SADRŽAJ UVOD …………………………………………………………………………….. …….. 1 1. KARAKTERISTIKE POREZA NA POTROŠNJU ……………………………………. 2 2. OPŠTI POREZI NA PROMET DOBARA I USLUGA ………………………………... 2 2.1. JEDNOFAZNI POREZ NA PROMET DOBARA I USLUGA………………. 2 2.1.1. Porez na promet u fazi proizvodnje ………………………………… 2 2.1.2. Porez na promet u fazi trgovine na veliko ………………………….. 2 2.1.3. Porez na promet u fazi trgovine na malo …………………………… 3 2.2. VIŠEFAZNI (SVEFAZNI) POREZ NA PROMET …………………………. 3 2.2.1. Bruto svefazni porez na promet …………………………………… 3 2.2.2. Neto svefazni porez na promet (porez na dodatu vrednost) ……….. 4 2.2.2.1. Porez na dodatu vrednost ………………………………… 4 2.2.2.2. Klasifikacija poreza na dodatu vrednost ............................. 4 2.2.2.3. PDV u Srbiji ........................................................................ 5 2.2.2.4. Porez na dodatu vrednost u zemljama Evropske unije....... 7 3. POSEBNI POREZI NA POTROŠNJU ........................................................................... 8 3.1. AKCIZE ............................................................................................................ 8 3.1.1. Pojam i vrste akciza ........................................................................... 8 3.1.2.Akcize u Srbiji .................................................................................... 8 3.1.3. Akcize u zemljama Evropske unije ………………………………... 9 3.2.POREZ NA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA ……………………… 10 3.3. POREZI NA UPOTREBU, DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA …………….. 10 3.4. DOBIT FISKALNIH MONOPOLA …………………………………………. 11 ZAKLJUČAK ……………………………………………………………………………. 12 LITERATURA …………………………………………………………………………… 13
0
UVOD Porezi na potrošnju predstavljaju posredne poreze koji se javljaju isključivo u procesu prometa i koji za objekat oporezivanja imaju potrošnju određenih dobara i usluga. Cilj poreza na potrošnju je da pogodi dobra namenjena ličnoj potrošnji na njihovom putu ka potrošaču. Poreze na potrošnju možemo zvati i porezima na dobra i usluge. Oni zauzimaju veoma bitno mesto u poreskim sistemima, odnosno u strukturi javnih prihoda. Cilj seminarskog rada je upoznavanje pojma poreza na potrošnju i osnovnih karakteristika, i sa različitim vrstama ove vrste poreza. Kao najvažniji porezi na potrošnju se ističu porez na dodatu vrednost i akcize, kao i druge vrste poreza koje ćemo obuhvatiti u radu. Osvrnućemo se i na to kakve su sličnosti i razlike ovih poreza u našoj zemlji i zemljama Evrope.
1. KARAKTERISTIKE POREZA NA POTROŠNJU Porezi na potrošnju predstavljaju jedan od najstarijih poreskih oblika. Javljaju se još u antičkom dobu kao vid poreza na promet i akciza. Kao što je rečeno u uvodu, porezi na potrošnju su posredni porezi koji se javljaju isključivo u procesu prometa. Moderna vrsta poreza na potrošnju se javlja u Prvom svetskom ratu u Nemačkoj, 1916. godine i u Francuskoj 1917. godine kao vanredni porez. Posle rata su ga uvele i druge zemlje u Evropi. Prvi put se uvode kod nas 1921. u Kraljevini Jugoslaviji. Poreze na potrošnju možemo svesti na sledeće vrste poreza: 1. porezi na promet dobara i usluga, 2. akcize (posebna vrsta poreza na potrošnju), 3. dobit fiskalnih monopola, 4. ostale vrste poreza na potrošnju i 5. druge dažbine.1 Porez na promet je oblik poreza koji se plaća u sferi prometa, a teret poreza snosi potrošač proizvoda, odnosno kupac na taj način što plaća cenu u koju je uračunat porez, za proizvod ili uslugu koju kupuje. On je najomiljeniji oblik poreza svake države, jer se njime obezbeđuje stalan, siguran i pouzdan priliv novca u državnu kasu. Prednosti poreza na potrošnju su izdašnost, stabilnost prihoda, ugodnost pri plaćanju, niski troškovi naplate, mogućnost ostvarivanja i drugih ekstrafiskalnih ciljeva. 1
Radičić M., Raičević B. (2008:145)
1
Pored brojnih prednosti, postoje i nedostaci poreza na potrošnju, kao što su njihova regresivnost, izražen inflatorni potencijal.
