Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin” Zrenjanin
SEMINARSKI RAD PREDMET: Računarska animacija TEMA: Komparacija programa za animaciju
Prof. Branislav Egić Asistent: Marjana Pardanjac
Mitic Vanja
10/08-11 Inženjer informatike
Zrenjanin, 2012.
1
ISTORIJA PROGRAMA ZA ANIMACIJU
Animacija predstavlja niz neznatno različitih slika koje se prikazuju jedna za drugom dovoljnom brzinom da se time stvori utisak kretanja. Sve te slike zapakovane su u jedan isti fajl, u jednom od animacionih formata. Postoje razne vrste animacija, počev od najjednostavnijih, kakav je, na primer, animirani GIF, do mnogo složenijih animacija.
Najpoznatiji programi za animaciju su: · 3D max studio, · softimage 3D extreme I · lightwave 3D. Jedan od danas najpopularnijih programa za pravljenje animacija je FLASH, kompanije Macromedia. Među popularnim su i Wings 3D, Blander, MilkShape 3D, Maya, Digicell FlipBook 6.08, Pencil 0.4.4b, Plastic Animation Paper 4.0, Toon Boom Animate Pro 7.7.0 kao i mnogi drugi.
2
3D MAX STUDIO je najpoznatiji program za rad u trodimenzionalnom prostoru tj. za 3D modelovanje koji omogućava izradu trodimenzionalne grafike-slike i animacija. Uz pomoć brojnih efekata omogućava izradu specijalnih video montaža. Moćni i intuitivni alati i kompatibilnost sa AutoCAD-om čine vodećim softverskim rešenjem za modelovanje, animaciju i renderovanje.
3
Pencil 0.4.4b „Najlakši” igrač na testu ističe se kao open source projekat, dakle besplatan, i može se instalirati na operativnim sistemima Windows, Linux i MacOS X. Glavni elementi programa, recimo alatke za crtanje, onion skin i Xsheet koji „ide” s leva na desno i podseća na standardni timeline, slični su onima u FB-u. Naravno, sada možemo videti sve prednosti „skupog” FB-a. U Pencilu nema automatskog detektovanja rupa prilikom bojenja. Lejeri se ne mogu vezati za različite nožice tako da pomeranje kamere pomera sve lejere odjednom. Rad sa timelineom je siromašniji, pa je iscrubbing otežan jer ne postoji mogućnost preskakanja dupliranih frejmova. Čak ne postoji ni preview zvuka, što znatno otežava sinhronizaciju govora, a prilikom snimanja animacije zvuk se uopšte ne eksportuje. Takođe, frejmovi su lišenithumbnailova, a nije moguće ni privremeno ograničiti segment animacije koji će da se ponavlja, što nas pri reprodukciji tera na čekanje u dužini trajanja celog timelinea. Trajanje frejma možemo produžiti na više frejmova, ali ga ne možemo i duplirati, već je za taj posao neophodna selekcija, kao i ’Copy-Paste’ procedura. Nema podrške za skeniranje niti načina da se brzo proizvedu neki efekti poput glowa. Za crtanje na vektorskom lejeru koristi se posebna olovka, pri čemu se konačni oblik deli na tačke kojima ga možemo dalje deformisati. Nažalost, bojenje kanticom na vektorskom lejeru vrlo je loše urađeno i često treba ponoviti proceduru dok algoritam ne proradi. Kamera pravi interpolaciju između frejmova, ali nema mogućnost pravljenja krivolinijskog puta ili podešavanja mekoće kretanja. Na sreću, nemamo ograničenje po pitanju broja lejera. Celokupan interfejs je na jednom ekranu, lak je i praktičan za upotrebu.
