Psihologija Skripta Rot

ISPIT ZA LICENCU

PRETHODNA PROVERA ZANANJA IZ PREDMETA

PSIHOLOGIJA Dr Nikola Rot, Dr Slavoljub Slavoljub Radonji

Priredio: Prof. Miloš Vasiljevi, dipl.ing el.

Tehnika škola aak, Mart 2011.god.

PSIHOLOGIJA

Prouava psihiki život na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog subjektivnog iskustva Psiha:

-

intelekt (opažanje, uenje, pamenje, mišljenje) emocije (oseanja)

Psihološke nauke: •

Teoretske discipline: Opšta psihologija



Fiziološka psihologija

(psiha)

 

Razvojna psihologija

(razvoj psihikog života od roenja do smrti)

  

Pedagoška psihologija 

(vaspitanje i obrazovanje)



•

Socijalna psihologija  Psihologija linosti Primenjene discipline:  

Klinika psihologija Mentalna higijena Psihologija rada

Metode (naini) psiholoških istraživanja: • •

• •

Objektivne metode – realni podaci (posmatranje) Subjektivne metode – doživljaji (samoposmatranje) Eksperimentalna metoda – sistemsko menjanje uslova neke pojave Neeksperimentalna metoda – sistematsko posmatranje cilja

Tehnike (sredstva) psiholoških istraživanja: • • • • •

Upitnik – pismeni sistem pitanja otvorenog i zatvorenog tipa Intervju – usmena pitanja i odgovori (razgovor) Skala procene – skaliranje pojave ili osobine Anketa – istraživanje grupe  pomo  pomou uzorka Psiho Test – proveravanje psihikih svojstava (sposobnosti, linosti, znanja)

Organska osnova psihi kog života: • • •

Nervni sistem – reguliše rad organa, organa, dvosmerna dvosmerna veza veza organizma sa okruženjem, pamenje Receptori – ula Efektori – mišii i žlezde

Nervni sistem: centralni (mozak (mozak - moždana kora: senzorne, senzorne, motorne i asocijacione zone i kimena moždina) periferni (nervne elije i vlakna (neuroni) u ulima i mišiima) • •

Žlezde: sa spoljašnjim luenjem (pljuvana, znojne,...) sa unutrašnjim luenjem u krv  Hipofiza – reguliše ostale žlezde  Nadbubrežna – (lui adrenalin) emotivne aktivnosti Štitna (tiroidna) – reguliše metabolizam   Polne – (lue testosteron i estrogen) definišu polne karakteristike • •

PSIHOLOGIJA

Prouava psihiki život na osnovu objektivnog ponašanja i neposrednog subjektivnog iskustva Psiha:

-

intelekt (opažanje, uenje, pamenje, mišljenje) emocije (oseanja)

Psihološke nauke: •

Teoretske discipline: Opšta psihologija



Fiziološka psihologija

(psiha)

 

Razvojna psihologija

(razvoj psihikog života od roenja do smrti)

  

Pedagoška psihologija 

(vaspitanje i obrazovanje)



•

Socijalna psihologija  Psihologija linosti Primenjene discipline:  

Klinika psihologija Mentalna higijena Psihologija rada

Metode (naini) psiholoških istraživanja: • •

• •

Objektivne metode – realni podaci (posmatranje) Subjektivne metode – doživljaji (samoposmatranje) Eksperimentalna metoda – sistemsko menjanje uslova neke pojave Neeksperimentalna metoda – sistematsko posmatranje cilja

Tehnike (sredstva) psiholoških istraživanja: • • • • •

Upitnik – pismeni sistem pitanja otvorenog i zatvorenog tipa Intervju – usmena pitanja i odgovori (razgovor) Skala procene – skaliranje pojave ili osobine Anketa – istraživanje grupe  pomo  pomou uzorka Psiho Test – proveravanje psihikih svojstava (sposobnosti, linosti, znanja)

Organska osnova psihi kog života: • • •

Nervni sistem – reguliše rad organa, organa, dvosmerna dvosmerna veza veza organizma sa okruženjem, pamenje Receptori – ula Efektori – mišii i žlezde

Nervni sistem: centralni (mozak (mozak - moždana kora: senzorne, senzorne, motorne i asocijacione zone i kimena moždina) periferni (nervne elije i vlakna (neuroni) u ulima i mišiima) • •

Žlezde: sa spoljašnjim luenjem (pljuvana, znojne,...) sa unutrašnjim luenjem u krv  Hipofiza – reguliše ostale žlezde  Nadbubrežna – (lui adrenalin) emotivne aktivnosti Štitna (tiroidna) – reguliše metabolizam   Polne – (lue testosteron i estrogen) definišu polne karakteristike • •

Psihiki razvoj - razvoj psihikog života • •

(RAZVOJ = NASLE E + ISKUSTVO)

Filogenetski razvoj – psihiki razvoj vrste (faktori: rad menja životnu sredinu, društveni život, govor) Ontogenetski razvoj – psihiki razvoj pojedinca (faktori: naslee, sredina, aktivnost pojedinca) o

Shvatanja ontogenetskog razvoja: Nativizam – na osnovu nasle   a a        Empirizam – na osnovu iskustva tj. životne sredine  – na osnovu nasle   a  i ž.sredine    Interakcionizam a     i   Strukturalizam – neurološka struktura => struktura ponašanja   Biheviorizam Biheviorizam – sticanje novog ponašanja => razvoj 

PSIHIKE POJAVE (PROCESI, OSOBINE I STANJA) OSEAJ I OPAŽAJ Oseaj – ulni podatak postoji u našoj svesti Opažaj – ulni podatak odreenog znaenja (znanje o ulnom podatku) postoji u našoj svesti

Spoljašnje draži – pojave koje postoje i potiu od spoljašnje realnosti i izazivaju oseaje i opažaje Veze izmeu draži i oseaja daju mogunost saznanja objektivne realnosti ! Zakoni organizacije draži u opažaje: Zakon blizine Zakon slinosti Zakon simetrinosti i forme Zakon kontinuiteta – zajednike sudbine • • • •

Iskustvo – daje smisao opažajima. Motivacija – daje intenzitet opažajima. Pažnja – stepen psihike budnosti (prilikom opažanja)

Selektivnost, usmerenost i prilagoavanje organizma za prijem draži pove p oveavaju pažnju ! Pažnja = koncentracija (prilikom razgovora ili mišljenja) Kognitivna obrada informacija – prenos i obrada informacija

Kognitivno – saznajno ! (saznanje = informacija) 1. Draži trenutno pune  ulni ulni (senzorni) registar.((INPUT)) 2. Prenos senzorisanih podataka do kratkoro   n  u kojoj se vrši osmišljavanje korišenjem ne   e memorije  u podataka iz dugorone memorije (malog, ogranienog kapaciteta – ne možemo istovremeno vršiti više osmišljavanja - razmišljanja). ((RAM+CPU)) 3. Prenos podataka iz kratkorone u dugoro   n  – pamenje ! Preduslov prenosa je ponavljanje nu   u memoriju  – ili kodiranje (osmišljavanje). ((HDD)) 4. Povezivanje podataka iz kratkorone i dugorone memorije dovodi do spoljašnje reakcije . ((OUTPUT))

Opažanje osoba

Opažanje osoba je ocenjivanje emocija i temperamenta (crta linosti). Opažanje emocija: Emocije se izražavaju trenutnim izra om lica (facijalna ekspresija). Glavne (i naješe) emocije: srea, žalost, strah, iznaneenje, gnev(ljutnja) i gaenj . Ocenjivanje crta linosti (temperame ta): Vrši se na osnovu trajnih crta lica (fizionomija lica). Karakteristini temperamenti vezani a karakteristine fizionomije: 1. 2. 3. 4.

Melanholik – mekane, tužne crte lica Kolerik – ozbiljne, oštre, ljute crte lica Flegmatik – opuštene, pospane crte lica Sangvinik – pravilne, mirene crte lica

Ocene na osnovu crta lica su nepou dane i verovatno pogrešne ! Ocena na osnovu postupaka je pouz anija. Prva impresija – nepouzdana i prom nljiva. Greške u opažanju osoba: Tri razloga:

1. Malo sigurni , ulnih podataka 2. Pristrasnost ocenjivaa 3. inioci koji ometaju objektivnost opažanja

Sistematske (redovne) greške: 1. 2. 3. 4. 5.

Halo efekat – na osnovu prve impresije Line teorije – neke osobine uvek idu zajedno Neopravdane funkcionalne analogije – psihike na osnovu izikih osobina Uprošavan je – isticanje samo nekih osobina Stereotip – sobine vezane za zanimanje, položaj, naciju ( tniki stereotip),...

Atribucija – zakljuivanje o uzrocima ponašanja. •

Tu a   ponašanja  se objašnjavaju unitrašnjim uzrocima.

•

Vlastito ponašanje  se objašnjava spoljašnjim uzrocima.

UENJE

Tradicionalno usko shvatanje: •

Svesna namerna aktivnost  u cilju sticanja znanja  koja se izvršava namernim ponavljanjem.

