funkcije drustvenog sukoba

Za izdavača: Nikola Janković Glavni urednik: dr Dušan Marinković Lektura i korektura: Predrag Rajić Dizajn korica:Mediterran Publishing Tehničko uređenje: Meditcrran Publishing Fotografija na naslovnoj strani © 2006. Mediterran Publishing

Luis Kozer

Copyright© 1964. by Free Press All Right Reserved

FUNKCIJE DRUŠTVENOG SUKOBA

Copyright© 2007. za srpsko izdanje Mediterran Publishing d.o.o. Novi Sad

Ispitivanje koncepta društvenog sukoba i njegove upotrebe u empirijskim sociološkim istraživanjima

C!P- KaTanort.13a14111ja y ny611t.1Kat4t.1j~t~ MaT1!1U.e cpncKe, HOBIII CaA

61!1611~t~OTeKa

316.48 K03EP, Jly~t~c Funkcije društvenog sukoba: ispitivanje koncepta društvenog sukoba i njegove upotrebe u empirijskim sociološkim istraživanjima 1 Luis Kozer; sa engleskog prevela Milana Bošković. ~Novi Sad: Medlterran Publishing, 2007 (Novi Sad: Art Print). ~ 224 str.; 21 cm.~ (Biblioteka Arhipelag; knj. 2)

Sa engleskog prevela: MILANA BOŠKOVIĆ

Prevod dela: The Functions of Social Conflict l Lewis Co ser.~ Tiraž 500.- Str. 209-214: Luis Kozer: čovek ideja- pogled sociologa l Dušan Marinković.- Registar

a) ApyWTaeHlll cyKo61!1 COB!SS.SR-10 225269767

~tampa: Art Print, Novi Sad

Mediterran Publishing d.o.o. Nikole Pašića 24, 21000 Novi Sad tel, +381.2I.472.38.20 fax, +381.21.661.37.65 wwv.r.mediterran.co.yu email: [email protected] Za sve informacije o ovom i drugim izdanjima Mediterran Publishinga, kontakt: [email protected]

~df

~EDI

1ERRAN PUBUSHING Novi Sad 2007.

Naslov originala: THE FUNCTIONS OF SOCIAL CONFLICT An Examination of the Concept of Social Conflict and its use in Empirical Sociological Research

ZA ROUZ

by Lewis Coser Free Press 1964

i

l'

Sadržaj

Predgovor Zahvalnost

16

PoGLAVLJE I Uvod

19 21

PoGLAVLJE II Sukob i granice grupe Prva propozicija: Grupno-vezujuće funkcije sukoba

41 43

POGLAVLJE III Neprijateljstvo i tenzije u odnosima sukoba Druga pndrozidja: Grupno-o ržavajućefunkcijesukoba i značaj institucija sigurnosnih ventila Treća

propozicija: i nerealističan sukob

l'

i,. l

'

75

Peta propozicija: Neprijateljstvo u bliskim društvenim odnosima

81

,,il il,,

Osma ~ropozicija: Sukob ao indeks stabilnosti odnosa

il

•

55

Ćetvrta propozicija: · Sukob i neprijateljski nagoni

Sedma pro~ozicija: Uticaj {jun cija sukoba u strukturama grupa

il ~

53 55

66

l

1:1:

43

Realističan

PoGLAVLJE IV Sukob unutar grupe i struktura grupe Šesta propozicija: Bliži odnos, intenzivniji sukob

"

13

89 91 91 96 105

V Sukob sa spoljašnjom grupom i struktura grupe Deveta propozicija: Sukob sa spoljašnjom grupom povećava unutrasnju koheziju

115

Deseta propozicija: Sukob sa drugim grupama određuje strukturu grupe i posledične reakcije na unutrašnji sukob

125

Jedanaesta propozicija: Potraga za neprijateljima

134

PoGLAVLJE

113

115

VI Ideologija i sukob Dvanaesta propozicija: Ideologija i sukob

145 147

VII Sukob kao povezujući činilac Trinaesta propozicija: Sukob povezuje protivnike

157 159

PoGLAVLJE

147

PoGLAVLJE

159

Četrnaesta propozicija: Interes za jeainstvo neprijatelja

Petnaesta propozicija: Sukob uspostavlja i održava balans

VIII Sukob zahteva saveznike Šesnaesta propozicija: Sukob stvara asocijacije i koalicije

PoGLAVLJE

POGLAVLJE

Zaključak

'Pogovor Index

IX

168 moći

174 181 183 183 197 199 209 217

r '

Predgovor

l l

'l

Ovo delo predstavlja pokušaj da se razjasni koncept društvenog sukoba, a time i njegova upotreba u empirijskim sociološkim istraživanjima. Za koncepte se ne može tvrditi ni da su istiniti niti lažni; oni su ili podesni ili nepodesni, jasni ili nejasni, plodonosni ili neupotrebljivi. Oni su sredstva stvorena da bi se uhvatili određeni aspekti stvarnosti a, na taj način, "izgrađuju definicije ili uputstva za ono što bi trebalo posmatrati".' Pre nego što "činjenice" mogu da govore, one moraju da budu sređene putem neke konceptualne sheme. Razlaz između istraživanja, shvaćenog kao traganje za "činjenicama'\ i teorija, koje često izlaze van dosega činjenica, odgovoran je za mnoge nedostatke američke sociologije. Isto tako, taj razlaz je odgovoran i za nedostatak kumulativnosti i kontinuiteta u američkoj sociologiji. Prema našem mišljenju, periodične konceptualne analize služe da bi ublažile ove dve vrste nedostataka. Ova studija teži da razjasni i konsoliduje konceptualne sheme koje se odnose na činjenice o društvenom sukobu. Ne predstavljaju se rezultati novog istraživanja, ali se nadamo da će studija doprineli takvim istraživanjima. Baveći se pregledom prethodnih ostvarenja, nadamo se da ćemo unaprediti buduća ispitivanja. Iako koncept društvenog sukoba ima središnji značaj za razumevanje najvažnijih područja društvenih odnosa, tokom proteklih godina američki sociolozi su ga skoro u potpunosti zanemarili. Na drugom mestu2 autor je nastojao da pronađe razloge ovog zanemarivanja, tokom poslednjih pedeset godina ili ~še, l Robert K Merton, Social Theory and Social Structure, Glencoc, Ill: The Free Press, 1949. p. 87. 2 Lewis A. Cos er, .,Taward A Sociology of Social Conflict", (Ph. D. Dissertation, Colr;~;p_~ 0 ,. bia University; 1954; University Microfi.lms Publication No. 8639). $). ,.;.,·~. ~'2~ t~·

-~ \"'

'D

~4~ cy"

\' --~/~-· . " .

j Sl

14

Funkcije društvenog sukoba

promena društveno oblikovanih predstava koje su· o sebi imali američki sociolozi, te menjanja njihove stvarne ili potencijalne publike. Prvo poglavlje ukratko prikazuje neke od ovih zaključaka. Zainteresovanog čitaoca upućujemo na obimniju studiju. Ova knjiga se najviše bavi brojnim osnovnim propozicijama koje su izvučene iz teorija o društvenom sukobu, posebno iz teorije Georga Zimela (Simmel). Sa druge strane, ove propozicije proširene su povezivanjem sa drugim zaključcima, teorijskog i empirijskog karaktera. Društveni sukob je određivan na različite načine. U svrhu ove studije društveni sukob je početno određen kao borba oko vrednosti i zahteva za oskudnim položajima, moći i resursima, u kojoj su ciljevi protivnika da neutrališu, povrede ili unište svoje suparnike. Ova radna definicija služi samo kao polazna tačka. Naše zanimanje vezano je za funkcije društvenog sukoba, a ne za disfunkcije, odnosno za njegove posledice koje doprinose povećanju (a ne smanjenju) adaptacije i prilagođavanja određenih društvenih odnosa ili grupa. Daleko od toga da on predstavlja samo "negativan" faktor koji "razdire", društveni sukob može. da ispunjava niz određenih funkcija u grupama i drugim međuličnim odnosima; na primer, može da doprinese održanju granica grupe i da spreči povlačenje njenih pripadnika. Prihvatanje stanovišta prema kojem je društveni sukob nužno destruktivan za odnos u kojem nastaje vodi, kao što ćemo videti, ka krajnje manjkavim interpretacijama. Bavljenje funkcionalnim aspektima društvenog sukoba ne znači poricanje činjenice da su neki oblici sukoba zaista destruktivni za jedinstvo grupe ili da vode ka dezintegraciji određenih društvenih struktura. Ipak, ovo zanimanje za funkcionalne aspekte društvenog sukoba služi da bi uravnotežile analizu čije je drugo stanovište već izneseno. 3 3 Nakon ~·to jt: O\"a knjiga bila već u potpunosti završena. imali smo priliku da se upoznamo sa radom Jessie Bernard, Current Research in the Sociology of Conflict (esej za Liege Congress of the International Sociological Association, odr'.t.an od 24. avgusta do l. septembra 1953. godine u Skrivem~skinstu, Oslo, Norveška). Prema tome, bilo je nemoguće da se na odgovarajući način uzmu u obzir razmatranja gospođice Bernard. Mnogi moji pogledi slični su njenima. iznesenim u tom radu, iako postoje 'i brojna razilaženja. U radu gospođice Bernard čitalac će pronaći sjajan prikaz prethodnih razmatranja u ovom području, kao i podsticaj no razmatranje aktuelnih trendova i mogućnosti za dalja proučavanja društvenog sukoba.

Predgovor

15

~vrdim ~a se -~ni k_oji se protive razdorima između patricija i plebejaca protzv~ s~mzm n!zhovzm uzrocima~ koji su, prema mom mišljenju, na ·više do(Rima); jer; dok ih ne odobravaju kao izvo~ nereda

~rmelz samo; slo~o_d~

z zbrke, ~e. raz:~zs_l.Ja;u o dobrim posledicama koje oni stvaraju; izgleda da z~b~ra_vl;a;u. zlz nzkada nisu ni znal4 da u svim zajednicama pogledi i protzvl.Jen;~ plen:~~a i kmetstva nužno moraju da budu veoma, ako ne i u potpunostz, razlzcztz; te da svi zakoni, stvoreni u ime slobode dum 1 • b b među njima. • "O..:.;u or ama

. .• . . Niko! o Makijaveli, Pol:tzckz dzskursi, knjiga prva~ četvrto poglavlje

Sudar doktrina nije katastrofa, nego mogućnost.

Alfred Nort Vajthed, Nauka i moderni svet

Loša strana je ta koja proizvodi kretanje koje

čini istoriju, stvarajući borbu. Kar! Marks, Beda filozofije

Zahvalnost

17

Najzad, zadovoljstvo mi je da iznesem duboku zahvalnost svojim prijateljima, Džeremaji (Jeremiah) Kaplanu i Nedu Polskom (Polsky) iz izdavačke kuće Free Press. Bez njihovog zanimanja i saradnje, ova studija ne bi bila objavljena.

Zahvalnost !

l!

i

'

l l

Ova studija ne bi mogla da bude napisana bez podučavanja, mudre kritike, prijateljskih saveta i konsultacija profesora Roberta K. Mertona. Moja zahvalnost prema njemu je toliko duboka da se ne može dovoljno izraziti prostim odavanjem priznanja. Sa svojom ženom, Rouz L. Kozer (Rose L. Coser), koja radi na Velesli koledžu (Wellesley College), dugo vremena delio sam radno partnerstvo, zasnovano na obostranom poverenju, a usavršeno brakom. Sa pravom bi ovo izdanje moglo da bude objavljeno kao naše zajedničko autorstvo, jer veliki deo knjige mnogo duguje njenim analitičkim sposobnostima. Njena stalna podrška i podsticaj na kritika bile su od neprocenjivog značaja. Moji prijatelji Gertrud Makferson (Gertrude McPherson), koja je ranije radila na Velesli koledžu, i Džejms Makferson (James McPherson), prethodno na Smit koledžu, bili su od izuzetne pomoći u redigovanju prve verzije ove studije. Duboko sam im zahvalan. Profesori sa Kolumbija univerziteta (Columbia University), Ričard Hofstater (Richard Hofstadter), Simor (Seymor) M. Lipset, Robert S. Lind (Lynd), te Dejvid (David) B. Truman, pročitali su prvu verzije knjige i izneli podsticajne komentare. Nekoliko mojih kolega sa Brandajs univerziteta (Brandeis University), posebno profesori Frenk Menjuel (Frank Manuel), te Bernard Rozenberg (Rosenberg), koji sada rade na Harpur koledžu (Harpur College), pročitali su rukopis i izneli korisne primedbe. Posebnu zahvalnost duguj em Amber Harington (Harrington), koja je bila od neprocenjivog značaja u sastavljanju indeksa i korekturi teksta.

Luis A. Kozer Valtam, Masačusets, februar, 1956. godine

' ' '

'

Poglavlje I Uvod

Uvod Na jednom od prvih sastanaka (1907. godine) novoosnovanog Američkog sociološkog društva (American Sociological Society) glavna tema rasprave bila je društveni sukob. Središnji rad izneo je socijalni darvinista Tomas N. Karver (Thomas N. Carver). On je kazao: "Mogu da postoje mnogi slučajevi u kojima je prisutna potpuna harmonija interesa, ali to ne postavlja nikakav problem i, prema tome, za njih ne moramo da se interesujemo': 1 Karver je smatrao da samo tamo gde preovlađuju disharmonija i antagonizmi uopšte može da se govori o moralnom i naučnom problemu. Značajnu činjenicu predstavlja to što u raspravi koja je usledila, u kojoj su učestvovali vodeći sociolozi tog vremena - između ostalih Gidings (Giddings), Ros (Ross), Vord (Ward), Hejz (Hayes) .:. skoro niko nije doveo u pitanje značaj koji je Karver pridavao proučavanju sukoba. Jedine primedbe bile su upućene njegovoj rigidnoj ekonomskoj interpretaciji. Na dvadeset i šestu godinu sastanka Američkog sociološkog društva, 1930. godine, glavna tema opet je bio društveni sukob. Pre toga, Hauard V. Odam (Howard W. Odum) je, u svome predsedničkom obraćanju,' citirajući drugog sociologa, izjavio: "Društveni sukob je sociološki neproučeno područje ... Sociologiju sukoba bi tek trebalo napisati". Međutim, sama skupština nije uspella da popuni tu prazninu, a njen tok odavao je izrazit utisak da proučavanje društvenog sukoba više nema središnji značaj kod pripadnika društva. Deceniju posle, Džesi (Jessie) Bernard je, pišući za American l

Thomas N. Carver, ,Jhe Basis of Social Conflict", American Journal oJSociol-

ogy, XIII (1908), pp. 628-37. 2 Howard W. Odum, "Folk and Regional Conflict as a Field of Sociological Study", Publications of the American Sociological Society, XV (1931), pp. 1-17.

22

1:· 'll


Journal of Sociology,' opet zapitala: "Gde je moderna sociologija sukoba?': i kazala je da je "od vremena ranih pionira, poput SmoJa (Small), Parka, te Rosa, ostvareno malo napretka. Poslednjih godina američki sociolozi zadovoljili su se time da ostave naučno proučavanje društ:..enog sukoba tamo gde je Zime! stao'~ Čak i površan pregled savremenih radova američkih sociologa jasno pokazuje da je sukob zaista uveliko zanemarena oblast proučavanja. Naš argumenat je, iako na ovom mestu nismo u mogućnosti da ga do kraja izvedemo, da ovo zanemarivanje sukoba delimično predstavlja posledicu promena koje su se desile sa publikom, ulogama i slikom o sebi kod američkih sociologa. Može se reći da su ti preokreti doprineli menj anju središta pažnje - od zanimanja za sukob do zanimanja za sociološka proučavanja područja kao što su "konsenzus'~ "zajednička vrednosna orijentacija: i tome slično. I Čini se da je prva generacija američkih sociologa sebe

l l

;'

doživljavala kao reformiste i obraćala se publici reformista. Takav doživljaj sebe i publike zahtevao je obraćanje pažnje na situacije sukoba, što objašnjava zanimanje sociologa za ovo područje. Štaviše, ne samo da društveni sukob nije shvatan kao negativan fenomen, nego se smatralo da ispunjava određene pozitivne funkcije. Posebno, sukob je ovim sociolozima služio kao središnja objašnjavajuća kategorija za analizu društvene promene i "progresa~ Reformistička

etika je toliko usmeravala interese prve generacije američkih sociologa da se može smatrati da je ona imala značajnog udela u zadivljujućem kultivisanju sociologije. Tadašnji duboko ukorenjeni reformistički interesi u snažnim implikacijama zahtevali su sistematično, racionalno i empirijsko proučavanje

Uvod

23

društva, kao i kontrolu rđavog sveta.' Preovladavanje "problemskog", a otuda i meliorističkog5 , pristupa nad čisto teorijskim zanimanjem u sociologiji jasno se uočava u rečenicama zvaničnih povelja prvih katedri za sociologiju. Iako su na prelasku stoJeća američki sociolozi nastojali da dobiju akademsko poštovanje naglašavanjem naučnih i teorijskih aspekata svog rada, još uvek nije bila potrošena njihova reformistička revnost. Modernom sociologu, pri čemu se uočav~ skoro potpuno odvajanje, ako ne i suprotstavljanje, društvene nauke i reforme, ponavljanje reformističkih fraza u delima očeva američke sociologije obično predstavlja samo stvar tadašnjeg ukusa u pisanju. Međutim, takva interpretacija je moguća samo ako se zanemari činjenica da moramo da se postavimo u vrednosni okvir kasnog devetnaestog i ranog dvadesetog veka. 6 To su dobro saželi Albion Smol i Džordž Vinsent (George E. Vincent) u prvom udžbeniku američke sociologije: "Sociologija je rođena iz modernog žara da se poboljša društvo'? Nisu se svi sociolozi slagali oko karaktera neophodne reforme. Za vodeće ličnosti tog vremena, poput Vorda, Smola, Rosa, Ve bJena, te Kulija (Cooley) može se reći da su bili "strukturni reformisti'~ u smislu da su zastupali toliko duboke društvene promene da može da se opravda tvrdnja da bi one, ukoliko bi bile prihvaćene, za posledicu imale promenu celokupne strukture društva, kao i nastanak novog društvenog sistema sa različitim strukturnim uslovima. Sa druge strane, za Samnera (Sumner) i Gidingsa se može 4 Završna rečenica ovog pasusa preuzeta je od Roberta K Mertona i vezana je za odnos puritanske etike i razvoja prirodne nauke ("Puritanism, Pietism and Science", u: Social Theory and Social Structure, op. cit., pp. 329-46). Smatram da je odnos reformističke etike i društvene nauke sličan odnosu puritanske etike i prirodne nauke. 5 Eng. meliorate- poboljšati; meliorizam (lat. melior- bolji), deo reformističke tradicije u Americi~ učenje o napredovanju i poboljšanju sveta kao prirodnom sledu stvari (prim. prev.).

6 Ponovo smo preuzeli dve rečenice od Roberta K. Mertona, (ibid., p. 331) o odnosu puritanske religije i nauke. 3 Jessie Bernard, .,Where is the Modern Sociology of Conflict?'~ American Journal of Sociology, LVI (1950), pp. 11-16.

7 Albion W. Small and George E. Vincent, An Introduction to the Study ofSociety (New York: American Book Co., 1894), p. 77.