2. OPŠTI POREZI NA PROMET DOBARA I USLUGA Opšti porez na promet je porez koji obuhvata sve proizvode i usluge koji se nalaze u prometu, ili bar njihov pretežni deo. Može se javiti u vidu jednofaznog poreza na promet i višefaznog poreza na promet. 2.1. JEDNOFAZNI POREZ NA PROMET DOBARA I USLUGA Jednofazni porez na promet se pojavljuje u jednoj fazi prometnog ciklusa i mogu se plaćati u proizvodnji, trgovini na veliko maloprodaji. 2.1.1. Porez na promet u fazi proizvodnje Porez na promet u fazi proizvodnje se plaća prilikom puštanja u promet proizvoda proizvođača. Osnovna prednost ovog oblika plaćanja poreza na promet je u tome što je broj poreskih obveznika manji nego kod drugih jednofaznih poreza na promet. Bitno je istaći da je kontrola ubiranja poreza jednostavnija i lakša, ograničene su mogućnosti poreske evazije iz dva razloga: manji je broj poreskih obveznika i obveznici kao pravna lica moraju da vode poslovne knjige po principu dvojnog knjigovodstva. 2.1.2. Porez na promet u fazi trgovine na veliko Porez na promet u fazi trgovine na veliko se plaća u momentu prodaje proizvoda od strane trgovca na veliko trgovcu na malo, ili krajnjem potrošaču. Stope koje se primenjuju kod ove vrste poreza su niže od poreskih stopa pri oporezivanju u fazi proizvodnje, a više od onih koje se plaćaju kod jednofaznog poreza na promet u trgovini na malo.
2
2.1.3. Porez na promet u fazi trgovine na malo Porez na promet u fazi trgovine na malo se plaća prilikom prodaje proizvoda krajnjem potrošaču. Prodaju vrši trgovac na malo, ali ona postoji i u slučaju kada proizvod kranjem potrošaču prodaje sam proizvođač ili trgovac na veliko. Prednost ove vrste poreza je u tome što se njime izbegava kumulativni efekat oporezivanja. Troškovi ubiranja poreza na promet u trgovini na malo su relativno niski, tako da ovaj porez obezbeđuje visok neto efekat ubranih poreza. Nedostaci to što je broj poreskih obveznika veći nego kod drugih jednofaznih poreza na promet, pa samim tim to utiče na troškove ubiranja poreza, otežava kontrolu i proširuje polje moguće evazije.2 2.2 VIŠEFAZNI (SVEFAZNI) POREZ NA PROMET Višefazni (svefazni) porez na promet se vrši u svakoj fazi prometa dobara i usluga. Proizvod u prometu se oporezuje onoliko puta kroz koliko faza u prometu prođe. Izražava se u dva modaliteta, kao bruto svefazni porez na promet i kao neto svefazni porez na promet (porez na dodatu vrednost – PDV). 2.2.1. Bruto svefazni porez na promet Oporezivanje proizvoda kod bruto svefaznog poreza na promet se vrši u svakoj fazi prometa dobara i usluga, nezavisno od toga da li je promet izvršen u procesu trgovine ili proizvodnje. Porez se naplaćuje tako što se u svakoj fazi prometa novčana naknada koja se dobija prodajom proizvoda javlja u vidu poreske osnovice na koju primenjujemo odgovarajuću poresku stopu. Osnovna karakteristika bruto svefaznog poreza na promet je njegovo kumulativno dejstvo, ali to je istovremeno i njegova najviše izražena slabost. Pored kumulativnog dejstva, pojavljuje se još jedan negativan efekat, a to je eliminisanje korisnih funkcija specijalizovanih veletrgovaca i posrednika u prometu i podsticanje proizvođača da razvijaju sopstvenu maloprodajnu mrežu. Takođe, bitno je istaći i nepovoljno dejstvo koje ovaj oblik poreza ima na spoljnotrgovinski promet.
