3
1. RAČUNARI Raĉunar ili kompjuter je elektronski ureĊaj koji se koristi za obradu podataka prema strogo odreĊenoj proceduri. U engleskom jeziku reĉ ―computer” se izvorno koristila za ljude zaposlene da obavljaju aritmetiĉke proraĉune, sa ili bez mehaniĉkih pomagala, ali je kasnije korišćena za same raĉunske mašine. Postoji podela na analogne i digitalne raĉunare sa obzirom na to da li rade sa kontinualnim ili diskretnim veliĉinama pri obradi podataka. Vremenom je analogni raĉunar uglavnom potisnut iz upotrebe, izumro pa se danas pojam raĉunar uglavnom odnosi na digitalni raĉunar.
Slika 1 Računari koji se danas koriste Današnji svet se ne bi mogao zamisliti bez raĉunara. Oni postaju osnovno sredstvo za obradu i prenos podataka, komuniciranje, multimediju, zabavu, itd. Ne postoji ni jedan razlog da neko ne bi poželeo raĉunar u svojoj kući.
1.1 Razvoj računara U današnje vreme kada raĉunari stoje na gotovo svakom stolu i kada se novi modeli objavljuju skoro svaki dan, svima je poznato da je u razvoju svakog novog modela uĉestvovao ogroman tim. MeĊutim, da bi se došlo do današnjih raĉunara moralo je proći i više od giljudu godina. U razvoju raĉunara znaĉajna su ĉetiri momenta: pamćenje rezultata, mehanizacija procesa raĉunanja, odvajanje unošenja podataka i automatizacija procesa raĉunanja, opštije korišćenje mašine primenom poodataka. Pojavi savremenih raĉunara prethodili su mnogi pokušaji da se napravi nekakva mašina sposobna da izvodi jednostavnije ili složenije raĉunske operacije. Ako ne raĉunamo razliĉita ruĉna raĉunska sredstva, poput razliĉitih vrsta raĉunaljki i abakusa koji su se javili još u starom veku, možemo reći da je prvu raĉunsku mašinu napravio 1642. godine poznati francuski matematiĉar i fiziĉar Blez Paskal (Blaise Pascal, 1623-1662). On je tada imao samo 19 godina a pomenuti poduhvat je izveo da bi pomogao svom ocu koji je bio
[Type text]
4 poreznik. Paskalova mašina je bila u potpunosti mehaniĉka i koristila je zupĉanike a pokretala se okretanjem ruĉice. Ta mašina je mogla da izvodi jedino operacije sabiranja i oduzimanja. MeĊutim, trideset godina kasnije je slavni nemaĉki matematiĉar Lajbnic (Gottfried Wilhelm von Leibnitz, 1646-1716) napravio raĉunsku mašinu koja je, osim sabiranja i oduzimanja, mogla da izvršava i operacije množenja i deljenja. Naravno da je i ova mašina bila u potpunosti mehaniĉka i nije donela nikakvu novinu u tehnologiji, ali ipak predstavlja ekvivalent jednostavnog džepnog kalkulatora 300 godina pre pojave džepnih kalkulatora kakve danas koristimo. Na ovom polju se ništa nije dešavalo narednih 150 godina, sve dok Ĉarls Bebidž (Charles Babbage, 1792-1871), profesor matematike na Univerzitetu Kembridž, nije izumeo diferencnu mašinu. Ova, takoĊe mehaniĉka mašina, je mogla samo da sabira i oduzima, a koristila se za izraĉunavanje tablica u pomorskoj navigaciji. Mašina je projektovana tako da je izvršavala uvek isti algoritam, metod konaĉnih razlika korišćenjem polinoma. Najinteresantnija karakteristika diferencne mašine je njeno rešenje izlaza. Rezultati su upisivani na bakrenu ploĉu pomoću ĉeliĉnih kalupa. Na izvestan naĉin, upotrebljeni metod je nagovestio kasniju primenu write-once medijuma, kao što su bile bušene kartice ili prvi optiĉki diskovi. Mada je diferencna mašina radila priliĉno dobro, Bebidž se nije zadovoljavao raĉunskim sredstvom koje je moglo da izvršava samo jedan algoritam. Ubrzo je poĉeo da troši, za ono vreme, sve veće i veće sume sopstvenog kao i veliku svotu vladinog novca, na projekat i konstrukciju naslednika diferencne mašine kojeg je nazvao analitiĉka mašina. Analitiĉka mašina se može smatrati prvim mehaniĉkim programabilnim raĉunarom. Kako je analitiĉka mašina bila programabilna, potreban je bio softver, a samim tim i programer. Bebidž je za taj posao najmio ženu po imenu Ada Avgusta Lovelas, inaĉe kćerku lorda Bajrona. GospoĊa Ada je tako prvi programer na svetu i njoj u ĉast je programski jezik Ada dobio ime (naroĉito zbog ĉinjenice, što je naknadno utvrĊeno, da su svi programi koje je ona napisala bili korektni). Na žalost, Bebidž nikada nije do kraja realizovao analitiĉku mašinu zbog njene komplikovane mehaniĉke konstrukcije i nesavršenosti tehnologije devetnaestog veka. Motiv za ubrzani rad na elektronskim raĉunarima bio je II svetski rat. Tokom jednog dela rata nemaĉke podmornice su pravile pustoš meĊu britanskim brodovima. Komande i podaci o kretanju savezniĉkih brodova bili su slati iz Berlina putem radio veze. Naravno da su Britanci mogli da prisluškuju te radio poruke, ali je problem bio što su one bile šifrovane pomoću ureĊaja koji se zvao ENIGMA (interesantno je da je preteĉa ove mašine bio ureĊaj koji je konstruisao pronalazaĉ amater Tomas Džeferson (Thomas Jeferrson) - bivši predsednik SAD). Još na poĉetku rata je britanska obaveštajna služba uspela da nabavi jedan primerak mašine ENIGMA. Ali, da bi se vršilo dešifrovanje, potrebno je bilo vršiti veliki broj izraĉunavanja, a sve je to moralo da bude obavljeno vrlo brzo pošto se radio poruka uhvati. Britanska vlada je oformila tajnu laboratoriju gde je napravljen elektronski raĉunar nazvan COLOSSUS. U projektovanju mašine uĉestvovao je i ĉuveni engleski matematiĉar Alen Tjuring (Alan Turing). COLOSSUS je proradio 1943, ali pošto je britanska vlada držala u strogoj tajnosti ovaj projekat i na njega je, kao na vojnu tajnu, stavljen tridesetogodišnji embargo, te COLOSUSS predstavlja slepo crevo, obzirom da nije uticao na razvoj drugih elektronskih raĉunara. Ipak, bio je to prvi elektronski raĉunar.
[Type text]
5 Džon Mokli (John Mauckley), koji je bio upoznat sa radom Atanasova i Stibica, znao je za potrebu armije za mehaniĉkim kalkulatorom, ali je predložio izradu elektronskog raĉunara. Predlog je prihvaćen 1943. godine, i Mokli i njegov postdiplomac Ekert (J. Presper Eckert) su poĉeli da rade na elektronskom raĉunaru koga su nazvali ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer). Ova mašina se sastojala od 18000 vakuumskih cevi i 1500 releja. ENIAC je bio težak 30 tona i zauzimao je veliĉinu odbojkaškog igrališta. Snaga mašine bila je 140kW. ―Zli jezici‖ kažu da se kvario u proseku svakih sedam minuta (što nije ĉudo, obzirom na ogromnu disipaciju i upotrebljenu tehnologiju) a za množenje dva broja potrebne su bile 3ms. Što se arhitekture tiĉe, ENIAC je imao dvadeset registara, a svaki je mogao da sadrži desetocifreni decimalni broj, i to tako što je svaka cifra predstavljena sa po deset vakuumskih cevi. Programirao se postavljanjem 6000 multipozicionih prekidaĉa a veze izmeĊu komponenata su bile žiĉane.
Posle tog istorijskog trenutka mnogi drugi istraživaĉi se se dali na posao proizvodnje elektronskih raĉunara. Prvi naredni raĉunar koji je proradio 1949. godine bio je EDVAC izgraĊen na Univerzitetu Kembridž u Velikoj Britaniji. Njegov autor bio je Moris Vilks (Maurice Wilkes), a ovaj raĉunar vredi pomenuti jer je to bio prvi raĉunar sa zapamćenim programom.
Slika 2 ENIAC I EDVAC Godina 1948. donosi taj revolucionarni pomak. Naime, te godine su trojica struĉnjaka, koji su radili za Bell Laboratories, Bardin (John Bardeen), Bretejn (Walter Brattain) i Šokli (William Shockley) izumeli tranzistor, za šta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu za fiziku. Za samo desetak godina tranzistori su napravili revoluciju u raĉunarskoj industriji, tako da su do kraja pedesetih vakuumske cevi potpuno izbaĉene iz upotrebe, bar što se proizvodnje raĉunara tiĉe. Znaĉajno su smanjene dimenzije raĉunara kao i potrošnja, dok su brzina i pouzdanost rada znatno povećane. Sa pojavom diskretnih poluprovodniĉkih komponenti, javljaju se i prva štampana kola. Pronalazak integrisanih elektronskih kola 1964. godine doneo je novi revolucionarni pomak u raĉunarskoj industriji. U poĉetku bila su to kola malog stepena integrisanosti. Do osamdesetih godina napredak u tehnologiji integrisanih kola doveo je do stvarnja VLSI ĉipova (Very Large Scale of Integration) koji su mogli da sadrže nekoliko desetina hiljada, a zatim i nekoliko stotina hiljada, pa ĉak i nekoliko miliona tranzistora na jednom ĉipu. Naravno da je to vodilo ka manjim i bržim raĉunarima. Cena raĉunara je pala do te mere da se otvorila mogućnost da svaki pojedinac ima sopstveni raĉunar. Tada je i zapoĉela era personalnih raĉunara. [Type text]
6
Tip
Tipiĉan MIPS
Tipiĉan kapacitet memorije
Primer mašine
Primer korišćenja
Personalni raĉunari
1
1 IBM PS/2
Obrada teksta
Miniraĉunari
2
4 PDP-11/84
Upravljanje realnom vremenu
Supermini raĉunari Veliki (mainframe) računari Superraĉunari
10 30
125
32 SUN-4 128 IBM 3090/300
1024 Cray-2
Mrežni server
u
fajl
Bankarstvo
Vremenska prognoza
Tabela 1 Pet uobičajenih vrsta računara Ova podela se zasniva na fiziĉkoj veliĉini, performansama i oblasti primene. Personalni raĉunari se, za razliku od velikih raĉunara, mogu koristiti na razliĉite naĉine: obradu teksta, unakrsne tabele i visoko interaktivne aplikacije koje nisu povoljne za primenu kod velikih raĉunara.
1.2 Računarski sistem – arhitektuta Raĉunarski sistem je elektronski uredaj koji deluje pod kontrolom programskih instrukcija memorisanih u sopstvenoj memoriji, koji može prihvatiti podatke, izvršiti aritmetiĉke i logiĉke operacije, proizvesti izlazne podatke i memorisati rezultate obrade. To znaci da raĉunarski sistemi izvršavaju tri osnovne funkcije: obradu podataka, memorisanje podataka i prezentovanje podataka. Prema povećanju snage mikorprocesora, odnosno prema mogućnostima obrade i ceni raĉunari se dele na: makroraĉunare, miniraĉunare, mikroraĉunare. Makroračunari predstavljaju integraciju najsnažnijih performansi raĉunarske tehnike i tehnologije. Primenjuju se u oblastima gde je potrebno obraditi veliki obim podataka sa relativno složenim procedurama. Takve oblasti su na primer upravljanje poslovnim sistemima i nauĉno tehniĉka istraživanja.
Miniračunari su više specijalizovani raĉunari, nemaju tako jake performanse, ali im je cena pristupaĉnija. Vremenom izlaze iz upotrebe jer ih zamenjuju mikroraĉunari, sa sve boljim performansama. [Type text]
7
Mikroračunari su raĉunari zasnovani na mikroprocesoru. Za razvoj mikroprocesora zaslužan je razvoj poluprovodniĉke tehnologije koja omogućava da se na jednoj ploĉici poluprovodniĉkog kristala milimetarske zapremine, nane stotine hiljada sklopova koji obezbenuju funkcionisanje raĉunara. Arhitektura je opšti izraz strukturu svih delova raĉunarskog sistema. U arhitekturu raĉunarskog sistema spade i sistemski softver, kao i kombinacija hardvera i elementarnog softvera koji veže raĉunar sa raĉunarskom vezom. Arhitektura raĉunara se odnosi na unutrašnju strukturu i detalje neophodne da raĉunarski sistem bude funkcionalan. Prema tome, arhitektura raĉunarskog sistema ukljuĉuje: raĉunarski sistem, ĉipove, kola, sistemske programe. Arhitektura raĉunarskog sistema obiĉno ne uljuĉuje aplikativni softver. Pod arhitekturom se može smatrati struktura raĉunarskog sistema sa naĉinom funkcionisanja do nivoa mašinskog jezika. ―Mašinski jezik‖ je interni jezik digitalnih raĉunara. Svaki tip raĉunara ima svoj specijalni mašinski jezik kojim se ―respektuju‖ sklopovi tog tipa raĉunara i koji može da realizuje upravljaĉka jedinica tog tipa raĉunara. Program napisan u mašinskom jeziku jednog tipa raĉunara ne može se izvršiti na drugom tipu.