4
Plastic Animation Paper 4.0 Ovaj program je u sličnom cenovnom rangu kao i FB. Plastic daljem Animation Paper (u tekstu PAP) je, međutim, program specijalizovan samo za animaciju. To znači da ćete bojenje morati da radite u nekom eksternom programu pošto ste prethodno eksportovali frejmove. Isto važi i za montažu. Ako ste pročitali naša zapažanja o prethodna dva programa, dovoljno je da vidimo šta novo donosi PAP, imajući u vidu to da su osnovne opcije na približnom nivou koji nudi FB. Najznačajnija novina koju uvodi PAP jeste pravljenje cutouta. To su isečci nastali od bilo kog dela crteža u nekom frejmu koji se mogu nezavisno koristiti i prebacivati na druge frejmove. Na ovaj način lako se postiže tzv. Squash & Stretch tehnika, jer PAP nad isečcima dozvoljava vršenje transformacija kao što su razvlačenje, rotiranje, zumiranje i slično. To vas u velikom broju slučajeva lišava potrebe za bilo kakvim crtačkim intervencijama i omogućava brzo pravljenje pokreta kao što su rotiranje ruke, istezanje, povećavanje očiju kada je junak zaprepašćen i sličnih ekspresija. Svaka radnja u programu svedena je na nivo ikonice. Ove ikonice mogu se grupisati po menijima, tako da svaki korisnik može da napravi okruženje shodno svojim potrebama i afinitetima. Dizajn PAPa je neobičan i lepši je od prethodnih programa. Postoji elegantan hot meni preko kog je lako pristupiti vama važnim opcijama, tako što iz pozicije miša povučemo liniju ka nekoj od opcija koje su razvrstane oko centra strelice (kao u Mayi). Pro verzija omogućava rotitanje, pomeranje i zumiranje ekrana kao papira na stolu kako biste crtali pod vama lakšim uglom (Pencil ima slične mogućnosti u rudimentarnijoj formi). S druge strane, pored navedenih, tek se Pro verzija odlikuje dodatnim lejerima. Time se pruža mogućnost za rad sa više karaktera i, u nedostatku kamere, omogućava neki vid montaže. Nedostatak pravih lejera je kompenzovan i u nekim segmentima pozitivno pojednostavljen tehnikom layouta i plave olovke, kao i podelom junaka na manje jedinice preko cut outa koji se mogu transformisati, barem kada govorimo o animaciji jednog lika. Samo Pro verzija dozvoljava eksport filma u visoku rezoluciju do 4000 piksela, dok ostale podržavaju NTSC, PAL i slične rezolucije. PAP nema 5
podršku za napredno skeniranje, ali uvek postoji rezervna varijanta skeniranja u spoljnom programu i učitavanja numerisanog niza slika u frejmove. Prečice poput onih iz DeLuxe Painta obradovati će sve one koji se sećaju hit programa sa Amige, ali moramo istaći to da PAP izgleda kao da nije prilagođen radu sa monitorima visoke rezolucije, pa je veliki broj opcija previše sitan. PAP poseduje najbolji onion skin sistem od ova tri programa i u njemu je pravo uživanje podešavati providnost i ponašanje svakog frejma.
Toon Boom Animate Pro 7.7.0 Šta reći za ovog teškaša? Samo opis njegovih naprednih opcija ne bi stao u ovu rubriku našeg časopisa. Za početak pomenimo crtanje i editovanje vektorskih objekata preko Bezijeovih krivih, čiji oblik između segmenata možete modelovati pomoću dve tangente, poput Pen Toola u Photoshopu ili Illustratoru. Četkice možete sami kreirati, takođe i njihove teksture, iako ne baš na nivou Photoshopa. Ako govorimo o interpolaciji kretanja nekog lejera, cutouta i slično, mekoća se može najfinije podesiti preko grafičkog prikaza u kome se preko krivih podešava odnos brzine u jedinici vremena. Svaki lejer može se pokretati po proizvoljno iscrtanoj putanji koja se može napredno editovati, tako da nema te interpolacije na koju ne možemo uticati. Cutout isečci mogu se grupisati u tzv. simbole i čuvati u biblioteci, ali ono što smo hteli da pomenemo zapravo je hijerarhijsko slaganje isečaka jedan iznad drugog, pri čemu se oni povezuju poput kostiju (bones) u programima za 3D modelovanje. Isečak koji je preko drugog isečka, kao što je, na primer, podlaktica u odnosu na nadlakticu, površinu će pametno iseći i podebljati linijom tamo gde se isečci preklapaju, tako da se automatski dobija prevoj na savijenoj ruci, a ne linija koja preseca celu nadlakticu. Ovako vezani isečci mogu se pokretati principom inverzne kinematike i na taj način stvoriti savršeno prirodni pokreti. U prevodu, ako spojite kuk sa skočnim zglobom i pomerate nogu uvis, koleno će se savijati u zavisnosti od položaja noge kako bi ona došla u prirodan položaj. Tehnike Squash & Stretch se podrazumevaju. Nažalost, većina naprednijih metoda 6
dostupna je tek u Animate verziji programa. Profesionalna verzija donosi poseban ekran nalik hipergrafu u Mayi, u kom više ne baratate scenom u standardnom prozoru, već hijerarhiju i povezanost svih komponenti scene (efekata, lejera...) definišete u velikom grafu svih komponenti. Pro verzija omogućava i automatsko prepoznavanje položaja usana na osnovu zvučnog fajla.
7