2
Radičić M., Raičević B. (2008:148)
3
2.2.2. Neto svefazni porez na promet (porez na dodatu vrednost) Neto svefazni porez na promet se naziva porezom na dodatu vrednost ili PDV. On zamenjuje bruto svefazni porez na promet zbog njegovih prethodno navedenih slabosti. Suština ovog poreza je u činjenici da se proizvod oporezuje u svim prometnim fazama, ali tako da porez koji je plaćen u prethodnoj fazi ne ulazi u poresku osnovicu u narednoj fazi oporezivanja poreza, što znači da se porezom oporezuje samo dodata vrednost proizvoda. 2.2.2.1. Porez na dodatu vrednost Porez na dodatu vrednost ne opterećuje celokupan promet, već samo dodatu vrednost. Obračunava se u svakoj fazi ciklusa prometa, tako da kad god proizvod ili usluga prelazi iz jedne u drugu fazu prometa plaća se samo porez na iznos dodate vrednosti. Dodatu vrednost čini novostvorena vrednost ili razlika u ceni između nabavne i prodajne cene u prometnom ciklusu (marža ili provizija). Zbog ovih razloga je PDV najpopularniji oblik oporezivanja prometa i usluga, i primenjuje se u poreskim sistemima država različitih nivoa privredne razvijenosti. Karakteristike poreza na dodatu vrednost: 1. plaća se u svakoj fazi kroz koju prolazi, ali samo za iznos dodate vrednosti, 2. poreski obveznik utvrđuje poresku obavezu tako što umanjuje iznos poreza koji je iskazao u fakturama za isporučene proizvode ili usluge, za iznos poreza koji je plaćen pri nabavci, 3. PDV je posredni porez jer nezavisno od toga da li će biti prevaljen, bitno je da postoji namera zakonodavca da se on prevali, 4. očekuje se da će obveznik PDV-a prevaliti poreski teret, kroz povećanu cenu, na kupca da bi na kraju poreskog lanca poreski teret pogodio ličnu potrošnju krajnjeg potrošača. 2.2.2.2. Klasifikacija poreza na dodatu vrednost Dodatu vrednost je moguće utvrditi primenom dva metoda: direktnog i indirektnog. Direktnom metodom se utvrđuje poreska osnovica. Direktni metod se može javiti u dva oblika: metoda sabiranja i metoda oduzimanja. Metod sabiranja utvrđuje dodatu vrednost sabiranjem svih elemenata koji je formiraju. Metod oduzimanja utvrđuje dodatu vrednost na 4
osnovu razlike između ukupne vrednosti isporuke dobara i pruženih usluga poreskog obveznika i ukupne vrednosti njegovih nabavki u naznačenom periodu. Indirektni metod se sastoji u izračunavanju poreske obaveze poreskog obveznika. Obveznik poreza na dodatu vrednost je dužan da obračuna PDV na isporuke proizvoda i usluga, a zatim ima pravo da od tog iznosa odbije porez na dodatu vrednost koji mu je fakturisao prethodni subjekt u proizvodno-prometnom lancu. Primenom ove metode je moguće efikasno suzbijanje poreske evazije, s obzirom da se zasniva na lancu faktora (prodavci i kupci se sami kontrolišu). 3 U zavisnosti od tretiranja nabavke stalnih sredstava, postoje tri vrste PDV-a: 1) potrošni tip PDV-a, 2) dohodovni tip PDV-a, 3) tip bruto PDV-a. Potrošni tip PDV-a je dominantan u savremenim poreskim sistemima. U okviru njega se sve nabavke koje se koriste u proizvodnji, uključujući i nabavke opreme odbijaju prilikom utvrđivanja dodate vrednosti obveznika. Ovaj oblik PDV-a je neutralan, sprečava pojavu kumulativnog efekta koji bi se pojavio da investicija u stalno sredstvo ne može da se odbije. Dohodni tip PDV-a ne dopušta da u momentu nabavke dođe do odbitka celog iznosa investicije u stalna sredstva, nego samo dozvoljava odbitak godišnjeg iznosa amortizacije koja se obračunava na nabavljeno sredstvo. Ovo znači da je veliki deo poreza koji tereti inpute ostao u osnovici za obračun poreza u narednoj fazi, što ukazuje na prisustvo kumulativnog efekta. Tip bruto PDV-a ne dozvoljava odbitak PDV-a koji je plaćen prilikom nabavke osnovnih sredstava, što znači da je investicija u osnovna sredstva dva puta oporezovana. Prvi put je oporezovana kada su stalna sredstva nabavljena, a drugi put kada se dobra, koja su proizvedena uz pomoć stalnih sredstava, prodaju potrošačima.4 2.2.2.3. PDV u Srbiji Porez na dodatu vrednost uveden u Srbiji Zakonom o porezu na dodatu vrednost, koji se primenjuje od 1.1.2005. godine. Urađen je po uzoru na odgovarajuću pravnu regulativu Evropske unije. Prihod od PDV-a pripada budžetu Republike Srbije i čini najizdašniji deo poreskih prihoda budžeta Republike Srbije. Predmet oporezivanja PDV-a su:
3 4
Radičić M., Raičević B. (2008:152) Radičić M., Raičević B. (2008:153)
5
1. isporuka dobara i pružanje usluga koje obveznik izvrši u Srbiji, uz naknadu u okviru obavljanja delatnosti, 2. uvoz dobara u Srbiju.5 Porez na dodatu vrednost se primenjuje u okviru koncepta tzv. “EU modela PDV-a”, koji se naplaćuje u svim fazama proizvodno-prometnog ciklusa. Osnovne karakteristike EU modela PDV-a su: 1. potrošni tip kojim se ne oporezuju nabavke kapitalnih dobara, pa je makroekonomska osnovica poreza jednaka ličnoj potrošnji, 2. kreditni metod pri utvrđivanju poreske obaveze kojim se poreska obaveza utrvrđuje kao razlika između poreske obaveze na prodaje i poreske obaveze na kupovine, 3. princip odredišta koji se odnosi na oporezivanje prometa proizvoda i usluga prema mestu potrošnje, pri čemu je izvoz oslobođen plaćanja poreza, a uvoz se oporezuje, 4. široka osnovica oporezivih transakcija.6 Poreski obveznik PDV-a je svako pravno lice i preduzetnik iz bilo koje faze prometnog ciklusa, kao i svako pravno i fizičko lice koje uvozi. Obveznik utvrđuje iznos poreza koji treba da plati preko faktura gde je prodavac, umanjujući ga za iznos poreza iskazanih u fakturama svojih snabdevača, onima koji su vršili isporuke. Poreska osnovica je iznos naknade koja se prima ili treba da se primi za isporučena dobra, odnosno uslugu. Ona obuhvata i akcize, carine i druge uvozne dažbine, kao i sve ostale troškove koji su zaračunati primaocu dobara i usluga. Poreska stopa PDV-a može biti opšta i posebna. Opšta stopa PDV-a za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%. Posebna stopa PDV-a iznosi 10% i naplaćuje se na zakonom utvrđenu listu namirnica, lekova i medicinskih sredstava, udžbenika i publikacija, dnevnih novina, ogrevnog drveta, usluge smeštaja u ugostiteljstvu, itd.7 Oslobođenja od plaćanja PDV-a bez prava na poreski odbitak su predviđena za sledeće grupe proizvoda:
socijalnog i opšteg karaktera koje su značajne za opšti razvoj društva (socijalne usluge, zdravstvo, obrazovanje, sportske usluge, itd.),
razvojnog karaktera (naučne, bankarske, finansijske usluge, usluge osiguranja i reosiguranja),
humanitarnog karaktera (religiozne usluge, aktivnosti Crvenog krsta, itd.).8
5
Stakić B., Jezdimirović M. (2012:321) Radičić M., Raičević B. (2008:157) 7 http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html (Pristup 17.12.2013.) 8 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:270) 6
6
2.2.2.4. Porez na dodatu vrednost u zemljama Evropske unije Poreski sistem Evropske unije je označen serijom direktiva od kojih je za PDV najznačajnija šesta direktiva. Neke države su stvorile različite stope za određene regije i teritorije, kao npr. Kanarska ostrva, Melila (Španija), Gibraltar (Velika Britanija) i dr. su svi izvan EU sistema poreza na dodatu vrednost. Uobičajena stopa je 15%, ali su ponegde snižene i do 5%, a ponegde i podignute do maksimum 25%. Iako nije predviđeno šestom direktivom, neke države za određena dobra i usluge imaju nultu stopu. 