Seminarski Informatika

Seminarski Seminarski rad - Laserski

INFORMATIKA

Štampači Štampači

SADRŢAJ:

1. UVOD.................................... UVOD.......................................................... ............................................ ............................................ .............................................. ............................2 ....2 2. DIJELOVI LASERSKOG ŠTAMPAČA.................................. ŠTAMPAČA........................................................ ...........................................4 .....................4 3.

KOMUNIKACIJA IZMEĐU ŠTAMPAČA I RAČUNARA................................... RAČUNARA..............................................5 ...........5

4. PRINCIP RADA........................................... RADA................................................................. ............................................... ............................................... ........................6 ..6 5.

VRSTE ŠTAMPE KOD LASERSKIH ŠTAMPAČA.................................................. ŠTAMPAČA.........................................................8 .......8

6.

POTROŠNI MATERIJAL............................ MATERIJAL..................................................... ............................................... ............................................ ........................ .9 6.1. OBNAVLJANJE TONER KASETE................................ KASETE...................................................... ............................................ ......................9 9

7. JEZICI ZA OPIS STRANICE.................................. STRANICE......................................................... ............................................. ...................................11 .............11 7.1. POST SCRIPT....................................... SCRIPT............................................................. ............................................ ............................................ .........................11 ...11 7.2. PCL.................................... PCL.......................................................... ............................................ ............................................ .............................................1 .......................12 2 7.3. GDI........................................... GDI................................................................. ............................................ ............................................ .......................................12 .................12 7.4. ADOBE PRINT GEAR...................................... GEAR............................................................ ............................................ ...................................13 .............13 8.

................................................................. ....................................14 ..............14 ZAKLJUČAK................................................................................

9. LITERATURA............................ LITERATURA................................................... ............................................. ............................................ ..........................................15 ....................15

MAŠINSKI FAKULTET BANJA LUKA

Ivica Medovic 8403/10

1


INFORMATIKA


1. UVOD:

Kroz ovaj seminarski rad ćemo se detaljnije upoznati sa laserskim štampačima, njihovom načinu rada, održavanju i njihovim mogućnostima. Da bi se detaljnije upoznali sa laserskim štampačima, kroz kratki uvod ćemo se upoznati sa poznatijim vrstama štampača. Štampač je ureĎaj koji na odreĎeni materijal, obično papir, pravi fizičku kopiju nekog dokumenta ili slike koja je u elektronskoj formi, odnosno u

računaru. Prvi štampač na svijetu

je bio mehanički, koji je u 19. vijeku izumio Charles Babbage. Danas se kućni štampači najčešće povezuju preko univerzalne serijske veze (USB), nekada najpopularnija, paralelna veza (LPT) danas se može rijedje pronaći. . U kancelarijskoj upotrebi su i štampači koji su povezani u lokalnu mrežu (LAN) ( LAN) pomoću UTP kablova i RJ 45 konektora. U ovom slučaju svakom korisniku mreže štampač je raspoloživ, odnosno, štampač nije instaliran na jedan računar, već ga, zahvaljujući mrežnim protokolima svaki korisnik mreže ravnopravno može koristiti.

Prema načinu štampanja, odnosno tehnologiji koja se primjenjuje, danas se najčešće koriste: 

Laserski štampači (štampači kod kojih se ispis formira pomoću praškastih čestica ),



jet štampači (štampači sa tintom ), Ink- jet



Iglični štampači (rade po principu iglica koje preko trake, slične onoj u pisaćim mašinama, na papiru ostavljaju otisak ),



Barkod štampači (posebna vrsta štampača koja služi za ispis barkodova, grafike i drugih informacija).

