SEMINARSKI RAD
PREDMET: Špedicija i agencijsko poslovanje TEMA: Uvoz i izvoz Magic šped
PROFESOR
Dr Kilibarda Milorad
STUDENT
Nemanja Vuković LO 100074
Sadrţaj:
Magic šped ........................................................................................................................................... 3
Izvoz mašine za proizvodnju armaturnih ţica ...................................................................................... 4 Osiguranje izvoznih poslova ................................................................................................................ 8 Uvoz ...................................................................................................................................................... 9
Carinski dug i obracun uvoznih daţbina ............................................................................................ 10
Obaveza plaćanja carina .................................................................................................................... 11 Zaključak ........................................................................................................................................... 12
2
MAGIC ŠPED
Magic šped doo je osnovan 2006. Godine. Poznat po kvalitetu, tačnosti i pouzdanosti u pruţanju usluga carinjenja robe pruţajući svojim klijentima kompletnu uslugu:
Prijavljivanje robe i smeštaj robe u carinskom skladištu, koje radi njihov kooperant Carinjenje robe (izrada uvoznih i izvoznih dokumenata, privremen uvoz i izvoz, aktivno oplemenjivanje, dorada, reeksport robe)
Prenaupućenje robe
Izdavanje carinske garancije
Pribavljanje zahtevnih uverenja (sanitarnih, trţišnih, veterinarskih, fito, atesta homologacija)
U okviru ove agencije za carinsko posredovanje robe na raspolaganju su carinski agenti i
stručnjaci za spoljnotrgovinsko posredovanje. TRANSPORT
Magic šped prepoznaje da je brz i efikasan prevoz robe preduslov uspešnosti bilo kog lanca snabdevanja.
Rukovodeći se time, u svakom trenutku su spremni da njihovim klijentima ponude sve vrste međunarodnog transporta u saradnji sa renomiranim domaćim i svetskim kompanijama. Ugovaraju za Vas prevoz robe u drumskom, ţelezničkom, avionskom ili brodskom saobraćaju, pronalaze optimalan odnos kvaliteta, brzine , pouzdanosti i cene sa ţeljom da doprinesu konkurentnosti robe na trţištu. SARADNICI
GOŠA F.S.O. a.d. fabrika za izradu specijalne opreme koja je u predhodne 2 godine najveći izvoznik u Srbiji; http://www.gosa.rs/ Progres Mladenovac – fabrika za izgradnju fabrika betona http://www.fabrikebetona.rs/ Metalika Sopot- roizvodnja obuhvata sledeće vrste proizvoda: Mehaničke prese, Samohodne vibro prese za izradu betonskih elemenata, Stabilne vibro prese za izradu betonskih elemenata
Mašine za cevi, Mini betonare, Mešalice za beton raznih veličina, Linije za fert gredice, Ispravljačice Savijačice, Mlinove za kamen... http://www.metalika.rs/ Dijamat Sopot, Dijafleks Sopot, Kvarc Mladenovac I mnogi drugi…
3
Zemlje sa kojima posluje: Sve zemlje članice cefte ili bivše Jugoslavije, Grčka, Albanija, Juţna Afrika, Gana, Kina, Evropa u potpunost, Amerika….. IZVOZ MAŠINE ZA PROIZVODNJU ARMATURNIH ŢICA
Svaki izvoz robe prate određena obavezna dokumenta i to : - Kupoprodajni ugovor sa inostranim partnerom; - Trgovačka dokumenta; - Transportna dokumenta; - Carinska dokumenta ; - Dokument o osiguranju
Trgovačka faktura Pr edstavlja račun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzeća. Svaka trgovačka faktura treba da sadrţi sledeće elemente: - Datum izdavanja i broj ugovora na koji e faktura odnosi - Količinu robe - Opis i karakteristike robe( navesti tarifnu oznaku robe) - Jediničnu cenu izraţenu u dogovorenoj valuti i jedinici mere - Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti - Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio - Naziv mesta otpreme i oznaku transportnog sredstva kojim će roba biti otpremljena - Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incotermas - Instrukcije za plaćanje robe - Tarifni broj Specifikacija robe
Dokument izdaje prodavac i sadrţi opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje : duţina, širina, debljina, broj komada, pojedinačna i ukupna zapremina robe i broj paleta/kontojnera. Ovaj dokument je posebno vaţan za kupca jer se na osnovu njega utvrđuje da li je ispoštovan ugovor. Takođe , na osnovu ovog dokumenta ugovorne strane ugovaraju prevoz robe( a obzirom na to da sadrţi bitne elemente za određivanje načina transporta ). U ovom slucaju PAKING LISTA govori o mašini koja se prevozi I ya nju je potrebno ukupno 16 mesta. Sertifikat o kvalitetu Ponekad, kupci u inostranstvu ili carinski organi zahtevaju sertifikate o kvalitetu
robe koja se izvozi. Ovi sertifikati se izdaju od strane odgovarajučih sertifikacionih tela. Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavise od karakteristike same robe, zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca.