24


reći da su bili "detaljni reformisti", jer su predlagaJi. mere koje bi omogućavale prilagođavanja unutar institucionalnog poretka, ali koje ne bi zahtevale bazične promene, te se ne bi odnosile na najvažnije strukturne uslove sistema. . Ako se sada okrenemo od slike reformista koje su sociolozi imali o sebi, ka njihovoj publici, primećujemo da je to uglavnom bila "reformistička publika". Pojam "reformističke publike" ovde se koristi u širem značenju. Njime se označavaju svi pokreti i osobe koji su kritikovali neke od središnjih aspekata statusa quo i predlagali rešenja i !ekove. Iako postoje ogromne razlike između pokreta Društvenog jevanđelja (Social Gospel Movement) i organizovanog marksističkog socijalizma, iako su se pristalice Kuće velikana (Hull House) i Naslednih debitantkinja (Eugene Debs) često sukobljavale, čini se opravdanim nastojanje da se ti pokreti zajedno· svrstaju; oni su činili prilično homogenu javnost koju je spajalo nezadovoljstvo statusom quo. Sociolozi koje smo nazvali "strukturni reformisti" svoju glavnu neakademsku publiku nalazili su među tadašnjom radikalnom levicom. Ta levica sačinjavala je publiku Vorda, Veblena, Rosa, Smola i, verovatno, Kulija. . Sa druge strane, publiku Gidingsa i Samnera, odnosno sociologa zainteresovanih samo za delimične reforme, sačinjavali su moćni ljudi sa desnice koji su, iako duboko povezani sa statusom quo, bili svesni potrebe za određenim reformama u, na primer, lokalnoj upravi ili carinskoj politici. Prelazeći na dela prvih američkih sociologa, primećujemo da sukob zaista predstavlja središnju kategoriju njihovih sistema i da je, štaviše, on shvaćen kao suštinski i konstruktivni deo društvene organizacije. Vizija društva, a posebno društvene promene, koja ne bi sadržavala zanimanje za konfliktne fenomene, njima se činila krajnje manjkavom. Bilo da Kuli tvrdi da "što. se više razmišlja o tome, sve više se uviđa da sukob i saradnja nisu dve odvojene stvari, nego faze jednog procesa koji sadrži nešto od obe te stvari"' ili da "društveni poredak može da se rastavi na brojne celine različite vrste, od kojih svaka u sebi sadrži konfliktne 8 Charles H. Cooley, Social Process (New York: Scribner's Sons, 1918), p. 39.

Uvod

25

elemente, nad kojima nameće neku vrstu harmonije, ali sa aspektom sukoba sa drugim celinama";' bilo da Smol piše da " ... prema obliku, društveni proces predstavlja neprestano reagovanje osoba, uzrokovano interesima koji se delimično sukobljavaju sa interesima bliskih osoba, a drugim delom se nalaze u skladu sa interesima drugih"; 10 ili da Ros tvrdi da "na neki način, otvoreno suprotstavljanje održava društvo ... u svakoj slobodnoj asocijaciji, neslaganja i suprotstavljanja koja su sp rečena ... dominantnim elementima, vodiće ka raspadu grupe ... suprotnost između grupa ojačava i učvršćuje one koji mogu da podnesu pritisak"; 11 ili da Samner otvoreno kaže: "Odnos između prijateljstva i mira u mi-grupama i neprijateljstva i rata sa drugim grupama međusobno je korelativan""- za sve njih sukob je predstavljao središnju katepijQ . . Kada bi ovi mislioci smatrali da određeni tipovi društvenog sukoba imaju negativne karakteristike, destruktivne po društvenu sredinu, naglašavali bi potrebu za strukturnim reformama, a ne "prilagođavanje" postojećim strukturnim uslovima. Prva generacija američkih sociologa obraćala se javnosti koja je učestvovala u agitatorskim i veoma cenjenim različitim vrstama konfliktnih aktivnosti. Ta referentna grupa je tadašnjim reprezentativnim sociolozima pružala pozitivne reakcije i priznanja, osnažujući i podržavajući time njihovu sliku o sebi. S obzirom na to da je ova publika veoma pozitivno ocenjivala konfliktne aktivnosti, sociolozi te generacije nisu samo obraćali pažnju na konfliktne fenomene, nego su ih i pozitivno ocenjivali. Za sukob se smatralo da je inherentan društvenoj strukturi, a tipovi sukoba koji bi se negativno ocenili mogli su da budu uklonjeni, smatrali su, samo putem strukturne promene. Dakle, čak je i negativno 9 Ibid.

lO Albion W. Small, General Sociology (Chicago: University of Chicago Press, 1905), p. 205. . ll Edward A. Ross, The Princip/es of Sociology (New York: The Century Co., 1920), p. 162. 12 William Graham Sumner, Folk:ways (New York and Boston: Ginn&Co., 1906), p. 12.

26

; 'i


shvatanje određenih tipova sukoba ukazivalo na potrebu za strukturnom reformom. Naraštaj sociologa koji je usledio nakon toga, posebno čikaška škola, našao se u nešto drugačijoj situaciji. Poreklo i orijentacija Roberta E. Parka, na primer, ne čine se bitno drugačijima od rane generacije, ali, tokom godina posle Prvog svetskog rata, publika se u značajnoj meri izmenila. Kako su se univerzitetska istraživanja sve više orijentisala prema zahtevima spoljašnjih agencija, sociološka publika doživela je promenu. Parkova ~ela su, na primer, u meri u kojoj su dosezala izvan akademske zaJednice, bila od suštinskog interesa za gradsku reformu i asocijacije za poboljšanje gradskih uslova, kao i za agencije koje su se bavile rasnim odnosima, ali se čini da nisu imala većeg uticaja na radikalnu i reformističku javnost. Parkov teorijski rad, ipak, može da se uvrsti u okvir ranijih ostvarenja. Ne samo da je on upotrebljavao "sukob" kao jedan od svojih središnjih i suštinskih pojmova, neg~ je i stalno naglašavao njegove pozitivne funkcije. U Parkovom 1 Berdžesovom (Burgess) delu Uvod o nauku o društvu, 13 koje je predstavljalo programsku orijentaciju Katedre za sociologiju u Čikagu, punih sedamdeset strana posvećeno je raspravi o suko?u. Sukob je učvršćen među nekoliko osnovnih oblika ljudskih Interakcija. štaviše, Park je smatrao da "samo tamo gde je prisutan sukob, ponašanje je svesno i odgovorno; samo tu postoje uslovi za racionalno ponašanje". 14 Prema Parku, sukob ne predstavlja samo mehanizam putem kojeg je ostvarivana samosvest, nego i sastavn~ deo svakog organizovano g društva. "Sukob", navodi Park, "dovo~! do integracije, kao i do nadređenosti i podređenosti sukobljemh grupa." 15

13 Robert E. Park and Ernest W. Burgess, Introduction to the Science of Society (Chicago: University of Chicago Press, 1921). 14 Ibid., p. 578. 15 Robert E. Park, "The Social Functions of War", American Journal of Sociology, XLVI (1941), pp. 551-70.

Uvod

27 II

Za razliku od sociologa o kojima smo dosada govorili, većina sociologa koji dominiraju savremenom sociologijom, ne samo da sebe ne doživljavaju kao reformiste kojise obraćaju publici re.formista, nego su se ili usmerili ka čisto akademskoj publici, ili su ~astojali da pronađu publiku medu donosiocima odluka u javnim ili privatnim birokratijama. _Oni pažnju usmeravaju uglavnom na probleme prilagođavanja, a ne na sukob; na društvenu statiku, a ne na dinamiku. Prema njima, ključni problemi su održavanje postojećih struktura i obezbeđivanje načina za njihovo glatko funkcionisanje. Usmerili su se na neprilagođenosti i tenzije koje uznemiruju konsenzus. Tamo gde je starija generacija naglašavala potrebu za strukturnom promenom, nova se bavi prilagođavanjem pojedinaca datim strukturama. U dominantnom trendu u američkoj sociologiji psihološko zamenjuje strukturno, a time individualna neprilagođenost zamenjuje sukob. 16 Dok bi se prethodna generacija uglavnom složila sa Čarlsom (Charles) H. Kulijem u tome da "sukob predstavlja, na neki način, život društva, a progres se ostvaruje putem borbe u kojoj pojedinac, klasa ili institucija teže da ostvare sopstvenu ideju dobra"P savremena generacija je nastojala da analizu sukoba zameni proučavanjem "tenzija", "pritisaka'~ i psihološke neprilagođenosti.

Razmatranje koje sledi govoriće o radu Talkota (Talcott) Parsonsa i, u manjoj meri, drugih savremenih sociologa. U svojoj iscrpnoj studiji autor je detaljnije raspravljao o drugim reprezentativnim figurama; zainteresovan čitalac je upućen na ovu studiju.l8 16 Sličnu ideju je izneo i Philip Rief; sjajno uočavajući ovaj problem u članku ,,History, Psychoanalysis and the Social Sciences", Ethics, LXIII (1953), pp. 10720. 17 Charles H. Cooley, Social Organization (New York: Scribner's Sons, 1909), p.199. 18 Lewis A. Cos er, "Toward a Sociology of Social Conflict", op. cit.

28


Stalna tema se provlači kroz skoro sva dela Talkota Parsonsa: zanimanje za elemente društvenih struktura koji obezbeđuju njihovo održavanje. Iako je zanimanje za procese društvene promene povremeno prisutno kod njega, takav interes je suštinski sporedan. Može se reći da su sva Parsonsova dela, počevši od Strukture socijalne akcije, 19 proširena rasprava o hobsovskom pitanju: kako je moguć društveni poredak? Dok su kod prethodne generacije američkih sociologa "zakoni" društvene promene, strukturne varijabilnosti, te analiza onoga što su kasniji teoretičari nazvali "funkcionalne alternative"" imali središnji značaj, ova pitanja, iako nisu u potpunosti zanemarena, za Parsonsa su sasvim sporedna. Iako je on jedan od najistaknutijih Veberovih (Weber) učenika u ovoj zemlji, na koga je Veberova misao duboko uticala, njegov rad se u ovom smislu čini bližim Dirkemovom (Durkheim) potragom za socijalnom kohezijom u suočavanju sa pretećom anomijom, nego sa Veberovim insistiranjem da "sukob ne može da se odstrani iz društvenog života ... 'Mir' nije ništa drugo do promena u obliku, protivniku ili objektu sukoba, ili, najzad, u situacijama izbora"." Parsonsova sociološka misao izrasla je iz njegovog interesa za iracionaln-e elemente ekonomskog ponašanja. Ono što je njemu izgledalo problematično nisu bili racionalni sukobi interesa kojima su se bavili klasični politički ekonomisti, nego neugovorni, neracionalni elementi ugovora koje prethodnici nisu primećivali. Fokusirajući se na normativne elemente, koji održavaju i obezbeđuju društveni poredak, Parsons je došao do zaključka da sukob prvenstveno ima rušilačke, razdvajajuće i disfunkcionalne posledice. Sukob prvenstveno shvata kao "bolest". Parsons se slaže sa Šekspirom (Shakespeare) da "kad je razlika u rangu poljuljana

29

Uvod

... pothvat se razboli". 22 U članku "Rasne i religiozne razlike kao faktori grupne tenzije", 23 Parsons nam pruža uvid u svoje razmišljanje. Nakon što je primetio da su se moderni ljudi izborili sa problemima koji su se prethodnim naraštajima činili nerešivi, autor poredi te probleme sa fizičkom bolešću. Kao što smo uveliko napredovali, tvrdi Parsons, u kontroli bolesti, tako terapeutski možemo da se izborimo i sa važnijim faktorima grupnih antagonizama, iako će i dalje preostati "krajnji ostatak tragičnog sukoba između vrednosti i ljudske bespomoćnosti". S obzirom na to da se ovaj članak uglavnom bavi rasnim i religioznim antagonizmima, čini se da Parsonsovo naglašavanje rušilačkih elemenata sukoba delimično proizlazi iz te posebne situacije koju on razmatra; međutim, analogija bolesti i sukoba pojavljuje se i u njegovim drugim delima. Terminologija često ukazuje na orijentaciju. Parsons je više sklon da govori o "tenzijama" i "pritiscima" tamo gde bi prethodni teoretičari upotrebili pojam "sukoba". Ne izgleda da je ovaj izbor slučajan. I "tenzije" i "pritisci" pretpostavljaju neku povredu usled preopterećenja, prekomernog napora ili pritiska, označavajući time neku vrstu "bolesti" u sistemu. Imajući to u vidu, pregledali smo indekse dva poslednja Parsons ova dela. Eseji 24 sadrže šesnaest odrednica o "pritisku" i dvadeset i dve o "tenzijama"; sa druge strane, samo devet o "društvenom sukobu", iako postoje dodatne odrednice o vrednosnom i emocionalnom sukobu. U novijem delu Društveni sistem 25 odrednica "društveni sukob" potpuno je nestala, ali ono sadrži sedamnaest odrednica "pritisci".

22 William Shakespeare: Troilus and Cressida, I, 3 (prema prevodu Živojina Simića

li ll

19 Talcott Parsons, The Structure ofSocialActžon (Glencoe, Dl.: The Free Press, 1949). 20 Up. Robert K. Merton, Social Theory and Social Structure, op. cit., posebno pp. 35. i sled. str. 21 Max Weber, The Methodology of the Social Sciences, trans. and editor Edward A. Shils and Henry A. Finch (Glencoe, Ill.: The Free Press, 1949), pp. 26-27.

i Sime Pandurevića).

23 Talcott Parsons, ,.Racial and Religious Differences as Factor~ in Group Tension«, u: Bryson, Finklestein and Maclver (eds.), Approaches to National Unity

(New York: Harper Bros., 1945), pp. 182-99. 24 Talcott Parsons, Essays in Sociological Theory Pure and Applied (Glencoe, Ill.: The Free Press, 1949). 25 Talcott Parsons, The Social System (G! enco e, Ill.: The Free Press, 1951).

30

l

'l l

:i''l'

l,l

l

l ll


Uvod

31

U jedinom radu u kojem se posebno bavi "klasnim sukobom"," Parsons ponovo koristi medicinsku analogiju. "Smatram", tvrdi on, "da je klasni sukob endemičan u našem modernom industrijskom tipu društva ... " Za Parsonsa, klasni sukob je "endemičan", poput bolesti. Medicinska analogija je još izraženija u eseju "Propaganda i društvena kontrola'?7 gde nastoji da povuče paralelu između lekara koji leči bolesnika i stručnjaka za propagandu koji leči bolesno društvo. Iako se u tom eseju ne raspravlja o samom sukobu, iz konteksta je očigledno da autor izjednačava konfliktno ponašanje sa devijantnim, koje je viđeno kao bolest koju bi trebalo Ječiti. Parsonsova opšta orijentacija vodila je ka tome da je sukob shvaćen kao disfunkcionalna i rušilačka pojava, kao i ka zanemarivanju njegovih pozitivnih funkcija. Po njemu, sukob se jednim delom čini kao izbežljiva, a drugim kao neizbežljiva i "endemična" vrsta bolesti u društvenom telu. Izgleda da Parsonsovo zanimanje za mentalno zdravlje u poslednjih nekoliko godina delimično može da se objasni njegovim interesovanjem za mehanizme društvene kontrole koji sukob svode na najmanju meru, te njegovim uverenjem da psihoanalitičari i drugi stručnjaci za mentalno zdravlje mogu da imaju značajnu ulogu u smanjenju devijantnosti. Dok se većina pripadnika prve generacije uglavnom zanimala za progresivnu promenu društvenog poretka, Parsons je uglavnom zainteresovan za konzervaciju postojećih struktura. Iako je ostvario značajne doprinose u teoriji društvene kontrole i razumevanju opterećenja i pritisaka karakterističnih za raznolike društvene sisteme, on nije mogao, s obzirom na svoju početnu orijentaciju, da unapredi teoriju društvenog sukoba ili bar da uvidi njen opšti teorijski značaj. Da Parsonsova orijentacija u ovom smislu nije nikakav izuzetak kod savremene generacije sociologa postaje jasno kada uporedimo

njegova dela sa piscem čija je teorijska orijentacija potpuno suprotna Parsonsovoj: sa Džordžom Landbergom (George A. Lundberg). U Landbergovom najznačajnijem teorijskom radu, Osnovi sociologije, 28 samo deset, od više od petsto stranica, dodeljena je poglavlju koje se kratko bavi saradnjom, takmičenjem i sukobom, a sam sukob se shvata kao suštinski razdvajajući, jer ga karakteriše "prestanak komunikacije između suprotstavljenih strana". Prema Landbergu, komunikacija predstavlja suštinu društvenih procesa, a s obzirom na to da je "uzdržavanje od komunikacije suština konfliktnih situacija", sukob mora da bude disfunkcionalna pojava. Celokupni Landbergov sistem usmeren je ka prilagođavanju. Sociologija je jasno određena kao bavljenje "tehnikama komunikacijskog prilagođavanja koje su razvile ljudske grupe". Pod prilagođavanjem Landberg podrazumeva situaciju u kojoj organizmi miruju u stanju ravnoteže, a ravnoteža je određena kao "normalno" u bilo kojoj društvenoj situaciji. S obzirom na te početne premise, sasvim je jasno zašto je Landberg sukob video samo kao negativnu i razdvajajuću pojavu. Razmatrajući sledećeg značajnog sociologa, primećujemo da izbegavanje sukoba (određenog kao "društvena bolest"), te zalaganje za "ravnotežu" ili "stanje saradnje", obrazuju glavnu programsku orij entaciju Eltona Meja (Mayo) i škole industrijske sodologije. Evo kako jedan od najistaknutijih pripadnika te škole, Retlisberger (Roethlisberger), postavlja ovaj problem: "Kako može da bude održana odgovarajuća radna ravnoteža između različitih društvenih grupa u industrijskom preduzeću, a da se pri tome nijedna grupa u organizaciji ne izdvoji kao suprotstavljena ostalima?"'9 Mejova uobičajena nesposobnost da razume sukobe interesa primećuje se u svim njegovim radovima. Sva Mejova istraživanja odvijala su se uz dozvolu i saradnju menadžmenta. Ona su sprovedena kako bi se pomoglo menadžmentu u rešavanju problema. Prema Meju, menadžment

26 Talcott Parsons, "Social Classes and Class Conflict", American Economic Review, XXXIX (1949), pp. 16-26. 27 Talcott Parsons, Essays in Sociological Theory Pure and Applied, op. cit., pp. 275-310.

28 George A. Lundberg, The Foundations ofSociology (New York: The Macmil· lan Co., 1939). 29 F. ). Roethlisberger. Management and Morale (Cambridge: Harvard Univer· sity Press, 1946), p. 112.