Današnje šire shvatanje:   Trajna promena  (ponašanja) linosti koja se manifestuje u njenoj aktivnosti i koja je rezultat prethodne aktivnosti . Naslee + uenje = razvoj ! Vrste uenja: •

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Senzitizacija i habituacija Uslovljavanje Instrumentalno uenje Uenje uvianjem (mišljenjem) Uenje po modelu Sticanje motornih veština Verbalno uenje

1. Senzitizacija i habituacija  (uenje ponašanja kao reagovanja ili ne reagovanja na draži) • •

Senzitizacija – reagovanje na draži Habituacija – privikavanje (da se ne reaguje na draži)

2. Uslovljavanje (uzrok ponašanja u uslovnoj draži)

  Klasino uslovljavanje

•

Pavlovljev ogled: Pas se hrani uz metronom i lui pljuvaku. hrana – bezuslovna draž metronom – uslovna draž   pljuvaka – bezuslovna ili uslovna reakcija (zavisi od vrste draži)

Pavlov

• • •

Vrste uslovnih reakcija: reakcije unutrašnjih organa motorne reakcije imunološke reakcije emocionalne uslovne reakcije • • • •

 •

Emocionalno uslovljavanje: Ogled sa malim Albertom (beba): Strah od belog pacova (uslovna draž), zbog jakog zvuka (bezuslovna draž).

Votson i Rajner 1920.

Karakteristike emocionalnog uslovljavanja: Nastaje brzo Lako se širi, uopštava (u smislu uslovnih draži) Teško se gasi • • •

Neutralne draži, prisutne u trenutku emocije, se vezuju za tu emociju i kasnije izazivaju tu emociju.

Primer emocija kao uslovnih reakcija su fobije, simpatije i antipatije : • •

• •

Klaustofobija – strah od zatvorenog prostora (rovovi u prvom svetskom ratu). Agorafobija – strah od otvorenog prostora tj. samoe (sama opljakana na ulici). Simpatija – svia mi se neko kao bivša ljubav. Antipatija – ne svia mi se neko kao bivši loš partner.

3. Instrumentalno u enje (uzrok ponašanja je nagrada ili kazna)

Uenje pomou pokušaja i grešaka tj. pomou nagrada i kazni – postupno u e  nje. Torndajkov ogled: Gladna maka otvara kavez povlaenjem ome i stiže do hrane.

Torndajk, XIX vek

Zakon efekta: Sluajni uspešni pokušaji se u e  ,  a slepi pokušaji se eliminišu. Taktika instrumentalnog uenja: Željeno ponašanje nagraditi, a nepoželjno ponašanje kazniti. 4. Uenje uvianjem (rešavanje problema uvianjem, tj. mišljenjem – inteligentno uenje)

Uenje osmišljavanjem novih naina za ostvarenje novog ponašanja – naglo u e  nje . Kelerov ogled: Majmun u kavezu uzima štap da bi dohvatio bananu van kaveza.

Keler

Objektivni znaci uvianja – razumevanja i mišljenja: 1. 2. 3. 4.

Naglo rešenje Namerno rešenje Zapameno rešenje Naueno rešenje

– posle neuspelih pokušaja majmun se smiri, a nakon toga se naglo ozari. – ide najkraim putem, pravo do štapa i dohvata bananu. – kada se ponovi problem, majmun ne ponavlja greške, odmah rešava problem. – slian problem, majmun rešava po istom principu.

Uenje uvianjem je najefikasnije ! 5. Uenje po modelu  (kopiranje uzora)

Imitacija – kopiranje spoljnih vidljivih ponašanja Identifikacija – kopiranje unutrašnjih svojstava (karakter, sistem vrednosti,...) Preduslovi uenja po modelu: mora da postoji uzor (model) uenik je motivisan uenik posmatra i pamti osobine uzora uenik je sposoban da imitira uzor uenik se ponaša kao uzor (naueno !) • • • • •

6. Sticanje motornih veština

Psihološki momenti kod sticanja veština: Upoznavanje veštine - posmatranjem uzora ili verbalnim opisom Ponavljanje - pojedinih radnji i sklapanje u celinu, a izvoenje se automatizuje Spoznaja rezultata - tj. postojanje povratne informacije o uspešnosti • • •

7. Verbalno u enje (uenje verbalnog gradiva)

Vrste verbalnog uenja: Uenje napamet – memorisanje Uenje s razumevanjem – uenje uvianjem, razmišljanjem • •

Transfer uenja (primena znanja)

Prenos uenja, tj. dejstvo ranijeg uenja na kasnije uenje. • •

Pozitivno dejstvo transfera – ranije naueno olakšava uenje Negativno dejstvo transfera – ranije naueno otežava uenje (izaziva zaboravljanje)

Problemi transfera uenja: 1. Problem razvijanja psihikih funkcija – vežbanjem tj. ponavljanjem Jednostavno ponavljanje ne dovodi do razvijanja psihikih funkcija (opažanja, mišljenja,...) ! 2. Problem primene znanja (u novim situacijama) Zakoni primenljivosti znanja: Uopšteno, generalizovano znanje je primenljivije •

Treba se osloboditi ustaljene zablude da je pravilna verbalna reprodukcija osno vno merilo znanja i njegove primenljivosti ! •

•

•

Znanje je generalizovano: ako je zasnovano na veem broju primera   ako je primenljivo na veem broju sluajeva Znanje je primenljivije ako su uenici do znanja došli sami – uenjem putem otkria, uenje uvianjem, inteligentno uenje Primenu znanja treba uvežbavati, transfer se nee javiti spontano (zlatno pravilo transfera)

Pamenje

Pamenje je trajanje nauenog, stvaranjem trajne promene u nervnom sistemu. Tri manifestacije (nivoa) pamenja: Reprodukcija – seanje Rekognacija – prepoznavanje Ušteda pri ponovnom uenju • • •

Kratkorono pamenje – javlja se neposredno posle utiska (neposredno pamenje) i traje kratko (10-20sec). Dugoro enje zavisi od: pažnje uenika, trajanje ili ponavljanje utiska, osmišljavanja utiska (dobro

Kvalitativne promene u pamenju Seanje je više rekonstrukcija nego reprodukcija. Najbolje se pamte: Osnovna šema Istaknuti detalji • •

•

Racionalizacija pamenja = osmišljavanje sadržaja

•

Asimilacija kod pamenja – osmišljavanje na osnovu starog iskustva

Bartletov ogled: Predstave oficira su se vremenom menjale u pravcu tipinih shvatanja o oficirima.

Bartlet

Psihologija pamenja i problemi svedoenja Problem svedoenja je nije u opažanju, ve u pamenju !   Sugestivna pitanja: Brzina smrskanih automobila ? Stres i strah otežavaju pamenje Pogrešna identifikacija: Siledžija je lice sa TV-a u trenutku silovanja.

• • •

Zaboravljanje Zaboravljanje je slabljenje i nestajanje nauenog.

Zaboravljanje je vremenom sve sporije ! (Naueno pre mesec dana se nee sutra zaboraviti.)

Zaboravljanje razliitih vrsta gradiva je razliito: Smisaono gradivo se sporije zaboravlja !

Kriva zaboravljanja:

Uzroci zaboravljanja • •

Spontano zaboravljanje – ne ponavljanje tj. ne upotrebljavanje Aktivno zaboravljanje – interferencija gradiva (meusobno sukobljavanje gradiva) 1. Proaktivna inhibicija - ranije naueno ometa sadašnje uenje ! 2. Retroaktivna inhibicija - sadašnje uenje ometa pamenje ranije nauenog ! Uzroci retroaktivne inhibicije (aktivnog zaboravljanja): Slinija gradiva se meusobno više ometaju (mešaju, brkaju). Vremenski razmak izmeu dva uenja smanjuje ometanje   Razgraniavanje gradiva – uoavanje razlika smanjuje ometanje Organizovanost u smisaone celine smanjuje ometanje • • • •

o --- # # --- o

Pretpostavke o veitosti pamenja: Hipermnezija – živa seanja (odmotavanje) u situacijama opasnim po život   Hipnotika hipermnezija – seanja pod hipnozom   Elektrina draženja kore velikog mozga – vraanje „zaboravljenog“ Potiskivanje – mehanizam odbrane od negativnih seanja tj. selektivna amnezija

• • • •

Zakljuak:

Nema zaboravljanja, postoji trajna nesposobnost reprodukcije !

PSIHOLOŠKI USLOVI USPEŠNOG U ENJA – SPOSOBNOST UENJA

Sposobnost uenja = inteligencija (pretežno memorisanje ili pretežno shvatanje ?)   va sa memorisanjem, ve   sa razumevanjem i shvatanjem odnosa !  Inteligencija se ne izjedna a

Motivacija za uenje Jerks – Dodsonov zakon: Jerks, Dodson 1908. Motivacija poboljšava uenje samo do odreene optimalne take, nakon toga motivacija slabi uenje. Uticaj motivacije na uenje: • •

Motivacija poveava pažnju – psihiku budnost Motivisan uenik vrši dublju obradu informacija (gradiva)

Vrste motivacije za uenje: •

•

Unutrašnja motivacija – motivi potiu iz sadržaja gradiva koje se ui Radoznalost, kvazipotreba („ima da ga rešim...“), kognitivni nesklad (protivrenost ranijim saznanjima),... Spoljašnja motivacija – motivi ne potiu iz sadržaja gradiva koje se ui Ekonomski motiv, obzir prema roditeljima, sujeta, nagrade, kazne, takmienje,...

