve od vrednosti u knjigama. I onda e se svake godine poveavati, odnosno smanjiv

ustalne zavisnosti kako izmedju knjigovodstvene i ferimovina, vrednostii naravn vae imovine. Nasetajmenja nainodnos vi obezbedjujete da u BS da stalna u okviru SK, stalna imovina bude iskazana po fer vrednostima. Problem koji se javlja kod ovog postupka je to je jako teko utvrditi fer vrednost za sve oblike imovine kojom preduzee raspolae i to potoji opasnost od uvodjenja priline doze subjektivizma u finansijske izvetaje, imajui u vidu da sastavlja finansijsk izvetaja mora sam da odredjuje kolika je fer vrednost, ako nema trine vrednos pa slino sredstvo« znai im nema tog vrstog uporita, to moe dovesti do subjektivnih procena. K oje

informacije izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu treba da prui

 1.       ;  2.              - znai one koje sam malo pre objanjavala.  3.           - dakle razlike izmedju ovih prihoda i rashoda  4.              - koliko god nastojimo da prilikom sastavljanja finansijskih izvetaja ne napravimo greku to ne znai da se greka nikada ne napravi. Potoji poseban standard koji se bavi nainom na koji se fundementalne greke ispravljaju, pri emu se pod fundementalnom grekom podrazumeva greka koja je dovela do netanog iskazivanja, ali do znaajne mere, rezultata i neto imovine odredjenog obraunskog perioda. Kada se takva greka otkrije, recimo tretirali ste kao rashod neto to je trebalo 223


223/331

5/13/2018


tretirati kao sredstvo. To je dovelo, za taj period, do smanjenog rezultata i svojstveno tome iskazivanja nie imovine. Ta greka je otkrivena ove godine u junu, a napravljena prole godine. MRS 8 trai da se takva greka ispravi. Dakle za efekat greke bie promenjen neto dobitak prethodne godine. A poto je taj neto dobitak iz prethodne godi deo SK onda e ispravka visine neto dobiti uticati na visinu SK.  5.      6.           ako promenite RP i predjete recimo sa FIFO metode na prosenu cenu kod obrauna trokova zaliha, to e imati uticaja na visinu trokova zaliha i na vrednost zaliha. MRS u takvim situacijama zahteva da izraunate efekte promene ove RP i da promenite rezultat prethodne godine za tu promenu. Zato? Da bi taj rezultat bio uporediv sa rezultatom tekue poslovne godine, znai vi ete promeniti rezultat prethodne godine d bi ste mogli da izvrite uporedjenje. Znai vi ete rei: da smo i prole godine primenili ovu RP rezultat bi bio ovoliki, pa taj onda rezultat postaje uporediv sa rezultatom u ovo godini u kojoj vrite obraun po ovoj metnodi.

Forma izvetaja - kako izvetaj izgleda

MRS-1 nudi 2 forme izvetaja o promenama na SK. Znai on ne nalae da izvetaji moraju izgledati ovako ili onako, on kae mogue je da izvetaj ovako izgleda. Te dve forme medjusobno razlikuju prema obimu informacija koje sadre.

224


224/331

5/13/2018




 

 31. 12. 02.   -



. .



 . 



 1:

         /           2002..     31.12.2002.      /           2003. .  .     31.12. 2003

Seate se da svaki izvetaj mora da ima uporedne podatke. Znai i ovaj izvetaj ponudi podatke za prethodnu godinu i indentine podatke za tekuu poslovnu godinu da bi onaj koji ita doneo ispravne odluke. Pa pogledajte prvi deo, on zapravo se odnosi na 2002 godninu. Znai pokazuje pokazuje promene kapitala na 2002 godini: promene u RP, viak revalorizacij manjak revalorizacije, po osnovu toga da li imate dobitak ili gubitak po osnovu revalorizacije kursne razlike, ako postoje neto dobici ili gubici koji nisu obuhvaeni BU, neto dobit period, dividende, emisiju i pokazuje saldo na dan 31.12.2002. znai poinje od poetka 2002 i dolazi do kraja 2002, pokazuje sve promene kapitala u 2002. a mi sada sastavljamo izvetaj za 2003 ta je saldo na dan 31.12.2002? to je poetno stanje za 2003 godinu. Znai mi u u 2003 godin startujemo sa SK koji je posatojao 31.12.2002 godine. I ovo su sada potpune iste kolone: via revalorizacije, manjak revalorizacije, neto dobici ili gubici koji nisu iskazani u BU, neto dobit perioda, emisija«I dolazimo do salda kapitala 31.12.2003. znai izvetaj sadri dva dela: u prvoj su promene koje su se desile u prethodnoj godini, a drugoj su promene u tekuoj godini bi se ne samo visina kapitala, nego i visina svake promene koja je dovela do promene visine kapitala mogla uporediti. Znai vi ovde moete videti kolike su dividende bile 2002, a kolike 2003, kolika je emisija bila u 2002 i da li je bilo, kolika je emisija i da li je bilo u 2003, kakav je bio uticaj revalorizcije u prethodnoj, a kakav u tekuoj godini. Znai moete za svaki eleme vriti uporedjenje.

225


225/331

5/13/2018


 2 





 



 



 31.12. 2002.  / 1/86

  2002.  

1/86

   .  31.12. 2002.  /   2003.  

1/86

   .  31.12. 2003.

Forma 2 je kraa. Ovaj izvetaj se svodi na one promene koje direktno tangiraju kapital dakle koje nisu posledica ni ispravljanja fundamentalnih greaka, ni prihoda od revalorizacije ni kursnih razlika, nego one koje nastaju po osnovu dobitka i emisije akcija. A gde se onda da one druge informacije koje onaj siri izvetaj sadri? One se daju u napomenama uz finansijsk izvetaje. Znai u sopstvenim belekama se daju. Znai sopstvene beleke su vezane za SK, znai tamo gde u SK kae revalorizacija, znai revalorizaciona rezerva, onda stoji napomena toj napomeni stoji kolike su bile prole godine, kolike su bile ove godine. Tamo gde je dat izn

promena vrednosti uea, onda je opet u belekama objanjeno koliko je ta promena za teku period. Znai pogledajte ovde, isto se polazi od salda 31.12.2002. a ta znai ovo prenos sa, odnosno prenos na? To moe da vas na trenutak zbuni. ta biva sa dobitkom koji smo ostvaril u prethodnoj godini? Taj dobitak se raspodeljuje. I bie sa pozicije neraspodeljena dobit ili dobit tekue godine prenet na pozicije rezerve. Pa imate prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve. Zatim imamo dividendu, nova emisija, dobit tekue godine i imate stanje 31.12.2002 Imate znai sada iste podatke za 2003. pogledajte razlikujemo dividendu za 2002. godinu i dividenda u 2002. godini, jer dividenda ostvarena u 2002 je deo dobiti u 2001 a dividenda koj

isplaujemo u 2003 je deoudobiti koju ostvarujemo 2002.godine. Dividenda uvek idesesavri godin dana zakanjenja imajuci vidu da se vri najpre utvrdjivanje rezultata a raspodela u narednoj godini.

226


226/331

5/13/2018


Primer:

      

  31.12. 2002.



 



300.000

80.000

 

 380.000

 / 1/86

  2002.  

1/86

   .

25.900

 31.12. 2002.

300.000

80.000

25.900

405.900

 1.1 .2003.

300.000

80.000

25.900

405.900

5.900

-5900

0

-20.000

-20.000

 /   2002.   1/86

25.900

75.000

75.000

   .  31.12. 2003.

32.800 375.000

85.900

32.800

493.700

Znai akcijski kapital 31.12.2002. je bio 300.000 dinara, rezerve 80.000, zadrane dobi nije bilo i ukupni je SK bio 380.000 dinara. Neto dobit tekue godine je iznosila 25.900, i 31.12. je bio 405.900-SK i naravno bilo je poetno stanje za 2003. godinu. U 2003. godini izvrena je raspodela ove dobiti koja je bila 25.900 i to tako to je 5.900 preneto u rezerve i isplaena je dividenda koja je iznosila 20.000. Znai dobit od 25.900 podeljenja je na 5.900 rezerve i 20.000 dividende. Znai ovde imate onaj prenos sa neraspodeljene dobit na rezerve, smanjenje SK zbog isplate dividendi. Prenos sa neraspodeljene dobiti na rezerve ne tangira visinu kapitala, menja samo njegovu strukturu. I imali smo novu emisiju akcija od 75.000 i ne dobit tekue godine je 32.800 tako da dobit na kraju 2003 godine 493.700 dinara. Znai ovaj izvetaj objanjava poetno stanje i promene kapitala koje su nastale usled raspodele dobiti iz prethodnog perioda koja dovodi do promene rezervi i isplate dividendi i promene usled emisij novih akcija. One promene ispravljanja fundamentalnih greaka, prihodi i rashodi koji idu direktno u BS, iskazuju se u napomenama, a ne u ovom izvetaju, ako se opredelite za formu

227


227/331

5/13/2018


Raunovodstvene politike

Predstavljaju skup specificnih postupaka koje preduzee koristi pri sastavljanju svojih finansijskih izvetaja. Uslov je da su postupci doputeni standardima i naravno da su u skladu konceptualnim okvirom. Kada je re o objavljivanju raunovodstvenih politika onda treba ista da standard ne daje vrsto pravilo, vec kae RP treba objaviti, znai to je neto to sigurno mora. Ali kae i sledece RP moete objaviti kao poseban izvetaj ili RP moete objaviti kao d napomena uz finansijske izvetaje. U praksi se koriste oba pristupa, i oba imaju svoje prednos mane. Ako se opredelite za prvi pristup, znai da sve vae RP objavite na jedom mestu, prednost tog pristupa je da jednostavno uzmete tu stvar i vidite ta se kod bilansiranja svake

pozicije radi, ali slaba strana je to kada vi gledate bilans i gledate napomenu uz bilansnu poziciju vi sada morate da traite u RP koja je RP primenjena za tu poziciju koja vas zanima. Znai morate koristiti dva izvora. Drugi pristup, neu odvojeno, nego hou napomena pa najp dam RP pa dam napomenu tj. te detaljnije podatke. To je prednost. Ali sada ako vas zanima R firme nemate vie na jednom mestu ve morate da je lovite po pojedinim napomenama. Dakle nemamo naalost mogunost da imamo i jedno i drugo. One firme koje hoe da izadju eksternim korisnicima oni koriste drugu metodu, a za sastavljae i firmu je laka prva metoda ta moramo da objavimo u raunovodstvenim politikama?

RP treba da nam prui informacije o tome koje smo osnove koristili za vrednovanje pozicija u finansijskim izvetajima, zatim moraju nam dati podatak o tome koje smo specificne RP primenjivali da bi smo mogli razumeti finansijske izvetaje. Znai ne da nam kae« znate m smo izvrili otpisivanje osnovnih sredstava« ne, hou da mi kae koju metodu je koristio prilikom otpisa osnovnih sredstava. Znai svaka specificna RP mora da bude navedena.

Kada kaemo da mora da nam objasni osnove vrednovanja, moram da vas podsetim d kada sam vam govorila o konceptualnom okviru, tada sam vam govorila da se u finansijskom izvetaju kao osnova za vrednovanje moe koristiti istorijski troak, trina vrednost, vrednos ponovne nabavke, i sadanja vrednost (diskontovanje). Znai hou da mi kae koju su od tih vrednosti koristili da bi obrdili vrednost pozicija u svojim finansijskim izvetajima. Uobiajen je da se za najvei broj pozicija koristi istorijski troak ali neke od pozicija ce i pri korienju istorijskog troka kao osnove procenjivanja, biti vrednovane po nekim drugim vrednostima. Vrednovaete robu ili gotove proizvode po neto prodajnoj vrednosti, ako je ona nia od cene 228


228/331

5/13/2018


kotanja odnosno nabavne vrednosti, potraivanja ete vrednovati po visini ostvarive vrednos rezervisanja za date garencije prema sadanjoj vrednosti, ako je garantni rok 5 godina za automobil koji vi proizvodite i prodajete imaete isplate koje e se protezati na rok od pet godina, vi ete naravno visinu tog rezervisanja morati da utvrdite uzimajui u obzir vremensk vrednost nova. Prema tome iako koristite istorijski troak za procenjivanje vrednosti neke od pozicija vi ete koristiti neke druge vrednosti. E to mora biti napisano u RP.

K oje

sve raunovodstvene politike moramo objaviti?

        :  -   - imamo razliite mogunosti, moemo ih priznavati u trenutku naplate, u trenutku isporuke. Moramo rei koju smo politiku od tih koristili. Moda sm koristili sve tri, ali moramo rei kada smo koju od njih koristili.  -  ,                     

morate rei koje ste metode koritili, kako goodwill (objanjenje imate konsolidovanja u predavanju 09.12. strana 6)ste grupu, kako ste tretirali -  , -  , -      , -         - dakle ta aktivirate, koje metoda za otpisivanje nematerijalnih ulaganja koristite, - , -     - kako tretirate te trokove - , - ,    , -  koja formirate -      ,, -   , -      -     , -  , -    

229


229/331

5/13/2018


BELEKE UZ FINANSIJSKE IZVETAJE

Beleke predstavljaju neophodan deo finansijskih izvetaja. Ako vam neko ponudi

izvetaje znajte neto krije. Znai bez beleaka su teko itljivi izvetaji. bez Naibeleaka bilansi su ranijedabili razudjeni i imaliizvetaji su po nekoliko desetina pozicija. Sada je BS na jednoj strani, BU na drugoj strani, takodje se daje izvetaj o promenama na sopstvenom kapitalu, iza toga idu RP i na kraju izvetaj o novanom toku, i onda po pravilu ide nekoliko desetina stranica beleaka. I ako ne itate beleke ili nemate beleke izvetaj neete razumeti. Poto je razumljivost jedna od kvalitativnih odlika finansijskih izvetaja, a ta razumljivost predpostavlja dve stvari: 1. preglednost

2. pruanje dovoljno informacija Pogledajte ta dva zahteva. Vi morate da napravite izvetaj koji je pregledan i morate istovremeno da date sve informacije koje su korisnicima finansijskih izvetaja vane da bi oni mogli doneti odluke. Tih korisnika ima veliki broj i oni imaju razliite informacione potrebe. Da bi ste sve te informacione potrebe pokrili morate pruiti jako veliki broj tih informacija. Otuda se zadovoljenje ova dva zahteva, i preglednost i pruzanje dovoljno informacija, nalaze medjusobnom konfliktu. Taj konflikt razreen je tako da su finan. izvetaji napravljeni pregledno, dakle sa manjim brojem pozicija, a da su sve informacije koje su potrebne za

razumevanje finan. izvetaja datesvakog u napomenama. Svaki standardse naobelodanjivanje«.pa kraju ima zahtev za ima obelodanjivanje. Znai na kraju standarda pie«zahteva spisak informacija koje u vezi sa tom pozicijom morate objaviti. Taj minimun, znai moete objaviti i vie od toga ali morate najmanje toliko. I kada se prave beleke odnosno napomene zapravo odgovarate na zahteve za objavljivanjem koje se u tom standardu nalaze. Znai beleke imaju zadatak:

1. Prvo da daju dodatne informacije o pozicijama koje se nalaze u finan. izvetajim koje su neophodne za informisanje. Npr. sastavljaete izvetaj o kratkoronim plasmanima, koliki su kratkoroni plasmani bili na poetku godine, koliko je poveanje kratkoronih plasmana u toku godine, kolike su bile naplate kratk. plasmana, koliko je stanje na kraju godine. I onda ete uz sve to na kraju dati podatke i po ronosti. Jer kratkoroni plasman je svaki plasman do godine dana, onda ete to razloiti plasmani sa rokom dospea do mesec dana, tri meseca, est meseci«znai o toj jednoj poziciji sve ove informacije dae u okviru napomena onda jo ako imate i plasmane u dinarima i stranoj valuti, razbie te ih na one u 230


230/331

5/13/2018


dinarima i one u stranoj valuti, i u okviru ovih u stranoj valuti imaete podelu po vrstama valuta. Sve to mora onaj koji ita izvetaj da zna, ne moete to rei u bilansu. 2. da daju neke informacije koje se u izvetajima uopte ne nalaze ali su neophodne za donoenje poslovnih odluka. Znai vi u bilansu neete videti da je vaa nepokretnost data u zakup, ali ete u napomeni koja ide uz poziciju u kojoj se ta vaa nepokretnost nalazi, nai beleku da zgrada ili postrojenje predmet zakupa. Znai to je situacija kada napomene daju podatak koji uopte u finan. izvetaju nema. Na beleke se odnosi zahtev jasnosti i zahtev uporedivosti. Znai beleke kao izveta moraju biti jasni. Znai kada pravite beleku onda ona mora biti takva da onaj kome je namenjena moe da je razume. I uvek za sve kvantitativne podatke koje prezentirate u belekama dajete podatak za prethodnu i tekuu godinu. Znai kada je god potrebno da korisn uporedi stanje sa kraja prole i kraja ove godine duni ste da date uporedni podatak. Zato se beleke naprave jednom i kontinuirano se primenjuju. Znai napravite prosto tabelu koju

jednostavno svake godine. vi u cilju poboljanja da promenite netounosil da neki podatakpopunjavate dodate, ali opet ete moratiMoete da objasnite da taj podatak prole godine niste Znai pravilo je da te beleke budu standardizovane za svaku firmu. Znai niko drugi vam ne moe napraviti beleke. Niko drugi ne moe za neku firmu napraviti beleke osim onoga ko tu firmu jako dobro poznaje. Znai beleke se razlikuju od firme do firme, imaju one slian sadr ali nikada potpuno isti.

Ako se RP i beleke daju zajedno ta e onda beleke sadrati. Prvo morate objasniti u belekama kada je osnovana firma i koja je njena osnovna delatnost. Znai prva beleka sadr

podatak o tome a) kada je osnovana firma, znai naveete datum i reenje po kome je firma upisana u sudski registar i naveete spisak delatnosti za koje je firma ovlaena znai kojima bavi. Nakon toga b) slede RP i c) beleke. Evo ovde imate jedan takav primer beleki. 

:

    1959. ,   ,   2001.      .      2002.       . Ovde bi jo b i ime se firma sve moe baviti.

ruga beleka koju morate navesti je vaa izjava o tome da li ste pri sastavljanju rac. izvetaja potovali MRS i koju ste osnovicu za procenjivanje koristili. Zato je ovaj podatak d li ste koristili standarde vaan? Zato to kada vi kaete da ste sastavljali finan. izvetaje u skladu sa rac. standardima, onda to u svetu znai sledee: ti izvetaji su potpuni, tani, D

231


231/331

5/13/2018


razumljivi, uporedivi. Znai imaju sve one kvalitativne odlike koje po konceptualnom okviru moraju posedovati. To je poruka korisniku« Moete se osloniti na informacije koje ovi izvetaji sadre. I upravo zbog toga to je ta informacija tako vana ne moete napisati da su izvetaji sastavljeni u skaldu sa raunovodstvenim standardima ako niste primenili sve standarde pri sastavljanju izvetaja. Kada ovo kaem sve standarde onda ne milsim bukvalno svaki od standarda primenite, nego da ste pri bilansiranju dogadjaja koje ste imali u poslovanj vae firme uvek koristili MRS koji se na taj dogadjaj odnosi. To znai da ja neu koristiti MR 17 koji se odnosi na lizing zato to jednostavno nemam opremu uzetu u lizing, ali u koristiti MRS-18 koji se odnosi na prihode zato to prihode od prodaje imam, koristiu MRS-23 zato imam kamate«dakle vano je da ste vi prilikom bilansiranja dogadjaja koji su iskazani u va bilansima uvek postupali u skladu sa MRS. Ako ste makar od jednog standarda odstupili, zna ne moete napisati« Mi smo primenjivali najvanije standarde, to nista ne znai. im niste potovali jedan standard smatra se da niste potovali ni jedan.

Kada je re o procenjivanju znai, tada ete navesti da li ste se opredelili za istorijski troak? Zato je vazna ova osnova procenjivanja? Zato to izabrana osnova opredeljuje kako  biti odran kapital i ta e biti smatrano dobitkom. Znai ako vi kaete istorijski troak, onda t znai da ste se opredelili za nominalno odranje kapitala i da svaka razlika izmedju nominaln kapitala na kraju i na poetku moe biti smatrana dobitkom, odnosno da e dobitkom biti smatrana razlika izmedju prihoda i rashoda iskazanim u nominalnim jedinicama, nezavisno od promena kupovne snage nova. Primer za ovo je 

        

     ve  samo  Mi neemo prolaziti sve napomene neke od . njih. (na slajdovima ima jo) Evo na primer, kao bi izgledala sadrina napomene koja bi ila uz nepokretnosti, opremu i postrojenja. Znai na koja pitanja, a ta pitanja se nalaze u MRS-16 treba da da odgovore ova napomena. Treba da da kolika je bila vrednost sredstava i to po grupama, kolika je vrednost nabavke koje su izvrene u toku godine takodje po grupama, kolika je bila prodaja osnovnih sredstava i kolika je bila njihova nabavna i otpisana vrednost, ako je u toku godine bilo zavrenih investicija koje su zapoete ranije, kolika je njihova vrednost, koliki su otpisi bili na poetku a koliko u tekuoj godini i kolika je sadanja odnosno neotpisana vrednost po grupam Znai sve te informacije moraju biti date u napomenama.

232


232/331

5/13/2018


Da bi napomena odgovorila na ova pitanja ona otprilike moe izgledati ovako

. .



 . .

.  



18.186.864.

44.672.308

/ 

16.336.072 10.115.749

33.623

 1.1. 2001.     

0

0



-

31. 2002.

16.336.072 10.151.947

33.623

18.186.864

44.708.506

4.681.572

8.607.131

19.284

-

13.307.987

260.185

129.992

2.173

-

392.350

176.680 0

176.680

0

 :

1.  2001. 

  -

-

31. 2002.

4.941.757

8.737.123

21.457

-

13.700.337

 . .

11.394.315 1.414.824

12.166

18.186.864

31.008.169

Znai gore imate osnovne grupe vaih osnovnih sredstava, a po horizontali dajete potrebne podatke o vrednosti. Poinjete od nabavne vrednosti 1.1.2001. nabavke u toku godin prodaja nije bilo, 31.12. tolika je bila nabavna vrednost ukupno, onda imate ispravke vrednost koje su bile na poetku godine, amortizacije u tekuoj godini, obezvredjenja nije bilo, 31.12. izgdaju otpisi sa prodajama ovako, i sadanja vrednost izgleda ovako. Znai dajete nabavnu

vrednost, promenu nabavne vrednosti. Nabavna vrednost se moe poveati zbog dodatnih nabavki, zavretka investicije, a onda otpisi. Otpisi na poetku godine + otpis tekue godine + obezvredjenje, znai vanredno otpisivanje kada je bilo i kada od nabavne vrednosti oduzmene otpisanu vrednost dobijete neto sadanju vrednst, odnosno sadanju vrednst sredstava na kraju godine. To je jedan od primera kako bi beleka trebala da izgleda. O snovna

sredstva u pripremi

Moete dati beleke i opisno, dakle da objasnite kolika je bila njihova vrednost na ta se

ona odnosi, kako je finansirana, koliko je do sada uloeno, znai iz ega se sastoji ta vrednost osnovnih sredstava u pripremi. To je informacija koja je korisniku potrebna i koju moete dat u ovakvoj formi, ne mora biti obavezno u vidu tabele.        18.186.864        .    ³´,       .      13.000.000,    5.186.864    . 233


233/331

5/13/2018


                  1.356.000 .,         12%  1.300.000.   56.000       .

Znai ako je bilo izvreno otpisivanje, zato je izvreno i koji je to diskontni faktor korien. ta znai obezvredjenje tj MRS-36? Seate se onog rauna ostatka, kod naela impariteta,. Znai mi smo diskontovali budue prilive od korienja tog sredstva, koristili smo diskontni faktor 12 i ustanovili da je diskontovana vrednost primitaka + neotpisana vrednost 1.300.000. Poto je knjigovodstvena vrednost 1.356.000 ta emo sa razlikom od 56.000? Ta razlika se smatra kao rashod odnosno smatra se da je to osnovno sredstvo precenjeno. Znai t je objasnjenje zato ta linija na kraju ima vrednost niu za 56.000. Primer za lizing

 )                  17         .                      . E sada naravno da bi ste vi znali kako je to uradjeno morate znati MRS-17, to je jos jed dokaz da finan. izvetaji nisu namenjeni laicima.

IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

Sadri prilive i odlive gotovine koji nastaju iz operativne aktivnosti, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti u jednom obraunskom periodu. Kao i BU tako se i ovaj izvetaj odnosi na obraunski period, za razliku od BS koji se odnosi na odredjeni trenitak. Efekat priliva i odliva je neto gotovina. Dovode do poveanja ili do smanjenja neto gotovine.

Kada posmatrate poslovanje preduzea to poslovanje preduzea nije nita drugo nego konvertovanje novanih sredstava u neka naka materijalna ili imaterijalna ili finansijska ulaganja i ponovno pretvaranje tih ulaganja u novac. Znai vi imate ulaganje na poetku, kupi 234


234/331

5/13/2018


osnovna sredstva, zalihe, uea itd. kroz poslovanje vremenom, due ili krae u zavisnosti od brzine obrta, ta vaa ulaganja se ponovo pretvaraju u novac.

Kod banaka je po jos oitije. Banke prikupljaju gotovinu i to su depoziti, tu gotovinu plasiraju i to su plasmani. Znai zadatak banaka je da prikuplja sredstva od onih koji imaju vikove gotovine i da ih plasira onima koji imaju potrebe za novanim sredstvima. Znai ovde

banka od prilivi svojih iz obaveza, jer budu depoziti obaveze do potraivanja, cilj je da plasmana veijesu od odliva pobanke, osnovudolazi vraanja depozita. i naravno nj Znai smisao i kod preduzea i kod banaka je da iz poslovnog procesa izvuemo vie gotovine nego to smo u taj poslovni proces ulozili.

Novani tokovi u firmi mogu se podeliti na dva dela:

1. interni ili priala, regularni tok gotovine - koji nastaje unutar preduzea i to je ovaj tok ko sam vam 2. eksterni ili iregularan tok gotovine - ne javlja se tako redovno i uvek dovodi do i priliva gotovine u preduzee, i time iri ovaj interni tok, ili dovodi do odliva gotovine usled ega se interni tok suava. ta je eksterni tok? Kako to pare spolja mogu doi u firmu? Uplate vlasnika, zaduenje kod poverilaca dovode do priliva gotovine u preduzee, znai mimo njegovog redovnog poslovanja, a isplata poverilaca, znai izmirenje duga, vraanje kapitala vlasnicima, isplate dividendi dovode do odliva sredstava iz preduzea.

Zato je vano da preduzee ima stalnu kontrolu nad likvidnoscu? Kada sam govorila o uslovima odranja preduzea na dugi rok, svi su isticali da postoje dve pretpostavke koje uvek moraju da budu ispunjene da bi preduzee na dugi rok opstalo. To su likvidnost i rentabilnost preduzea. Znai preduzee, da bi opstalo na dugi rok, mora biti profitabilno. Zato je to van Zato to samo profitabilno poslovanje obezbedjuje odranje kapitala koje je u preduzee investirano i njegov rast. Ni jedan vlasnik nee drati pare u firmi koja ne uveava kapital koj je on u tu firmu uloio. Zato likvidnost? Zato to bez sposobnosti da izmiri svoje obaveze preduzee odlazi pod steaj. Drava brine o tome da se odri finansijska disciplina u privredi.

Bez likvidnosti uesnik u toj privredi nema normalno odvijanje poslovnog procesa, nema noramlne privrede. I zato je jako vano da svaki uesnik u privredi poslovanja svoje obaveze izmiruje na vreme. Zakonom o steaju 45 dana moete da kasnite sa plaanjem obaveza ili da vam je raun blokiran 30 dana i vi odlazite u steaj. I zato su to dve vane pretpostavke.

235


235/331

5/13/2018


Ispunjenosti prve, rentabilno poslovanje, utvrdjujemo preko sastavljanja BU. Sposobno firme da odrzi svoju likvidnost, da plaa svoje obaveze procenjujemo preko podataka koje sadri izvetaj o tokovima gotovine. Tokovi gotovine se obino definisu kao prilvi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Tokovima gotovine ne smatraju se one transakcije koje dovode do promena

izmedju predstavljaju gotovinu ekvivalente. Kako ovo treba razumeti?stavke Kadakoje uplatite pare iz blagajne na ili vasgotovinske tekui raun, to nije gotovina, to je promena u okviru gotovine. Imam gotovinu na raunu, imam gotovinu u blagajni pa sada to to sam ja prenela pare sa blagajne na raun ili obrnuto to nije to.

ta su gotovinski ekvivalenti? MRS 7 bavi se izvetajim o novanim tokovima. Znai sve to treba da znate o izvetaju o novanim tokovima nai ete u MRS 7. Po tom standardu novan ekvivalentima smatraju se sva sredstva koja se mogu u kratkom roku pretvoriti u poznate sum novca i kod kojih ne postoji rizik od smanjenja vrednosti. Znai to su sva sredstva koja se mo

u kratkom roku pretvoriti u gotovinu i to u poznati iznos gotovine i kod kojih ne postoji rizik o smanjenja vrednosti. Znai takva sredstva recimo ek smatra se ekvivalentom gotovine. ta je cilj sastavljanja izvetaja o tokovima gotovine?

Cilj sastavljanja izvetaja je da korisnici dobiju izvore iz kojih e moi da dokue informacije tome kako su se menjali prilivi i odlivi preduzea u prolosti, sa kojim ciljem. Znai ta je za nas cilj ovog izvetaja, mi govorimo o izvetaju koji se sastavlja na kraju godine u toku godinje zakljuka. Znai zato nekoga zanima koliki su bili prilivi ili odlivi u proloj godini?

Zato da bi mogao da proceni sposobnost plaanja preduzea u budunosti. Znai polazei od t prolih novanih tokova mi procenjujemo budue novane tokove, i zbog toga nam je taj izvetaj vaan. Taj izvetaj e nam pokazati koliko je preduzee sposobno da stvori gotovine, zatim koji su to namene za koje preduzee tu gotovinu troi, na bazi toga mi emo proceniti da li je preduzee sposobno da vraa svoje kredite, da plaa kamate, da isplauje dividende, i izmiruje sve ostale obaveze koje proisteknu iz poslovanja.

ta sve obuhvata gotovina? Znai raspoloivu gotovinu, depozite ne raunu koji nije oroen, dakle to je va tekui raun. Znai va tekui raun kod banke predstavlja vas depozit

koji vi moete slobodno raspolagati bez ikakvog ogranienja. Ili depozite koji se isplauju na zahtev.

Gotovinski ekvivalenti: komercijalni zapisi, dravne obveznice koje imaju rok dospea do tri meseca. Kratkorona ulaganja i odrive HOV ne smatraju se ekvivalentima gotovine, za to kod njih potoji rizik od gubitka vrednosti, zato to potoji rizik od naplate, ja sam pozajm 236


236/331

5/13/2018


na tri meseca ali taj kome sam pozajmila da li e da mi vrati ceo iznos ili nee, da li e platiti polovinu odmah, ili nee platiti nikada. Znai taj uslov nije ispunjen. K ome

je namenjen ovaj izvetaj?

Namenjen je upravi, postojeim i potencijalnim investitorima, postojeim i potencijalnim poveriocima, i naravno dravi. Finan. izvetavanje u celini sve vie se okree investitorima, i sve promene koje se u standardima vre motivisani su eljom da se zatite interesi investitora Ne kaem da se time ne tite interesi poverilaca, ali medjunarodni komitet ima u prvom redu investitore i to nije sluajno. Jer sve vie preduzea pribavljaju dodajni kapital na tritu kapitala, a sve redje e se obraati bankama za kredite. Jer je kod banaka previsok rizik. I sad se pomera teite poslovanja banaka sa kreditne funkcije na neke druge uloge koje e banke imati. ta uprava preduzea moe da vidi iz izvetaja o novanim tokovima?

Znai nju prvo zanima koliko je gotovine u preduzee uopte stiglo tokom prole godine, dak koliko smo mi para naplatili tokom prole godine po raznim osnovama, i to hou da mi bude diferencirano. Dakle koliko po osnovu osnovne delatnosti, dakle operativne delatnosti, koliko mi je priliva bilo iz dezinvestiranja, dakle iz prodaje imovine, a koliko je para pribavljeno iz eksternog okruenja. Naravno zanima me i za ta se te pare troe. Koliko sam ulagala i kolike isplate bile po osnovu tekue aktivnosti firme, koliko sam novaca uloila u neku nemonetarnu imovinu, i koliko sam novaca uloila na razduenja ili eventualno vratila vlasnicima. Znai to ono sto uprava hoe da zna. Zatim na osnovu takvih informacija uprava sta moe zakljuciti? Odakle joj potie gotovina, znai koji je to najvei izvor gotovine u proloj godini bio, zatim uprava moe dokuiti da li su prilivi ili odlivi iz finan. aktivnosti moda bili najjai, to znai da smo se mnogo zaduivali ili da smo pribavljali znaajan dodajni kapital, a da nam je poslovna aktivn generisala skromna novana sredstva. Ili da je neto novani tok u ovoj godini u najveoj meri bio pod uticajem naih ulaganja«imali smo mi lep priliv gotovine iz poslvone aktivnosti ali ipak je neto gotovina na kraju skromna. Zato? Zato to smo veliki deo para ulagali u materijalna ili nematerijalna ulaganja, dakle vrili smo investiranje. Dakle to su informacije

koje mogu da se dobiju iz novanog toka.