Laserski i inkjet štampači mogu praviti i crno -bijeli i otisak u boji. Obe ove tehnologije i

dalje napreduju, a ureĎaji su jeftiniji, pa se na jednostavan način ne može reći koja od ovih tehnologija je bolja, to je najviše stvar procjene korisnika. Ove dvije vrste štampača rade sa sličnim rezolucijama i sličnim formatima papira. Prosječna cijena ink - jet jet štampača je manja, ali je potrošni materijal (boje i poseban papir) skuplji. Spremnici za tintu kod nekih modela inkjet jet

štampača imaju mogućnost dopunjavanja tintom, što štampanje uz pomoć ovih

štampača čini nešto ekonomičnijim. Spremnici se obično mogu dopuniti po nekoliko puta, jer sunĎer koji se u njima nalazi izgubi moć upijanja. Dopunjavanjem boja u ovoj vrsti štampača



2


INFORMATIKA


ćemo doprinijeti zaštiti okoline jer ćemo spremnike tinte, koji su najčešće od plastike upotrijebiti više puta, a i naš budžet može ostati sačuvan. sačuvan. I laserski štampači imaju mogućnost obnavljanja toner kasete, o čemu ćemo detaljnije kroz jedno od sledećih poglavlja. Prvi laserski štampači pojavili su se 1984. godine. Napravila ih je firma HewlettPackard, na osnovu tehnologije koju je j e razvila firma f irma Canon. Koliko je to bio dobar

poslovni potez može se procijeniti iz grube procjene da je firma Hewlett-Packard prodala

preko

75

miliona

primjeraka laserskih štampača. Od prvih glomaznih,

komplikovanih i skupih laserskih štampača do današnjih kompaktnih štampača, a i cijena je jeni od postala puno prihvatljivija, pa tako možemo pronaći crno - bijeli bijeli laserski štampač po ci jeni

80€ i u boji od 200 €.

Slika 1: Laserski štampač HP HP LaserJet LaserJet Pro P1102w



3


INFORMATIKA

2.


DIJELOVI LASERSKOG ŠTAMPAČA

Osnovni delovi laserskog štampača su:



Mikroprocesor,



ROM memorija sa definisanim znacima – fontovima,



RAM memorija u koju se smešta čitav sadrţaj stranice koju treba odštampati,



aluminijumski valjak presvučen elektro-osetljivim materijalom



laserska dioda koja emituje laserski zrak,



ogledala koja usmeravaju laserski zrak na valjak,



šestougaona šestougaona prizma koja pomera laserski zrak po celoj dužini valjka,



sočiva koja fokusiraju laserski zrak,



magacin sa elektro-osetljivom bojom u prahu – toner,



kaseta za papir koja prihvata oko 100 listova,



sistem za prihvatanje i transport papira,



sistem za zagr evanje i sušenje boje otisnute na papir.



4


INFORMATIKA

3.


KOMUNIKACIJA IZMEĐU ŠTAMPAČA I RAČUNARA

Laserski štampač mora da ima sve informacije o stranici u svojoj memoriji prije nego što počne štampanje. Kako se slika prenosi iz memorije PC računara na laserski štampač e. U tom zavisi o tipu štampača koji se koristi. Najprostiji postupak je prenos bit mape slik e.

slučaju nema mnogo toga što računar može da učini da bi poboljšao kvalitet, pa jedino što radi je da šalje tačku po tačku. MeĎutim, ako sistem zna više o slici nego što može da prikaže na ekranu, postoje bolji načini za komunikaciju podataka. Standardni Sta ndardni list A4 je dimenzija 8,5 inča puta 11 inča (210 mm puta 297 mm). Rezolucija od 300 tačaka po inču (dpi – dots – dots per inch, broj tačaka po inču) predstavlja više od osam miliona tačaka, poreĎeno sa osam stotina hiljada piksela na ekranu rezolucije 1024 puta 768. Očigledno ima svrhe za mnogo oštriju

sliku na papiru - čak

i više na 600 tačaka po inču (1 inč = 2.54 cm), gde stranica može da ima 33 miliona tačaka. Glavni način na koji kvalitet može da se poboljša je pomoću slanja opisa stranice koji se sastoji