Namera da se ui (namera = odluka) Namera omoguuje uspešno uenje. (Potreban, ali ne i dovoljan uslov ! (osim za nenamerno uenje)) • •

Namerno uenje – postoji namera memorisanja Nenemarno uenje – ne postoji namera memorisanja, ve se vrši duboka prerada informacija !

Stepen aspiracije tj. ambicija (težnja) odreuje krajnji domet uenja ! Fiziki i fiziološki uslovi u enja

Fiziki uslovi: klimatski uslovi, meteorološki uslovi, buka, zadimljena prostorija, radni prostor,... Fiziološki uslovi (organski uslovi) : bolest, umor, glad,...

Radne navike

Radna navika podrazumeva plan rada ! Zlatno pravilo sticanja radnih navika: Ne odlaži izvršenje obaveza ! (što možeš danas ne ostavljaj za sutra.) Metode (ili tehnike) uspešnog u enja

  Osmišljavanje  opšte ideje i principi se najbrže ue i najduže pamte.  Dobro uiti = misliti o onome što se ui  Opšti pregled gradiva – uvid u celinu  Sam sebi postavi pitanja o nauenom Uenje po delovima i uenje celine  Kombinovano – prvo uvid u celinu, pa podela na delove Vremenski rasporeeno uenje  Kod neosmišljenog gradiva - trajnost je vea  Nije dobro kod osmišljenog gradiva i kod rešavanja problema Aktivno uenje – uenje sopstvenom aktivnošu objašnjavanje drugima    preslišavanje Preslišavanje – aktivan napor da se setimo nauenog  Korisno kod doslovnog pamenja – bubanje  Preslišavanje može biti: glasno i doslovno, svojim reima, u sebi, pismeno.  Preslišavanje ne treba redom, ve po važnosti Preslišavati se treba: što ranije, samostalno, posle svake manje celine, na kraju celog gradiva.  Pregled proitanog gradiva – vrši se itanjem (za razliku od preslišavanja)  Važe isti principi kao i za preslišavanje   Ponavljanje  Vrši se obnavljanje nauenog (pre zaboravljanja, pa sve ree)   Podvlaenje – samo glavne ideje i važni detalji  Ne pri prvom itanju Pravljenje zabeleški Izvod (u obliku skice) – u izvodu samo najvažnije, istie se struktura gradiva (nainom štampe,  uvlaenjem teksta, numerisanjem celina,...), izvod omoguuje brzo i efikasno ponavljanje gradiva Rezime (u obliku neprekidnog teksta) – skraeni sadržaj bitnih stvari 

•

•

•

•

•

•

•

•

•

Organizacija procesa u enja

1. Prethodni pregled  – uvid u celinu gradiva 2. Prvo itanje i Podela gradiva u manje celine 3. Obeležavanje znaajnih mesta 4. Drugo itanje sa pitanjima koje uenik postavlja sam sebi 5. Kratak pregled celina prilikom itanja 6. Završni pregled gradiva – preslišavanjem i itanjem (7) 7. Podvlaenje (6) 8. Izvod ili rezime 9. Prvo ponavljanje – nekoliko dana posle 10. Sledea ponavljanja nakon dužih intervala

MIŠLJENJE Mišljenje je shvatanje odnosa izme u dva elementa !

Dva osnovna oblika mišljenja:

Spirman

1. Shvatanje odnosa izmeu dva elementa 2. Na osnovu jednog elementa i odnosa se dolazi do drugog elementa (matrica kao test inteligencije) Majerov ogled: Tri letve, dve kocke – priklještiti izmeu poda i plafona.

Majer

Direkcija – model traganja za rešenjem, tj. nain pristupa problemu

Sugestija usmerava izbor direkcije. Skrivena direkcija – formulacija zadatka skriva pravu direkciju (4 trougla od 6 šibica) Opis misaonog toka: 1. Uoavanje (shvatanje) problema 2. Stvaranje direkcije 3. Javljanje hipoteze 4. Provera hipoteze Stvaralako mišljenje – stvaralaštvo Najstroži kriterijum: Blaži kriterijum:

(umetnika dela, nauna otkria, tehniki pronalasci)

Stvaranje originalnog dela prvi put u istoriji. Stvaranje originalnog dela bez obzira na prethodna slina dela.

Faze stvaralakog mišljenja: 1. Priprema – preparacija 2. Inkubacija 3. Inspiracija 4. Provera – verifikacija

(sticanje neophodnih znanja, eksperimentisanje, prvi pokušaji,...) (stvaralac ne radi ništa – nesvesno mišljenje) (iznenadno, spontano javljanje ideje)

Vrste mišljenja: 1. Imaginativno – divergentno (stvaralako) (mašta i što više rešenja)  stvara se objektivna tvorevina (pesme, slike, muzika,...)  ne stvara se objektivna tvorevina (maštanje, fantaziranje, snovi,...) 2. Realistiko – konvergentno (logiko)

(realnost, istina i jedinstveno rešenje)

Razvoj mišljenja Pijažeov opis intelektualnog razvoja:

Žan Pijaže

1. Stadijum senzomotorne inteligencije (0 – 2 god.) Ponašanje je reakcija na draži. 2. Preoperacioni stadijum (2 – 7 god.) Simboliki procesi – predstavljanje odsutnih objekata i razvoj jezika. 3. Stadijum konkretnih operacija (7 – 11 god.) Logike operacije vezane za konkretne objekte i situacije. 4. Stadijum formalnih (zamišljenih) operacija (11 - >) Adolescent – ponaša se kao odrastao ovek. Intelektualne sposobnosti

Inteligencija: - sposobnost prilagoavanja novim situacijama korišenjem starog iskustva ! (rešavanje novih situacija shvatanjem bitnih odnosa u datoj situaciji – mišljenjem !) Merenje sposobnosti (inteligencije)

Bine-Simonov umni kolinik je kolinik izmeu umnog i kalendarskog uzrasta (x100) !

Bine – Simon 1905.

Umni uzrast: umna godina se prezentuje pomou 6 zadataka za odreeni kalendarski uzrast. Spirmanova teorija dva faktora inteligencije: 1. G faktor – opšti faktor 2. S faktor – specifini faktor

(shvatanje odnosa (mišljenje) i apstraktno mišljenje) (pamenje, mehanika sposobnost, muzika sposobnost,...)

Terstonova teorija faktora inteligencije: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Spirman

Terston

W faktor – Word faktor (reitost) V faktor – Verbalni faktor (razumevanje verbalnog zadržaja) N faktor – Numeriki faktor (sposobnost manipulisanja numerikim podacima) S faktor – Space prostorni faktor (orjentacija u prostoru) M faktor – Memorijski faktor (pamenje) P faktor – Perceptivni faktor (opažanje) R faktor – Rezon faktor (shvatanje odnosa, principi, zakonitosti,...)

Gilfordova struktura intelekta: Više od 50 faktora klasifikovanih prema psihikim operacijama:

Gilford

Individualne razlike Umni kolinik

  Prosena inteligencija Normala inteligencija Umno zaostale osobe  Debili  Imbecili  Idioti Talentovane osobe

• • •

•

90 – 110 70 – 130 ispod 70 50 – 70 20 – 50 0 – 20 iznad 130 (do 200)

Inteligencija je potreban ali ne i dovoljan uslov velikih dostignua. EMOCIJE

Unutrašnji doživljaj spoljašnje realnosti ! Emocije se sastoje od tri pojave (promene): 1. Fiziološke promene (puls, pritisak, disanje,adrenalin,...) 2. Promene ponašanja (mimika, pokreti, gestovi, drhtanje,...) 3. Unutrašnji doživljaj emocije – subjektivni doživljaj Oseanje – stanje prijatnosti ili neprijatnosti Emocija – doživljaji: radost, tuga, strah,... Afekat – nagla, jaka emocija sa burnim tokom: strah, bes, velika radost,... Raspoloženje – manje intezivno dugotrajno emocionalno stanje Sentiment – trajna struktura u nervnom sistemu: mržnja, ljubav,... (pod odreenim uslovima javlja se oseanje) Shvatanje emocija Klasino shvatanje: Džems-Langeova teorija: Kognitivna teorija (Šahter: injekcija adrenalina) :

opažaj > emocija > telesne promene opažaj > telesne promene > emocija Nema emocije bez saznajne komponente !

 

Složene (mešane) emocije: strahopoštovanje, prekor, sažaljenje, kajanje, divljenje,... Razvoj emocija kod dece Razvoj emocija zavisi od:   naslea (Albert se plaši buke) uenja (Albert se plaši belog miša) iskustva (Albert se plaši bele boje) •

Votson-Rajnerov eksperiment 1920.