Sertifikat kvaliteta za mašinu za izradu armaturne primalac robe nije zahtevao pa u tom slučaju nije gubljeno vreme za vadjenje tih dokumenata. Sertifikat o poreklu robe
Predstavlja dokument od posebnog značaja za uvoznike jer ukazuje na moguće preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje troškove carinjenja 4
robe. Na primer , ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u EU i izvoza robe iz Srbije u Rusku federaciju. Naziv sertifikata je EU 1 i overava ga
carina., dok je za izvoz u Rusku Federaciju potreban sertifikat FORM A, koji takođe izdaje carinarnica. Na ovom sertifikatu ispisujemo zemlju porekla robe, mesto otpreme I zemlju prijema tacnije
mesto prijema robe. Sto se tiče mašine koja se tranzitira, na ovom dokumentu se popunjava koliko mesta je ona zauzela pri transportovanju(16 mesta), njena teţina (7150kg) I datum njenog izvoza 4.12.2012. Sertifikat FORM CT-2 overava ministarstvo finansija I privrede-uprava carina I firma koja
proizvodi mašinu. Otpremnica
Ovaj dokument se izdaje u momentu kada roba napušta magacin ili stovarište. Potpisuje je magacioner/vozač/kupac i time potvrđuje da je roba spremna za prevoz. Osnovni elementi koje otpremnica sadrţi su: podaci o kupcu, registarski broj vozila u koje je roba utovarena, ime vozača i podaci o robi Ovaj dokument nisam priloţio jer su dokumenta prikupljena neposredno pre samog postupka izvoza robe. 2.
TRANSPORTA DOKUMENTA
Transportna dokumenta regulišu otpremu i transport robe i predstavljaju dokaz za izvoznika o izvršenoj prodaji robe. Druga vaţna uloga ovih dokumenata odnosi se na prenos rizika u onim poslovima kod kojih je ugovorom ili odgovarajučom Incoterms klauzulom to predviđeno. ( videti poglavlje o Incotermsima). Prilikom carinjenja robe transportna dokumenta se moraju staviti na uvid carinskim organima. Najznačajnija dokumenta koja se odnose na transport su: - kamionski tovarni list ( CMR) - Ţeleznički tovarni list ( CIM) - Brodski tovarni list-konosman - Špediterska potvrda - Dispozicija za otpremu robe Za tranzit ove robe, tačnije mašine za pravljenje armaturnih ţica je korišćen dokument CMR ili kamionski tovarni list, jel je roba prevezena kamionom .registarskih tablica AR011JT i prikolice AA319AR. Roba je overena da je ocarinjena 4 decembra 2012. 3. CARINSKA DOKUMENTA
Pre nego što roba napusti zemlju izvoznika, ona mora da se ocarini. Mesto carinjenja robe određuje nalogodavac u tekstu dispozicije špediteru. Carinjenje obavljaju zvanični carinski organi na bazi robnih dokumenata koja prate robu kako bi se utvrdila njihova saglasnost. Dokumenta potrebna za carinjenje podnosi ovlašćeni špediter. Na osnovu izvršenog carinskog
pregleda carinski organ overava odgovarajuća dokumenta. U izvoznom carinskom postupku se koriste sledeće grupe dokumenata: - Dokumenta propisana Konvencijom TIR I Konvencijom ATA - Standardizovana međunarodna dokumenta : JCI ( jedinstvena carinska isprava ), spisak naimenovanja , transportne i komercijalne isprave kao i knjigovodstveni
5
zapisi koji mogu zameniti osnovna carinska dokumenta). Standardizovani nacionalni dokument Saţeta deklaracija , kja se koristi u posebnim slučajevima kada se prevozne isprave ne mogu prihvatiti. Pri izvozu ove robe popunjen je zahtev za izdavanje u agenciji I Privredna Komora Srbije je odobrila TIR konvenciju. PREDNOSTI TIR SISTEMA
Roba koja se kreće preko međunarodnih granica uz mimimum ometanja, smanjena su kašnjenja i troškovi tranzita, pojednostavljena je dokumentacja i više nema potrebe za garantnim depozitom na tranzitnim granicama.