Kada se radi procena vrednosti preduzea za potrebe bilo prodaje preduzea ili fuzije preduzea, uvek se kao osnova koriste budui novani tokovi. Da bi ste mogli da prognozira budue novane tokove morate da znate novane tokove iz prolosti. Zatim uprava procenjuje likvidnu sposobnost preduzea na bazi vremenskog rasporeda novanog toka. Npr. mi sada pravimo novani tok za godinu dana. Uprava e za svoje potrebe da taj godinji novani tok 237


237/331

5/13/2018


podeli po mesecima, pa ce tano videti kakva je dinamika priliva i odliva sredstava po pojedinim vremenskim periodima. Ona eli da uoi koji su to periodi u toku godine kada obi ostvaruje vikove gotovine, odnosno koji su to periodi u toku godine kada ima problem sa odravanjem likvidnosti. To je jako vano za budue odluke. Jedno je kada vi vodite finansije firme i znate da ete poevi od maja pa zakljuno sa junom imate slabije prilive a niste u stan da smanjite odlive i da je prema tome to period u kome su vam potrebna novana sredstva. I ako to vi ve znate u martu onda vi moete da napravite strategiju kako ete tu nesaglasnost izmedju priliva i odliva prevazii, a ne kada pone maj mesec«ta pa nemamo para, pa kako nemamo para«to je onda jedna potpuno drugaija situacija. I zato je vano da se na bazi prolih priliva napravi plan priliva i odliva koji e biti za naredni obraunski period, da bi ste mogli da predvidite situacije kada vam novac fali ali isto tako i situacije kada imate vikove gotovine. Nikada se pare ne dre na raunu, na raunu se dri samo onoliko para koliko je potrebno da se izmire obaveze. Svi vikovi gotovine se mogu plasirati. Znai ako ja znam da  imati prilive gotovine, jer u unapred poeti da traim koje su najpovoljniji naini da tu

gotovinu plasiram. Jedna je jo prednost koja se istie kao prednosti izvetaja o novanom toku u odnosu n ostale finan. izvetaja. Kae se da izvetaj o novanom toku odnosno neto gotovina nije pod uticajem bilansne poltike jer neto je naplaeno ili nije a neto je plaeno ili nije, prema tome nemate mogunost da kreirate neto novani tok. Znai vi samo moete da prikaete odakle ta gotovina dolazi i za ta ste gotovinu troili. Bilansna politika ne moe da opredeljuje visinu ne gotovinskog toka. K ako

to uprava meri kvalitet dobiti preko neto gotovine? I to je jo jedna razlika izmedju banaka i preduzea. Ako jedno preduzee ima dobitak od 100.000.000, i ima neto gotovinski tok od 30.000, a drugo preduzee ima takodje rezultat 100.000.000 i ima neto gotovinu od 80.000, iji je dobitak kvalitetniji? Znai kvalitet dobitka merite stepenom njegove naplaenosti, a stepen naplaenosti dobijate kada stavite u odnos dobitak i neto gotovine. I to je jedan od vanih pokazatelja kvliteta rada firme. Na bazi ovih informacija o emu uprava odluuje? Uprava svoju poslovnu politiku i politiku finansiranja kreira prema oekivanom neto novanom toku, bira izvore za pribavljanje dopunskih sredstav

naine plasiranja slobodnih novanih sredstava. Dividendna politika firme takodje se kreira prema visini neto novanog toka. Ne mogu da objavim visoke dividende ako imam visok dobitak ako nemam odakle da ih isplatim, neu valjda uzimati kredit da bi isplatila dividende. ta procena potreba za gotovinom bie izvrena opet na bazi neto novanog toka. Imamo lep ne novani tok ali mi nemamo nameru da investiramo, koliko nam jo para treba. Investitori na bazi izvetaja o novanom toku procenjuju kako uprava preduzea kontrolie tokove gotovine 238


238/331

5/13/2018


Oni ce tano videti da li uprava vodi rauna o uskladjivanju priliva i odliva iz izvetaja o novanom toku, zatim sposobnost preduzea da stvara gotovinu koja je njima jako vana zbog mogue naplate dividendi, zbog isplate poreza, zbog odranja likvidnosti, zato to je to firma iji su oni suvlasnici, vano ima je da se ta firma na dugi rok odri. I naravno iz toga e oni proceniti da li e uprava ii na dodatna ulaganja, odnosno ispostaviti dodatne zahteve vlasnicima za kapitale. Dakle izvetaj o novanom toku ukazuje da firma ima dodatne potrebe za gotovinom, a ako ima onda je jedan od izvora su upalte vlasnika, bilo prodaja novog kola akcija ili udela i sl. Poverioci koriste izvetaje da bi procenili sposobnost firme da plaa glavnicu i kamatu. Oni procenjuju i budue potrebe za gotovinom iz dva razloga. Jedan je da procenili da li e se firma jo zaduivati. Ako e se firma iji ste vi poverilac jo zaduuje vi procenjujete da e ona imati tekoa sa vraanjem dugova. Dakle ako se stepen zaduenosti firme poveava onda se smanjuje mogunost da na vreme svoje obaveze izmiri. A onda ako im viak gotovine, ako je firma dobra, nije prezaduzena, njima e trebati pare. To je jedan od potencijalnih komitenata kod kojih u plasirati svoj novac. Dakle potoji uvek vie razloga zb

kojih se interesujete za novani tok. Drava normalno procenjuje sposobnost preduzea da odgovori svojim poreskim obavezama na bazi neto novanog toka. I kada gleda neto novani tok u privredi kao celini moe proceniti, znai ako veliki broj firmi ima negativan neto novan tok onda tu neto nije dobro.

K lasifikacija

novanih tokova

Klasifikujemo ih na tri segmenta: 1. iz poslovne aktivnosti (kae se jo i iz operativne aktivnosti) 2. iz aktivnosti investiranja 3. iz aktivnosti finansiranja. Postavlja se pitanje zato ba ovakva klasifikacija, zato je ba ovako delimo? Potoje dva razloga:

1. da na bazi ovako klasifikovanih novanih tokova utvrdimo koja od navedenih aktivnosti najvie utice na finansijski poloaj preduzea, dakle da li operativna, investiciona ili finansijska aktivnost. 2. i da procenimo odnose izmedju tih aktivnosti. Znai ako meni najvie novca odnosi investiciona aktivnost, vie nego operativna, gde je onda teite firme u tom trenutku. Na ulaganjima, ne na tekuim aktivnostima nego na ulaganjima. Potoji dilema neki put kako neki priliv ili odliv treba klasifikovati. Te dileme su uglavnom vezane za kamate. Kada je re o otplati rate, vi znate da se dugoroni krediti otplauju putem anuiteta. Kada imate isplatu anuiteta rata smanjuje galvnicu duga a kamate predstavlja tekui 239


239/331

5/13/2018


finan. rashod. I ovde se dilema postavlja sledea. Dugorono zaduivanje i dugorono razduivanje je aktivnost finansiranja. Pitanje je bilo da li i kamata na kredite koja je povezan sa tim zaduenjem treba da bude tretirana kao odliv gotovine iz finan. aktivnosti ili imajui u vidu da te kamate utiu na visinu rezultata, neto rezultata iz poslovanja, te odlive treba klasifikovati u operativnu tj. poslovnu aktivnost. Da bi se povezao neto rezultat i neto novan tok iz poslovne aktivnosti kamate na kredite se klasifikuju kao odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti, a otplata rata se tretira kao odliv gotovine iz finan. aktivnosti. Znai kamate na kredite, plaene kamate, klasifikuju se kao odlivi gotovine po osnovu operativne aktivnosti, a isplate rata kojima se smanjuje i glavnica duga tretiraju kao odlivi iz aktivnosti finansiranja.  je razlog? Kada knjiite kamatu kao troak ona predstavlja rashod perioda u kome je nastala, kada raunate neto dobitak taj rashod utie na visinu neto dobiti. Poto mi elimo da poveem neto dobitak iz poslovne aktivnosti i neto novani tok iz poslovne aktivnosti onda smo promen gotovine po osnovu kamata klasifikovali u poslovnu aktivnost, a ne u aktvnost finansiranja. ta su prilivi i odlivi gotovine iz poslovne aktivnosti ?

Ti gotovinski tokovi pokazuju sposobnost preduzea da stvori dovoljno para za isplatu obavez prema dobavljaima i radnicima, za isplatu dividendi, i za ona ulaganja koja moramo izvriti, da pri tome ne moramo da koristimo eksterne izvore. Znai mi proveravamo da li smo sposob da toliko para stvorimo kroz poslovni proces.

Prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti su odredjeni delatnou firme. Kao to su prihod rashodi iz poslovne aktivnosti odrdjeni delatnou firme takva je ista situacija i sa prilivima i odlivima. Kod proizvodnih preduzea prilivi nastaju: prodajom proizvoda i isluga, odnosno trgovini od prodaje robe, zatim od naplate kamata, dividenda i tantijema,-prihod koji ostvarujemo od izdavanja autorskih prava, zatitnog znaka«, prilivi od prodaje kratkoron berzanskih HOV, kratkoronih kredita za poslovanje koje odobrava i sl«

ta su odlivi? ta sve plaamo? Plaamo dobavljae za kupljenu robu i izvrene usluge plaamo radnike, kamate, poreze, kupovina kratk. HOV u operativnoj aktvnosti, otplata kratkoronih kredita, i imamo isplate rashoda. ta je investiciona aktivnost ?

ta znai investirati? Investirati znai uloiti, a posledica ulaganja je pretvaranje gotovine u materijalno ili imaterijalno dobro. Znai kada investirate vi troite pare i pretvarate u materija ili nematerijanli oblik. Pa su gotovnisnki oblici iz investicione aktivnosti znai odlivi gotovine po osnovu ulaganja u sredstva koja e naravno kreirati u budunosti ekonomske koristi, i po osnovu tih koristi prilive gotovine. Znai troim sada da bih imao prilive u budunosti. To je odliv od ulaganja a kada imamo priliv od ulaganja? Prodaja sredstava, to je suprotno ulaganju 240


240/331

5/13/2018


Znai kada prodate HOV, ili neko materijalno dobro vi njega pretvarate iz materijalnog u novani oblik i time imate priliv. Koji bi bili prilivi gotovine? Prodaja maina i opreme, prodaja vlasnikih i dunikih HOV drugih preduzea, znai ne svojih,( jer ako prodajemo svoje gde ce biti ti prilivi i odlivi? Bie u finansiranju). I naplata dugoronih plasmana. Odliv su: kupovina ili ulaganja u nekretnine, dugorone HOV i davanje kredita. Znai vidite kada m dajemo to je investiranje, a kada se zaduujemo to je finansiranje. Aktivnost f inansiranja

Ovi tokovi se iskazuju odvojeno od tokova koji nastaju iz poslovanja, zato to je re o sredstvima koja u preduzee pritiu a po osnovu priliva tih sredstava pravo na ta sredstva ostvaruju vlasnici odnosno poverioci. Dakle re je o prilivu sredstava iz okruenja u preduze bilo od vlasnika ili poverilaca i odlivima gotovine koja nastaju po osnovu zaduenja ili vraan dela uloenog kapitala vlasnicima. Saglasno tome prilivi su: od izdavanja akcija ili drugih vlasnikih instrumenata, izdavanja obveznica ili zapisa, uzimanje dugoronih kredita, i

uzimanje kratkoronih kredita. Znai to su sve prilivi koji nam dolaze spolja ili od vlasnika ili poverilaca. Odlivi: otplate glavnice duga, isplate obaveze po osnovu finansiranja, lizinga, tu j jer je finansijski lizing kao dugoroni kredit, isplata dividendi. Dakle to su sve odlivi gotovine Ako bi smo izvrili spajanje dve akcije u jednu i vlasniku isplatili nominalnu vrednost jednu o akcija taj odliv bi bio u aktivnosti finansiranja.

Rekla sam ve da transakcije koje imaju nemonetarni karakter se ne prikazuju i izvetaj o novanim tokovima. Rauni bez aktive ali bez gotovine. Kada nastaje priliv? Priliv nastaje i kada se smanji aktiva, znai nemonetarno, neto od aktive pretvorite u gotovinu, ili kada se povea pasiva, zaduimo se. Odliv imate kada se razduite i tada imate smanjenje pasive, ili kada uloite to dovodi do poveanja aktive. Ali je vano da primetite da prilivi i odlivi tangiraju aktivu odnosno pasivu. Kao sto potoji veza izmedju toka rentabiliteta i imovine, tak potoji veza izmedju priliva i odliva i gotovine, novanog toka i gotovine. To nam je vano je emo na osnovu te veze doi do toka gotovine iako ne vodimo gotovinsko knjigovodstvo.

241


241/331

5/13/2018

K ako


izgleda izvetaj o novanom toku?

Imamo gotovinske A.Tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti 1.      2.       /   

    

.                 /     .     

         /     Neto poveanje gotovine je zbir ili razlika neto gotovine iz poslovne aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja, jer u nekim od ovih podruja moete imati i negativan gotovinski tok, znai nee biti samo sabiranja nego e biti i umanjenja za negativan gotovinski tok. Imate gotovinu na poetku perioda, neto poveanje + gotovina na poetku perioda mora dati stanje gotovine na kraju perioda. Znai u BS onaj iznos gotovine koji dobije i ovaj iznos u izvetaju o novanom toku mora biti jednak.

K oje

metode sastavljanja izvetaja postoje?

MRS 7 za utvrdjivanje neto gotovine iz poslovne aktivnosti nudi dve metnode:

1. direktnu 2. indirektnu metodu Obe ove metode dae isti iznos neto gotovine. to se tie priliva i odliva ili izraunavan neto investicione i finansijske aktivnosti, utvrdjuju se uvekana istiinvesticione nain. Metoda utie gotovine samo na iz nain utvrdjivanja neto gotovine iz poslovne aktivnosti. kod aktivnosti i aktivnosti finansiranja uvek je neto gotovina razlika izmedju onih prethodno navedenih priliva i odliva. U emu se razlikuje direktna metoda od indirektne kada je re o tokovima iz poslovne aktivnosti. Seate se kada sam govorila o BU tada sam govorila da metoda bilansiranja uspeha koja moe biti metoda ukupnih trokova ili metoda trokova prodatih ucinaka, utie samo na nain utvrdjivanja poslovnog rezultata, a da se rezultat iz 242


242/331

5/13/2018


finansiranja i vanrednih dogadjaja uvek utvrdjuje kao razlika izmedju prihoda i rashoda koji nastaju po tim osnovama. E slino je i ovde. Znai prilivi i odlivi za finansiranje i investiranje utvrdjuju se isto nezavisno od toga da li primenjujete direktnu ili indirektnu metodu. Samo se razliit nain utvrdjuje neto gotovna iz poslovne aktivnosti. Direktna metoda, koju standard ohrabruje polazi od pozicija iz BU i ona u stvari vri

transformaciju ili upreraunavanje tokova novanipolazi tok. Znai pretvara prihode u naplate i rashode isplate. Za razliku od rentabiliteta nje indirektnau metoda od neto dobitka i korigu ga za nenovane transakcije. Znai za ono to nije izazvalo isplatu. ta je osnova za izradu izvetaja o gotovinskom toku?

Za razliku od BS i BU koje dobijamo zakljukom rauna glavne knjige, izvetaj o novanom toku ne moete dobiti zakljukom rauna. Dakle ne postoji knjigovodstvo koje bi dalo gotove podatke na bazi kojih bi vi izraunali neto novani tok. Zato? Zato to se raunovodstvo zasniva na obraunskoj osnovi, a kako se zove to naelo u konceptualnom okviru? To je naelo nastanka poslovnog dogadjaja. Znai naelo kae da registrujemo dogad kada je nastao nezavisno od toga kada su nastali prilivi i odlivi uslovljeni tim dogadjajem. E poto se raunovodsto zasniva na obraunskoj osnovi onda do priliva i odliva gotovine moram doi posrednim putem. Izvori podataka za utrvrdjivanje izvetaja o novanom toku nalaze se: u BU, u BU a dodatne izvetaje nalazimo obino u napomenama odnosno na dodatnim evidencijama na raunima glavne knjige. Znai ovde kada imate prihode i rashode dobijete dobitak, prilivi gotovine i odlivi gotovine i imate neto novani tok.

Kako emo da konvertujemo prihode od prodaje u priliv gotovine? ta treba da uradim Mi u stvari treba da odgovorimo koliko smo od prihoda od prodaje, taj podatak se nalazi u BU znai mi znamo na osnovu BU koliki su nam prihodi od prodaje, ali ne znamo koliko se od tih prihoda pretvorilo u gotovinu. Kako emo do tog podatka doi? Tako to ete prihod od proda korigovati iznosom potraivanja prema kupcima. Jer pazite, ako prihod naplatim odmah, ako

prihod u celini, ja nikakvo potraivanje neu. Tada prihod biti jednak naplati.naplatim Ako u toku obraunskog perioda naplatimimati manje nego to e sammiprodala, ta e biti sa potraivanjima od kupaca? Ona e biti vea jer to e znaiti da deo prihoda je sadran jo uve u potraivanjima, da nije pretvoren u gotovinu. Znai prihod i naplata mogu biti jednaki ako s ceo prihod naplatili i tada se potraivanje prema kupcima ne menja. Naplata moe biti manja o prihoda i tada se potraivanje poveava. Naplata moe biti vea od prihoda pod uslovom da smo imali potraivanja i da smo ta potraivanja naplatili, tada ce potraivanja biti nia. I otud 243


243/331

5/13/2018


vi koristite BU i uzimate prihode od prodaje, ali iz BS uzimate poetno i krajnje stanje potraivanja od kupaca. Znai i zato kaemo da prihod od prodaje pretvara u priliv gotovine tako to ga poveavamo ako imamo smanjenje potraivanja od kupaca u odnosu na poetni iznos, odnosno smanjujemo ako imamo poveanje potraivanja. Kada je re o odlivima iz poslovne aktivnosti najvei deo vezan je za izmirenje obavez

prema dobavljaima. imateproizvoda ulaganje ili u cenu kotanja, ili u poslovanje vai rasho znai trokovi prodatihKada gotovih nabavna vrednosti prodate robeuopte, u trgovini, da bi ste ih preveli u odlive morate ih prvo korigovati sa promenom vrednosti zaliha. Znai ako ste nabavili vie nego to ste prodali robe, ta to znai? Da ste platili vie nego to je nabavna vrednosti prodate robe. Ako imate nabavku robe radi njene prodaje, ako ste u jednom obraunskom periodu prodali svu nabavljenu robu promene zalihe nee biti. Zalihe na kraju bie jednake zalihama na poetku. Pod pretpostavkom da ste to uplatili, odliv bi bio jednak nabavnoj vrednosti prodate robe. To isto vazi i za proizvodnju. Ako ste nabavljali faktore proizvodnje, proizveli odredjene proizvode i prodali ih, nemate promene vrednosti zaliha gotovih proizvoda, sve to ste nabavili platili ste i odliv je jednak ceni kotanja prodatih gotov proizvoda. Ali ta ako niste platili, jer ne mora znaiti da ste vi svu robu koju ste nabavili platili, jeste je prodali ali niste je platili dobavljaima. ta e onda biti? Doi ce do poveanja obaveza prema dobavljaima. Da li e onda odliv biti vei ili manji od nabavne vrednosti? Ak nismo platili sve to smo nabavili odliv e biti manji. Zbog toga morate kod utvrdjivanja odliv po osnovu rashoda uzeti u obzir ne samo promenu visina zaliha nego i promenu visine obavez prema dobavljaima. I sada kako prevodimo rashode u odlive? Tako to, ako imate odredjenu nabavnu vrednost prodate robe, da bi ste je preveli u odliv morate je korigovate za promenu visine zaliha. Ako su se vae zalihe poveale to znai da ste nabavili robe vie nego to je prodate i da je prema tome va odliv vei nego to je nabavna vrednost prodate robe. Ako su s zalihe smanjile to znai da ste prodali robu koju ste nabavili i deo robe koja je ve bila na lageru. Ako ste plaali samo robu koju ste nabavili onda je va odliv manji za smanjenje vrednosti zaliha. Znai tada ete nabavnu vrednst robe umanjiti za smanjenje vrednosti zaliha To je sve pod pretpostavkom da ste svu robu koju ste nabavljali plaali. Ali poto to nikada ni tako, nego nabavite a ne platite ili platite neto to ste nabavili ranije, morate uzeti u obzir i promene visine vae obaveze prema dobavljaima. Ako su obaveze prema dobavljaima na

kraju obraunskog perioda vee nego to su bile na poetku, kakav je to uticaj na odliv? Odliv e biti manji, nabavili ste neto, a niste platili i zato su obaveze porasle. Ako su vam obaveze n kraju nie nego to su bile na poetku to znai da ste platili sve to ste nabavili u tom mesecu jo da ste platili deo obaveza sa kojima ste u taj period uli.

244


244/331

5/13/2018


To je smanjenje obaveza treba tretirati kao poveanje odliva.

   

  .   . .  

+ 

+ 

  - 

  - 





ta je ovde vano i zato ja gnjavim ovoliko na predavanju o ovome? Vano je da razumete logiku izvetaja, znai logiku koja je drugaija od onih koje imate kada bilansirate uspeh. Znai ovde nije re o prihodima i rashodima nego o prilivima i odlivima. Isplate po osnovu kamata, zarada, poreza« kako ete doi do odliva po tom osnovu. Imate u BU trokove zarada. Kako ete utvrditi koliko ste para dali po tom osnovu.

Korigovaete visinena obaveza po osnovu zarada. nalaze uAko BS. su Znai ete pogledati promenom da li su obaveze kraju vee ili manje nego Te to obaveze su bile nasepoetku. obaveze vee zakljuujete da niste isplatili sve trokove zarada u tom obraunskom periodu, odnosno da su vae isplate manje nego to je troak, jer je deo koji je neisplaen doveo do poveanja obaveza. Ako su obaveze po osnovu zarada manje nego to su bile na poetku zakljuak je da ste platili sve obaveze iz tekue godine i da ste isplatili deo obaveza sa kojima ste u tu godinu uli. A to znai da je odliv vei nego to su trokovi zarada. Potpuno ista logika je i za kamate. Rashodi po osnovu kamata nalaze se u BU, u BS

imate obaveze po osnovu kamata. Ako su obaveze na kraju jednake poetnim zakljuujemo d su u celini isplaeni trokovi kamata za ovu godinu, znai da je odliv jednak troku znai rashodu. Ako su obaveze vee odliv je manji od troka kamata, ako su obaveze nie odliv je vii. Znai to je logika koju morate usvojiti.

Ako imate AV R i PV R, i ako dodje do smanjenja AVR, kako e to uticati na odnos trokova i isplata. To znai da e vam isplate biti nie od nastalih trokova. Zato? Zato to ste vi imali unapred plaene trokove i vi ste sada sa AVR skinuli i preneli na trokove, a nije bilo plaanja, jer je plaanje izvreno u nekom od ranijih obraunskih perioda. Znai svako smanjenje unapred plaenih trokova smanjuje odlive, znai odlivi e biti manji u odnosu na trokove za iznos smanjenja AVR, i bie vei od trokova, odliv, ako dodje do poveanja AV jer znai da ste vi neto unapred platili to jos niste potrosili.

Ako imate rast obraunatih trokova u okviru PVR, kako e se to odraziti na odlive. PV nastaju kada neto potroite a ne platite. To je isto kao poveanje obaveza. Znai odlivi e bit manji od trokova za iznos poveanja PVR jer ste neto potroili a jo niste platili. 245


245/331

5/13/2018


Znai ako rastu AVR odliv se poveava, ali ako rastu PVR odliv se smanjuje. Setite se onih trouglova (vidite na slajdovima) poveanje aktive znai poveanje odliva ali poveanje pasive znai smanjenje odliva.

Trokovi amortizacije, zato ne izazivaju odlive? Oni ulaze u rezultat na strani rashoda ali ne izazivaju odlive. Amortizacija je pretvaranje materijalnih i nematerijalnih ulaganja u

novac. kupujete novo osnovno sredstvo, nema odliva,spada ne plaate ovom periodu,trokove, platili st nekadaNe ranije kada ste kupili mainu. Znai amortizacija u tzv.unegotovinske trokove koji ne izazivju odlive. Znai iznos odliva bie manji za iznos amortizacija. Znai ka vi raunate koliko ste platili trokove, vi kaete«a ekajte amortizaciju nismo platili.

ta jos nismo platili? Trokove za koje smo formirali rezervisanja, trokovi po osnovu garancija. Vi poveavate trokove i formirate rezervisanja. Da li je bilo plaanja u tom period Nije. Plaanja e biti u budunosti. Znai to je takodje negotovinski troak, troak po osnovu formiranja rezervisanja. Znai rashode kako prevodimo? Imali smo rashode vezani za prodaju, a ovo su sada ostali rashodi ili trokovi poslovanja, kako bi se reklo. Kako mi njih prevodimo u odlive.         

-  -         =  +  +  :      a

- 

Da bi smo operativne rashode pretvorili u operativne odlive moramo ih smanjiti za smanjenje unapred plaenih trokova i poveati za poveanje unapred plaenih trokova. Zna ako imate poveanje obraunatih trokova onda je odliv manji od iznosa rashoda jer ste neto potrosili a niste platili. Ukoliko imate smanjenje obraunatih trokova to znai da ste u ovom periodu platili trokove ovog perioda i platili ste trokove koji su nastali u prethodnom period a koji su bili na PVR. Znai da ponovimo jo jednom. Odlivi e biti manji za iznos poveanja obraunatih trokova i bie vei za iznos smanjenja obraunatih trokva. Jer kada se smanjuju obraunati trokovi? Kada vi platite. 246


246/331

5/13/2018


Ako se unapred plaeni trokovi smanje to znai da vam je odliv manji od rashoda, jer vi kao rashod knjiili neto to ste platili unapred, nemate odliv samo troite unapred plaeni troak. Ako se unapred plaeni trokovi poveaju onda je odliv vei za poveanje unapred plaenih trokova. Za iznos amortizacije rashode ete smanjiti jer amortizacija i rashodi po osnovu

rezervisanja ne izazivaju odlive Znai vi ono imatetou ne rashodima daodliv bi st te rashode preveli na odlive reigotovine. ete« izdvajamo plaamo,i amortizaciju, to ne dovodiido gotovine.

Primer: imate BU preduzea ³Avala´ koji izgleda ovako, i to za period od 1.131.12.2002. u 000 dinara:

  1.

  

2.

 ,    16.000

308.000

258.000

3.

 

50.000

4.

 

10.000

5.



-2000

6.

 

-4000

7.

   

54.000

8.

  

-20.000

9.

 

34.000

10.

 

12.000

11.  

4.000

22.000 247


247/331

5/13/2018


. 

2002.

2001



1.

 ..  

80.000

68.000

12.000

2.





76.000

82.000

-6.000

3.



8.000

14.000

-6.000

4.

  

54.000

40.000

14.000

5.

  . 

16.000

20.000

-4.000

 

234.000

224.000



Vi ovde imate promene gotovinskih i bezgotovinskih

10.000

6.

  24.000 ± . .

18.000

6.000

7.

  40.000

20.000

20.000

8.

 

102.000

80.000

22.000

  

166.000

118.000

 

-

50.000

10. 

26.000

12.000

14.000

11.



28.000

24.000

4.000

12.   

14.000

20.000

-6.000

 

68.000

106.000

-38.000

 

234.000

224.000

10.000

9.

48.000

pozicija(to ova druga je tebela) napravljena su na osnovu BS, tako da ovde u stvari vi imate podatke iz BS utvrdjenje promene. E sa hou da na osnovu toga napravim izvetaj o novanom tok iz poslovne aktivnosti na bazi ovoga to smo uradili. t treba da raunamo? Prv emo raunati prilive gotovin od prodaje.

248


248/331

5/13/2018


Znai prva pozicija je prilivi gotovine od prodaje. Polazite od prihoda. Koliko iznosi prihod? Pogledajte BU, prihodi od prodaje su 308.000, da bi ste doli do priliva taj iznos treba korigovati promenom visine potraivanja od kupaca. Nadjite poziciju kupci u BS i vidite kaka je odnos izmedju poetnodg i krejnjeg stanja.  

2002.

2001

1.     

132.000

104.000

2.

-52.000

-36.000

80.000

68.000

  

76.000

82.000

  

156.000

150.000

5. 

8.000

14.000

6.   

54.000

40.000

7.  

10.000

16.000

6.000

4.000

  

78.000

74.000



234.000

223.000

 

   3.      4.



 

8.    

Ovo je bilans stanja preduzea ³avala´ na dan 31.12.2002. u 000 din.

Znai pogledajte kakav je odnos izmedju poetnog i krajnjeg stanja pozicije kupci. Na poetku imate 40.000, a na kraju 54.000, to znai da imate poveanje potraivanja od kupaca 249


249/331

5/13/2018


ta ete sa tim poveanjem da uradite? Smanjujemo prihode. Znai 308.000-14.000=294.000 toliki su sada prihodi. Druga pozicija koju imamo su prilivi gotovine po osnovu ostalih prihoda. Polazimo od pretpostavke da su ti prihodi u celini naplaeni. Znai ako su naplaeni svi ostali prihodi, a to morate proveriti na bazi rauna glavne knjige odnosno iz napomena. Znai prilivi po osnovu ostalih 304.000prihoda iznose 10.000 i to e biti ukupni prilivi gotovine iz poslovne aktivnosti =

Sada emo izraunati odlive. Prvi odliv je odliv po osnovu prodatih gotovih proizovda. ta imamo u BU? Koliki su poslovni rashodi ukljuujui i amortizaciju? 258.000. Te poslovn rashode korigujemo i promenom visine zaliha i promenom obaveza prema dobavljaima, promenom AVR i PVR. ta imamo? Pogledajte, rashodi iznose 258.000, zalihe (pronadjite zalihe) su bile 14.000, a sada 8.000. ta emo sa tim zalihama koje su pale? Smanjicemo rashode, znai da smo potroili neto to je ranije plaeno. 258.000-6.000. Sada nadjite pozici

dobavljaa. ta je sa dobavljaima? Na poetku su 24.000, a na kraju 28.000, znai da su ve za 4.000. ta emo sa tih 4.000, smanjiemo rashode. Znai 258.000 ± 6.000 ± 4.000. ta jos imamo? Kolika nam je amortizacija? Ona je 16.000 i smanjiemo rashode i za iznos amortizacije, tako da imamo 258.000 ± 6.000 -4.000 ± 16.000. sada imamo rezervisanja koja bila 12.000 a sada su 26.000. Formiranje rezervisanja je negotovinski rashod. Znai poveanje rezervisanja smanjuje rashode za 14.000, tako da imamo 258.000 ± 6.000 ± 4.000 ± 16.000 ± 14.000 = 218.000. Znai isplatili smo po osnovu rashoda 218.000.

U rashodima imamo jo i plaene poreze. Koliko iznose porezi u BU? Porez na dobit j 20.000. Nadjite u BS obaveze za poreze, bile su 20.000 a sada iznose 14.000. Znai obaveze s nie na kraju. Koliki je odliv? Odliv je vei za smanjenje obaveza. Znai ove obaveze od 20.0 + smanjenje od 6.000 = 26.000. Imamo jos odlive gotovine za ostale poslovne rashode kao sto su kamate i kapitalni gubitak . Polazimo od toga da su kamate i kapitalni gubitak, poto je to ono to smo platili, isplaeni. Znai odlivi plaene kamate i kapitalni gubitak 2.000+4.000=6.000. I sada izraunajte neto gotovinu iz poslovne aktivnosti. Znai koliki su ukupni odlivi? Ukupni odlivi iz poslovne aktivnosti su 250.000, neto novani tok iz poslovne aktivnosti je onda 304.000 ± 250.000 =54.000. Znai neto novani tok je pozitivan.

ta imamo od investicione aktivnosti? ta ulazi u prilive i odlive iz investicione aktivnosti. ta su prilivi? U ta smo ulagali, na ta smo trosili pare? Dolo je do poveanja stalne imovine. Znai to je odliv. Da li smo imali prodaju nekih dugoronih plasmana. Tamo pie da smo prodali dugorone plasmane za 6.000 i pri prodaji je ostvaren kapitalni gubitak o 250


250/331

5/13/2018


4.000. Koliki smo onda naplatili, koliki je priliv. Priliv je 2.000. znai kako izgledaju novani tokovi za investicionu aktivnost. Priliv od prodaje 2.000, a odliv od ulaganja 28.000. Pogleda sada kapitalni gubitak. Mi smo ga ve jednom tretirali kao odliv (kod poslovne aktivnosti), za to je to vezano za poslovanje. Vezano u smislu, naa odluka je bila da izvrimo prodaju imovine. Pa smo smanjenje tj. kapitalni gubitak tretirali kao odliv iz poslovne aktivnosti, zato sada kod investicione aktivnosti celokupnu vrednost od 6.000 tretirmo kao priliv. Znai kada prodate neko sredstvo ako ostvarite kapitalni gubitak, taj gubitak koji ste, koji je nastao pri prodaji, koji je ispod knjigovodstvene vrednosti tretirate kao odliv iz poslovne aktivnosti, a ce nabavnu vrednost sredstva koje ste prodali tretirate kao priliv u okviru investicione aktivnosti jer investiciona aktivnost nije kriva za gubitak koji je ostvaren. Tako da nee biti 2.000 nego 6.000, zato 6.000 zato to smo za toliko prodali. Neto gotovinski tok iz investicione aktivnos ako je odliv 28.000 a priliv 6.000, negativan je i iznosi -22.000. 28.000 je iznos za koji smo kupili sredstvo, imate poveanje stalne imovine. Ja kada gledam ulaganje ja utvrdjujem kao promenu nabavne vrednosti. Na poetku je bila 104.000 a na kraju 132.000 i razlika je 28.000

znai da ste kupili za 28.000. Poto je sredstvo novo, ili ste kupili otpisano, vi ste vrili otpisivanje postojee imovine, tako da ne moete da na bazi razlike sadanje vrednosti utvrdit visinu promene.

a aktivnosti finansiranja. Ja vas pitam na ispitu. Objasnite ili kako utvrdjujete neto novani tok iz poslovne aktivnosti, pa kaem koja metoda, direktna ili indirekta? Hou da mi ovako objasnite!!!!! Akcijski kapital je povean za 6.000. Da li je 6.000, za koliko je povean emisiona premija. Koliki je bio priliv, priliv je bio 26.000. Znai emsija akcija je 26.000. ta smo jo imali? Imali smo dividede i dugorone kredite koji su se smanjili, nema ih, i ako ih nema znai da smo ih isplatili. Znai imamo odliv po osnovu otplate kredita 50.000. I imamo isplatu dividendi 12.000. kolike je neto novani tok? On je -36.000. Z

Koliki je neto tok gotovine? Imamo pozitivan tok samo iz poslovne aktivnosti, 54.000 i imamo negativan neto novani tok 22.000+36.000= 58.000, pa 58.000-54.000= -4.000. Zna ukupan neto tok gotovine u ovom preduzeu je negativan i iznosi 4.000. Znai neto promena gotovine je 4.000. Na to treba da dodamo gotovinu na poetku perioda. U BS pogledajte kolik je bila gotovina na poetku perioda? 20.000. kolika je gotovina na kraju? 20.000-4.000=16.00 Da li je toliko u BS? Jeste. Indirektnu metodu emo idueg puta. Postupke imate u slajdovim ali ja sam bila vredna i evo ih«.    