1.3 Osnovne sistemske komponente Savremeni raĉunarski sistemi projektuju se tako da se raĉunarski sistem sastoji od modula koji se mogu relativno lako i u potrebnom broju objedinjavati, dajući tako željenu konfiguraciju raĉunarskog sistema. Koristeći ovaj modularni pristup izgradnji raĉunarskog sistema, uvek je mogućno u sistem uvesti dodatne module ili pak pojedine zameniti. Pridruživanje raĉunarskom sistemu novog modula zahteva samo izmenu kablova koji povezuju pojedine module kao i eventualne izmene programa. Glavne komponente raĉunarskog sistema su: processor, ulazno – izlazne jedinice, memorija, jedinice za upravljanje periferijskim jedinicama (kontrolere), periferijske jedinice. Jedinice raĉunarskog sistema povezane su menusobno unificiranim sistemom veza – sprežnim mrežama, koje se još nazivaju interfejs. Od karakteristika interfejsa u mnogome zavisi efikasnost rada raĉunarskog sistema.
[Type text]
8 Interfejs podleže odrenenoj standardizaciji. Standardizacija se odnosi na formate poruka koje se prenose preko interfejsa, naredbe koje interfejs prenosi, šeme veza interfejsa, algoritme funkcionisanja interfejsa kao i upravljaĉke signale koje jedinice preko interfejsa izmenjuju izmenu sebe u periodu veze. Ova standardizacija omogućava da se raĉunarski sistem može konfigurisati od jedinica razliĉitih proizvonaĉa. Zatim, omogućava da se pojedini delovi sistema zamenjuju, kao i jednostavno proširenje konfiguracije raĉunarskog sistema od minimalne do maksimalne. Procesor: ObraĊuje podatke i upravlja radom ostalih delova raĉunarskog sistema – ulaznih, komunikacionih, izlaznih ureĊaja, memorije. Procesor (u raĉunarstvu) je izvršna jedinica — prima i izvršava instrukcije proĉitane iz odgovarajuće memorije. Kada se kaže samo „procesor― najĉešće se misli na centralni procesor (engl. central processing unit — CPU, centralna procesorska jedinica), ali postoje i procesori specijalnih namena kao što su procesori signala, razni grafiĉki procesori, itd. Sam po sebi procesor ne ĉini raĉunar, ali je jedan od najvažnijih delova svakog raĉunara. Postoji veći broj proizvoĊaĉa mikroprocesora, a meĊu njima se istiĉu: AMD, Intel, Motorola, IBM i Transmeta. Osnovni delovi mikroprocesora tj. procesora prikazani su: - upravljaĉka (komandna) jedinica, - aritmetiĉko – logiĉka jedinica, - skup registara opšte namene, - skup registara posebne namene, - podsistem za sprezanje sa drugim komponentama (interface).
Slika 3 Procesori
1.4 Spoljna memorija Još od davnina kod ĉoveka je postojala potreba da negde skladišti informacije koje je primao. U poĉetku su to bile kamene i glinene ploĉice, kasnije pergament i na kraju papir. Sa tehnološkom revolucijom, koliĉina informacija koje je trebalo negde smestiti je naglo porasla. Taj skok se još više povećao sa pojavom raĉunara. Bušena kartica je najstariji i nekada masovno korišćen ulazni (i reĊe izlazni) medijum, na kojem su se podaci unosili bušenjem u odgovarajućem rasporedu. Najĉešće se koristila 80kolonska kartica. Bušena traka predstavlja papirnu ili tanku aluminijumsku traku na kojoj se po dužini razlikuju kanali - zamišljene linije postavljene duž trake. U praksi su se najĉešće koristile 5-kanalne, 6kanalne, 7- kanalne i 8-kanalne bušene trake. Bušena traka je bila jednostavna za rukovanje, a unos podataka se vršio po kolonama usmerenim uzduž trake i po redovima usmerenim popreĉno na traku.
[Type text]
9 Diskete predstavljaju urenaje u kojima se vrši zapisivanje i ĉitanje informacija sa magnetnog medija. Disketne jedinice služe za unos podataka u raĉunar: sa diskete se podaci snimaju na hard disk i odatle se koriste. TakoĊe se mogu snimiti podaci sa diska na disketu, i tako preneti podatke na neki drugi raĉunar. Ova vrsta memorije je podesna, pouzdana i relativno jeftina. Diskete su poslednjih godina skoro izbaĉenje iz upotrebe.
Slika 4 Diskete CD-ROM je ureĊaj koji se sve više koristi. To je ĉitac optiĉkih ploĉa. Na svakoj optiĉkoj ploĉi ili CD-R0M-u se može zapisati 700MB podataka. Zbog datog kapaciteta ovo je veoma popularan medijum, i koristi se za ĉuvanje velike koliĉine podataka na malom prostoru.
Kompakt disk se najĉešće koristi kao medijum u koji se jednom upisuju podaci a mogu se ĉitati neograniĉen broj puta. Otuda ovaj disk nosi naziv CD-ROM.
Slika 5 CD-ROM Sliĉno obiĉnom disku, komunikacija kompjutera i CD-a sa odvija preko drajvera. Zavisno od proizvoĊaĉa ureĊaja, koriste se specijalni veznici, obiĉno integrisani u muziĉke kartice. Danas se koriste modeli koji se povezuju na obican IDE (EIDE) veznik. Takone postoje i SCSI verzije CD-ova.
[Type text]
10
Slika 6 CD-ROM mehanizam (čitač) Digitalni višenamenski disk (Digital Versatile Disc – DVD) je standard velike gustine koji može da primi do 17 GB podataka na dvostranom disku. To nije samo CD ureĊaj velikog kapaciteta - on je poboljšao audio i video mogućnosti PC raĉunara - koriste se za reprodukciju filmova sa DVD diskova. TakoĊe, ogroman kapacitet DVD diskova znaĉi i više podataka u aplikacijama i bolje multimedijalne karakteristike.
1.5 Hard disk interfejsi Medijum koji služi za stalno smeštanje podataka je hard disk. Disk nije izmenljiv od strane korisnika, pa se po ovom svojstvu zove i fiksni disk (Fixed disk). Disk ima znatno bolje karakteristike od disketa. Za razliku od njih on ima znatno veći kapacitet. Hard disk je naprava u principu sliĉna disketnoj jedinici. Princip rada je gotovo isti – disk presvuĉen feromagnetnim slojem rotira oko osovine a pokretna glava ĉita i upisuje podatke. Hard disk se sastoji od nekoliko okruglih ploĉa presvuĉenih posebnim materijalom dobrih magnetnih svojstava koje rotiraju velikom brzinom i nekoliko glava koje lebde tik iznad ploĉa, ĉitaući i upisujući podatke, pomerajući se po polupreĉniku diska. Glave ĉitaju podatke oĉitavajući magnetni zapis sa rotirajućih ploĉa, a pišu kreirajući magnetno polje posebnih svojstava koje menja zapis na ploĉama. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka, zavise od njegovog tipa, modela i marke. Sektori su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom, tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore, trake i cilindre. Performanse diska kao elektromagnetnog medija za skladištenje podataka, zavise od njegovog tipa, modela i marke. Podaci na disku su rasporeneni na poseban naĉin utvrnenim standardom, tako da je površina magnetnih ploĉa izdeljena na sektore, trake i cilindre.
Slika 7 Hard disk
[Type text]
11 Što se tiĉe same brzine hard diska na nju prevashodno utiĉu dve komponente: - brzina rotacije ploĉa - brzina pomeranja glave hard diska Kad smo kod brzine obrtanja ploĉa hard diska, bitno je da brzina bude što veća. Naime, ako se brže okreće ploĉa, sektori brže promiĉu ispod glave tako da je transfer veći.
Danas standardna brzina rotacije IDE diskova iznosi 5400 o/min, dok urenaji sa visokim performansama dostižu i 7200 o/min. Veća brzina rotacije donosi veću buku, doprinosi većoj temperaturi u hard disku i prouzrokuje veće naprezanje cele mehanike hard diska. Zbog toga se koristi vodeno vazdušno hlanenje sa dva ventilatora, a isprobane su i razliĉite brzine vazduha preko elektronike i mehanike.
Jedan od starijih i najvažnijih standarda uvedenih za hardver personalnih raĉunara je IDE (Integrated Dlrive Electronics). To je standard pomoću kojeg se kontroliše protok podataka izmenu procesora i hard diska. IDE koncept su 1986. godine dale kompanije Western Digital i Compaq da bi savladale ograniĉenja u performansama ranijih podsistema standarda, kao što su ST506 i ESDI.
Glavna alternativa za IDE (a verovatno i najbolji izbor ako se ne gleda na cenu) je SCSI interfejs. On omogućava da na isti kontroler prikljuĉimo ĉak sedam ureĊaja bilo koje vrste diskove, CD ROM-ove, strimer trake, skenere i drugo. Svi ti ureĊaji će teško stati ĉak i u najveće kućište, ali SCSI omogućava da neki od njih stoje i napolju - mogu se povezivati jedinice udaljene 6 i više metara. Na žalost, SCSI adapteri su znatno skuplji, teže se konfigurišu, i umeju da budu nekompatibilni sa nekim (naroĉito starijim) programskim paketima.
1.6 Ulazni ureĎaji Ulazni ureĊaji služe za unošenje podataka u raĉunar. UreĊaji koji se najĉešće koriste su tastatura, miš, skener, džojstik a u poslednje vreme i digitalni fotoaparati i kamere, koji se obiĉno ne nalazi u standardnoj konfiguraciji personalnog raĉunara. TakoĊe, u ulazne urenaje spada i ĉitaĉ bar kodova.
Tastatura je sliĉna onima koje se koriste na pisaćim mašinama. Na tastaturi imamo tastere za unošenje slova, brojeva, znakova interpunkcije, a za razliku od tastature pisaće mašine, tastatura raĉunara ima komandne (funkcijske) tastere i numeriĉku tastaturu. Komandni tasteri izvršavaju komande koje raĉunar izvršava neposredno po pritisku odgovarajućeg tastera. Za izvršavanje neke komande nekad moramo jednovremeno pritisnuti dva ili tri tastera.
[Type text]
12
Slika 8 Tastatura Miš - ureĊaj ĉijim se kretanjem po ravnoj površini menjaju x i y koordinate pokazivaĉa miša na ekranu monitora, a pritiskom na jedan od dva ili tri tastera aktivira odrenena funkcija. Rad sa mišem je jednostavniji i brži, jer je olakšano pozicioniranje na ekranu, naroĉito kod grafiĉkih programa gde je korišćenje miša obavezno.
Kod testiranja miševa, u prvom redu treba obratiti pažnju na dizajn. Pre svega, miš ne samo što stoji na stolu na vidnom mestu, već treba da ga držimo u ruci i da nam udobno leži. Postoje miševi ―na kuglicu‖ i laserski.
Slika 9 Miš Skener je ureĊaj koji sluzi za prebacivanje teksta ili slike u ―elektronsku‖ formu podesnu za dalju obradu na raĉunaru. Naime, pomoću ovog ureĊaja ―ĉita‖ se data informacija i pretvara u formu koju prepoznaje PC raĉunar. Dati oblik se zatim obraĊuje u program koji služi za obradu slike ili teksta.
Slika 10 Skener
[Type text]
13 Digitalni fotoaparati služe za snimanje digitalnih slika. Digitalne fotografije koje snimaju ovi fotoaparati su danas visokog nivoa kvaliteta i visoke rezolucije. Svi modeli fotoaparata nude nekoliko rezolucija za snimanje, kao i mogućnost proširivanja memorije. Ovi fotoaparati se isporuĉuju sa softverom i kablovima za povezivanje radi uĉitavanja slika u PC raĉunar.
1.7 Izlazni ureĎaji Izlazni ureĊaji služe za prikazivanje rezultata obrade na raĉunaru u obliku pogodnom za korišćenje. Danas se upotrebljavaju razliĉiti izlazni ureĊaji u zavisnosti od namene raĉunara. Kao izlazni ureĊaji najĉešće se koriste monitor, štampaĉ a u nekim sluĉajevima i ploter.
Monitor je ureĊaj za prikazivanje brojĉanih podataka, teksta, grafike i slika na ekranu. Svaki ekran ima mogućnost prikazivanja brojeva i teksta. MeĊutim, za prikazivanje grafike i slika mora postojati odreĊena elektronika koja to omogućava. Ova elektronika je smeštena na posebnoj ploĉi koja se zove grafiĉka kartica. Grafiĉka kartica se montira u kućište raĉunara ukljuĉivanjem u slot na magistrali.
Grafiĉka kartica je zapravo mali kompjuter u ĉijem je centru namenski mikroprocesor zvani grafiĉki akceleratorski ĉip – on samostalno izvodi mnoge važne grafiĉke funkcije. Ne samo što je na ovaj naĉin centralni procesor rasterećen dela ―dosadnog‖ posla, već se operacije vrše i do dva puta brže nego što bi ih procesor, makar im se u potpunosti posvetio, mogao obaviti.