32

Uvod


je utelovljavao glavnu svrhu društva ali, s obzirom na tu počet~~ orijentaciju, on nikada nije uzeo u obzir mogućnost da mdustn)ski sistem može da sadržava sukobljavajuće interese, različite od drugačijih stavova ili "logike". Slični zaključci proizlaze i kada se pogleda način na koji Loj d Vorner (Lloyd Warner) tretira društveni sukob. Iznova smo zapanjeni izuzetno negativnim konotacijama koncepta društvenog sukoba. Iako je individualna kompeticija zaista shvaćena kao sam temelj američke demokratske strukture (u kojoj je potka sistem društvenih klasa)," društveni sukob - posebno klasni - shvata se kao narušavanje stabilnosti i ugrožavanje strukture američkog društva. Premda se Loj d Vorner razlikuje od Eltona Meja u tome što se detaljno bavio jednim oblikom društvenog sukoba," ipak, u shvatanju sukoba kao isključivo razdvajajuće, nagrizajuće i remeteće pojave, on se u potpunosti slaže sa Mejovom orijentacijom. Vornerova antropološka pristrasnost prema stabilnosti, harmoniji i integraciji strukture čini od sukoba isključivo razdvajajući i dezintegrativni fenomen. "Klasna analiza", kako je primenjuju Vorner i njegovi saradnici, sadržana je u određivanju raznolikih slojeva ljudi u zajednici koji zauzimaju slične društvene položaje i rangove, te koji su povezani bliskim odnosima. Dimenzije različite moći, životnih prilika, interesa među pripadnicima zajednice, ignorisane su skoro u potpunosti, a time je naglasak premešten sa problema sukoba ili potencijalnog sukoba na problem pripadauja. Kada se uopšte i razmatra sukob, on se tretira kao patološko stanje koje uznemirava normalno stanje ravnoteže zajednice. Kod poslednjeg autora o kome ćemo govoriti, Kurta Levina (Lewin), primećuje se nešto složenija orijentacija. Usmeravajući pažnju na analizu životnih procesa malih grupa, čini se da Kurt Levin iznosi začuđujuće kontradiktoran stav prema grupnom sukobu. Sa jedne strane, kada govori o slučaju manjinskih 30 Vid. posebno: W. Lloyd Warner and associates, Democracy in Jonesville (New York: Harper Bros., 1949), poglavlje XVI. 31 W. Lloyd Warner and ).0. Low, The Social System of the Modern Factory (New Haven: Yale University Press, 1947).

~·

33

grupa, poput Jevreja, Levin naglašava potrebu za militantnim potvrđivanjem grupnog identiteta kao jedinim načinom opstanka i odbrane od sveta koji ih okružuje. U slučaju Jevreja, kao i kod svih potlačenih grupa, Levin je smatrao da će "samo nastojanja grupe po sebi uspeti da ostvare emancipaciju". 32 Levin se tako zalaže za militantno stanje, naglašavajući potrebu za odlučnim učestvovanjem u konfliktnim delovanjima kako bi se održala i obezbedila egzistencija grupe. Sa druge strane, samo nekoliko godina nakon što su objavljeni ti militantni članci, u Levinovim radovima pojavljuje se sasvim drugačije stanovište. I dalje se zanima za sukobe, ali za način njihovog mogućeg sprečavanja, a ne za njihovo ostvarivanje. U tom novom kontekstu podrazumevalo se da su društveni sukobi disfunkcionalni i dezintegrativni, te da bi društveni naučnik morao da se bavi njihovom redukcijom. "Na koju god jedinicu grupnog života da se usmerimo", priznao je Levin, "kada god mislimo o nacijama i internacionalnoj politici; o ekonomskom životu ... o rasnim ili religioznim grupama ... o fabrici, i odnosima između vrha menadžmenta i radništva ... nalazimo komplikovanu mrežu ... sukobljavajućih interesa'?' Međutim, sukoJ:>i se posmatraju kroz prizmu njihovog izbegavanja putem "socijaJnog menadžmenta". "Istraživačka potreba sa ciljem primenjivanja u društvenoj praksi najbolje može da se opiše kao istraživanje u svrhu socijalnog menadžmenta ili socijalnog inženjeringa". 34 Značajno je to što, koliko znamo, Levinovi učenici nisu nastavili sa njegovim ranim isticanjem pozitivnih funkcija sukoba, nego su mnogo više nego što je on to uspeo razvili njegov naglasak na disfunkcionalnim aspektima konfliktnog ponašanja. Izbegavanje sukoba zaista predstavlja glavno značenje onoga što se danas označava dvosmislenim pojmom "grupne veštine". Opšta orijen32 Kurt Lewin, Resolving Social Conflicts (New York: Harper Bros., 1948) p. 163. . 33 Kurt Le'Win, The Research Center for Group Dynamics, Sociometry Monographs No.17 (New York: Beacon House, 1947), p. 7.

34 Kurt Lewin, "Action Research and Minority Problems", Journal of Social Issues, II (1946), pp. 34-36.

34


tacija grupe Levin ovih bivših učenika, koji danas .rade u Centru za istraživanje grupne dinamike (Research Center for Group Dynamics) i u Betel radionici (Bethel Workshop), jeste u tome da Je sukob disfunkcionalan društveni fenomen. S obzirom na tu opštu orijentaciju, ovi istraživači ističu emocionalne faktore koji remete razumevanje i komunikaciju, a teže da zanemare realistične sukobe koji mogu da leže ispod "blokiranog razumevanja".

III

Naše razmatranje mišljenja nekoliko reprezentativnih sociologa sadašnje generacije pokazalo je da su oni manje zainteresovani za sociološku analizu sukoba, nego što su bili osnivači američke sociologije. Otkrili smo da je, kada takvo zanimanje uopšte postoji, ono neposredno usmereno ka smanjenju sukoba. Ne samo da oni sukob ne vide kao neophodan i pozitivan deo svih društvenih odnosa koliko god je to moguće, ovi sociolozi smatraju da on predstavlja samo rušilački fenomen. Preovlađujuća tendencija kod razmatranih autora jeste pronalaženje "puteva ka slaganju" i zajedničkom prilagođavanju putem uklanjanja sukoba. Na drugom mestu smo detaljno govorili o nekima od razloga ovih preokreta u bavljenju i vrednovanju problemskog područja za koje smo mi zainteresovani. Ovde možemo da navedemo samo nekoliko faktora koji se čine značajnim, ali nismo u mogućnosti da iznesemo neophodne dokaze za naše tvrdnje. Verovatno se najvažniji faktor nalazi u promeni koja se u poslednjih nekoliko decenija dogodila sa položajem sociologa. Uspon primenjene nauke, koji se desio u ovom periodu, te prateća okolnost sadržana u mogućnosti da se sociolozi povežu sa vanakademskim organizacijama, doprineli su ovoj značajnoj promeni. Dok je u prvom periodu sociologija u potpunosti bila akademska disciplina, poslednje decenije su doživele uspon primenjene sociologije, kao i utilizaciju istraživačkih rezultata i kadrova od strane raznih javnih i privatnih birokratija. Kako su se američki sociolozi sve više okretali od "čistih" akademskih istraživanja, u čijim okvirima su obično formulisali svoje probleme, ka primenjenim

Uvod

35

istraživanjima u svrhe javnih i privatnih birokratija, tako su se odricali slobode da samostalno biraju probleme, zamenjujući ih onima koji interesuju klijente, umesto problema koji bi ih verovatno interesovali na čisto teorijskim osnovama. Delovanje sociologa u okvirima poslovnih ili državnih struktura dovelo je do promene publike, kao i do odnosa sociologa sa njom. Nesumnjivo, pređašnja publika je imala uticaja na sliku sociologa o sebi samima; verovatno je ona predstavljala tržište za njihove knjige, ali nije mogla ni na koji način da utiče na njihov izbor problema; nasuprot tome, nova publika nije samo publika, nego je obično i poslodavac. Iz toga proizlaze dve posledice: l) od sociologa koji se poveže sa javnim ili privatnim birokratijama očekivaće se da se bavi problemima koje postavljaju donosioci odluka; 2) ti problemi prvenstveno će biti, kako su istakli Merton i Lerner, u vezi sa "očuvanjem postojećih institucionalnih uređenja". 35

Donosioci odluka učestvuju u očuvanju i, ako je moguće, osnaživanju organizacionih struktura putem kojih primenjuju moć i uticaj. Pojava bilo kakvih sukoba unutar ovih struktura njima će izgledati disfunkcionalne. Čvrsto vezani za postojeći poredak interesima i sentimentima, donosioci odluka obično će smatrati da odstupanja od reda predstavljaju posledice psihološke neprilagođenosti, a konfliktno ponašanje objašnjavaće kao posledicu tih psiholoških faktora. Prema tome, oni će se više interesovati za "tenzije" ili "opterećenja" i "pritiske" nego za one aspekte konfliktnog ponašanja koji ukazuju na pritiske vezane za menjanje bazičnih institucionalnih uređenja. Takođe, donosioci odluka pažnju će usmeravati na disfunkcije sukoba važne za totalnu strukturu, zanemarujući njegove funkcije u određenim grupama ili slojevima unutar strukture. 35 Robert K. Merton and Daniel Lerner, "Social Scientists and Research Policy': u: Lerner and Lasswell (eds.), The Policy Sciences (Palo Alto: Stanford University Press, 1951), p. 293.

36

1. l l. i

! .


Imali smo priliku da se susretnemo sa takvim.orijentacijama kod sociologa kao što je Mejo. Ne tvrdimo da su takve osobe prosto usvojile poglede donosilaca odluka pod čijom zaštitom su sprovodile svoja istraživanja, ali nadamo se da smo dokazali da su prihvatili probleme koje su izabrali donosioci odluka, te da su se složili sa njihovom perspektivom u pogledu konfliktnih fenomena. Međutim, to nije dovoljno da bi se objasnilo zašto je većina današnjih sociologa koji rade u primenjenim oblastima zanemarila zanimanje za sukob. U nedostatku prostora za potpuno objašnjenje ovde možemo samo da navedemo nestajanje, koje se odigralo u poslednjih par decenija, autonomne reformističke publike koja je karakterisala raniji period; uticaj sponzorisanih istraživanja od strane fondacija, sa izrazitim odbijanjem da se sponzo.rišu istraživanja koja bi mogla da se shvate kao podsticanje reformističke delatnosti; zatim, ono što bi slobodno moglo da se nazove opštom političkom atmosferom u periodu hladnog rata, kao i strah od društvenog sukoba i zahtevanje jedinstva, što, izgleda, prevladava u većini trenutnih intelektualnih trendova. Zanemarivanje proučavanja društvenog sukoba, a posebno proučavanja njegovih funkcija, različitih od disfunkcija, u velikoj meri može da se objasni menj anjem položaja američkih sociologa u nekoliko prošlih decenija. Zajedno sa menj anjem reformističke publike u publLlcu administratora i birokrata, usmerenih ka stabilnosti, te menj anjem položaja sociologa od akademskih i naučnih uloga ka vanakademskim i tehničkim, primećujemo opadanje zanimanja za teoriju sukoba, kao i tendenciju da se analiza sukoba zameni proučavanjem "tenzija", "pritisaka'~ te psihološke neprilagođenosti.

Dok su se prvi američki sociolozi uglavnom obraćali publici koju su sačinjavale grupe usmerene ka sukobu- advokati, reformisti, radikali, političari- kasniji američki sociolozi pronašli su publiku uglavnom među grupama i profesijama zainteresovanim za osnaživanje opštih vrednosti i uklanjanje grupnog sukoba: socijalnim radnicima, stručnjacima za mentalno zdravlje, religioznim vođama, edukatorima, kao i javnim i privatnim činovnicima. Pro-

Uvod

37

meni publike doprinelo je veliko slabljenje reformističkog pokreta u poslednjem periodu, kao i uspon birokratskih struktura koje imaju potrebu za uslugama društvenih naučnika u ·službi administracije. Zajedno s tim, slika sociologa o sebi promenila se - od samosvesnih zastupnika reforme ka "posrednicima u sukobu" i stručnjacima za ljudske odnose. Savremeni sociolozi težili su da se usmere na neke aspekte društvenog ponašanja, uz istovremeno zanemarivanje drugih aspekata istog teorijskog značaja. Poglavlja koja slede bave se jednim od zanemarenih aspekata sociološke teorije, usmeravanjem pažnje na niz propozicija u vezi sa funkcijama društvenih sukoba.

IV Jedna od mogućih procedura za konsolidaciju teorije društvenog sukoba bila bi da se izdvoje neke od važnijih koncepcija iz "klasične" sociološke literature, i da se one upotrebe kao osnova za dalje objašnjavanje, povezivanjem sa dostupnim rezultatima istraživanja i relevantnim teorijskim materijalom. Prednost ove procedure sastoji se u tome što usmerava pažnju na teorijska ostvarenja ranijih sociologa i što istovremeno zahteva jasan pregled kasnijih dela u nastojanju da se dođe do jasnijeg određivanja početnih propozicija. Međutim, ova procedura nije prihvaćena; umesto toga, odlučeno je da se izvedu propozicije koje slede isključivo iz klasičnog dela Georga Zimela Sukob." Razlog ovog ograničavanja našeg primarnog izvora je čisto praktičan. Činilo se pogodnijim da se u svrhe izlaganja sledi autor sa doslednom opštom orijentacijom, nego da se stalno obrazlažu mišljenja nekolicine autora čija bi orijentacija mogla da bude potpuno različita. Međutim, važniji razlog se nalazi u činjenici što je Zimelov esej o sukobu, ukorenjen ·u njegovoj opštoj, doslednoj analizi društvenih fenomena u značenjima 36 Georg Simmel, Conflict, trans. Kurt H. Wolff (Gl enco e, Ill.: The Free Press, 1955).

38


interaktivnih procesa, najplodniji među opštim razmatranjima društvenog sukoba. Postavljanje naše studije na temelje Zimelovog dela ne znači, naravno, da ćemo razmatrati sve njegove doprinose postojećoj oblasti spekulacije i razmišljanja o sukobu. Kako naše razmatranje bude sve više napredovalo biće izvesnije da su neke njegove formulacije veoma sirove, u poređenju sa kasnijim ostvarenjima, kako teorijski, tako i empirijski. U brojnim aspektima granica oblasti poznavanja sukoba pomerila se dalje od tačke do koje je stigao Zime!. Za naše potrebe nije neophodno da razmatramo sve kompleksnosti Zimelove misli; propozicije o kojima ćemo govoriti čak ni ne iscrpljuju sadržaj njegovog celokupnog razmatranja o sukobu. Umesto toga, nameravamo da u Zimelovomiscrpnom objašnjenju odredimo one propozicije koje se čine najvažnijim za savremenu teoriju o funkcijama društvenog sukoba. Ovo nije studija iz istorije ideja; nismo na ovom mestu zainteresovani za sociološka dela iz prošlosti, nego za upotrebu njihovog nasleđa. Sociološko teoretisanje neprestano mora da se crpi iz prethodnih ostvarenja koja služe kao putokazi za dalje proširenje znanja, a u tu svrhu obično se koriste samo delovi misli klasičnih teoretičara. Sam Zime! je veoma dobro to shvatio kad je napisao u svoj dnevnik: "Znam da ću umreti bez intelektualnih nas! ednika - a tako bi i trebalo da bude. Moje nasleđe će biti, kao što je to i sa novcem, podeljeno mnogima, a svaki će svoj deo menjati na način koji odgovara njegovoj sopstvenoj prirodi: korišćenje koje više neće kazivati da duguje onome što je ostavljeno u nasleđe"Y Tu se vidi sklonost Zimela da povezuje do tada nepovezano, a ipak da veoma pronicljivo zapaža. Hose Ortega i Gaset (Jose Ortega y Gasset) veoma dobro je prikazao posebnost Zimelove misli kada je napisao: "Oštar um -poput neke filozofske veverice - nikada nije razmatrao problem sam po sebi, nego ga je uzimao kao igralište na kojem je mogao da izvodi izuzetne analitičke

Uvod

39

vežbe':» Zimelove ideje ne proizlaze iz opšteg teorijskog okvira, poput Frojdovih (Freud) ili Marksovih (Marx). Dakle, iako se u Zimelovom radu teorija može pronaći in nuce39, bila bi čvršće zasnovana ako bi se u nju uključile središnje ideje drugih sociologa o ovom problemu. U ispitivanju propozicija, izvedenih od Zimela, suočićemo ih sa relevantnim idejama drugih socijalnih teoretičara, te sa dokazima koji ih ilustruju, menjaju ili pobijaju. Naš cilj je da ih razjasnimo, da ispitamo unutrašnju doslednost svake od njih, kao i logičku povezanost među njima. Nismo prvenstveno zainteresovani za verifikaciju; to bi bilo moguće jedino proveravanjem teorije putem sistematskog empirijskog istraživanja. Zimelov esej, na koji sada prelazimo, zasnovan je na središnjoj tezi da je sukob "oblik socijalizacije". To suštinski znači, parafrazirajući uvodne strane njegovog eseja, da nijedna grupa ne može u celini da bude harmonična, jer bi time bila lišena procesa i strukture. Grupe imaju potrebu za disharmonijom kao i za harmonijom, za razdvajanjem kao i za povezivanjem; a sukobi unutar njih ni u kojem smislu nisu u potpunosti rušilački faktori. Formiranje ·grupe predstavlja rezultat oba tipa procesa. Uverenje da jedan proces uništava ono što drugi izgradi, a da je ono što na kraju ostaje rezultat oduzimanja, zasnovano je na pogrešnom shvatanju. Sasvim suprotno tome, i "pozitivni" i "negativni" faktori stvaraju grupne odnose. Sukob, kao i saradnja, ima društvene funkcije. Daleko od toga da je on nužno dis funkcionalan, izvestan stepen sukoba predstavlja suštinski elemenat u formiranju grupe i trajanju grupnog života. Propozicije koje slede proizlaze iz osnovnog stanovišta o funkcijama društveno·g sukoba.

',,l

37 Georg Simmel, ,.Nachgelassenes Tagebuch"', u: Logos, Internationale Zeitschrift fuer Phi!Dsophie der Kultur, VIII (1919), p. 121.

38 Jose Ortega y Gasset, "In Search of Goethe from Within«, Partisan Review, XVI (1949), p. 116. 39 In nuce (lat.), doslovno: u orahovoj jezgri, tj. u sr-li, u suštini (prim. prev.).

Poglavlje II !!

Sukob i granice grupe

.'! t•

•·

l

Sukob i granice grupe Prva propozicija: Grupno-vezujuće funkcije sukoba Izvestan stepen neslaganja, unutrašnje divergencije i spoljašnjeg spora organski je povezan sa samim elementima koji spajaju grupu ... pozitivna i integrišuća uloga antagonizma vidljiva je u strukturama koje se izdvajaju oštrinom i pažljivo čuvanom čistoćom društvenih podela i gradacija. Prema tome, hinduski sistem ne počiva samo na hijerarhiji, nego i na neposrednoj uzajamnoj repulziji kasta. Neprijateljstva ne sprečavaju samo postepeni nestanak granica unutar grupe... nego klasama i pojedincima često daju recipročne položaje koje ne bi mogli da ostvare ... ukoliko uzroci neprijateljstva ne bi bili praćeni njegovim osećanjem i izražavanjem. 1

Ovde je neophodno objašnjenje. Zime! prelazi sa socioloških na psihološke tvrdnje, govoreći o grupnoj autonomiji, a potom, prelazeći na ličnu autonomiju, prikriva činjenicu da, iako sistemi ličnosti i društva delimično mogu -da budu homologni i mogu da se prepliću, oni ni u kojem smislu nisu id-entični. 2 Genetička psihologija' i psihoanaliza dokazale su da je sukob najvažniji posrednik pri uspostavljanju potpunog identiteta ega i autonomije, odnosno potpunog razlikovanja ličnosti u odnosu na spoljašnji svet. Međutim, ovaj problem se ne tiče ove studije, čije se prvenstveno zanimanje nalazi u vezi sa ponašanjem pojedinaca u grupama. Iz tog razloga, o "osećanjima neprijateljstva i odbijanja" govoriće se samo onda kada ona predstavljaju deo l Simmel, Conflict, op. cit., pp. 17-18. 2 Vid. Talcott Parsons and Edward A. Shills, .Values, Motives and Systems of Action", u: Toward A General Theory of Action (Cambridge: Harvard University Press, 1952) posebno p. 102. 3 Posebno rad Žana Pijažea {Jean Piaget).