1.    -      

308.000 - 14.000 294.000 251


251/331

5/13/2018




2.     10.000     ,  

       .      

     

   

   

258.000

-  /./ - 16.000 -   - 14.000 -   - 6.000 -     - 4.000 218.000

2.    =    = 2000 + 4000 = 6.000 3.   =     +     -20.000 + (-6.000) = 26.000 a 

  1.       6.000,        4.000.-      2.000. 

  

1.    = 28.000

 



   

 

1.    28.000   1.       2.   12.000

50.000

252


252/331

5/13/2018


Izvetaj o tokovima gotovine  



 .

.      1.    

294.000

2.    

10.000

3.      4.    

304.000 218.000

5.      

6.000

6.    

26.000

7.     

250.000

8.      

54.000

    9.     6.000 .  10     -28.000 253


253/331

5/13/2018


.  - 22.000

11     .      12    .

26.000

13   . 

-50.000

14   .

-12.000

15     . 

- 36.000

16    . (8+11+15)

- 36.000

17    . 

20.000

18    . 

16.000

254


254/331

5/13/2018


I ima jo jedna tabela koju sam zaboravila da dodam«to je bilans stanja ali pasiva , a o prva je aktiva«.   1.   ±  

24.000

18.000

2.  

40.000

20.000

3.  

102.000

80.000

166.000

118.000

-

50.000

5. 

26.000

12.000

6.    

28.000

24.000

7.   

14.000

20.000

Ü  

68.000

106.000

234.000

224.000

    4.

 




Primer za izradu izvetaja o novanom toku na internetu da se uradi samostalno direktnom metodom. Sada razmatramo indirektnu metodu utvrdjivanja neto gotovinskog toka poslovne aktivnosti koja je jednostavnija i koja se zbog toga ee koristi, ali o gotovinskim tokovima prua mnogo manje informacija nego direktna metoda. MRS 7 koji se bavi Izvetaj o novanim tokovima doputa primenu i jedne i druge metode, ali se u njemu navodi da je poeljna primena direktne metoda. Kod nas se koristi direktna metoda. Indirektna metoda polazi od neto dobitka, a direktna metoda od prihoda od prodaje. Njena je sutina da se izvri konvertovanje tokova rentabiliteta, u gotovinske tokove. Ako se podje od neto dobitka da bi se dolo do neto gotovine moraju se izvriti odredjene korekcije, koje se odnose u prvom redu na dodavanje iznosa onih stavki rashoda koje nisu izazvale odliv 255


255/331

5/13/2018


gotovine. Jer su u rezultat, u neto dobitak, kao razliku izmedju prihoda i rashoda u rashode, saglasno Naelu nastanka poslovnog dogadjaja, ukljueni svi rashodi nezavisno od toga da li ti rashodi izazvali odliv gotovine iz preduzea ili da li e uopte izazvati odliv gotovine u dato obraunskom periodu kao na primer:

1. Amortizacija 2. Trokovi rezervisanja koji kada ih formiramo poveavamo rashode, a isplate po osnovu njih e nastati u nekom narednom obraunskom periodu. 3. Kursne razlike koje u trenutku nastanka tretiramo kao rashod ili prihod, a do priliva gotovine dolazi tek u trenutku naplate potraivanja. Da li se za iznos kursnih razlika koriguje neto dobitak? Da li priznajemo negativnu kursnu razliku kao rashod, a isplate e biti u narednim obraunskim periodima ili priznamo pozitivnu kursnu razliku kao prihod, a naplate e uslediti kasnije. Kursna razlika iskljuivo vezuje za potraivanje ili obavezu po osnovu koje nastaje, i taj uticaj kursnih razlika na prilive i odlive odraava se preko promene visine obaveza ili potraivanja. Kada se knjii kursna razlika ako je negativna poveavamo rashode ali i obaveze na koje se ona odnosi, a poveanje obaveza tretiramo kao priliv jer svi rashodi nisu plaeni i odlivi su manji. Kod banaka je isto. Zatim se neto dobitak koriguje za promenu pozicija na strani aktive koje su negotovinskog karaktera i pozicije na strani pasive. Korigovati znai ili poveati ili smanjiti. Korigovanje se vri tako to neto dobitak poveamo za sva poveanja pasive, jer su poveanj pasive prilivi ili smanjenja odliva. Ako raste pasiva ili imamo poveanje priliva ili rast obavez npr. za nabavku sredstva koje nismo platili i to je smanjenje odliva. Zatim smanjujemo za poveanje pozicija Aktive, jer svaki rast aktive znai odliv na onim pozicijama koje nisu gotovinske. Kada se one poveavaju dolo je do pretvaranja novca u neki drugi oblik aktive,

znai Izvori odliva.podataka I obrnutokoji svako smanjenje Aktive je priliv a svako smanjenje Pasive odliv. su nam potrebni za utvrdjivanje NNT po indirektnoj metodi su: BU iz koga uzimamo podatak o neto dobitku i podatke o negotovinskim rashodima. Znai iz BU gledamo koliko iznose rashodi koji nisu izazvali odliv gotovine; BS iz koga moramo imati podatke o promenama na negotovinskim pozicija A i na pozicijama P, znai podatke za dve uporedne godine. Kada utvrdimo promene onda ih klasifikujemo prema tome da li one izazva prilive odlive po osnovu poslovne, investicione ili finansijske aktivnosti, jer pozicije u BS nis klasifikovane na taj nain. Na primer smanjenje obaveza prema dobavljaima mora se identifikovati da li je to priliv ili odliv da li je poveanje ili smanjenje neto dobitka i po osnovu koje aktivnosti. Imamo utvrdjivanje promena gotovine na bazi onog naeg BS i poli smo od P imali sm akumuliranu dobit neto promena u 2002. god. je bila 22000. Rezultat iz poslovne aktivnosti je bio 34000, ali smo imali i isplatu dividendi od 12000 i ostaje nam 22000 neto dobiti. Isplata dividendi pripada finansijskoj aktivnosti, a kada naplatimo dividendu priliv koji pripada operativnoj aktivnosti. Imali smo emisiju akcija koju smo realizovali po vrednosti koja je bila iznad nominalne koja je bila 6000, a priliv po osnovu prodaje akcija je bio 26000, tako da je emisinona premija je poveana za 20000, a nominalna vrednost za 6000. Oba priliva pripadaju 256


256/331

5/13/2018


prilivu po osnovu finansijske aktivnosti. Prodaja akcija i prilivi po osnovu prodaje vlasnikih kreditnih instrumenata predstavljaju prilive po osnovu finansijske aktivnosti. Imamo i obaveze za dugoroni kredit. Mi smo se razduzili u toku protekle godine i vrat smo kredit u visini od 50000 i to je izazvalo odliv koji takodje pripada odlivima iz finansijske aktivnosti. Znai promene na dugoronim i kratkoronim kreditima pripadaju promenama iz finansijske aktivnosti. Rezevisanja koja smo imali predstavljaju negotovinsku transakciju i za taj iznos treba poveati iznos gotovine.. Kod dobavljaa je doslo do poveanja obaveza za 4000 i to je povealo prilive gotovine jer su isplate nie od rashoda koji nije u celini plaen. Obaveze za porez su manje i to je odliv gotovine po osnovu operativne aktivnosti. Imamo sada negotovinsku A. Kupili smo mainu za 28000 dolo je do poveanja A, a t nabavku emo tretirati kao odliv. Promene na stalnoj imovini pripadaju investicionoj aktivnos Amortizacija je negotovinska transakcija i mora biti dodata na gotovinski tok. Dugorone HOV. Prodali smo HOV i po osnovu njih smo ostvarili priliv. To je smanjenje A koje dodajemo na neto dobitak

Imalitosmo smanjenje zaliha znai danasuneto rashodi vei nego to je bilo plaanje, potro smo neto je bilo na lageru i to to dodajemo dobitak. Imali smo poveanje potraivanja od kupaca koje se tretira kao odliv, jer je se poveala A. Na kraju zapamtiti PRAVILO. Neto dobitak se poveava za sva poveanja pozicija P i sva smanjenja pozicija P, a smanjuje za poveanje pozicija A i smanjenja pozicija P. Izvetaj o novanim tokovima dobija na znaaju i sve vie e se odluke donositi na baz njega, jer pri razmatranju svakog projekta se postavlja pitanje moemo li mi to platiti. Izvetaji sastavljeni direknom metodom se razlikuju od onih sastavljenih indirektnom metodom samo u onom delu koji se odnosi na poslovnu aktivnost. 1.Kada smo izraunali iznos neto novanog toka moemo ga koristiti u daljoj analizi firme ili banke kao pokazatelj uspenosti preduzea, jer se kvalitet dobitka odredjuje pokrivenou tog dobitka neto gotovinom, odnosno koliki deo dobitka je do tog trenutka naplaen. Prvi pokazatelj se dobija kao odnos Neto gotovina iz poslovne aktivnosti/neto dobitak posle poreza

Ovo pokazuje sa koliko dinara gotovine je pokriven svaki dinar koji se ostvaruje iz poslovne aktivnosti.U imeniocu se mogu nai neto dobitak iz poslovne aktivnosti posle porez

ili neto dobitak iz ukupne preduzea posle ali jegenerisan segment iziz poslovne aktivnosti najvazniji, jer jeaktivnosti on za razliku od druga dvaoporezivanja, segmenta interno poslovan preduzea. Dobitak nije dovoljno ostvariti dobitak, ve se on mora i naplatiti. U naem primer je ovaj pokazatelj 1.58 jer je neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti 54 000, neto dobitak je 34 000, sto znai da na 1 din. dobiti preduzee generie 1.58 din. iz poslovne aktivnosti. 2. Drugi pokazatelj koji se moe koristiti je koeficijent gotovinskog toka u odnosu na prihode od prodaje, koji se dobija kao odnos 257


257/331

5/13/2018


Neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti/neto prihodi od prodaje Neto prihodi od prodaje su prihodi od prodaje umanjeni za sve popuste koje smo dali kupcima. U naem primeru je ovaj pokazatalj 17.5 , to znai da na svaki dinar prihoda ostvarujemo priliv od 17.5 para gotovine iz poslovne aktivnosti. Iz ovoga vidimo koliki deo prihoda naplatimo. 3.Trei pokazatelj koji moemo koristiti je odnos izmedju NNT iz poslovne aktivnosti /prosena ukupna sredstva

Prosena ukupna sredstva se dobijaju kada se saberu sredsva na poetku i sredstva na kraju godine i taj zbir se podeli sa dva, jer se obim sredstava u toku godine menja a ovo omoguava da se bar priblino prate i vide oscilacije obima sredstava. Na svaki dinar uloenih sredstava se ostvaruje 23.58 para priliva gotovine iz poslovne aktivnosti. Pored ovih pokazatelja postoji jo jedan, koji se sve ee koristi, a to je Cash-flow po akciji NNT koji seizdobija iz odnosa poslovne aktivnosti/ponderisani broj akcija

Ponderisani broj akcija je isti kao i onaj koji se koristi pri utvrjivanju Zarade po akciji. Kada se uporedi neto gotovina po akciji sa dividendom po akciji moe se videti u kakvom su oni medjusobnom odnosu. Kada se uzme zarada po akciji i neto gotovinu po akciji moemo videti koliko je ta zarada pokrivena gotovinom. To je isti pokazatelj koji se dobije kada se sta u odnos neto gotovina sa neto zaradom samo to je to ovde razvijenije prikazano po akciji. Neto gotovina koju preduzee ima se moe koristiti ili za nova ulaganja ili za razduenj (otplata kredita ili izmirenje ostalih obaveza) ili izmirenje obaveza. Izmirenjem obaveza se popravlja finansijski poloaj preduzea. Kako smo troili novac u ovom primeru: NNT iz poslovne aktivnosti 54 000, a na kraju negativan NNT od 4 000. Izplatili smo 12 000 na ime dividendi i nabavili stalnu imovinu od 28 000, prodali smo HOV i ostvarili priliv od 6 000, otplatili smo dugoroni kredit od 50 000, nakon toga slobodna novcana sredstva su ±30 000. Imali smo priliv po osnovu emisije akcija od 26 000 i na kraju imamo negativan NNT od 4 000, koji je smanjio naa poetna sredstva sa 20 000 na 16 000 na kraju perioda.

Ne uiti rezerve uslovljene korienjem poreskih olakica, jer ih na zakon ne poznaje takvu vrstu povlastica. FINANSIJSKO IZVETAVANJE BANAKA Vri se po pravilima koja vae za izvetavanje svih drugih pravnih subjekata uz odredjene specificnosti. Zbog tih specificnosti je Medjunarodni komitet za raunovodstvene standarde, sada Odbor za standarde finansijskog izvetavanja za potrebe banaka i drugih finansujskih institucija, posebno osiguravajuih kompanija doneo poseban standard, jer MRS 258


258/331

5/13/2018


i Konceptualni okvir se odnose na pitanja prezentacije fin. izvetaja, odredjuju pravila koja se odnose na sve, a onda je zbog specificnosti poslovanja banaka zakljueno da je za njih potreb doneti novi standard-MRS 30 koji se bavi prezentacijom finansijskih izvetaja banaka. On se bavi procenjivanjem pozicija, ve time kako treba da izgladaju fin. izvetaji banaka, kako treb da bude izvreno ralanjavanje pozicija u njemu i koje sve informacije banke moraju objaviti da bi bile zadovoljene informacione potrebe korisnika. Znai on (MRS 30) se bavi prezentiranjem informacija kroz finansijske izvetaje banaka. Specificnosti fin. izvetavanja banaka uslovljene su specifinou operacija ili poslova kojima se banke bave. to se tie specificnosti operacija mora se znati da zdravlje privrede jedne zemlje u velikoj meri zavisi od zdravlja bankarskog sistema i obrnuto. Teko je oekiva da zemlja ima zdrav bankarski sistem bez zdrave privrede. Svako preduzee i svako od nas pojedinano odredjene poslove obavlja preko banaka. Privreda svoja plaanja i svoje potrebe sredstvima zadovoljava kroz rad sa bankama, pri tome treba izgubiti iluziju koja je dugo postojala kod nas da su banke servis privrede. Banke nisu servis privrede, tano je da banke pruaju usluge privrede, ali one su poslovne jedinice sa sopstvenim ciljevima i sa zadatkom d uveaju sredstva koje su njihovi vlasnici uloili u njih kao i kod preduzea. Privreda i banke

imaju zajednike interese i kroz realizaciju tih zajednikih interesa treba da se ostvaruju ciljev preduzea i banaka. Izvetaji banaka imaju veoma irok krug korisnika, jer banke posluju sa stanovnitvom privredom i dravom. Ti korisnici imaju posebne potrebe za informacijama kada je re o bankama. Te potrebe za informacijama su drugaije nego kada se radi o korienju fin. izvetaja preduzea. Odluke koje svaki pojedinani korisnik donosi kada procenjuje bonitet banke pogadjaju samu banku, ali i pojedinane korisnike. Pojedinani korisnik odredjuje prek koje ce banke raditi. Nekada je drava odredjivala preko koje e se banke raditi, a danas svako preduzee bira banku iji ce komitent biti, a zadatak banke je da privue to je mogue vei br dobrih komitenata. U tom smislu postoji medjusobna potreba za informisanjem. Banke imaju potrebu da se predstave pred potencijalnim komitentima; vlasnicima; poveriocima; u najboljem moguem svetlu preko finansijskih izvetaja, a korisnici tih izvetaja pokuavaju na bazi u njima sadranih informacija da procene sa kojim im je bankama najbolje raditi, koja e im uz najnie trokove pruiti usluge koje su im potrebne. Vlasnici banaka nemaju posebne potrebe to se tie finansijskih izvetaja. Oni ele da ocene sigurnost svog uloga u banku, sposobnost banke da se odri na dugi rok, visinu dividen koje e dobiti. To su sve informacije koje eli da ima i vlasnik bilo kog preduzea, ali ovde zbog specifinosti posla kojim se banka bavi ispunjenje tih zadataka, koje vlasnici oekuju, je povezano sa kontrolom brojnih rizika sa kojima se banke u poslovanju susreu. I preduzea su

izloena rizicima, alijejedranje poslovni rizik preduzea manji i brojrizicima rizika jekojima manji.jeOsnovni smisaoT upravljanja bankom pod kontrolom i upravljanje ona izloena. rizici se ne mogu otkloniti, ali ono to se moe uraditi je da se prepoznaju rizici kojima je ban izloena, utvrditi stepen te izloenosti i pronai instrumente kojima e se ti rizici otkloniti, odnosno onemoguiti da dodje do realizacije negativnih efekata po osnovu tih rizika. Veoma je znaajan uticaj poslovnih banaka na odranje stabilnosti fin. sistema zemlje. On se nalazi pod kontrolom centralne banke. Jedan od vanih zadataka centralne banke je nadzor nad poslovnim bankama. Ona vri tu kontrolu sa ciljem da obezbedi da poslovne bank 259


259/331

5/13/2018


na vreme izmiruju svoje obaveze (da se obezbedi solventnost i likvidnost poslovnih banaka), propast jedne velike ili vie manjih banaka moe ozbiljno da uzdrma ceo privredni sistem zemlje. Jer kada banka propadne ne gube novac samo vlasnici banke nego i deponenti, a deponenti banke su pojedinci i preduzea. Propast banke ugroava egzistenciju pojedinaca, al opstanak firmi koje su kod te banke imale svoje depozite. Zato je vano da se odrzi likvidnost solventnost banke. Postoji Bazelski sporazum o kontroli boniteta banaka Bazel 1, Bazel 2 i svaka poslovna banka po pravilima koje je uredila Centralna banka, kod nas Narodna banka Srbije, izvetava o brojnim pitanjima Centralnu banku. Ti izvetaji mogu biti: dnevni, na 8 dana, meseno, tromeseno... Dakle postoji ustaljen sistem informisanja Centralne banke od strane poslovnih banaka o izloenosti banaka rizicima, jer Centralna banka eli da proceni kad je izloenost poslovnih banaka rizicima takva da nee moi da podnese. Banke imaju propisan odredjeni cenzus koji moraju ispuniti da bi bile osnovane, moraju odravati odredjeni iznos novanog kapitala, znai citav niz uslova koje moraju da izpunjavaju da bi uopte imale dozvolu za rad od strane Centralne banke. Sada emo govoriti o onim fin. izvetajima koji sluze eksternim korisnicima sem C entralne

banke. Napred je pomenuto da u fin. izvetajima banke korisnike posebno zanimaju informacij o likvidnosti i solventnosti banke. Svakom je vano da banka kojoj je poveren novac bude u stanju da ga u svakom trenutku vrati. Banka koja ne moe da vrati novac ne treba da postoji. Iako je odranje likvidnosti uslov odanja preduzea, nema odranja preduzea na dugi rok ak nisu likvidna, ali kod banaka ne moe se zamisliti da je banka u minusu (kod nas je jedno vrem postojao sistem da je banka u minusu, pa banka uzima pozajmicu od centralne banke ili da je raun banke blokiran) banka ne postoji ako je njen raun blokiran. Iz tih razloga je likvidnost banke ispred rentabilnosti. Prvo nas zanima da li banka moe da vrati depozite koje je prikupi kad god to trae deponenti i moe li da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Banka radi s tudjim novcem. Jako je malo uee sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu banke, jer je osnovni zadatak banke da prikupi novac od onih koji imaju vikove i da ga plasira onima koji imaju manjak gotovine. Banka radi tudjim novcem, ali ona mora da radi tako da u svakom trenutku komitentima moe omoguiti povlaenje njihovih depozita (ako nisu oroeni), vraa svojih obaveza o roku i plaanje kamate. Da bi to mogla da uradi ona mora: 1. da plasira sredstva tako da moe uvek da ih naplati; 2. da u svom poslovanju ne pravi trokove koje ne moe pokriti iz priliva (ne od kamat nego od priliva od naknada); 3. da vodi rauna o uskladjenosti izvora sredstava sa jedne i plasmana sa druge strane. Rizici kojima su banke izloene

Rizik likvidnosti je rizik da banka nee biti u mogunosti da izmiri svoje obaveze. Pri emu obaveze banke nisu samo obaveze prema onima od kojih je banka pozajmila novac, ve obaveze prema deponentima. Ako firma otvori raun kod neke banke i dri novac na tom raunu, ona oekuje da ta banka kad god se da nalog da se sa tog rauna prebaci novac na rau nekog drugog banka to moe izvriti. Da je depozit preduzeu uvek dostupan. U sluaju da 260


260/331

5/13/2018


deponent eli da povue svoj depozit ne sme se dogoditi da banka kae da nema novac, jer su novac deponenta dali nekom drugom koji im jo nije vratio. Znai likvidnost banke pretpostavlja da banka odgovori na zahteve komitenata u vezi sa povlaenja depozita i u pogledu plaanja obaveza poveriocima. Izvori ove vrste rizika su na strani pasive, jer banci ni sve jedno ko su joj deponenti, ni kakvog su kvaliteta depoziti koje ima, nije sve jedno ko su jo poverioci i koje su ronosti krediti koje je uzela. Banci od toga zavisi koliko para ima na raspolaganju i na koji rok. K reditni rizik je vezan za Aktivu. Banka je uzela novac i sad treba da ga plasira. Kreditni rizik je rizik od nenaplate plasmana banke. Kada banka pozajmljuje novac mora biti uverena da e joj onaj kome je novac pozajmljen vratiti novac o roku dospea u punom iznosu Ako se to ne dogodi banka ima ozbiljan problem, jer je ona pozajmila tudji novac. Ako joj nje dunici ne vraaju pare kako e ona biti u mogunosti da vrati svoje obaveze i da omogui povlaenje depozita svojim komitentima. Izbegavanje kreditnog rizika je uslov odranja likvidnosti. Ne postoji banka koja uvek naplati sve, ali je vano da gubici po osnovu kreditnog rizika ne budu veliki. Izloenost kreditnom riziku se moe videti u BU na pozicijama Ispravke vrednosti potraivanja i Otpise (potpune otpise koji ne idu preko ispravki) ili iz BS Rezervisan

za nenaplaena potraivanja. Ti iznosi Gubici pokazuju od potraivanja nenaplativo, odnosn kreditni rizik kome je banka izloena. po koliko osnovujekreditnog rizika ugroavaju rentabilnost i likvidnost banke. K amatni rizik postoji kada se izgubi razlika izmedju aktivne i pasivne kamate. Banka oroene depozite i kredite od drugih fin. institucija plaa kamatu (pasivna kamata). Ona naplauje kamatu od svojih komitenata (aktivna kamata). Cilj banke je da razlika izmedju aktivne i pasivne kamate bude to vea, jer je to njena zarada. Kamatni rizik bi npr. postojao kada bi banka imala utvrdjenu fiksnu kamatu na svoje plasmane, imala ugovorenu promenljiv kamatu na svoje izvore i ako bi dolo od rasta kamata i ako bi izgubila razlika izmedju A i P kamate, pa bi se u krajnjem sluaju moglo desiti da na izvore plaa veu kamatu nego to naplauje na svoje plasmane. Kamatni rizik se realizuje kroz promenu odnosa (smanjenje razlike) izmedju A i P kamate. Valutni rizik nastaje zbog toga sto banka u svom poslovanju osim domae koristi i stranu valutu. Ona ima izvore (obaveze) i plasmane u stranoj valuti. ak i kada bi bio miran kurs, ne menja se odnos izmedju evra i dinara, postojao bi valutni rizik, jer se menja kurs osta valuta. Banka ima potraivanja i obaveze u dolarima, evrima, jenima i ako se promeni odnos izmedju bilo koje dve valute u kojima banka ima obaveze i potraivanja postojae valutni riz Ovome jo treba dodati promene u odnosu dinara sa ovim valutama. Da bi se valutni rizik smanjio banka nastoji da ima uravnoteenu deviznu poziciju. Postoje kratka i duga devizna

pozicija. To je odnos izmedju devizne A i devizne devizna A roka bude vea od devizne P. Ona sagledava u kojim valutamaP.seBanka njenanastoji deviznadaAnjena i P nalaze, kog dospea su da bi procenila da li postoji rizik neplaanja, a onda po valutama da vidi u kom stepenu je izloena valutnom riziku. Trini rizik nastaje po osnovu konkurencije na bankarskom tritu. Potreba za bankarskim uslugama postoji, ali takodje postoji i veliki broj banaka koje nude te usluge. Ako se pojavi nova banka, kao kod nas nove banke Raiffeisen, HVB, Volks itd. One su iskoristile situaciju da je poverenje stanovnistva u banke nestalo. One su pokuale da privuku sredstva 261


261/331

5/13/2018


stanovnistva koje ono nije htelo da poveri domaim bankama usled problema sa starom deviznom tednjom, inflacijom... Sredstva stanovnitva su se usmerila prema tim bankama, medjutim ona tako prikupljena sredstva ne plasiraju u privredu Srbije, ve njome finansiraju potronju stanovnistva (ke, potroaki krediti). Pojava novih je izloila stare banke trinom riziku. Banke koje su komitenti napustili je pretrpela trini rizik. Banka se mora ponaati tak da ni jedna nova banka ne moe ugroziti njenu poziciju. To zavisi od naina njenog rada, odnosa sa klijentima, likvidnosti, solventnosti, informacione osnove. Promena broja komitena pokazuje dejstvo trinog rizika. Finansijski izvetaji banaka treba da prue osnovu za procenu svakog od ovih rizika pojedinano. Na osnovu izvetaja banke svaki korisnik treba da bude u mogunosti da procen bilo koji rizik. Za razumevanje izloenosti banke bilo kom riziku nee biti dovoljno samo posedovanje fin. izvetaja, ve i da uprava banke obrazloi na koji nain upravlja i kontrolie te rizike. Videe se gubici zbog nenaplativih potraivanja, odnos izmedju prosene A i P kamatne stope koliki je neto prihod od kamate, kolike su pozitivne i negativne kursne razlike, promene u bro komitenata, promene u visini depozita. Ali iz fin. izvetaja se nee moi saznati ta uprava

banke radi na kontroli tih rizika. Zatouuprava preduzea moraMere da objasni mehanizme kojima d pod konrolom rizike kojima je banka poslovanju izloena. koje banka preduzima su de njene poslovne politike, ali deo tih mera nalazi svoj odraz i u raunovodstvenim politikama banke. Ostale politike banke moraju biti sastavljene na takav nain da ispunjavaju zahteve sadrane u MRS i to kada je re o procenjivanju svu standardi koji vaze za preduzea vae i z banke, a posebno MRS 32 i 39 koji se bave fin. instrumentima, MRS 21 koji se bavi kursnim razlikama, MRS 23 koji se bavi kamatama (trokovima pozajmljivanja), za banke MRS 16 je primenjiv ali ima mnogo manje znaaja nego za preduzea, jer osnovna sredstva kod banaka n bi trebalo da ine vise od 20% njene ukupne A. I MRS 18 Prihodi vai za banke. Vae svi standardi kao i za preduzea samo se neki vie primenjuju od drugih. to se tie prezentacije izvetaja relevantan je MRS 30. Jeste MRS 1 opti, ali poto imamo poseban standard za bank uvek e se dati prednost reenju datom u MRS 30. Ovaj MRS zahteva objavljivanje primenjen raunovodstvenih politika banke. U vezi sa raunovodstvenim politikama mora se jo objaviti kako smo ostvarili osnovn vrste poslovnih prihoda (prihodi od kamata i prihodi od naknada), isto vai i za rashode; kako su procenjivani plasmani u HOV, ako se trgovalo HOV morae se navesti sa kakvim rezultato je to trgovanje obavljeno. Banka moe, a ne mora trgovati HOV. Ona moe istupati na berzi u posebno ovlaenje, ali to nije neophodno; na koji nain je izvreno podvajanje sredstava i obaveza banke od potencijalnih sredstava i potencijalnih obaveza. Ovo je jako vano. Kod

banaka vanbilansnoj evidenciji nalaze se potencijalna sredstva i potencijalne obaveze. Obavezeu su posebno vene npr. date garancije predstavljaju potencijalnu obavezu. Kada bank daje garanciju firmi za kupovinu maine u inostranstvu ona procenjuje bonitet firme i iskreno veruje da e ta firma biti u stanju da obavezu po osnovu uvoza izmiri. Banka da garanciju i naplauje je. Sve dok komitent uredno izvrava obavezu po osnovu date garancije banka ima potencijalnu obavezu. Potencijalna obaveza je ona iji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogadjaja u budunosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. U ovom sluaju dok se ne dogodi neto zbog ega komitent nee biti u mogunosti da izmiruje svoje 262


262/331

5/13/2018


obaveze. Ako se to dogodi tada e potencijalna obaveza da se pretvori u stvarnu. Tada e bank morati da plati umesto svoga komitenta. Stvarna obaveza se mora iskazati u B; Kako su utvrdjeni gubitci po datim kreditima? Mora postojati raunovodstvena politika koja je primenjivana kada su utvrdjivana visina gubitaka po osnovi plasmana. Mora se objasniti koje to informacije na bazi kojih su izvrene procene gubitaka da ne bi dolo do manipulisanja rezultatom banke; Ako postoji opti finansijski (bankarski) rizik. Banka ima dobru A za koju postoji sumnja da e biti naplaena, a Centralna banka ipak trai da 2% od takvih plasmana se iskoristi za formiranje opte rezerve. Ta rezerva se tretira kod nas kao rashod (Kata se buni PAZITE) u BU. Ako na dobroj A mora da se formira rezervisanje a nema rizika to nije rezervisanje, onda ne postoji rezervisanje. Ako Centralna banka kae da su nai plasmani dob ali zbog dalekog roka dospea treba formirati rezervu iz dobitka za svaki sluaj, ali to je rezer a ne rezervisanje. Raunovodsto ne priznaje rezervisanje za gubitak koji nije nastao i za koji n postoji indicija da e nastati.

Znai stigli smo do bilansa uspeha. Proli puta sam bar probala da vam objasnim zbog ega j

vano da finansijsko izvetavanje budeznaaju uredjeno na nain aktivnostima koje banka sprovodi banaka i posebnom koje bankekoji kao odgovara finansijskespecifinim institucije imaju po finansijski a time i ukupni privredni sistem zemlje. Danas emo govoriti o tome kako ti izvetaji izgledaju i ja u pokuati da vam objasnim kako se kroz strukturu tih izvetaja, kro sadrinu pozicija, kroz njihov redosled pokuava ukazati na tu posebnost banaka a koje rezultiraju iz njihovih specifinih aktivnosti. Uvek je finansijski izvetaj odraz onoga to firm radi, i seate da se u finanasijskim izvetajima iskazuju posledice poslovnih dogadjaja (posledice po imovinu) koje su izvrene u toku nekog obraunskog perioda. Ja u prvo priat bilansu uspeha, a potom o bilansu stanja.

U bilansu uspeha treba preihodi i rashodi da budu grupisani prema njihovoj prirodi, i treba objaviti iznose glavnih prihoda i rashoda. Za glavne vrste prihoda i rashoda, dakle, treba primeniti bruto princip pri izvetavanju.

BILANS USPEHA P rema















1. 2. 3. 4. 5. 6 .

MRS-30 bilansa uspeha mora da sadri informacije o: P rihodima od kamata i slinim prihodima Rashodima od kamata i slinim rashodima P rihodima od dividendi P rihodima od naknada i provizija Rashodima od naknada i provizija Dobicima umanjenim za gubitke koji proistiu iz trgovine H OV 263


263/331

5/13/2018


7 .











Dobici umanjenim za gubitke koji proistiu iz plasmana u H OV 8. Drugim poslovnim prihodima 9. Gubicima po zajmovima i avansima 10. O ptim administrativnim rashodima i 11. O ptim operativnim rashodima

Bilans uspeha banaka prema standardu 30 mora minimalno da sadri: Informacije o prihodima, i sada pogledajte kako su te informacije struktuirane: prihodi od kamata i slini prihodi, pa odmah potom rashodi od kamata i slini rashodi, iza toga ide pozic koja govori (znai ovo nije bilansna shema, ve samo spisak informacija koje bu mora da sad emo posle videti kako je ovaj zahtev uvaio nas bilans uspeha) posebno se iskazuju prihodi o dividendi, posebno prihodi od naknada i provizija, potom rashodi od naknada i provizija, dobici umanjeni za gubitke koji proistiu iz trgovine HoV, primetite da ovde imate bruto princip, pogledajte prihodi od kamata, rashodi od kamata; a ovde kae dobici umanjeni za gubitke, znai primenjuje se neto princip; zatim dobici umanjeni za gubitke koji proistiu iz plasmana u HoV, znai koja je razlika iz ova dva, ovo su realizovani dobici i gubici, znai vi ste trgovali i ostvarili ste ili dobitak ili gubitak tom prodajom; a ovi dobici i gubici su oni koji nastaju po osnovu dranja HoV, znai vi drite HoV, na dan bilansa ona je jo u vaoj svojin ali je njena trina vrednost ili nia ili via od one po kojoj vi tu hartije vodite u vaim knjigama, znai ako je via vi imate dobitak, a ako je nia imate gubitak, razlika izmedju tih dobitaka i gubitaka mora biti iskazana u bilansu uspeha, jer se HoV procenjuju po njihovoj fe vrednosti, a ne po istorijskom troku; zatim drugi poslovni prihodi, gubici po zajmovima i

avansima. ta su gubici po zajmovima i avansima? To su gubici koji nastaju po kom osnovu? Po osnovu nenaplate datih kredita i plasmana; zatim opti administrativni, tj. opti operativni trokovi; Kako izgleda na bilans uspeha? Znai to je minimum koji mora biti objavljen, zna zahteva se apsolutno objavljivanje toga. Kako su sada ove informacije ije se objavljivanje tra upakovane u na bilans uspeha, kako bilans uspeha naih banaka izgleda. U naem bilansu uspeha, uvaavajui malopre navedene zahteve u standardu 30, kao prvu poziciju imate priho od kamata, iza toga idu rashodi od kamata, dobitak po osnovu kamata moe se zvati jos i neto prihod od kamata (mada je po meni dobitak sasvim odgovarajui naziv); zatim imamo prihod od naknada, rashode od naknada, i dobitak po osnovu nakanada i provizija, jer se u ove naknade ukljuuju i provizije; do ovde se potuje bruto princip. A zato se do ovde postuje bruto princip? Zato to su ovo osnovni prihodi i rashodi banke i zbog toga se insistira da bud objavljen podatak i o visini prihoda i o visini rashoda, dakle za ove prihode i rashode nije doputena primena neto principa.