od informacija vektora/glavnih crta i dozvoljavanja štampaču da ih iskoristi na

najbolji način. Ako se štampaču kaže da nacrta liniju od jedne do druge tačke, on može da primjeni geometrijski princip da linija ima dužinu, dužinu, ali nema širinu, i da nacrta nacrta tu liniju u širini jedne tačke. Isto važi i za krive linije, koje mogu biti toliko fine koliko dozvoljava rezolucija štampača. Ideja je u tome da jedan jedini opis stranice može da se pošalje bilo kom pogodnom ureĎaju, koji će ga posle toga štampati najbolje što može - odakle mnogo korišćeni termin „nezavisno od ureĎaja“. Karakteri teksta se sastoje od pravih i krivih linija, pa sa njima može da se radi na isti način, ali bolje riješenje je da se upotrijebi unaprijed opisan oblik fonta kao što su formati True Type ili Type- 1. Pored preciznog odreĎivanja mesta, jezik za opis stranica (PDL - page

description language) može da uzme oblik fonta, rotira ga ili uopšte manipuliše sa njegovim suštinskim sadržajem. Postoji i dodatna prednost u tome što se zahteva sa mo jedna datoteka po fontu, suprotno od situacije u kojoj se traže po jedna datoteka za svaku veličinu fonta. Posedovanje unapred unapred definisanih skica za fontove dozvoljava računaru da šalje malu količinu informacija, jedan bajt po karakteru, i proizvede teks t

sa mnogo različitih stilova i veličina

fontova.



5


INFORMATIKA


4. PRINCIP RADA

Kada mu je slika koja treba da se štampa saopštena posredstvom jezika za opis stranice, prvi posao štampača je da je da te isntrukcije pretvori u bit mapu. To radi štampačev unutrašnji procesor, a rezultat je slika (u memoriji) svake tačke koja treba da se postavi na papir. Modeli označeni kao "Windows štampači" nemaju svoje sopstvene procesore, pa matični računar stvara bit mapu, upisujući je j e direktno u memoriju štampača. Princip štampanja je sličan kao i kod aparata za fotokopiranje, a cijeli proces bi se mogao raščlaniti na 7 osnovnih koraka: 

komunikaciju,



procesiranje,



formatiranje,



rasterizaciju,



lasersko skeniranje i formiranje elektrostatične slike,



nanošenje tonera (naelektrisane čestice praha),



fiksiranje tonera.

Kod raznih proizvoĎača i tipova štampača ovi se postupci izvode na različite načine, ali osnovni princip rada kod svih laserskih štampača je identičan. Zbog visokih temperatura (i do 200 stepeni Celzijusa) treba voditi računa o temperaturnoj otp ornosti papira i folija na koje se štampa, kako ne bi došlo do trajnog oštećenja ureĎaja. Princip rada laserskog štampača zasniva se na materijalu (selen ili neki drugi) koji, kada se osvijetli, postaje naelektrisan. Ovako naelektrisan, ovaj materijal priv lači toner koji se kasnije utiskuje

na papir. Aluminijumski valjak je širine papira na kome se štampa, a obično je i širi po nekoliko milimetara sa obe strane, zbog mogućnosti provlačenja nestandardnih formata papira i presvučen je ovim materijalom. Laserski zrak je usmeren prema centru valjka. Ima ulogu da osvijetli ona mesta na kojima treba da bude otisak. Šestougaona prizma, koja stalno rotira, skreće laserski zrak po cijeloj dužini valjka. Jedna stranica prizme usmerava laserski zrak duž jednog reda (linije). (linij e). Kada se nova stranica prizme naĎe ispred zraka, usmerava ga na početak reda. MeĎutim, tada se i valjak obrne za odreĎeni stepen i praktično počinje štampanje nove linije. Valjak pri obrtanju prolazi kroz toner koji se lijepi za valjak na onim mestima

koja su obraĎena laserskim zrakom, odnosno naelektrisana tako da se za njih lijepi