Slika 11 Monitori Štampač je ureĊaj pomoću koga se binarno - kodirana informacija iz raĉunara prenosi na papir. Na trzištu se nalzi veliki broj razliĉitih štampaĉa. štampaĉi se razlikuju po principima rada, ali i po karakteristikama. Važne karakteristike štampaĉa su kvalitet otiska i brzina štampanja. Štampaĉa ima u tri osnovne tehnologije, a to su:
[Type text]
matriĉni štampaĉ štampaĉ sa mlaznicom (ink-jet štampaĉ) laserski štampaĉ
14 Matriĉni štampaĉi su najstarija vrsta štampaĉa. Oni rade na principu udarnih iglica, koje su složene u takav niz, da mogu ―nacrtati‖ bilo koji znak kombinovanjem udarca iglica i pomeranjem papira levo i desno. Iglice papir udaraju preko trake, nalik onoj za pisaće mašine, koja ostavlja taman trag na papiru na mestu udarca.
Slika 12 Štampači Postoje i neki ulazno – izlazni ureĊaji koji mogu da izvršavaju i ulazne i izlazne operacije. MeĊu ulazno - izlazne urenaje spadaju modem, zvuĉna kartica, mrežna kartica.
1.8. Računarske mreže Potreba za informacijama naterala je ĉoveka da uspostavlja veze sa raznim izvorima informacija i da stvara mreže preko kojih će sebi olakšati prikupljanje, prenos, skladištenje i obradu podataka. Naglim razvojem raĉunarske tehnologije poslednjih godina (povećanje performansi uz pad cena) i sa pravom eksplozijom Interneta, broj korisnika raĉunara i raĉunarskih mreža raste vrtoglavom brzinom. Sa sve moćnijom raĉunarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Vremenom su se mrežni sistemi razvijali da bi danas dostigli nivo praktiĉnog efikasnog okruženja za razmenu podataka. Raĉunarska mreža može biti prost skup dva ili više raĉunara, koji su povezani adekvatnim medijumom i koji meĊusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Koristi se za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagoĊeni odgovarajućim sistemima za prenos. Mrežom se prenose raĉunarski podaci, govor, slika, video, a aplikacije na stranama korisnika mogu biti takve da se zahteva prenos podataka u realnom vremenu (govor, video i sl.) ili to ne mora biti uslov (elektronska pošta, prenos datoteka i sl.). Mreža se sastoji od raĉunara, medijuma za prenos (žica, optiĉko vlakno, vazduh i sl.) i ureĊaja kao što su ĉvorišta, sviĉevi, ruteri itd. koji ĉine infrastrukturu mreže. Neki od ureĊaja, kao što su mrežne kartice, omogućavaju vezu izmeĊu raĉunara i mreže.
Svaka mreža se može svesti na sledeće dve osnovne celine: hardversku i softversku. Hardversku celinu saĉinjavaju mrežni ĉvorovi (nods) u kojima se vrši obrada informacija, fiziĉki spojni putevi i deljeni resursi. Deljeni resursi su hardverski (štampaĉi, ploteri, faks mašine, diskovi i sl.) ili softverski elementi (datoteke, baze, aplikacije i sl.). Softversku celinu mreže ĉine protokoli – pravila po kojima se vrši komuniciranje (razmena podataka) u mreži, operativni sistemi koji su u direktnoj komunikaciji sa hardverom raĉunarskog sistema (i imaju podršku za mrežni hardver i mrežne protokole) i korisniĉki mrežni softver. [Type text]
15
Danas kada su raĉunari relativno dostupni svakom i uz to su izuzetno moćni, umrežavanje povećava efikasnost i smanjuje troškove poslovanja. Osnovni razlozi za umrežavanje su:
zajedniĉko korišćenje informacija zajedniĉko korišćenje hardvera i softvera
Konkretnije, raĉunari koji su u mreži mogu zajedniĉki da koriste: dokumenta (memorandume, tabelarne proraĉune, fakture, itd.), elektronsku poštu, softver za obradu teksta, softver za praćenje projekata, ilustracije, fotografije, audio i video datoteke, štampaĉe, faks mašine modeme, CD-ROM jedinice i druge prenosive jedinice.
Podelu raĉunarskim mreža je moguće vršiti po više kriterijuma. U skladu sa medijumom koji se koristi za prenos podataka raĉunarske mreže mogu biti: 1. kablirane mreže, 2. bežiĉne mreže. Po topologije raĉunarske mreže mogu biti: 1. Bus network, 2. Star network, 3. Ring network, 4. Mesh network, 3. Star-bus network. Po vremenskoj postojanosti raĉunarske mreže mogu biti: 1.Fiksne i 2.Privremene. Po protstoru na kome se prostiru raĉunarske mreže mogu biti: 1. Personal Area Network (PAN), 2. Local Area Network (LAN), 3. Metropolitan Area Network (MAN), 4. Wide Area Network (WAN), 5. Global Network (Internet). Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu ĉlanova) raĉunarske mreže mogu biti Host-based, Klijent-server i Peer-to-peer. Po specifiĉnoj funkciji koju obavljaju raĉunarske mreže mogu biti: 1. Storage area network 2. Server farm network 3. Process control network 4. Value added network 5. SOHO network 6. Wireless community network 7. XML appliance network Treba imati u vidu da su raĉunarske mreže jedna dinamiĉna oblast u kojoj su ĉeste promene tako da je svaki pokušaj striktne kategorizacije osuĊen na kratkotrajnu taĉnost.
[Type text]
16
Postoje tri osnovne LAN topologije: magistrala (bus), prsten (ring) i zvezda (star). Ove topologije predstavljaju logiĉku arhitekturu mreže, ali fiziĉki, ureĊaji ne moraju da budu stvarno rasporeĊeni u ovom obliku. Bus i ring logiĉke topologije su ĉesto fiziĉki organozovane kao star topologija odnosno u obliku zvezde. Izbor i specifikacija topologije LAN mreže zavisi od: fiziĉkih lokacija na kojima se nalaze korisnici sistema, koliĉine podataka u lokalnim bazama podataka kao i potrebnog ažuriranja tih baza, od uĉestanosti pristupa bazama na drugim lokacijama i zahteva za komuniciranjem izmeĊu dve korisniĉke lokacije.
Prema prostoru koji obuhvataju, raĉunarske mreže se mogu podeliti na: • lokalne ( LAN ), • regionalne raĉunarske mreže (WAN) – mreže šireg podruĉja.
Prenos podataka kroz mrežu se obavlja po protokolima – utvrĊenim pravilima koja su poznata svim uĉesnicima u komuniciranju. Protokol predstavlja standard (konvenciju) za ostvarivanje i kontrolu veze i prenosa podataka izmeĊu dve krajnje taĉke. Komunikacioni protokol predstavlja set standardizovanih pravila za predstavljanje podataka, signalizaciju, proveru autentiĉnosti i kontrolu grešaka, neophodnih da bi se informacija prenela komunikacionim kanalom.
Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u i izmeĊu "packet switched" mreža. Ovaj protokol se odnosi na mrežni sloj OSI i TCP/IP modela. To znaĉi da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viših slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola enkapsuliraju kao podaci za protokole nižeg sloja, sloja veze. Glavna uloga IP protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresiranje raĉunara i time obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Protokoli nižih nivoa (protokoli sloja veze) imaju sopstvene naĉine adresiranja a za pronalaženje njihove adrese preko IP adrese zadužen je Address Resolution Protocol.
Internet Protokol ne garantuje dostavu paketa. TakoĊe, ovaj protokol ne garantuje ispravnost podataka (npr. da li je sadržaj paketa oštećen pri transportu), dozvoljava dupliranje paketa, prenos paketa u izmenjenom redosledu. Nedostatak ovih funkcionalnosti omogućava veću jednostavnost i performanse a one su izmeštene u protokole višeg nivoa.
Serveri: Osnovna uloga Web servera (nekad se naziva i HTTP serverom) je da osluškuje na portu 80 (podrazumevani port za HTTP protokol), na dobijeni zahtev pronaĊe traženi dokument u lokalnom skladištu dokumenata i njegov sadržaj pošalje klijentu ili, u sluĉaju da traženi dokument ne postoji, klijentu pošalje poruku o grešci. Ipak, ovakav scenario opisuje samo osnovnu funkcionalnost Web servera. Savremeni Web serveri imaju mnoge dodatne funkcionalnosti - Razvoj serverskog dela. Trenutno najpopularniji softver ovog tipa je Apache HTTP server ĉiji je autor Apache Foundation. Oktobra 2006. pomenuti softver je (prema podacima kompanije Netcraft) opsluživao 61,44% svih sajtova na Internetu. Sledeći najzastupljeniji softver je IIS, proizvod kompanije Microsoft, sa 31,35% tržišta. [Type text]
17
2. INTERNET Internet se najĉešće opisuje kao mreža svih raĉunarskih mreža, koja jedintveno radi na globalnom nivou. Internet može da se opiše kao skup meĊusobno povezanih mreža provajdera (internet posrednika) i njihovih korisnika. Sastoji se iz hiljada meĊusobno povezanih mreža koje za meĊusobno komuniciranje koriste internet protokol (IP – Internet Protocol). Protokoli su standardi koji omogućavaju komunikaciju raĉunara putem mreže.
Slika 13 Internet kao “mreža svih mreža” Internet je mnogo više od raĉunarske mreže kad se govori o njegovom širem uticaju na informacione sisteme i primenu uopšte, koristi se termin ―Internet tehnologije‖.
2.1 Razvoj interneta Za Internet se kaže da postoji tridesetak godina, mada se imenica Internet prvi put pojavljuje tek osamdesetih godina XX veka. Neki navode 1969. godinu kao godinu roĊenja Interneta jer je tada Ministarstvo odbrane SAD-a odabralo Advanced Research Project Agency Network, poznatiju kao ARPANET, za istraživanje i razvoj komunikacija i komandne mreže koja će preživeti nuklearni napad. Sedamdesete godine donele su nekoliko veoma važnih otkrića koja su obeležila razvoj Interneta kakvog danas znamo, a potom se dogodilo i odvajanje ARPANET-a iz vojnog eksperimenta u javni istraživaĉki projekt. Verovatno je najvažniji trenutak bio 1983. kad je tadašnja mreža prešla sa NCP-a (Network Control Protocol) na TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol), što je znaĉilo prelazak na tehnologiju kakva se i danas koristi. Preokret u razvoju Internet nastaje devedesetih godina legalizacijom komercionalnih aktivnosti na internet i pojavom WWW-a (World Wide Web) koji je omogućio hipertekstualne veze izmeĊu razliĉitih dokumenata (smeštenih na razliĉitim raĉunarima) i prenos multimedijalnih [Type text]
18 sadržaja (zvuk, slika, video, itd.). U momentu nastanka Web je bio samo jedan od servisa, a sada je mnogo više od toga i za većinu korisnika predstavlja ―sinonim‖ za Internet. Dok je ranije bila neophodna klasiĉna telefonska mreža za funkcionisanje Interneta, danas je to obrnuto. Internet se sve više služi za slanje faksa, telefoniranje, dopisovanje, itd.
2.2 Povezivanje na Internet Za povezivanje na Internet potrebno je imati vezu do raĉunara koji je već na Internetu. U praksi to najĉešće znaĉi vezu do Internet posrednika – provajdera (ISP – Internet Service Provider), jednog od preduzeća koje se specijalizovalo za tu vrstu usluga. Naĉin povezivanja na Internet zavisi od potreba (pojedinaĉnih korisnika ili preduzeća), ali i od raspoloživih kapaciteta i tehnologija lokalne telekomunikacione infrastructure. Ako je reĉ o komercijalnoj usluzi, cena zavisi od kvaliteta veza i zahteva servisa. Pristup posredniku može se realizovati prema stalnosti veze kao povremena i stalna veza. Prema primenjemim tehnologijama povezivanje na internet može se izvršiti: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.
Analognim vezama, Digitalnim sistemima prenosa, Primenom ADSL tehnologija, Kablovskim modemima, Mikrotalasnim vezama, Satelitskim vezama, Pristupom iz mobilne telefonske mreže.
Grafik br 1 Zastupljenost načina povetivanja na internet
[Type text]
19
2.3. Servisi Što se tiĉe servisa Interneta, njihov taĉan broj ne može se precizno odrediti, iz prostog razloga što su neki od njih tokom razvoja mreže bili veoma popularni, a potom nestali. Detaljno opisivanje svih servisa i njihovih komandi poĉenike samo zbunjuje i ĉesto stvara dodatni strah i odbojnost prema korišćenju Interneta. Danas većina korisnika Interneta gotovo sve servise koristi ili iz programa za elektronsku poštu ili iz Web ĉitaĉa (browser).
Postoji mnogo podela servisa, ali podela na baziĉne, javne, informacione, diskusione, konferencijske i servise za pretraživanje – najbolje oslikava njihovu suštinu.
U bazične servise se ubrajaju servisi koji karakterišu poĉetak rada internet, a to su: 1. Elektronska pošta (e-mail) servis koji omogućava razmenu poruka elektronskim putem; 2. Talnet (telecommunications network) i rlogin (remote login), koji omogućavaju pristum udaljenom raĉunaru i interaktivn rad na njemu, kao da je korisnik fiziĉki prisutan na udaljenoj lokaciji; 3. FTP (File Transfer Protokol), servis koji omogućava prenos datoteka izmeĊu dva udaljena raĉunara. Servis može biti uslovljen predhodnim predstavljanjem korisnika imenom i lozinkom.