264


264/331

5/13/2018


Odmah iza toga neto prihodi od kursnih razlika i neto rashodi zavisno od toga ta je ve znai pozitivne i negativne kursne razlike se saldiraju, pa ako su pozitivne vee imate neto prihod od kursnih razlika, a ako su negativne kursne razlike vee imaete neto rashod od kursnih razlika; zatim imamo prihode od dividendi i uea, ostale poslovne prihode i nakon toga idu rashodi, a rashodi banaka su rashodi indirektnih otpisa i plasmana, i rezervisanja; znai neto plasmane otpisujete indirektno preko ispravke vrednosti, to su pojedinani gubici koji se utvrdjuju zbog nenaplate odredjenih potraivanja, a rezervisanja formirate za gubitke koji nastaju zbog nenaplate potraivanja a ija se visina utvrdjuje procenom; znai tamo gde s sigurni idete na ispravku vrednosti, a tamo gde vrite procenu idete na rezervisanja; ostali poslovni rashodi, zatim imate i prihode od promene vrednosti imovine i obaveza i rashode od promene vrednosti imovine i obaveza (ako koristite alternativni postupak u proceni sredstava koji je dozvoljen standardom 16 imaete dobitke ili gubitke po osnovu promene vrednosti imovine i ovo e biti iskazano u okviru ovih pozicija) i imate dobitak iz redovnog poslovanja. Ovo je sadrina bilansa uspeha koji se sastavlja u naim bankama; to je onaj segment redovno

rezultata; iza toga imate samo vanredne prihode i vanredne rashode; ta je ovo neto vanredni prihod i neto vanredni rashod? (bilo bi bolje da se kae neto vanredni dobitak, odnosno neto vanredni gubitak). Ako su vei vanredni prihodi od vanrednih rashoda imate neto vanredne prihode, a ako su vei vanredni rashodi od vanrednih prihoda imate neto vanredni rashod; sabiranjem poslovnog rezultata i neto vanrednih prihoda, odnosno oduzimanjem od poslovnog rezultata neto vanrednih rashoda dobijamo dobit pre oporezivanja; nakon toga ide izraunati porez na dobit i nakon toga dobijamo dobit nakon oporezivanja; iz ega zakljuujemo da se k integrisanja dobitka, kod nas, primenjuje okrnjeni bruto princip, jel se secate toga da dobitak moe biti integrisan u bilans stanja, odnosno prenet iizneto bilansa stanjaOkrnjeni u bilans bruto uspeha uz je potovanje bruto principa, okrnjenog bruto principa principa. princip kada se utvrdjuje bruto dobit (dobit pre oporezivanja), visina poreske obaveze, i dobit nakon oporezivanja, pa se u bilansu stanja iskazuje dobit tekue godine kroz dve pozicije:

1. Porez na dobit 2. Dobit posle oporezivanja (dobit za raspodelu) Sada emo malo da o ovim pozicijama popriamo. Standard 30 zahteva da prihodi od kamata, naknada i provizija kao i dividendi budu objavljeni posebno, bez prebijanja (primen

bruto principa). Koja kamata prihod banke? Aktivna, to je? To kamata koja sepozaraunava na plasmane i kredite koje bankajedaje. A sa su glavni rashodi su rashodi osnovu kamat (to su kamate koje banka plaa na depozite i na uzete kredite), naknade za usluge drugih banaka koje ona koristi i provizije, gubici koje je imala na prodaji HOV, gubici po osnovu obezvredjenja ulaganja i opti administrativni rashodi (opsti trokovi poslovanja; operativni rashodi, vrlo esto ete sresti taj termin kod nas), jer poslovanje banke izaziva rashode, banka mora ostvariti prihod iz koga e moi da pokrije te svoje rashode. 265


265/331

5/13/2018


Zato je vana visina neto kamate? Secate se da sam vam, kada sam vam govorila o rizicima, rekla da je jedan od rizika kome je izloena banka kamatni rizik. ta nam pokazuje iznos neto kamate ili dobitak po osnovu kamate? Visina tog dobitka pokazuje kako banka upravlja kamatnim rizikom. Ako su prihodi od kamata znatno iznad rashoda po osnovu kamat ako je ovaj dobitak visok. Kako ete proceniti, ta ete rei, kako banka upravlja kamatnim rizikom? Banka dobro kontrolie kamatni rizik, ona uspeva da njene aktivne kamatne stope budu znatno iznad njenih pasivnih kamatnih stopa i ne samo to! Visina prihoda od kamata, od ega zavisi? Ne zavisi samo od visine kamatne stope. Visina prihoda od kamata zavisi od kamatne stope i od obima sredstava koja su plasirana; vi moete imati puno para kao banka, a vam pare stoje na raunu, ako nisu plasirane, nema prihoda od kamate; vi kroz visinu prihoda od kamata ocenjujete aktivnost banke i ocenjujete njenu sposobnost da kontrolise kamatni rizik, zato je ta visina neto prihoda od kamate ili dobitka od kamate vana. Ako imate depozit vi morate plaati kamatu (oroeni depoziti, uzeti krediti), vama tee pasivna kamata, i vi je morate platiti, rashodi potoje, vi onda morate uposliti ta sredstva da bi ste ostvarili aktivnu

kamatu iz koje ete pokriti pasivnu kamatu i jo e vam ostati dobitak kao vaa zarada; zato je taj pokazatelj vaan i to je razlog zbog ega se insistirana na odvojenom prikazivanju prihoda rashoda po osnovu kamata.

ta govore naknade, ta govore prihodi od naknade? Koja je aktivnost banke osim to plasira sredstva? Ona prua itav niz usluga svojim klijentima, po osnovu tih usluga ona naplauje naknade, naravno ona i koristi naknade drugih banaka, ali prihodi od naknada, dobr banka uvek nastoji da joj ti prihodi budu toliko vei od rashoda po osnovu naknada da ona ak moe makar zarade zaposlenih pokriti iz razlike izmedju prihoda i rashoda po osnovu naknad Visina prihoda pokazuje aktivnost banke, obim zaposlenosti banke, koliko banka ima klijenat koliko usluga njima prui i koliko prihoda po osnovu toga ostvari. I zato visina ovog prihoda ukazuje u stvari na obim poslova banke, znai koliko je usluga banka pruila, to se vidi preko visine prihoda od naknada; naravno, sada tu potoji podruje za politiku banke, banka moe snienjem cene naknada da utice na to da se broj klijenata povea, da prui vei broj usluga i da ukupan prihod od kamata bude vii. Znai, tu naknadu (cenu) za usluge banka koristi vrlo esto kao instrument konkurencije, kao instrument svog ponasanja na tritu, ona gleda kolike su naknade kod drugih banaka, ako spusti malo naknade za usluge, ona e onda privui

komitente i broj pruenih usluga e rasti, i ako su nie cene usluga, ukupan prihod od naknada moe biti veliki. Zato se insistira na tome da vidimo koliki su to nai prihodi od naknada jer s oni direktan izraz obima poslovne aktivnosti banke na ovom podruju, koliki su rashodi po to osnovu i koliki dobitak ostvaruje. Banke se smatraju jako dobrim, ako uspeju recimo da sve zarade pokriju iz ove razlike. To je velika stvar. Prodaja HOV moe dovesti do ostvarenja dobitaka i gubitaka i o njima se izvetava na neto osnovi. Znai, iskazujete u bilansu uspeha samo, jer znai ta vas zanima? Zato se ovde doputa neto osnova? Pa mene zanima da li sm 266


266/331

5/13/2018


HOV prodavali sa dobicima ili sa gubicima? Da li nam je ta aktivnost gledano u celini donela dobitak ili gubitak? Ne interesuje me ili eksterne korisnike ne zanima koliki su bili prihodi a koliki su bili rashodi po tom osnovu; ne! Zanima me uspeh! A on je iskazan ili gubitkom ili dobitkom po osnovu trgovanja HOV. Naravno, trgujemo i stranim valutama, kupujemo odredjenu valutu, prodajemo je, radimo menjacke poslove i po tom osnovu ostvarujemo odredjene provizije. Sa kakvim uspehom to radimo?

Ovde je jako vano i na tome se insistira da se uvek odvojeno iskae (a to ete iskazati kad dajete napomenu za kamate) ako banka dobija pomo drave, koja se ogleda u tome da va drava da odredjene depozite da drite; vi znate da su pre formiranja trezora a i sada jo uvek depoziti drave bili locirani kod vrlo odredjenog i vrlo malog broja banaka, smatralo se da u banke kod kojih drava dri svoje depozite (budzetska sredstva, sredstva fondova) u povlaenom polozaju, jer je re o velikim sredstvima na koja je banka po pravilu plaala

kamatu koja je bila nia od tekue, trine kamate. Standard 30 zahteva da ako banka ima sredstva drave, ili njenih agencija na koje se plaa kamata koja je nia od tekue, trine kamate, znai kamate koja se plaa na ostale depozite, da se izrauna za koliko je rashod po osnovu kamate zbog toga nii, odnosno za koliko je dobit od kamate zbog toga vea. Na ovom se insistira da bi se obezbedila uporedivost sa onim bankama koje nemaju tu povlasticu da imaju dravne pare. Znai prosto se uprava banke zeli naterati, objavite koliko para drite od drave i nemojte se praviti sada da ste jako sposobni ako najvei deo vae dobiti po osnovu kamate nastaje zahvaljujui tome to plaate na depozite manje kamate nego to plaaju neke

druge jer imaju drugeje deponente a nemaju dravu deponenta; osim dranjebanke depozita draveneke vezano sa znaajnim rizicima, zato kao to onog trenutka kadtoga, neko u vladi odlui da povuce depozite banka moe biti dovedena u ozbiljnu situaciju i to u pogledu likvidnosti i u pogledu rentabiliteta, ako se njena dobit od kamate zasnivala na niskim pasivn kamatama koje je plaala na depozite drave i zato je vano da kada se sastavlja bilans stanja objaviti koliko ti depoziti iznose, a kada se sastavlja bilans uspeha da se objavi kolike su usted zbog toga to se oplaaju nie kamate na ove depozite nego to je to uobiajeno.

267


267/331

5/13/2018


BILANS STANJA

Aktiva 1. Gotovina i salda kod centralne banke

2. zapisi i kod druge se Blagajniki mogu diskontovati NBobv.koje 3. Dravne i druge hartije od vrednosti koje se dre radi prodaje. 4. Plasmane, krediti i avanse date drugim bankama. 5. Druge plasmane na nov.tritu 6. Zajmove i avanse komitentima i 7. Plasmane u hartije od vrednosti

P asiva

1. Depoziti od drugih banaka 2. Drugi depoziti na novanom tritu 3. Iznosi koji se duguju drugim deponentima 4. Certifikati o depozitu 5. Promisorne note i druge obaveze po HOV 6. Druga pozajmljena sredstva

Kako izgleda bilans stanja? Ovde je opet navedeno ta minimalno prema standardu 30 mora da bude objavljeno u bilansu stanja. Naravno, treba objaviti kolika je gotovina koju banka poseduje, gde banka dri gotovinu? Na raunima kod centralne banke, odnosno u trezo centralne banke, ima naravno neto gotovine i u svojim blagajnama, ali svi vikovi gotovine prenose na kraju dana u trezor. Zatim, koliko iznose blagajniki zapisi i druge obveznice koje mogu diskontovati kod Narodne banke, ovo su u stvari ekvivalenti gotovine. Znai, po

standardu sredstvo koje moe pretvoriti u odredjenu sumu novcatakvu u kratkom ro i kod koga7nema rizika od se smanjenja vrednosti, znai ove(utvrdivu) HOV zadovoljavaju definiciju smatraju se ekvivalentima gotovine; zatim dravne i druge HOV koje se dre radi prodaje kratkorone HOV - HOV namenjene prodaji, plasmani, krediti i avansi dati drugim bankama, pogledajte moraju biti posebno istaknuti! Zatim drugi plasmani na novanom tritu, zajmov avansi dati komitentima, plasmani u HOV; a na strani pasive mora se objaviti odvojeno znai kao posebna informacija koliki su depoziti drugih banaka, koliki su drugi depoziti na novano tritu, koji su iznosi koji se duguju deponentima, sertifikati o depozitu, promisorne note i druge obaveze po HOV (sta su promisorne note? Promisorne note su u stvari menice, menine HOV) i druga pozajmljena sredstva; znai ovo nisu sve pozicije koje sadri bilans stanja, ali s pozicije koje moraju u bilansu stanja biti odvojeno objavljene. Ovo odvojeno prikazivanje pomenutih pozicija motivisano je potrebom da se jasno sagledaju odnosi izmeu banke i CB, banke i drugih PB i banke i trita novca.

268


268/331

5/13/2018


K ako

izgleda bilans stanja nasih banaka?

Bilans stanja naih banaka Aktiva Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NB P otraivanja za kamate i naknade P lasmani bankama P lasmani klijentima H OV i drugi plasmani kojima se trguje U ee u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoloive za prodaju Nematerijalna ulaganja O snovna sredstva O stala sredstva i AV R 























O

dloena poreska sredstva

Ove pozicije su sadrane u naem bilansu stanja, ali su date odredjenim redom. ta prv moete primetiti? Pogledajte aktivu, aktiva banke za razliku od aktive u bilansu preduzea klasifikovana je po stepenu opadajue likvidnosti; mi smo kod preduzea imali prvo stalna sredstva pa obrtna sredstva; ovde prvo ide gotovina i gotovinski ekvivalenti i to je sasvim normalno imajui u vidu da govorimo o bilansu banke. Banka radi novcima, gotovina, gotovinski ekvivalenti, depoziti kod narodne banke, to je ono to predstavlja imovinu sa kojom

banka radi; osim toga proli puta sam vam priala o vanosti likvidnosti i solventnosti banke, mi elimo da iz ovog bilansa odmah vidimo sposobnost banke da izmiri svoje obaveze i zato n prvom mestu unosimo gotovinu i gotovinske ekvivalente, depozite kod narodne banke, koje moemo izjednaiti kao da imamo gotovinu; zatim tek idu potraivanja za kamate i naknade, j to su kratkorona potraivanja, pa plasmani bankama, plasmani klijentima, HOV i drugi plasmani kojima se trguje, zatim uea u kapitalu i ostale HOV raspoloive za prodaju, pa onda idu nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, ostala sredstva i AVR i odloena poreska sredstva.

Hajde sada malo da neke« sadrina veine pozicija trebalo bi da vam bude jasna, misl da bi moda trebalo objasniti zato su plasmani bankama razdvojeni od plasmana klijentima; i jedno i drugo su plasmani, vrlo esto imaju istu ronost, ipak se insistira da plasmani koje drimo kod drugih banaka budu iskazani odvojeno od plasmana koje imamo kod drugih komitenata (klijenata). Plasmani bankama na strani aktive i videete depoziti banaka na strani pasive treba da pokau nezavisnost konkretne banke od ostalih banaka; dakle u kojoj meri je 269


269/331

5/13/2018


ona vezana za ostale banke vidimo iz visine plasmana koje dri kod drugih banaka ali i iz visi depozita koje ona uzima od drugih banaka i to je razlog zbog ega se insistira na podvojenom iskazivanju i plasmana i depozita koji se odnose na druge banke; stepen povezanosti medju bankama ogleda se preko visine ovih pozicija; Zato se razdvajaju ove HOV? Jo jednom da vas podsetim kada smo govorili o HOV rekli smo da se njihovo ralanjavanje vri prema rok dospea; da ih delimo na HOV kojima se trguje, to su kratkorone HOV, namenjene prodaji u roku od 12 meseci i na HOV koje su raspoloive za prodaju, to su one HOV koje se nalaze u okviru dugorone imovine kao finansijski plasman i prestavljaju dugoronu rezervu likvidnos to su one HOV koje mi nemamo nameru da prodamo u roku od 12 meseci, ali su raspolozive z prodaju, dakle mogu biti prodate. O ueima u kapitalu naravno ne treba da vam pricam, na banke imaju uea u kapitalu nekih preduzea; mogu imati i uea u kapitalu nekih drugih banaka; uee u kapitalu banaka moe se smatrati poeljnim, pogotovo ako je re o dobrim bankama na koje mi elimo da ostvarimo uticaj da bi smo unapredili sopstveno poslovanje. A kada je re o ueima u preduzeima to su po pravilu samo uea koja banka privremeno

poseduje i ije je sticanje uglavnom bilo iznudjeno time to je banka morala neka svoja potraivanja, koja nije mogla da naplati od preduzea, da konvertuje u uea i da sticanjem uea i prava uticaja (odnosno mogunosti uticaja) pokua da ta preduzea uvede u zonu rentabiliteta, da potom kada vrednost akcija tih preduzea poraste, izvri njihovo otudjenje i d na taj nain izvue sredstva koja je u takva preduzea uloila. Dakle, banka nema dugoroni interes da poseduje uee u preduzeima. Banka je osnovana zato da radi sa parama, a ne da pare njenih klijenata budu zamrznute u vrednosti uea koje ona ima u nekom preduzeu, a to je prosto bio verovatno jedini nain da ona izvue sredstva koja je u takvo preduzee ve

uloila, ali inicijalno, putem odobrenih kredita. ta mislite ta bi banke mogle imati kao nematerijalno ulaganje? Kad pogledate bilans banaka videete da se tu najee kao nematerijalno ulaganje navodi softver, koji banke koris za pruanje usluga klijentima; elektronsko bankarstvo, kartiarstvo zahtevaju posedovanje odgovarajucih softvera. Ti softveri nisu jeftini i predstavljaju nematerijalno ulaganje kod vei banaka. O snovna sredstva, naravno, tu je potpuno isto kao kod preduzea; jedino nemamo maine, nego imamo uglavnom kompjutersku opremu kao maine. ta imamo od maina? Mainu za brojanje gotovine, to su jedine maine, ali zato imamo automobile. Svaka banka

htela ili ne mora imati odredjeni vozni park. Naravno zgrade ovde uvek nose znaajna sredstv to je prosto u tradiciji bankarstva da gradjevine u kojima banke rade dobro izgledaju, budu dobro opremljene, da budu sigurne, da ostavljaju jedan utisak na klijente kada klijent udje u banku znai da ulazi u banku koja zgradom u kojoj se nalazi uliva poverenje. Uee osnovni sredstava u ukupnim sredstvima je limitirano i to nije sluajno! Dakle banka treba da radi parama a ne da pare zarobi u gradjevinama. I 20% je neki gornji limit u koji banke treba da se 270


270/331

5/13/2018


uklope, znai da od ukupnih sredstava ulaganje u osnovna sredstva ne bi trebalo da iznose vi od 20%.

sredstva koja se ne mogu ukljuciti ni u jednu od ovih kategorija. AV R koja ima potpuno istu sadrinu kao i ta pozicija kod preduzea. O stala

Sada imamo jednu novu poziciju, odloeno poresko sredstvo. Ovo je pozicija koja je nova, koja je u bilanse banaka uneta ove godine a tie se primene standarda 12. Standard 12 bavi se finansijskim izvetavanjem o porezu na dobit. Prema tom standardu u finansijskim izvetajima i preduzea i banaka mora biti iskazana razlika izmedju visine poreza koji se utvrdjuje u poreskom bilansu i visine poreza koje bi preduzee platilo ako bi osnovicu za oporezivanje inila dobit iskazana u poslovnom bilansu preduzea, odnosno banke. Ponoviu znai standard 12 zahteva da se u finansijskim izvetajima iskau razlike koje potoje izmedj visine poreza koji se utvrdi tako to poresku stopu (kod nas 10%) primenite na oporezivu dob koja se iskazuje u poreskom bilansu i poreza koji bi ste izraunali ako bi ste tu istu poresku

stopu primenili na dobit koja je iskazana u poslovnom bilansu. Znai poreske razlike koje potoje izmedju visine poreza iskazane u poreskom bilansu i visine poreza koji bi bio obraun ako bi smo kao osnovu za oporezivanje koristili dobit iskazanu u poslovnom bilansu. Tih poreskih razlika ne bi bilo kada bi te dve dobiti bile jednake ali one nisu jednake, one su razliite jer su razliita pravila po kojima se ovi finansijski izvetaji sastavljaju, odnosno jer s razliiti ciljevi koje ovi finansijski izvetaji imaju. Poreski bilans se sastavlja prema poreskim propisima i ima zadatakda pokae visinu dobiti na koju moramo da platimo porez. Poslovni bilans sastavlja se u skladu sa MRS i izabranim raunovodstvenim politikama sa namerom da

iskaemo moe biti predmet Poto ciljeviprirode razliiti, razliita razliita jedobit visinakoja dobiti. Razlike koje seraspodele. javljaju mogu bitisustalne i mogu bitisu pravila privremene. Stalne razlike izmedju poreza utvrdjenog prema oporezivoj dobiti odnosno porez utvrdjenog prema poslovnoj dobiti nastaju onda ako se neki prihod ili neki rashod priznaju samo u jednom od bilansa, a u drugom ne. Znai do pojave stalne razlike doi e ako se neki prihod ili rashod priznaje samo u jednom od ovih bilansa. Primera radi prihod od dividende predstavlja prihod u poslovnom bilansu. Znai kada vi sastavljate poslovni bilans u njemu et iskazati prihode od dividendi i to e podii visinu vae dobiti. I to znai da bi ste vi kada primenite 10% izraunali porez koji e biti vei nego to bi bio kada bi ste obraunali po poreskom bilansu, jer u poreskom bilansu kae se od poreske osnovice izuzimaju se prihodi o dividendi ili prihod od dividende ne ulazi u poresku osnovicu. Da li znate zato? Da bi se izbeglo dvostruko oporezivanje! I znai vi kada sastavljate poreski bilans, u njemu nema prihoda od dividende. Naravno da e onda dobit biti nia i da e obraunati porez biti nii. Razlika izmedju poreza na poslovnu dobit i poreza na oporezivu dobit bie stalne prirode. Zn uvek e vam za iznos tog poreza na taj prihod biti vei porez po poslovnom u odnosu na porez 271


271/331

5/13/2018


po oporezivom bilansu, i to je stalna razlika. Druga vrsta razlika koja e se nai ovde zove se privremena razlika. To su razlike koje se javljaju po osnovu rashoda obino, koji e u svojoj ukupnosti biti jednaki i u poslovnom i u poreskom bilansu, ali e biti na razliit nain rasporedjeni na pojedine obraunske periode. Znai kada kupite osnovno sredstvo i morate ga otpisati, koji je iznos koji e biti predmet otpisa? To je njegova nabavna vrednost. Znai trgovaki poreski propisi kau otpisuje se nabavna vrednost sredstva. Znai posmatrano za pe godina, ako je vek trajanja pet godina, vi ete nabavnu vrednost morati i kroz jedan i kroz dru bilans da prikazete kao rashod. Ne bi bilo problema ako bi ste na isti nain tu nabavnu vredno rasporedili kao troak i u poreskom i u poslovnom bilansu, ali ako to ne uradite nego raspored u poslovnom bilansu vrite na jedan nain, a u poreskom bilansu raspored radite na drugi nai javie se privremena razlika. Primera radi, ako poreski propisi kau da nematerijalna ulaganja morate otpisivati linearno, a vi se opredelite (saglasno standardu 38) da vaa nematerijalna ulaganja otpisujete degresivno. ta e biti? U poetnim godinama rashodi po osnovu otpisa u poslovnom bilansu bie vei i dobit e biti nia nego to e biti rashod u poreskom bilansu i

prema tome dobit koju ete iskazati u poreskom bilansu e biti vea od one koju ste iskazali u poslovnom bilansu. Kad obraunate porez platiete vie nego to bi ste platili da ste kao osnovicu koristili poslovni bilans. I to e tako biti u prvim godinama. Sta e biti kasnije? Kasnije otpisi u poslovnom bilansu poinju da padaju, a ovi u poreskom ostaju isti, linearni; znai sada e otpis u poreskom biti vei nego to je u poslovnom bilansu. Kada prodje pet godina i kada pogledate ukupno koliki je rashod, oni su jednaki. Ova razlika koja je na poetk bila, poto ste platili porez koji je vei, poto je ovde rezultat bio nii (vi ste uporedjujuci pore po poslovnom i po poreskom bilansu platili vise nego to bi ste platili da je bio poslovni bilan

to je vae poresko sredstvo. Platili smo vie nego da je osnovica poreski A onda e seodloeno to poresko sredstvo u jednom trenutku pretvoriti u poresku obavezu, jerbilans. ete plaat manje nego to bi ste platili da je osnovica poslovni bilans. Dakle, dolazi do anuliranja, okretanja tih razlika, budu poresko sredstvo a onda se u nekom trenutku pretvaraju u odloenu poresku obavezu. I ova pozicija, odloena poreska sredstva, znai pokazuje razlike koje posto zbog toga to je plaeni porez prema poreskom bilansu vei od poreza koji bi ste platili da je osnovica bio poslovni bilans (poslovna dobit iz poslovnog bilansa). Vas zanima, koliko bih ja platio da je ovo osnovica? Znai, platio bih manje. Poto sam platio vie to je kao da sam dravi neto unapred dao i to je moje odloeno poresko sredstvo; a ako platim manje nego to trebalo po poslovnom bilansu, onda ja znam da u u nekom trenutku to morati da platim, ond ja imam odloenu poresku obavezu koja e se pojaviti na strani pasive. Znai odloena poresk sredstva pokazuju iznos poreza koji je prema poreskom bilansu plaen vie nego to bi bio porez plaen prema poslovnom bilansu.

Ajmo sad da vidimo kako izgleda pasiva u bilansu banaka. (Ima dosta pa se naalost ne vidi) 272


272/331

5/13/2018


Pasiva baveze prema bankama Obaveze prema klijentima

O







O O

baveze za kamate i naknade baveze po osnovu H OV Obaveze iz dobiti O stale obaveze iz poslovanja Rezervisanja O stale obaveze i PV R Odloene poreske obaveze U kupno obaveze Akcijski kapital Rezerve Akumuilirana dobit U kupno kapital























Imamo prvo obaveze prema bankama, obaveze prema klijentima, obaveze za kamate i naknade, obaveze po osnovu HOV. ta bi to bile obaveze po osnovu hartija od vrednosti? Ako bi banka emitovala to su obaveze koje nastaju po osnovu onih hartija od vrednosti iji je emitent banka. Znai bilo da

emituje blagajnike zapise, bilo da emituje obveznice znai to su kreditne hartije od vrednosti bi bile iskazane obaveze po osnovu tih hartija od vrednosti, obaveze iz dobiti, obaveze iz poslovanja, znai to je ono to bi smo mi rekli dobavljai kod preduzea, to bi bilo otprilike pandam toj poziciji, potom rezervisanja, ostale obaveze i PVR, odloene poreske obaveze, zn to je pozicija koja odgovara poziciji odloena poreska sredstva, ukupan iznos obaveza i nakon toga ide kapital banke.

Znai aktiva je klasifikovana tako da polazite od gotovine i idete prema osnovnim sredstvima, znai prema opadajuem stepenu likvidnosti. Kad govorimo o stepenu likvidnosti sredstava mislimo na sposobnost sredstava da se pretvore u gotovinu i vidite da u aktivi su sredstva klasifikovana tako da se na vrhu nalaze gotovina i gotovinski ekvivalenti, potom potraivanja i da se na dnu nalaze osnovna sredstva koja se najtee i uz najvee gubitke mogu pretvoriti u gotovinu. Takvoj strukturiranoj aktivi odgovara pasiva gde se nalaze najpre depoz prema bankama, depoziti od banaka uzeti od drugih banaka, depoziti uzeti od ostalih klijenata krediti koji su uzeti od banaka i klijenata; zatim obaveze za kamate i naknade i na kraju imate 273


273/331

5/13/2018


rezervisanja kao posebnu vrstu obaveza, ostale obaveze i pasivna vremenska razgranienja. I onda na dnu imate sopstveni kapital, akcijski kapital, rezerve i akumuliranu dobit.

U vezi sa ovako strukturiranom ili ralanjenom bilansom stanja treba dakle istai da se koji kriterijumi vaili za klasifikaciju, znai stepen likvidnosti i priroda pozicije. ta ste primetili? Da je podela pozicija na, ili imovine, stalnu i obrtnu ovde irelevantna. Vano nam rok dospea. Znai u kom roku dospevaju plasmani, u kom roku dospevaju nae obaveze, odnosno depoziti. Zato se odvojeno iskazuju: - salda sa C entralnom bankom - plasmani kod drugih banaka - drugi plasmani na novanom tritu - depoziti drugih banaka











- drugi depoziti na novanom tritu i - ostali depoziti? Da bi se sagledao odnos: Izmedju banke i centralne banke. Banke i drugih poslovnih banaka Banke i trita novca. Ovo je vano za procenu nezavisnosti banke.













Zato se odvojeno iskazuju salda sa C entralnom bankom, plasmani kod drugih banaka, depoziti drugih banaka itd. sve ove pozicije? Salda sa Centralnom bankom se iskazuju zbog toga to odraavaju vezu poslovne banke sa Centralnom bankom. Videli ste na strani aktive imate plasmane i depozite banke kod Centalne banke, a ovde imate u stvari salda, znai to su zaduenja banke kod Centralne banke. Te dve pozicije odraavaju odnos izmeu poslovne banke i Centralne banke. Plasmani kod drugih banaka, odnosno ovde bi trebalo da stoji depoziti, depoziti od drugih banaka odraavaju kao to sam rekla ve vezu ili povezanost date poslovne banke sa ostalim poslovnim bankama i to je ta zavisnost vea utoliko se smatra da j sama banka nesamostalnija. Znai vei stepen nezavisnosti imaju one banke kod kojih su vez sa ostalim bankama po osnovu uzetih depozita i datih kredita, odnosno plasmana nie. To je ovo to sam vam sad rekla, to pie.

274


274/331

5/13/2018


Pri izradi bilansa stanja videli ste da se potuje bruto princip, dakle da se izvetava bez kompenziranja pozicija aktive i pasive. Da se pozicije aktive i pasive iskazuju u svom punom iznosu. Ako je ovo bio izgled bilansa banke, da razmotrimo pitanje procenjivanja.

Znai, da li se za procenjivanje pozicija u bilansu banke koriste neka druga pravila koj se razlikuju od onih pravila koja primenjujemo pri procenjivanju imovine i obaveza u bilansu preduzea? Ovde postoji jedna razlika u odnosu na procenjivanje kod preduzea. Naime standard 39 koji se odnosi na procenjivanje finansijskih instrumenata zahteva da se finansijs sredstva, (znai u koja se ubrajaju dati krediti, potraivanja po osnovu plasmana, ulaganja u hartije od vrednosti kojima se trguje i ulaganja u hartije od vrednosti koje su namenjeni proda vrednuju po fer vrednosti. ta to znai to fer vrednost? Ve jedanput sam vam rekla da je fer vrednost neke imovine iznos koji bi bio dobijen za tu imovinu u transakciji koja se obavlja izmeu obavetenih i voljnih strana, a da sama transakcija mora biti nezavisna. U stvari fer

vrednost treba izjednaiti sa trinom vrednou to e rei da na dan bilansa vi morate vrednovati date plasmane datih hartija od vrednosti koje posedujete prema trinoj vrednosti, prema vrednosti na dan bilansa. To nije sluaj sa hartijama od vrednosti koje poseduje preduzee. Mi tamo plasmane vrednujemo po dnevnim vrednostima. ta to znai po dnevnim vrednostima, ta je dnevna vrednost plasmana? To je iznos koji bi smo u tom trenutku, za taj plasman naplatili. Poto po pravilu ne naplaujemo vie nego to smo plasirali obino moem naplatiti manje, onda se procena plasmana vri po nabavnoj vrednosti odnosno po nioj vrednosti, ako e naplaeni iznos biti nii od iznosa na koji plasman u knjigama glasi. Meut

hartije vrednosti uobiajeno u preduzeima vrednuju po njihovoj vrednosti. Ovde seodvrednovanje vri po fersevrednosti. Znai ako posedujete uee,nabavnoj ako posedujete akcij duni ste da vrednovanje izvrite po, uee ete vrednovati po nabavnoj vrednosti ili po equi metodi ako je re o znaajnom ueu, a hartije od vrednosti koje su namenjene prodaji ili koj su raspoloive za prodaju vrednovaete po njihovoj fer vrednosti. Znai te vrednosti nee biti jednostavno kod nas utvrditi ako se akcije ne kotiraju na berzi. Nee biti problem da utvrdite f vrednost za one akcije koje su predmet kotiranja na berzi, ali za one hartije od vrednosti koje nisu predmet, za koje ne postoji aktivno trite bie tekoa da se utvrdi njihova fer vrednost n dan bilansa.