6


INFORMATIKA


prah tonera. Kada se valjak obrne za cijeli krug, ispišu se sve linije i dobija se slika cijele stranice. Pored valjka, na kojem je formirana slika stranice, na vrlo malom rastojanju prolazi

papir, ali ga ne dodiruje. Naelektrisani toner prelazi na papir formirajući sliku. Papir zatim prolazi kroz sistem za sušenje koji trajno učvršćuje toner zagrevajući ga do 200 °S. Posle štampanja jedne stranice valjak se očisti i spreman je za novu stranicu.

Dijelovi:

1.

upravljački sklop

2. fotoosjetljivi valjak 3. valjak za nabijanje 4. laserski zrak 5.

rotirajuće ogledalo

6. valjak spremnika 7. toner 8. mehanizam prihvata papira 9. papir 10. nosač „corona“ žice 11. mehanizam za čišćenje foto valjka 12. grijaći valjci

Slika 2: Šematski rad principa rada laserskog štampača



7


INFORMATIKA


5. VRSTE ŠTAMPE KOD LASERSKIH ŠTAMPAČA

Postoje dvije vrste laserskih štampača: 

crno-bijeli (monohromatski),



u boji.

Laserski štampači su obično monohromatski ureĎaji, koji su najčešće u upotrebi, zbog niske cijene održavanja. MeĎutim, razvojem tehnologije, usavršili su se laserski štampači u boji, cijena im je postala prihvatljivija a dimenzije kompaktnije. Princip rada im je isti kao

kod monohromatskih, sa tim što laserski štampači koriste četiri boje iz koje se izvode ostale nijanse boja. Magenta, cyan, žuta i crna se koriste u kombinaciji, da bi se proizvele razne vrste boje za štampu. Izvode se četiri prolaza kroz elektro -fotografski proces, obično postavljajući po jedan toner na stranicu istovremeno, ili gradeći sliku od četiri osnovne boje istovremeno na jednoj posrednoj površini za prenos. Većina savremenih laserskih štampača imaju prirodnu prirodnu rezoluciju od 600 600 do do 2400 2400 tačaka po inču. Glavne prednosti laserskih štampača u boji u odnosu na inkjet štampače su brzina ispisa i veća trajnost dokumenata. Kod laserskih štampača toner je stopljen na površini papira, za razliku od većine dokumenata dobijenih dobijenih na inkjet štampačima kod koji su boje apsorbovane apsorbovane u papiru i takve su podložne izbljeĎivanju izbljeĎivanju ili razlijevanju u dodiru s vodom.

Slika 3: Šematski prikaz laserskog štampača u boji



8


INFORMATIKA

6.


POTROŠNI MATERIJAL

Većina laserskih štampača koristi kasetu zasnovanu na organskom foto -provodnom valjku (OPC), koji je prevučen materijalom osetljivim na svetlost. Tokom životnog vijeka štampača, valjak treba da se periodično menja kako se njegova površina troši i smanjuje kvalitet štampe. Sama kaseta je druga velika potrošna stavka kod laserskog štampača. Njen životni vijek zavisi od količine tonera koji sadrži. Kada nestane tonera, kaseta se zamijeni. Ponekad su kaseta sa tonerom i valjak razdvojeni ali, se najčešće , valj ak se nalazi u samoj kaseti. To znači da, kada se potroši toner, t oner, ceo valjak i kaseta treba da se zamene, što značajno povećava troškove troškove štampača štampača i proizvodi velike količine otpada. Situacija je slična i sa laserskim štampačem u boji - koji ima do devet ra zličitih potrošnih stavki (četiri tonera u boji, OPC pojas ili valjak, jedinica za razvijanje, jedinica za spajanje, ulje za spajanje i prazna boca od tonera). Neki od proizvoĎača pokušali su da poboljšaju ovu situaciju proizvodnjom trajnijih valjaka i eli minisanjem tonera. Na primer, firma Kyocera prva je napravila