44



društvenog obrasca, odnosno tamo gde se može primetiti njihovo pravilno pojavljivanje. Individualnom ponašanju koje jedva da je idiosinkratično nema mesta u analizi strukture društvenih sistema. Vraćajući se na sociološki sadržaj propozicije, zapažamo da se Zime! bavi sa dva povezana ali različita fenomena. Kao prvo, on . tvrdi da sukob postavlja granice između grupa unutar društvenog sistema time što povećava grupnu svest, kao i svest o odvojenosti, čime se uspostavlja identitet grupa unutar sistema. Drugo, on kaže da uzajamna "repulzija" održava celokupan društveni sistem tako što se stvara balans između sastavnih, različitih grupa. Na primer, sukob između indijskih kasti može da dovede do odvojenosti i posebnosti različitih kasti, ali, takođe, može da obezbedi stabilnost celokupne indijske društvene strukture, time što -balansira različite zahteve suprotstavljenih kasti. Na drugom mestu Zime! je još snažnije ukazao na grupno-vezujući karakter sukoba.• Ova tvrdnja, naravno, nije nova. Mogli bismo da navedemo slične izjave socijalnih teoretičara još od vremena antike. Pišući u isto vreme kada i Zime!, Vilijam Grejam (William Graham) Sam ner, razmatrajući odnose unutar i van grupe, iznosi suštinski istu ideju.' Bez obzira na to koliko je poznato, ovo shvatanje nije sadržano u svim savremenim sociološkim teorijama. Prema tome, kada Parsons u svom novijem delu' naglašava da socijalni sistemi spadaju u tip sistema koji "održavaju granice", odnosno da moraju održavati granice između sebe i okoline ukoliko teže da održe konsistentnost obrazaca, on ne uključuje sukob u taj

4 Sociologie (Leipzig: Duncker and Humblot, 1908), pp. 610-11.

5 Sumner, Folkways, op. cit., pp. 12-13. 6 Talcott Parsons, The Social System, op. cit., p. 482.; up. Talcott Parsons and Edward A. Shills, Toward A Genera/Theory of Action, (op. cit., p. 108), gde se ističe ključni značaj mehanizama očuvanja granica za održavanje ravnoteže, kako društvenih, tako i bioloških sistema, ali se, pri tome, izostavlja sukob kao jedan od takvih mehanizama.

45

odnos. 7 Funkciji sukoba u uspostavljanju i održavanju grupnih identiteta pridat je određeni značaj u delima teoretičara poput Georga Sorela i Karla Marksa. Sorelovo zastupanje nasilja trebalo bi u potpunosti da se razume u smislu njegovog uočavanja bliske povezanosti sukoba i grupne kohezije.• On je smatrao da radnička klasa ~ože ~čuvati svoj distinktivan karakter samo ako nepresta~o uc~s:vu;e u ratu sa srednjom klasom. Samo putem delovanja pnpadmc1 klase postaju svesni svog klasnog identiteta. U osnovi Sorelovog insistiranja da se socijalisti, sa kojima se identifikovao, mora!u suprotstavljati humanitarnim postupcima vladajuće klase, nalaz1 se sociološki imperativ da bi primena takvih mera vodila ka opadanju klasnog sukoba, kao i ka slabljenju klasnog identiteta. Isto ta~o,_ i p~ema Marksu klase se konstituišu samo putem sukoba. Po;edmct mogu da zauzimaju objektivno identične društvene položaje, ali postaju svesni zajedničkog interesa samo putem sukoba. "Odvojeni pojedinci formiraju klasu samo ako moraju da sprovedu zajedničku borbu protiv druge klase; u suprotnom, nalaz: se u neprijateljskim odnosima kao suparnici"! Cini se da je među sociolozima uglavnom prihvaćeno da se razlika između "mi, ili mi-grupe, tj. unutrašnje, i svih drugih grupa, odnosno grupa-drugih ili spoljašnjih"" uspostavlja samo putem sukoba. Ova činjenica nije ograničena samo na sukob između 7

Čini se_ da bi ~r~~alo razjasniti koncept graničnih linija koje koristi Zime!.

Po~ ~ramenom hru~om se podrazumeva razlikovanje jasno odredenog skupa poJedmaca od dru~ tak-vih skupova, u tom smislu da ti pojedinci obrazuju grupu sa, manJe-Vlse, traJnom interakcijom i određenom postojanošću obrazaca. Koncept ne implicira da je razlika zasnovana na nepromenljivim strukturama o,dnosa među grupama, niti da je prelazak osoba iz jedne u drugu grupu nemoguc; određena postojanost grupnih obrazaca i jasno određeno pripadništvo međusobno se impliciraju. S Georg Sorel, Reflections on Violence (Glencoe, Illinois: The Free Press, 1950). .

9 Karl Marx and Friedrich Engels, The German Ideology (New York-International Publishers, 1936), pp. 48-49. !0 Sumner, Folkways. op. cit.. p. 12. (u originalu- ,,ourselves, the we-group, or m-group, and everybody else, or the other-groups, out-groups'~ koncepti koje Kozer preuzuna od Samnera, op. cit., prim. prev.).

46


klasa, iako su se klasni sukobi mnogim posmatračima činili kao najpogodniji primeri. Nacionalni, etnički, politički sukobi, kao i sukobi između različitih slojeva u birokratskim strukturama, predstavljaju podjednako značajne primere. Zime! nadalje tvrdi da neprijateljstva i uzajamni antagonizmi takođe održavaju celokupan sistem, time što uspostavljaju balans između njegovih sastavnih delova. Prema Zimelu, to se dešava zbog toga što su pripadnici istog sloja ili kaste međusobno povezani solidarnošću koja proizlazi iz odbijanja i zajedničkog neprijateljstva prema pripadnicima drugih slojeva ili kasta. Na taj način, hijerarhiju položaja održava uzajamna averzija među pripadnicima različitih podgrupa unutar celokupnog društva. Ovom mišljenju bi trebalo postaviti jedno ograničenje. Kao što je uočeno na drugom mestu, u spoljašnje grupe ne predstavljaju samo objekte neprijateljstva, nego mogu, isto tako, pod određenim uslovima, da postanu pozitivne referentne tačke za unutrašnju grupu. Spoljašnja grupa može da se oponaša, kao što može da se mrzi. Imitiranje je neprimetno samo pod određenim uslovima, na primer u strogim kastinskim sistemima kao što je indijski, u kojem ne postoji naglasak na društvenoj pokretljivosti a kastinski položaj je legitimizovan religioznim verovanjimaY Iako će niže kaste doživljavati više kaste kao hijerarhijski nadređene, one neće težiti da se pomere iz svog nižeg kastinskog položaja, niti da imitiraju ponašanje više kaste." 11 Robert K. Merton and Alice S. Kitt, "Contributions to the Theory of Reference Group Behavior", u: Studies in the Scope and Method of The "American Soldier", Merton and Lazarsfeld (eds.), (Glencoe, lllinois: The Free Press, 1950), pp. 101-2. 12 Za dokaz da čak ni indijski kastinski sistem nije zapravo toliko nepokretan, kao što se često tvrdi, vid. Kingley Davis, Human Society (New York: The Macmillan Co.,1949), pp. 378-85. Opširnija rasprava može se pronaći u knjizi istog autora, The Population of India and Pakistan (Princeton: P~ceton University Press, 1951). 13 Up. razlikovanje kas tinske i etničke segregacije kod M~a _::'eb,era: "'Slojn.a' segregacija koja je prerasla u 'kastu' razlikuje se od proste etm~ke s:~rega~~e: kastinska struktura pretvara horizontalnu i nepovezanu koegztstenCIJU etmčkt odvojenih grupa u vertikalni društveni sistem na~reden?sti i podz:_eđen~sti. ·: Etnička koegzistencija uslovljava uzajamnu odboJnost 1 omalovazavan)e, ah


47

~it_uacija je zna~no drugačija u klasnom sistemu koji omogućava vehki stepen d_:ustvene pokretljivosti. I dalje je tačno da slojne grupe_ u a:x:enck~m sistemu često jedne prema drugima gaje podel!ena ll1 nepnpteljska osećanja. Takođe, tačno je da se struktu~~ ~Iste:na delimično održava ovim uzajamnim antagonizmima ~oJ_' _cu:va;u_.~adacilu položaja. Ipak, pripadnici nižeg sloja često rm~trra;u VIs:, t~ teze ka pripadništvu tom sloju. :rako su dobrovol;n~ udruzen;a u Jenki Sitiju 14 doprinela organizovanju antagomzama među različitim "klasama", ali su istovremeno funkc~?nisal~ na nači~ koJ.i je "organizovao i regulisao pomeranje u VISe.drustven': slo;~ve : U društvima u kojima je pomeranje u više drustvene slo;eve mstttucionalizovano, u kojima dominiraju ostva:eni a ne ~ropi~ani položaji, neprijateljstvo između različitih slo! eva P~:Uesano ;e sa snažnom pozitivnom privlačnošću prema ~n~a k~J~ se nalaze na višem položaju u društvenoj hijerarhiji, te k~)l pr:'za;u nek~ vr~tu n:odela ponašanja. Ukoliko ne bi postojali ~ika1..--vt ~ta~omz:n:· ~lo;ne grupe bi nestale jer bi nestalo granice Između n]Ih 1 syo~;as_n;e~ sveta; ali, ove granice ostaju propustljive upravo z?og cm;e:uce sto pomeranje u više društvene slojeve predstavl;a ku!turm ideal takvih društava. Upravo iz tog razloga osećanja neprijateljstva među klasama karakteristi~~a. ~a otvoreni klasni sistem, različit od kastinsko~ sts_tema, na;cesce se pretvaraju u ressentimente." Ona ne ukaZUJU na stvarno odbacivanje vrednosti ili grupa na koje su usmeren: negativna osećanja, nego na pouku basne o lisici i "kiselom grozdu": ono što je kritikovano potajno se želi. o_mogućava svakoj etničkoj zajednici

da svoja prava doživljava kao najbolja; kas-

tl~s~a struktura stvara društvenu podređenost i dodeljuje više 'prava• u korist

pnVllegovane kaste i slojne grupe" (u: Max Weber: Essays in Sociology, trans. Gerth and Mills [New York: Oxford University Press, 1946] p. 189). 14 Lloyd Warner and Paul S. Lunt, The Social Life of a Modern Community, (New Haven: Yale Umvemty Press, 1941), posebno pp. 1!4-16. 15 Up. Max Scheler, .Das Ressentiment im Aufbau der Moralen", u: Vom Umsturzder Werte, VoL I (Leipzig: Der Neue Geist Verlag, 1923), radi autorovog detalJnOg razmatran)~ ovog k~ncepta koji originalno potiče od Ničea. Vid. i ~ertonova razmatranJa u: ~ocza~ Theory and Soda! Structure, op. cit .• p. 145; kao 1. Svend Ranulf, Moral Ind•gnat•on and Middle Class Psychology (Copenhagen Munksgaard, 1938), passim. '

48

'



49

Trebalo bi da se ukaže na to da Zime! ne pravi jasnu razliku između osećanja neprijateljstva i stvarnog postupanja u skladu sa tim osećanjima. Vidljiva je jasna razlika između indijskog kastinskog sistema, u kojem antagonistička osećanja ne vode ka otvorenom sukobu, i američkog klasnog sistema, u kojem je sukob (na primer, između menadžmenta i radništva) česta i očekivana pojava. Nejednaka raspodela privilegija i prava može da vodi ka osećanjima neprijateljstva, ali ona ne vode nužno ka sukobu. Razlika između sukoba i neprijateljski nastrojenih osećanja je suštinska. Sukob, različit od neprijateljskih stavova i osećanja, uvek se odvija u interakciji između dve ili više osoba. Neprijateljski stavovi predstavljaju predispozicije za učestvovanje u konfliktnom postupanju; nasuprot tome, sukob je uvek transakcija." Da li će neprijateljski nastrojena osećanja voditi ka konfliktnom ponašanju delimično zavisi od toga da li se nejednaka raspodela prava smatra legitimnom. U klasičnom indijskom kastinskom sistemu sukob između kasta bio je retkost, jer su niže 7 i više kaste podjednako prihvatale postojeće uzajamne razlike.' Legitimnost predstavlja ključnu intervenišuću varijablu, bez koje je nemoguće predvideti da li će osećanja neprija:teljstva, koja nastaju zbog nejednake raspodele privilegija i prava, stvarno voditi ka sukobu. Pre nego što dođe do društvenog sukoba između negativno i pozitivno privilegovanih grupa, pre nego što neprijateljski stavovi prerastu u društveno delovanje, negativno privilegovana grupa

mora da postane svesna da je stvarno negativno privilegovana. Mora doći do uverenja da su joj uskraćena prava koja zaslužuje. Mora da odbije bilo kakva opravdanjaza postojeći sistem raspo dele prava i privilegija. Promene u stepenu prihvatanja date raspo dele moći, bogatstva ili položaja blisko su povezane sa promenama u izboru referentnih grupa u različitim društvenim situacijama. U prethodno navedenom indijskom slučaju čini se da su promene ekonomskih institucija (na primer, prelazak sa poljoprivrede na industriju, sa pratećim mogućnostima otvaranja pokretljivosti), bile instrument u menj anju slike koju su negativno privilegovane grupe imale o sebi i o drugima. Za naše potrebe dovoljno je ukazati na to da će, kada se društvena struktura više ne smatra legitimnom, pojedinci sa sličnim objektivnim položajima, putem sukoba, doći do ideje da se konstituišu u samosvesne grupe sa zajedničkim interesima. 18 Ovaj proces stvaranja grupe razmatraćemo kasnije u narednim propozicijama. Društvene strukture se razlikuju prema stepenu sukoba koji tolerišu. Kao što ćemo videti u sledećoj propoziciji, Zime! implicira na to da se, kada struktura ne dozvoljava ispoljavanje i postupanje u skladu sa neprijateljskim osećanjima, može očekivati razvijanje supstitucionih mehanizama koji služe za ispoljavanje ·takvih osećanja.

16 Razlika između stava i ponašanja slična je razlici između predrasuda i diskriminacije u soCiološkim proučavanjima rasnih i etničkih odnosa. Up. Robert K Merton, ,.Discrimination and the American Creed«, u: R. M. Maciver (ed.), Discrimination and National Welfare (New York: Harper Bros., 1948), PP· .99-

Sukob služi za uspostavljanje i održavanje identiteta i granica društava i grupa.

126. 17 Postojanje ta1.-vih neprijateljskih osećanja u indijskoj kastinskoj strukturi najbolje može da se pokaže na primeru nedavnih indijskih lokalnih ner~ur~ u kojima su, kako su istakli mnogi posmatrači, nasilje i brutalnost - u mirol~u bivoj Indiji! - dosegli razmere koje su retko mogle da se sretnu u z:apadmm društvima. Up. Gardner Murphy, In the Minds of Men (New York: Bas1c Books, 1953), pp. 239-41. Kada potisnuto neprijateljstvo pronađe legitiman izlaz- u ovom slučaju protiv muslimanskih spoljašnjih grupa - ono se obično manifestuje izrazitom silinom.

drugačiji

Možemo da preformulišemo Zimelovu propoziciju:

IS Maks Veber, koji je mnogo dugovao i Zimelu i Marksu (iako je sledio smer misli) smatrao je da klasa nastaje iz zajedničkog ekonomskog in-

teresa, odnosno iz uslova na tdištu. Klasu sačinjava određen skup osoba kojima je zajednička k.auzalna komponenta sadržana u životnim šansama. Međutim, Veber pravi razliku između objektivne situacije, neprijateljskih stavova i stvar-

nog postupanja prema neprijateljskim "zajedničko

osećanjima

u sukobu. On tvrdi da je

delanje", odnosno delanje koje izvire iz osećanja aktera da pripadaju jedni drugima, moguće samo onda kada oni izričito prepoznaju specifičnost klasne situacije. odnosno antagonizam sadr>'.tan u različitim životnim šanSama (up. From Max Weber, op. cit., pp. 180. i sled. str.).

i l

!

so


Sukob sa drugim grupama doprinosi uspostavljanju i potvrđivanju identiteta grupe, te održava njene granice nasuprot društvenog sveta koji je okružuje. · Ustanovljena neprijateljstva i uzajamni antagonizmi čuvaju društvene podele i sisteme stratifikacije. Takvi obrasci antagonizama sprečavaju postepeni nestanak granica između podgrupa društvenog sistema, te dodeljuju položaj svakom podsistemu unutar totalnog sistema. U društvenim strukturama koje omogućuju dovoljnu mobilnost dolaziće do privlačenja nižeg sloja ka višem, kao i do međusobnog neprijateljstva. U tom slučaju, neprijateljska osećanja nižeg sloja imaće oblik ressentimenta, u kojem je neprijateljstvo pomešano sa privlačenjem. U takvim strukturama obično postoji dosta prilika za pojavu sukoba jer, kao što će biti pokazano kasnije, učestalost prilika za sukob pozitivno varira sa blizinom odnosa. Trebalo bi napraviti razliku između sukoba i neprijateljskih ili antagonističkih stavova. Društveni sukob uvek označava društvenu interakciju, dok stavovi ili osećanja predstavljaju predispozicije za učestvovanje u delovanju. Takve predispozicije ne moraju nužno da eskaliraju u sukob; stepen i vrsta legitimnosti sistema moći i položaja predstavljaju ključne intervenišuće varijable koje utiču na pojavu sukoba.

! '

[

Poglavlje III Neprijateljstvo i tenzije u odnosima sukoba

Neprijateljstvo i tenzije u odnosima sukoba Druga propozicija: Grupno-održavajuće funkcije

sukoba i značaj institucija sigurnosnih ventila

... međusobno suprotstavljanje pripadnika ne predstavlja samo čisto negativan društveni fakta~ barem zato što takvo suprotstavljanje često predstavlja jedini način da se život sa stvarno nepodnošljivim ljudima načini podnošljivim. Ako ne bismo uopšte imali moć i pravo da se pobunimo protiv tiranije, samovolje, ćudljivosti, bezobzirnosti, ne bismo mogli da podnesemo nijedan oblik odnosa sa ljudima zbog čijeg karaktera~ dakle, trpimo. Osećali bismo se prisiljenim na poduzimanje očajničkih poteza - a oni bi, za:·sta, uništili odnos ali ne bi, verovatno, doveli do "sukoba". Ne samo zbog činjenice što ... tlačenje se obično povećava kada se trpi u tišini i bez protesta, nego i zato što nam suprotstavljanje pruža unutrašnje· zadovoljstvo, odvraća pažnju, pruža olakšanje... Naše suprotstavljanje uverava nas da nismo potpune žrtve okolnosti. 1

Ovde Zime! tvrdi da ispoljavanje osećanja neprijateljstva u sukobu ima pozitivne funkcije sve dok omogućava održanje odnosa u uslovima poremećaja, čime se sprečava raspadanje grupe zbog povlačenja neprijateljskih pripadnika. Prema tome, za sukob se smatra da obavlja funkcije održanja grupe sve dok reguliše sistem odnosa. On "pročišćava vazduh'~ odnosno sprečava nakupljanje blokiranih i potisnutih neprijateljskih dispozicija time što omogućava njihovo slobodno ispoljavanje. Kod Zimela odzvanjaJu reči Šekspirovog kralja Džona: "Tako oblačno nebo, razvedrava se, oluja je prošla". Na prvi pogled, čini se da, suprotno svojoj uobičajenoj tenl Simmel, Conflict, op. cit., p.!9. :1'

-'

l

56


denciji, Zime! razmatra samo uticaj sukoba na jednu stranu - uskraćenu - ne uzimajući u obzir recipročno reagovanje. Ipak, razmatranje "oslobađajućih" funkcija sukoba kod uskraćenih pojedinaca i grupa zanima ga samo u meri u kojoj takvo "oslobađanje" omogućava održanje odnosa, to jest interaktivnog obrasca. Sa druge strane, kao što je već napomenuto, Zimel ne uspeva da napravi razliku između konfliktnog postupanja i neprijateljskih osećanja, što ponovo stvara teškoće. Dok sukob nužno vodi ka promeni prethodnog odnosa među pripadnicima, samo neprijateljstvo ne mora da ima takav uticaj, a uslove odnosa može da ostavi nepromenjene. Usmeravajući se na značaj oslobađanja kod pojedinca, primećujemo da Zime] nije bio svestan problema na koje je ukazalo kasnije psihološko teoretisanje. Akumulirane neprijateljske ili agresivne dispozicije mogu da budu ispražnjene ne samo na prvobitnim objektima neprijateljstva, nego i na supstitucionim. Zime! se očigledno bavio samo neposrednim sukobom sa prvobitnim izvorima neprijateljstva. Isto tako, on nije uzeo u obzir mogućnost da i drugi oblici ponašanja, a ne samo sukob, mogu bar delimično da obavljaju funkcije slične funkcijama sukoba. S obzirom na to da je Zime! na prelasku stoleća radio u Berlinu, on nije bio upoznat sa revolucionarnim ostvarenjima psihologije koja su se skoro istovremeno pojavila u Beču. Da je poznavao tadašnju novu teoriju psihoanalize, on ne bi pretpostavio da osećanja neprijateljstva mogu da se ispolje samo u konfli1.1:nom ponašanju usmerenom protiv samog izvora. On nije mogao da pretpostavi da u slučajevima kada je blokirano konfliktno ponašanje protiv prvobitnog objekta: l) neprijateljska osećanja mogu da se preusmere ka supstitucionim objektima; te da 2) supstituciono zadovoljenje može da se ostvari prostim otpuštanjem tenzije.