Neto na ta elim jo da vam ukaem panju to su potencijalne i subordinirane obavez koje e biti iskazane kao vanbilansna aktiva i pasiva. ta je potencijalna obaveza, a ta je subordinirana obaveza? Jel ste to uili? Subordinirane obaveze su koje? Obaveze koje banka ima ili pod subordiniranim obavezama se podrazumeva obaveza kod koje dunik vri izmirenje obaveze onda kada je u mogunosti. Znai gde banka nema mogunost da odredi ro 275


275/331

5/13/2018


dospea nego se jednostavno izmirenje obaveze preputa duniku onda kada je dunik u mogunosti da obavezu izvri. A potencijalna obaveza, to je obaveza iji nastanak zavisi od nastanka ili nenastanka nekog dogaaja u budunosti koji se ne nalazi pod kontrolom banke. Priala sam vam proli put o pretvaranju potencijalnih obaveza po garancijama u stvarne obaveze. Znai ako se dogodi neki dogaaj koji je mimo kotrole banke a koji e dovesti do tog da se jedna potencijalna obaveza pretvori u stvarnu obavezu. Te potencijalne obaveze iskazan su u vanbilansnoj evidenciji banke. Oni se ne mogu iskazati u bilansu ali je jako vano da kad itate bilans banke da osim obaveza koje su iskazane u bilansu stanja paljivo prouite potencijalne obaveze, jer te potencijalne obaveze mogu biti takve da mogu dovesti u pitanje odravanje likvidnosti i solventnosti banke i zato je jako vano da se procenjuje visina tih obaveze i da se procenjuje visina rizika koji te obaveze nosi. Znai kolika je verovatnoa da  ta potencijalna obaveza biti pretvorena u stvarnu obavezu. I onaj ko ita bilans banke ko radi analizu finansijskog poloaja banke mora posebnu panju da posveti ovim potencijalnim obavezama.

Dospelost imovine i obaveza banke

Od banke se kao to ste videli malopre zahteva da dospee imovine i obaveza bude jeda od primarnih kriterijuma za razvrstavanje u bilansu stanja. Ovo zbog toga to je upravo dospe imovine, (a ta znai dospee imovine - to je rok u kome se imovina pretvara u gotovinu, a

dospee rok u kome obaveze moraju da budu izmirene) to od ta dva roka zavisi sposobnost banke da odri sopstvenu likvidnost. I izloenost banke i riziku likvidnosti i valutnom riziku j u velikoj meri je uslovljena pretvorljivou imovine u gotovinu i dospeem obaveza.

Da li je kamantni rizik vei ili manji ako imate dugoroni Ili kratkoroni kredit? ta mislite? im su rokovi otplate dui izloenost i valutnom i kamatnom riziku je vea nego ako su rokovi dospea krai. Znai to je objanjenje zato osim likvidnosti i ova dva rizika.

Znai kada procenjujemo koliko uprava banke dobro vri svoj zadatak mi onda u stvari proveravamo koliko je uprava stanju uskladiprocenjujemo rokove dospea sredstava sa rokovima dospea obaveza banke i da nautaj naindazapravo i odnose izmeu kamantnih stopa na sredstva koja su plasirana, s jedne strane, i kamatnih stopa na sredstva koja su prikupljena znai deponovana kod banke, s druge strane. To su dva kljuna pokazatelja koja trebaju da vam pokau uspenost uprave. Zato? Prvi je uspenost uprave u odravanju likvidnosti, a drugi uspenost uprave u ostvarenju rentabiliteta banke, znai uspenosti i efikasnosti banke. 276


276/331

5/13/2018


Banke vre razliitu klasifikaciju, ali obino se obaveze i sredstva klasifikuju na one ko dospevaju u roku od mesec dana, u roku od tri meseca, u roku do godine dana, od 1 do 5 godina i periodu duem od 5 godina. Znai klasifikujete sredstva, ali odmah i obaveze koje dospevaju u roku do mesec dana, pa onda od 1 do 3 meseca, od 3 meseca do godine dana, ond od 1 do 3 godine, od 3 do 5 i iznad 5 godina. Ovde je od 1 do 5, ali je bolje uraditi presek i na godine, jer preveliki je raspon izmeu 1 i 5 godina. Naravno ne moram da vam objanjavam zato i sredstva i obaveze moraju biti klasifikovani po istim rokovima dospea. Znai ne mog da klasifikujem sredstva sa rokom od 1 mesec, 3 meseca i godinu dana, a obaveza samo od godinu dana. Onda mi je ova klasifikacija sredstava od 1 do 3 uopte ne treba. Nego ako klasifikujem sredstva jedan mesec, tri meseca onda i obaveze moraju biti klasifikovane. Dospee za mesec dana, dospee za 3 meseca. Znai ta uslaenost rokova je nuna, jer ja tako ocenjujem da li u imati dovoljno para da izmirim te obaveze koje u tom periodu dospevaju. I ta se jo moe dokuiti? ta znai ako su vam sredstva koja dospevaju za mesec dana vea o obaveza koje dospevaju za mesec dana ta ete vi rei? Nema problema mi moemo naim

sredstvima izmiriti sve obaveze koje e dospeti. Ako je obrnuto, ta ete zakljuiti? Moramo pribaviti dodatna sredstva. Znai mi ne moemo naa sredstva koja e dospeti za mesec dana i za 3 meseca nisu dovoljna za izvrenje naih obaveza. Moramo pribaviti dodatna sredstva zaduenjem kod drugih banaka, prodajom hartija od vrednosti ili ne znam ve kako.

Rok dospea moe biti iskazan kao:

preostali rok do dana otplate, (najbolja osnova za procenu likvidnosti) y orginalni period do dana otplate, (podaci o strategiji i politici banke) y preostali period do sledeeg dana na koji se moe zaraunati kamata. y

Znai vi moete rei ako ste uzeli kredit na tri godine prolo je godinu dana od iskorienja kredita banka e rei mi imamo jo dve godine. To je preostali period do dana otplate, do dan kada e taj kredit biti otplaen. Ili moete rei ovako. Mi imamo nameru da ovaj kredit otplatimo za godinu dana, uzmete kredit na tri godine, ali mi imamo nameru da ga otplatimo z dve. Onda e otplatni period biti krai od ugovorenog. Znai preostali orginalni period e bit dve godine, ali e preostali period do dana otplate biti godinu dana. Ponekad preostali period d sledeeg dana na koji se moe zaraunati kamata kada imate ugovorenu kamatu na kredite i kada imate kanjenje sa otplatom kredita onda zaraunavanje kamate morate prestati ako va komitent kasni sa otplatom kredita ja mislim due od 30 dana. Znai na taj kredit vi morate prestati sa obraunavanjem kamate. Onda tretirate kao preostali period period od dana kada 277


277/331

5/13/2018


imate pravo da obraunate kamatu. To je period koji tretirate kao rok dospea. Najbolju proce predstavlja period dospea prema preostalom periodu do otplate. Znai ta nas od svih ovih rokova zanima? Koliko je ostalo do plaanja ili do naplate. Znai koliko mi imamo vremena jo do trenutka kada emo naplatiti nae potraivanje ili koliko vremena imamo do trenutka kada emo morati da platimo nau obavezu.

Dospee o orginalnom periodu otplate, ta vam govori? Govori vam o tome kakvu strategiju banka vodi kod plasiranja odnosno kod zaduenja. Da li banka preferira kratkorone kredite ili dugorone kredite? Da li plasira sredstva dugorono ili kratkorono? Koliko dugorono koliko kratkorono? I kakva je usklaenost izmeu dugoronih izvora i dugoronih plasmana i kratkoronih izvora i kratkoronih plasmana? Naravno pravilo je da ne smete plasirati vie dugorono nego tu su vam dugoroni izvori. Nema anse da kratkorone plasmane«(neko iz mase se buni). Ali postoji ogranienje dokle moete ii. Znai ne moete zato je doputeno da jedan deo kratkoronih ali jedan deo kratkorono prikupljenih depozita

plasirate dugorono. Zato to banka uvek ima na raspolaganju odreeni iznos depozita kratkoroni. I taj stalni iznos kratkoronih depozita koji je prisutan moe biti plasiran kratkorono, ali treba voditi rauna o tome da u sluaju povlaenja depozita takve banke mog biti u ozbiljnim tekoama. Jer vi ne upravljate depozitima vaih komitenata. Znai depoziti komitenata koji su a vista su pod potpunom kontrolom komitenata, a ne pod kontrolom banke Znai u sluaju bilo kakve situacije koja moe nagnati vae deponente da pristupe naglom povlaenju svojih depozita; to moe predstavljati opasnost po banku, jer e oni koji imaju kratkorone depozite traiti njihov povraaj. Jer likvidnost banke ne zavisi samo od obaveza

koje dospevaju za plaanje nego od nivoa kojii povraaj povlae njeni komitenti. Znai isplate banka vri po osnovu plaanja obaveza, alidepozita banka vri depozita svojim komitentima koji su oni tu dali. Znai banka mora imati dovoljno para da moe da izvri naloge za povlaenje depozita i da moe da izmiri svoje obaveze. Naravno nikada deponent ili veina deponenata ne povlai svoj depozit u celini nego povlai jedan deo depozita danas. Depoziti jednih se poveavaju depoziti drugih se smanjuju. Vi uvek imate jedan nivo depozita na raspolaganju, ali u sluaju naglog povlaenja depozita banka moe imati problem. Dospee do datuma koje moe doi do promene kamatnih stopa znai pokazuje izloenost banke kamatno riziku.

E sad ovo je ve neto to se unosi u beleke, ovo je neto to se ne vidi iz bilansa. Zna ta ne moete videti iz bilansa, a to morate iskazati u belekama koje prate finansijske izvetaje? Od banke se trai da sredstva, obaveze i vanbilansne pozicije grupie ili po geografskim segmentima, znai po geografskim podrujima, prema grupama komitenata, prem delatnostima ili da ih grupie na drugaiji nain koji bi pokazao rizik kojem banka izloena u 278


278/331

5/13/2018


svom poslovanju. Primera radi, nae banke kako mogu geografski grupisati svoja sredstva i obaveze. Moe biti zanimljivo za nekoga da proita gde se nalazi najvei deo plasmana neke banke u Vojvodini ili u Srbiji. Primera radi. Sad kad je re o komitentima, da li se komitent, kojoj delatnosti se nalazi najvei deo komitenata odnosno klijenata banke. Znai da li je bank plasirala recimo u tekstilnu industriju. Kad proitate da se najvei deo plasmana banke nalazi tekstilnoj industriji, ta ete zakljuiti? Imajui u vidu stanje tekstilne industrije moete odma zakljuiti da ta banka e imati ozbiljnih problema sa naplatom takvih plasmana. Ali zato recim iznosi plasmana koji se mogu nai stanovnitvu. Danas su plasmani stanovnitvu plasmani ko se naplauju u najveoj meri. Znai ispada da plasmani stanovnitvu, znai krediti odobreni stanovnitvu, prvo ± zato to su kratkoroni, drugo ± zato to su obezbeeni obino menicama imaju visok procenat naplate. Dakle po delatnostima moete grupisati i vae deponente i vae klijente. I sad to moe biti zanimljivo. Najvei deo klijenata deponenata vaih recimo potie i prehrambrene industrije, a vi vrite plasiranje trgovini. Onda e odmah onaj koji to ita rei p ekajte zato ova banka ne plasira sredstva onima ili u onu delatnost od kojih potie najvei b

njenih deponenata. Dakle to ne moete videti ako imate ukupne depozite i ukupne plasmane. T moete videti samo ako se izvri ovakvo ralanjavanje depozita i plasmana po pojedinim delatnostima ili po podrujima. Ali to se objavljuje u okviru napomena. Znai imate napomen kratkoroni plasmani i imate poziciju kratkoronih plasmana koja vam to pokazuje. Isto tako za dugorone plasmane. Z ato se iskazuju

g ubici po osnovu nenaplativosti plasmana i datih avansa? Zbog toga to

time meri, koji rizik? K reditni rizik. Znai ove gubitke iskazujete da bi ste pokazali koli je banka uspena ili neuspena u naplati svojih potraivanja. to je iznos ovih gubitaka

vei, utoliko je stepen naplativosti utoliko banka loije Biloaktivnost zato to odobrava kredite klijentima koji suvii loeg boniteta, bilo zatoradi to svoj nemaposao. dovoljno na podruju naplate. I jedno i drugo predstavlja propust uprave banke. Bonitet klijenta ne meri se samo u trenutku odobravanja kredita. Znai kada odobrite kredit koliko god da je on ronosti vi morate vaeg klijenta pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Zna vi samo nita nije zavreno time to ste vi uradili analizu boniteta i rekli dobro ovo je dobra firma daemo joj kredit. Tek onda ste u poslu sa tom firmom. Znai tek tada vi poinjete da pratite tu firmu, da pratite njene rezultate, promene finansijskog poloaja, tanost izmirenja njenih obaveza prema vama. Vi o toj firmi morate znati vie nego to ona zna samu sebe. I ako tako radite moete raunati da ete imati manje gubitke po osnovu naplate kredita. Ukoliko tako ne radite biete stalno zateeni, vidi oni su prestali da plaaju.

279


279/331

5/13/2018


U vezi sa ovim gubicima treba objaviti: 1. raunovodstvenu politiku ± osnov na bazi koga je gubitak iskazan kao rashod. 2. visinu gubitaka u toku perioda, visinu iskorienih rezervisanja formiranih po ovom







osnovu, visinu rashoda priznatih tokom godine po osnovu nenaplativih plasmana i avan i visinu naplaenih ranije otpisanih potraivanja. 3. zbirni iznos rezervisanja na dan bilansa



4. zbirni iznos plasmana na koje se ne obraunava kamata i osnovici za utvrdjivanje



iznosa po kojima se takvi plasmani vode.

Rezervisanja koja se f ormiraju za pojedinano identi f ikovane g ubitke, i koja se f ormiraju za pretee g ubitke, f ormiraju se na teret dobiti. 

rezervisan

Opti bankarski rizici

Od banke se moe zahtevati ili joj se moe dozvoliti da izdvoji sredstva za potencijalne



obaveze. Ova sredstva se izdvajaju na teret neraspodeljene dobiti.

Sredstva data kao obezbedjenje Banka je duna da ob javi vrstu i vrednost sredstava koje su zaloena kao hipoteka za



obez bedjenje njenih obaveza.

astupniki poslovi

Z

S redstva koja su banci stavljenja na raspola g anje da bi obavila poslove u tudje ime i za



tudji raun nee biti iskazana kao sredstva banke.

Transakcije sa povezanim stranama Ob javljuju se transakcije



280


280/331

5/13/2018



IZVETAJ O TOKOVIMA GOTOVINE BANAKA (poslovnih)

Rekli smo da delatnost banke utie na sadrinu BS i BU, da je sadrina BS tj. aktiva i pasiva razliita od BS preduzea, da je onaj segment BU koji sadri poslovne prihode i poslovne rashode takodje zbog razliite delatnosti drugaiji nego kada je u pitanju preduzee. Kada je re o izvetaju o novanom toku, on se u onom segmentu koji se odnosi na prilive i odlive iz poslovne aktivnosti takodje razlikuje od izvetaja o novanom toku preduzea i zbog toga emo govoriti danas o tome. A izvetaj o promenama na kapitalu se ne razlikuje, jer

jednotavno je izvetaj kojinikakve sadri promene koje su natale visini sopstvenog kapitala preduzea ili to banke i tu nema razlike izmedju banaka inapreduzea. Beleke se takodjeb razlikuju i vi ete nai na sajtu beleke uz finan. izvetaje banaka, gde se nalaze najvei broj napomena koje prate finan. izvetaje banaka, imate takodje i beleke uz finan. izvetaje preduzea i onda ete primetiti znaajne razlike. Ne treba da objanjavam da ako vam je pozicija depozit, da ta beleka mora da se odnosi na tu poziciju i da e njena sadrina biti razliita od sadrine koja prati recimo beleku zalihe gotovih proizvoda. im se razlikuju pozicije u BS iBU onda se moraju razlikovati i napomene, odnosno beleke koje se uz te pozicije daju. ta je izvetaj o novanom toku? Nema razlike, da li je re o novanom toku banke ili preduzea, to je uvek izvetaj koji prua informacije o prilivima gotovine i o upotrebi gotovine u odredjenom obraunskom periodu. ta obuhvata gotovina prema tandardu 7 ? Ona obuhvata:

1. raspoloivu gotovinu 2. depozite na raunima koji nisu oroeni 3. depoziti koji se isplauju na zahtev 4. gotovinski ekvivalenti o jednom ta su gotovinski ekvivalenti? Predtavljaju kratkorona, visoko likvidna ulaganja, koja se mogu pretvoriti u gotovinu u kratkom roku i kod kojih ne postoji rizik od gubitka vrednosti. Hou da to lepo nauite!!! Kratkorona ulaganja i odrive HOV ne mogu se smatrati ekvivalentima gotovine. 281


281/331

5/13/2018


Da li prilivi i odlivi gotovine zavise od delatnosti? Vi kaete da, a ja va pitam da li ba svi prilivi i odlivi zavise od delatnosti. Odgovor je ne. Koji ne zavise? Ne zavise oni koji potic iz finansiranja i investiranja. Na isti nain se emisija akcija odraava na novani tok i kod preduzea i kod banaka. Na isti nain ulaganja u HOV e biti iskazana u izvetaju o novanom toku i kod preduzea i kod banaka, ali ta nee biti isto. Nee biti prilivi i odlivi iz poslovne aktivnosti. ta je poslovna aktivnost banke? U najkraem, prikupljamo pare da bis mo ih plasirali. Zato to radimo? Da bi smo kroz to plasiranje ostvarili prilive koji e biti vei od odliva koje smo uinili prilikom plasiranja.

Gotovinski tok, kao to ve znate, moe biti interni i eksterni. K arakterisike

internog i eksternog toka

Regularan je, i vezan za obavljanje delatnosti banke. Eksterni manje regularan i vezan z prilive i odlive koji nataju iz okruenja u banku, ili iz banke u okruenje. Posledice su proirenje ili suenje internog toka.

Zato banka ima potrebu da vri kontrolu nad novanim tokovima? Kada sam govorila potrebama preduzea da ima nadzor nad svojim gotovinskim tokovima, seate se da sam vam tada rekla, da je cilj da se kroz satavljanje izvetaja o novanom toku stvori mogunost za procenu sposobnosti preduzea da generie gotovinu i da se stekne uvid o potrebama preduze

za gotovinom. Da li je isto i za banku? Primetiete da je na prvom mestu navodi da je cilj kontrole gotovinskih tokova odranje likvidnosti odnosno solventnosti banke, a prolog puta sam vam objasnila da je to uslov odranja banke. Sa druge strane, uvid u visinu neto gotovine treba da omogui banci da sagleda vikove gotovine, dakle koliko ima slobodnih novanih sredtava da bi ta slobodna novana sredstva plasirala. Ako banka ima novac koji stoji na raunima, kako to utie na njenu likvidnost a kako na njenu rentabilnost? Likvidnost e biti visoka a rentabilnost niska. Banka ne prikuplja pare da bi tajale kod nje na raunima, ona prikuplja pare da bi ih plasirala. Prema tome svaki viak gotovine koji banka ima, koji je prikupila ona eliZato da plasira i dadakroz kamatu koju etokove. naplatiti na plasirana sredstva podigne svoj rentabilitet. je vano kotrolie novane Da li se izvetaj satavlja prema nekom drugom tandardu osim onog koji vai za preduzea? Naravno da ne. MRS-7 'Izvetaj o novanim tokovima', odnosi se podjednako na izvetanja svih poslovnih subjekata, nezavisno od toga kojom delatnou se bave. 282


282/331

5/13/2018


finan. izvetaja banke, ta ele da saznaju iz izvetaja o gotovinskom toku? Tano je da se gotovinski tok banke i izvetaj o tom toku odnose na prolost, jer mi govorimo onim izvetajima koji se satavljaju krajem godine. Iako taj izvetaj sadri informacije o prolosti, o prilivima i odlivima gotovine, on je osnova za predvidjanje priliva i odliva gotovi u budunosti. Osim toga kada uradite izvetaj o novanom toku za 2004. godinu vi ete na ba tog izvetaja ceniti realnost vaih procena o visini vaih priliva i odliva gotovine koje ste K orisnici

napravili na poetku godine. Dakle vi na poetku sada 2005. godine pravite projekciju priliva odliva gotovine za narednu godinu. Kada na kraju naredne godine budete satavljali ovaj izvetaj potrebno je da taj va plan priliva i odliva i izvetaj o prilivima i odlivima spojite i da pogledate: koliko ste realno planirali vae prilive i odlive, ta su razlozi za ispunjenje ili neispunjenje vaih oekivanja u vezi sa prilivima i odlivima gotovine. Ta vrta analize je neophodna da bi ste napravili realan plan za budunost. Znai planovi koje pravite na kraju jedne godine, njihvu realnost ocenjujete izradom izvetaja po isteku planskog perioda, odnosn po isteku godine za koju ste plan napravili.

izmedju rentabilnosti i neto priliva gotovine , tanije ispitivenj tog odnosa je jo jedan od ciljeva koje izvetaj o novanim tokovima treba da omogui. Rentabilnost banke i rentabilnost preduzea iskazuje se u BU. Ona je razlika izmedju prihoda i rashoda. Neto gotovinski tok je razlika izmedju priliva i odliva gotovine. Podseam va jo jednom da izmed priliva i prihoda i odliva i rashoda ne postoji pri kratkoronom obraunu rezultata kvantitativn podudarnost i da stoga visina dobitka e biti razliita od visine neto gotovinskog toka. Pitanje da li te dve veliine treba dovoditi u vezu? Da, zbog toga sto e vam pokrivenost dobitka novanim tokom pokazati kvalitet dobitka. Pokazae vam koliko od dobitka je ve konvertovano u gotovinu. Videete da je kod banaka to malo drugaije, ovaj zahtev emo mal modifikovati. Odnos

Za ta uprava banke koristi informaciju o neto gotovini? Uprava kada ita izvetaj o novano toku trebalo bi da informacije koje su sadrane u njemu koristi za kreiranje svoje poslovne politike. Koji segment ili koje bi ste vi informacije iz izvetaja o novanom toku koristili kada kreirate poslovnu politiku banke? ta bi ste vi mogli iz tog izvetaja da vidite? Rekli smo da j aktivnost banke dvojaka. Sa jedne strane, ona ostvaruje prihode i rashode po osnovu kamata i naknada i, sa druge strane njena aktivnost se odraava na promene visine depozita i plasmana Ako u izvetaju o novanom toku vidite da imate visoke prilive po osnovu depozita i da su vam odlivi po osnovu plasmana niski, ta bi vi trebalo da zakljuite? Imaete visok neto gotovinski tok iz poslovne aktivnosti, ali taj tok da li moete oceniti kao pozitivan ako ste ostvarili visok iznos razlike po osnovu rata vaih depozite i odliva po osnovu rata vaih plasmana. Znai d nismo uposlili novac koji smo primili. ta bi banka trebalo da zakljui, ta bi trebalo da bude njen cilj u budunosti? Na kom podruju ona treba da reaguje. Ili da smanji prikupljanje 283


283/331

5/13/2018


depozita ili da povea plasmane, jer to odranje visokog iznosa prikupljenih a ne plasiranih sredtava kota. Ona plaa kamatu na sredstva koje je prikupila, poto ta sredstva nisu plasira ona joj ne donose prihode, i njen rezultat zbog toga trpi. Iz ovakvog jednog debalansa uprava firme e proceniti ta treba da bude osnovni cilj njene poslovne politike u narednom periodu. Ako pogledate ronost vaih priliva i odliva, znai ako primetite da imate debalans

izmedju ronost dugoronih depozita i oliva poperiodu. osnovuDa plasmana, e osnovni cilj banke bitibudu da popravi depozita u narednom prilivi poonda osnovu dugoronih depozita vei od priliva po osnovu kratkoronih, ili da u budue menja strukturu ronosti plasiranih sredtava. Znai da smanje prilive po osnovu dugoronih i da povea prilive po osnovu kratkoronih plasmana. Dakle mnogo toga uprava moe videti kada je re o poslovnoj politici izvetaja o novanom toku. Ako imate izvetaj koji je pripremljen jo po segmentima, pa vam se kae da su vam najvei prilivi gotovine iz odredjenih delatnosti, znai da vai deponenti potiu iz odredjenih

delatnosit, a da se vai plasmani dati firmama koji su u nekim drugim delatnostima, onda e stepen rizika biti razliit. Jer ako vi imate plasmane iz recimo, plasmani dati poljoprivredi, a vai prilivi, vai deponenti, vai depoziti poticu primera radi iz trgovine, kakvo je vreme traja poslovnog ciklusa. Vreme trajanja poslovnog ciklusa je razliito, trgovina ima mnogo kraci poslovni ciklus nego sto to ima poljoprivreda. To moze napraviti problem uskladjivanja rokov izmedju priliva i odliva gotovine.

ta znai politika dividendi. K ako je politika dividendi pod uticajem neto novanog tok Od ega zavisi visina dividendi, koja su dva kljuna faktora koja odredjuju visinu divideni. Kada bi ste vi donosili odluku o visini dividendi koje bi ste informacije morali imati? Ima ih nekoliko: koliki je dobitak, a to emo videti iz BU, zatim da li emo gledati neto u BS«da li bi ste pogledali finan. poloaj u BS? Naravno da hoete. Da li kod odluke o raspodeli treba ta odluka da bude takva da doprinese popravljanju finan. poloaja. Ako nismo zadovoljni naim finan. poloajem, kako  se to odraziti na visinu predloene dividende? Ona e biti nia. A onda naa politika dividendi kakva e biti? Da li vodimo politiku stabilnih dividendi ili politiku odreenih ruku. Moramo i pogledati. I na kraju moramo pogledati kolika nam je neto gotovina. Hoemo li imati novaca

isplatimo dividende, a to gledamo iz izvetaja o novanom toku. K od politike investiranja, da li moemo donositi odluke o tome koliko emo investirati u budunosti ako ne znamo kolika su nam slobodna novana sredstva? Teko. Prvo emo rei«bilo bi jako dobro da obnovimo na informacioni sistem u banci ali dajte da vidimo koliko to kota i hoemo li imati slobodnih novanih sredstava«i opet se vraamo na izveta novanom toku. 284


284/331

5/13/2018


su korisnici? Nema nekih bitnih razlka. Kada smo govorili o preduzeu ta smo govorili ko su korisnici: investitori, poverioci, druga preduzea. A osvde su to: K o

1. investitori 2. deponenti - to su poverioci 3. druge banke Vlasnik uvek ima ineresa da proceni da li e biti dividendi, da li e banka biti solventna da opstane«to je potpuno isto kao i kod preduzea, isto je i sa poveriocima. Dakle informacione potrebe korisnika su iste nezavisno od toga da li je re o preduzeu ili banci. K ako

se klasifikuju tokovi gotovine?

Isto kao i kod preduzea: 1. tokovi gotovine iz poslvne aktivnosti 2. tokovi gotovine iz investicione aktivnosti 3. tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja. E sada smo doli do razlika. Da bi smo govirili o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti prvo moramo rei ta se smatra poslovnom aktivnou: aktivnost na ostvarenju prihoda i ostale aktivnosti koje ne pripadaju ni investiranju ni finansiranju, znai one se smatraju poslovnim aktivnostima. ta bi bili prilivi gotovine kod banaka?

Poto banka prikuplja sredstva da bi ih plasirala, na plasirana sredstva naplauje kamatu prvi priliv je:

1. priliv po osnovu naplaenih kamata i naknada - ta je bilo tu kod preduzea. ta j bio osnovni poslovni priliv? Priliv po osnovu naplate potraivanja od kupaca odnosno po osnovu prodaje. 2. Ali mi ovde imamo neto to kod preduzea nemamo. Banke ostvaruju prilive ka dodje do smanjenja njihovog plasmana, do smanjenja kredita koji su ranije dali. Zato je to priliv? Pa ako vam neko vrati kredit koji ste mu ranije dali to za banku predstavlja priliv. Znai prilivi koji nastaju po osnovu smanjenja plasmana i dati kredita 3. ako deponenti poveaju svoje depozite, znai rast depozita (i rast depozita na stra pasive i rast depozita na strani aktive predstavljaju prilive iz poslovne aktivnosti pored priliva koji nastaju po osnovu kamata i naknada). ta bi bili odlivi?Znai na ta banka trosi svoju gotovinu? 1. odlivi po osnovu kamata i naknada, jer ih plaa 2. banka koristi uslugu, plaa reklamu, osiguranje, trokove materijala, isplauje zaposlene. Znai to su odlivi po osnovu redovnih poslovnih rashoda. 285


285/331

5/13/2018


3. ako mi poveamo kredite koje dajemo naim komitentima, kako e to uticati na nau gotovinu? im mi damo kredit, pare idu od nas prema komitentima. Znai poveanje plasmana je odliv« toga nema kod preduzea. 4. a ta e biti ako nai deponenti povuku deo svojih depozita? To je takodje odliv. Znai odlivi nastaju po osnovu poveanja plasmana ili smanjenja depozita. Iako vam se ovo ini da je bitno razliito nego kod preduzea, to je isto, samo je prirod delatnosti dovela do toga da imamo drugaije vrste ali dejstvo je potpuno isto. 

    

   

       

-          -       -        -           

 -       -         -            

: -     -         -    

       -     -     -        Ove prilive i odlive iz finansiranja i investiranja je preskoila, samo radi prilive i odlive iz poslovne aktivosti.

286


286/331

5/13/2018


Rauni aktive-osim gotovine

Rauni pasive

Tokovi novanih sredtava

izdavanja

primanja

Pogledajte, kada nastaje priliv. Ako rastu depoziti koji su u pasivi BS, ili ako se smnju bilo koji oblik aktive osim gotovine, dakle ako se smanjuju naa potraivanja po osnovu kama i nakanada, ako se smanjuju plasmani i dati krediti, to je za nas priliv. Ako se poveavaju depoziti, to je takodje priliv, ako rastu nae obaveze po osnovu kamata, znai imamo rashode koje nismo platili, to ima karakter priliva, jer rastu nae obaveze u odnosu na prilive. A kada imamo odlive? Ako se povlae depoziti, ako se izmiruju obaveze, to je odliv i ako se poveavaju plasmani. To smo isto imali i kod preduzee. O snova

za izradu izvetaja

Osnova je ista: 1. BS 2. BU 3. i jos neki dodatni podaci Metode sastavljanja Potpuno iste: 1. direktne 2. indirektne za prilive i odlive iz poslovne aktivnosti. Znai direktna metoda, a njome emo se baviti, polazi od prihoda i rashoda iz BU, a indirektna metoda polazi od neto dobiti. To bi trebalo sve da znate. 287


287/331

5/13/2018


U onom dokumentu izvetaj o novcu, koji se zove tako, imate objanjenje o jednoj i drugoj metodi i imate pimer na kome je to uradjeno. Poslat je sa ovim predavanjem 

.

.

                /                 ()  /                

.

 

.

.

. .

. .

 /      .                /     .                 /     .  /  .     . /       .    

Pogledajte kako izgleda. Ima li razlike u odnosu na onaj za preduzee? Nema. Znai potpuno izgleda isto kao kod preduzea: prilivi i odlivi po osnovu poslovnih aktivosti, pa neto 288


288/331

5/13/2018


gotovina iz poslovne aktivnosit; pa prilivi i odlivi po osnovu invesicione aktivnosti, pa neto gotovina iz aktivnosti investiranja; prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja, i neto gotovina iz aktivnosti; obratite panju na kraj. Kada saberete neto poveanje ili smanjenje gotovine dodajete gotovinu na poctku perioda i morate dobiti gotovinu na kraju perioda koja mora biti jednaka iznosu gotovine koja je iskazana u BS. Znai to se forme tie nema razlike.

Znate da koristimo brutoi odlive i neto princip za iskazivanje priliva koristite i odliva. bruto E sadaprincip, kod banak je sledea situacija. Za prilive po osnovu kamata i naknada az prilive i odlive po osnovu promene depozita i plasmana koristite neto princip. ta to znai? To znai da ete iskazati ne poetno stanje + poveanje ± naplate = krajnje stanje, ve ete samo rei kolika je promena, da li je dolo do poveanja ili do smanjenja. Pitanje je zato se insistir na primeni bruto principa kada govorimo o prilivima i odlivima po osnovu kamata i naknada kod depozita (oroeni i po vienju!) i plasmana (u depozite drugih banaka) ide se na neto princip? Objanjenje je sledee: prihodi i rashodi po osnovu kamata i naknada, pa po tom osnovu i prilivi i odlivi gotovine se nalaze pod neposrednom kontrolom banke i predstavljaju zapravo izraz njene poslovne aktivnosti. Promene depozita su u velikoj meri pod uticajem na deponenata, jer kada vi imate raun kod neke banke, nije ona ta koja kontrolie koliko ete vi para drati na njenom raunu, koliko ete danas uplatiti ili sa vaeg rauna isplatiti.Visina transakcionih depozita se nalazi u potpunosti pod kontrolom komitenata i zato se smatra da je dovoljno da pokaete kako se kreu depoziti i plasmani. Znai dovoljno je da pruite informacije upotrebom neto principa. I MRS-7 to doputa.   

     

?

    380 +     780 -     500    280 samo ovo ete iskazati u neto novnom toku. -   160     500 Znai va zanima krajnje i poetno stanje.

289


289/331

5/13/2018


BILANS STANJA AKTIVA 

2003

2002

2003

2002

   .