9 U zemljama Evropske unije se porez na dodatu vrednost plaća na sve komercijalne aktivnosti, odnosno na isporuku proizvoda ili usluga, uvoz robe iz trećih zemalja i transakcije unutar jednstvenog tržišta između zemalja članica. Porez na dodatu vrednost pri uvozu se ne naplaćuje za robe koje se podvode pod sledeće regulative: privremeno čuvanje, carinsko skladištenje, aktivna prerada u postupku nenaplate.10 Predmet oporezivanja u EU čine: promet proizvoda uz naknadu na teritoriji članice, promet usluga sa naknadom u okviru članice od strane poreskog obveznika, uvoz proizvoda. Od oporezivanja su izuzeti promet proizvoda unutar EU od strane poreskog obveznika ili pravnog lica koje nije obveznik, kada je nabavka tih proizvoda unutar teritorije članice oslobođena od oporezivanja u vezi sa međunarodnim transportom; promet proizvoda unutar EU koji nisu polovni proizvodi dela umetnosti, antikviteti i kolekcije, ni nova sredstva transporta. Poreski obveznik je lice koje na povremenoj osnovi nabavlja nova transportna sredstva koja otprema ili transportuje korisniku na destinaciju iz jedne u drugu zemlju članicu, unutar teritorije EU. Državni organi mogu biti poreski obveznici ukoliko ispunjavaju dva uslova: da su registrovani kao javno-pravna lica i da vrše javnu delatnost u statusu javnog organa. Stope PDV-a su standardna (opšta) i niža stopa. Opšta stopa ne može biti niža od 15%. Niže stope ne mogu biti manje od 5%. Njihova promena je politički veoma osetljivo pitanje, pa većina država smatra da je uvođenje ovih stopa važan fiskalni instrument. Poreska oslobođenja. Proizvodi i usluge čiji promet je oslobođen plaćanja PDV-a, ne podležu obračunu poreza, i on se ne naplaćuje kroz njihovu cenu.11
3. POSEBNI POREZI NA POTROŠNJU 9
http://bs.wikipedia.org/wiki/Porez_na_dodatu_vrijednost (Pristup 17.12.2013.) http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonOdnosiSInostranstvom/Smernice/trgovina.pdf (Pristup 17.12.2013.) 11 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:280) 10
7
3.1. AKCIZE 3.1.1. Pojam i vrste akciza Akcize predstavljaju specijalne poreze na potrošnju. Javljaju se kao najstariji oblik poreza na potrošnju, i njihovim uvođenjem je prvi put primenjena ideja oporezivanja potrošnje. Osnovni cilj njihovog uvođenja je bio fiskalnog karaktera i zadržao se i danas. Da bi se taj cilj dostigao, neophodno je da se oporezuju proizvodi masovne potrošnje koji se ne mogu supstituisati ili je njihova supstitucija teško izvodljiva. Mnoge zemlje u svetu su zadržale akcize kao jedini porez na potrošnju, jer je njihovo ubiranje jednostavno i državi obezbeđuju sigurne i stabilne prihode. Akcize se mogu razlikovati po vrstama proizvoda (akcize na so, šećer, kafu, duvan, i sl.), akcize na potrošnju i akcize na upotrebu određenog proizvoda. Mogu biti i posredne i neposredne. Posredne su sve akcize na potrošnju, ali i neke akcize na upotrebu proizvoda, a neposredne su samo akcize na upotrebu određenih proizvoda. 3.1.2.Akcize u Srbiji Prema Zakonu o akcizama, akcizama se oporezuju sledeći proizvodi: derivati nafte, duvanske prerađevine, alkoholna pića, kafa. Poreski obveznik je lice koje proizvede i stavi u promet ili uveze proizvode na koje se plaća akciza, odnosno proizvođač ili uvoznik. Obveznik akcize je i pravno lice koje je ovlašćeno od strane državnog organa za prodaju zaplenjenih akciznih proizvoda, kupac akciznih proizvoda oduzetih u postupku kontrole, a koje prodaje državni organ.12 Poresku osnovicu čini jedinica mere, osim za kafu za koju osnovicu čini vrednost proizvoda utvrđena carinskim propisima, uvećana za vrednost uvoznih dažbina i gde je poreska stopa ad valorem. Stopa akcize. Iznosi i stopa akcize se određuju na dva načina. Visina akcize je utvrđena u apsolutnom iznosu za sve proizvode kod kojih se kao osnovica javlja jedinica mere. Kod proizvoda kod kojih se osnovica utvrđuje prema ceni poizvoda, iznos akcize se utvrđuje primenom stopa izraženim u procentima.