Neprijateljstvo i tenzije u odnosima sukoba

57

držati se razlike između osećanja neprijateljstva i njihovog ispofjavanjaii ponašanju. Osim toga, postoje najmanje tri moguće relevantne vrste ispoljavanja takvih osećanja: l) neposredno ispoljavanje neprijateljstva na osobi ili grupi, koje predstavljaju izvor frustracije; 2) preusmeravanje neprijateljskog ponašanja na supstitu· cione objekte; te 3) aktivnost otpuštanja tenzije koja sama po sebi pruža zadovoljenje, bez potrebe za objektom ili njegovom zamenom. Moglo bi se reći da je Zime! unapredio "teoriju sigun1osnih ventila" u vezi sa sukobom. Sukob služi kao ventil za otpuštanje neprijateljstava koja bi, ukoliko ne bi postojali takvi izlazi, razorila odnos među protivnicima. · Nemački etnolog Hajnrih Šure (Heinrich Schurtz)' skovao je reč Ventilsitten, kojom označava običaje i institucije u primitivnim društvima, koji pružaju institucionalizovane izlaze za neprijateljstva i nagone, a koji su obično potisnuti od strane grupe. Orgijastičke gozbe u kojima uobičajena pravila seksualnog ponašanja i izbegavanja bezbedno mogu da budu narušena predstavljaju dobar primer. Takvi izlazi, na koje je ukazao nemački sociolog Firkant (Vierkandt), služe kao neka vrsta ostrva za potisnute nagone, a na taj način se štiti ostatak društvenog života od njihovog destruktivnog uticaja.' Ipak, koncept "sigurnosnog ventila'~ ukoliko se razume u smislu razlika koje smo upravo načinili, jeste dvosmislen. Može se reći da napad na supstitucione objekte ili abreakcija neprijateljskih snaga u druge tipove aktivnosti takođe obavljaju funkcije sigurnosnih ventila. Poput Zimela, i Šure i Firkant ne prave razliku između Ventilsitten, koji obezbeđuje društveno sankcionisan okvir .za sprovođenje sukoba bez posledica koje bi poremetile od-

U oba slučaja olakšano je održanje prvobitnog odnosa.

2 Heinrich Schurtz, Altersklassen und Maennerbuende (Berlin: G. Reimer, 1903).

Kako bi se ispitale sadašnje propozicije neophodno je, dakle,

3 Alfred Vierkandt, Gese/lschaftslehre (Stuttgart: Ferdinand Enke, 1928), pp. 304-5.

58


nos unutar grupe, i institucija sigurnosnih ventila koje služe da bi preusmerile neprijateljstva na supstitucione objekte ili koje funkcionišu kao kanali za katartično oslobađanje. Ubedljivi prim eri se mogu naći u društvima koja ne poznaju pismenost, verovatno zbog toga što su se antropolozi sistematičnije zanimali za ovakve probleme nego proučavaoci zapadnog društva, iako su nam i potonji pružili neke značajne podatke. Primer običaja sigurnosnog ventila koji pruža sankcionisani odušak za neprijateljstva protiv prvo bitnog objekta primećuje se u instituciji dvoboja, kako u Evropi, tako i u društvima koja ne poznaju pis~enost. Učestvovanje u dvoboju stavlja potencijalno rušilačko i agresivno oslanjanje na sopstvene snage pod društvenu kontrolu, te stvara neposredan izlaz za neprijateljstva među pripadnicima društva. Društveno :[<.ontrolisan sukob "pročišćava vazduh" između učesnika i omogućava nastavljanje njihovih odnos-a. Ako je jedan od učesnika ubijen, njegovi rođaci i prijatelji ne bi smeli da nastave sa neprijateljstvom protiv protivnika: problem je "društveno rešen", a odnosi mogu da se nastave svojim tokom. Društveno odobreni, kontrolisani, te ograničeni činovi osvete spadaju u istu kategoriju. Kada u australijskom plemenu jedan čovek učini prekršaj protiv drugoga, potonjem je od strane javnog mnjenja dozvoljeno ... da baci odreden broj kopalja ili bumeranga na prvoga ili da ga, u nekim slučajevima, ubode kopljem u bedro. Nakon što je dobio takvo zadovoljenje nije mu dozvoljeno da i dalje gaji zla osećanja prema okrivljen ome. U mnogim društvima koja ne poznaju pismenost, ubistvo pojedinca daje pravo grupi kojoj on pripada da zahteva zadovoljenje ubijanjem okrivljenog ili nekog drugog pripadnika njegove grupe. U regulisanim osvetama, grupa prekršilaca mora da se potčini činu pravde, i ne srne da zahteva dalju osvetu. Oni koji su dobili takvo zado voljenje smatraju da nema daljeg osnova za zla osećanja. H

4

U oba slučaja neprijateljska osećanja predstavljaju dopušteno i društveno sankcionisana ispoljavanje osvete na protivniku. Sa druge strane, pogledajmo institucije kao što je, na primer, 4 A. R. Radclilfe-Brown, "Social Sanction", Encyclopaedia of The Social Sciences, XIII, p. 533.

Neprijateljstvo i tenzije u odnosima .sukoba

59

vračanje.

Mnogi posmatrači su ukazali na to da, iako se vračanje zaista često koristilo kao način osvete protiv objekta neprijateljstva, opsežna literatura obiluje primerima da optuženi za vračanje ni na koji način nisu povredili one koji su ih optužili, niti su podsticali neprijateljstva, ali su bili odabrani kako bi se grupa oslobodila neprijateljstva koje nije moglo da se bezbedno ispolji na prvo bitnom objektu. U studiji o Navaho vradžbinama, Klajd Klakhort (Clyde Kluckhohn) prikazuje vračanje kao instituciju koja ne omogućuje samo neposrednu agresiju, nego i premeštanje neprijateljstva na supstitucione objekte. "Za pojedince, latentna funkcija izvođenja čina vračanja sastoji se u postojanju društveno priznatog načina za ispoljavanje kulturno nedopustivog." "Verovanja i obredi kod vradžbina omogućavaju ispoljavanje neposrednog i premeštenog antagonizma." "Ako mitovi i rituali predstavljaju najvažnija sredstva za sublimaciju antidruštvenih tendencija kod Navaho pripadnika, vradžbine predstavljaju uglavnom društveno razumljiva sredstva za njihovo ispoljavanje."5 Postoje slučajevi u kojima je neprijateljstvo zaista ispo!jeno na prvobitnom objektu, ali ono može da se izrazi i posredno, čak i nesvesno. Frojdova razmatranja o funkcijama humora u agresiji sadrže ovu razliku. "Humor nam omogućava da neprijatelja načinimo smešnim putem onoga što ne bismo smeli glasno ili svesno da izgovorimo zbog postojećih prepreka." "Posebno se humor rado upotrebljava kao oružje ili kritika nadređenih koji zahtevaju vlast. Tada humor služi kao otpor toj vlasti, i kao bekstvo. od njenih pritisaka."' Frojd upućuje na zamenu sredstava za ispoljavanje neprijateljstva. On jasno ukazuje na to da pozitivna funkcija, koju Zime! pripisuje sukobu, kod pojedinca može da se ostvari i posrednim sredstvima, od kojih je humor samo jedno.' 5 Clyde Kluckhohn, Navaho Witchcraft, Papers of the Peabody Museum, Vol. XXII, No. 2 (Cambridge, 1944), pp. 49, 67, 67. 6 Sigmund Freud> ,.Wit and its Relations to the Unconscious'~ u: Basži Writings ofSigmund Freud (New York: The Modem Library), pp. 697. i sled. str. 7 Derbert Miler (Miller) i Vilijam (William) H. Form tvrde da psovke kod radnika u fabrici, kao i kod vojnika, mogu da imaju slične funkcije. Vid. Industrial Sociology (New York: Herper Bros., 1951), pp. 291-92. Takođe, v:id. Hans Gerth

60

l

i


S obzirom na to da zamenjena sredstva, poput .humora, ne moraju da dovedu do promene odnosa između dve osobe, posebno kada meta agresivnog humora nije svesna izvora i namere dosetke, slabijem učesniku odnosa takva sredstva omogućuju izražavanje bez menjanja samog odnosa. Takvo suprotstavljanje obično ima oblik prostog supstitucionog zadovoljstva, što predstavlja funkcionalni ekvivalent otpuštanja tenzije. Političke šale u totalitarnim zemljama to dokazuju, kao i izjava koja se pripisuje Gebelsu (Giibbels) da je nacistički režim srdačno dočekivao takve šale jer su pružale bezopasne oduške neprijateljstvima. Pozorište i druge vrste razonode isto tako mogu da predstavljaju zamenjena sredstva za izražavanje neprijateljstva protiv prvobitnog izvora neprijateljstva. Na Baliju,S s obzirom na to da je društvena struktura veoma stratifikovana i rigidna, i da se veoma mnogo p~nje pridaje etiketi ranga i položaja, pozorište se specijalizovalo za parodije o statusu. Ove "parodije o položaju" sastoje se, na primer, od plesova u kojima ljudi stoje naglavačke na rukama, dok im noge prave pokrete koje bi ruke radile, a maske su im postavljene na genitalijama. "Ova sloboda teatralnog karikiranja ... usmerava se na tačke poremećaja u sistemu i, na taj način, neprekidno oslobađa smehom." Tvrdi se da pozorište na Baliju uklanja latentna neprijateljstva koja nastaju u ovom rigidno stratifikovanom društvu, a time se produžava njegovo funkcionisanje -iako autori ne daju dovoljno dokaza kojim bi se ovo podržalo. U ovakvim i sličnim slučajevima primećujemo da, iako su neprijateljstva ispoljena, sam odnos ostaje nepromenjen. Dok sam sukob menja stanje interakcije, prosto ispoljavanje neprijateljskih osećanja to ne čini. Prema tome, ispoljavanje, različito od sukoba, može da bude srdačno dočekano od strane postojećih vlasti. Razlika koju smo uveli između zamene sredstava i zamene objekata ima veliki sociološki značaj, jer u slučaju zamene sredstva (poput humora, pozorišta, itd.) ne dolazi do sukoba. Ipak, and C. W Mills, Character and Social Structure (New York: Harcourt, Brace and Co., 1953), p. 285, za slična zapažanja. 8 Margaret Mead and Gregory Bateson, Balinese Character. Special Publication of the New York Academy of Science, Vol. II (1942).


61

u agresiji protiv supstitucionih objekata (poput vradžbina ili u bilo kojoj vrsti "žrtvenog jarca"), iako je prvobitni odnos zaštićen preusmeravanjem agresije, stvara se nova konfliktna situacija sa supstitucionim objektom. Ovaj drugi tip odnosa sadrži uslove "nerealističnog" sukoba, o čemu ćemo govoriti u propoziciji koja sledi. Institucije koje kanališu ispoljavanje neprijateljskih osećanja, naravno, nisu ograničene samo na društva koja ne poznaju pismeno~t. Podstaknuti frojdovskom hipotezom o "iskonskom neprijateljstvu čoveka prema drugom čoveku"( mnogi istraživači su ukazali ~a funkciju masovne kulture kao opšteg sredstva "bezbednog" oslobađanja agresivnih nagona, koji su tabuirani u d~u gim društvenim područjima. 10 Velika popularnost televizijskih bokserskih i rvačkih mečeva delimično može da se objasni simuliranim učestvovanjem u sukobu, što omogućuje gledaocu, koji se poistovećuje sa svojim herojem, da "udari suparnika u njušku". Savremena masovna kultura služi kao jedan od načina za ~slobađanje frustracija, te omogućuje posredno ispoljavanje snazno tabuiranih neprijateljskih nagona. Kako primećuje Herta Hercog (Herzog) u studiji Psihološka zadovoljstva u dnevnom slušanju radija: "čini se da neki slušaoci uživaju u emisijama zbog samog otpuštanja tenzija. Njih privlači 'prilika da se isplaču', što emisije omogućuju... Mogućnost za izražavanje agresivnosti takođe je izvor zadovoljstva"." Ovi primeri ukazuju na hipotezu da se potreba za institucijama sigurnosnih ventila povećava sa rigidnošću društvene strukture, to jest, sa stepenom u kojem društveni sistem ne dopušta ispolja9 Vid. posebno Civilization and Its Discontents (London: The Hogarth Press, 1930), p. 86. 10 Up., npr., sjajna zapažanja Džordža Orvela o modernoj detektivskoj priči u .Raflles and Miss Blandish", u: A Collection of Essays by George Orwell (New York: Doubleday Anchor Books, 1954).

ll Herta Herzog, "Psychological Gratifications in Daytime Radio Listening", u: P. F. Lazarsfeld and F. N. Stanton (eds.), Radio Research 1942-43 (New York: Dueti, Sloan and Pearce), 1944.

62


vanje nastalih suprotstavljenih zahteva. 12 Trebalo bi da se uzmu u obzir brojne intervenišuće varijable, kao što su opšta vrednosna orijentacija, nivo sigurnosti, itd. O ovome će se govoriti u narednim propozicijama. U ovom kontekstu značajan je čuveni mehanizam "žrtvenog jarca" koji deluje u grupnom sukobu. Razmatranje brojne literature, koja se tokom poslednjih par godina pojavila o ovom i drugim aspektima predrasuda, 13 na ovom mestu ne može da bude izloženo. O nekim aspektima mehanizma "žrtvenog jarca" govoriće se u sled ećoj propoziciji, kao i u poslednjem delu ove knjige. Za sada je dovoljno da se napomene da su se proučavanja predrasuda skoro u celini usredsredila na ličnost onih koji imaju predrasude- verovatno zbog toga što moderne metode istraživanja više odgovaraju tak-vim istraživanjima- dok su društvene funkcije predrasuda bile zanemare.ne. Usmeravajući neprijateljstvo ka nemoćnim objektima, rasne i religiozne predrasude mogu da doprinesu stabilnosti postojećih društvenih struktura, podjednako kao i institucije sigurnosnih ventila o kojima smo prethodno govorili." 12 U ovom smislu vid. relevantne komentare Abrama Kardinera u delu The Mark of Oppression (New York: Columbia University Press, 1951). 13 Za briljantnu analizu i pregled proučavanja predrasuda, vid.: Robin M. Williams, )r., The Reduction of Intergroup Tensions (SSRC Bulletin No. 57), (New York: 1947); isto tako, vid. seriju Studies in Prejudice (S vols.), Max Horkbeimer and Samuel M. Flowerman (eds.), (New York: Harper Bros., 1950-51). 14 Istraživanja usmerena na takve strukturne fak-tore mogla bi da potvrde hipotezu da je visoka učestalost predrasuda u društvenim sistemima, kao na primer u nacističkoj Nemačkoj, a posebno njihova institucionali_zacija, pov~ zana sa rigidnošću društvene strukture. U Levinovim eksperiment1ma o_auton-

tarnim i demokratskim grupama (vid. Lewin and R. Lippitt, "An Experu:'ental Study of the Effect of Democratic and Authoritarian Group Atmosphere • Unzversity of Iowa Studies in Child Welfare, XVI, No. 3 [1940], pp. 45-198), deca u autoritarnim grupama nisu se udruživala protiv svog vođe, nego protiV Jednog deteta. Komentarišući ovu studiju, Kurt Levin primećuje: ,.Udruživanjem u cilju napada na jednog pojedinca, članovi grupe, koji drugačije ne bi mogli da ostvare · visok položaj, to su mogli da postignu nasilnim maltretiranjem Jednog od SVOJih drugara" (Resolving Social Conflicts [New York: Harper Bros., 1948], P· 80). U ovom kontekstu trebalo bi da se spomene i sugestivno, ako ne 1 kraJnJe spekulativno, zapažanje britanskog psihoanalitičara Džona (John) Rikma~a da _u nekim modernim političkim režimima postoje institucije čija je svrha resavanJe

1.'


63

Sve to postavlja problem na koji se prethodno aludiralo, problem od središnjeg značaja za teoriju sukoba: institucija koja služi da bi kanalisala neprijateljstva, kao i da bi sprečila njihova ispeljavanja protiv prvobitnog objekta, što održava struktura društvenog sistema, može da ima ozbiljne disfunkcije za društveni sistem, ili za aktera, ili i za jedno i za drugo. Kako primećuje Klajd Klakhon: "Vradžbine imaju svoju cenu i za pojedinca i za gr!{pu". 15 Dostupnost institucija sigurnosnih ventila" vodi ka zameni cilja kod aktera: on više nema potrebu za pronalaženjem rešenja za nezadovoljavajuću situaciju, nego za prostim otpuštanjem tenzije koja iz nje nastaje. Na taj način nezadovoljavajuća situacija ostaje nepromenjena ili se intenzifikuje. Sledeća propozicija će nastojati da pokaže da u teoriji sukoba značajnu varijablu predstavlja to da li je cilj zamenjen ili nije. Psiholozi su eksperimentalno pokazali da otvorena agresija više zadovoljava nego prikrivena; 17 slično tome, možemo bar da pretpostavimo da je neposredno sukobljavanje protiv objekta manje disfunkcionalna za društveni sistem, nego preusmerenje agresivnosti kroz institucije sigurnosnih ventila. _Institucije koje služe kao supstitucioni kanali za oslobađanje nezadovoljstva, pri čemu su centralne vlasti podeljene na dva dela, od kojih je

prvi učvršćen, a drugi pomerajući (npr. Kraljevski parlament [King's Parliament] i Ustav Vrhovnog suda [Supreme Court-Constitution]). Pomerajući deo prima najteže udarce nezadovoljstva ljudi, te rešava probleme. ,,Sve dok se smatra da ima svrhe da se napadne pomerajući deo, učvršćeni je zaštićen, a time postoji kontinuitet. u političkom životu."' U režimima u kojima ne postoje ovakva fleksibilna uređenja političke strukture, najverovatnije će se podsticati spoljašnji smer agresije. "Psychodynamic Notes", u: Hadley Cantril (ed.), Tensions that Cause Wars (Urbana, lli.: University oflllinois Press, 1950), pp. 196-97.