16,262

10,937

10,841

7,291

   

45,942

57,948

30,628

38,632

   

184,137 142,169

122,758 94,779

  

6,833

6,032

4,555

4,021

   2,337

569

1,558

379

  

840

2,432

560



3,648

 



5,853

3,789

3,902

440

333

293

222



4,343

614

2,895

409

   

1,850

3,626

1,233

2,417

   

3,396

1,818

2,264

1,212

 

206

135

137

90

 

13,475

8,708

8,983

5,805

 

110

60

73

40

 

288,828 237,575

2,526

  

192,552 158,383

290


290/331

5/13/2018


PASIVA 

2003

2002

2003

2002

 

6,335

28,556

4,223

19,037

 

185,048 117,756

123,365 78,504

  

1,484

1,383

989

922

  

120

366

80

244

   

341

380

227

253

 

7,745

5,367

5,163

3,578

    

6

9

4

6

    

155

51

103

34



47

104

31

69

  

30,000

45,000

20,000

30,000

    

2,997

1,676

1,998

1,117

 

5,768

5,595

3,845

3,730

 

40,407

23,276

26,938

15,517



8,189

7,175

5,459

4,783

 

191

884

127

589



288,828 237,575



192,552 158,383

Prva pozicija za koju trebe da izraunamo prilive i odlive je priliv ili odliv po osnovu kredita i plasmana datih bankama. Da bi ste to izraunali uzimate iz BS podatak o tome koliki su bili krediti i plasmani bankama. Bili su 57.948 na poetku godine odnosno 45.942 na 291


291/331

5/13/2018


kraju godine. ta bi ta razlika trebalo da predstavlja? Ako sada imamo manje nego to smo imali na poetku, to znai da smo naplatili dobar deo plasmana. Da li ta razlika u celini predstavlja nas priliv? Pod kojim uslovima bi ta razlika u celini predstavljala priliv. Znai ako vam je neko dugovao 57.948 na poetku godine, a sada duguje 45.942 vi bi ste rekli«pa zna da mi je vratio tu razliku, ja imam priliv u visini te razlike. To bi bilo tano pod uslovom da nikakvih otpisa tih plasmana nije bilo. Zato morate pogledati i u BU da li je bilo otpisa kredita i plasmana datih bankama. Znai ukupno otpisani plasmani su 2 700= 2 250+450, koliki ja onda bio priliv po osnovu naplate? Znai ta treba da uradite? Da umanjite razliku za iznos otpisa. Znai 57.948-2.700-45.942= 9.306, to je priliv. Zato je priliv? Jer je stanje kredita na kraju godine nie nego to je bilo na poetku.

BILANS USPEHA     1.1. - 31.12.

  

18,282

12,188

 

4,551

3,034

13,7 31

9 ,154

 

3,005

2,003

  

2,475

1,650

152

101

  

1,050

700

   

692

461

  

951

634



  

    





    

3,658

2,439

2,406

1,604

  

3,697

2,465

    . 

83

55

292


292/331

5/13/2018




300

200

6 ,7 56

4,504

-   -  

2,250 3,749

1,500 2,499

-  

150

100

-    .    225

150

-   

45

30

-      

60

40

-       

75

50

-   

30

20

-  

173

115

        







 

9

9 9

        -  

1,3 4 450

2 300

-  

509

339

-  

375

250

-    .    15

10

-   

3

2

-     

18

12

-       

17

11

-   

8

5

293


293/331

5/13/2018


 

476

317

  

155

103

 

321

214

Ajde da vidimo ta je sa kreditima datim komitentima? Pogledajte, na poetku godine su bili 142.169 a na kraju su 184.137. Otpisa bilo nije. ta predstavlja sada ova razlika. Odliv Zato odliv? Zato to se iznos naih kredita datih komitentima poveao, a ako se poveao iznos kredita koji smo mi dali onda to znai da je dolo do odliva gotovine. Znai razlika od 41.968 predstavlja odliv. Znai morate se nauiti da prepoznate. Znai poto je dolo do poveanja plasmana, aktive, re je o odlivu.

E sada neto za ta morate koristiti znanje iz izvetaja o novanom toku preduzea. Ovo je bilo sve na neto osnovi. Poetno stanji i krajnje stanje. Sada imamo potraivanje po osnovu kamata. Koliki su prilivi po osnovu kamata? Kako emo izraunati? Koje podatke imamo? M znamo koliki je prihod po osnovu kamata. Da li je taj prihod jednak prilivu? Moe biti ali i ne mora. Kada bi bio jednak? Kada ne bi bilo promene visine potraivanja po osnovu kamata. Znai ako bi potraivanja po osnovu kamata na kraju godine bila jednaka potraivanjima koje smo imali na poetku, ta bi smo zakljuili? Da smo sve prihode od kamata nastale u ovom obraunskom periodu i naplatili. Dakle trebaju nam dva podatka, prihod od kamata koji ete

nai u BU i on iznosi 18.282. ta nam jo treba? Treba nam promena potraivanja po osnovu kamata. Gde se nalazi to? U BS, potraivanja za kamate, na poetku su bila 6.032 a na kraju 6.833. i ta nam jo treba? Otpisi. Koliko iznose otpisi po osnovu kamata? 3.749 i 509. znai t podaci nam trebaju: poetno stanje potraivanja, krajnje tanje potraivanja, visina otpisa i prihodi po osnovu kamata. ta ete sa tim podacima uraditi da bi ste doli do priliva. Znai potraivanje je na kraju vee tako da emo za razliku, prihode smanjiti i to za 801. Za iznos izvrenih otpisa ta emo uraditi? Oni ukupno iznose 4.257. takodje emo smanjiti i treba da dobijemo da nam je priliv 13.224. Znai smnjili smo za iznos poveanja potraivanja, jer im

nam je potraivanje vee znai da nismo naplatili ceo prihod, a to znai da je priliv nii od prihoda i naravno neemo naplatiti otpise i za to takodje smanjujemo prihode da bi smo doli do priliva. Jer otpisi su smanjili krajnje stanje. Dakle mi moramo naznaiti da to krajnje stanje nije smanjeno, nije manje samo zbog priliva nego i zbog otpisa, pa zato otpise morate uzeti u obzir.

294


294/331

5/13/2018


Ajde sada po istom postupku pretvorite prihode od naknada u prilive? Znai ta uzimate: iz BU prihode od nakanade 2475, imamo li potraivanja za naknade, imamo i na poetku su bile 569 a sada su 2.337. Opet imamo poveanje potraivanja. Ako imamo poveanje potraivanja za razliku treba prihode smanjiti. Znai smanjujemo prihode za razliku 2.337-569. Da li je bilo otpisa za naknade? Da 150 i 375 a to je ukupno 525. Koliko smo zna ostvarili prihoda 2.475-525-(2.337-569)= 182. znai priliv je 182. To je to.

I ta jos imamo. I mamo prilive po osnovu H OV namenjeni prodaji . Koliko su iznosili HOV namenjeni prodaji? Na poetku su bile 840 a na kraju je 3.648. ta mislite da li je ova promena priliv ili odliv? To znai da smo uloili i imamo odliv. Taj odliv da bi smo ga tano utvrdili moramo ga korigovati za visinu otpisa. Da li smo otpisivali HOV namenjene prodaji? 225 i 15 znai otpisi HOV namenjeni prodaji su ukupno 240. Da vidimo koliki je odliv, kako emo ga izraunati? 3.648-840-240=2048. Dru g a sredstva, to jo imamo na strani aktive, bila su 3.789 a sada

su 5.853 i po istom

pravilu utvrdite razliku, poto su na kraju vea, znai da imamo odliv i pogledajte da li imamo otpise, imamo i to 30 i 8 to znai ukupno 38. Imamo li neke prihode po osnovu drugih sredstava? Imamo ostale prihode koji iznose 3.005 i korigujete ih za iznos ostalih sredstava. Poto smo poveali ulaganja ta ete uraditi sa prihodima? Da li ete ih poveati ili smanjiti za razliku? Smanjiti jer je poveanje aktive, i smanjicete za otpis od 38. Znai ostale prihode korigujete promenom vrednosti drugih sredstava. I to iznosi na kraju 3.005-38-(5.853-3.789)= 1.797. AVR,

ta ete sa njima? To je isto kao kod preduzea, tu nema razlike. Uporedite visinu AVR na poetku 333 i na kraju 440. ta to znai da su AVR vea na kraju nego na poetku? Odliv, jer smo neto unapred platili i to je 107, i to je onaj deo priliva i odliva koji vezujete za aktivu, a ta imamo na pasivi.   

31.12.02





  31.12.03  

       

57,948

  

6,032

2,700

142,169

45,942

9,306

184,137 41,968 18,282

4,257

6,833

13,224

295


295/331

5/13/2018


  

569

  

840



 



2,475

3,789 333

3,005

525

2,337

182

240

3,648

3,048

38

5,853 440

1,79

107

Prvo na pasivi imamo depozite banaka. Bili su 28.556 Na poetku, a sada iznose 6.335 ta ta razlika predstavlja. Smanjenje, jer su banke povukle svoje depozite. Znai smanjenje depozita za 22.221, znai 28.556-6.335=22.221.

Zatim imamo depozite komitenata. Zato ovde nema otpisa? Nema ih zbog naela vie vrednosti. Ne moemo otpisivati nae obaveze. Da ali moemo otpisivati nae plasmane. Dakle na poetku su depoziti komitenata bili 117.756 sada iznose 185.048. ta je ta razlika? Priliv. Poveanje depozita naih komitenata znai da su oni uloili novac u nau banku i dolo je do priliva koji iznosi 67.292.

E sada ponovo imamo obaveze po osnovu kamata. Znai raunamo odlive. Da li su rashodi po osnovu kamate u celini plaeni? Kako emo rashode po osnovu kamate iz BU pretvoriti u odlive? Koliko su oni? Rashodi po osnovu kamata su 4.551. ime emo ih korigovati? Korigovaemo ih promenom visine obaveze po osnovu kamata? One su bile 1.383 a sada iznose 1.484. Kako ete korigovati rashode po osnovu kamata da bi ste ih pretvorili u odlive? Moramo ih smanjiti za iznos obaveza. Obaveze odliv. su se poveale pa prema tome odliv je manji od rashoda. Znaipoveanja 4.551-(1.484-1.383)=4.451 Obaveze za naknade.

Polazite od rashoda po osnovu nakanada i provizija 692. Imamo obaveze za naknade? 366 su bile, a sada su 120. Ako su sada obaveze manje za tu razliku ete poveati rashode, da bi dosli do odliva. Znai platili smo sve nae rashode i platili smo deo obaveza sa kojima smo u taj period uli, pa je odliv vei nego to je rashod, i taj odliv iznosi 938. Obaveze za zarade.

Seate se kako ste pretvarali trokove zarada u odlive. Znai idete u BU i nadjete trokove zarada koji su 2.046 i taj iznos korigujete i pretvarate u odliv tako to gledate kolike su obaveze po osnovu zarada. One su bile 380 i 341 na kraju. Opet su obaveze na kraju manje nego to su bile na poetku, to znai da je odliv vei od troka za tu razliku. Znai 2.046+(380-341)=2.445 O stale obaveze.

Imamo ostale trokove poslovanja i njih korigujemo sa promenom vrednosti ostalih obaveza. 3.698 korigujemo sa ostalim obavezama 7745 i 5367. Obaveze na 296


296/331

5/13/2018


kraju su vee. ta ete sa razlikom. Smanjiete. Znai iznos 3698-(7745-5367)=1320. Da je rashod 3.698, a mi smo platili samo 1320, 1/3 od ukupnih rashoda. Obaveze za poreze i doprinose .

ta uzimate iz BU? Porezi i doprinosi su 83. ime korigujemo? Promenom visine obaveze za poreze i doprinose, bile su 9 a sada su 6. Znai za iznos smanjenja treba povecati rashode da bi doli do odliva. Znai 83+3=86. Obaveze za porez na dobit .

Nalazi se na kraju BU i iznosi 155 za ovu godinu. Korigujemo za razliku izmedju poetnih i krajnih obaveza za porez na dobit, na poetku 51, a na kraju 155. Obaveze su poveane. Mi emo smanjiti 155 za razliku jer su obaveze na kraju vee, znai 155-(155-51)=51 to je isplata. P VR bila su 104 a sada

su 47, i posto su nia to znai da je to odliv. Jer oni predstavljaj obranate a ne plaene trokve, one predstavljaju obaveze pa smanjenje obaveza imaju karakter odliva.  



31.12.02

 

28,556

6,335

117,756

185,048 67,292



31.12.03  22,221





   1,383

4,551

1,483

4,451

  

366

692

120

938

   

380

2,406

341

2,445

 

5,367

3,698

7,745

1,320

      

9

83

6

86

51

155

155

51



104

47

57

  

297


297/331

5/13/2018


Izvetaj o novanim tokovima po osnovu poslovnih aktivnosti.   



       

13,224

   

182

    . 

1,050

    

903

   

4,451

   

937

    . .

4,609

    

2,445

     .

86

     .

1,484

             

1,347

               

9,306 41,969

      

3,048 298


298/331

5/13/2018


   

22,221

  

67,292

           

10,707

     

51

     

10,656



             

1,684

        1,656       

152

                      

3,777 5,138





-8,735

         

17,132

     

15,000

     

1,322

299


299/331

5/13/2018


      

    

50 3,404

  

5,325

       

10.937 16.262

(Imate prilive i odlive po osnovu aktivnosti investiranja i ceo ovaj postupak moda i bolje objasnjeno u attachment-u.:-) Vidite kod banaka neto priliv iz poslovnih aktivnosi se deli na dva dela: na deo koji je

posledica radagotovine banke, i drugi deo kojiaktivnosti se tie promene plasmana. Prvi deo jeplasmana od prve stavke pa do neto priliv iz poslovnih pre smanjenja ili poveanja i depozita, a drugi deo posle te stavke.

Kada bi ste uporedjivali dobitak banke sa neto gotovinom koju bi ste neto gotovinu bi ste uzeli. Koja ova neto gotovina korespondira sa dobitkom banke? Ona prva, neto priliv gotovine iz poslovne aktivnosti pre smanjenja ili poveanja plasmana i depozita. Znai gledal bi ste koliko je dobit banke pokrivena prilivima i odlivima pre smanjenja ili poveanja depozita i plasmana. Jer to je ono sto banka generise. etvrtak, 30. decembar 2004.

ELEMENTI BONITETA BANKE

ta je bonitet? Bonitet znai u stvari kvalitet nekog pravnog subjekta. Bonitet bilo kakv pravnog subjekta se meri brojnim pokazateljima. Finansijski izvetaji banaka predstavljaju vaan izvor informacija potrebnih za ocenu njihovog boniteta.Ti pokazatelji boniteta se mogu podeliti u dve velike grupe: 1. kvalitativne ili opisne pokazatelje 2. kvantitativne pokazatelje.

300


300/331

5/13/2018


valitativni pokazatelji boniteta banke. Kvalitativni zbog toga to su opisni. ta j to to jednu banku ini dobrom bankom? Po emu se jedna banka moe razlikovati od svih drugih banki? K

Prvi kvalitativni element ili pokazatelj banke je njena osnovna delatnost. Vi ete mi onda rei«pa ekajte zar sve banke ne rade isto? Rade sline poslove, ali neke banke za svoju

osnovnu rad sa privredom druge rad sa stanovnistvom, treedarad sa jednim drugim. Adelatnost ove kojesmatraju rade sa privredom mogu biti specijalizovane, pa ste videli imamo Agro banku, ija je osnovna delatnost finansiranje poljoprivrede. Znai da svoje i deponente i komitente nalazi u poljoprivredi. U vozno-izvozna banka bavi se finansiranjem uvoza i izvoza radi sa spoljnotrgovinskim kuama. Znai ta delatnost banke odredjuje i sve druge elemente, i njenu organizacionu strukturu, odredjuje veliinu banke. Zato kaemo da odredjuje organizacionu strukturu? Ako radite sa stanovnitvom, veliki broj filijala, ekspozitura i altera e vam trebati. Jer treba da pokrijete veliki prostor. Ako se bavite finansiranjem uvoza i izvoz nee vam trebati veliki broj altera jer vi radite sa pravnim licima i biete locirani tamo gde imate najvei broj preduzea koji se tim poslovima bave. Znai organizaciona struktura kao element boniteta banke nalazi se pod uticajem osnovne delatnosti banke. Znai delatnost, odnosno ono ime se banka preteno bavi odredjivae broj« znai kako izgleda organizacion struktura banke? Prvo ide centrala banke koja moe otvarati svoje filijale i ekspoziture, i alte Znai koliko e biti filijala i ekspozitura i gde e one biti locirane, koliki e broj altera biti zavisi od toga ta predtavlja posebnu ili pretenu aktvnost banke. to je organizaciona struktura razudjenija smatra se da je banka boljeg boniteta, da je on blia svojim komitentima da e na taj nain banka uspevati da poslove zbog kojih je osnovana obavljati na bolji nain. Znai kada budete gledali godinji izvetaj bilo koje banke, recimo i naih banaka, onda ete redovno imati mapu Srbije na kojoj su ucrtane sve poslovne jedinice koje banka ima, sve ekspoziture, sve filijale, alteri gde se oni nalaze. Vi ete po toj mrei filijala, ekspozitura i altera moi da vidite kako je banka pokrila podruje na kome radi. Ali ako neka banka ima manji broj ekspozitura ili filijala, jos uvek ne znai da ona radi loe. Morate se uvek pitati a ime se ona bavi. Ne treba meni ekspozitura u Niu, recimo, ako tamo imam samo jednu spoljno-trgovinsu firmu. Znai delatnost je ta koja e odrediti koja je ta orgnizaciona struktura koja najbolje odgovara onim poslvima kojim banka eli da se bavi.

ta je trini poloaj banke. Trite i trini kriterijumi prisutni su u svakom podruju poslovanja. Mi smo imali trite roba i usluga, ali smo imali jako dugo odsustvo trinih kriterijuma u raspodeli novca. Jako dugo su banke odobravale kredite uvaavajui neke druge kriterijume ili dajui prednost nekim drugim kriterijumima u odnosu na bonitet svojih klijenat Vrlo esto se tu uplitala i politika. Znai znalo se da neka firma mora dobiti kredit. I uopte ni bilo vano to se ve tada znalo da ta firma taj kredit nije mogla da vrati. Ali ona mora da da 301


301/331

5/13/2018


kredit jer zapoljva 5.000 ljudi koji e izai na ulicu. Dakle, zato kaem da smo imali jako dug odsustvo trinih kriterijuma u finansijskom podruju. Ta situacija je danas promenjena i dana banke imaju visok stepen samostalnosti u donoenju odluka kome e plasirati svoja sredstva i pri tome one vode rauna da njihovi komitenti imaju dobar bonitet i da mogu da obezbede naplatu svojih potraivanja. U tritu koje je relativno ogranieno javlja se veliki broj banaka. Mi sada pored domaih banaka imamo i strane banka i izmedju njih postoji ta konkurencija i kada govorimo o trinom poloaju banke upravo mislimo na odnos ili mesto te banke u odno na druge banke koje se nalaze na tritu. Znai koliki deo trzita ta banka pokriva, koliki je br njenih komitenata, koji broj usluga ta banka prua i na koji nain ona uspeva da odri ili popravi svoj trini poloaj u odnosu na neki prethodni period. Znai banke koje imaju dobar trini poloaj, imaju dovoljan broj komitenata uzivaju poverenje ljudima sa kojima rade i uspevaju da bez obzira to se konkurencija pojaava, taj svoj poloaj odre. Neke druge bank to nisu u stanju i nestanu sa trzita.

Trei kvalitativni element boniteta banke je menadment banke. Ako bi rangirali ove kvalitativne elemente banke da bi moda elementa menadmenta banke bio na samom vrhu. Vie nego kod preduzea, na bonitet banke utie menadment. Morate razumeti da ljudi bankama poveravaju svoj novac, a svi znate kako smo osetljivi na svoj novac. Dakle svima na je strasno vano da verujemo onome kome poveravamo nau imovinu. Zato je direktor banke osoba koja je jako vana. On predtavlja banku. Kada se gradjani odluuju preko koje e bank raditi, oni pitaju ko vodi tu banku. Zato to je vano da u upravi banke budu ljudi koji ulivaju poverenje. I zato uopte nije svejedno kako e izgledati menadment banke. Jako je vano da to ljudi koji prvo poseduju odgovarajue kvalifikacije. Dakle da vaa znanja budu takva da ulivaju poverenje da ete sa uspehom voditi banku. Osim znanja, a danas ta znanja podrazumevaju ne samo posedovanje znanja iz bankarstva, ve i poznavanje jezika. Morate znati barem jedan svetski jezik. Znai osim znanja vani su i rezultati u prethodnom radu. Zna pitanja idu: ta su ovi zavrsili, gde su oni ranije radili. Znai koje rezultate u radu su oni pokazali do sada. Naredno pitanje je koliko godina imate? Uprava mora biti, kada je re o starosnoj strukturi, napravljena tako da bude kombinacija starih i mladih i srednjih. Zato to je upravljanje bankom je stalno prepoznavanje rizika i upravljanje rizikom. Pored znanja i iskus morate imati i odredjenu dozu hrabrosti. Ljudi koji su stariji poseduju zbog iskustva koje

poseduju, oprezni, manje su spremni za rizik, i da usvajaju nova znanja i manje motiva imaju. Ne moete vi od nekoga ko ima 55 godina sada da oekujete da on poinje da ui neto to je njega potpuno novo. Koji je njegov motiv? Ako se do tih godina on dokazao nije vala do tih p godina do penzije sigurno nee. Osim toga da li je on u tanju da prihvati nova znanja. Mnogi ljudi nisu spremni niti ih zanima, a radi posao gde su ta znanja neophodna. I zato je vano da u timu bude mladog sveta. Znai neko ko prvo ima znanja koja su nova, neko ko ima potrebu i elju da se dokae i neko ko ima snagu da to ostvari. Njihova saradnja je vana, jer onaj koji 302


302/331

5/13/2018


ima iskustva malo e koiti one koje tre, i na taj nain e spreiti neke krupne greske, ali e banka imati nekoga ko e vui napred. Vano je da banku, zbog toga, vodi mladi svet. Ali ne samo banku, nego uopte. Znai mladi ljudi koji imaju motiva, znjanja, treba da upravljaju firmom. Ne neko ko je na kraju svog radnog veka.

Naredna vana karakteristika za direktora banke je porodicna situacija. Zato je to van

Zato to vai klijentiatohoe gledaju ovako«ta on ima je problematican, taj bre svo nije znao da sauva da sauva moje pare, pasina nemakoji anse da mu dam«ljudi kojidete imaju dobru porodicu oni ulivaju poverenje. Znai to je ovek koji je odgovaran, koji svoje obaveze ispunjava i koji e se tako ponaati i u svom poslu. I zato je to vano, kada procenjujete nekog

I konano stil rukovodjenja. Zato je vaan stil rukovodjena i kakvi stilovi rukovodjenj postoje. Jako je vano da odaberete stil rukovodjenja koji odgovara vama kao osobi, koji odgovara vaim saradnicima i koji je u funkciji ciljeva banke. Naravno da razliiti ljudi imaju razliiti nain na koji rade, ali ono to je sasvim sigurno je da kao menaderi morate voditi

rauna da neke odluke morate prepustiti drugima. Dakle najgore mogue reenje je« jedino j sve znam i jedino ja sve mogu da odluujem i svi moraju da pitaju mene pre nego to bilo ta odlue«takav nain upravljanja sigurno vodi jednostranosti i zaostajanju. Znai morate da uite da delegirate aktivnosti svojim saradnicima, morate im verovati i morate im poveravati. Znai delegirate ovlaenja a onda samo vrite nadzor kako se izvravaju ta ovlaenja. Da razvijate medjusobno poverenje u firmi i da hvalite svoje saradnike i da ih podrite jer e te time bre ostvariti svoje ciljeve, nego to ete stalno kritikovati. I zato je vano da kada nekog kritikujete, da kritijujete posao koji nije dobro uradjen i da vodite rauna da ne povredite tu osobu.

adrovska opremljenost banke meri se odnosom obima poslova koje banka treba da obavi sa brojem zaposlenih radnika. Kada posmatrate broj zaposlenih radnika onda treba da v zanima njihova kvalifikaciona struktura, znai da li oni po svom obrazovanju mogu da odgovore zadacima koji su na radnom mestu dodeljeni, zatim koja posebna znanja i vetine ti radnici treba da poseduju, znai koliko radnika treba da zna apsolutno dobro jedan ili dva stra jezika i koliko radnika mora da osim onog obinog znanja rada na raunaru mora imati znanja za rad na posebnim mainama koje u banci imate. Zato je ovde vana starosna struktura K

zaposlenih. Vana je da bi ste mogli da planirate kadrove. Mlade banke imaju uglavnom zaposlene mlade ljude. Jako je vana starosna struktura kada odluujete o tome koliko ete investirati u svoje zaposlene. Ni jedna banka nee uloziti u obrazovanje nekoga ko e tu raditi jo pet godina. Ve aljete mlade ljude koji e biti tu jos 20 godina. I zato je vana tarosna struktura. Da procenite dakle koliko ta firma vodi rauna o svojim zaposlenima i videete kad budete uli u firmu da se tano moe osetiti u banci da postoje razlike u tretmenu nekog ko je 303


303/331

5/13/2018


mlad i neko ko nije. Kod nas nema kulture da starijima pokaemo potovanje. I ta ete zakljuiti iz rasporeda zaposlenih po sektorima. ta treba da kada pogledate organizacionu strukturu i broj zaposlenih da zakljuiti. Raspored zaposlenih govori o rasporedu poslova ban U sektoru u kojem imate najvei broj zaposlenih trebalo bi da se odvija pretena aktivnosti banke. Znai raspored zaposlenih po sektorima treba da nam ukae na to koje su to delatnosti kojima se banka preteno bavi.

Informaciona opremljenosti banke. Zato je vana informaciona opremljenost banke Vi znate da se najvei broj naloga komitenata izvrava upravo pomou informacionih tehnologija i da je pouzdanost i brzina izvrenja tih naloga u velikoj meri uslovljena informacionom uslovljenou banke. Kvalitet veza izmedju pojedinih organizacionih jedinica banke takodje zavisi od informacione opremljenosti banke. Sve organizacione jedinice u banc moraju biti umreene, znai mora postojati stalna veza izmedju njih i centrale. Iz tih razloga kada se oenjuje bonitet banke vana je informaciona opremljenos banke. Vano je koji softv koristi, koliko je pouzdan itd. Sada naroito kada krene elektronsko bankarstvo to e doi do izraaja.

Integrisanost osnovnih funkcija banke predstavlja takodje jednu od odlika banke. Vi znate da postoje funkcije upravljanja, rukovodjenja i izvravanja. Izmedju tih funkcija mora d postoji medjusobna povezanost. Kako je uspostavljena hijerarhija u upravljanju, koliko nivoa menadmenta u banci postoji, koje mehanizme uprava koristi da bi izvrila uskladjivanja delovanja sve ove tri funkcije, kako su delegirane odgovornosti za izvrenje pojedinih poslov da li postoji razvijena interna kontrola i interna revizija u banci. Po zakonu banke su obavezne

da uspostave internu kontrolu i reviziju i te aktivnosti u banci da obezbede sigurnosti klijenata banke da banka potuje sve procedure i uprava banketreba koristei internu kontrolu internu reviziju zapravo vri nadzor nad poslovanjem banke. Znai interni revizor je taj koji  kontrolu poslovanja vriti tako to e raditi uvid u knjigovodstvene podatke, u finan. izvetaje pre nego to dodje eksterna revizija on mora da bolje poznaje banku nego to e to znati eksterni revizor. I on je saradnik uprave preduzea, on je taj koji treba da skrene upravi panju na neodgovarajuci kvalitet portfolia banke, na eventualno nepotovanje procedura koje se nalaze u odobravanju kredita. Interna kontrola je drugi deo koji se bavi kontrolom poslovnih procesa. Znai banka mora imati slubu koja e stalno obilaziti organizacione jedinice i proveravati da li se u svakoj ekspozituri i na svakom alteru, u svakoj filijali radi po procedurama koje su unapred utvrdjene. Kada kaem procedure, na ta mislim? Moraju postojati pisana pravila o tome kako odredjeni posao u banci treba uraditi. Npr. procedura za otvaranje tekueg rauna. Znai zna se tano ta stranka mora doneti da bi bio otvoren tekui raun, kako to treba uraditi, znai onaj ko otvara tekue raune, mora potovati proceduru. Zatim, procedura za izdavanje ekova glasi« ek ne moe dobiti lice koje ima recimo minusn 304


304/331

5/13/2018


saldo na tekuem raunu« ako neko da ekove licu koje je u tom trenutku imalo minusni sald prekrio je proceduru. Ali tada se zna da je procedura prekrena jer znate kako ta procedura glasi. Ne moete dobiti vie ekova nego to je prosean priliv gotovine na va tekui raun« je takodje procedura. Morate potpisati da ste primili cekove i to je deo procedure. Interna kontrola upravo radi to. Vrsi stalnu proveru postovanja procedura u poslovnima banke u svim segmentima poslovanja. Postoje procedure koje moraju biti donete i usvojene i koje se onda moraju postovati. I zapisnici interne kontrole postavljaju se upravnom i nadzornom odboru. Znai nadzorni odbor treba da dobije zapisnik svake interne kontrole jer e preko uvida u zapisnik zakljuiti u kojoj meri se potuju procedure, koji su delovi bsnke u kojima se procedure ne potuju, na koji nain se ne potuju i ta uprava banke preduzima da bi to sprei I zato je ovaj deo vaan. Znai kada vi ocenjujete banku jedno od pitanja je« imate li razvijen internu kontrolu i reviziju. Ako je odgovor potvrdan onda zaista moete imati poverenja da je re o banci koja vodi rauna o odranju na dugi rok. Znai da nita nije preputeno sluaju.

To su bili kvalitativni elementi boniteta banaka. Inae centralna banka sline elemente ima kada vri interno rangiranje banaka. Znai centralna banka treba da radi rangiranje poslovnih banaka i po slinim kriterijumima ona radi to interno rangiranje. Pored kvalitativnih elemenata, koji su nesumnjivo potrebni bonitet banke, ne moe se oceniti ako se ne koriste brojni kvantitativni pokazatelji boniteta banaka.

U kvantitativne pokazatelje boniteta banke spadaju:

finansijski poloaj banke 1. 2. prinosni poloaj banke Vi znate kada se govori o analizi finansijskih izvetaja koji treba da nam otkriju pokazatelje finansijskog i prinosnog poloaja preduzea ili banke, cilj da se taj finansijski i prinosni poloaj uini jasnijim, u odnosu na sliku koju imate ako gledate apsolutne iznose iz finansijskih izvetaja. Kada je re o elementima koji determinisu finansijski poloaj, nauili smo to da su aktiva i pasiva, a kada je re o prinosnom poloaju on je odrdjen visinom prihod rashoda i rezultata koji je ostvaren u odredjenom vremenskom periodu. Znai analizom mi elimo da utvrdimo neke pokazatelje koji e nam omoguiti procenu finansijskog i prinosnog poloaja. Kada god radite analizu, bilo preduzea ili banke, zapamtite pravilo da nikada zakljuak ne donosite na bazi jednog pokazatelja! Uvek vrite povezivanje veeg broja pokazatelja, testirate zakljuak kroz druge pokazatelje i uvek koristite najmanje tri godine. Znai nikada na bazi pokazatelja za jednu godinu, nego uvek makar tri godine unazad uporedjujete pokazatelje, da bi ste mogli da donesete zakljuak o bonitetu ili preduzea ili banke. Poto se delatnost banke odraava kroz njene finansijske izvetaje jasno je onda da e 305


305/331

5/13/2018


analiza tih finan. izvetaja biti pod uticajem specifinih aktivnosti koje banka ima. Dakle da  se kod analize finan. izvetaja banke javiti neki pokazatelji koji se uopte ne javljaju kod preduzea, ali naravno postojae pokazatelji koje koristite i kod preduzea i kod banke isto.

ta je osnovni cilj analize finan. izvetaja banke? Osnovni cilj je otkrivanje izloenosti banke riziku solventnosti, valutnom, kamatnom i trinom riziku. Dakle kroz analizu elimo d

otkrijemo u kojoj meri banka je izloena Solventnost likvidnosti trinom na dugi rok. U kojoj meri postoji izloenost bankeriziku rizikusolventnosti. likvidnosti na kratak rok,jevalutnom riziku. Jer uprava banke zapravo treba da upravlja ovim rizicima. Znai da dri pod kontrolom ove rizike. Kada imate rizik solventnosti, valutni, trini i kamatni rizik, onda ako bi ste pokuali da ih rangirate izvesno je da rizik solventnosti moemo staviti na prvo mesto. Jer prosto je odravanje likvidnosti uslov optanka banke. Ostali rizici kao to su valutni, kamatn trini rizik dovee najpre do pada rentabiliteta, a tek onda do ugroavanja likvidnosti banke Ali ako dodje do nelikvidnosti onda svi drugi rizici, sve ostalo gubi na znaaju. Koji su izvori rizika nesolventnosti banke? Pogledajte kako je struktuirana aktiva i pasiva. ta se sve nalazi na strani aktive.  Ak           ,   (   ) ona se zove nekamatonosna aktive, jer ne donosi nikakav profit.

   na koje naplaujemo kamatu i donosi banci odredjene prihode.  (  )    ± nastli su tako to smo depozite koje smo prikupili plasirali naim komitentima i na taj nain smo pretvorili nae depozite u nae plasmane. Ova aktiva je optereena rizikom likvidnosti, rizikom da moda neemo naplatiti na vreme plasman koji smo dali  (   a        O  ne predstavljaju ni likvidna ni prinosna, jer ta sredstva ne moemo koristiti za izmirenje naih obaveza i direktno nam ne donosi nikakve pihode.  (    )

   T   to su rauni naih komitenata. Ovi depoziti imaju jako visok stepen fluktuacije. Znai svakodnevno se menja visina transakcionih depozita tj. stanje raunima naih komitenata.    )  O  a formiraju se onda kada imamo probleme sa odravanjem likvidnosti. Mi uzimamo kredite od drugih banaka i naravno te obaveze prouzrokuju rashode po osnovu kamata. 306


306/331

5/13/2018


(      )

   - predstavljaju najstabilniji izvor sredstava ali istovremeno izvor koji je jako osetljiv na svaku promenu u okruenju i zbog toga se limitira iznos ov depozita u ukupnim depozitima. Smatra se da ne sme biti vie od 50% depozita od

     

stanovnitva u ukupnim Zato dapouzdanim je osetljiv?informacijama Dovoljno je daejedan Blic ili Nacional obajavidepozitima. da jedna banka pokaemo njihovim biti tekoama ili ve jeste u tekoama. Svi koji to proitaju a imaju pare u toj banci traic da podignu novac. To je dovoljno da jedna neproverena informacija bude povoda za naglo povlaenje depozita. Znai ovi depoziti stanovnitva su mnogo osetljiviji od depozita preduzea i zato se ograniava uea depozita stanovnitva u ukupnim depozitima.    (       ) K a   za banke je karakteristicno da imaju malo uee sopstvenog kapitala u odnosu na ukupni kapital sa kojim rade jer njihov posao je da rade sa tudjim novcem (     

Koji su modeli realizovanja rizika od nelikvidnosti? Znai kako banka moe doi, po kom scenariju se moe desiti da banka dodje do nelikvidnosti. Smatra se da postoje dva tipin modela po kojima se moe realizovati rizik od nelikvidnosti. Sa jedne strane, to moe biti pad izvora, a sa druge strane, to moe biti pojava nekvalitetnih plasmana.