• •

Razvoj emocija kod dece je hronološki uvek isti: uzbuenje, nezadovoljstvo, zadovoljstvo,strah, ljubav... Deije emocije su intezivne i kratkotrajne. Razvoj emocija kod adolescenata Adolescencija – period najveih i najbržih promena oveka (10. – 20.god) i graenje linog identiteta. Rani adolescent (10-15.) je prema roditeljima i školi buntovnik , a prema društvu konformista  (zastupa stavove).

Moralna ose anja

Moralna radnja se ne vrši iz oseanja, ve iz dužnosti (poštovanje moralnih principa)! Etika brige:

Kant

(Etika – nauka o moralu, etiki=moralno)

Prosocijalno ponašanje – dela korisna drugima   Altruistiko ponašanje – dela korisna drugima bez oekivanja koristi za sebe

• •

Empatija (saoseanje, pomaganje drugima u nevolji) je uroena i potie iz roditeljskog instinkta. Tri stadijuma moralnog ponašanja (razvoj morala):

Mek Dugal XX

Kolberg XX

1. Dete se bori za nagrade, izbegava kazne, 2. ovek se bori za socijalno odobravanje, izbegava socijalnu osudu 3. ovek poštuje tako izgraene moralne principe bez obzira na kazne, nagrade, socijalno odobravanje ili osudu ! Estetska oseanja – opažanje lepote dela, a ne sadržaja. Umetnika lepota – lepo prikazivanje lepih ili ružnih stvari (estetski lepa slika ružne žene i ružna slika lepe žene) Meulina naklonost (i nenaklonost)

Naklonost je pozitivan odnos prema nekoj osobi i ima tri komponente: 1. Kognitivni deo – saznanje  o pozitivnim osobinama te osobe 2. Konativni deo – pozitivni voljni postupci  prema toj osobi 3. Emocionalni deo – pozitivna ose a  nja  prema toj osobi Faktori naklonosti: 1. Slinost 2. Temperament - crte linosti 3. Njena ocena o nama 4. Ostvarenje namera i ciljeva prema njoj Ljubav

Ljubav je viši stadijum naklonosti kao: Trenutno emocionalno stanje (kao intezivno lepo oseanje) Trajno emocionalno stanje (kao sentiment – pod odreenim uslovima javlja se oseanje) • •

Vrste ljubavi:   Roditeljska   Prijateljska   Romantina (prema osobi suprotnog pola uz seksualnu želju) • • •

Znaaj emocija za mentalno zdravlje Svaka organska bolest ima psihološko poreklo !

Trauma

Trauma je preplavljenost snažnim dražima  koje izaziva neprijatno psihiko stanje ! Posttraumatski poremeaj: 1. Stresni posttraumatski poremeaj – situacije sline preživljenoj traumi izazivaju stres. 2. Opšta posttraumatska otupljenost – gubitak interesovanja za dešavanja, otuenost, nesposobnost,... Stres

Stres je reakcija organizma na zahtev za novim prilago avanjem. (Inteligencija je sposobnost prevazilaženja stresa) Seli • •

Stresor – stresna situacija koja zahteva novo prilagoavanje Stres – reakcija na stresnu situaciju

Stresor može biti:   Fizike prirode – povrede, bolest, hladnoa,... Psihološke prirode – snažne emocije (i pozitivne i negativne), preteran rad, buka,... • •

Adaptacioni sindrom Adaptacioni sindrom - odbrambeni procesi organizma izazvani stresorima, odvija se u tri faze: 1. Uzbuna, alarm izazvan stresorom 2. Otpor stresoru 3. Slom, ako otpor ne potisne dejstvo stresora Psihosomatske posledice stresa: pritisak, šeer, ir, infarkt,... Anksioznost

Anksioznost je strepnja, unutrašnji strah, „neopravdan“ strah (izazvan uslovnom draži). Vrste straha: Realan strah Neurotski strah (iracionalan, preteran strah) Anksioznost (strah koji nema izvor u spoljašnjoj situaciji – unutrašnji strah) • • •

Vrste anksioznosti: Slobodno lebdea anksioznost – plašljivo išekivanje karakteristino za anksiozne linosti Fobije – anksioznost vezana za spoljašnji objekat (posledica emocionalnog uslovljavanja)   Panini anksiozni napad – iznenadni snažan napad straha bez spoljašnjih razloga Telesna anksioznost – hronini, dugotrajni simptomi (smetnje, teškoe,...)

• • • •

Psihosomatska oboljenja – oboljenja izazvana psihikim uzrocima, poremeaji !

MOTIV

(MOTIV = STEENA POTREBA, Instikt – uroena potreba)

Motiv – steena potreba koja pokree aktivnost. (Uži pojmovi: potreba, nagon, želja, težnja, namera). Potreba je nedostatak. Organska (fiziološka) potreba – fiziki nedostatak u organizmu. Psihološka potreba – psihološki nedostatak. • •

Nagon je svesno doživljena potreba (glad, že, seks). Želja je potreba sa jasnom predstavom cilja koji zadovoljava potrebu. Težnja  je potreba sa neodreenim ciljom zadovoljenja. Neodreeni motiv. Namera je odluka. Podrazumeva postojanje motiva, prihvatanje motiva, postavljen cilj. •

Homeostazni (fiziološki) motivi

- NIŽI MOTIVI

Uroeni motivi koji poivaju na organskim (fiziološkim) potrebama (glad, že, seks, kiseonik, san, pražnjenja,...) Organski nedostaci Organski viškovi • •

Homeostaza je telesna ravnoteža izmeu potrebnog i postojeeg (voda u organizmu). Karakteristike homeostaznih motiva (Motivacioni homeostazni ciklus): 1. Neprijatno draženje, napetost (že) 2. Pokretanje aktivnosti (tražimo vodu) 3. Vraanje u ravnotežu, eliminisanje napetosti (pijemo vodu) 4. Prijatna draž kao posledica otklanjanja neprijatne draži Seksualni motiv Organski (fiziološki) motiv povezan sa emocijom ljubavi. Evolucija seksualnog nagona: 1. Nagon produženja vrste 2. Nagon kontrolisan hormonima 3. Nagon kontrolisan seksualnim dražima (vizuelne, taktilne (neposrednim kontaktom), slušne) Roditeljski motiv Materinski motiv jai od gladi i žei. Roditeljski motiv razvija snažno oseanje ljubavi, nežnosti i brige. •

Nehomeostazni (emocioni) motivi

- VIŠI MOTIVI

Emocije sa motivacionim karakterom, aktivnost, ulna stimulacija, radoznalost,... Karakteristike nehomeostaznih motiva: 1. Nema doživljaja neprijatnosti, 2. Pokretanje aktivnosti u cilju nove stimulacije (poveanje draženja), 3. Prijatnost nije posledica otklanjanja neprijatnosti

Motivi intelektualnog rada (uenja) • •

Unutrašnji motivi – proistiu iz sadržaja uenja Spoljašnji motivi – ekonomski, uspeh, isticanje,... (ne proistiu iz sadržaja uenja)

Prijatnost kao pokrata aktivnosti – HEDONISTIKA motivacija Osnovni motiv ovekove delatnosti je sopstvena korist (utilitarizam) i zadovoljstvo (hedonizam) !

Frojd

Lini motivi Motivi koji poveavaju vrednost sopstvenog JA.   Poveanje sopstvene vrednosti u sopstvenim oima – samopotvrivanje, afirmacija, lini razvoj,...   Poveanje sopstvene vrednosti u oima drugih – poštovanje, ugled, bolji, slavan, mo nad drugima. • •

Motiv postignua Težnja da se postigne nešto „vredno“. To je lini motiv koji ima društveni znaaj. Društveni motiv Motivi koji zahtevaju veze sa drugim ljudima. • •

Pozitivni – saradnja, pomo, upoznavanje, zbližavanje,... Negativni – agresivnost, sebinost, neprijateljstvo,...

Agresivnost Težnja za nanošenjem štete, povrede ili uništenjem. Agresivnost je uroena.

Lorenc

Agresivnost kao: samostalni motiv (napad) reakcija na frustraciju (odbrana) • •

Sticanje motiva i funkcionalna autonomija motiva Sociolizacija motiva – promena naina zadovoljenja motiva pod uticajem društva. Funkcionalno autonoman motiv – motiv kao sredstvo za postizanje cilja postaje cilj sam za sebe (baba se šminka, mornar plovi, ovek nee u penziju). Hijerarhija motiva (po znaaju) 1. 2. 3. 4. 5.

Maslov

Fiziološke potrebe Potrebe za sigurnošu Potreba za ljubavlju Potreba da nas cene (i da se samocenimo) Potreba za samoostvarenjem (razvijanje sopstvenih potencijala – ovek mora da bude ono što može !).

Više potrebe se javljaju kada su niže potrebe zadovoljene !