15 Kluckhohn, op. cit., posebno pp. 68. i sled. str. 16 Predlažemo upotrebu pojma institucija sigurnosnih ventila kako bismo institucije koje služe da bi preusmerile osećanja neprijateljstva na sup-

označili

stitutivne objekte (ili, koje pružaju supstitutivna sredstva za takvo odvraćanje), ili, koje funkcionišu kao kanali za katartično oslobađanje, ali ne i za označavanje institucija koje omogućuju izvođenje neposrednog sukoba. 17 Vid., npr., Leonard W. Doob :ind Robert S. Sears, »Factors Determining

Substitute Behavior and the Overt Expression of Aggression~ j. Abn. Soc. Psych., XXXIV (1939), pp. 293-313.

64


agresije mogu da budu disfunkcionalne za društveni sistem, na isti način kao što su neurotični simptomi disfunkcionalni za sistem ličnosti. Neurotični simptomi predstavljaju posledicu potiskivanja, ali istovremeno omogućuju delimično zadovoljenje potisnutih nagona. Sprečeni nagoni "pronalaze druge načine kako bi isplivali iz nesvesnog ... Ono što iz toga sledi je simptom i, u skladu sa tim, u njegovoj suštini nalazi se supstituciono zadovoljenje ... Simptom ne može da pobegne u potpunosti od represivne sile ega i mora se, dakle, podvrgnuti modifikacijama i preusmerenjima ... Prema tome, simptomi služe kako bi stvorili kompromis između potisnutih ... instinkata i represivnog ega ... oni su istovremeno ispunjenje želje za oba učesnika u sukobu, ali nepotpuno ispunjenje za oba od njih"." "U području nesvesnog potisnuta ideja i dalje je sposobna za delovanje i, prema tome, mora da zadrži svoju snagu." 19 Na ovom mestu možemo uspešno da primenimo Frojdov način definisanja neurotičnog simptoma i njegovog funkcionisanja: l) Frojdovo heurističke načelo interakcije između ida, koji zahteva zadovoljenje, i ega, koji teži da potisne tu želju, može da se primeni na interakciju između osobe koja traži zadovoljenje i institucija koje služe da bi je spreči! e i pružile supstitut. Parafrazirajući Frojdovu tvrdnju, možemo reći da su institucije sigurnosnih ventila pozitivno funkcionalne i za pojedinca i za društvenu strukturu, ali nepotpuno funkcionalne za oboje.20 2) S obzirom na to da je oslobađanje nepotpuno za pojedinca, potpuno ili delimično potisnuta ideja "i dalje je sposobna za delovanje': 18 Sigmund Freud, ,Psycho-Analysis", Collected Papers (London: The Hogarth Press, 1950), V, p. 121. 19 Sigmund Freud, "The Unconscious", Collected Papers, ibid., IV, p. 112. . 20 Up. sa Marksovom čuvenom tvrdnjom u delu Kritika Hegelove filozofije prava: ,.Ljudi ne mogu da budu istinski srećni sve dok se ne oslobode iluzorne sreće ... Zahtev da se ljudi oslobode zabluda o sopstvenom položaju zahtev je da se oslobode uslova kojima je potrebna zabluda". Karl Marx, Zur Kritik der He~

gelschen Rechtsphilosophie, u: Marx-Engels Gesamtausgabe, I, l (Frankfurt: Marx -Engels Archiv, 1927), pp. 607-8.


65

Potiskivanje neoslobođenih ili delimično oslobođenih tenzija, umesto da omogući prilagođavanje promenjenim uslovima, vodi ka rigidnosti strukture, te stvara mogućnosti· za rušilačke eksplozije. Štaviše, jedan savremeni psihoanalitičar u vezi sa "celokupnim dejstvom'' prostog otpuštanja tenzija kaže: Ranije se smatralo da je ,.abreakcija" terapeutski presuddn faktor. Tačno je da dolazi do oslobadanja prethodno blokiranih emocija ... Medutim, na ovaj način ne može da se postigne nikakav stvarni i trajan prestanak odbrambene borbe. . .. Ne samo da jednim postupkom moraju da se oslobode prethodno sp rečene energije, nego bi, takođe, trebalo da se omogući stalno otpuštanje novonastalih tenzija.:! 1

Ako, kako Zime! implicira, sukob "pročišćava vazduh", institucije koje služe samo za abreakciju osećanja neprijateljstva, čime se stanje odnosa ostavlja nepromenjenim, mogu da funkcionišu kao gromobrani, ali ne mogu da spreče stalna nakupljanja oblaka, odosno novu akumulaciju tenzije. Međutim, odnosi među pripadnicima grupe mogu da budu toliko osetljivi da ne bi mogli da podnesu uticaj sukoba, te će pripadnici imati potrebu za supstitutima kako bi odnos potrajao. Ovim problemom ćemo se baviti kasnije. Imajući

u vidu prethodnu analizu, možemo da preformulišemo ovu propoziciju: l) Sukob nije uvek disfunkcionalan za odnos u kome nastaje; često je on neophodan kako bi se odnos održao. Bez načina za oslobađanje međusobnog neprijateljstva, te za ispoljavanje neslaganja, pripadnici grupe mogu da se osete bespomoćnim i da reaguju povlačenjem. Time što oslobađa blokirana osećanja neprijateljstva, sukob služi da bi. održao odnos. 21 Otto Fenichel, The Psychoanalytic Theory ofNeurosis (New York: W W Norton & Co., 1945), p. 563.

66

Funkcije društvenog sukoba 2) Društveni sistemi sadrže institucije koje služe za ispoljavanje neprijateljskih i agresivnih osećanja. Ove institucije sigurnosnih ventila pomažu u održanju sistema sprečavajući mogući sukob ili smanjujući njegova rušilačka dejstva. One pružaju supstitucione objekte na koje se usmeravaju nepri-. jateljska osećanja, kao i sredstva abreakcije. Putem sigurnosnih ventila sprečeno je usmeravanje neprijateljstva na prvobitni objekat Međutim, takve zamen e imaju cenu, kako za društveni sistem, tako i za pojedinca: smanjeni pritisak na modifikaciju sistema, kako bi se on prilagodio promenjenim uslovima, kao i blokiranje tenzije kod pojedinca, čime se stvaraju mogućnosti za rušilačke eksplozije.

Oslobađanje neprijateljskih osećanja na supstitucione objekte (što je različito od jednostavne simboličke ekspresije) stvara novu konfliktnu situaciju sa tim objektom. U sJedećoj propoziciji biće napravljena razlika između takvih "nerealističnih" i "realističnih" sukoba.

Treća

propozicija:

Realističan

i

nerealističan

sukob

Ako sukob nastaje u cilju posedovanja ili kontrolisanja nečeg, zbog besa ili os~ vete ... ograničen je činjenicom da 1 u suštini, svaki cilj može da se postigne na više načina. Želja za posedovanjem ili potčinjavanjem, čak i za uništenjem neprijatelja, može da se zadovolji drugačijim kombinacijama i postupcima, a ne samo borbom. Kada sukob predstavlja samo sredstvo koje uslov/java viša svrha, ne postoji nikakav razlog da se on sprečava ili izbegava, pod uslovom da može da se zameni drugim postupcima koji obećavaju isti uspeh.

Sa druge strane, kada ga isključivo uslovljavaju subjektivna osećanja, kada postoje unutrašnje sile koje mogu da se zadovolje sanio putem borbe, njegova zamena drugim sredstvima je nemoguća; tada je sam sebi svrha J. zadovoijst~ vo ... 22

Zime! tvrdi da sukob koji je uslovljen sukobom interesa ili oso22 Simmel, Conflict, op. cit., pp. 27-28.


67

ba sadrži elemenat ograničenja sve dok borba predstavlja samo sredstvo za postizanje cilja; ako željeni rezultat može podjednako ili čak bolje da se ostvari i drugim sredstvima, ona će da budu upotrebljena. U tim slučajevima sukob predstavlja samo jednu od funkcionalnih alternativa. Međutim, postoje slučajevi u kojima do sukoba dolazi isključivo zbog agresivnih nagona koji teže da se ispolje bez obzira na to o kojem cilju je reč, a izbor objekta u sukobu je slučajan. U takvim slučajevima nema nikakvih ograničenja, jer iskrsavanje sukoba ne uslovljava postizanje rezultata nego ispoljavanje agresivnih sila . . U ovom razlikovanju između sukoba kao sredstva i sukoba kao cilja po sebi sadržan je kriterijum prema kojem se mogu razlikovati realistični i nerea/istični sukobi. Sukobi koji nastaju iz frustracije zbog određenih zahteva unutar odnosa, iz procene učesnika o dobicima, te koji su usmereni na pretpostavljeni frustrirajući objekat mogu da se nazovu realistični sukobi, sve dok predstavljaju sredstva za postizanje određenih rezultata. Sa druge strane, nerealistični sukobi, iako uključuju interakciju dveju ili više osoba, nisu uslovljeni suprotstavljenim ciljevima protivnika, nego potrebom za otpuštanjem tenzije, bar kod jednog od njih. U tom slučaju izbor protivnika zavisi od determinanti koje nisu neposredno povezane sa predmetom spora, i nije usmeren ka postizanju određenih rezultata. Govoreći o "etnocentričnoj ličnosti", Else Frenkei-Brunsvik (Frenkel-Brunswick) ukazuje upravo na ovaj problem kada tvrdi da: "čak je i njena mržnja pomerajuća, i može da se preusmeri sa jednog objekta na drugi".23 Tvrdnja Džona Djuija (John Dewey) da "ljudi ne pucaju zato što mete postoje, nego ih sami postavljaju kako bi gađanje i pucanje bilo delotvornije i značajnije"," primenjiva je na tip nerealističnog sukoba. Dakle, izuzev slučajeva kada je uslovljen sukobom inte23 Else Frenkel-Brunswick, "lnteraction of Psychological and Sociological Factors In Political Behavior'; American Political Science Review, XLVI (1952), p.63. 24 John Dewey, Human Nature and Conduct (New York: Modern Library), p. 226.

68



resa ili vrednosti između Jevreja i drugih grupa ili pojedinaca, antisemitizam će se nazvati nerealističan, sve dok prvenstveno predstavlja odgovor na frustracije u kojima se objekti čine odgovarajućim za ispoljavanje agresivnosti. Da li objekte predstavljaju Jevreji, crnci, ili neke druge grupe, za agresora je od sporedne važnosti. 25 Nerealističan sukob, uslovljen potrebom za otpuštanjem agresivne tenzije kod jedne ili više osoba u interakciji, manje je "stabilan" nego realističan sukob. Agresivnost, koja obrazuje njegovu osnovu, lako može da se preusmeri ka drugim kanalima, upravo zbog toga što nije ograničena na sam objekt koji postaje meta zbog "situacione slučajnosti': Ukoliko određeni objekat više nije dostupan, taj sukob će najverovatnije da se manifestuje na drugačije načine.

Sa druge strane, realističan sukob će se završiti ako akter uspe da pronađ~ podjednako zadovoljavajuće alternativne načine za ostvarenje cilja. 26 Kod realističnog sukoba postoje funkcionalne 25 Izbor objekata je slučajan na psihološkom nivou, ali ne i na kulturnom i strukturnom, jer podesnost mete za otpuštanje tenzije zavisi od brojnih strukturnih i kulturnili faktora. Za analizu većine stanovišta u području izbora objekata kod predrasudnih reakcija vid. Robin Williams, The Reduction of Intergroup Tensions, op. cit. 26 Predložena razlika slična je onoj između instrumentalnog i ekspresivnog ponašanja, koja je sadriana u mnogim teorijama estetike. Up., npr., delo Džona Djuija Arts as Experience (New York: Minton, Balch & Co., 1935). Neki moderni psiholozi takođe koriste ovu razliku. U članku "The Expressive Component of Personality" (Psych. Rev., LVI [1949], pp. 261-72),A. H. Maslov (A. H. Maslow) pravi razliku između savladujućeg ponašanja, sa jedne strane, čije su komponente instrumentalne i svrhovite, i ekspresivnog ponašanja sa neinstrumentalnim komponentama, sa druge strane. Savlađujuće ponašanje ,.nastaje da bi se nešto obavilo ... upućuje na nešto izvan sebei ono nije samostalno". Međutim, ekspresivno ponašanje ,.prosto osvetljava, odr.lava, označava ili izražava određeno stanje organizma. Zaista, najčešće predstavlja deo tog stanja". Slično tome, Henri A. Mari (Henry A. Murray), ("Toward a Classification of Interaction·~ u: Parsons and Shils, Toward a General Theory of Action, op. cit., pp. 445. i sled. str.), pravi razliku između potreba učinka i potreba aktivnosti. Potreba aktivnosti predstavlja ,.diSpoziciju za učestvovanje u određenoj vrsti aktivnosti radi nje same ... Zadovoljstvo se postiže samom aktivnošću ... a može da se razlikuje od zadovoljstva koje proizlazi iz nekog ostvarenog učinka".

l

,.

.

69

alternative kod sredstava. Sredstva različita od sukoba uvek su potencijalno dostupna učesnicima. Nadalje, trebalo bi da se prime ti da u realističnom sukobu postoje i mogućnosti izbora između različitih oblika spora, pri čemu taj izbor zavisi od pro cene njihove instrumentalne adekvatnosti. Sa druge strane, kod. nerealističnog sukoba postoje samo funkcionalne alternative kod objekata. Ovakvo razlikovanje doprinelo bi da se izbegne pogreška sadržana u nastojanjima da se društveni fenomen realističnog sukoba u celini objašnjava u okvirima "otpuštanja tenzije". Na primer, radnik koji učestvuje u štrajku kako bi povećao svoju platu, položaj, ili moć svog sindikata, i onaj koji svoju agresiju iskaljuje na svome šefu, zbog toga što ga doživljava kao edipovsku figuru, predstavljaju dva različita društvena tipa. Potisnuta mržnja prema ocu može da se veže za bilo koji odgovarajući objekat - šefa, policajca, ili vojnog narednika. Sa druge strane, ekonomska borba radnika sa šefovima zasniva se na njihovim određenim položajima i ulogama u ekonomskom i političkom sistemu. Oni mogu da izaberu da završe sukobom ili da postignu kompromis, ako im se to učini odgovarajućim; takođe, mogu da se odluče za druga sredstva, a ne samo za štrajkove, kako bi ostvarili svoje zahteve, poput kolektivnog pregovaranja, cenkanja, obustave rada, itd. Neprijateljski postupci radništva protiv menadžmenta, ili obrnuto, mogu da se nazovu realističnim sve dok predstavljaju sredstva za postizanje rezultata (viši položaj, više moći, veći ekonomski prihod); ako je cilj radništva ili menadžmenta ostvarivanje tih rezultata, a ne prosto ispoljavanje raširenih neprijateljstava, manja je verovatnoća da će doći do sukoba ako postoje alternativna sredstva za ostvarenje cilja. Takva razlika mogla bi da posluži za podsticanje rasprave o društvenoj kontroli i devijantnosti. Društveni devijant ne mora da bude "iracionalan': ili lišen orijentacije ka stvarnosti, kao što je veliki deo dosadašnjeg teoretisanja prećutno pretpostavljao. Devijantne ponašanje, koje Merton analizira u poglavlju o "Društvenoj strukturi i anomiji': 27 sve dok predstavlja nastojanje da se ostvare kulturno propisani ciljevi putem kulturno tabuiranih sredstava, 27 Merton, Social Theory and Social Structure, op. cit., pp. 125-49.

70


čini samo jednu od varijanti realistične borbe. Ako ·bi tip devijanta iz ove kategorije imao na raspolaganju legitimna sredstva

za ostvarenje istog cilja, manje je verovatno da bi učestvovao u devijantnom ponašanju. U tom slučaju devijantnost je više instrumentalna nego ekspresivna. Ipak, drugi tipovi devijantnosti mogu da služe za otpuštanje tenzija, nakupljenih tokom perioda socijalizacije, te tokom frustracija i deprivacija u ulozi odrasle osobe. U tim slučajevima devijant ceni agresivno ponašanje samo po sebi; objekt na koji usmerava napad je od sporedne važnosti. Najvažnije je ispunjenje potrebe tenzije a, u skladu sa tim, sam čin nije sredstvo za postizanje određenog rezultata. Dakle, manje je verovatno da će doći do biranja između miroljubivih i agresivnih sredstava, zbog toga što se zadovoljenje traži upravo u agresivnim sredstvima a ne u rezultatu. 28 Neuspeh da se koristi predložena razlika objašnjava većinu 29 konfuzija u aktuelnim istraživanjima "tenzija" i "agresije". Ostvareno znanje iz proučavanja nerealističnih sukoba primenjuje se u području međunarodnih odnosa, pri čemu se previđa činjenica da su sukobi u ovoj oblasti prvenstveno realistični sukobi moći, interesa ili vrednosti, te da su nerealistični elementi, sadržani u borbi, uslovni, i mogu da imaju, u najboljem slučaju, pojačavajuću ulogu." Kako je kazao Alvin Džonson (Johnson): "Obično se 28 Esej Klajda Klakhona "Group Tensions" (poglavlje N, Approaches to National Unity, ed. Bryson, Finklestein and Maclver, [New York: Harper Bros., 1945]), slučajno jedno od retkih dela u kojima je napravljena razlika izmedu realističnih i nerealističnih sukoba, pruža jedan od najlucidnijih uopštenih opisa izvora nerealističnog sukoba. Up. sa razmatranjem realističnih i nerealističnih sukoba Gordona Olporta (Allport) u: The Nature of Prejudice (Cambridge: Addison-Wesley Co., 1954), posebno pp. 229:-33. Vid. i članak Talk.ota Parsonsa, .,Some Primary Sources and Patterns of Aggression in the Social Structure of the Western World" (Essays in Sociological Theory, op. cit., pp. 251-74) za pokušaj da se preciznije utvrde neki od izvora nerealističnog sukoba u institucionalnoj strukturi zapadnih društava. · 29 Vid., npr., Otto Klineberg, Tensions Affecting International Understanding, Bulletin No. 62. (New York: SSRC, 1950); kao i Stuart Chase, Roads to Agreement (New York: Harper Bros., 1951). 30 Kako ubedljivo tvrdi Rajnhold Nibur (Reinhold Niebuhr): ,.Edukatori ... zanemaruju sukob interesa u političkim i ekonomskim odnosima, a nezain-


71

pretpostavlja da su antipatije među ljudima ... imale velikog udela u uzrokovanju rata. Istorija pruža izuzetno malo dokaza kojima bi mogla da se opravda takva pretpostavka ... Takve antipatije ... pre izgledaju kao posledica nego kao uzrok rata". 31 Psiholog koji proučava mehanizme potiskivanja s pravom je zainteresovan za ličnost pojedinca koji ima predrasude, dok njegovo interesovanje za metu agresivnih nagona može biti sasvim sporedno. Međutim, u proučavanju situacije sukoba u kojoj interakcija ima najveći značaj sociolog mora da proučava odnos sukoba sa isključivim vrednostima ili različitim interesima za koje se bore suprotstavljene strane. 32 U situaciji sukoba nema opravdanja za apriori data prava, što bi odgovaralo tvrdnji da je "središte zemlje napravljeno od džema"." Prema tome, sociološko proučavanje međunarodne politike, iako legitimno može da se bavi tenzijama koje nastaju zbog različitih frustracija unutar nacionalnih društvenih sistema, neće ispuniti svoju glavnu svrhu ukoliko ne analizira realistične sukobe u vezi sa oskudnom moći oko koje se oblikuju obrasci povezivanja i suprotstavljanja. teresovanom neznanju pripisuju ono što bi trebalo da se dodeli zainteresova-

noj inteligenciji" (Moral Man and Immoral Society [New York: Chas. Scribner's Sons, 1932], p. 215). 31 Alvin Johnson, Encyclopaedia of the Social Sciences, XV, pp. 336-37. Teodor (Theodore) Abel, u studiji koja razmatra dvadeset i pet većih ratova, navodi da nije pronašao ,.ni u jednom slučaju odluku [da se započne rat] koja je prenagljene donesena zbog emocionalne tenzije, sentimentalnosti, ponašanja gomile, niti zbog drugih iracionalnih motivacija" (,,The Element of Decision in the Pattern ofWar", Am. Soc. Rev. Vl [1941], pp. 855). Vid. i: Stanislaw Andrzejewski, Military Organization and Society (London, Routledge, 1954).