Trebalo bi imati u vidu da sami prevoznici vrše procenu da li će i za koje će destinacije koristiti TIR karnete, ali i činjenicu da je TIR karnetom transport za mnoge destinacije olakšan, brţi, a samim tim i ekonomski isplatljiviji. Koristi ge 56 zemalja u svetu.
KO MOŢE KORISTITI TIR SISTEM Samo prevoznička preduzeća, licencirana za međunarodni transport, mogu pristupiti I koristiti povoljnost TIR sistema.
POSTUPAK IZVOZA
Postupak izvoza propisan je: a) odredbama članova 188. i 189. Carinskog zakona Republike Srbije b) odredbama članova. 366. do 385. Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom c) odredbama čl. 4., 6.-10. Pravilnika o obliku, sadrini, načinu podnošenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku Postupak izvoza je carinski postu pak u kom carinski organ odobrava iznošenje domaće robe iz
carinskog područja Republike Srbije, pri čemu se primenjuju izvozne formalnosti uključujući primenu trgovinskih mera i obračunava se izvozna carina ako je propisana. Roba koja se tranzitira do Rusije predstavlja domaću robu jel je mašina koja se transportuje do Krasnodara u Rusiji proizvedena na teritoriji republike Srbije. Puštanje robe za izvoz odobrava
se pod uslovom da se roba izveze iz carinskog područja Republike Srbije u stanju u kome je bila u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije. Sprovo Ďenje postupka konačnog izvoza na osnovu carinske deklaracije
Domaća roba namenjena izvozu mora se staviti u izvozni postupak, a isti se po pravilu obavlja podnošenjem Jedinstvene carinske isprave . Izvoznik je lice u čije ime je podneta deklaracija i koje u trenutku njenog prihvatanja vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja sa predmetnom 6
robom. Carinska deklaracija za sprovođenje postupka izvoza u smislu člana 188. Carinskog zakona podnosi se carinskom organu nadlenom prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kojem se roba pakuje ili utovara za izvoz. Postupak kod izvoznog (otpremnog) carinskog organa
Prijavljivanje robe za postupak konačnog izvoza vrši se podnošenjem nadlenom izvoznom carinskom organu izvozne carinske deklaracije na obrazcu JCI – C1 a koriste se primerci 1, 2 i 3. Jedinstvena carinska isprava je prihvaćena u trenutku upisa broja deklaracije, datuma i vremena prihvatanja u rubriku "A" JCI. U rubriku A JCI prihvatanje deklaracije svojim potpisom i
faksimilom overava carinski slubenik. Ako se vrši provera carinske deklaracije, ista moe obuhvatiti proveru carinske deklaracije, proveru priloenih isprava, pregled robe i uzorkovanje robe. Podaci o pregledu ispava ili robe upisuju se u prvi red rubrike D, ako kontrola nije vršena prvi red se ne popunjava. Pošto carinski organ odobri puštanje robe zadrava primerak 1, i primerak 2 koji slui za statistiku, a primerak 3 vraća izvozniku, deklarantu ili vozaru. K ada se izvozna deklaracija obrađuje korišćenjem elektronskog sistema obrade podataka, propisani primerak 3 JCI moe se zameniti pratećim dokumentom koji se štampa iz elektronskog sistema carinskih organa, kada se steknu tehnićki uslovi.Carinski organ moe da ovlasti deklaranta da prateći dokument štampa iz svog sistema elektronske obrade podataka Uz JCI C1 deklaraciju prilau se dokumenti propisani u članu 173. Uredbe, odnosno sva dokumenta potrebna za ispravnu primenu propisa i stavljanje konkretne robe u postupak izvoza,
kao što je, u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja: faktura, otpremnica, specifikacija ili pak lista, tovarni list ili druga transportna dokumenta, račun za prevoz robe, polisa osiguranja, uverenja inspekcijskih organa, potvrde, rešenja/dozvole nadlenih organa za robu koja podlee pribavljanju istih, dokaz o poreklu robe i dr.