U javne informacione servise spadaju:
Anonimni FTP (anonimus FTP), javno skladište podataka koje je pomoću FTP servisa na raspolaganju svim korisnicima internet (bez posebne preplate, korisniĉkog imena i lozinke); Gofer (gopher), servis za hijrrarhijsko organizovanje i pregled tekstualnih informacija, tj. Elektronska oglasna table; Web, servis za hipertekstualno organizovanje i pregled multimedijalnoh informacija, tj. multimedijalna oglasna tabla.
U diskusivne servise spadaju: Liste elektronske pošte (mailing lists); Diskusione grupe (newsgroup) Konferencijski servisi su: Talk, servis koji omogućava razgovor sa drugim korisnikom na mreži u formi interaktivne razmene tekstualnih onformacija; IRC (Internet relay chat) servis interaktivnog teksualnog komuniciranja većeg broja korisnika interneta dinamiĉki kreiranim kanalima; Telefoniranje preko interneta (internet phone), noviji servis koji korišćenjem mikrofona i zvuĉne kartice omogućava komuniciranje glasom izmeĊu korisnika interneta;
[Type text]
20
Videokonferencije (videoconferencing) predstavljaju unapreĊenje prethodnog servisa gde se osim glasom, primenom kamera komunicira i živom slikom.
Servisi za pretraživanje informacija su archie, veronica, WAIS, Netfind i WWW servisi za pretraživanje.
2.4 Softver za internet Softver su programi koji govore raĉunaru kako treba da izvršava odredjene zadatke. Kako hardver ne moĊe da funkcioniše bez softvera, tako ni Internet ne može da funkcioniše bez odgovarajućeg softvera za internet. Internet servis elektronska pošta je nastao 1971. godine, a koncipirao ga je ameriĉki inženjer Ray Tomlison. Elektronska pošta je postala veoma popularna iz više razloga, brza je, praktiĉna i jeftina. Koncept je jednostavan, a takva je i praksa. Otkuca se poruka na kompjuteru,unese adresa na koju se salje poruka i pritisne dugme za potvrdu slanja(Send). Gotovo odmah, primalac će je ĉitati (bilo gdje na svetu). E-mail je znaĉajno olakšao komunikaciju, ispunjavajući prazninu telefonskih razgovora i pisama, jer ne zahteva istovremeno prisustvo oba komunikatora. Elektronska pošta je, ustvari, datoteka koja se kroz mrežu šalje sa jednog kompjutera na drugi. Rane elektronske poruke bile su ograniĉene na jednostavne tekstualne poruke, slicne telegramu, ali kako je vreme odmicalo tako je i E-mail napredovao, usavrsavao se i razvijao, pa danas uz E-mail se salju i razne vrste pridruženih datoteka. To mogu biti datoteke iz programa za obradu teksta, slike, snimljeni zvuk, odnosno sve što se može snimiti u vidu kompjuterske datoteke. E-mail adrese se univerzalno konstruišu na isti naĉin, a sastoje se od sljedećih komponenti: , , (hotmail, live, gmail…), , . Zahvaljujudi usvojenim standardima za e-mail servere, može se slobodno izabrati bilo koji od popularnih programa za elektronsku poštu: 1. Outlook Express se isporučuje uz čitač weba Internet Explorer. Program je jednostavan i lako se koristi.Nudi liniju menija kao u u Windowsu, paletu sa alatkama i lako razumljivim sadržajem. 2. Microsoft Office Outlook koji se isporučuje kao čitač Microsofta. Radi na istom principu kao i predhodni program. 3. Netscape Messenger je besplatan server za elektronsku poštu, i dobija se kao dio paketa Netscape Communicator. Takodje je veoma jednostavan za korišdenje. 4. Facebook, itd.
[Type text]
21 Sve je više ponuĊaĉa besplatnih servisa elektronske pošte. Mogućnosti ukljuĉivanja glasovnih i video poruka u elektonsku poštu, kao i integraciju sa klasiĉnim telekomunikacionim servisima i sve prisutnijom mobilnom telefonijom, uticali su da na poĉetku novog veka poslovne komunikacije poprime sasvim nove oblike i mogućnosti.
Svi programi za elektronsku poštu zahtevaju osnovne informacije o dobavljaĉu e-mail usluga i o nalogu. Potrebna je i e-mail adresa i internet adrese servera za poštu. E-mail servisi koriste sistem poznat kao POP3 i sistem SMTP za odlaznu poštu.
2.5 Programi za izradu web prezentacija Su programi koji omogućavaju pisanje i kompajliranje HTML skripta, skripta koji ĉitaju Web ĉitaĉi. Najpoznatiji programi za pravljenje Web prezentacija su MS Front Page i Macromedia Dreamweaver. Ovi programi omogućavaju lakše dizajniranje i umetanje razliĉitih tipova fajlova. Kada se govori o Web-u ĉesto se koriste razliĉiti nazivi :
Web prezentacija: kolekcija pridruženih dokumenata poznati kao Web stranice
Web server: raĉunar koji mora imati stalnu vezu sa internetom i na kome se nalazi Web prezentacija
Home page : prva stranica Web prezentacije
Web sajt: uglavnom oznaĉava Web server i Web prezentaciju zajedno
Web ĉitaĉ: korisniĉki program koji služi za pristup Web serverima i ĉitanje Web stranica
Web protokol: skup pravila kojim je definisana razmena podataka izmeĊu Web ĉitaĉa i Web servera
Web adresa: skup identifikatora razdvojeni taĉkama koji jednoznaĉno ukazuju na simboliĉku adresu Web stranice.
2.6 Pronalaženje informacija na internetu – Mašine za pretraživanje Hiljade novih prezentacija sa najrazliĉitijim temama ĉovekovog interesovanja postavljane su svakog dana , tako da danas možemo slobodno konstatovati da informacija koja nas interesuje sigurno postoji na internetu samo je u tom moru informacija treba znati na najlakši naĉin pronaći.
[Type text]
22 Mašine za pretraživanje ustaljen je naziv za raĉunar koji omogućava pretraživanje interneta i pronalaženje informacija. Mašine za pretraživanje mogu se svrstati u dve grupe i to:
tematske imenike
mašine koje pretražuju internet po zadatim kljuĉnim reĉima
Alta Vista je jedna od dve najpoznatije mašine za pretraživanje koja je predstavljena javnosti krajem 1995 godine. WEB stranice se pretražuju iskljuĉivo prema kljuĉnim reĉima zadavanjem prostog ili složenog upita . YAHOO vrši pretraživanje po temama. On je podeljen na ĉetrnaest osnovnih tema na osnovu kojih možemo lako pronaći informacije i podatke koje nas interesuju. Osim ovih pretraživaĉa postoji mnogi drugi poput Web Crawler-a, Infoseek, Lucos, HotBot, Deja News...
2.7 Konferencije na internetu Omogućavaju komunikaciju izmeĊu više uĉesnika na internetu u istom trenutku. Konferencija se može obavljati samo tekstom (Chatrooms), zvukom (Audio konferencija) i video konferencija (Audio + Video). Prema broju uĉesnika postoje tri tipa video konferencija: 1. Video konferencija taĉka-taĉka jesu sistemi koji omogućavaju sinhronu audio i video komunikaciju dva uĉesnika. 2. Video konferencija izmedju više taĉaka podrazumevaju
da više ljudi koristi
multimedijalnu konferencisku opremu na više lokacija. 3. Jednosmerne video konferencije podrazumevaju emitovanje zvuka i videa sa jednog mesta i uglavnom pasivno uĉešće više korisnika.
2.8 Internet trgovina i novčane transakcije
Razmenu je u moderno doba moguće obaviti telefonom, a sve više u upotrebi je trgovina internetom. Internetom se danas obavljaju trgovine deonicama i kapitalom, avionskim kartama, turistiĉki aranzmani i dr. Tehniĉki i tehnološki pronalasci, koji omogućavaju održavanje i [Type text]
23 prevoz lako kvarljive i osetljive robe, te svakoko brz porast stanovnistva i poboljšanje njihovog kvaliteta života i životnog standarda, svemu tome su doprineli tehniĉki i tehnološki pronalasci. Trgovina moze biti lokalna, regionalna i nacionalna. Elektronski novac rešava mnoge probleme mrežne trgovine. Kupac dobija željeni proizvod, a trgovac bezbedno dobija svoj novac. Elektronski novac nije samo jedno od sredstava plaćanja, privatnost je mnogo više zaštićena od radoznalih pogleda. Elektronski novac je niz brojeva koji se šalju prodavcu. Ti brojevi predstavljaju gotovinu, kao što i ĉek koji se napiše predstavlja gotovinu koju prodavac može da dobije od banke. Elektronski novac će uĉiniti transakcije efikasnijim na više naĉina. Prvo, elektronski novac će uĉiniti transakcije jeftinijim zbog toga što su troškovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od troškova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni naĉin, konvencionalne banke moraju da imaju ogranke, službenike, bankomate i specifiĉne sisteme za elektronske transakcije. S obzirom na to da elektronski novac koristi već postojeću mrežu (Internet). Prema tome, troškovi transfera u okviru neke države skoro su jednaki troškovima transfera izmeĊu razliĉitih zemalja i raĉunare svojih korisnika, troškovi transfera elektronskog novca mnogo su manji - gotovo da ih i nema.
2.9. Zaštita i mere bezbednosti Osnovni problem je zaštita privatnosti podataka koji se prenose Internetom, što se pre svega ostvaruje odgovarajućim softverskim mehanizmima zaštite podataka pri prenosu. Za potpuno korišćenje potencijala internet tehnologija u poslovanju, primena sigurosnih mehanizama tajnosti poslovnih podataka od kljuĉnog je znaĉaja.
U Kriviĉni zakon Srbije, aprila ove godine, uneto je sedam dela protiv bezbednosti raĉunarskih podataka - glava 16a. To su: neovlašćeno korišćenje raĉunara i raĉunarske mreže, raĉunarska sabotaža, pravljenje i unošenje raĉunarskih virusa, raĉunarska prevara, ometanje funkcionisanja elektronske obrade i prenosa podataka i raĉunarske mreže, neovlašćeni pristup zaštićenom raĉunaru ili raĉunarskoj mreži i spreĉavanje i ograniĉavanje pristupa javnoj raĉunarskoj mreži, neovlašćeno korišćenje autorskog i drugog srodnog prava. Za uĉinjena kriviĉna dela, pored novĉanih, zakon predviĊa i zatvorske kazne koje se kreću od 30 dana do 12 godina.
Napadi na raĉunarsku mrežu su nedozvoljene aktivnosti u procesu prenosa podataka od izvorišta do odredišta, a dele se na pasivne i aktivne.
-
-
[Type text]
Pasivni napadi su prisluškivanje i nadgledanje protoka podataka bez ikakvih izmena sadržaja. Šifriranje poruka je mehanizam kojim se borimo protiv ovakvih napada. Aktivni napadi su mnogo opasniji jer podrazumevaju neautorizovane promene u tokovima podataka.
24
Postoje različiti oblici ovih napada na podatke koji se realizuju preko mreže:
Promena sadržaja poruka, Ubacivanje novih poruka, Prekidanje postojećeg toka poruka.
Javljaju se i problem u vezi sa utvrĊivanjem verodostojnosti subjekata s kojim komuniciramo. Moguće je da nam se neko lažno predstavi:
Kao neko koga znamo, Kao neko koga ne znamo, a postoji, Kao potpuno izmišljeni subject.
Kombinovanjem razliĉitih sigurnosnih mehanizama mogu se realizovati sledeći sigurnosni sistemi: Tajnost podataka, koja se ostvaruje šifrovanjem, odnosno upotrebom tzv. kriptografskih algoritama; Autentifikacija poruka, koja omogućava primaocu da pouzdano utvrdi identitet pošiljaoca; Integritet poruka, servis koji garantuje primaocu da poruku nisu menjale neautorizovane osobe; Neporicanje poruka, servis koji pošiljaoca treba da spreĉi da porekne slanje i sadržaj poruke. Digitalni potpis je najĉešći mehanizam kojim se rešavaju ovi problem; Kontrola pristupa, servis koji obezbeĊuje kontrolisan pristup resursima internet. Najĉešće se ostvaruje sistemom korisniĉkih imena sa tajnim lozinkama (password), a u novije vreme primenom intelihgentnih kartica i tzv. mrežnih barijera (firewall).
Onog momenta kada je internet postao široko dostupan svi smo dobili beskonaĉne mogućnosti za komunikaciju, informisanje, uĉenje, zabavu... U poslednje vreme za sve više stvari se oslanjamo na internet. Plaćamo raĉune, kupujemo, planiramo, ostvarujemo poslovne i privatne kontakte sa ljudima na drugom kraju sveta. Imati pristup internetu znaĉi imati pristup svetu. Sedeći za svojim stolom možete posmatrati egzotiĉne lepote skoro svih krajeva sveta, možete obići piramide, Ajfelov toranj i to sve za nekoliko minuta. Iako je to teško zamisliti dok sedimo za radnim stolom, „lutanje" internetom je poput lutanja ulicama nepoznatog mesta, gde se nikada ne zna šta vam se sve može dogoditi, podjednako i dobro, ali i loše. U tom smislu, biti odgovoran korisnik Interneta znaĉi spreĉiti niz negativnih situacija u kojima se možemo naći.