STAVOVI, INTERESOVANJA, VREDNOSTI STAVOVI

Stav – izrazito pozitivan ili negativan odnos prema neemu. Stav može biti lini ili društveni (socijalni). Tri karakteristike stavova: 1. Direktivni (za i protiv) i dinamiki (podstiu dejstvo) karakter 2. Stav integriše kognitivnu (saznajnu), emocionalnu i konativnu (voljnu) mentalnu funkciju 3. Stav je steena dispozicija (trajna pretpostavka) formirana na osnovu iskustva Faktori koji utiu na formiranje stavova: 1. Grupa kojoj pojedinac pripada 2. Osobine linosti i njeni motivi (potrebe) 3. Informisanost Održavanje stavova zavisi od funkcionalnog karaktera stava (stavom ostvarujemo neki cilj). Menjanje stavova zavisi od stalnosti faktora formiranja stavova. Delovanje stavova: pozitivno delovanje na aktivnosti koje su u skladu sa sopstvenim stavovima i obrnuto. Konformizam – zastupanje stavova grupe kojoj pripadamo.   Praktino konformiranje –stav grupe razliit od linog stava Potpuno konformiranje – stav grupe se poklapa sa linim stavom • •

Predrasude – stavovi koji nisu zasnovani na injenicama. Pozitivne predrasude Negativne predrasude (etnike, rasne, verske predrasude,...) • •

Borba protiv predrasuda: zakon protiv ispoljavanja predrasuda informisanje o neopravdanosti predrasuda   sistematsko vaspitanje protiv predrasuda • • •

Interesovanja – spremnost za bavljenje aktivnostima i zadovoljstvo u tome

(zainteresovan = spreman)

Strast – veoma intenzivna interesovanja (koja zaokupljaju) Hobi – neprofesionalna interesovanja u slobodno vreme Vrednosti – posebno važan, pozitivan i trajan odnos prema neemu (obuhvata više stavova). • •

Personalne vrednosti – važne za pojedinca Socijalne (društvene) vrednosti – važne za društvo

Formiranje interesovanja i vrednosti: Vrši se kroz razvoj od deteta, preko adolescenta, do zrele linosti sa izgraenim interesovanjima i vrednostima.

Propaganda – saopštenje kojima se nastoji izmena tuih stavova.

Dva principa uspešne propagande:   Privui pažnju na propagandnu poruku Izazvati motivisanost za prihvatanje propagandne poruke (propagandni objekat se povezuje sa nekim dopadljivim motivom) • •

Glasine – namerno konstruisane netane tvrdnje koje se lako i brzo šire (mogu biti i spontane)

Namerne glasine su važno oružje psihološkog rata.(Izazivaju psihološku slabost, nezadovoljstvo, nepoverenje,.) Javno mnjenje  – stavovi stanovništva o društvenim pitanjima. (Formira se masmedijima !) FRUSTRACIJE I KONFLIKTI

Nemogunost zadovoljavanja svojih motiva (potreba). Frustracija

– sukob motiva i prepreke. Motiv se (ak ni dugotrajnim naporom) ne može zadovoljiti zbog spoljašnje prepreke !

Konflikt

 – sukob dva motiva. Motiv se ne može zadovoljiti jer se jedan motiv suprotstavlja drugom !

Izvori frustracija: 1. Fizika prepreka 2. Socijalne, društvene prepreke (drugi ljudi) 3. Sopstvena prepreka (nesposobnost, kukaviluk, nedostatak samopouzdanja...) Vrste konflikata: 1. Konflikt dvostrukog privlaenja Odabrati jedan od dva privlaana cilja, od dva dobra izabrati jedno ! Neminovna neprijatnost: mora se odbaciti jedan privlaan cilj. 2. Konflikt dvostrukog odbijanja Odabrati jednu od dve neprijatne stvari, od dva zla izabrati manje ! Upražnjava se i „tree“ rešenje: bežanje iz situacije i napuštanje oba zadatka. 3. Konflikt privlaenja i odbijanja – ambivalentnost Postoji i privlaenje i odbijanje prema istom motivu ! Reakcije na frustracije i konflikte: 1. Poveanje pozitivnih napora – realistika reagovanja     

Poveanje napora Promena pristupa (direkcije) Promena cilja Agresivno ponašanje - kao posledica dugotrajne i uporne frustracije (može doi do premeštanja agresije na drugi cilj !)

2. Odbrambeni mehanizam – manje realistika reagovanja ovekovo JA se brani od spoljašnjih opasnosti i od sopstvenih želja.

Nesvesna reakcija na frustracije i konflikte u cilju obezbeivanja samopoštovanja ili poštovanja. 

Racionalizacija – odbrana novim nainom ponašanja u koje veruje i opravdava Vrste racionalizacije:  Kiselo grože (umanjiti znaaj (vrednom) nedostižnom cilju)  Sladak limun (uveati znaaj (nevažnom) lako dostižnom cilju)



Identifikacija – lini neuspeh se ublažuje identifikovanjem sa drugom osobom ili grupom (danas niko nije položio ispit !)



Projekcija – lažno pripisivanje sopstvenih želja (nemam uspeha kod devojaka, pa uobražavam da me devojke progone)



Potiskivanje – odbrana od nedozvoljenih želja koje nisu u skladu sa vlastitim sistemom vrednosti.



Reakciona formacija – potiskivanje + suprotno ponašanje (ulizivanje, šlihtanje)



Regresija – ponašanje karakteristino za raniji uzrast



Sublimacija – negativna energija usmerena na socijalno prihvatljive aktivnosti (agresivni sportsta)



Negiranje ili odricanje – psihika odbrana odbacivanja, nepriznavanja opasnosti(beg od realnosti)

LINOST

Linost – celokupnost ponašanja  neke osobe, tj. sistem osobina koji odre uje nain ponašanja. Osobine linosti – personalne dispozicije (trajne pretpostavke) u nainu ponašanja. Linost je sistem dispozicija ponašanja koji odre uje ponašanje. (???!!!???)

Problemi koje prouava psihologija linosti: 1. Struktura linosti (sastav i meusobne veze osobina) 2. Dinamika linosti (pokreta aktivnosti = motiv (potrebe)) 3. Razvoj linosti (naslee, aktivnost, sredina)

STRUKTURA LI NOSTI

Linost je sistem opštih trajnih osobina – crte linosti Postoje tri vrste crta linosti: 1. Crte temperamenta – oznaavaju nain delovanja pojedinca. Kako ? 2. Crte karaktera – oznaavaju razloge delovanja pojedinca. Zašto ? 3. Crte sposobnosti – oznaavaju umešnost delovanja pojedinca. Koliko dobro ? (inteligencija) Linost je potpuno odreena temperamentom, karakterom i inteligencijom ! Temperament

Temperament je nain emocionalnog reagovanja na draži i situacije. Vrste temperamenta – Hipokratova klasifikacija: 1. 2. 3. 4.

Kolerik – koleriki temperament Sangvinik – sangviniki temperament Melanholik – melanholiki temperament Flegmatik – flegmatiki temperament

(brz i jak) (brz, a slab) (spor, a jak) (spor i slab)

Temperament je veim delom nasleen. Karakter

Karakter je moralna strana linosti iskazana voljnim (konativnim) osobinama. Vrste karakternih crta: 1. 2. 3. 4.

Opšte karakterne crte – odlunost, upornost, hrabrost,... Socijalne karakterne crte – tolerancija, humanost,... Radne karakterne crte – marljivost, odgovornost,... Sopstvene karakterne crte – skromnost, samokritinost,...

Karakter se veim delom stie iskustvom. Sposobnosti

Sposobnost je obdarenost u raznim oblastima delovanja. Opšta sposobnost (za snalaženje u novim situacijama) je inteligencija. Telesne osobine kao faktori linosti Telesne osobine ne utiu na psihike osobine, ali svest o sopstvenom izgledu i reagovanje drugih utie. Svest o sebi ovek je nerealan u ocenama vlastitih osobina.

Identitet je naša svest da smo u razliitim situacijama ista linost.

Svest o sebi – identitet zavisi od ocene drugih o nama.

Psihološki profil – psihološki tip

Psihološki profil je nain prikazivanja li nosti preglednim izlaganjem karakteristinih crta linosti. Do psihološkog profila se dolazi faktorskom analizom: Tipologija i tipovi linosti •

Hipokratova tipologija (kolerik, sangvinik, melanholik, flegmatik)

Hipokrat

•

Jungova tipologija:

Jung

1. Introvertne linosti (okrenute sebi, unutrašnjem svetu) 2. Ekstravertne linosti (okrenute drugima, spoljašnjem svetu) 3. Ambivertne linosti – mešani tip linosti (veina ljudi !) Sindromni tip linosti Sindrom – grupa osobina  koja se kod pojedinca javlja esto i zajedno • •

Sindrom kompulsivnosti – pedantnost, upornost, urednost Sindrom autoritarnosti – potinjavanje, poštovanje, krutost, formalizam, agresivnost

Modalni tip linosti Modalni tip linosti obuhvata eše osobine veeg broja ljudi (nacije, profesije, klase, sloja,...). DINAMIKA LI NOSTI

Dinamoka linosti prouava pokretanje i usmeravanje linosti i njenih aktivnosti. • •

Uroene pokretake snage – instikti Steene pokretake snage – motivi

Podsticaj - objekti i situacije koji aktiviraju pokretake snage (novac,...) Volja i odlu ivanje

Volja – doživljaj sposobnosti  izbora motiva, ciljeva i naina ostvarenja ciljeva. Delatnost je sistem voljnih radnji. Odluka – doživljaj prihvatanja odreenog cilja kao svrhe i samog sebe kao uzroka akcije. Faze procesa odluivanja: 1. 2. 3. 4.