Otpremni carinski organ takođe preduzima mere za identifikaciju robe koje smatra potrebnim. Istovetnost robe se po pravilu osigurava stavljanjem carinskih obeleja. Carinsko obeleje su carinska plomba, otisci carinskog iga ili carinskog pečata i nalepnica. Posle sprovedenog postupka izvoznog carinjenja i overe svih primeraka JCI (u gornjem
desnom uglu rubrike ''D''), otpremni carinski organ zadrţava listove 1 i 2, list 3 vraća podnosiocu JCI. U rubrici ''D'' deklaracije C1, pored ostalih podataka u zavisnosti od
preduzetih mera nadzora i kontrole, mora biti upisan datum kada je roba puštena u postupak izvoza.
Roba puštena u postupak izvoza moe istupiti iz carinskog područja Republike Srbije preko bilo kog izlaznog (odredišnog) carinskog organa na graničnom prelazu otvorenom za međunarodni promet roba.
Za izvoz bilo koje robe sa teritorije republike Srbije tarifne oznake I stope još uvek nisu definisane.
7
OSIGURANJE IZVOZNIH POSLOVA
Osiguranje robe se obavlja u cilju zaštite od eventualnih gubitaka i oštećenja prilikom transporta. Roba je , bez obzira na prevozno sredstvo , relaciju prevoza ili njenu vrstu, tokom puta do
odredišta, izloţena čitavom nizu najrazličitijih rizika koji mogu da prouzrokuju njeno oštećenje ( umanjenje vrednosti), a u najgorem slučaju , i potpuni gubitak . Dokument o osiguranju robe predstavlja obavezu prodavca ili kupca, što zavisi od ugovorom predviđenih uslova. Najčešće korišćena dokumenta u osiguranju su polise osiguranja i potvrda o osiguranju. Polisa osiguranja predstavlja pismenu ispravu na osnovu koje se zaključuje ugovor o osiguranju robe na način i pod uslovima koji su naznačeni u polisi i predstavljaju hartiju od vrednosti koja moţe da glasi na ime, po naredbi i na donosioca. Potvrda o osiguranju robe predstavlja dokument koji izdaje osiguravajuće društvo u uslovima kada postoji zaključen generalni ugovor o osiguranju između osiguravajućeg društva i osiguranika i njegovog partnera. U takvim slučajevima polisa osiguranja se ne izdaje za svaku vrstu robe koja se osigurava i otprema, već se na osnovu generalnog ugovora izdaje potvrda o osiguranju robe koja sadrţi iste podatke kao i polisa osiguranja. Polisa osiguranja izvoznih poslova obezbeđuje naplatu potraţivanja po osnovu obavljenog izvoznog posla.
Izvozni poslovi nose i rizike koji se odnose na naplatu potraţivanja. U zavisnosti od uslova prodaje tj. da li se roba prodaje na odloţeno plaćanje ili putem odobrenog kredita, od boniteta kupca zavisi da li će izvoznik naplatiti svoje potraţivanje. Postoji mogućnost i da kupac, pre dospeća potraţivanja , padne pod stečaj ili postane nesolventan, što bi onemogućilo naplatu potraţivanja. Rizici naplate mogu nastati i usled ekonomskih i političkih događaja u zemlji kupca , na primer, zabrana transfera i moratorijum na plaćanja što moţe biti i posledica vremenskih nepogoda. Izvoznik, prodavac moţe koristiti razna preventivna sredstva obezbeđenja plaćanja, kao što su menice, bankarske garancije, jemstvo trećih lica ili zaloţnog prava na robu, a najčešće su zainteresovani da svoj posao zaštite kroz osiguranje potraţivanja. Vlada Republike Srbije osnovala je Fond za osiguranje spoljnotrgovinskih poslova (SMECA).