32 Džesi Bernard je jedan od retkih sociologa koji su osporili psihologističku interpretaciju sukoba. Up ...The Conceptualization ofintergroup Relations with Special Reference to Conflict'~ Social Forces, XXIX (1951), pp. 243-51. 33 Ovde se misli na Frojdovo razlikovanje verodostojnih i besmislenih tvrdnji. Ako ,,naiđe osoba koja ozbiljno tvrdi da je središte zemlje napravljeno od džema", ishod će biti ..promena našeg interesovanja; umesto da se usmerimo na samo pro:veravanje da li se unutrašnjost zemlje stvarno sastoji od dž:ema, mi ćemo se pitati kakva je to osoba kojoj je na pamet mogla da padne takva ideja ... " (New Introductory Lectures on Psychoanalysis, [New York: W W Norton & Co., 1933], pp. 48-49).


72

Slično tome, proučavanja u industrijskoj sociologiji, inspirisana delima El tona Meja, ne priznaju postojanje realističnog sukoba niti njegovih funkcija. Ponašanje koje proizlazi iz situacije sukoba skoro isključivo se tretira kao nerealistično ponašanje. Ti proučavaoci suprotstavljaju logiku činjenica, "logiku troškova i efikasnosti" (odnosno, "činjenica" koje teže ka postizanju rezultata u korist menadžmenta), "logici sentimenata'~ otklanjajući time iz zahteva radnika njihovu realističnu osnovu. "Posledična implikacija, namerno ili ne, jeste da menadžere vodi logika razuma, dok su radnici uglavnom bića kojima upravljaju afekti i emocije. "34 Stavljanje "sentimenata" u prvi plan prikriva postojanje realističnog sukoba. Zaista, ove studije pokazuju osoben nedostatak osetljivosti za borbe oko moći ili novčanih dobitaka, do kojih dolazi u fabrici. Isključivši mogućnost realističnog sukoba, sociolozi menadžmenta su, prirodno, upućeni na "pitanje kakav je to čo vek kojem je takva ideja mogla da padne na pamet", te, umesto da pažnju usmere na ispitivanje situacije sukoba, oni tragaju za "terapeutskim merama': Čvrsto ostajući pri stanovištu da bi izvor sukoba trebalo tražiti u sentimentima koji remete odnose, a ne u samoj prirodi ovih društvenih odnosa, sve sukobe vide kao "društvenu bolest", a nepostojanje sukoba kao "društveno zdravlje"." Središte njihove pažnje nije izvor frustracije, niti dati problem, nego uticaj frustracije na pojedinca. Prema rečima Dejla Karnegija (Dale Carnegie), oni nastoje da "predloženim merama učine drugog čoveka srećnim", usmeravajući osećanja neprijateljstva ka "bezbednim" kanalima." Prema tome, ne čudi

34 Delbert C. Miller and William H. Form, Industrial Sociology, op. cit., p. 79. 35 Up. Reinhard Bendix and Uoyd Fisher, ..The Perspectives of Elton Mayo'; Review of Economics and Statistics, XXXI (1949), pp. 312-19. 36 Time se objašnjava potpuno zanemarivanje sindikata u izvornim Mejo~ .vim

proučavanjima;

vid. Harold L. Sheppard, .,The Treatment of Unionisrn in

'Managerial Sociology"; Am. Soc. Rev., XIV (1949), pp. 310-13. Vid. i: Robert Sorensen, .,The Concept of Conflict in Industrial Sociology«. Social Forces. XXXIX (1951), pp. 263-67, kao i: Arthur Kornhauser et al., Industrial Conflict (New York: McGrew-Hill, 1954), posebno članak Klarka Kera (Clark Kerr) i Abrahama Zigela (Sigel).


73

što su sa izuzetnom iskrenošću Retlisberger i Dikson (Dickson) o savetodavnom sistemu napisali da ",ova vrsta neautoritativnog posrednika služi da bi kontrolisala i usmeravala one ljudske procese unutar industrijske strukture koji nisu na odgovarajući način kontrolisani od strane drugih posrednika menadžmenta"." Razlikovanje realističnog i nerealističnog sukoba sadrži pojmovnu apstrakciju od konkretne stvarnosti, u kojoj ta dva tipa mogu zapravo da budu spojena. Ipak, kako je istakao Maks (Max) Veber, "konstruisanje potpuno racionalnog smera delanja ... sociologu služi kao tip ... Upoređujući sa njim, moguće je razumeti načine na koje svi mogući iracionalni faktori utiču na stvarno delanje ... u smislu da objašnjavaju odstupanje od pravca ponašanja koje bi moglo da se očekuje kada bi delanje bilo potpuno racionalno".'" Situacije realističnog sukoba mogu da budu praćene, posebno tamo gde ne postoje odgovarajuće mere za ostvarenje borbe, nerealističnim sentimentima koji su preusmereni od svog izvora. U konkretnoj društvenoj stvarnosti mogu se pronaći mešavine oba "čista" tipa. To je dobro izrazio Talkot Parsons prikazujući mehanizme "žrtvenog jarca": "S obzirom na to da bi bilo opasno i pogrešno ispoljiti otvoren antagonizam na pripadnicima unutrašnje grupe, često je psihološki lakše 'preusmeriti' afekat ka spoljašnjoj grupi, tamo gde već postoji" neka osnova antagonizma. Prema tome, mehanizam 'žrtvenog jarca' retko nastaje bez neke"' 'opravdane' osnove antagonizma, u smislu da postoji 37 Roethlisberger and Dickson, Management and the Worker (Cambridge: Harvard University Press, 1939), p. 601. Vid. i kritičko razmatranje Hortonskog savetodavnog programa (Hawthorne Counseling Program), Jeanne L. and Harold Wilens1:y, .. Personnel Counseling: The Hawthome Case", Am. J. Soc., LVII (1951), pp. 365. i sled. str. 38 Max Weber, The Theory of Economic and Social Organization, trans. Talcott

Parsons and A. M. Henderson (New York: Oxford University Press, 1974), p. 92. 39 Podvukao L. K. 40 Kurziv u originalu.

·-:~~~-~,r~

74


realističan

sukob ideala ili interesa"}' Drugim rečima, jedan od izvora nerealističnih mešavina u realističnim sukobima nalazi se u institucijama koje slobodno ispoljavanje stvarnih antagonizama određuju kao "opasno i loše". Pojam "realističnog sukoba" ne mora nužno implicirati da su sredstva koja akteri usvajaju zaista odgovarajuća za postizanje nameravanog cilja; učesnicima mogu prosto da se čine kao odgovarajuća, barem zato što su kulturno dopuštena. Radnici koji započnu štrajk kako bi izdejstvovali isključenje crnih radnika iz pogona, radi održanja visine svojih plata, učestvuju u realističnom sukobu. Međutim (a to je suština Zimelove propozicije), ako se situacija toliko promeni da se druga sredstva učine delotvornijima u pogledu visine plata, radnici će se najverovatnije uzdržati od tak.-vog diskriminacionog ponašanja. Ako bi oni, ipak, nastavili sa diskriminacionom praksom, iako su dostupna druga delotvornija sredstva za ostvarenje istog cilja, uslovno se može reći da se u tom sukobu ispoljavaju nerealistični elementi, poput predrasuda.42 Verovatno je rečeno sasvim dovoljno da bi se razjasnili razlozi za razlikovanje između realističnih i nerealističnih tipova sukoba. Svaki društveni sistem sadrži izvore realističnog sukoba sve dok ljudi zahtevaju suprotstavljena prava na oskudne položaje, moć, te resurse, i ostaju privrženi suprotstavljenim vrednostima. Dodeljivanje položaja, moći i resursa, iako je regulisana sistemima normi i raspodele uloga, i dalje će u nekoj meri predstavljati objekat spora. Realistični sukobi nastaju kada se ljudi sukobe u nastojanju da ostvare težnje utemeljene na frustraciji zahteva i očekivanja dobitaka. Nerealistični sukobi nastaju zbog deprivacija i frustracija koje potiču iz procesa socijalizacije i očekivanja od uloge odrasle osobe, ili proizlaze, kako smo pokazali u prethodnoj propoziciji, iz kon41 Talcott Parsons, Religious Perspectives of College Teaching in Sociology and Social Psychology (New Haven: The Edward W. Hagen Foundation, bez datuma), p.40. 42 Predložena razlika slična je onoj koju upotrebljava Merton u radu "Discrimination and the American Creed« (op. cit.). Vid. i: T. W. Adorno et al., The Authoritarian Personality (New York.: Harper Bros., 1950).

."r:~·:


75

'--:__

l

l

l

verzije prvo bitnog realističnog antagonizma kojem nije bilo dozvoljeno ispoljavanje. Dok se prvi tip sukoba odvija između samih frustriranih aktera koji očekuju ostvarenje određenih rezultata, drugi tip je sadržan u otpuštanju tenzije putem agresivnog delovanja usmerenog ka promenljivim objektima. Za učesnike prvi tip sukoba predstavlja sredstvo za ostvarenje realističnih ciljeva, sredstvo koje može da se napusti ako se druga sredstva učine delotvornijima za postizanje istog cilja. Drugi tip rie pruža takvu mogućnost, jer je zadovoljenje izvedeno iz samog agresivnog čina.

U propoziciji koja sledi ponovo ćemo razmatrati realistične sukobe praćene emocionalno poremećenim sentimentima. Četvrta propozicija:

Sukob i neprijateljski nagoni Pretpostavljajući da zaista postoji nagon formalnog neprijateljstva kao protivteža potrebi za naklonošću ... Bez obzira na to koliko bismo psihološke autonomije bili spremni da pridamo antagonističkom nagonu, ta autonomija nije dovoljna za objašnjenje svih fenomena koji sadrže neprijateljstvo... Ljubav i mržnja ... čini se da im je potrebna neka privlačeća struktura objekata, pomoću koje stvaraju to talan fenomen čije ime nose.. . Čini _mi se verovatnim da ... neprijateljski nagon se dodaje kao potpora .. . protzvrečnostima koje nastaju usled konkretnih uzroka ... Celishodno je da se mrzi protivnik protiv koga se ratuje, kao što je celishodno voleti osobu sa kojom smo povezani. 43

U ovoj propoziciji Zime! ukazuje na dve stvari: l) Osećanja neprijateljstva nastaju u uzajamnom delovanju "nagona neprijateljstva'' i suprotstavljajućeg objekta; 2) Analiza situacija sukoba nije iscrpljena ukazivanjem na psihičke motivacije; psihičke motivacije mogu samo da osnaže realističan spor.

43 Simmel. Conflict, op. cit., pp. 32, 33, 34.

76


Zime! priznaje postojanje "nagona neprijateljstva", ali ukazuje i na važno ograničenje- da sam nagon nije dovoljan za objašnjenje sukoba. U skladu sa svojom op što m orijentacijom, on naglašava da interakcija predstavlja samo središte sociološke i sociopsihološke analize. "Iskonsko neprijateljstvo čoveka prema drugom čoveku" 44 ne može samo po sebi da objasni sukob. Umesto da sledi instinkte, nagone ili prepotentne dispozicije da bi objasnio društvene fenomene, Zime! jasno ukazuje na to da se ponašanje uvek odvija u društvenom polju, te da se sukob kao društvena pojava može razumeti samo kao deo obrasca interakcije. Sociolozi se uglavnom slažu da kod socioloških činjenica pažnja mora da bude usmerena na interakciju između pojedinaca, a ne na "nagone", "impulse" ili druge pripisane atribute pojedinačnih individua. Važno je napomenuti da su moderna istraživanja psihoana!ize <;!ovoljno pokazala da se ljudski nagoni razvijaju pu~em reakcija koje malo dete dobija na svoje društvene zahteve. 45 Cak su i "autoerotične aktivnosti odsutne kada ne postoje odnosi sa drugima': 46 Proučavanja dece u ekstremnoj izolaciji pokazuju da ona ne mogu da razviju ljubav i mržnju ako su lišena odnosa sa objektom ljubavi.47 44 Freud, Civilization and Its Discontents, op. cit., p. 86. 45 Vid. istraživanje o deci Ane Frojd (Anna Freud) i Margaret Ribi (Ribble), et al.; vid. posebno: Rene A. Spitz, "Hospitalism" I & Il, The Psychoanalytic Study of the Child, I & Il (New York: International Universities Press, 1945, 1946), pp. 53-74 i 113-17; odnosno, od istog autora. ,.Anaclictic Depression'~ ibid., II, 1946, pp. 313-42. 46 Rene A. Spitz, "Autoeroticism'; ibid., Ill-IV, 1949, p. 119. 47 Vid. posebno: Kingsley Davis, "Extreme Isolation of the Child", Am. f. Soc., XLV (1940), pp. 554-64, kao i "Final Note on a Case of Extreme Isolation'; ibid., L (1947), pp.432-37. Dva prikazana slučaja ekstremne izolacije u tom radu pokazuju značajne raz~ like, što autor ne uspeva da objasni. Prvi slučaj, Ana, kada su je pronašli ..... bila je potpuno apatična ... nepokretna ... ravnodušna prema svemu ... Nije mogla ... Samostalno ništa da uradi... Sa druge strane, Izabela se ponašala .,skoro kao div~ lja životinja. pokazujući mnogo straha i neprijateljstva. Kada je prvi put ugledala

loptu ...

potrčala

je i snažno je šutnula u

(ispitivačevoJ

lice". Razlika koju autor

ne uviđa je u tome da je Izabela bila sposobna za agresivno ponašanje. dok Ana nije. To može da se objasni činjenicom da su:,. [majka) i Izabela većinu vremena


77

S obzirom na učestale pokušaje da se svi sukobi "objasne" u okvirima agresivnih nagona ili potrebe za otpuštanjem tenzije, čini se podesnim da se ukratko osvrnemo na neke aktuelne pravce psihoanalitičke teorije agresije. Većina savremenih psihoanalitičkih istraživanja polazi od teorije interakcije. Dovoljno je da se uporedi literatura o ratu i agresiji iz ranijeg perioda48 sa delima autora kao što su Oto Fenihel (Otto Fenichel), Erih From (Erich Fromm), Abram Kardiner, Hajnc Hartman (Heinz Hartmann), te Hari Stak Salivan (Harry Stack Sullivan), da bi se uvidela promena koja je nastala u psihoanalitičkom razmišljanju. Mlađi analitičari su prihvatili koncept koji je Malinovski (Malinowski) podesnom frazom nazvao "obuzdavanje agresije kulturom"." Društveni sukob ne objašnjavaju samo u okvirima inherentnih osobina ljudskih bića kao takvih, nego smatraju da varijable društvenog položaja i kulturnih normi mogu da objasne društveni fenomen agresije i rata. Merton50 je veoma detaljno pokazao da nauke o' ponašanju često nisu uspevale da se na sistematičan način izbore sa ove tri varijable, te da je četvrta varijabla, društvena struktura, posebno bila zanemarena. Eksperimentalna socijalna psihologija sprovela je neke od značajnih testiranja hipoteze o povezanosti učestalog agresivnog ponašanja sa strukturom interaktivnih odnosa. U studiji o agresiji Džona P. Frenča (John P. French) autor namerno uvodi strukturnu varijablu: stepen kohezije grupe. On poredi reakcije na frustraciju kod pripadnika organizovanih grupa (kao što su košarkaški i fudba!ski tim na Harvardu) sa istim reakcijama u neorganizovanim grupama (studenti sa kursa uvoda u psihologiju na Harvardu). provele zajedno u mračnoj sobi" (podvukao L K.), dok je Ana u potpunosti bila izolovana, .,izuzev minimuma brige da je se jedva održi živom". 48 Up. S. Freud, ,;why War", Collected Papers, V (London: The Hogarth Press, 1950), pp. 273-87; isto tako, Edvard Glover, War, Sadism and Pacifism (London: G. Allen and Unwin, 1933). 49 Bronislaw Malinowski, .An Anthropological Analysis of War'; Magic, Sci· ence and Religion (Giencoe, III.: The Free Press, 1948), p. 286. SO U seriji predavanja na Kolumbija univerzitetu od 1950 do 1951. godine.


78

štaviše, on uvodi kulturnu varijablu time što u eksperimentalni dizajn uključuje organizovanu grupu sa različitim etničkim i socioekonomskim poreklom (klubovi iz susedstva u italijanskom distriktu istočnog Bostona). Ova studija je pokazala da otvorena agresija unutar grupe pozitivno varira sa stepenom njene organizacije!' "U neorganizovanim grupama ne pojavljuje se neposredna agresija [pri čemu se 'neposredna agresija' odnosi na agresiju koja se ispoljava na pripadnicima grupe], dok se u organizovanim grupama javlja 61 slučaj." 52 Osim toga, najveći stepen agresije javlja se kod organizovanih grupa koje potiču iz italijanskog etničkog sloja zaključak koji ukazuje na uticaj kulturnih normi na ispoljavanje agresivnosti!' Čini se da stanovište o agresivnom ponašanju, oblikovano interakcijom, protivreči našem prethodnom razlikovanju realističnih i nerealističnih sukoba, gde je navedeno da realističan sukob ne nastaje samo u odnosu između pojedinca i objekta mržnje, te da bi trebalo da se razume da je on prvenstveno uslovljen otpuštanjem tenzije na bilo kojem odgovarajuće~- objektu. Međutim, protivrečnost je samo prividna. Agres1p u nerealističnom sukobu ne mora da bude posledica nagona koji potiče iz instinktivnog impulsa. Može se smatrati da je agresija akumulirana u interakciji između subjekta i drugih - roditelja ili drugih frustrirajućih činilaca - tokom procesa socijalizacije i kasnijih nastojanja pojedinca da ispuni očekivanja koja mu se nameću kao odrasloj osobi. U nerealističnim sukobima agresivne energije su nakupljene tokom interakcije subjekta i drugih osoba pre samog otpuštanja tenzije. Polako uviđamo, kako kaže Zime!, da su psihičke motivacije neSl John P. French, "Organized and Unorganized Groups under Fear and Frustration·~ u: Authority and Frustration. University of Iowa Studies in Child Welfare (Iowa City), XX, pp. 231-308. S2 Ovi zaključci potvrđuju Zimelovu tvrdnju da sukob unutar grupe varira sa stepenom njene stabilnosti- o ovoj propoziciji šire ćemo govoriti kasnije. 53 French, .,Organized and Unorganized Groups under Fear and Frustration'~

op. cit., p. 287.


79

dovoljne za objašnjenje konfliktnog ponašanja. Realistični sukobi između pojedinaca i grupa oko prava na položaje, moć, bogatstvo, ili oko privrženosti suprotstavljenim sistemima vrednosti, u svom trajanju mogu da rnobilišu afektivne sile, složeno delovanje sentirnenata i emocija, ali to nije nužna posledica realističnog spora. Agresivnost se može odrediti kao skup predispozicija za činove agresije. Sa druge strane, sukob uvek podr~zumeva interakciju dve ili više osoba. Nesumnjivo, agresija može da se smatra indeksom sukoba, ali to ne znači da svaki sukob mora da bude praćen agresivnošću.