Doživljaj potrebe i teškoe ispunjenja cilja Svest o okolnostima, uslovima Traženje moguih rešenja i ocena prednosti i nedostataka Prihvatanje jednog od moguih rešenja

RAZVOJ LINOSTI

Postepene promene organizma zasnovane na nasle u i iskustvu  (aktivnosti i sredini). • •

Filogenetski razvoj – razvoj vrste Ontogenetski razvoj – razvoj pojedinca

Razvoj uenjem je delotvoran tek nakon sazrevanja naslednih osobina ! Socijalizacija

Socijalizacija – promena ponašanja (uenje) delovanjem socijalnih faktora (kontaktima sa drugim osobama). Socijalizacija omoguava: razvoj linosti   ukljuivanje pojedinca u društvo • •

inioci socijalizacije – faktori koji utiu na tok i rezultate socijalizacije

1. Porodica - ima najvei znaaj u razvoju linosti. Dete je otac  oveka !

Frojd

2. Škola - institucija obrazovanja i vaspitanja (formiranje stavova, normi, vrednosti, ...) 3. Vršnjaci - drugovanje je važno sredstvo socijalizacije. Ostali inioci socijalizacije: društvene organizacije, masovni mediji,... Izvori socijalizacije •

Kultura – karakteristina shvatanja i norme ponašanja koje se prenose iz generacije u generaciju

•

Društveni sistem – razvijenost i organizacija društva 

Posredni uticaj – porodini odnosi, školski program,...



Neposredni uticaj – poslovni odnosi, klase, slojevi,...

Klase – kategorije društva koje se razlikuju po moi i imovini Gornja klasa  Srednja klasa   Radnika klasa 

Slojevi – postoje unutar klasa i razlikuju se po položaju

Integracija u društvenu zajednicu ovek je izrazito socijalno društvo. Smisao socijalizacije je priprema za društveni život.

Društvena stratifikacija Podela, razvrstavanje stanovništva na delove (strate), na osnovu starosti, obrazovanja, zanimanja, nacionalnosti, klase,... Vezanost za grupe – grupna pripadnost Vrste nacionalne orjentacije (vezanosti, svesti):    

Nacionalistika orjentacija Nacionalna orjentacija Internacionalna orjentacija

- nacista - nacionalista - internacionalista

– volim svoje, mrzim druge – volim svoje, ne mrzim druge – volim i svoje i druge podjednako

Uticaj društva na linost: 

Koncept bazine strukture linosti – za formiranje linosti najvažniji nain podizanja dece



Uenje o socijalnom karakteru:  

individualni karakter linosti – osobine po kojima se ljudi razlikuju socijalni karakter linosti – zajednike osobine lanova nekog društva

Lini i socijalni identitet Identitet – svest da smo u razliitim situacijama ista linost   Fiziko JA – svest o fizi kom izgledu Psihološko JA – svest o psihikim osobinama (crte linosti i stavovi) Idealno JA – željene osobine

• • •

Zrela linost

Krajnji stepen razvoja linosti – zrela linost. Faktori zrelosti: Razvijenost psihikih funkcija Unutrašnja integrisanost linosti – povezanost i usklaenost nasleenih i steenih osobina Integrisanost u društvo • • •

definišu tri vrste zrelosti: • • •

Intelektualna zrelost Emocionalna zrelost Socijalna zrelost

kroz pokazatelje zrelosti: • • •

Odnos prema stvarnosti – zainteresovanost, objektivnost, odsustvo predrasuda,... Odnos prema sebi – prihvatanje sebe, težnja za razvojem, samokontrola,... Odnos prema drugima – poštovanje drugih, moralni odnosi, norme ponašanja,...

Relativna zrelost – objektivnost u odnosu na stvarnost, realistinost prema sebi, osetljivost za druge.

From

TEORIJE LINOSTI

Razmatra probleme strukture, dinamike i razvoja linosti. Vrste teorija linosti:   Psihodinamika teorija – linost je dinamiki, aktivan sistem   Bihevioristika teorija – linost se manifestuje kroz ponašanje koje se razvija uenjem Teorija crta – linost se manifestuje kroz crte linosti Socijalna teorija linosti – posmatraju razvoj linosti pod uticajem društva   Humanistika teorija – shvatanje oveka kao složenom, pozitivno orjentisanom biu

• • • • •

Teorije koje naglašavaju biološke osnove li nosti Frojdova psihoanaliti ka teorija li nosti

Frojd

Psihiki život ine dve komponente (ledeni breg):   Svesna (manja „vidljiva“ komponenta) Nesvesna (vea „nevidljiva“ komponenta) • •

Dinamika linosti se iskazuje kroz pokretake snage: • •

Instikt života – cilj je održanje jedinke i vrste (energija održanja – libido, posledica seksualnog nagona) Instikt smrti – razaraki, destruktivni nagon umrtvljavanja, vraanja u stanje mirovanja

Struktura linosti: •

ID (ono)

– Instikti koji teže zadovoljenju ciljeva odmah i po svaku cenu. Ogranieni su uslovima i okolnostima.

•

EGO (ja)

– Nastoji da zadovolji zahteve IDa u skladu sa ogranienjima SUPER EGA

•

SUPER EGO (nad ja)

– usvojene moralne i društvene norme kao regulatori ponašanja. Spreava izvršenje zahteva ID-a.

Uravnotežena linost podrazumeva sklad ida, ega i superega ! Sukob ida, ega i superega dovodi do poremeenog ponašanja linosti ! Razvoj linosti: Za formiranje linosti najvažnije rano detinjstvo (do 5. godine): Dete je otac  oveka !  Bihevioristiko shvatanje li nosti

Bihevioristika teorija je situaciona teorija koja naglašava zavisnost ponašanja od situacije. Problem razvoja linosti se razmatra kroz problem uenja. Miler-Dolardova teorija linosti Uenjem se uz odreenu S draž (stimulans), vezuje odreeni R odgovor (reakcija). Stabilne veze izmeu S draži i R odgovora dovode do trajnih naina ponašanja – navike. Linost se opisuje navikama.

Miler, Dolard

Skinerova teorija linosti

Skiner

Uzrok sticanja ponašanja je instrumentalno uenje. Ako sluajni oblik ponašanja dovede do korisnog efekta, on je zadržan – nauen. Ako sluajni oblik ponašanja dovede do štetnog efekta, on se ne ponavlja – nije nauen. Teorije li nosti koje isti u posebnost i izuzetnost oveka Olportova teorija crta – personalisti ka teorija •

Olport

Dinamika linosti:

Olport tvrdi da Frojdova teorija ne važi za ponašanje normalnog oveka ! Nastanak funkcionalne autonomije motiva je u suprotnosti sa ID-om kao skupom nekoliko bioloških instikata. •

Struktura linosti:

Linost je organizacija trajnih opštih osobina – crta linosti. Olpart tvrdi da su crte linosti individualne za svakog pojedinca ! (personalistika teorija) Fromova socijalna teorija li nosti

From

ovek ima životinjske i ljudske osobine i potrebe.

Ljudska potreba – potreba za stvaranjem (ovek nije samo stvor prirode, ve i kreator) Ponašanje ljudi je kompromis izme u suštinskih ljudskih težnji i zahteva društva  ! Otuenost od ljudske prirode je posledica uticaja društva. Vrednost oveka nije u ljudskim kvalitetima, ve u njegovoj prodajnoj ceni (koliko poseduje i koliko može da zaradi). Humanistike teorije li nosti

Teorije kod kojih je naglašena samoaktualizacija (samoostvarenje). ovek nastoji da ostvari sve mogunosti koje poseduje kao ljudsko bie (misli i stvara).

Maslovljeva teorija li nosti ovek nema ravih svojstava !

Rava svojstva nastaju u ravim uslovima (onemoguuju ispunjenje pozitivnih potreba). Maslovljeve grupe potreba (hijerarhija motiva): 1. 2. 3. 4. 5.

Fiziološke potrebe Potreba za sigurnošu i redom Potreba za pripadnošu i ljubavi Potreba za samopoštovanjem i poštovanjem od strane drugih Potreba za samoaktualizacijom (samoostvarenjeam – iskorišenje sopstvenih mogunosti)

Maslov

PROMENE I POREME AJI DUŠEVNOG ŽIVOTA I PONAŠANJA Izmenjena stanja svesti

Budno stanje svesti – postoji trajni tok svesti, koji podrazumeva neprekidnu aktivnost moždane kore. Izmenjeno stanje svesti – spavanje, hipnoza, meditacija,... Spavanje i san Dva stanja svesti u toku spavanja (na osnovu elektrinih talasa u moždanoj kori): •

•

REM faza (Rapid Eye Movement)  – elektro talasi i aktivnost kore slini budnom stanju, postoje snovi. NREM faza  – elektro talasi i aktivnost kore razliiti od budnog stanja, nema snova.