8
DOKUMENTACIJA POTREBNA ZA UVOZ ROBE I USLUGA Dokumenta koja prate robu pri uvozu - Kupoprodajni ugovor sa inostranim partnerom - Uvozna faktura( navesti tarifni broj) u 3 primerka i prevod na srpskom jeziku - Tovarni list( drumski tovarni list – CMR, ţeleznički tovarni list – CIM, avionski tovarni list - AWB, brodski tovarni list – konosman) - Specifikacija robe ( Packing list) - Sertifikat o poreklu - Sertifikat o kvalitetu ( izdaje odgovorna kontrolna kuća) - Health certifikate (sanitarni serfikat) , veterinarski i fitosanitarni sertifikati I Rešenje
ministarstva poljoprivrede ove sertifikate overavaju zvanični drţavni organi - Proizvođačka specifikacija - Sertifikat EUR 1 , carinsku dokument – izdaje Uprava carina - Sertifikat Form A , ako se roba uvozi iz Ruske Federacije na osnovu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom
UVOZ KOLETE Pri postupku uvo za ove kolete u srbiju koriste se slična dokumenta kao i pri izvozu koja su već detaljno objašnjena u postupku izvoza mašine za izradu armature.
U ovom primeru, tačnije u uvozu robe postoje određene carinske tarife, a taj dokument naţalost nisam pribavio!
9
CARINSKI DUG I
OBRAČUN UVOZNIH DAŢBINA Posebno značajno mesto u Carinskom zakonu zauzimaju odredbe o carinskom dugu i obračunu uvoznih daţbina. Ova materija je podeljena u 5 poglavlja i to: • obezbeđenje za naplatu carinskog duga; • nastanak carinskog duga; • obračun i naplata carinskog duga; • gašenje carinskog duga; • povraćaj naplaćenog carinskog duga. Nastanak carinskog duga
Odredbama čl. 212. do 224. Carinskog zakona regulisana su pitanja nastanka carinskog duga. Carinski dug prilikom uvoza nastaje stavljanjem robe koja podleţe plaćanju uvoznih daţbina u slobodan promet ili stavljanjem te robe u postupak privremenog uvoza sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih daţbina. Carinski dug nastaje u trenutku prihvatanja deklaracije, s tim što je carinski duţnik deklarant ili posredni zastupnik.
Carinski dug moţe da nastane i nezakonitim unošenjem robe u carinsko područje ili nezakonitim iznošenjem robe iz slobodne zone u drugi deo carinskog područja, s tim što carinski dug nastaje u trenutku nezakonitog unošenja, odnosno iznošenja. Pored iznetog, carinski dug nastaje i nezakonitim uzimanjem robe ispod carinskog nadzora i to u trenutku uzimanja robe.
Carinski dug moţe nastati i neispunjavanjem obaveza koje proizilaze iz privremenog smeštaja ili drugog carinskog postupka u koji je roba stavljena, odnosno neispunjenjem nekih od uslova za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak ili za odobravanje povoljnijeg tretmana pod uslovom upotrebe robe u svrhe radi kojih je odobren povoljniji tretman.
Ako je više lica u obavezi da plate isti carinski dug, ona su obavezna da taj dug plate pojedinačno, odnosno solidarno. Iznos uvoznih daţbina koje se za određenu trebaju obračunati utvrđuje se prema propisima koji su za tu robu vaţili na dan nastanka carinskog duga, ako zakonom nije drukčije određeno. Ako se ne moţe tačno odrediti kada je carinski dug nastao, smatraće se da je dug nastao u vreme kada je ovlašćeni carinski organ utvrdio da se roba nalazi u statusu koji ima za posledicu nastanak carinskog duga.
10
Obaveza plaćanja carina Na robu koja se uvozi u carinsko područje plaća se carina po stopama utvrđenim Carinskom tarifom. Carinska tarifa propisana je Zakonom o carinskoj tarifi. Izuzetno roba namenjena za
korišćenje u sopstvenom domaćinstvu koju fizička lica unose u putničkom prometu ili primaju iz inostranstva u poštanskom saobraćaju, osim robe koja je oslobođena po ovom zakonu plaćanja uvoznih daţbina, carini se po jedinstvenoj carinskoj stopi u visini od 10%.Vlada utvrđuje vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena carinska stopa.(Sadašnja propisana vrednost iznosi 3.000 EURa.) Roba koja se uvozi podleţe plaćanju uvoznih daţbina osim izuzetaka propisanih zakonom (čl. 18 C.Z.) osim robe koja ne podleţe plaćanju uvoznih daţbina i robe koja je oslobođena plaćanja carina.Roba na koju se ne plaćaju uvozne daţbine Uvozne daţbine se ne plaćaju na: -Oprema po osnovu uloga stranog lica; - Reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva; - Predmete stranih izlagača koji učestvuju na međunarodnim sajmovima i izložbama; - Žigove, patente, modele i dr.