12
http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_akcizama.html (Pristup 18.12.2013.)
8
Poreska oslobođenja. Akciza se ne plaća na proizvode koje izvozi proizvođač, proizvode koje nabavljaju, pod uslovima reciprociteta, diplomatska i konzularna predstavništva, određene proizvode koji se koriste u medicinske svrhe i dr.13 3.1.3. Akcize u zemljama Evropske unije U zemljama članicama Evropske unije akcizama se oporezuju različiti proizvodi, međutim, zajednička je i obavezna za sve zemlje utvrđena harmonizovana lista akciznih proizvoda. Ova lista obuhvata naftne derivate, duvanske proizvode, alkoholna pića. Zemlje članice mogu da uvode akcize i na neke druge proizvode, pod uslovom da one ne ugrožavaju funkcionisanje unutrašnjeg tržišta Evropske unije.14 Zajednički sistem akciza u Evropskoj uniji je stupio na snagu 1993. godine, kada je počelo da funkcioniše jedinstveno tržište. On obuhvata poreze na mineralna ulja, duvanske prerađevine, alkohol i alkoholna pića. Usvajanjem direktiva o držanju, otpremanju, kontroli akciznih proizvoda, definisani su zajednički stavovi zemalja članica u pogledu predmeta oporezivanja, teritorije primene, obaveze plaćanja akciza, strukture i minimalne stope akciza, vrsta oslobađanja, otpremanja akciznih proizvoda. Lica obavezna da plaćaju akcize su: ovlašćeno fizičko ili pravno lice sa odobrenim poreskim skladištem od strane nadležnih organa da proizvodi, drži, dobija i otpremi akcizne proizvode u cilju obavljanja poslovne aktivnosti; registrovani trgovac ili primalac ovlašćen od strane nadležnih organa članice da dobija akcizne proizvode iz druge države članice prema režimu odloženog plaćanja; registrovani trgovac ili pošiljalac ovlašćen od strane nadležnih organa članice uvoza da, u cilju obavljanja poslovne aktivnosti, prema režimu odloženog plaćanja, otprema akcizne proizvode. Obaveza za plaćanje akciza nastaje kada je akcizni proizvod proizveden, odnosno pušten u potrošnju, primenom stopa koje važe u toj članici, i pri uvozu ovih proizvoda.15 Akcize se ne naplaćuju kada akcizni proizvodi dolaze iz treće zemlje i skladište se prema obustavnom postupku ili se unose u pripisane slobodna carinska skladišta; kada se akcizni proizvodi otpremaju između država članica preko zemalja članica EFTA ili između članica EFTA. Članice mogu da zahtevaju da proizvodi koji se puštaju u potrošnju na njihovoj teritoriji budu obleženi akciznim markicama. 13
Radičić M., Raičević B. (2008:163) http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonOdnosiSInostranstvom/Smernice/trgovina.pdf (Pristup 18.12.2013.) 15 Stakić B., Jezdimirović M. (2012:293) 14
9
Akcizne stope. Harmonizacija stopa akciza je veoma fleksibilna, jer su propisane minimalne stope. Strukturna direktiva o alkoholnim pićima pravi razliku između različitih vrsta alkohola, kao što su pivo, vino, žestoka pića, pa tako za svaki od njih propisuje različite akcizne stope. Ista je situacija i različitim vrstama duvana i mineralnih ulja. 3.2.POREZ NA PREMIJE NEŽIVOTNIH OSIGURANJA Porez na premije neživotnih osiguranja spada u poreze na pojedinačne usluge. Ovaj porez se obračunava plaća na osiguranja motornih vozila, osiguranja vazduhoplova i plovnih objekata, osiguranja robe u prevozu, osiguranja od odgovornosti zbog upotrebe motornog vozila, vazduhoplova, polovnog objekta, osiguranja od opšte odgovornosti, osiguranja kredita.. Poreski obveznik je društvo za osiguranje koje zaključuje ugovor o neživotnom osiguranju i naplaćuje premije. Poreska osnovica je iznos ukupne premije osiguranja koja se sastoji