svih potrošnih materijala izuzev

štampač "bez kasete" koji koristi amorfni

silikonski valjak. Valjak ima izdržljiv sloj koji traje tokom cijelog životnog vijeka štampača, tako da je toner jedina

stvar koja zahtijeva regularnu zamjenu, pa čak i on dolazi u pakovanju

napravljenom od neotrovne plastike, projektovane da se kasnije spali bez otpuštanja štetnih gasova.

6.1 OBNAVLJANJE TONER KASETE

Omasovljenjem laserskih štampača i njihovom sve većom upotrebom, krenulo se u pronalaženje što jeftinijeg načina štampanja. Kao što smo rekli, u pojedinim štampačima se mijenja samo spremnik za prah, a u pojedinim, uz spremnik za prah se nalazi i fotoosjetljivi

bubanj (OPC), kao i čistač OPC -a i korona. Ekolo ški veoma prihvatljiva, a i veoma ispaltiva metoda je metoda obnavljanja, odnosno ponovnog korištenja već ispražnjene toner kasete. Fotoosjetljivi bubnjevi se mogu koristiti i do tri puta.Toner kasete se obnavljaju, u posebnim, za to pripremljenim prostorima.

Toner prah, zbog svog sastava, u mogućnosti je, da kada se

naĎe u vazduhu u zatvornom prostoru, tamo i zadrži po nekoliko sati. Smetati će osobama sa plućnim tegobama, kao što su astma i bronhitis. Univerzitet u Rostock -u u Njumačkoj je u jednoj naučnoj studiji utvrdio da toner prah sadrži mikroskopske čestice, slične onima u azbestu, koji mogu prouzrokovati maligne bolesti.



9


INFORMATIKA


Prostorija koja je predviĎena za obnavljanje toner kaseta treba da je prozračna ili da ima dobru ventilaciju, da bi se čestice praha što manje zadržavale u radnom prostoru i takoĎe treba da je opremljena:



posebnom komorom komorom za čišćenje čišćenje otpadnog praha (slika 4) ,

Slika 4. Mini komora za čišćenje kasete od otpadnog praha



usisivač opremljen posebnim filterima, koji zadržavaju zadržavaju mikroskopske čestice (slika 5)

Slika. 5


Usisivač sa posebnim filterom


10


INFORMATIKA


7. JEZICI ZA OPIS STRANICE

Komunikacija izmeĎu računara i štampača je danas vrlo različita od onoga što je bila na početku razvoja štampača. Ako ste kupili personalni računar, za njega ste mogli da nabavite matrični štampač, koji je mogao da odštampa niskokvalitetne rasterske simbole. Teoretski na njemu ste mogli da odštampate i slike ali je njihov kvalitet bio apsolutno neprihvatljiv čak i za ličnu upotrebu, a o profesionalnoj i da ne govorimo. Tekst je tada bio dostavljan u ASCII obliku, zajedno sa nekoliko jednostavnih kodova karaktera koji su davali

instrukciju za štampu u obliku bold, italik, kondenzovanom ili povećanom tipu. Fontovi su bili

oni koji su ugraĎeni u sam štampač. Velika prednost teksta u ASCII obliku je da se

njegov prenos obavlja brzo i lako: ako elektronski dokument sadrži slovo A, ASCII kod za A se šalje štampaču koji, prepoznajući taj kod, štampa A. Veliki problem bio je u tome što bez pažljivog planiranja, odštampano odštampano slovo je retko završavalo na istom položaju položaju koji je imalo na ekranu. Još gore, cijeli proces je bio zavisan od ureĎaja i samim tim nepredvidljiv, tako da su različiti štampači davali različite oblike i veličine fontova. 7.1 POST SCRIPT