Frojdovo tumaenje snova: 1. Snovi predstavljaju ispunjenje želja (koje namee ID) 2. Snovi uvaju spavanje (otkriveni sanjamo sneg) Hipnoza Hipnoza je ekstremni vid sugestije – promena mišljenja pod dejstvom tueg saopštenja. Hipnotiko stanje je stanje slino snu u kome hipnotisana osoba potpada pod puni uticaj hipnotizera. Droga i dejstvo droge

Droga je hemijsko sredstvo koje utie na fiziološke i psihike procese. (Svi lekovi su droge, ali sve droge nisu lekovi) Psihoaktivna droga – droga koja dejstvom na nervni sistem, utie na psihike procese. Vrste droga: •

Stimulativne droge – stimulatori: kafa, aj, nikotin, red bul, guarana,...

•

Depresantne droge – droge za smirenje (smanjuju uznemirenost i bol):  

•

Analgetici: aspirin, analgin,... Opijati (narkotici): opijum(mak), morfijum(mak), heroin(mak), alkohol, marihuana, hašiš,...

Halucinogene droge – izazivaju halucinacije (psihodeline droge): LSD, meskalin,...

Narkomanija – bolest psihike i fizike zavisnosti od uzimanja droge.

Parapsihološke pojave Parapsihologija – nepriznata nenauna psihologija Vrste parapsiholoških pojava: 1. Pojave ekstrasenzorne percepcije (ESP) – opažanje bez korišenja ula.  Telepatija – prenošenje misli  Vidovitost – opažanje na daljinu   Proroanstvo – predvianje budunosti 2. Psihokinezike pojave – uticaj misli na fizike aktivnosti (pomeranje predmeta mislima,...) POREMEAJI PONAŠANJA

Prilagoeno ponašanje – usklaenost vlastitih i razvojnih potreba sa zahtevima sredine Vrste neusklaenog ponašanja: •

•

Agresivnost i anksioznost 

Agresivnost – posledica neuspeha zadovoljenja odreenih motiva. (Reakcija na trenutni neuspeh.)



Anksioznost – kada neuspeh dovede do nesigurnosti. (Reakcija na trajni neuspeh.)

Alijencija i anomija  

•

Alijencija (otuenje) – gubitak volje za životom (za stvaranjem, razvijanjem,...), usamljenost,... Anomija (ravnodušnost) – viši stepen alijencije: gubi se i interesovanje za društvena zbivanja

Delikvencija – kršenje društvenih normi za koje su propisane zakonske kazne (krae, provale, nasilje,...) Delikventi – Omladina, poinioci delikata (iz siromašnih sredina ili emocionalno nezrele osobe) Uzroci delikvencije:  Socijalni uzroci - siromaštvo  Psihološki uzroci – emocionalna nezrelost, smanjena inteligencija, protest,...

  Alkoholizam

•

Alkohol – najrasprostranjenija psihoaktivna depresantna droga ! Alkoholizam – kontinuirano uzimanje veih koliina alkohola. Uzroci alkoholizma: socijalni i psihološki. •

Narkomanija – psihika ili fizika zavisnost od droge (ne samo od narkotika – opijata)

POREMEAJI DUŠEVNOG ŽIVOTA

Normalno i nenormalno ponašanje Dva kriterijuma za definisanje normalnosti tj. nenormalnosti: •

Nenormalno – odstupanje od ponašanja veine

•

Nenormalno – odsustvo odreenih „normalnih“ osobina:

Emocionalna stabilnost  Razvijenost inteligencije   Realistinost u oceni sebe i drugih  Odsustvo agresivnosti i anksioznosti Volja za životom (odsustvo alijencije i  anemije) 

Psihike teškoe i poreme aji

Poremeaj ponašanja – trajno nenormalno i beskorisno ponašanje (neprilagoenost) Dve vrste mentalnih poremeaja: • •

Lakši duševni poremeaji – neuroze Teži duševni poremeaji (duševne bolesti) – psihoze

Neuroze – blaga neprilagoenost (trenutna, kratkotrajna)

Neuroza – blaži duševni poremeaj u vidu smanjene sposobnosti prilagoavanja situacijama i ljudima. Neuroza se manifestuje kroz:   Nesigurnost Nerealno, neadekvatno ponašanje Nenormalno ponašanje • • •

Vrste neuroza: •

Fobija – neracionalan strah (klaustofobija, agorafobija)

•

Anksiozna neuroza – jak napad neodreenog straha koji esto vodi u depresiju.

•

Opsesivno-kompulsivna neuroza – opsednutost idejom ili nekom aktivnošu

•

•

Histerija – neuroza kod koje se teško psihiko stanje manifestuje trenutnim prividnim fizikim ošteenjima (oduzetost, gubitak sluha, gubitak vida,...) Hipohondrija – preterana briga za sopstvenim zdravljem

Psihoze – teža neprilagoenost (trajna)

Psihoza – teži duševni poremeaj sa prekidom kontakta sa stvarnoš u (iluzije, halucinacije,...) Vrste psihoza: •

•

Organske psihoze – uzrok su organske promene (bolest, povreda, starost,...) Funkcionalne psihoze – beg od stvarnosti kao odbrambeni mehanizam od trajne neprilagoenosti, nerešivog trajnog konflikta ili frustracije,... Vrste funkcionalnih psihoza:    

Šizofrenija (cepanje razuma) – puna nesposobnost ocene realnosti (teški poremeaji kognitivnih f-ja) Paranoja – trajna sumanuta uverenja o vlastitoj veliini (umišljanje progona i pretnji) Afektivni poremeaj (manijakalno depresivna psihoza) – smenjuju se manije i depresije

Uzroci duševnih oboljenja (psihoza): • • •

Nasledne predispozicije Doživljaji iz detinjstva (nesvesni nagoni) Snažan duševni potres (stres, šok)

Psihopatija

Psihopatija je karakterni poremeaj ponašanja pojedinca (psihopate) koji se obino zadovoljava na štetu drugih. (alkoholiar, narkoman, siledžija, sadista, piroman,...) Uzrok psihopatije je naješe loša socijalizacija pojedinca. Spreavanje i leenje psihi kih poremeaja

Spreavanje psihikih poremeaja • • •

Primarna prevencija – spreavanje neželjene pojave, uzroka poremeaja Sekundarna prevencija – ukljuivanje izleene osobe u društvene tokove, resocijalizacija Mentalna higijena – zdravo detinjstvo, pomo u odlukama, izbegavanje sukoba, razvijanje tolerancije,realna slika o sebi, posao bez stresa,...

Leenje psihikih poremeaja • •

Fiziološko leenje – leenje fizikim i hemijskim sredstvima (lekovima) Psihološko leenje – leenje psihološkim sredstvima: bolesnik menja shvatanja i odnos prema drugima

Psihoterapija – psihološke intervencije u cilju savlaivanja duševnih poremeaja. Psihoterapijski postupci: • • • • •

Savetovanje, dijalog – postizanje svesti bolesnika o potisnutim konfliktima koji su uzrok psihikih tegoba. Psihoanaliza - otkrivanje i otklanjanje izvora psihikih tegoba, a ne posledica ! Nedirektivna terapija – bolesnik vlastitim naporima dolazi do realne slike o sebi i stvarnosti Bihevioralni pristup – otkloniti ravo ponašanje i „nauiti“ novo zdravo ponašanje Grupna terapija – uspešno otklanja poremeaj odnosa sa drugima

OSOBA U SOCIJALNOJ INTERAKCIJI KOMUNIKACIJA

Komunikacija – prenos poruka putem znakova. Vrste komunikacionih znakova: • •

Namerno saopšteni znaci – simboli Spontano saopšteni znaci – signali (ekspresivni simboli)

Najrazvijenuji oblik komunikacije, kao socijalne interakcije, je govor. Vrste komunikacija • •

Verbalna komunikacija – korišenjem rei (usmena i pismena) Neverbalna komunikacija – bez rei (facijalna ekspresija – izraz lica)

Karakteristike verbalne komunikacije:   Simbolika Samo kod oveka Intezivna kod svakog pojedinca Sredstvo razvoja pojedinca i društva   Neograniena mogunost kombinovanja znakova (izražavanja)

• • • • •

Jezik – najizgraeniji sistem izražavanja i neophodno sredstvo mišljenja Faze komunikacionog procesa: 1. Kodiranje (vrši predajnik poruke) 2. Prenos (putem komunikacionih kanala) 3. Dekodiranje (vrši prijemnik poruke) Komunikacija je uspešna ako postoji saglasnost u kodiranju i dekodiranju prenete poruke ! Izvori nesporazuma pri komunikaciji • •

• •

Denotativno znaenje – pravo znaenje, isto za sve Konotativno znaenje – dodatno znaenje, zavisi od tumaenja (sloboda, demokratija,...) Smetnje kod davaoca komunikacije – nije dobro formulisano Smetnje kod primaoca komunikacije – nije dobro protumaeno

Masovne komunikacije

Komunikacije koje dopiru do velikog broja osoba i prenose se sredstvima masovnih komunikacija (mas mediji). Mas mediji: štampa, radio, film, televizija,... Preko mas medija vlast ostvaruje uticaj na graane.