Slika 14 password kao sistem zaštite [Type text]
25
2.10 Intranet Intranet je korišćenje tehnologija baziranih na Internetu u okviru organizacije, a u cilju podrške komunikaciji i pristupu informacijama. Internet pruža podršku svim funkcijama kompanije i omogućava kretanje od „ostrvaca informacija― ka mrežama koje omogućavaju bolju komunikaciju i timski rad. Podacima se pristupa sa jednog jedinstvenog interfejsa. Intranet daje mogućnost da se lakše publikuju informacije neophodne za rad zaposlenih u okviru kompanije, pri ĉemu treba uspostaviti stroge sigurnosne zahteve kako bi se spreĉila zloupotreba i njihovo neovlašćeno korišćenje. TakoĊe se mora kontrolisati objavljivanje informacija kako bi se spreĉila nepreciznost i onemogućio protok neprikladnih informacija.
Pošto se može predvideti da će svet Intranet-a progresivno rasti u dužem vremenskom periodu, verovatno će i svakodnevna poslovna komunikacija izmeĊu korisnika poĉeti da dobija znatno drugaĉije i raznovrsnije oblike. Kako se koncept intraneta širi, a hardver i softver podrške se standardizuju logiĉno je pretpostaviti da će ga većina organizacija koristiti za internu komunikaciju. Infrastruktura intraneta je sputana granicama same firme, ali ne i geografskim; intranet se takoĊe može upotrebiti za povezivanje kancelarija iste firme na razliĉitim lokacijama.
2.11. Extranet Ekstranet (engl. Extranet) je oblik povezivanja raĉunarskih mreža dva ili više zasebnih poslovnih sistema koji ĉine odreĊenu poslovnu asocijaciju. Primer takvih sistema su holding kompanije, koje se sastoje iz većeg broja organizacija ĉiji je vlasnik zajedniĉki, pa im je zajedniĉka i uprava (najviši menadžment). Iako su ĉlanice holdinga organizacije koje uživaju visok stepen samostalnosti u radu, a ĉesto se bave i sasvim razliĉitim delatnostima, u interesu je zajedniĉkog vlasnika da one usko saraĊuju i da, po mogućnosti, meĊusobno ne konkurišu na tržištu. Sigurno je da poslovna logika nalaže da se njihove privatne raĉunarske mreže povežu prema standardima Interneta. Na taj naĉin nastaje ekstranet koji se sastoji od više nezavisnih privatnih mreža. No, u procesima globalizacije i uz podršku savremenih mrežnih tehnologija ekstranete mogu graditi i organizacije koje ne pripadaju istoj formalnoj organizaciji (na primer, holdingu), već se povezuju po potrebi, kako bi ostvarile neki poslovni interes. To će najĉešće biti sluĉaj onda kada je jedna organizacija stalni dobavljaĉ one druge, ili ako jedna drugoj prodaju sopstvene proizvode u većim koliĉinama i u dugoroĉnijim, možda i povlašćenim aranžmanima.
Važno je napomenuti kako ekstranet omogućuje razmenu podataka meĊu poslovnim partnerima uz bitno niže troškove od onih koje bi izazivala izgradnja zajedniĉke privatne i od Interneta potpuno izolovane mreže, koja, uostalom, može nakon nekog vremena postati suvišnom (ako se prekinu poslovni odnosi). [Type text]
26
Koordiniranim aktivnostima u ekstranetu moguće je uspostaviti i zajedniĉki web servis većeg broja samostalnih organizacija koje imaju interesa da zajedno nastupaju na tržištu. To dovodi do unapreĊenja zajedniĉkih marketinških aktivnosti, kao što su:
stvaranje zajedniĉke tržišne slike, dogovaranje zajedniĉke strategije nastupa na tržištu, koordinirani PR i javno oglašavanje, usaglašavanje odnosa s potrošaĉima i sl.
U takvim se uslovima i nastojanjima ekstranet danas smatra najboljim mogućim i najprivlaĉnijim rešenjem. Koncept elektronskog trgovanja meĊu organizacijama (B2B), s njegovim blistavim perspektivama, još i više potencira važnost ekstraneta.
3. SOFTVER Softver raĉunara je nešto uglavnom nevidljivo, što omogućava da raĉunar uĉini ono što tražite od njega. Svaki program koji kupite ili preuzmete, kao i sve slike, muzika i ostalo što unesete ―u raĉunar‖ jeste softver. Softver ĉine podaci snimljeni na nekoj vrsti diska – disketi, kompakt disku ili ĉvrstom disku koji je sastavni deo raĉunara.
Svaki elektronski raĉunar, pored svoje fiziĉke konstrukcije (hardware) poseduje sistem programa koji služe za: upravljanje radom sistema pri realizaciji nekog programa, programsku sistemsku podršku pri izradi izvornih programa. Pojam softver je prvi put iskoristio John W. Tukey, inženjer informatike, 1957. godine. Pojam je nastao kao analogija pojmu hardver. Naime, na engleskom reĉ hardware znaĉi tvrdotvorina, odnosno tvrde stvari (hard = tvrdo). Nasuprot tome reĉ soft znaĉi meko. Verovatno najbolja definicija za pojam softver je: Sveobuhvatni zbir informatiĉkih programa, procesa, pravila; dokumentacije i datoteka u vezi, koji ĉine deo operacija jednog informatiĉkog sistema.
3.1 Podela Osnovne kategorije softvera su: – Sistemski softver: Upravlja resursima raĉunara: hardver, memorija, adrese, ... Preko interfejsa korisniku omogućava pristup resursima – Aplikativni softver:
[Type text]
27
–
Alat za pomoć raĉunarskim korisnicima u rešavanju problema iz realnog sveta Kompajleri i drugi programi za prevođenje: Omogućavaju programerima kreiranje novog softvera
3.2 Sistemski softver – operativni sistemi Operativni sistem je vrsta sistemskog softvera koja koordinira i upravlja svim resursima raĉunarskog sistema. Operativni sistem daje fleksibilnost raĉunarima opšte namene (engl. generalpurpose computers) kakav je personalni raĉunar da obavi razne vrste poslova. Namenske raĉunare (engl. dedicated computers) kontroliše jedan program koji obavlja odreĊeni zadatak (npr. omogućava igranje neke igre), pa oni nemaju potrebu za operativnim sistemom.
Pre poĉetka bilo kakve obrade mora se aktivirati operativni sistem. Kod nekih raĉunara se operativni sistem puni automatski. Korisnik/operater treba samo da obezbedi da je disk (ili disketa) sa operativnim sistemom u odgovarajućem ureĊaju i da ukljuĉi raĉunar. Bez dodatnih instrukcija operatera raĉunar prenosi operativni sistem u memoriju i priprema raĉunar za poĉetak rada. Kod velikih raĉunara je obiĉno startovanje operativnog sistema nešto složenije i operater mora da interveniše u toku podizanja operativnog sistema. Kod nekih raĉunara je, pak, operativni sistem ugraĊen u permanentnu memoriju (ROM) i prema tome aktivan istog trenutka kada se raĉunar ukljuĉi.
U raĉunarstvu, operativni sistem (OS) je skup programa i rutina odgovoran za kontrolu i upravljanje ureĊajima i raĉunarskim komponentama kao i za obavljanje osnovnih sistemskih radnji. Operativni sistem objedinjuje u celinu raznorodne delove raĉunara i sakriva od krajnjeg korisnika detalje funkcionisanja ovih delova. Operativni sistem stvara za korisnika radno okruženje koje rukuje procesima i datotekama, umesto bitovima, bajtovima i blokovima.
Šta radi operativni sistem (OS)? Upravlja CPU aktivnostima Upravlja memorijom (realnom i virtuelnom) Kontroliše ulaz i izlaz podataka ObezbeĊuje interfejse sa magistralom i periferijskim ureĊajima ObezbeĊuje interfejs sa fajl sistemom
Zadaci OS: Kontrola i alokacija (zauzeće) memorije, prioritetni sistemski pozivi, kontrola ulazno/izlaznih ureĊaja, podrška umrežavanju, upravljanje fajlovima itd...
Ko ima OS? Personalni raĉunari, Internet serveri, mobilni telefoni, muziĉki player-i, ruteri, sviĉevi, wireless access points, konzole za igru, digitalne kamere...
[Type text]
28 Interaktivnost korisnika sa OS obezbeĊuje: – Interfejs iz komandne linije (DOS) – GUI interfejs (Windows) Disk operativni sistemi – MS-DOS - u kome se interakcija korisnika obavlja karakternim znacima (slovima, brojevima, simbolima) – Interfejs preko komandne linije (komande se ukucavaju) – Interfejsi u formi menija - komande se biraju iz lista prikazanih na ekranu (menu driven interface) Pregled OS:
MS-DOS Windows 3.1/3.11/95/98 Windows NT 3.51/4.0 Windows 2000/XP/Vista/7 Unix/Linux Macintosh
Windows XP: Objavljen oktobra 2001, Zamenio Windows 9x i NT; Zasnovan na NT kernelu; Proizveden u Home i Professional verzijama; Profesionalna verzija podržava EFS – Encrypting File Sistem; 64-bitna verzija na raspolaganju; Poboljšana bezbednost - UgraĊen Firewall.
Microsoft Vista: Objavljen 30. Januara 2007Novi GUI (Aero); 3D izgled i osećaj; Pet ‗verzija‘ - Home Basic, Home Premium, Business, Enterprise, Ultimate; Znaĉajne bezbednosne karakteristike BitLocker i Drive Encryption (samo Ultimate verzija) - može se šifrovati ceo disk, osim za bootloader , kombinacija hardvera i softvera, ceo disk se može potpuno posvetiti glavnoj ploĉi.
Unix: Primarno se nalazio u nauĉnom ili istraživaĉkom okruženju; Postoje brojne popularne verzije; Ovo je više-korisniĉki (multiuser) OS za više istovremenih zadataka (multitasking).
Linux OS je jedan od najpoznatijih softvera sa otvorenim kodom (open source software). Danas Linux pokreće Web servere, filmske i animacione radne stanice, superkompjutere itd.
3.3 Baze podataka i sistemi za upravljanje bazama podataka Baza podataka se definiše kao organizovan skup logiĉki povezanih podataka (slogova) i datoteka koji se odnosi na sliĉne pojmove ili predmete, organizovanih za odreĊenu namenu. Znaĉi, baza podataka predstavlja organizovanje podataka u takozvanoj integrisanoj formi gde podaci u bazi podataka mogu biti organizovani po više razliĉitih obeležja po kojima je moguće primenom odgovarajućih mehanizama baze vršiti pretraživanja i nalaženje baš onih podataka koji su potrebni.
[Type text]
29 Sistem za upravljanje bazama podataka (database management system, DBMS) je raĉunarski program (ili ĉešće, svita programa) namenjena rukovoĊenju bazom podataka, velikim skupom strukturiranim podataka, i izvršavanju operacija na podacima, koje zahtevaju mnogobrojni korisnici. Tipiĉne upotrebe ovih sistema ukljuĉuju raĉunovodstvo ili sisteme za podršku mušterijama. U najpoznatije programe iz ove oblasti spadaju: Oracle, DB2, Microsoft Access, Microsoft SQL Server, Firebird, PostgreSQL, MySQL, SQLite, FileMaker и Sybase Adaptive Server Enterprise.
Korisnik
DBMS
Baze podatka - podaci na disku Šematski prikaz 1 DBMS kao sistem veze baze podataka i korisnika
Brigu o podacima, vezama meĊu podacima, ispravnosti podataka i svemu ostalom na sebe preuzima sistem za upravljanje podacima u bazi podataka - DBMS. Svi moderni sistemi za upravljanje bazama podataka koriste relacioni model podataka što znaĉi da korisnik vidi bazu kao skup tabela sa slogovima, gde je i rezultat svake operacije nad sadržajem baze podataka takoĊe tabela. Pored toga relacioni model koristi veze, odnosno relacije (relationships) za povezivanje datoteka (tabela) baze podataka u strukturiranu celinu. Microsoft Access je sistem, odnosno program za upravljanje bazama podataka. Microsoft Access 2002 je verzija koja je dizajnirana za rad s Windowsima 95, 98/NT i XP, i stiže u okviru paketa Microsoft Office XP Professional. Ova verzija Access-a ne raditi na 16-bitnim verzijama Windowsa (Windows 3.x). Baza podataka kreirana u Access-u sastoji se od sledećih elemenata odnosno objekata: - tabele, - forme, - upiti i - izveštaji - makroi i VBA. Svrha ovih elemenata je nadigradnja osnovnog oblika baze u cilju maksimalne moguće prilagoĊenosti baze ka njenom korisniku i ispunjenja posebnih zahteva korisnika.
[Type text]
30
3.4 Model baze podataka Sistemi upravljanja BP zasnivaju se na korišćenju odreĊenih modela podataka. Model podataka održava uzajamnu povezanost objekata realnog sistema.