Pogledajte ta e se desiti ako dodje do naglog povlaenja depozita. Ako se dogodi da i komitenti ili stanovnitvo naglo povue svoje depozite, tada e banka morati da se obrati drugim bankama za pomo. Njene obaveze prema drugim bankama e se poveati. Poveanje obaveza prema drugim bankama ima dve posledice. Sa jedne strane, doi e do rasta trokova

kamata koje e platiti na sredstva koje je pozajmila, a sa druge strane izgubice mogunost da sopstvene vikove plasira i izvue prihode po osnovu kamate. Pad rentabiliteta e svakako nastati, a to vodi padu likvidnosti i banka ulazi u zonu nelikvidnosti. Nema te banke koja je u stanju da sve depozite vrati, jer ona nema toliko gotovine« jer je ona te depozite plasirala. Znai prvi scenario je naglo povlaenje depozita dovodi do korienja rezervi likvidnosti. Zna vi prvo sve to ste imali kod drugih banaka povuete, to je vaa rezerva likvidnosti, i iskoristit tu rezervu likvidnosti i to nije dovoljno, ta je naredni korak. Moram da se zaduim i onda 307


307/331

5/13/2018


poveavam svoje zaduenje kod drugih banaka, ovamo gubim prihode, a ovamo pravim nove rashode po osnovu kamata. To dovodi do pada rentabiliteta, to vodi smanjenju kapitala i to vo nelikvidnosti. Znai to je prvi scenario po kojem banka moe doi u zonu nelikvidnosti. I tu s izvor nelikvidnosti nalazi na strani pasive, znai na depozitima.

Drugi model je onaj gde se izvor nelikvidnosti nalazi na strani aktive. Ako bi banka do

u situaciju da veliki deo svojih plasmana ne moeZnai da naplati. bi bilodadanaplatim ne naplati. Posledi bi bila da banka ne moe da vrati svoje obaveze. poto ta ne mogu plasmane, meni se smanjuju svoja slobodna novana sredstva, gubim prihode po osnovu kamata. Sa drug strane, ja ne mogu da odgovorim svojim obavezama i moram dodatno da se zaduim. To zaduenje izaziva rast rashoda po osnovu kamata. Poto imam gubitke zbog nenaplate potraivanja sa jedne strane, i imam gubitke zbog izostanka prihoda po osnovu kamata sa dru strane, imam rast rashoda po osnovu kamata zato to sam se zaduila sa tree strane. Posledic toga bie pojava gubitka, smanjenje kapitala i pojava nesolventnosti banke.

Retko kada se u ivotu ova dva scenarija odvijaju nezavisno jedan od drugog. I obino banka suoava sa rizikom koji proistiu i iz depozita i iz plasmana. I onda je odvijanje tog scenarija bre. Znai imate sa jedne strane one koje povlae depozite a sa druge strane one ko ne plaaju i tada imate ozbiljan problem. Ali ova dva scenarija se ovde posmatraju odvojeno prosto da bi ste indetifikovali da se rizik nelikvidnosti nalazi i na strani aktive i na strani pasiv I da nije dovoljno da vodite rauna o tome da imate kvalitativne izvore nego da morate voditi rauna i da imate kvalitativne plasmane. I obrnuto, znai nije dovoljno da ste dobro plasirali a imate nekvalitativne depozite i ako imate veliki rizik od naglog povlacenja depozita.

FINANSIJSKO IZVETAVANJE BANKE

Upravo ima za zadatak da nam otkrije koji su to rizici kojima je banka izloena, koja je mera izloenosti banke rizicima, da bi banka mogla da svoje poslovne aktivnosti vodi tako da minimizira rizik. Banka nikada ne moe da potpuno otkloni rizik od nelikvidnosti. Ne moe nikada nikada potpuno izbei valutni rizik, kamatni ili trini rizik. Ali ona mora da nastoji da realizacija tih rizika ne donosi tete koje on ne moe podneti. Znai ja znam da e od svih mo plasmana jedan deo otati nenaplaen. Nema te banke koja naplauje svaki svoj plasman 100% Ali gubici koji po osnovu plasmana nastaju moraju za banku biti prihvatljivi. Ona ulazi u aranzmane raunajuci sa odredjenim iznosom tih gubitaka, ali oni ne smeju biti toliki da ih banka ne moe podneti.

Ko sve vri analizu finansijskih izvetaja? Kada je re o banci analizu bilansa banke radie raunovodje. Raunovodja banke bie zaduen ne samo da sastavi finan. izvetaj banke 308


308/331

5/13/2018


nego da uradi i analizu finansijskog i prinosnog poloaja i da prezentira upravi preduzea. Ali analizom bilansa banaka bave se i preduzea. Znai ako ja ne mogu da dodjem do odredjenih informacija o nekoj banci, izraunacu ih sama, znam koje pokazatelje, makar tri, za finansijsk prinosni poloaj za likvidnost, znai ja to znam da izraunam sama. Znai oni koji ele da rad sa bankama cenie bonitet banke i u okviru boniteta banke sami e uraditi analizu bilansa banke. Banka mora da objavi BS, BU, napomene uz finan. izvetaje. na bazi toga svako ko im elementarno znanje iz finan. analize moi e da utvrdi osnovne pokazatelje finan. i prinosnog poloaja banke. Jedino to je vano je da vodite rauna, kada radite analizu bilo ega, da radit krajnje savesno.

ta ini osnovu za analizu finan. i prinosnog poloaja banke? To su onih pet izvetaja koji ine godisnji obraun. Najvei deo podataka nai ete u BS i BU, u izvetajima o promenama gotovine. Manje ete koristiti izvetaji o promenama kapitala ali bez napomena n moete da uradite analizu. Znai analizu nije mogue uraditi bez napomena uz finan. izvetaje jer su bilansne eme skraene, sadre mali broj pozicija i jedna kvalitetna analiza nije mogua bez podataka sadranim u napomenama. Vrlo esto ete itavu napomenu, ne podatak iz napomene nego itavu napomenu koristiti kao osnovu za analizu.

ta je to to ete iz napomena uzeti? Napomene e nam dati informacije o raunovodstvenim politikama. Seate se da sam vam rekla da raunovodstvene politike mogu biti prikazane separatno i mogu biti objavljene uz napomene. Ako su objavljenje uz napomene onda ete itati prvo raunovodstvenu politiku pa onda napomenu. Jako je vano da uoite na koji nain banka utvrdjuje visinu rezervisanja za gubitke po osnovu kredita. Videete da

centralna banka koji ima svoje kojima etetrai kojida plasman klasifikovati. imate plasmane ulaze propise u kategoriju A, odredjuje B, C, D, E.kako Banka za sve plasmane osimPaza plasmane kategorija A znai za one koje se po kriterijumima centralne banke klasifikuju u kategorije B, C, D i E, banke da formiraju rezervisanja. Ovde je vano da utvrdite na koji na se utvrdjuje visina rezervisanja. Za plasmane A formirate posebnu rezervu, zatim na koji nai banka upravlja rizicima i koliki je rizik u odnosu na rizik koji je sadran u kreditnom portfoliu ta je kreditni portfolio? Njega ine svi krediti koje je banka odobrila. Znai kako upravljate, kako ocenjujete bonitet vaih dunika prilikom korienja kredita. To to vi ocenite bonitet u nekom trenutku kada odobrite kredit je poetak zajednikog posla. Vi morate vaeg dunika pratiti sve vreme dok vam kredit ne vrati. Ima banaka koji znaju svoje komitente bolje nego t oni sami sebe znaju. Vrlo esto kada neka firma eli da sklopi ugovor sa tom firmom traie podatke o toj firmi kod banke ija je ona komitet, jer znaju da ta banka odlino zna komitente kojima radi.

309


309/331

5/13/2018


U belekama ete takodje nai gografski raspored kredita, zatim koliko iznose rizini krediti, koliki je iznos dospelih kredita, znai kredita za naplatu, i isto tako ete nai podatatak posebnim i optim rezervisanjima, zatim koji su iznosi kredita ukupni i rizini dospeli po kategorijama dunika. Znai beleske e vam rei koliki su krediti, a zatim i koliki su po pojedinim dunicima, u kom sektoru se dunici nalaze, da li su krediti dati privredi, stanovnitvu ili javnom sektoru. A onda moete traiti podatke npr. ako dajete kredite privred koje su to delatnosti kojima dajete kredite, zatim koncentracija rizika kakva je. Zato je vaan podatak o koncentraciji rizika? Znate da se nikada ne daje jako veliki kredit jednom duniku, zato to se u sluaju propasti tog dunika on povlai za sobom banku. Znai postoje ogranicen koliko iznose najvei mogui kredit i banka ta ograncenja mora potovati. Zatim vodi se rauna, i u belekama ete nai podatak o tome koliko iznose krediti u kojima je prestao obraun kamate. ta to znai? Kada dunik prestane da plaa kredit banka ima obavezu da prestane sa obraunom kamata. To ne znai da e banka prestati obraunavati kamatu uopte nego samo znai da banka nema pravo da kamatu koja se odnosi na takav kredit prikae kao

prihod. Znai ona e nastaviti da rauna kamatu i nastojae da naplati i glavnicu i kamatu ali t kamatu koja se odnosi na kredite ija naplata je prestala, koji su klasifikovani u kategoriju E, banka ne sme u BU prikazati kao svoj prihod. Znai kada vam kae koliko iznose krediti na koje je prestao obraun kamata, vi odmah kaete« znai to su oni krediti koje je klijent pres da vraa i kod kojih postoji ozbiljna opasnost da uopte ne budu naplaeni. Zatim tu su iznosi kredita koji su tokom godina restruktuirani. Znai imali ste kredit koji je bio kratkoroni ili dugoroni pa je klijent imao tekoe sa plaanjem i vi ste mu omoguili produenje kredita. Znai sada u belekama mora biti, koliko su iznosi takvih kredita i kakvi su uslovi

neki kredit restruktuiranja, za ugovorene koliko je produen rok plaanja ilisu datgubici znam kako zove).d na kraju kolike su prodaje kredita i koliki po tom(neosnovu. Bankesemogu prodaju svoja potraivanja, ne misli se na obavezu jer niko ne kupuje neiju obavezu, ali mo prodati kredit. To se dogadja kada imate firme koje su u steaju. Banke mogu svoja potraivan prema tim firmama da iznesu na prodaju. Onaj ko hoe da kupi firmu pod steajem rado e od banke, naravno uz veliki diskont, kupiti jedan takav kredit. I umesto banke postati poverilac firme u steaju i na taj nain uticati kako e i po kojoj ceni ta firma biti prodata. Znai on se pojavljuje kao steajni poverilac umesto banke i uestvuje u procesu steaja. Naravno banka p toj prodaji gubi deo sredstava, ali logika banke je« bolje da prodam i da dodjem do novaca sada, nego da ekam da prodje steajni postupak a ko zna kada e to biti.

Podaci koje imate u napomenama treba da vam pomognu da utvrdite koliki je stepen rizika banke bio po osnovu kamata ili promena valuta ili nenaplata tj. taj kreditni rizik. Kada god analizirate uvek traite podatke koje su u funkciji analize koju radite, znai morate biti sposobni da prepoznate koji podatak e vam pokazati recimo izloenost kreditnom riziku. Vi znate da je kreditni rizik rizik od nenaplate. ta ete od podataka koristiti. Imate jako veliki br 310


310/331

5/13/2018


beleaka, vi morate pronai beleke koje vama trebaju. Koje bi ste iz prethodno navedenih koristili? ta bi vas zanimalo? Na bazi ega vi moete proceniti koliki je stepen naplate plasmana koja ta banka ima. Da li ete uzeti beleke u kojima imate kolika su vam ispravke vrednosti i rezervisanja za plasmane. ta nam pokazuje ispravka vrednosti i rezervisanja. Pa je direktan podatak o visini gubitaka, pa ete uzeti ukupan iznos kredita i ukupan iznos isprav vrednosti i rezervisanja i utvrditi koliko od ukupnih kredita ta banka oekuje da uopte nee naplatiti. Da li je to uee gubitaka u ukupnim kreditima po osnovu nenaplate vama mera kreditnog rizika. Trebalo bi da jeste. A onda to moete razvijati dalje. Kako to izgleda po kratkoronim, kako po dugoronim, kako po pojedinim sektorima. Ako elite da merite valutn rizik, koje ete beleke koristiti. Uzeete mapu valutne strukture, tako se zove beleka, gde imate plasmane i depozite razvijene po valutama i po rokovima. Gde se tano vidi da li ete imati priliv koji e biti dovoljan da pokrije odliv u odredjenoj valuti. Dakle morate se osposob da prepoznate koje vam beleke pruaju podatak za ocenu tog rizika. Utorak, 11. januar 2005.

K atina

novogodinja estitka (za one koji nisu imali priliku da uju)

elim vam prvo jednu lepu godinu, godinu koja e biti recimo prva u nizu onih najbolji vaih godina.Verovatno vam kao i meni uostalom kada Vam neko kae \elim Vam dobro zdravlje to zvui kao parola, u stvari kad se razbolite onda shvatite koliko je to vano, jer mi s polazimo od pretpostavke pa to je normalno to se podrazumeva ta sad dobro zdravlje ajde

poeli mi neto bolje od toga jel neto drugo jer to ve imam meutim to ba i nije tako, tako da ja ipak vam elim najpre dobro zdravlje i drugi vaan uslov al zaista vaan vaniji od svih drugih da budete okrueni ljubavlju vaih blinjih to je jako vano, jako je vano da volite ljude sa kojima radite, dakle da i da budete okrueni jednom panjom, jednim potovanjem i ljubavlju onih sa kojima jeste i zato birajte u svom ivotu da budete okrueni samo onima ij vam drutvo prija i jednostavno sklonite se od svih onih koji emituju negativnu energiju koji vas iritiraju nemojte troiti na njih svoje vreme ni svoje emocije, samo se sklonite i gotovo. K god je to mogue, verovatno nee ba uvek biti mogue ali tamo gde moete da birate drutvo birajte sa kojima vamlepo. je lepo nemojte jednostavno rasipati vreme koje vam je ogranieno neke saone kojima vam nije

to se tie ovih pitanja, dok ovi momci donesu opremu, jer ovo predavanje danas ba n moe bez prezentacije jer nam trebaju i oni podaci iz bilansa od prolog puta. Prvo pitanje je bilo: U koju grupu pitanja spadaju latentne rezerve, koncepti odranja kapitala? Mislim da sam rekla da e koncepti odranja kapitala biti u onoj prvoj grupi pitanja, pitanja pod E, a to se 311


311/331

5/13/2018


latentnih rezervi tie one dolaze u onu grupu pitanja koja su vezana za procenjivanje, jer je nemogue govoriti o latentnim rezervama a da se ne govori o procenjivanju imajui u vidu instrument kojim se latentne rezerve formiraju. Kad je re o bilansu uspeha verovatno e, po Sam morala da napravim neku ravnoteu tako da te tri grupe pitanja budu prilino ujednaene po broju pitanja a mislim da bilans uspeha u treoj onoj grupi obeleenoj pod C, to u vezi sa bilansom uspeha treba znati da obino pitanje koje studenti postavljaju je da ne uimo iz knjig prof. Rankovia imajui u vidu da onaj tekst koji je tamo pisan pisan je davno. O bilansu uspeha treba znati otprilike isto ono to smo nauili o bilansu stanja. Prvo koja su to pravila za ralanjavanje koja treba primeniti, a pri izgradnji bilansa uspeha kako ralaniti prihode i rashode, zatim koja forma bilansa uspeha moe biti, koje su metode utvrivanja poslovnog rezultata, a kojoj formi od ovih dveju metoda vie odgovara i na koji nain dakle mogu prihod rashodi biti iskazani u bilansu uspeha. Znai ona pitanja o kojima smo govorili. Zato nismo govorili o posebnim pravilima procenjivanja za bilans uspeha. Toliko smo puno vremena potroili oko pravila procenjivanja imovine. Zato to su pravila procenjivanja imovine

istovremeno pravila procenjivanja prihoda « Kad je re o pravilima za procenjivanje, kad god procenjujete imovinu vi u stvari ne radite nita drugo nego prvobitnu vrednost imovine delite na dva dela: na ono to jo nije potroeno i to e biti odloeno, odnosno iskazano u bilansu stanja kao vaa imovina i na ono to je potroeno i to iskazujete u bilansu uspeha kao rashod. i otuda nema nismo ponovno priali o ne znam pravilima koja kako ete odrediti visinu trokova materijala. Mislim onako kako Sam odreivala visinu vrednosti zaliha materijala, jer sve ono to mi nije zaliha mora bit troak i bie iskazano u bilansu uspeha ako ga sastavlja metodom ukupnih trokova na rashodnoj strani, jel? Tako kada je re o tim pravilima, posebnim pravilima, nisam ih pominja kad smo govorili o naelu realizacije; znai ono govori o priznavanju prihoda kada nastaje prihod, kako se utvruje visina prihoda itd.Kada je re o aneksu naravno da ne treba da uite anekse, jel? Zato ne treba da uimo aneks? Zato to je aneks zamenjen napomenama uz finansijske izvetaje. Da li treba uiti izvetaje o poslovanju? Da. Seate se, ili moda ste i zaboravili bilo je to poodavno, kad ste uili finansijsko raunovodstvo da Sam vam ja tada rek da izvetaj o poslovanju nije deo godinjeg obrauna. Dakle da izvetaj o poslovanju prati godinji obraun ali nije sastavni deo. Kada sam prema meunarodnom standardu i navodila

onih pet elemenata godinjeg obrauna (rekli smo to su bilans stanja, bilans uspeha, izvetaj o promenama na kapitalu, izvetaj o novanom toku i napomeni) nisam pominjala izvetaj o poslovanju, zato to se ovih pet delova ine godinji obraun. Ali, za velika preduzea, za ban uvek postoji posebno u zakonu poseban lan, znai to ak ne regulie ni istim lanom u zakon gde se kae da je uprava preduzea duna da sastavi izvetaj o poslovanju. E sad zbog ega m taj izvetaj pominjemo u ovom naem predmetu koji se bavi finansijskim izvetavanjem ako nije deo godinjeg redovnog obrauna. Zbog toga to sva pravila koja vae za godinji obrau 312


312/331

5/13/2018


treba da budu primenjena i kod izrade izvetaja o poslovanju i zbog toga to ide sadrina izvetaja u poslovanju povezana sa sadrinom godinjeg obrauna. Dakle ne moe u godinjem obraunu biti predstavljena jedna slika preduzea u odnosu na sliku koju imate ili koju moe korisnik dobiti na bazi izvetaja koji sadri godinji obraun. i zbog te vrsta veze jednog i drugog vano je dakle da oni koji sastavljaju izvetaj o poslovanju potuju i naelo potpunosti naelo istinitosti i naelo uporedivosti znai sva ona naela koja vae za godinji obraun. Ja nisam vama priala izvetaj o poslovanju zato to zaista nema tu Bog zna ta da se pria kad budete proitali videete da ono u sutini predstavlja izvetaj uprave preduzea koje ima svoja uslovno reeno dva dela: prvi deo u kome se prezentira ili u kome objanjavaju razlozi koji su doveli do toga da finansijski poloaj preduzea i rezultat preduzea ostvaren u prethodnom obraunu bude takav kakav jeste. Znai gde se ukazuje na tekoe koje je preduzee imalo, na uspehe koje je imalo, gde se analiziraju ili istiu dobre i loe strane finansijskog i prinosnog poloaja i onda imate drugi deo koji se bavi budunou firme, znai gde uprava preduzea iznosi ciljeve firme u narednom obraunskom periodu na jednom planskom periodu obrazlae

zbog ega je te ciljeve izabrala, koje instrumente ima nameru da koristi da bi ti ciljevi bili ostvareni. Znai to je u najgrubljem sadrina izvetaja o poslovanju. Do koje e mere on biti detaljan? Zavisi od toga kakvu politiku, jel, objavljivanja vodi firma; koji e sve podaci biti prezentirani opet zavisi od bilansne politike. Dakle i taj izvetaj o poslovanju iako nije deo godinjeg obrauna predstavlja izvetaj koji se nalazi pod uticajem bilansne politike. Naravno poto je to izvetaj koji je upuen eksternim korisnicima gde e uprava nastojati da firmu prikae onako kako to odgovara sada tim bilansno politikom ciljevima.

Da li «, e sad ovo ja mislim iz lekcije I i II, ja pretpostavljam da mislite na one lekcije koje se tiu podobnosti za bilansiranje, ko je pisao ovo. U pitanju je da li se, da li uimo lekcij I i II u okviru godinjeg obrauna koje su pre bilansiranja aktive? Ja pretpostavljam da je re o lekcijama iji naslov otprilike "Podobnost za bilansiranje i pasiviranje". Onda kae u zagradi to niste predavali. Tano ja to nisam predavala kao tako, ali ta materija je izloena u onom de i na onom predavanju kada smo govorili o konceptualnom okviru o uslovima za priznavanje sredstava i obaveza prihoda i rashoda. Dakle, ajde tako da kaem, ta pria dakle ispriana je u okviru konceptualnog okvira znai tamo gde smo govorili o elementima finansijskih izvetaja gde smo definisali ta je sredstvo i pod kojim uslovima jedan izdatak moe biti iskazan kao

sredstvo, znai koji su uslovi za priznavanje nekog izdatka kao sredstva, koji su uslovi za priznavanje neke obaveze. Kada proitate to i proitate tamo to pie o konceptualnom okviru videete da je to vrlo blisko. Terminologija koja je koriena je razliita. U knjizi recimo pie da je uslov da bi se neto iskazalo kao sredstvo da ima makar teorijsko, nije teorijsko nije potrebno taj izraz teorijska, mogunost prodaje, a u konceptualnom okviru to stoji da bi neto bilo sredstvo potrebno je da e donositi preduzeu budue ekonomske koristi. Da li moete da zamislite da e neto biti prodato ako nee u budunosti donositi ekonomske koristi? Hoe li 313


313/331

5/13/2018


iko kupiti neto to mu ne moe u budunosti doneti ekonomske koristi? Znai to su dva identina uslova samo su reena na razliite naine. Ja smatram da je bolje da nauite terminologiju koja e biti koriena u budunosti. Znai onu terminologiju koja se koristi u konceptualnom okviru, jer je to terminologija s kojom ete se vi susretati i zbog toga ja nisam ovo predavala posebno, ali sam smatrala i smatram dakle da je ta materija pokrivena ovim delom konceptualnog okvira meunarodnih raunovodstvenih standarda.

Molim? Da, da. To pitanje kao takvo na ispitu nee, nee ni biti. Umesto tog pitanja bi priznavanje elemenata finansijskog poloaja preduzea recimo ili neto tako, jel?

Koja e pitanja biti iz bilansa banaka? Pa ta smo uili u vezi sa bankama? Da li se seate, jel? Prvo smo uili ili prvo o emu sam vam govorila kada je re o bankama bilo je specifinosti finansijskog izvetavanja banaka i u okviru toga sam vam govorila o zahtevima koje za finansijsko izvetavanje banaka i drugih finansijskih institucija postavlja meunarodn raunovodstveni standard br. 30. U okviru toga, ali kao posebno pitanje svakako moe biti

sadrina osnovnih finansijskih izvetaja banaka, znai bilansa stanja i bilansa uspeha, znai ta se gradi bilans banke. Ta pravila su malo druga«, nisu pravila drugaija pravila su ista kao i preduzea. Seate se, mi kad govorimo o bilansu preduzea mi kaemo: Bilans preduzea, odnosno imovina u bilansu preduzea moe biti ralanjena ili po principu rastue likvidnosti po principu opadajue likvidnosti. E sad, kod nas je zvanini bilans za preduzea sastavljen po bilansu rastue likvidnosti, a kod banaka je sastavljen po principu opadajue likvidnosti. Zna to jesu pravila i zato su pravila vana. Znai vi ako znate pravila ili vam neko kae taj bilans j napravljen po principu opadajue likvidnosti vi nita vie ne treba da vam pria. Vi tano znat

kako to banke, treba daznai izgleda, redosledom te pozicije da tim idu znai. Ali taralanjena je sadrinana bilansa kojakojim se tu imovina nalazi, zato je treba ona ba redosledom strani aktive, koji su izvori kod banaka koji su sigurno razliiti od izvora preduzea i kojim redosledom su oni dati. ta je sadrina bilansa uspeha? Drugo pitanje, odnosno jedno od pitanja sasvim sigurno moe biti rizici u poslovanju banaka i upravljanje rizicima banaka? Znai koji su to rizici sa kojima se banke u svom poslovanju javljaju, seate se da smo govorili o riziku likvidnosti, odnosno solventnosti, o kreditnom riziku, o valutnom riziku, o trinom riziku, zatim ima tu pominje se vrlo esto i politiki rizik. Znai na koji nain i kada sam govorila o finansijskom izvetavanju banaka pokuala sam u stvari da vam skrenem panju na to da je finansijsko izvetavanje banaka koncipirano tako da omogui otkrivanje rizika koji banci prete i da prui informaciju o izloenosti banke svakom od ovih rizika koje sam ja malopre pomenula. Jedno od pitanja je, naravno, izvetaj o novanim tokovima banke, zato to se ono opet razlikuje od izvetaja o novanom toku preduzea. Znai pravila su ista. Znai kad nauite kako se ralanjavaju 314


314/331

5/13/2018


novani tokovi za preduzea to isto vai i za banku, jedino su izvori priliva i odliva gotovine ovde drugaiji nego kad je re o preduzeu.

Jedno od pitanja e naravno biti i pokazatelji finansijskog poloaja banke, pokazatelji rentabiliteta banke. Iz knjige kolege Radovanovia nauite tamo ta je to, naravno meni je lak usput reeno meni je lake jer to ve nekoliko godina radim, ali vama kad prvi puta zato kaem

nauite ma to nije nita. Nauite tajejetoliki finansijski potencijal pojmove. kae finansijski potencijal te banke da vi znate ta tobanke, znai. znai Da je neke to zbir ukupna Kad bilansna suma. ta je to kreditni potencijal banke, jel? E sad kreditni potencijal oito im se izdvaja od finansijskog nije isto to i finansijski potencijal. ta bi ste koristei vau logiku zakljuili, ili ta bi bio kreditni potencijal banke? To je onaj deo imovine banke koji moe biti plasiran, znai koji ima sposobnost plasiranja, koji banka moe plasirati da bi joj doneo kama Pa onda ne znam ta je to kamatonosna aktiva i kamatonosna pasiva. Znai to su termini koje trebalo da nauite iz bankarstva, ali za koje bi ja volela da budem sigurna da vi znate. Znai to je onaj deo imovine ako je re o aktivi koji u tom trenutku banci donosi kamatu, znai koji deo imate kreditni potencijal koji e biti vei od; ta e biti vee: kreditni potencijal ili kamatonosn aktiva? Pa verovatno kreditni potencijal, u najboljem sluaju vi moete da plasirate sve to se moe plasirati, ali obino ne plasirate ba sve to se moe plasirati pa je kamatonosna aktiva obino nia od kreditnog potencijala banke. Prosto bi volela znai da nauite jer ete gde god odete u banku vi ete uti termin kreditni potencijal banke je tolikioili je povean ili je smanje kao zavreni studenti ovog fakulteta znate o emu se tu govori, znai na ta oni to misle kada takve termine upotrebljavaju, ta je stopa rone transformacije, jel? Znai to je opet jedan termin koji ete nauiti u bankarstvu, a koji zapravo oznaava odnos izmeu, razlike izmeu dugorone pasive s jedne strane i dugorone aktive s druge strane, u odnos stavljena ta razlika se stavlja u odnos na dugoronu pasivu. Znai ona pokazuje koliko je dugoronim izvorima finansirana kratkorona aktiva ili koliko je dugoronih izvora kratkorono plasirano. Te termi imate tamo pojanjene kod kolege Radovanovia. Ne morate uiti bukvalno, sad tamo ima navedeno ova pozicija se dodajhe ova se oduzima to zavisi od toga kako su napravljene bilans eme koje su se u meuvremenu promenile, ali vi nauite sutinu. Znai ne moe biti u kamatonosnoj aktivi neto to ne moe biti plasirano. Znai to je razlog zbog ega kada raunate kreditni potencijal zato iz kreditnog potencijala iskljuujete uee. Zato to uea

nekoj drugoj banci ili u nekom preduzeu ne mogu biti plasirana. Zato iskljuujete stalna sredstva banke? Zato to i ona takoe ne mogu biti plasirana. Znai kad nauite sutinu pojma onda ete videti i logiku kako se to utvruje. Ne morate nauiti sve pozicije, ali je vano da znate aha to nee sigurno biti u predmetnom potencijalu, znai neka osnovna sredstva banke nee sigurno biti u predmetnom potencijalu i njena zgrada jel.

315


315/331

5/13/2018


Izvetaji o tokovima gotovine banaka, da li mislite na Word dokument ili mislite na dokument u Power Point-u? U Power Pointu-u, dobro.

E sada e vam oni koji su bili prolog puta koji imaju one bilanse koje smo crtali, a zato smo ih crtali da biste lake mogli da pratite i ovo predavanje, jer smo na osnovu tih bilansa sa ja ovde utvrivala neke od pokazatelja kojima emo raditi. Znai malo samo, nema problema

ANALIZA FINANSIJSKOG POLOAJA BANKE

Znai analiza finansijskog poloaja banke kao i finansijski poloaj preduzea i to kad nauite za preduzea znai znate i za banku ili za bilo koju instituciju, da s jedne strane ulagan koja imate iskazana na strani aktive i s druge strane izvori sredstava odreuju finansijski polo bilo kojeg poslovnog subjekta. Znai to su determinante finansijskog poloaja. Tamo kada ui o konceptualnom okviru tamo kae elementi finansijskog poloaja pa navodi da su to sredstva

obaveze i kapital. Prema tome ova tvrdnja da je finansijski poloaj odreen aktivom i pasivom banke je samo jedan opti stav znai neto to vai i za preduzea i za bilo koju drugu poslovn jedinicu. Izvetaj ta ini aktivu banke e sad to je ono to je pod uticajem delatnosti i oni koji seaju prve godine tada smo kada smo govorili o tome od ega zavisi aktiva. Aktiva zavisi od delatnosti. Zato zavisi? Zato to delatnost odreuje sredstva kojima morate raspolagati da bis se ba tom delatnou bavili. Ili nauili smo ve znai da aktivu banke ini gotovina, gotovins ekvivalenti i plasmani banke i da izloenost banke riziku solventnosti, valutnom riziku, ako hoete i kamatnom riziku zavisi upravo od kvaliteta aktive. E sad kako moemo meriti kvalitet aktive banke, znai na koji nain mi moemo sagledati koliko se kvalitet aktive jedne banke razlikuje od kvaliteta druge banke.

  :

1.              

811.560/8.757.253=9,23% :          9.23%

316


316/331

5/13/2018


Znai kada uporeujete banke onda ete koristiti izmeu ostalog i ovaj pokazatelj. Jeda od pokazatelja kvaliteta aktive banke je odnos rashoda po osnovu indirektnih otpisa potraivanja i rezervisanja za gubitke po kreditima u odnosu dakle na aktivu. Zato je ovaj pokazatelj u odnosu na ukupne kredite ovde stavljen? Zato je ovaj pokazatelj vaan? ta vi elite utvrivanjem bilo kojeg pokazatelja? Vi elite da uinite neki odnos jasnim. Znai ja znam da ja otpisujem moje kredite, samo one, za koje verujem da nee biti naplaeni u celini. Taj kredit kod koga postoji dakle gubitak ne smatra se dobrim kreditom, dobrim plasmanom. su takozvani loi krediti ili loi plasmani, jel. Koristimo naalost na jezik je bogat i to je i dobro i loe. Mi koristimo termin kredit i za pasivu, ali vrlo esto, evo ja sada koristim ovde z aktivu, mislim na plasmane, na kredite koje je banka dala. Dakle ona otpisuje samo one svoje plasmane za koje veruje da nee biti naplaeni u celini. Po osnovu tih otpisa ona ima gubitke to opisivanje kako sprovodi? Indirektnim opisivanjem ili formiranjem rezervisanja. Indirektni kada moe sa visokim stepenom verovatnoe da proceni visinu gubitka po osnovu konkretnog pojedinanog plasmana, odnosno formiranjem rezervisanja kada ta procena nije tako

pouzdana,ali se pouzdano zna da e do gubitka doi. Dakle kada stavite u meusoban odnos ukupan iznos vaih gubitaka bilo onih koje ste utvrdili direktim otpisivanjem ili preko formiranjem rezervisanja, znai priznali ste postojanje gubitaka sa ukupnim iznosom kredita. ta e vam taj pokazatelj rei? Koliko neete od ukupnog iznosa kredita naplatiti. i to je jako vano. Dakle, taj pokazatelj vam govori koji je stepen ne naplativosti vaih plasmana. Znai ovde on iznosi 9,20; kod ove banke iji smo bilanse imali on iznosi 9,23 %. Znai od ukupnih plasmana ova banka evo negde oko 10% nee naplatiti. Da li je to puno ili nije? Pa u veini naih banaka bi vam rekli pa to i nije Bog zna kakva visoka stopa ne naplate, jel. Meutim,

kada vi toako pretvorite u apsolutne evo to je ovde 811 moda 560 onda to badai nije malo naroito pogledate da recimoiznose zaradea svih radnika banke iznose, je ovo moda jednako godinjim ili polugodinjim zaradama svih zaposlenih. Znai ta ocena ta je mnogo, a ta nije ne moe se, teko je izneti ovako. Moemo samo ako poredimo koliko to iznosi kod drugih banaka, koliko je bilo u prethodnoj godini ili u prethodnim godinama jo bolje najmanj tri godine kao to Sam vam rekla treba koristiti i u odnosu sa nekim drugim veliinama, ali je taj pokazatelj vaan. O emu on govori? On govori o tome kako banka upravlja kojim rizikom Kreditnim rizikom. Kreditni rizik je rizik kod ne naplate plasmana. Znai koliko ona ima dobr procedure kod odobravanja kredita, sa kojom panjom bira klijente kojima e plasirati sredstv kako vodi brigu o naplati svojih potraivanja. Znai efikasnost uprave banke se ovim meri. Znai ako ovo raste onda uprava banke ne radi svoj posao dobro ili odobrava plasmane nekom ko nije u stanju da ih vrati ili ne vodi dovoljno rauna o tomeda ta naplata bude izvrena na vreme. Znai to je vaan pokazatelj kvaliteta rada uprave banke. Naravno, nijedna uprava nije svemona. Znai stepen naplativosti ili nenaplativosti potraivanja pod znaajnim je uticajem opteg stanja privrede. Znai ne moete u privredi koja se odlikuje visokim stepenom 317


317/331

5/13/2018


nelikvidnosti da oekujete da stepen naplate bude jako visok. Iz prostog razloga to su sva preduzea, najvei deo preduzea ima problema sa plaanjem i banka nema arobni tapi kojim bi ta preduzea sada kada je re o odnosu preduzee - banka odjedamputa pretvorila u likvidna, a svi drugi odnosi tih preduzea sa drugim preduzeima se odlikuju sa usporenim plaanjem, sa odlaganjima ili ne plaanje uopte. Dakle promene na makro planu u velikoj m e se odraziti na stepen naplativosti, ali uprava zato i prima visoke novce jer da predvidi ta se to na makro planu dogaa i da izradi procedure koje e taj negativan uticaj promena na makro planu smanjiti i koja e dakle pronai nain da amortizuje uticaj takvih loih kretanja na njiho banku. Kad vodite banku morate imati tu sposobnost.

ta su to loi krediti? To su ovi krediti koje Sam malo pre pominjala, krediti koji su klasifikovani u grupu B, C, D i E. Znai postoji jedna opet da kaem, kod kolege ukia ete uiti, klasifikacija svih plasmana banaka prema kriterijimima koje odreuje Centralna banka, plasmani koji su klasifikovani kao A smatraju se plasmanima ija naplata nesporna, mislim da je jednostavno to su plasmani najboljeg kvaliteta da tako kaem. Vrlo dobrog kvaliteta su i plasmani koji se nalaze klasifikovani kao plasmani u grupi B, dok su plasmani u grupama C, D E plasmani loeg kvaliteta i to su oni plasmani za koje mi formiramo rezervisanja, plasmani koje otpisujemo i ovaj pokazatelj opet je pokazatelj merila kvaliteta aktive, jer pokazuje kolik iznos vaih ukupnih kredita spada u grupu loih kredita.