Situacija se dramatično promenila 1985. godine kada je firma Adobe objavila PostScript Nivoa 1, zasnovan na programskom jeziku Forth, za koji se tvrdilo da je prvi

standardni više-platformski jezik za opis stranica, nezavisan od ure Ďaja. PostScript je bio prilično riskantan projekat za Adobe i oni su mogli mnogo da izgube da se nije umešao Stiv Džobs rukovodilac kompanije Apple. Džobsu se dopala Adobe -ova ideja, i on je nagovorio Vornoka da napravi PostScript kontroler za štampač Apple LaserWriter, uloživši 2,5 miliona dolara u njegovu kompaniju. Taj štampač je bio sliča n HP-ovom LaserJet-u, ali mu je PostScript- kontroler omogućavao izvlačenje stranica visokog kvaliteta. PostScript opisuje stranice u konturnom, vektorskom obliku

koji se šalje displeju ili ureĎaju za štampanje, da bi ga oni pretvorili u tačke

(rasterizovali) najbolje što mogu.Odatle potiče nezavisnost i tako se pojavila skraćenica WYSIWIG (What You See Is What You Get -

dobijaš ono što vidiš). PostScript Nivoa 1 je

privukao vrhunske izdavače. Pored toga, bilo je moguće poslati PostScript instrukcije sa bilo bil o koje platforme. Sve što se traž ilo bio je drajver da pretvori informacije iz dokumenta u PostScript, koji bi onda mogao da razume bilo koji PostScript štampač. Ove osobine učinile



11


INFORMATIKA

su ureĎaje opremljene sa PostScript- om


izuzetno poţeljnim i shodno tome - skupim.

PostScript Nivoa 2, izbačen na tržište posle nekoliko godina, ponudio je boje nezavisno od ureĎaja, kompresiju podataka za br že

štampanje i poboljšane algoritme za polutonove i

upravljanje memorijom i drugim resursima. PostScript Extreme (prvobitno nazvan Supra) je

najnovija varijanta firme Adobe, namenjen za vrhunski nivo sistema za štampu velikog obima i brzine, kao što su digitalne novine. 7.2 PCL

Pristup firme Adobe ostavio je prazan prostor na tržištu koji se potrudila da ispuni firma Hewlett-Packard, svojim sopstvenim jezikom za opis stranica nezavisnim od ure Ďaja, zasnovanom na njihovom jeziku PCL (Printer Command Language - jezik za upravljanje

štampačima), koji se prvi put pojavio 1970-ih godina. Marketing HP bio je sasvim drugačiji od onog od firme Adobe i išao je pre na masovno kloniranje nego na ekskluzivno davanje licence. Ova strategija je rezultovala vrstom štampača opremljenih klonovima jezika PCL koji su koštali mnogo manje od njihovih PostScript konkurenata. Problem sa postojanjem toliko mnogo klonova

PCL je u tome što se ne može garantovati 100% identičan izlaz na svim štampačima. To je problem samo kada se želi upotreba broja visoke rezolucije i gde se zahteva tačan otisak pre nego

što se njima pošalju datoteke dokumenata. Takvu garanciju može da ponudi jedino PostScript. PCL je prvobitno bio napravljen za upotrebu sa matričnim štampačima. 7.3 GDI

Alternativa laserskim štampačima koji koriste PostScript i PCL su Windows GDI (Graphical Device Interface -

sprega za grafičke ureĎaje) bitmapirani štampači. Oni koriste

PC računar da uobliči stranicu pre nego što im prenese bit mapu za direktno štampanje, pa se štampač koristi samo kao mašina za štampanje. Shodno tome, nema potrebe za skupim procesorima ili velikim količinama ugraĎene RAM memorije, što čini štampač jeftinijim. MeĎutim, slanje kompletne stranice u obliku komprimovane bit mape tra ži

vreme, što

smanjuje brzinu štampanja i povećava vreme potrebno da PC računar r ačunar opet dobije upravljanje. GDI štampači su, zbog toga, najčešće ograničeni na tržište personalnih štampača. Neki proizvodjači su odabrali da koriste Windows Print System, standard koji je razvila firma Microsoft da napravi un iverzalnu

arhitekturu za GDI štampače. Windows Print System radi

nešto drugačije od čistog GDI modela. On omogućava da se Windows GDI jezik pretvori u MAŠINSKI FAKULTET BANJA LUKA