Modeli podataka koji su ostavili trajan trag u teoriji i praksi baza podataka su: Mrežni model podataka Hierarhijski model podataka Relacioni model podataka Model entiteta i poveznika Model semantiĉkih hierarhija Objektno – orjentisani model podataka Logiĉki model podataka Razvoj je tekao tako što se stalno težilo otklanjanju nedostataka i olakšanju rada sa bazama podataka. Osnovni nedostaci su bili nerazdvajanje logiĉke i fiziĉke strukture, kompleksnost struktura i korišćenje proceduralnih jezika.
3.5 Relacioni model baze podataka Prikaz podataka o entitetima dvodimenzionalnim tabelama u stvari predstavlja relacioni model. Tvorac relacionog modela je E.F.Codd 1970. godine. Relacioni model se danas smatra standardom za bazr podataka i razvijeno je dosta sistema za relacionu bazu podataka. Tabele moraju biti tako sastavljene da imaju sledeće osobine: Svaka rubrika tabele predstavlja jedan podatak ne postoje više grupe koje se ponavljaju, Kolone su homogene, u jednoj koloni postoji samo jedna vrsta podataka, Svaka kolona ima naziv, Redovi se razlikuju meĊusobno, duplikati redova nisu dozvoljeni i Redosled kolona ili vrsta nije bitan. Tabela koja zadovoljava navedene osobine naziva se relacija. Baza podataka koja se sastoji od relacija naziva se relacionom bazom podataka. Relacioni pristup je baziran na relacionoj matematici, a reĉnik iz dela koji se bavi teorijom relacije. Matematiĉka relacija je skup koji opisuje korespodencuju (agregaciju) dva ili više skupova. Tabela na pregledan naĉin prikazuje korenspodencije i agregacije skupova elemenata podataka (vrednosti atributa) nekog tipa entiteta. Redovi u tabeli predstavljaju pojedine primerke datog tipa entiteta, a kolone domene. Tip entiteta se dobija postupkom generalizacije skupa pojedinaĉnih entiteta ili agregacijom skupa atributa. IzvoĊenje operacija nad relacijama naziva se relaciona algebra. Operacije relacione algebra su: Projekcija, Selekcija, Spajanje, [Type text]
31 Delenje. Rezultat svih operacija je nova relacija.
TABLICA
ZAPIS
KOLONA
Ime
Prezime
JMBG
Ivan
Sarajlić
0123546879987
Miloš
Lukić
1244454545444
Tabela 2 Relacioni model baze podataka
Izdvajanje kolona se naziva projekcija. Izdvajanje reda naziva se selekcija. Spajanje se može vršiti kada su odgovarajući atributi jednaki ili je zadovoljen neki uslov. Delenje je operacija kojom se jedna relacija deli drugom i dobija treća relacija. Relaciona algebra je naĉin logiĉkog ili simboliĉkog predstavljanja operacija koje treba izvršiti nad podacima.
3.6 Upitni jezik SQL (Structured Query Language) je standardni upitni jezik za relacione baze podataka. Prvu verziju SQLa razvio je IBM u San Jose Research Laboratory (sada Almaden Research Center), originalno nazvan SEQUEL, kao deo projekta System R 1974. godine. Mnogi proizvodi danas podržavaju SQL. Standardizovan je 1986. godine od strane Ameriĉkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI) i Internacionalne organizacije za standardizaciju (ISO) i publikovan kao SQL86. IBM je 1987. Godine standardizovao sopstvenu verziju SQL-a, nazvanu SAA-SQL. ANSI je 1989 publikovao proširenu verziju SQL-a , nazvanu SQL-89. Sledeća standardizovana verzija je SQL-92 i najnovija je publikovana 1999. Osnovne karakteristike SQL-a: Jednosavnost, relacije se kreiraju jednom naredbom i odmah su dostupne za korišćenje; Uniformnost, svi podaci i rezultati operacija se prikazuju u vidu tabele; Interaktivno i klasično programiranje; Neproceduralnost, Specificira “šta”, a ne i “kako” nešto treba uraditi.
Naredba SELECT jedna je od najkoristenijih SQL naredbi, a njena snaga narocito dolazi do izrazaja upotrebom razlicitih operatora, funkcija i kljucne rijeci WHERE.
[Type text]
32
4. INFORMACIONI SISTEMI Informacioni sistem je integrisani skup komponeneti za sakupljanje, snimanje, ĉuvanje, obradu i prenošenje informacija. Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili razliĉite ljudske aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmjenili naĉine ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i naĉine i shvatanje rada. Informacije i saznanje, danas ĉine vitalni ekonomski resurs. Osnovne komponente informacionih sistema su hardver i softver raĉunara, baze podataka, telekomunikacioni sistemi i tehnologije, ljudski resursi i procedure, odnosno metodologije procesovanja i prenošenja informacija.
4.1 Pojam kibernetike: Za razliku od drugih nauĉnih disciplina koje su prouĉavale raznovrsne i pojedinaĉne probleme upravljanja, kibernetika konstituiše nauĉnu teoriju upravljanja svim sistemima razliĉitih svojstava. Norbert Viner i njegova grupa nauĉnika iz razliĉitih oblasti, Klod Senon, Vorn Virer, Rozenblat, Valart, Mak Kuloh i drugi razradili su osnovne nauĉne teorije upravljanja. Ova grupa nauĉnika rešavala je niz praktiĉnih i konkretnih zadataka, kao sto su: izrada i korsćenje raĉunarskih mašina, posebno raĉunarskih mašina za ĉitanje, rešavanje zadataka iz neurofiziologije, konstruisanje veštaĉkih sistema na bazi analogije sa živim bićima. Zajedniĉki rad ovih nauĉnika je prvi put ukazao na mogućnost stvaranja opšte teorije upravljanja. Naziv Kibernetika potiĉe iz grĉke reci Kibernao sto znaci Upravljam, i reci Kibernetes sto znaĉi Upravljanje. Uvodeći ovu reĉ u naziv nove nauĉne discipline, Norbert Viner nije znao da su je i nauĉnici davno koristili. Bez obzira na ranije korišćenje, tek je Vinerovo tumaĉenje ovog termina oznaĉavalo nauku o upravljanju u pravom smislu. Danas se kibernetika razliĉito definiše. Razlike u definisanju su, uglavnom, zbog razliĉitog pripadanja nauĉnika nauĉnim oblastima ( prirodne, tehniĉke i društvene nauke), kao i zbog razliĉitog nivoa nauĉne apstrakcije. Tako se možze razlikovati uže i šire definisanje kibernetike. Prema užem shvatanju, kibernetika je vezana za interdisciplinarno prouĉavanje upravljanja u tehniĉkim i biološkim sistemima. Šire definisanje daje kibernetici znaĉenje opšte teorije upravljanja. U svakoj upravljaĉkoj situaciji, bez obzira na njenu konkretnu prirodu, mogu se naći zajedniĉke zakonitosti i matematiĉki formalizovati preko apstraktnih modela. Razliĉitost definisanja kibernetike vidimo u prikazu nekoliko definicija npr :
[Type text]
33
-
G.Klaus: ―Kibernetika je nauka o bitnim osobinama i zakonitostima regulisanja i obrade informacija u dinamiĉkim sistemima kao i o samim sistemima‖,
-
S.Kenel: ― Osnovni zadatak kibernetike se sastoji u otkrivanju i formulaciji opštih zakonitosti u organizaciji i funkcionisanju odredjenih klasa dinamiĉkih sistema razlicitih materijalnih svojstava, koji pokazuju aktivno ponašanje usmereno prema odreĊenom cilju‖ .
Osnivaĉ kibernetike Norbert Viner je u svojim delima: ―Kibernetika ili upravljanje i komunikacije u živom biću i mašini‖ i delima ―Ljudska upotreba ljudskog bića – Kibernetika i društvo‖ objavljenim 1948. i 1954. godine, postavio sasvim nove postavke upravljanja znaĉajne za celokupnu savremenu nauku.
4.2 Informacija i podatak:
U svakodnevnom životu ĉesto se koriste izrazi, obaveštenje i informacije. Ovi izrazi se, pogrešno, smatraju sinonimima. Ti pristupi su veoma razliciti, a zajednicko im je jedino to sto svi pretenduju na to da daju prihvatljivo tumaĉenje ovih pojmova.
Podatak 1 (eng. data) predstavlja elementarni opis stvari, dogaĊaja, aktivnosti i transakcija. Podatak može biti broj, slovo, specijalni znak, slika, ili zvuk. Podatak može biti ocena koju je student dobio na ispitu ili broj ĉasova vežbi za neki predmet. Baza podataka se sastoji iz velike koliĉine podataka organizovane za pretraživanje.
Razlikuju se: numeriĉki (0, ..., 9), alfabetski (a, b, ..., z), znakovni podaci (:, -, =, itd.) ..
Informacija2 je podatak organizovan tako da ima odreĊeno znaĉenje i vrednost za korisnika. Korisnik interpretira znaĉenje i donosi zakljuĉke na osnovu podataka. Podatak se obiĉno pretvara u informaciju na osnovu primene. Informacija zauzima centralno mesto u informatici i informacionom sistemu.
Podatak i informacije mogu predstavljati i ulaze i izlaze za informacioni sistem. Tako, na primer, podaci o zaposlenom kao što su ĉasovi rada i projekti na kojima rade, mogu 1
Podatak je poruka koja ima odreĊeno znaĉenje i predstavljena je u formalnom obliku pogodnom za prenos i obradu. 2 Informacija je reĉ latinskog porekla in formare i izvorno je znaĉila stavljanje u odreĊenu formu, odnosno, davanje oblika neĉemu, ali je tokom vremena izgubila prvobitno znaĉenje.
[Type text]
34 predstavljati ulaze za sistem obraĉuna plata odreĊene kompanije. Sam sistem obraĉuna plata može se kasnije koristiti kao ulaz za drugi sistem koji priprema budžet kompanije.
Svet koji nas okružuje moze se shvatiti kao sistem entiteta koji su u meĊusobnom delovanju. Pod entitetom najcesce se podrazumeva objekat posmatranja koji je vazan sa odredjenog stanovista. Entitet moze biti:
-
Realni objekat ( osoba, mašina, dokument…); Apstraktni koncept (mera, koliĉina, boja, preduzeće…); DogaĊaj (roĊenje, upis, prekršaj…); Odnos – Asocijacija (predmet – nastavnik, muž – žena, lice – preduzeće…).
Svaki entitet ima razliĉita svojstva (obeležja). Obeležjima se bliže odreĊjuje posmatrani entitet. Svaki entitet može imati više obeležja i obrnuto. Skup entiteta je imenovana kolekcija entiteta iste vrste. Svako svojstvo ima ime i vrednost. Svojstva mogu biti kljuĉna i atributivna. Kljuĉno svojstvo (kljuĉ) omogućava identifikaciju entiteta u skupu entiteta. Kljuĉevi mogu biti primarni i sekundarni. Atributi doprinose opisu entiteta ali ne omogućavaju njegovu jednoznaĉnu identifikacuju. Dakle, informacija je viši kvalitet od podatka, najĉešće je rezultat obrade podataka i od nje se ima koristi ili podstiĉe na neku akciju.
4.3 Predstavljanje informacija – brojni sistemi Pod brojnim sistemom se podrazumeva način predstvaljanja nekog broja pomodu znakova koje nazivamo ciframa. Sistem brojeva se naziva pozicionim, ako jedna ista cifra ima razliĉitu vrednost u niz cifara koje ĉine broj. -
DEKADNI BROJNI SISTEM karakteriše brojna osnova 10 i deset razliĉitih sifara. BINARNI BROJNI SISTEM koristi samo dve cifre: 1 i 0. OKTALNI BROJNI SISTEM za brojnu osnovu ima broj 8. HEKSADECIMALNI BROJNI SISTEM koristi 16 cifara, a prvih deset cifara su cifre dekadnog sistema od 0 do 9 a ostalih pet cifara su slova latinske azbuke
Dekadni sistem (takoĊe decimalni sistem, dekadni sastav ili, u starijim udžbenicima, desetiĉni sistem) je naĉin zapisivanja brojeva koji koristi deset razliĉitih cifara (znamenki) i decimalnu zapetu (decimalnu taĉku) za zapis veliĉine broja.
[Type text]
35 Dekadni brojni sistem je pozicioni, što znaĉi da u njemu i znak i njegov položaj odreĊuju vrednost u zapisu broja. Negativni brojevi se oznaĉavaju predznakom „-―. Predznak „+― za pozitivne brojeve se obiĉno izostavlja. Binarni sistem je brojĉani sistem u kome se zapis sastoji samo od cifara 0 i 1. Ovo je pozicioni brojĉani sistem, sa osnovom 2. Svaki broj se može predstaviti kao zbir eksponenata dvojke. Zbog jednostavnosti primene u elektronskim kolima, binarni sistem koriste praktiĉno svi moderni raĉunari.