od funkcionalne premije i režijskog dodatka. Poreska stopa je proporcionalna i iznosi 5%. Poreska oslobođenja se odnose na osiguranje od posledica nezgode, osiguranja od povrede na radu, dobrovoljno zdravstveno osiguranje, osiguranje poljoprivrednih kredita, osiguranje stambenih kredita, itd.16 3.3. POREZI NA UPOTREBU, DRŽANJE I NOŠENJE DOBARA Porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara su porezi kojima se oporezuje pravo svojine na motornim vozilima i drugim dobrima. Poreski obveznik kod poreza na motorna vozila je fizičko i pravno lice na čije se ime vozilo registruje, produžava registracija, ili zamenjuje registarska tablica. Kod poreza na upotrebu čamaca je obveznik fizičko i pravno lice na čije ime glase dozvole, dok poresku osnovicu čini pogonska snaga motora, odnosno površina objekta. Poreske stope su specifične i diferencirane po snazi motora. Porez na upotrebu vazduhoplova se plaća u momentu upisa u registar, obveznik je fizičko i pravno lice na čine ime glase dozvole. Poreska osnovica je broj sedišta, a poreske stope su specifične.
16
Radičić M., Raičević B. (2008:164)
10
Porez na registrovano oružje se plaća na držanje i nošenje oružja za ličnu bezbednost. Poreski obveznik je fizičko i pravno lice na koje glasi oružni list. Osnovicu čini komad oružja, a poreske stope su specifične. 3.4. DOBIT FISKALNIH MONOPOLA Dobit fiskalnih monopola je poseban oblik javnih prihoda koji država naplaćuje za proizvode čiju je proizvodnju, uvoz i prodaju monopolisala kao svoje isključivo pravo. Visinu fiskalne komponente čini razlika između prodajne cene i troškova proizvodnje s prosečnom dobiti. U Srbiji nema dobiti fiskalnih monopola. U Kraljevini Jugoslaviji su bili zastupljeni prihodi od dobiti fiskalnih monopola na duvan, so, šibice, petrolej, i oni su činilli značajan deo prihoda državnog budžeta. Dobit fiskalnih monopola je danas retko u upotrebi.
11
ZAKLJUČAK Posmatrajući poreze na potrošnju u našoj zemlji, kao i u zemljama Evropske unije, možemo zaključiti koliko je poreski sistem u razvijenim zemljama drugačiji u odnosu na našu. Kao najbitnija vrsta poreza na potrošnju se ističe porez na dodatu vrednost, čijim uvođenjem dolazi do zamene dotadašnjeg poreza na promet proizvoda i usluga. Njegovo uvođenje je bitno uticalo na finansijsku poziciju korisnika poreskih prihoda, sa jedne strane i poreskih obveznika, sa druge strane. Po osnovu poreza na dodatu vrednost institucije države mogu brže I jednostavnije ostvariti poreske prihode. Spomenuli smo i druge vrste poreza na potrošnju, posebno se osvrćući na akcize. Kao što je rečeno, njima se oporezuju duvan, alkoholna pića I mineralna ulja. Kod oporezivanja potrošnje propisan je veliki broj različitih poreskih stopa, kao i brojana poreska oslobođenja. Udeo poreza koji se prikupi od stanovništva uglavnom je beznačajan. U zemljama koje nastoje da ostvare veće učešće spoljnotrgovinskog sektora u društvenom proizvodu vodi se računa o poreskom sistemu (naročito kada su u pitanju posredni porezi), i to u smislu uvođenja poreskih oblika koji će pospešivati izvoz.
12
LITERATURA 1. Radičić M., Raičević B., (2008), Javne finansije, Beograd, Data status 2. Stakić B., Jezdimirović M., (2012) Javne finansije, Beograd, Univerzitet Singidunum 3. http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_porezu_na_dodatu_vrednost.html (Pristup 17.12.2013.) 4. 5.
http://bs.wikipedia.org/wiki/Porez_na_dodatu_vrijednost (Pristup 17.12.2013.) http://www.kombeg.org.rs/Slike/CeEkonOdnosiSInostranstvom/Smernice/trgovina.pdf (Pristup 17.12.2013.)
13