ŽIVOT U GRUPI

Grupa u užem smislu – strukturirana grupa (svaki lan ima svoje mesto i svoju ulogu u grupi). Grupa u širem smislu – nestrukturirana grupa (lanovi imaju zajedniki cilj: pokret, gomila, mnoštvo, publika). Vrste grupa:

Male grupe – grupe sa ogranienim brojem lanova, obino strukturirana grupa. Grupa se smatra malom dok je mogu uestali neposredan kontakt  (do 50 lanova).

•

Velike grupe – grupe sa mnogo ili neogranieno mnogo lanova, mogu biti strukturirane (organizacije) ili nestrukturirane

•

o

Primarne grupe

– male grupe sa jakim emocionalnim vezama  (porodica, prijatelji,...)

o

Referentne grupe

– grupe koje znaajno utiu na ponašanje lanova (grupa kao uzor ponašanja tj. poreenja)

•

Formalne grupe – grupa sa propisanim mestom i ulogom svakog lana (proizvodni pogon).

•

Neformalne grupe – grupa sa zajednikim ciljem, potrebom, interesovanjem,...(prijateljska grupa) 

Klika – neformalna grupa dela lanova (podgrupa) u okviru neke grupe sa suprotnim interesima od interesa matine grupe

  Pripadnika – svoja grupa – lanovi se poistoveuju, identifikuju sa grupom

o

  Nepripadnika – tua grupa – grupe kojima ne pripadamo

o

Tri važne male grupe (za razvoj linosti !): •

Porodica – mala, primarna, neformalna, pripadnika grupa Uža porodica (roditelji i deca) je najvažnija primarna grupa. Tri najznaajnije funkcije porodice: reprodukciona, vaspitna (socijalizacija), ekonomska f-ja.

  Vršnjaka prijateljska grupa – mala, referentna, neformalna, pripadnika grupa

•

Funkcija vršnjake grupe: •

razvija socijalnu zrelost linosti.

Školsko odeljenje – mala, referentna, formalna i neformalna, pripadnika grupa Funkcija odeljenja:

Formiranje grupa

Nastanak i razvoj grupa: 1. Namerni nastanak – preduzee 2. Spontani nastanak – prijatelji

vaspitno-obrazovna f-ja, socijalni razvoj,...

Važnost lanstva u grupi: 1. lanstvo služi kao sredstvo za ispunjenje

nekog cilja (radnici, fudbaleri,...)

2. lanstvo je cilj postojanja grupe (porodica, prijatelji,...)

namerni nastanak spontani nastanak 

Proces razvoja: 1. 2. 3. 4.

Upoznavanje lanova Interakcija meu lanovima (komunikacija) Utvrivanje odnosa (poretka) u grupi Ostvarenje grupnih ciljeva

Grupne norme – karakteristina i prihvaena ponašanja lanova grupe važna za ostvarenje grupnog cilja. U formalnim grupama grupne norme su propisane. Odnosi u grupi

Grupna struktura – stabilni trajni meu lini odnosi u grupi. Vrste grupne strukture: • • • •

Struktura zadataka – obzirom na poslove koje pojedini lanovi obavljaju (definiše ulogu lana u grupi) Struktura moi – obzirom na donošenje odluka (definiše položaj lana u grupi) Komunikaciona struktura – obzirom na pravac i obim razmenjenih informacija Afektivna ili sociometrijska struktura – obzirom na socijalne i emocionalne odnose u grupi

Struktura moi i tipovi mo i: Tipovi moi se definišu na osnovu izvora moi: 1. 2. 3. 4. 5.

Mo nagraivanja Mo prisile (kažnjavanja) Legitimna mo – propisana ili po nepisanom opšteprihvaenom pravilu Referentna mo – ima je referentni lan na osnovu ugleda, autoriteta, sposobnosti,... Strunjaka mo – „moan“ lan ima znanja i veštine potrebne za ostvarenje grupnog cilja.

Rukovoenje grupom Deo strukture moi – voa. U formalnoj grupi voa je propisan (rukovodilac). U neformalnoj grupi voa je najuticajniji, najpoverljiviji lan. Funkcije voe: • •

Funkcija upravljanja – upravljanje i podsticanje izvršenja grupnog zadatka, dodela uloga lanovima,... Funkcija staranja o lanovima – dobri odnosi meu lanovima, zadovoljstvo pojedinih lanova,...

Naini rukovoenja: • •

Autokratsko rukovoenje – voa sve rešava sam, odluuje o svemu, preuzima odgovornost,... Demokratsko rukovoenje – lanovi uestvuju u odlukama, podela odgovornosti, voa je koordinator,...

GRUPNI PROCESI

Grupni procesi podrazumevaju aktivnost grupe na ostvarenju grupnog cilja – dinamika grupe. Uporedna (paralelna) aktivnost grupe – svaki lan ima svoj posao – podela rada   Zajednika aktivnost grupe – više lanova zajedno uestvuje u aktivnosti – nema podele rada

• •

Saradnja i takmienje Saradnja  se javlja kada ostvarenje i vlastitog i grupnog cilja zavisi od svih lanova grupe. (uvek korisna) Takmi e   nje  se javlja kada cilj može da postigne samo jedna osoba.(može biti korisno (motiv više))

Grupni proces obino sadrži i saradnju i takmienje lanova. Uspešnost grupe Uspešna grupa (kolektiv): 1. Ostvareni grupni ciljevi – efikasna grupa 2. lanovi grupe zadovoljni ! Kolektiv je efikasna grupa zadovoljnih lanova ! Grupno rešavanje problema ima i pozitivne i negativne strane. Grupna diskusija uvek pozitivna.

LJUDU U MASI Masovno ponašanje Masa – vei broj pojedinaca povezan istim ciljem sa masovnim ponašanjem. – nestriktirirana grupa  !

Masovno ponašanje: velika emocionalnost, sugestibilnost, homogenost (homogena emocionalna sugestibilnost) Masovna skupina – masa okupljena na ogranienom prostoru: •

Publika – najmanje izraženo masovno ponašanje – najvea individualnost lanova.

Privremena, pasivna, receptivna nestrukturirana grupa sa slinim ciljem: zadovoljenje interesovanja Pasivna publika se može pretvoriti u aktivnu (agresivnu) grupu – navijai. •

Mnoštvo – masovno ponašanje uz zadržanu individualnost lanova (prelaz izmeu publike i gomile)

Masovna skupina ili neokupljeni pojedinci sa karakteristikama mase. Aktivna nestrukturirana grupa – demonstranti na mitingu Mnoštvo je esto i ekspresivna masa – masa koja izražava emocionalno zasiene stavove.

•

Gomila – najviše izraženo masovno ponašanje, individualnost lanova skoro da nepostoji –prava masa !

Najaktivnija i najemocionalnija nestruktuirana grupa – lin grupa, ljudi u požaru,... Vrste gomila: 

Agresivna gomila – gubitak racionalne kontrole vlastitog ponašanja, zadovoljstvo u rušenju i uništavanju, iskazivanje potisnutih motiva, intezivnost predrasuda,...  



lin – agresija i nasilje pod uticajem predrasuda pogrom – nasilje nad veim brojem lanova neke (etnike) grupe (holokaust, genocid,...)

Gomila u panici – gubitak racionalne kontrole vlastitog ponašanja, opsednutost brigom za sebe, bezobzirnost prema drugima, panika usled saznanja da se ne mogu svi spasiti, zbunjenost, uznemirenost, strah, bezglavo bežanje,... 

požar u zatvorenom prostoru

Socijalni pokreti

Socijalni pokret – kolektivno nastojanje da se pokrenu i ostvare odreene društvene promene. Socijalni pokret je nestrukturirana, relativno trajna grupa sa jasno odreenim ciljem. Socijalni pokret se strukturiranjem pretvara u organizaciju – ekološki pokret postaje politika partija. Vrste pokreta prema namerama: •

•

Akvizitivni socijalni pokret – ima cilj da postigne nešto što deo populacije nema, a želi da ostvari. (pokret za osloboenje, ravnopravnost,...) (akvizicija=postizanje, dostizanje,...) Agresivni socijalni pokret – protiv pripadnika druge vere, nacionalnosti (rasistiki pokret, nacionalistiki pokret,...)

Tri najznaajnija socijalna pokreta XX veka: •

Ekološki pokret

  Feministiki pokret

•

•

Mirovni pokret

– posledica svesti o uništenju prirode, borba za ouvanje prirode,... – borba protiv diskriminacije žena i za njihovu društvenu ravnopravnost – borba za ouvanje mira i obustave svih ratova, razoružavanje, smanjenje i uništenje atomskog naoružanja,...