4.4 Entropija Klasiĉni teorijski pristup informaciji ima svoje polazište u povezivanju informacije sa teorijom verovatnoće i entropijom. Ovaj pristup polazi od toga da informacija otklanja neodreĊenost sistema, odnosno neizvesnost promena, te da je informacija pojava suprotna entropiji. Prema saznanjima kibernerike i opšte teorije sistema, entropija je sila koja nastoji da svaki sistem iz stanja reda i organizovanosti prevede u stanje nereda i haosa, (L. von Bertolanfy), pa su neki autori informaciju nazvali ―neg - entropija‖. U teoriji informacija entropija se definiše u osnovi na dva naĉina: 1) kao proseĉna koliĉina informacija koju nosi neko slovo apstraktne abecede izvora, u poruci koja je upućena od pošiljaoca ka premaocu; 2) kao mera nesigurnosti ishoda nekog dogaĊaja (xi) iz polja mogućih dogaĊaja(x1,x2,...,xn) razliĉitih verovatnoća p(x1),...p(xn). DogaĊaji, pri tome, moraju biti: nepredvidivi (sluĉajni), nezavisni (meĊusobno), i iskljuĉivi (u datom momentu). Entropija i informacija su osnovne informacione veliĉine. Pojam entropije-je usko povezan sa pojmom verovatnoće. Entropija predstavlja prirodnu težnju svakog realnog sistema da doĊe u stanje nejveće verovatnoće, a to stanje odgovara potpunom haosu, koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti.
4.5 Pojam, elementi, cilj i funkcije IS Informacioni sistem najĉešće se definiše kao skup ljudi i opreme koji po odreĊenoj organizaciji i metodama obavljaju prikupljanje, prenos, obradu, ĉuvanje i dostavljanje podataka i informacija na korišćenje. Cilj informacionih sistema mora da bude usklaĊena sa opštim poslovnim ciljevima, odnosno informacioni sistem svojim funkcionisanjem mora da poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema kako bi se postigli što bolji rezultati poslovanja. U sastav informacionih sistema ulaze sledeći elementi: [Type text]
Podaci Izvor podataka Sredstva za primenu i obuhvatanje podataka Komunikacione linije
36
-
Sredstva za memorisanje i obradu podataka Informacioni jezici, metode i procedure čovek
Osnovni procesi informacionog sistema su: -
sakupljanje informacija na mestu nastanka prenos informacija do mesta obrade slanje informacija do korisnika korišdenje informacija
Cilj informacionih sistema je da svojim radom poboljša funkcionisanje celog poslovnog sistema, kako bi se postigli što bolji rezultati. Danas je uglavnom prihvadena slededa podela na periode koje karakterišu: -
informacioni sistemi za obradu podataka (DP – Data Processing), upravljački informacioni sistemi (MIS – Management Information Systems), informacioni sistemi za podršku odlučivanju (DSS – Decision Support Systems) ekspertni sistemi (ES – Expert Systems).
4.6 IS za obradu podataka (DP – Data Processing) Osnovna uloga ovakvih iformacionih sistema bila je prihvatanje i obrada poslovnih transakcija tako da se njihova najĉešća primena sastojala u zameni ruĉne obrade mašinskom u smislu tzv. mehanografske obrade. U središtu pažnje kod DP sistema su podaci. Ovakav naĉin obrade je, u odnosu na klasiĉnu ruĉnu obradu, povećao brzinu i taĉnost obrade a takoĊe, i kvalitet i obim obraĊenih informacija ĉime je ispunjen osnovni cilj da se omogući prihvatanje velikog broja podataka. Softverska rešenja baziraju se na klasiĉnim programskim jezicima i drugi. Osnovne osobine informacionih sistema za obradu podataka - pasivan naĉin korišćenja,
-
korisnici su iskljuĉivo zaposleni u posebnom organizacionom delu za elektronsku obradu podataka (ERC – elektronski raĉunski centar ), mehaniĉka efikasnost u obavljanju posla, zasnovanost na analizi prošlih dogaĊaja, konzistentnost u naĉinu rada.
U cilju zadovoljenja potreba za taĉnim, pravovremenim i relevantnim informacijama, kao i obezbeĊenja podloge za donošenje odluka, projektuju se, uvode i koriste informacioni sistemi. [Type text]
37 Pojmom sistem iskazuje se da je neki objekat složen i da se sastoji od više meĊusobno povezanih elemenata koji se ponašaju po odreĊenim zakonitostima.
4.7 Upravljački IS (MIS – Menagment Information Systems) Upravljaĉki informacioni sistem je mreža zasnovana na raĉunarima a koja pruža odgovarajuće podatke rukovodstvu u svrhu donošenja odluka, a takoĊe sadrži neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje rukovodstvo vrši prilikom donošenja odluka. Ovaj period u razvoju informacionih sistema uvodi savremeniji pristup u:
-
naĉin obuhvata podataka, tamo gde nastaju, terminalskom mrežom, procese izveštavanja (osim pisanog izeštaja uvodi se i ekranski tip izveštaja putem terminala koji se nalazi kod korisnika), proces donošenja rutinskih odluka na nekim, uglavnom nižim, nivoima upravljanja.
Upravljaĉki informacioni sistemi su orijentisani ka informacijama. Softverska rešenja uraĊena su korišćenjem viših programskih jezika, a izlazi su hijerarhijski diferencirani i dati u mreži. Postoje razliĉiti tipovi upravljaĉih informacionih sistema koji se koriste za veoma raznovrsne oblike poslovnog odluĉivanja. Upravljaĉki informacioni sistem MIS je mreža zasnovana na raĉunarima, koja pruža odgovarajuće podatke u svrhu donošenja odluka, a takoĊe sadrži i neophodne mehanizme za uvoĊenje promena koje se vrše prilikom donošenja odluka.
4.8 IS za podršku odlučivanju (DSS, WHAT-IF i GOAL-SEEK modeli) Informacioni sistemi za podršku odluĉivanja (DSS – Decision Support Systems) poĉinju da se razvijaju nastankom programskih jezika ĉetvrte generacije i takozvanih generatora aplikacija. Osnovna karakteristika ovih informacionih sistema je da korisnik donosi poslovne odluke u interakciji sa izlaznim informacijama iz informacionog sistema. Prednosti u odnosu na prethodne vrste informacionih sistema: - raznovrsnije izveštavanja, - korišdenje grafičkih i drugih izlaznih mogudnosti, - smanjivanje obima štampanih dokumenata, - eliminacija vedeg dela papirne dokumentacije na ulazu, - uvođenje elektronske pošte itd. Informacioni sistem za podršku u odlučivanju okrenut je problemima najvišeg rukovodstva u firmi, pa kao takav mora da bude: - interaktivan, - vremenski sinhronizovan i [Type text]
38
-
interdisciplinaran.
4.9 Ekspertni sistemi
Ekspertni sistemi su programski sistemi koji sadrže ljudsko znanje i koriste ga u rešavanju problema koji su dovoljno teški da za njihovo rešenje zahtevaju ĉovekovu ekspertizu. Izraz ekspertni sistem najĉešće se primenjuje na programe koji se koriste znanjima radi simuliranja ponašanja ĉoveka – eksperta. Takvom ĉoveku je svojstveno da poseduje veliko specijalizovano znanje i mnogo informacija, ukljuĉujući neke retke ĉinjenice potrebne za rešavanje specifiĉnih problema u odreĊenoj oblasti. Ekspertni sistem je ljudsko – raĉunarski sistem kompententan za rešavanje problema u usko specijalizovanoj oblasti. Znanje iz te oblasti se može podeliti na dva dela: opšte ( iz struĉnih knjiga) i individualno – praktiĉno znanje (steĉeno tokom niza godina). Zakljuĉci ekspertnih sistema se zasnivaju na ljudskom znanju a ne na raĉunarskom izraĉunavanju i upravo tu se koristi u oblastima gde je matematika nemoćna. Ekspertni sistemi se koriste u velikom broju oblasti i moguće je izvesti sledeće klase: -
-
-
-
Interpretacija: Interpretacija situacije u zavisnosti od poznatih ulaznih vrednosti. Ovde spadaju raspoznavanje reĉi i reĉenica, interpretacija signala, analiza informacija sliĉno. Prognoza: Prognoziranje najverovatnijeg sledećeg dogaĊaja u zadatoj situaciji. Ovde spada prognoza vremena, ponašanje nekih sistema (vodostaj), prognoza stanja na berzi, demografska kretanja i sliĉno. Dijagnostija: Zakljuĉivanje šta je dovelo do narušavanja sistema, obuhvata niz oblasti: medicinu, elektriĉne sisteme, tehniĉke sisteme, programske sisteme i sliĉno. Planiranje: projektovanje plana dejstva. Obuhvata probleme planiranja pri projektovanju, komunikaciji, maršuta i sliĉno. Praćenje: Ispitivanje mogucnosti sigurnog izvršavanja plana. Ispitivanje ponašanja sistema, u stilu „ Šta bi bilo ako.....― Obuĉavanje: Obuĉavanje uĉenika i studenata u nekoj oblasti. Obiĉno se pod ovim podrazumeva pojam „VoĊenje studenta―. Sistem je u stanju da analizira znanje, interpretira odgovore i uoĉi slabosti u odgovorima, koje treba otkloniti. Upravljanje sistemima: Upravljanje sistemima sadrži sve gore navedene klase, jer mora da interpretira stanje, predvidi buduće, kontroliše voĊenje plana, dijagnostira greške i planira buduće potciljeve.
Ekspertni sistemi se uopšteno mogu podeliti na dve grupe:
-
[Type text]
Ekspertni sistemi koji analiziraju neki problem; Ekspertni sistemi koji vrše sintezu u cilju rešavanja problema.
39 Prema odnosu ĉovek-ekspertni sistem, ekspertni sistemi se mogu podeliti na:
-
Samostalne: samostalno donose odluke, planiraju buduće akcije i izveštavaju korisnike o njima. Konsultantske: konsultuje se mišljenje eksperta. Savetniĉke: daje preporuke (savete) korisniku šta da uĉini u odreĊenoj situaciji
Ekspertni sistemi sadrže bazu znanja organizovanu za korišćenje kao skup pravila. Rezultat razmišljanja prikazuju na jasan i razumljiv naĉin i mogu da pružaju savete.
4.10 Vrste obrade podataka Centralizovana obrada podatka obavlja se na jednom mestu – centralnom raĉunarskom sistemu. Korisnici pristupaju raĉunaru preko terminala povezanih direktno za centralni raĉunarski sistem ili preko raĉunarske mreže. Ovakva obrada podataka karakteristiĉna je za treću generaciju raĉunarskih sistema.
Distribuirana obrada podataka obavlja se pomoću dve ili više sistemskih komponenata unutar jednog sistema. Korisnici mogu da obavljaju svoje poslove na raĉunarskom sistemu namenjenu za njihovu upotrebu, ali koji je povezan direktno (on – line) komunikacijskim vezama sa ostalim delovima sistema.
Serijska obrada (Batch Processing) je najjednostavniji naĉin obrade. Programi koje treba izvršiti unapred se pripremaju i uĉitavaju u raĉunar onim redom kojim želimo da budu izvršene. Ali i posle uĉitavanja programa, postoji mogućnost promene redosleda izvršavanja, tj. davanja prioriteta nekom program.
Rad u realnom vremenu (Time Sharning) predstavlja naĉin rada raĉunarskog sistema koji omogućava korisniku neposredan pristup potrebnim raĉunarskim resursima, u aktuelnom vremenskom trenutku. Programi koji rade u realnom vremenu moraju biti sve vreme u glavnoj memoriji, spadaju u programe sa najvišim prioritetima i mogu da prekinu izvršavanje drugih programa. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu, da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja.
Multiprogramiranje (Multiprograming) je naĉin rada raĉunara kod kojeg je moguća istovremena obrada više programa koristeći mogućnost preklapanja operacija. Na primer, dok se u centralnom procesoru izvršava neki program, ulazna jedinica može da uĉitava podatke ili neki
[Type text]
40 drugi program, a na izlazu mogu da se izdaju rezultati iz trećeg programa. Na ovaj naĉin racionalno se koriste raĉunarski resursi. Od ovakvih vrsta sistema oĉekuje se da ureĊaji za obradu podataka u najkraćem roku prime podatke iz sistema kojima upravljaju ili kontrolišu, da ih obrade i da na bazi rezultata kombinuju sa metodama vremenske raspodela i multiprogramiranja. Daljinske obrade podataka (Teleprocesing) je naĉin obrade podataka pri kojem se podaci obraĊuju na drugoj, udaljenoj lokaciji u odnosu na onu gde nastaju i gde se koriste rezultati obrade. Podaci moraju biti preneseni na udaljenost što podrazumeva postojanje odgovarajućih ulazno izlaznih ureĊaja i telekomunikacijskih sastava. S obzirom na veze izmeĊu centralnog raĉunara i udaljenih ureĊaja razlikuju se dva temeljna oblika daljinske obrade podataka: -
On – line obrada, što znaĉi da izmeĊu raĉunara i udaljenih ureĊaja postoji neposredna stalna elektronska veza Off line obrada, što znaĉi da ne postoji stalna elektronska veza. Ponekad se ona uopšte ne može uspostaviti, ili se uspostavlja prema potrebama
Stimulativna obrada podataka (Multiprocessing), kod ovih sistema postoji dva ili više centralnih procesora koji se vezuju za jednu, ili svaki ima svoju posebnu glavnu memoriju. Kod ovakvih sistema procesori vrše ili paralelnu obradu ili rešavaju nekoliko zadataka.