Carina se ne plaća ni na robu koja se uvozi u slobodnu zonu radi obavljanja delatnosti u zoni. Međutim, ako je roba uvezena u zonu radi proizvodnje u zoni, gotov proizvod koji se iz slobodne zone stavlja na trţište Republike Srbije, podleţe plaćanju carine. Visina carine obračunava se primenom carinske stope koja je utvrđena Carinskom tarifom za gotov proizvod. Zakonom je preuzeta obaveza da se neće naplaćivati uvozne daţbine za robu za koju je plaćanje uvoznih daţbina regulisano drugačije potpisanim i ratifikovanim međunarodnim ugovorima. Dodatne carine
Vlada je ovlašćena da propiše dodatne carine na uvoz robe iz zemalja koja je propisala da sa robom srpskog porekla i sa njenim prevoznim sredstvima u plaćanju carine ili u toku carinskog postupka postupa drugačije nego sa robom iz drugim zemalja (čl. 396). Sezonske carinske stope
Vlada je u skladu sa svojim ovlašćenjem propisala sezonske carinske stope za određene poljoprivredne proizvode radi obezbeđenja stabilnosti domaće proizvodnje i domaćeg trţišta. Sezonske stope carine naplaćuju se po stopi 20% od carinske osnovice. Carinski kontigenti
Carinski zakon sadrţi institut carinskog kontigenta (čl. 397). Vlada u skladu sa ciljevima ekonomske politike moţe doneti kriterijume na osnovu kojih se određuje carinski kontigent. Uvoz robe po osnovu carinskog kontigenta moţe biti uz sniţenu stopu carine odnosno bez plaćanja propisane stope carine.
11
Zaključak Kada su u pitanju poređenja uvoza i izvoza. Osnovna razlika je sto roba ulazi ili izlazi iz
zemlje. Kod uvoza roba prvo prođe kroz carinski prelaz gde je dalje upućuju na neke od carinskih sluţbi na carinjenje robe, i u tim slucajevima ova firma zastupa nekog od špeditera na tom carinjenju robe. Kada se roba izvoti iz zemlje, ona prvo prvo ide na carinjenje pa zatim se
upućuje na granični prelaz koji je jasno definisan na deklaraciji.
Jako bitna razlika je da u postupku izvoza nisu definisane carinske stope a kod postuka uvoza imaju i to jako puno i razlicitih propisanih tarifa! Takodje, roba namenjena izvozu ne podleze obracunu PDV-a.
U savremenim uslovima koje karakteriše rastući značaj spoljne trgovine između zemalja, odnosi jedne zemlje sa međunarodnim okruţenjem igraju sve vaţniju ulogu za njen razvoj i privredni rast. Tokom poslednjih decenija proces ekonomske integracije, kroz uklanjanje barijera slobodnom kretanju robe, usluga, novca i ljudi, oplemenjen je otvaranjem novih radnih mesta i rastom privredne aktivnosti.
Poznavanje carinskih propisa u međunarodnom poslovanju je od velikog značaja. Carinski zakon i Zakon o Carinskoj tarifi, predstavljaju osnov poslovanja za uvozno -izvozno
orijentisane firme. Ovde se moţemo upoznati sa prednostima koje donose sporazumi o slobodnoj trgovini domaćim proizvođačima i uvoznicima, da pravilno primene preferencijalne stope carine za robu koju uvoze iz EU za potrebe sopstvene proizvodnje ili plasman na domaćem trţištu. Zadatak spoljne trgovine je da u narednom periodu izveze, proda u inostranstvo raspoloţive fondove dobara i usluga saglasno dinamici njihovog ostvarivanja, koji su namenjeni izvozu po
najpovoljnijim uslovima, u najpovoljnijem trenutku i na najpovoljnijem mestu. Sredstva plaćanja ostvarena izvozom se centralizovano evidentiraju, u tzv. centralni devizni fond. Po utvrđenom postupku i tokovima iz ovog fonda se finansira uvoz po ustanovljenim proporcijama
materijalnog bilansa i vidovima potrošnje.
12
