1. Osnovne Osnovne funk funkcije cije cent centralne ralne banke banke Osnovne funkcije su: 1. Emisiona funkcija (izdavanje novcanica i kovanog novca) – centralna banka ima monopol na izdavanje novcanica i kovanog novca. Ona donosi odluku o pustanju u opticaj i povlacenju iz opticaja novcanica i kovanog novca te utvrdjuje apoene i njihova obiljezja. 2.
%.
osnovna vna funkc funkcij ijaa centr central alne ne bnak bnake. e. Funkcij Funkcija a monetar monetarnog nog regulisa regulisanja nja – osno entralna entralna banka ima kljucnu ulogu u definisanj definisanju u i sprovodjenju sprovodjenju monetarne monetarne politike. politike. !acin sprovodjenja monetarnog regulisanja u velikoj mjeri zavisi od stepena nezavis nezavisnos nosti ti central centralne ne banke. banke. "ao osnovn osnovnee instru instrumen mente te moneta monetarno rnog g reguli regulisan sanja ja mozemo navesti:
"rediti centralne banke poslovnim bankama
Operacije na otvorenom trzistu
#egulisanje obaveznih rezervi banaka
$dministrativne mjere monetarnog regulisanja
Funkcija banke banaka – glavni klijenti centralne banke su poslovne banke koje su neka vrsta posrednika izmedju centralne banke i sektora privrede i stanovnistva. &bog toga centralna banka preko kreditiranja poslovnih banaka vrsi snadbjevanje makros makrosist istema ema potreb potrebnom nom kolici kolicinom nom novcane novcane mase mase i na taj nacin nacin obezbje obezbjedju djuje je njegovu optimalnu likvidnost. 'ostoje dve vrse kredita koje centralna banka odobrava poslovnim bankama: a) jedan n od kana kanala la emis emisij ijee Standar Standardni dni ili redovni redovni kre krediti diti – jeda centralne banke koji je prisutan u ekonomski nedovoljno razvijenim zemljama i preko ovog kanala dobrim dijelom se obezbjedjuje likvidnost makrosistema. b) Krediti za likvidnost – odobravaju se poslovnim bankama samo u izuzet izuzetnim nim slucaj slucajevi evima ma kada kada dolazi dolazi do neuskl neuskladj adjenos enosti ti u priliv prilivu u i odlivu odlivu sredstava (sto poslovnu banku vodi u nelikvidnost) a iscrpljeni su svi drugi nacini uravnotezenja priliva i odliva novcanih sredstava poslovne banke. a bi sacuvale svoju likvidnost poslovne banke imaju na raspolaganju cetiri linije odbrane:
Prvu liniju cine obavezne rezerve koje su poslovne banke duzne drzati kod centralne banke po zakonu. Drugu liniju cine rezerve likvidnosti koje poslovne banke po sopstvenoj odluci drze na svom racunu za premoscivanje neuskladjenosti u prilivu i odlivu sredstava. Trecu liniju cine pozajmice (krediti) na trzistu novca medjutim kada dolazi do ozbiljnijih poremecaja i kada cjelokupni sistem poslovnih banaka ima probleme sa odrzavanjem likvidnosti nije moguce koristiti ove kredite. etvrtu liniju cine krediti za likvidnost koje dobija od centralne banke gdje se centralna centralna banka pojavljuje pojavljuje kao poslednje poslednje utociste za poslovne poslovne banke. *reba *reba imati imati u vidu vidu da centra centralna lna banka banka nije nije bezusl bezuslovni ovni garant garant likvid likvidnos nosti ti
sistema poslovnog bankarstva ona kredit odobrava tek nakon sprovodjenja detaljne kontrole poslovanja poslovne banke. $ko centralna banka poslije provjere finanisjskog boniteta poslovne banke odluci da odobri kredit ona najcesce trazi instrumente obezbjedjenja pokrica za ove kredite koji se pored toga odobravaju pod ne bas povoljnim uslovima (visoke kamatne stope kratki rokovi vracanja krdita) sto sve zajedno doprinosi nastojanjima da poslovna banka bude +oklevajuci trazilac kredita,. -.
Funkcija bankara drzave odnosno vlade – centralna banka se pojavljuje kao blagajnik konsultant i kreditor. centralnim bankama mnogih drzava otvoreni su racuni vlade i njenih ministarstava. 'reko njih se vrsi priliv budzetskih prihoda i izmirenje budzetskih rashoda. *radicionalno se kod centralne banke nalaze zlatne i devizne rezerve zemlje i preko njih se vrse medjunarodni obracuni. entralna banka konsultuje vladu pri formulisanju ekonomske politike po pitanjima drzavnih zajmova i sl. medjunarodnim finansijskim institucijama centralna banka predstavlja svoju drzavu. 'reko kreditiranja banaka vrsi finansiranje drzavnog duga i deficita drzavnog budzeta sto se narocito koristi u ekonomski nedovoljno razvijenim zemljama.
/.
Kontrolna funkcija (funkcija bankarskog nadzora) – realizuje se preko pracenja kontrole i korigovanja poslovne aktivnosti poslovnog bankarstva. Od toga u velikoj mjeri zavisi stabilnost cijele privrede. !adzor centralna banka obavlja neposredno ili zajedno sa drugim organima (najcesce sa ministarstvima finansija bankarskim komisijama i sl.). Osnovni pravci bankarskog nadzora centralne banke su:
0zdavanje (i oduzimanje) dozvola za rad i obavljanje odredjenih vrsta operacija
'rovjera i naliza finansijskih izvjestaja
'ropisivanje odredjenih normativa i kontrola njihovog postovanja
'rovjera operativnog poslovanja...
.
Funkcija organizacije !latnog !rometa – centralna banka je obavezna da obezbjedi brzo i efikasno funkcionisanje platnog prometa u zemlji. cesce centralne banke u platnom prometu nije obavezno posto se funkcija mnogih centralnih banaka u ovoj sferi svodi na organizaciju i kontrolu obavljanja platnog prometa a sam platni promet mzoe da se obavlja preko poslovnih banaka ili specijalizovanih organizacija za platni promet.
.
S!oljnoekonomska funkcija – centralna banka regulise placanja i kreditiranje prema inostranstvu i upravlja spoljnim dugovima i deviznim rezervama zemlje te vodi racuna o stabinosti deviznog kursa. Ona uspostavlja veoma tijesnu saradnju sa centalnim bankama drugih zemalja te sa medjunarodnim finansijskim organizacijama prvenstveno sa 3edjunarodnim monetarnim fondom 4vjetskom bankom i 5ankom za medjunarodna poravnanja.
6.
"azvojna funkcija – centralne banke ekonomski slabije razvijenih zemalja obavljaju ovu funkciju uz pomoc selektivnog kreditiranja pojedinih privrednih grana. *e grane se kreditiraju pod znatno povoljnijim uslovima kako bi se podstakao njihov brzi rast sto bi trebalo da dovede do promjene privredne strukture i dinamiziranja ukupne privredne aktivnost
7.
#nformaciono$istrazivacka funkcija – centralne banke pre svega vrse istrazivanja u monetarnoj oblasti. #ezultati do kojih se dolazi tim istrazivanjima znacajni su za formulisanje i sprovodjenje mijera monetarne i ukupne ekonomske politike. 3noge centralne banke imaju velika prava u dostupu informacijama stoga raspolazu veoma bogatim bazama podataka. Ova funkcija podrazumijeva i konsultativnu i edukativnu djelatnost. esto centralne banke organizuju naucne konferencije savjetovanja seminare i sl.