4.11 PIS i bankarski sistem Usled razvoja raĉunarske i telekomunikacione tehnologije došlo je do velikih etnoloških promena u funkcionisanju banaka, tako da se može govoriti o stvaranju i razvoju elektronskog bankarstva. U elektronskom bankarstvu koriste se sledeće distributivne mreže kojima se ostvaruju informacioni i poslovni kontakti sa bankom : 1. ATM sistemi 2. POS sistemi 3. Telefonsko bankarstvo 4. PC bankarstvo 5. SMS bankarstvo 6. Internet bankarstvo 7. Mobilno bankarstvo Elektronsko bankarstvo (Electronic Banking) je vid bankarskog poslovanja, odnosno pružanje bankarskih usluga fiziĉkim i pravnim licima, koje se nude i izvršavaju u korišćenje raĉunarskih mreža i telekomunikacionih medija. Banke implementiraju elektronsko poslovanje da bi podigle svoj ugled usled prihvatanja inovacija, ali isto tako kao i odgovor na uvoĊenje inovativnih usluga od strane konkurenata. Elektronsko bankarstvo omogućuje uštede u poslovanju i razvoj masovnih usluga prilagoĊenih specifiĉnim potrebama korisnika. Sa druge strane, omogućuje pridobijanje novih klijenata banke.
[Type text]
41
Tri bitna faktora su uticala na razvoj elektronskog bankarstva: -
Visok nivo razvoja raĉunarske tehnologije za primenu u finansijskim institucijama, što je za direktnu posledicu imalo koncentraciju visoko struĉnih i obrazovanih kadrova u bankarskim institucijama Složena finansijska struktura, koju karakteriše veliki broj finansijskih institucija Visok stepen deregulacije (kako na domicilnom tako i na svetskom) finansijskom tržištu, što ima za posledicu oštru konkurenciju izmeĊu banaka.
POS je sistem za elektronski transfer novca na mestu prodaje proizvoda ili usluga, koji se ostvaruje povezivanjem maloprodajnog mesta sa mrežom i bazama podataka banaka. Ovaj sistem omogućava direktan prenos sredstava sa raĉuna kupca na raĉun prodavca. Korišćenje POS (Point of Sale) se aktivira provlaĉenjem platne kartice kroz terminal koji oĉitava magnetnu traku/ĉip platne kartice i unošenjem iznosa transakcije, i to putem stalne telefonske linije ili ISDN veze, pri ĉemu se na licu mesta, on-line, proverava stanje na raĉunu korisnika. Na isti naĉin se POS terminalu šalje povratna informacija na osnovu koje se štampa raĉun i to po pravilu duplikatu, s tim što jedan primerak koji ostaje pružaocu usluge, odnosno prodavcu robe, kupac potpisuje. Ĉesto se kod novijih POS-ova zahteva i unos PIN-a od strane kupca, korisnika kartice. U domaćim uslovima poslovanja uglavnom je prisutna vrsta POS terminala koji ne traže unos PIN koda na njima prilikom realizacije transakcije.
ATM (Automated Teller Machine) predstavlja najrasprostranjeniju formu EFT tehnologije. ATM su mašine koje su dislocirane i povezane u bankarsku mrežu. Pogodnost za klijente je pristup raĉunu 24 ĉasa, brza usluga, bez ĉekanja u redu ispred šaltera i sve šira lepeza usluga koja se nudi. Sa druge strane, uvoĊenje ATM za banke znaĉi višestruko smanjenje troškova procesiranja transakcija, smanjenje redova i gužvi u bankama. Isto tako dovodi i do racionalizacije broja zaposlenih u poslovima sa stanovništvom i mogućnost ostvarivanja dodatnih prihoda od naknada za pružanje usluga korisnicima kartica drugih banaka. Pored već tradicionalne usluge podizanja gotovine, bankomati omogućuju i uput u stanje raĉuna, polaganje depozita, transger sredstava sa raĉuna na raĉun u okviru banke, plaćanje raznih raĉuna, kupovinu prepaid bonova, i sl.
Jedan od najznaĉajnijih bankarskih servisa i produkata na polju razmene informacija je svakako SWIFT (Sociery for Interbank Financial Tekecimunation). Sve banke u svetu i kod nas koje žele da izvrše razmenu informacija, ili izvrše bankarske transakcije brzo, sigurno i taĉno ukljuĉene su u SWIFT mrežu. Na SWIFT mrežu je prikljuĉeno preko 6000 institucija, a dnevno se razmeni preko 4 miliona poruka. SWIFT predstavlja svetski standard u bankarskom poslovanju. U tehnologiju podrške razmene poruka SWIFT definiše mrežu, potrebne konfiguracije klijenta za rad na mreži, kao i kompletna pravila rada sa produktima. Swift tehnologija podržana je sa nekoliko softwerskih produkata kao što su SWIFTALLIANCE , MERVA,Turboswift itd. Software Swift Alliance je produkt SWIFT-a i kao takav se smatra najboljim rešenjem za konekciju na SWIFT mrežu. Banke se mogu odluĉiti za jedan od dva
[Type text]
42 moguća produkta: SwiftAlliance Entry ili Swift Alliance Access, zavisno od broja poruka, razgranatosti mreže same banke, zahteva za dodatnim pogodnostima...
4.12 EDI i EDIFACT standard Uvodjenje EDI tehnologije i primena EDIFACT standarda u poslovnom komuniciranju je investicioni poduhvat, pa je privilegija velikih i moćnih kompanija. UvoĊenje EDI tehnologije u poslovanje je nužno jer je nemoguće komunicirati sa kompanijom-partnerom koja nije uvela EDI tehnologiju. Za primenu EDI tehnologije treba vremena, mada se efekti njene primene manifestuju veoma brzo. Ograniĉenja za uvoĊenje EDI tehnologije u našoj zemlji su na strani: -
Institucionalnih faktora,posebno zakonsko-pravne regulative, Telekomunikacione infra strukture i Nedostatka obuĉenih kadrova
EDI i EDIFACT stvaraju bolje odnose zaposelnih sa partnerima i bolji menadžment informacijama u kompaniji, što se reflektuje na bolje odnose u celom logistiĉkom lancu snabdevanja.
4.13 Numeričko i simboličko označavanje artikla – sistem EAN
EAN je sistem numeriĉkog šifriranja proizvoda široke potrošnje i simboliĉkog predstavljanja šifara. Njegov cilj je automatska identifikacija proizvoda, bez obzira na njihovo poreklo ili namenu i unapreĊenje slobodnog protoka roba. U cilju ekikasne saradnje, predstavnici trgovine i proizvoĊaĉa odluĉili su da stvore meĊunarodno udruženje. Ta meĊunarodna organizacija obezbeĊuje poštovanje i primenu uspostavljenih pravila funkconisanja sistema, vodeći raĉuna o važećim meĊunarodnim i nacionalnim propisima. Simbol EAN je jedan od linijskih simbola koji se danas primenjuju u razliĉitim sistemima obrade podataka. Optiĉko ĉitanje simbola najbrže je i najtaĉniji naĉin unošenja podataka.
Linijski simbol EAN koji ĉini seriju paralelnih tamnih linija razliĉite širine na svetloj osnovi, predstavlja numeriĉku oznaku artikla, odnosno predmeta koju je moguće prepoznati optiĉkim ĉitanjem na blagajni ili drugom mestu. Skener je elektronski povezan sa registar-kasom, a ona dalje sa ostalim delom elektronskog informacionog sistema. Svaki artikal obeležen je sa 13 znakova. Dva znaka oznaĉavaju zemlju u kojoj je izvršeno obeležavanje, sledećih pet znakova oznaĉavaju proizvoĊaĉa, zatim sledećih 5 oznaĉavaju vrstu proizvoda, a poslednji znak je kontrolni ĉija se vrednost izraĉunava iz prethodnih dvanaest i kojim se ustanovljava eventualna greška u ĉitanju. Raĉunar koji je povezan sa sistemom na osnovu informacija sa skenera, brzo dentifikuje vrstu robe, zatim drugi deo sistema izraĉunava ukupnu cenu za svu prodatu robu i na ekranu kase prikazuje se iznos koji kupac plaća, a raĉunar automatski smanjuje brojkom.
[Type text]
43
4.14 Zaštita informacionih sistema Bezbednost je mera, ne karakteristika. Nije neuobiĉajeno da koraci preuzeti u svrhu povećanja bezbednosti web aplikacije u isto vreme umanjuju njenu upotrebljivost. Šifre, vremenski isteci sesija, i kontrole pristupa kreiraju prepreke za regularnog korisnika. Nekad su ovi postupci neophodni da bi se omogućila adekvatna bezbednost, ali nema jednog rešenja koje je adekvatno za sve aplikacije. Mudro je misliti na vaše regularne korisnike kada uvodite bezbednosne mere. Osnovni koraci:
-
-
Razmatrati neregularna korišćenja vaše aplikacije. Siguran dizajn je samo deo rešenja. Tokom razvoja, kada se piše kod, važno je razmatrati neregularne upotrebe aplikacije. Ĉesto, žiža je na pravljenju aplikacije da radi kako je zamišljeno, i, dok je ovo neophodno da bi se napravila aplikacija koja pravilno funkcioniše, ne ĉini ništa da bi se aplikacija napravila bezbednom. Obrazovati sebe. Ako ništa drugo, FILTRIRATI SPOLJNE PODATKE
Ako je objekt napada javna raĉunarska mreža. Osnovno delo ĉini lice koje neovlašćeno (dakle protivno postojećim propisima, protivzakonito) spreĉava ili ometa pristup javnoj raĉunarskoj mreži. Za ovo je delo propisana novĉana kazna ili zatvor do jedne godine.
Osnovni ciljevi mera bezbednosti u sistemima su: -
Poverljivost - obezbeĊuje nedostupnost informacija neovlašćenim licima.
-
Integritet
-
obezbeĊuje
konzistentnost
podataka,
spreĉavajući
neovlašćeno generisanje, promenu i uništenje podataka. -
Dostupnost - obezbeĊuje da ovlašćeni korisnici uvek mogu da koriste servise i da pristupe informacijama.
-
Upotreba sistema isključivo od strane ovlašćenih korisnika obezbeĊuje da se resursi sistema ne mogu koristiti od strane neovlašćenih osoba niti na neovlašćen naĉin
ObezbeĊenje sigurnosnih podataka neophodno je kod programa kojima se direktno („on-line―) može pristupiti podacima i kod programa koje se ĉuvaju izvan sistema („on-line―). Kod on-line obrade zaštite datoteke se ostvaruje, pored kontrole fiziĉkog pristupa raĉunarskim resursima, i softverskim postupcima, korišćenjem sistema lozinki. Lozike se najĉešće koriste zajedno sa procedurom identifikacije korisnika. [Type text]
44 Cilj svih mera zaštita je obezbeĊenje integriteta i pozudanosti poslovnog informacionog sistema. Pouzdanost sistema oznaĉava njegovu sposobnost da se brzo i taĉno obnovi posle greške ili nepravilnog rada bilo koje sistemske komponente. U poslednjih nekoliko godina veliku opasnost za informacione sisteme predstavljaju kompjuterski virusi. Kompjuterski virusi su mali, samoreprodukujući programi (nekoliko KB) koji imaju iskljuĉivo cilj da naprave štetu na zaraženom kompjuteru. Mogu neopaženo da se ubace. Štetu prave tako što brišu ili menjaju fajlove na disku, a najveća šteta nastaje ako doĊe do potpunog gubljenja podataka i raspada celog informacionog sistema. Ono što je najbitnije znati u vezi virusa je da se možemo zaraziti na dva naĉina:
-
Preko diskete na kojoj se nalazi virus Preko fajlova koji stignu uz e-mail (ili ICQ)
Za borbu protiv virusa se koristi antivirus. Oni imaju zadatak da spreĉe infekciju i oĉiste zaražene fajlove. Spreĉavaju zarazu tako što skeniraju fajlove i ako naĊu virus oni zabrane pokretanje zaraženog programa. Antivirusi mogu da prepoznaju odreĊeni virus samo ako imaju njegov kod u bazi, zbog svakodnevnog nastajanja novih virusa neophodno ih je ažurirati. Internet crvi se za razliku od virusa šire preko e-maila-a ili preko IRC kanala. Šire se tako što žrtva dobije e-mail sa prikaĉenim fajlom, i iz neznanja ga startuje i automatski postaje dalji prenosilac crva. Spreĉavanje zaraze je neotvaranje nijednog fajla koji stigne uz e-mail, a koji nije tražen.
[Type text]
45
LITERATURA
1. Dragan mariĉić, Miroslav Sardelić: ―Poslovna informatika‖, Beograd 1997.god. 2. Nikola Klem: ―Raĉunarstvo i informatika‖, Beograd, 1999.god. 3. Prof. dr Miomir Todorović, prof. dr Dragan Ćosić: ―Informacione tehnologije‖, Beograd, 2009.god. 4. http://sr.wikipedia.org/wiki/Servisi_Interneta 5. http://sh.wikipedia.org/wiki/Internet 6. http://www.elfak.ni.ac.rs/ 7. http://www.ftb.uni-bk.ac.yu/informacionisistemi/ 8. http://www.ispodpalme.com/pc-trikovi/osnove-hardvera-i-softvera/ 9. http://www.e-serbia.biz/ 10. http://www.lecad.unze.ba/ 11. http://info.biz.hr/ 12 http://www.link-elearning.com/
[Type text]