2.       322003/8757253=3,67% :           .

Znai kada kredite koji su klasifikovani kao loi stavite u odnos prema ukupnom iznos

kredita vi dobijate pokazatelj kojijevam upravokredita govoriklasifikovano o i koji e sigurno vrlo povezan sa onim prvim pokazateljem koliko od vaih kao lobiti kredit. To je opet pokazatelj uspenosti uprave banke. Ona mora voditi rauna da uee loih kredita u ukupnim kreditima bude to je mogue nie. Ne moete uvek izbei zato to se bonitet vaih dunika menja, znai vi odobrite kredit kada je dunik sjajan, sve je upuivalo i u prolosti i u tom trenutku da je re o jako dobroj firmi. Ako ste odobrili kredit na tri godine, za te tri godine se moe izdogaati mnogo toga to e jednu firmu od jako dobre pretvoriti u firmu koja ima 318


318/331

5/13/2018


problema sa plaanjem i va plasman e se od jako dobrog plasmana pretvoriti u lo plasman jo kredit.

3.        

96736/ 8757253 =1,1%

:        

Odnos izmeu ispravke vrednosti i rezervisanja i ukupnih kredita, dakle koliko smo da smo formirali dovoljno rezervisanja za nae ukupne kredite ne u odnosu na loe kredite, nego ukupne kredite koliko je ukupno rezervisanje ispravka za gubitke koje oekujemo. Ili kolika s nam rezervisanja u odnosu na loe kredite.

4.          

     ( )

96736/322003=30%

Ovde ova dva pokazatelja pokazuju malo i ili ukazuju na to kakvu politiku vodi banka. kojoj meri banka zapravo potuje naelo opreznosti. Znai ako je, evo ovde imate da je 30% , da su loi krediti pokriveni rezervisanjima koja iznose 30% od njihove ukupne visine. To zna da banka procenjuje da 30% u proseku od svih loih kredita nee biti naplaeno, da njen gubit po osnovu toga iznosi 30%. Da li je to previe ili nije previe zavisi od toga koliko su ti kredit zaista, zaista loi. Tako da s jedne strane on pokazuje visinu procenjenih gubitaka, s druge strane banke vrlo esto koriste rezervisanje kao to znate i za odlaganje dobitaka ili za formiranje lantentnih rezervi, pa da bi ste procenili da li je ovo rezervisanje previsoko ili ne, n moete uraditi na bazi pokazatelja iz jedne godine ali ako uzmete niz godina uzastopno i ako i svake godine se pojavljuje iznos rezervisanje koji je neiskorien u znaajnoj meri, onda ete 319


319/331

5/13/2018


tog neiskorienog iznosa rezervisanja moi da zakljuite da banka pri formiranju rezervisanj svesno podie iznos rezrvisanja iznad oekivanih gubitaka i da na taj nain zapravo formira latentne rezerve. Ali na bazi ovog jednog podatka to ne moete rei, ali ako biste uzeli kaem podatke za tri godine pa uporedili koliko je bilo rezervisanja na poetku, koliko je iskorieno rezervisanja u toj godini, znai ta je to to je ostalo neiskorieno onda biste mogli ako se iz godine u godinu visina neiskorienog rezervisanja je ista ili se ak poveava zakljuiti da je t u stvari zadrana dobit, da su to latentne rezerve. ime jo moemo da merimo kvalitet aktive?

5. O         

96.067/811560=11,83% :      

      .         11,83%         11,83        .

Kvalitet aktive moemo meriti odnosom neto dobitka i rashoda koji su izazvani otpisim potraivanja bilo preko ispravki plasmana, bilo preko ispravki vrednosti ili rezervisanja. Pogledajte ta pokazuje ovaj odnos, mi imamo ukupan neto dobitak je 96 067 a ukupna rezervisanja i otpisi su 811 560. To praktino znai da mi na svaki, da 11% naeg dobitka je o to je odgovara iznosu formiranih rezervisanja, odnosno da na svaki dinar dobiti koji imate ne dobitka dolazi 11,83 dinara rezervisanja ili gubitaka bolje reeno po osnovu kredita odnosno

otpisa kredita. Znai svaki dinar neto dobiti je optereen sa 11 dinara otpisa ili gubitaka. To je strano visoka stopa. Pogledajte mi smo zaradili 96 067, a na ime gubitaka smo otpisali 811 000.

320


320/331

5/13/2018


POKAZATELJI ZA OCENU IZLOENOSTI BANKE RIZIKU NELIKVIDNOSTI

Koji su pokazatelji kojima ocenjujemo izloenost banke riziku nelikvidnosti ili kako

merimo to bi bilo isto? da se ovi pokazatelji ne razlikuju onih kojelikvidnost imate kodbanke preduzea. Seate se Primetiete racija novane likvidnosti, kada smo stavljalibitno odnoso gotovinu sa dospelim obavezama. Jedan od pokazatelja koji ovde lii, ali nije isti na taj pokazatelj je kada gotovinu i gotovinske ekvivalente stavite u odnos na ukupnu aktivu banke.

1.    /  15026/25982651=57,8% :      

          .                       .

Zato je ovde izabran ovakav pokazatelj? Zato to je najvei deo imovine banke je uglavnom u monetarnim pozicijama znai u gotovini i gotovinskim ekvivalentima odnosno plasmanima. Znai mi elimo prvo da vidimo koliko od ukupne imovine banke je u gotovini, odnosno gotovinskim ekvivalentima. i ovde vidite ova banka je imala ak 57,8% od ukupne aktive je drano u pogledajte u bilansu ta pie neke cifre ovde oigledno fale, kolika nam je bila gotovina, jel imate bilanse od prolog puta, zbir gotovine i gotovinskih ekvivalenata u bilansu stanja, zbir bilansa je bio 259 da ono to smo pisali na tabli, 259 826 dobro, a nije ..dobro proveriu cifru. Ali seam se da je ova banka imala ba ovako visoko uee gotovine da smo raspravljali o tome kako visoko uee gotovine moe da se odrazi na i mi smo rekli sjajno ova banka ima dobru likvidnost, sa ovoliko gotovine ona moe sasvim izvesno sve svoj obaveze koje dospevaju da izmiri. Meutim pitanje je da li se visoko uee gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi banke moe smatrati ili uvek ocenjivati kao pozitivno? Da s direktor banke i da imate jako puno slobodnih novanih sredstava da li bi trebalo da budete 321


321/331

5/13/2018


prezadovoljni? « zato to je to imovina koja ne donosi nikakvu kamatu. Dranje visokih izno likvidnih sredstava sugurno e se odraziti na rentabilitet banke, jer ta novana sredstva nisu sredstva banke to su neija tua sredstva na koja banka plaa verovatno kamatu i ona donose rashode poto nisu plasirana, ne donose nikakve prihode a rentabilitet banke trpi. i sad pitanje zato, znai otkuda to i kod naih banaka ovde sada kada biste raunali, kod svih banaka biste nali visoko uee gotovine i gotovinskih ekvivalenata u aktivi? Problem je to nae banke se nalaze u situaciji da ne mogu nai dovoljno dobrih klijenata kojima bi mogla biti plasirana njihova sredstva. Kreditni rizik je jako visok. Imate vi trailaca kredita kolko hoete, svi trae pare, meutim problem je u tome to kad jednom date taj novac ne moete ga ponovno naplat Ta preduzea nisu u stanju da vrate kredite koje dobiju i onda se kao direktor banke nalazite u sledeoj situaciji. Da li da dam kredit i onda imam ovako visoko uee gubitaka na osnovu nenaplaenih potraivanja ili da trpim gubitke zbog toga to mi prikupljena sredstva nisu plasirana i to je prosto odluka e zavisiti od toga kada vam je gubitak manji. Znai bolje mi je da ne plasiram, nego da plasiram pa da ne mogu nikada da naplatim. Ne samo da neu naplatit kamatu nego neu uspeti da povratim ni glavnicu mog plasmana prema tome to se meni jednostavno ne isplati.

2.    /      15026838/14036685=107,05%

:

            .                        .

Naravno ovaj drugi pokazatelj vam je poznat, sada se u odnos gotovina i gotovinski ekvivalenti sa kratkoronim depozitima i obavezama prema bankama. Kratkoroni depoziti su 322


322/331

5/13/2018


kratkorone obaveze banaka i naravno kratkorone obaveze prema bankama depoziti klijenata obaveze prema bankama i elomo da proverimo da li smo bili u stanju da naom gotovinom izmirimo kad bi svi depoziti bili povueni i kada bi bili obavezni da vratimo obaveze koje imamo prema drugim bankama. Ja vas podseam da obaveze prema drugim bankama u stvari predstavljaju iskaz sredstava naih potreba za likvidnim sredstvima. Znai kada nam trebaju likvidna sredstva mi od drugih banaka pozajmljujemo, kada imamo vika mi drugim bankama plasiramo to je prosto jedan odnos meusobne saradnje izmeu banaka. Znai ova banka imajui u vidu da ima visoko uee gotovine mogla bi da pokriva gotovinom sve depozite i s obaveze prema bankama ak ima i vika, ali to je kaem posledica visokog uea gotovine koje inae nije ba neto to bi trebalo ba poeleti. E sad jedan od izvora podataka podataka koji vam moe omoguiti procenu izloenosti banke riziku nelikvidnosti je i usklaenost roko aktive i pasive banke, odnosno usklaenost ronosti njenih izvora i njenih plasmana. i za potrebe sastavlja se mapa likvidnosti i sad emo da vidimo kako izgleda samo da naemo ovd

Kod te mape likvidnosti podeljena je imovina i obaveze ( sad u pokuati da to podignem malo ) podeljeni su prema rokovima znai ukupan bilans stanja . Sve pozicije razbijete po ronosti. Za svaku poziciju koju imate prva pozicija gotovina i gotovinski ekvivalenti i naravno njena ronost je do mesec dana praktino neograniena. Plasmani kod drugih banaka pogledajte kako su razbijeni. Razbijeni su prema roku njihovog dospea na plasmane ija naplata dospeva do mesec dana, plasmani ija naplata dospeva u periodu od 1 d 3 meseca, od 3 do 12 meseci takvih nema, od 1 do 5 godina nema, preko 5 godina i koliko iznosi ukupno. Zatim krediti koji su dati komitentima, koji se naplauju u roku do mesec dana od 1 do 3 meseca, od 3 do 12, od 1 do 5 godina, preko 5 godina i ukupno. Znai za svaki oblik aktive utvren je rok dospea i to tako to je taj rok definisan do 1 meseca, od 1 do 3, od 3 meseca do godinu dana, od 1 do 5 godina i preko 5 godina. Koji e biti ovi rokovi moete odrediti i sami prema najeem roku dospea ili prema potrebama za informacijama. Ukupna imovina je pogledajte upravo tako, znai podeljena prema rokovima dospea. Znai koliko imovine dospeva u kom periodu, odnosno u kom periodu e pojedini delovi imovine biti pretvoreni u gotovinu. S im sad to treba da uporedimo. Sa ronou dospea izvora banke znai mi znamo da emo u prvom mesecu imati na raspolaganju toliko gotovine ta treba da bismo utvrdili likvidnost, ta moramo znati, kolike obaveze moramo izmiriti u roku od mesec

dana i zato je pasiva ralanjena po istim rokovima. Imate obaveze pa kredititi bankama koji dospevaju za plaanje u roku od mesec dana znai moramo ih platiti u roku od jednog do tri meseca, u roku od 3 do 12 meseci, u roku od 1 do 5 godina i preko 5 godina odnosno ukupno. Zatim depoziti koje imamo vidite pogledajte do mesec dana, najvei deo depozita je do mesec dana zato to su to depoziti po vienju. Zatim depoziti koji dospevaju za isplatu, od 1 do 3 meseca, od 3 do 12 meseca, od 1 do 5 godina i preko 5 godina. Isto vai i za kredite, za ostale obaveze, za rezervisanja koja su obino na period od godine dana. Znai ukupni izvori se 323


323/331

5/13/2018


ralanjavaju isto kao aktiva i ta dobijate kad uporedite koliko e vam aktive biti raspoloivo periodu do 1 meseca sa vaim obavezama do 1 meseca. Dobijate da li ete biti u stanju da izmirite vae obaveze u tom periodu. Znai ovi iznosi ovde u poslednjoj koloni mape likvidnosti pokazuju odnos izmeu obaveza i raspoloivih novanih sredstava za njihovo izmirenje. i vidite da znai neemo imati problema sa izmirenjem obaveza koje dospevaju do mesec dana ali za obaveze koje dospevaju od 1 do 3 meseca imamo problem, jer je tu iznos naih obaveza vei od priliva gotovine koji moemo oekivati. Slinu situaciju imamo sa obavezama koje idu od 1 do 5 godina i obavezama preko 5 godina. Znai ta je zakljuak. Sa kratkoronim odravanjem likvidnosti ova banka nema tekoa ali dugorono obaveze koje dakle dospevaju uperiodu od 1 do 5 godina i preko 5 godina njihovo izmirenje zahtevae angaovanje dodatnih sredstava. Znai ova mapa likvidnosti treba da pokae upravi u kojim to vremenskim periodima ona moe oekivati probleme sa plaanjem da bi mogla unapred da obezbedi sredstva, dodatna sredstva potrebna za izmirenje obaveza banke. To je komentar koj imate u vezi sa mapom likvidnosti. ta je mapa valutne strukture? Koji rizik elite da kontroliete sastavljanjem mape valutne strukture? Valutni rizik, odnosno izloenost banke valutnom riziku. Kako mislite da treba da izgleda mapa valutne strukture, imate li ideju? Evo kako izgleda mapa valutne strukture.

Pogledajte ta ini mapu valutne strukture. Nalazi se imovina i obaveze banke ralanjeni prema valutama u kojima se vode. Znai prvo imate aktivu a onda imate obaveze banke i to prema tome u kojim valutama se mora vriti plaanje, odnosno u kojim valutama e

biti izvrena naplata plasmana u stranoj odnosno u kojim valutama mora Da biti odrazi izvreno plaanje obaveza u stranoj valuti. Pa ta valuti, je zadatak ove mape valutne strukture? tzv neto deviznu poziciju banke, da pokae da li banka u vezi sa odreenim valutama ima viak il manjak valuta potrebnih za izmirenje obaveza u toj valuti. Pogledajte recimo prvu, znai map valutne strukture sadri imovinu odnosno plasmane, gotovinu i plasmane banke, iskazanu po valutama u kojima se ta imovina vodi. Znai tu e biti samo imate euro, dolar, ostale valute, vajcarske franke i imate ukupno strana valuta domaa valuta i ukupna imovina banke. U drugom delu posle ukupne imovine imate iskazane obaveze banke koje mogu opet biti u istim valutama: u vajcarskim francima, eurima, dolarima, ostalim valutama, ukupnoj stranoj valuti domaoj valuti i ukupno. ta je neto devizna pozicija banke, znai neto devizna pozicija po odreenim valutama i ukupno? Pogledajte nai prilivi u vajcarskim francima su 4 011 621, a nae obaveze koje moraju biti plaene vajcarskim francima su 10 925 405. ta to pokazuje. D mi jednostavno nemamo dovoljno te valute da bismo imirili nae obaveze. Ali zato imamo viak eura, imamo viak dolara. Nae obaveze dolarske i u evrima su nie od nae imovine, odnosno priliva u dolarima i u evrima. Prema tome ta biste vi da vodite banku zakljuili? Da 324


324/331

5/13/2018


ete morati da uradite konverziju, da ete morati vau imovinu koja se nalazi u evrima ili u dolarima pretvoriti u vajcarske franke da biste mogli to da izmirite. Znai vi nemate generaln gledano ukupno vaa devizna pozicija je pozitivna, vai prilivi u stranoj valuti imate vee prilive od odliva. Znai neete imati problem sa odravanjem devizne likvidnosti, ali ta strukturam je takva da imate manjak u vajcarskim francima. Ovakva valutna struktura je va i zbog jo jedne stvari. Kursevi valuta ne menjaju se samo tako to se menja kurs domae valu u odnosu na strane valute, nego se menjaju i meusobni odnosi kurseva stranih valuta. Znai menja se odnos dinar evro, dinar dolar, dinar vajcarski franak, ali menja se i odnos dolar evro To uopte nije beznaajno kada doe do promene ili do pada dolara u odnosu na evro. Ako imate velike iznose imovine banke u evrima ili u dolarima, to e dovesti do nastanka pozitivn ili negativnih kursnih razlika. Tako da mapa valutne strukture treba da vam pomogne da upravljate valutnim rizikom. Znai da vrite promene ili da pokuate da koristite one promene koje vam donose pozitivne kursne razlike i da izbegnete nastanak negativnih kursnih razlika. Zato je naravno potrebno da znate u kojim valutama je imovina banke, da znate ili da imate

sposobnost predvianja promena valutnih kurseva, da znate da koristite neke od derivata za zatitu od promena u valutnom kursu, da radite tzv.heding. Znai radite zatitu od rizika valutnog kursa kupovanjem odreenih opcija, kjuersa itd. Imamo mapu likvidnosti kao treu mapu koja predstavlja spoj malopre pomenute mape likvidnosti ja mislim i da samo malo, jo jedna valutna struktura e koncetracija rizika.

KONCENTRACIJA RIZIKA

Zato je koncentracija rizika vana kada vodite banku i zato radite analizu koncentraci rizika i po kom osnovu utvrujete koncentraciju rizika? Koncetracija rizika je vana zbog tog to se smatra da je rizik manji ukoliko je disperzija plasmana banke vea i ukoliko je vea disperzija izvora koje banka koristi. To je ono to se kod nas u narodu kae nikada ne stavljajt sva jaja u jednu kofu, jer ako padnete razbiete sve. Tako bolje je izvriti disperziju rizika i da bi se dakle taj i kreditni rizik i valutni rizik smanjio banka gleda da njeni klijenti potiu iz

razliitihklijentu podruja geografskih, da potiu iz razliitih delatnosti i trudi se da odobri jednom veliki kredit. Dakle da nikada veliki deo svojih plasmana ne nikada vee zanejednog klijenta, jer propast jednog takvog klijenta bi mogla onda ugroziti opstanak banke. Dakle da stepen koncetracije rizika bude to je mogue nii. i sad ta banka radi, kako eli kako pokua da sagleda kolika je koncentracija rizika. Znai mi znamo mi to hoemo, ali sada kako emo  treba da napravimo od izvetaja ili beleaka da bismo videli kolika je koncentracija rizika. Ov je dat jedan primer gde se znai vri ili je prikazana koncentracija plasmana i depozita, a prem 325


325/331

5/13/2018


tome da li su oni odobreni stanovnitvu, da li su odobreni preduzeima ili su odobreni lokalno samoupravi odnosno vladinim organizacijama. i to je napravljeno u domaoj valuti i u stranoj valuti. Znai koliko imamo plasmana datim preduzeima u domaoj i stranoj valuti, koliko stanovnitvu koliko lokalnoj samoupravi i kakve su nae obaveze. Znai ovo su sada nai plasmani, a ovo su naa dospea za plaanje obaveza opet u stranoj valuti, odnosno u domao valuti. Evo recimo kako ete uraditi po depozitarima, znai koliki su depoziti koje imate do jedne godine, preko jedne godine ovde nije bilo depozita preko jedne godine nema oroenih i koga oni potiu, od stanovnitva od preduzea, koliko od domaih koliko od stranih preduze koliko od vladinih institucija. Zato je ovo vano? Zato je ovako jedna koncetracija vana? Priala Sam vam proli puta o tome zbog je vano da se zna kolika sredstva vlada dri ili vladine agencije dre kod banaka. To su depoziti koji su jako osetljivi. Depoziti ije naglo povlaenje moe dovesti do nelikvidnosti banke. Videli ste kakve probleme je imala komercijalna banka tu nedavno kada je drava odluila da povue svoje depozite koje je dral kod komercijalne banke. Kao i sve u ivotu dranje depozita vlade ima svojih dobrih i loih

strana. U velikom broju sluajeva u prolosti dogaalo se da su neke banke bile jako dobre i njihove uprave vaile za jako uspene zahvaljujui samo tome to su zapravo u svojim izvorim imale veliko uee dravnih para, na koje je plaana kamata koja je nia od tekue trine kamate i naravno lako im je bilo da jeftino dobijene novce skupo plasiraju privredi i da glume jako uspene banke. Druge banke koje nisu imale tu privilegiju, dakle nisu bile dovoljno uspene kada su se uporeivale, ali ne zato to su njihove uprave bile manje sposobne, nego prosto zato to nisu imale privilegiju da dobiju jeftine izvore. i zato je vano kada se gleda koncentracija rizika da se vidi koliki su depoziti privrede, depoziti stanovnitva i depoziti

drave. stanovnitva reklaizvor, Sam vam zato je vano, zato tomoe su jako osetljivi. depozitiZa su,depozite to je inae ovako stabilan ali povlaenje tih depozita nastati nagloZna bez prethodnog upozorenja, jednostavno dovoljno je da kaem da pone pria jedna ta banka je lo ili znate desie se to i to i da ljudi dou i trae da im vratite novac, da doe do naglog povlaenja depozita, a to je onda uslov za realizaciju jednog od onih scenarija za nastanak nelikvidnosti banke. i zato je takvo predstavljanje koncetracije rizika vano. Naravno moete uraditi to i po sektorima. Znai koliko je iz proizvodnje, koliko iz trgovine, stanovnitva, graevinarstvo, transport, ugostiteljstvo, znai po pojedinim delatnostima da vidite kako je koncentrisan va plasman i kako su koncentrisani vai depoziti. Zato? Zato to ako imate sve veinu vaih depozita ili veinu vaih plasmana u jednoj delatnosti, ako toj delatnosti krene lo vi delite sudbinu te delatnosti. Zato je vano da vai depoziti budu i depoziti i plasmani budu rasprodeljeni na vei broj delatnosti. Ne moraju biti u svima i sigurno nee biti u svima, uvek ete imati neku delatnost koja e biti prisutnija u odnosu na druge, ali ne iskljuivo da bude u jednoj delatnosti va plasman. 326


326/331

5/13/2018


PRINOSNI POLOAJ BANKE

Kako ocenjujemo prinosni poloaj? Kada radite analizu prinosnog poloaja bilo banke

bilo preduzea ondaseimate dve kombinacijom vrste pokazatelja. Jedni koji se utvruju samo na bazi bilansa uspeha i drugi koji utvruju podataka iz bilansa uspeha i bilansa stanja. Zna ako imate na raspolaganju samo bilans uspeha, ta moete da raunate i koje pokazatelje moe utvrditi recimo kada radite analizu preduzea pa i bilansa banke. Moete uraditi horizontalnu analizu bilansa tako to ete utvrditi recimo strukturalnu analizu prihoda. ta to znai strukturalna analiza prihoda? To znai da utvrdite procentualno uee svake vrste prihoda u ukupnom prihodu. To nije nezanimljiva analiza, pokazae vam koji su to prihodi ije je ue najvee.

Znai ta mi ocenjujemo na bazi prihoda? Prihodi potiu od odreene aktivnosti. Pa on ocenjujemo i koja je to aktivnost koja nam najvie prihoda donosi. Znai ime se to banka u prethodnom periodu najvie bavila ili preduzee sasvim sve jedno. Onda e vam pokazati moete uraditi strukturalnu analizu rashoda, znai da opet svaki rashod stavite u odnos sa ukupnim rashodima i da vidite koliko je uee pojedinanih rashoda u ukupnim rashodima, koliko je uee zarada u ukupnim rashodima, koliko iznosi trokovi materijala kod preduze ukupnim rashodima. Kada je re o analizi prinosnog poloaja banke najee se koriste sledei pokazatelji.



   

         

109782/25982651=0.422%

:           0,422%

327


327/331

5/13/2018


Ovo su ve pokazatelji gde koristite i podatke iz bilansa stanja. Koji podatak iz bilansa stanja? To je podatak o ukupnom kapitalu. Njega nemate u bilansu uspeha. Kada stavite u odnos neto dobitak pre poreza sa ukupnim kapitalom banke dobijate stopu prinosa na ukupan kapital. ta ta stopa prinosa pokazuje? Koliko se ukupan kapital koji je banka koristila povea usled poslovanja. Zato pre poreza? Zato to elimo da pokaemo dakle efikasnost banke bez uticaja poreza. Znai ako nama drava uzme pola od onoga to smo mi zaradili na ime poreza ne znai da smo mi manje uspeni. Mi smo zaradili toliko. Drugo je to to prema zakonu polovinu moramo dati dravi na ime poreza na dobit, kod nas je 10% jo uvek stopa poreza na dobit. Znai u ovom sluaju ukupni kapital banke je po osnovu ostvarenog dobitka uvean sam za 0,422% to je priznaete prilino skromna stopa prinosa. Naravno upravu banke zanima vi kolika je stopa prinosa na sopstveni kapital banke. Vodimo mi rauna o kamaenju ukupnog kapitala, ali vanije nam je koliko uveavamo sopstveni kapital banke.

   /    96067/3184037=3,01%

:      , .         30 .

E sad pogledajte od onih 0,422 ovde smo stigli na 3,01. Ali zato smo ovde uzeli dobit nakon oporezivanja. Zato to smo hteli da pokaemo koliko je na kapital definitivno povean po osnovu rezultata ostvarenog u ovoj godini. Znai ovo je iznos dobiti koji je ostaje banci i koliko je to u odnosu na njen sopstveni kapital. To je 3,01. Iako smo smanjili dobit za iznos poreza pokazatelj je ipak vei nego na ukupni kapital. To je razumljivo zato to je videli ste sopstveni kapital uvek manji deo ukupnog kapitala. Znai manji kad kaem mislim na

preduzea. Mi kodTo preduzee kaemo jao pa najmanje ukupnog trebasada bud sopstveni kapital. kod banaka nije tako i to50% nisko sasvim od normalno jerkapitala banka radi tuim novcima a ne sa sopstvenim znai dovela je do toga da je ova stopa prinosa poveana na 3,0.

328


328/331

5/13/2018






   /   956959/21704326=4,4% :          ,      .         4,4%

ta je kamatna mara? Znai to je neto prihod od kamata koji stavite u odnos sa

prosenom ukupnom aktivom. A ta je neto prihod kamate, li se seate? je razlikata izmeu prihoda i rashoda po osnovu kamate. Znai od koliki je, tadapokazuje ovajTo pokazatelj, nam on govori? Koliko se ukupna prosena aktiva banke poveava po osnovu nae zarade po osnovu kamata. Znai koliko smo mi to uspeli da poveamo sopstvenu prosenu ukupnu aktiv zahvaljujui tome to smo sredstva plasirali po kamatama koje su bile vie od kamata koje sm plaali na depozite koje smo prikupili.

    

  

   /  

889178/956959=92,9

:          .                  92,9 %

329


329/331

5/13/2018


Pokrivenost rashoda neto prihodom od kamate, znai kakav je odnos izmeu neto priho od kamate i ostalih operativnih rashoda. Znai koliko pokrivamo nae rashode neto prihodom od kamate? Kada prihod od kamate umanjite za rashod, a ostaje vam neto kamata ili neto prih od kamate ili dobitak od kamate moete ga i tako zvati, a onda da li je on dovoljan da pokrijem operativne rashode, to su oni rashodi koje izaziva poslovanje banke. Vidite ovde nisu. Ovde s operativni rashodi banke pokriveni neto prihodom od kamate sa 92,9%. Ovo su pokazatelji ko e izraunati eksterni korisnici, znai oni koji nemaju pristup nekim detajljnijim informacijam

Za vas koji budete radili u bankama, zanimljivo je da uradite i jednu detaljniju analizu prihoda i rashoda od kamata i da pokuate da dokuite koji su to sektori u kojima banke ostvaruju prihode i rashode. Znai koliko prihoda i rashoda ostvarujete plasmanima stanovnitvu, preduzeima, drugim bankama, vladinim institucijama, stranim preduzeima. Koliko iznose zatezne kamate i koliko iznosi ukupni neto prihod od kamate. Pogledajte sada recimo u ovoj tabeli kolike su kamate koliki je prihod naplaen od stanovnitva, a kolike su kamate koje su plaene stanovnitvu. Rashodi znai stanovnitvu je plaeno vie nego to je o stanovnitva po osnovu kamata naplaeno. ta iz ovoga zakljuujemo? Da ova banka ne radi previe sa stanovnitvom. Ona prikuplja tednju stanovnitva, ali ne odobrava potroake kredite. Dakle stanovnitvo nije ciljna grupa ove banke, jer pogledajte prihodi, odnosno kama koje su naplaene , a koje su inae vie od kamata koje se plaaju na depozite su u ukupnom zbiru nie od kamata koje su stanovnitvu plaene. Ali pogledajte naredni sektor, sektor preduzea. Tu imate prihode od kamata koji iznose 1 025 514, a plaeno je 251 659. Znai ov banka radi sa privredom. Njena najvanija grupa ove banke su preduzea i ta preduzea imaju depozite uglavnom po vienju nema tu oroenih depozita, jer na depozite po vienju banka ne plaa kamatu, ali na neke oroene depozite plaane 251 000, a etiri puta vie je naplaaneno osnovu kamata na kredite koji su preduzeima odobrene. Odnos izmeu pogledajte kod banak vrlo blizu. To znai da smo mi ovde koristili malo vie sredstva drugih banaka, nego to smo plasirali naa sredstva drugim bankama, jer su nam rashodi po osnovu banaka vei od prihoda Znai manje smo plasirali drugim bankama vie smo koristili njihova sredstva i zato je ovakav odnos izmeu prihoda i rashoda po osnovu kamata. Kod stranih preduzea opet smo imali vi plasmana odnosno vie prihoda nego to su bili rashodi. Evo to je jedan od pregleda koji vam moe pruiti dodatne informacije o tome odakle vama potiu prihodi od kamata, koje taj koji

vam plaa kamate, a koje taj kome vi plaate kamatu i kakvi su meusobni odnosi. Drugi vaan prihod su prihodi i rashodi po osnovu naknada i provizija i tu vas naravno zanima samo da li su oni naplaeni u domaoj ili u stranoj valuti. Pogledajte koliki su prihodi od provizija. Oni su 466 479, a rashodi su samo 106 453. i ova banka koju smo analizirali nije imala gubitak zahvaljujui tome to ima dobit na prihodima odnosno ima pozitivnu razliku izmeu prihoda i rashoda po osnovu naknade i provizije. Videli ste da neto prihod od kamate 330


330/331

5/13/2018


pokriva sve operativne rashode, ali ova razlika u prihodima i rashodima po osnovu naknade i provizije je tolika da pokriva sve operativne rashode i obezbeuje iskazivanje dobitka banke. ta moete zakljuiti na bazi strukture prihoda i rashoda? Pogledajte u stranoj valuti ova bank naplatila je 355 496 od ukupnih dakle prihoda od provizija, vie od 3/4 otprilike je ostvarena u stranoj valuti. ta biste onda zakljuili gde ova banka radi ili kome vie prua usluga? Ona vi usluga prua stranim komitetntima kojima naplauje provizije ili radi za svoje komitente, ali naplauje naknadu u stranoj valuti jer verovatno radi usluge sa stranim bankama. Kada je re rashodima pogledajte odnos je obrnut. Tu je najvei deo rashoda u domaoj valuti, a samo ne malo naknada i provizija su plaeni u stranoj valuti odnosno odnose se na obaveze po osnovu stranoj valuti.Tako da ne samo da je pozitivan odnos izmeu prihoda i rashoda po osnovu naknada, nego je i iznos dobar je odnos kada je re o valutama, jer smo mnogo vie naplatili u stranoj valuti nego u domaoj.


331/331

Ekonomski Faks - BILANSI - Kata

Recommend Documents