12


INFORMATIKA


bit mapu dok štampa. Osnovna ideja je da se smanji velika zavisnost štampača od procesora PC računara. Pod tim sistemom, slika se u stvari uobličava za vreme procesa štampanja, štampanja, što u veoma smanjuje obim procesorske moći koja se traži od PC računara. Drugi modeli laserskih štampača koriste kombinaciju tehnologije GDI i tradicionalne arhitekture, što dozvoljava brzi štampu iz operativnog sistema Windows kao i podršku za DOS primene.

7.4 ADOBE PRINT GEAR

Alternativa za personalne štampače je PrintGear firme Adobe - potpun hardversko/softverski sistem zasnovan na Adobe procesoru posebno projektovanom za malo

profitno i kućno kancelarijsko (SoHo) tržište. Firma Adobe tvrdi da 90% tipičnih SoHo dokumenata može

da se opiše sa malim brojem osnovnih objekata. Oni su, shodno tome,

projektovali namenski procesor slike brzine 50 MHz, za koji se tvrdi da nudi velika ubrzanja

u odnosu na tradicionalne procesore štampača i to po manjoj ceni. Štampač koji ima Adobe PrintGear tipični poseduje namenski procesor i usavršeni softverski drajver, i nudi opcije koje uključuju postavljanje do 16 minijaturno prikazanih stranica po jednom listu, dvostrano štampanje i pravljenje vodenih ž igova.



13


INFORMATIKA

8.


ZAKLJUČAK

Upoznali smo se sa laserskim štampačima, kako sa monohromatskim (crno -bijelim), tako i sa onima u boji. Otkrili smo sve bitne dijelove laserskog štampača, razumjeli smo komunikaciju izmeĎu štampača i računara. Vidjeli smo princip rada, laserskog štampača, odnosno dešavanja od trenutka kada damo komandu print, pa sve dok ne dobijemo gotovu, odštampanu stranicu. Proces od uvlačenja papira, preko naelektrisanja papira, t oner praha, njegovog nanošenja na papir i prolaska groz grejnu stanicu koja papir i toner prah zagrijava i o

do temperature od 200 .

Uvidjeli smo i da kroz obnavljanje toner kasete, možemo postići

povoljniju cijenu štampe a i sačuvati našu životnu sredinu. S hvatili smo kroz PostScript, PCL, GDI i Adobe PrintGear kako laserski štampač prepozna komande koje su mu poslane sa personalnog računara. računara. Možemo zaključiti da su laserski laserski štampači doživjeli doživjeli veliki napredak od svojih samih početaka, da su postali manji, jeftiniji, potrošni materijal ekonomičniji i ekološki prihvatljiviji, brži i u svakom pogledu, pojednostavili su i ubrzali kancelarijsko poslovanje.



14


INFORMATIKA


9. LITERATURA

1.

Smailović N.Kompjuterska grafika i dizajn, Banja Luka 2006 ,

2.

Janković, R.: Vodič kroz PC tehnologiju,

3.

Tošić, T. • RanĎelović, M.: Računari, Beograd, 1998.

WEB STRANICE :



http://en.wikipedia.org/wiki/Laser_printer



http://de.wikipedia.org/wiki/Laserdrucker



http://www.scribd.com/Krstareci/d/1747888 http://www.scribd.com/Krs tareci/d/17478883-Laserski-Stampaci 3-Laserski-Stampaci



15

Seminarski Informatika

Recommend Documents