Za vreme pos!ednjeg rata, "mržnja prema neprijatelju [poput agresivnosti], bilo lična ili bezlična, nije predstavljala najvažniji elemenat borbene motivacije".54 Borbenu motivaciju su sačinjavali mnogi elementi, od kojih je elementarna odanost grupi "drugara" očigledno bila najvažnija, dok je mržnja prema neprijatelju imala sporednu ulogu. ss Slično tome, postoje sukobi interesa, kao što su, na primer, oni između radništva i menadžmenta, gde se čini da učesnici ne gaje uzajamna lična osećanja mržnje. Često može da se susretne slučaj bliske povezanosti vođa radnika i menadžmenta u društvenom životu, očigledno bez međusobnih neprijateljskih osećanja, iako u sukobu nastupaju u ulozi predstavnika svoje grupe. Međutim, kako kaže Zirne!, može da bude "korisno da se mrzi protivnik". U najmanju ruku, ovakvo razmišljanje se nalazilo iza svih visokomoralnih ciljeva propagande, starih ili modernih, svejedno je. Ako afektivna snaga može da se spoji sa čisto realističnom motivacijom za borbu, ona će najverovatnije osnažiti suprotstavljene strane u sukobu. Upravo je to jedan od razloga superiornosti vojske koju sačinjavaju građani nad armijom plaćenika. To nas navodi na očekivanje veće verovatnoće postojanja rnešavine nerealističnih elemenata u grupama u kojima pripadnici učestvuju celokupnom ličnošću, nego u onima u kojima učestvuju 54 Stauffer et al., The American Soldier (4 vols; Princeton, Princeton University Press, l949-19SO), VoL Il, Combat and Its Ajtermath, p. 166. SS Vid. komentare Edvarda A. Šilsa, "Primary Groups in tbe American Army", Studies in the Scope and Method of The ,.American Soldier", op. cit.

80


samo segmentno. O ovoj hipotezi govoriće se u poglavlju IV. Razlikovanje objektivnih i realističnih razloga za učestvovanje u sukobu, sa jedne strane, i emocionalnih snaga koje mogu da se pokrenu tokom sukoba, sa druge, delimično osvetljava funkciju posrednika u sukobu. Kako je Zimel primetio, "posrednik može da ostvari pomirenje ... samo ako svaka strana veruje da objektivna situacija daje razloga za pomirenje, a mir čini korisnim". Posrednik predstavlja "svakoj strani zahteve i argumente druge strane; time oni gube notu subjektivne strasti".S6 On ogoljava sukob od iracionalnih i agresivnih slojeva. Ipak, to samo po sebi neće omogućiti suprotstavljenim stranama da prekinu sa svojim konfliktnim postupanjem jer, čak i kad je sve svedeno na "gole činjenice", ostaje rešavanje suprotstavljenih zahteva. Prvenstvena funkcija posrednika sadržana je u uklanjanju tenzija, koje jednostavno teže da se ispolje kako bi na miru mogao da se reši realističan spor. Nadalje, on može da predloži različite načine za sprovođenje sukoba, ukazujući na relativne prednosti i troškove. Neuspeh u sprovođenju sukoba može da bude podstaknut sa dva različita, ali uzajamno delujuća faktora - situacije realističnog sukoba i afektivnog ulaganja u nju - što objašnjava slabost određenih pretpostavki koje se nalaze u osnovi "akcionih istraživanja", kako je taj pojam shvaćen ·u Levinovoj školi. 57 "Akdono istraživanje", zaista, najviše može da bude od pomoći pri razlikovanju izvora realističnog sukoba od emocionalnih snaga uloženih u njega, ali ono može samo da raskrči put ka boljem razumevanju temelja spora. Možemo da preformulišemo Zimelovu propoziciju: Agresivni ili neprijateljski "nagoni" nisu dovoljni za objašnjenje društvenog sukoba. Mržnja, kao i ljubav, zahteva određen objekat. Sukob može da nastane samo u interakciji subjekta i objekta; on uvek pretpostavlja odnos. 56 7he Sociology of Georg Simmel, trans. and ed. Kurt H. Wolff (Glencoe, Ill.: The Free Press, 1950), p. 147. 57 Vid., npr., Kurt Lewin, Resolving Social Conflicts, op. cit., poglavlje 13; kao i: Stuart Chase, Roads to Agreement, op. cit.


81

Realistični

sukobi ne moraju da budu praćeni neprijateljstvom i "Tenzije" u psihološkom smislu nisu uvek povezane sa konfliktnim postupanjem. Ipak, može da bude "od koristi" da se mrzi protivnik. Propagator očekuje da će takva mržnja osnažiti emocionalno ulaganje u sukob, što pojačava spremnost da se on sprovede do kraja. Suprotno tome, glavna funkcija posrednika sastoji se u otklanjanju nerealističnih elemenata agresivnosti iz situacija sukoba, kako bi se suprotstavljenim stranama omogućilo da se na realističan način izbore sa datim, različitim zahtevima. agresivnošću.

Videli smo da realističan sukob ne mora nužno da sadrži neprijateljstvo i agresivnost. Sada ćemo morati da preispitamo prividno protivrečnu Zimelovu tvrdnju, prema kojoj je neprijateljstvo suštinski deo društvenih odnosa. 53 Peta propozicija:

Neprijateljstvo u bliskim društvenim odnosima Iako antagonizam sam po sebi ne dovodi do društvenosti, on predstavlja sociološki elemenat koji nikada nije odsutan iz nje ... To je verovatno čest slučaj kod takozvane mešavine konvergentnih i divergentnih procesa unutar grupe. To jest, struktura može da bude sui generis ... i samo da bismo mogli da je opišemo i razumemo, sastavljamo je, post factum, od dve tendencije~ jedne monističke, druge antagonističke. Erotski odnosi pružaju najčešće primere. Koliko često oni odaju utisak isprepletenosti ljubavi i poštovanja, ili nepoštovanja ... ljubavi i potrebe za dominacijom, ili za samostalnošću. Medutim, ono što posmatrač ili sam učesm·k deli na dva pomešana kretanja, u stvarnosti može da bude samo jedno. s~

U ovoj propoziciji Zime! tvrdi da društveni odnosi sadrže konvergentne i divergentne motivacije, i "ljubav" i "mržnju'~ koji su obično složeno povezani. Često se mrzi osoba koja se voli; prema tome, obično je nemoguće razdvojiti ta dva elementa u kon.kretnoj stvarnosti. Pogrešno je smatrati da jedan činilac izgrađuje ono što je drugi srušio. 58 Nadalje, pojam .sukoba" odnosiće se samo na realističan sukob. 59 Conflict, op. cit., pp. 22, 23, 25.

82


Odmah bi trebalo da se razjasni nešto ako želimo da·ova izjava ne protivreči prethodnim propozicijama. Ako bi mržnja zaista predstavljala deo svakog odnosa, onda ne bi mogla da nastane nijedna situacija realističnog sukoba u kojoj uopšte ne bi bilo takvih osećanja. Ipak, iako to ne razjašnjava u dovoljnoj meri, čini se da Zime! zapravo misli na bliske i intimne odnose, a ne na sve društvene odnose; izgleda da Zimelovo upućivanje na erotske odnose, kao glavni primer, to dokazuje. Zime! implicira da će se u odnosima u koje su učesnici duboko uključeni, u kojima učestvuju svojom celokupnom ličnošću a ne samo delom, v~rovatno javljati osećanja i ljubavi i mržnje, privlačenja i neprijateljstva. . To nas podseća na Frojdov koncept ambivalentnosti,6' danas najvažniji koncept psihoanalize. Ambivalentnost je kod Frojda određena kao "usmeravanje suprotstavljenih osećanja (naklonjenosti i neprijateljstva) prema istoj osobi",6 1 upravo situacija koju Zime! ima na umu. Međutim, Frojd stvarno prikazuje psihološke izvore fenomena, koje Zime! samo primećuje. Stoga je ovaj psihoanalitički koncept od pomoći kod razjašnjenja i dopune Zimelove propozicije. Analizu ambivalentnosti u društvenim odnosima Frojd je razradio u delu Psihologija grupe i analiza ega," gde navodi: Skoro svaki emotivan, intiman, dugotrajan odnos između dvoje ljudi- brak, prijateljstvo, odnos roditelja i dece -za sobom ostavlja sloj osećanja averzije i neprijateljstva, koji prvenstveno mora da se ukloni po~iskivanje';'. T~. se manje skriva u uobičajenim prepirkama izmedu poslovmh saradmka. :zz u hirovima pretpostavljenog koje upućuje p odredenima. Ista stvar. se desa~a kada se ljudi spoje u veće jedinice. Svaki put kada se dve porodzce pov~zu putem braka, svaka od njih se smatra superiorni]om ili prema poreklu bol; om

60 Pojam "ambivalentnosti" skovao je E. Blueler 1910. gomx;e, mnogo kasnije


83

od druge. Kod dva susedna grada, oba su zavidni suparnici ... Kada je to neprijateljstvo usmerene ka ljudima koje inače volimo, predstavljamo ga kao ambivalentnost osećanja; a tu činjenicu objašnjavamo, verovatno na suviše racionalan način, postojanjem brojnih prilika za sukobe interesa koji nastaju upravo u takvim intimnim odnosima.

Zapažamo da Frojd, poput Zimela, izvodi ambivalentnost iz intimnosti odnosa u kojima ona nastaje. On pronalazi istovremeno postojanje osećanja ljubavi i mržnje u brojnim prilikama za sukob koje se javljaju u intimnim odnosima. To znači da postoji više povoda za nastanak neprijateljskih osećanja u primarnim nego u sekundarnim grupama, jer što je odnos zasnovaniji na učešću celokupne ličnosti - za razliku od segmentnog učestvovanja - verovatnije je da će stvarati i ljubav i mržnju." što je bliži odnos, veće je afektivno ulaganje, ali je i veća tendencija da se neprijateljska osećanja potisnu, a ne da se ispolje. Dok u sekundarnim odnosima, poput odnosa poslovnih saradnika, prilično slobodno mogu da se ispolje osećanja neprijateljstva, to nije uvek slučaj uprimarnim odnosima, gde zbog celokupnog učešća osoba njihovo ispoljavanje može da ugrozi sam odnos. U takvim slučajevima osećanja neprijateljstva teže da se akumuliraju, a time i intenzifikuju. "Intimnost" ili "bliskost" još uvek nije dovoljno razmatran pojam. Sledeći Homansovu teoriju64 o korelaciji porasta interakcije učesnika u odnosu i povećanja međusobnih osećanja naklonosti, možemo reći da intenzivna interakcija, karakteristična za primarne grupe i odnose slične tipu primarnih grupa, teži da uključi celokupnu ličnost, a otuda i da osnaži intimnost osećanja. Međutim, Homans je prevideo činjenicu da upravo intimnost generiše akumulaciju neprijateljskih osećanja, jer stvara česte prilike za sukob, osećanja

od objavljivanja Zimelovog dela "Soziologie", u predavanju sazetom za Ze~ tral-

blatt fuer Psychoanalyse, l, p. 226, navedeno prema Frojdu u: "The Dynam1cs of Transference", Collected Papers, op. cit., II, p. 320. 61 S. Freud, A General Introduction to Psychoanalysis (Garden City: Garden City Publishing Co., 1938), p. 370. 62 S. Freud, Group Psychology and Analysis of the Ego (London: The Hogarth Press, 1948), pp. 54-55.

63 Kao što je već poznato, Frojdovo razmatranje ambivalentnosti potiče iz ana-

lize najvažnije primarne grupe, porodice. Up. J- C. Flugel, The Psychoanalytic Study of the Family (London: The Hogarth Press, 1921). 64 Vid. George C. Homans, The Human Group (New York: Harcourt, Brace & Co., 1950), posebnopp.ll3. i sled. str.

84


koji se obično p otiskuje zbog osećanja privrženosti." Nedostatak zanimanja za ambivalentni karakter intimnih društvenih odnosa, nažalost, razlog je što Homans ne uviđa da porast društvene interakcije obično dovodi do povećanja neprijateljstva, isto kao i naklonosti. 66 Kao dopuna psihoanalize i sociologije, antropologija je takođe doprinela razjašnjenju ovog problema. Bronislav (Bronislaw) Malinovski smatra da67 "agresija, kao i ljubav prema bližnjima, nastaje u kući. [Svi navedeni primeri] ukazuju na neposredan odnos, a zatim na izbijanje besa oko trenutnih pitanja, tamo gde se javljaju razilazeći interesi, ili ... se smatra da se javljaju. Zaista, što je manja grupa koja sarađuje, ujedinjena nekim opštim interesom, gde pripadnici svakodnevno žive jedni sa drugima, to im je lakše da se međusobno iritiraju i da buknu u gnev". 68 "Agresija predstavlj'! nuspojavu saradnje ... Pokušajmo da razumemo ulogu agresije unutar institucija. Nema nikakve sumnje da će se unutar ovakvih kratkoročnih, kooperativnih i kondenzovanih oblika ljudske organizacije pojaviti prava agresivnost, lakše i univerzalnije nego bilo gde drugde." 69 65 U narednoj propoziciji razmotriće se uslovi u kojima ·obično dolazi do sprečavanja takvih antagonističkih postupaka. 66 Upravo ovakva vrsta nerazumevanja ambivalentne prirode ljudskih odnosa karakteriše većinu istraživanja malih grupa. Tako Leon Festindžer (Festinger) i saradnici, u delu Changing Attitudes through Social Contact (Ann Arbor: Research Center for Group Dynamics, University of Michigan, 1951), prikazuju


85

Malinovski se slaže sa Zimelom i Frojdom da antagonizam predstavlja središnji deo intimnih društvenih odnosa, kao "nuspojava" saradnje. Međutim, dok Zime!, Frojd i Homans misle na osećanja, Malinovski smatra da i neprijateljsko ponašanje lakše nastaje u bliskim društvenim odnosima. Propozicija koja sledi razmatraće ovaj povezan, ali različit problem. Ostaje nam da navedemo da u određenim slučajevima postoje institucionalni načini za ispoljavanje ambivalentnosti. Takozvani "šaljivi odnos" između klanova i rođaka po braku, koji su prikazali antropolozi, utelovljuje takvo spajanje elemenata prijateljstva i međusobnog pomaganja sa elementima neprijateljstva. RedklifBraun (Radcliffe-Brown) 70 prikazuje strukturni položaj šaljivog odnosa između dva klana kao sledeći: Pojedinac pripada određenoj grupi ... unutar koje su njegovi odnosi sa drugima odredeni složenim skupom prava i dužnosti ... Ali~ izvan područja u kojem su društveni odnosi tako uredeni, postoje druge grupe ... gd~ o'dnps uključuje moguće ili stvarno neprijateljstvo. U svakom utvrdenom odnosu između pripadnika takvih grupa posebnost grupe mora da se uvažava. Upravo se ta posebnost naglašava u uspostavljenom šaljivom odnosu. Pokazivanje neprijateljstva, večitog nepoštovanja, znači stalno izražavanje društvene odvojenosti, kao suštinskog dela celokupne strukturne situacije, ali putem koje se, a da se on ne uništava ili Cak i ne slabi, omogućava odnos prijateljstva i uzajamnog pomaganja ... Šaljivi odnos koji uspostavlja savez između klanova ili plemena, kao i izmedu rođaka po braku, predstavlja način organizovanja odredenog i stabilnog sistema društvenog ponašanja u kojem su spajajući i razdvajajući delovi ... održani i kombinovani.

eksperiment sproveden kako bi se testirala hipoteza da se neprijateljstvo medu

pripadnicima grupe može smanjiti povećanjem njihovih društvenih kontakata. Eksperiment je, zapravo, pokazao, a to potpuno potvrđuje Zimelovu propoziciju (sa kojom autori, naravno, nisu bili upoznati), da je povećanje kontakata dovelo

do povećanja neprijateljstva. Zaista, autori sa žaljenjem priznaju da bi duže nastavljanje projekta dovelo do raskola i sukoba (pp. 70-71). 67 "An Anthropological Analysis of War", op. cit. 68 Ibid., p. 285. 69 Ibid., p. 287. Ovaj odlomak predstavlja jedan od relativno retkih komentara koje je Malinovski izneo o sukobu. Zapravo, neke od novijih kritika upućenih Malinovskom upravo ukazuju na to da on nikada nije uspeo da se pomiri sa problemima promene zbog toga što je njegova pažnja u celini bila usmerena na integraciju, a što je vodilo ka zanemarivanju sukoba u institucionalnim struk-

turama. (Up. Max Glucktnan, An Analysis of the SociologicalTheories of Bronislaw Malinowski, The Rhodes Livingston Papers No. 16 [Cape Town- London -New York: Oxford University Press, 1949] .) Malinovski je napadnut zbog .odbijanja da sukob razume kao jedan od načina integrisanja grupa, te zbog neshvatanja da neprijateljstvo medu grupama predstavlja oblik društvene ravnoteže'~ kao i zbog toga što se "njegov koncept dobro integrisanih institucija slama na području društvene promene ... to onemogućava da uopšte uključi ideju sukoba, a njegovo razumevanje istorije čirti beskorisnim" (ibid., pp. 10, 16).

70 A. R. Radcliffe-Brown, "On Joking Relationships", i "A Further Note on Joking Relationships", poglavlja IV i V. u: Structure and Function in Primitive Society (Glencoe, ID.: The Free Press, 1952), pp. 94-95.

86


U ovom slučaju kombinacija oba elementa omogućava postojanje odnosa. Šaljivi odnos može da ima spajajuće funkcije samo ako istovremeno omogućuje ispoljavanje uzajamnog neprijateljstva. 71 Za razliku od prethodno razmatranih primera, u ovom slučaju ambivalentnost ne nastaje kao posledica bliskosti odnosa, nego se bliskost odnosa može ostvariti samo ako su dostupna institucionalna sredstva za istovremeno ispoljavanje neprijateljstva i naklonosti. Drugim rečima, veza između osoba ili grupa na početku nije bliska a, ipak, oni smatraju da je bliskost poželjna. U takvim slučajevima, institucionalni načini za ispoljavanje osećanja "ljubavi spojene sa mržnjom" omogućuju uspostavljanje odnosa, kao što institucije sigurnosnih ventila omogućuju njegovo održanje. Preformulišući postojeću

propoziciju, možemo reći da antagonizam. obično čini sastavni deo intimnih odnosa. Spajajuće i razdvajajuće motivacije u stvarnom odnosu mogu da budu toliko izmešane da je njihovo razdvajanje moguće samo u klasifikacione i analitičke svrhe, dok sam odnos ima jedinstven karakter sui generis.

Može se reći da bliski odnosi, s obzirom na to da ih karakteriše učestalost interakcije i učešće celokupne ličnosti pripadnika, u svojoj motivacionoj strukturi sadrže suštinsku ambivalentnost, u smislu da su pozitivna i negativna osećanja nerazmrsivo isprepletana. Sada ćemo preći na razmatranje posledice ove propozicije: intenzitet sukoba je povezan sa bliskošću odnosa.

71 Već smo imali priliku da prikažemo Zimelovo stanovište o alternativi izmedu

ispoljavanja neprijateljstva i povlačenja. Redklif-Braun zanimljivo potvrđuje tu ldeju: on smatra da se jedini drugi način, na koji primitivna društva mogu da se izbore sa problemima, koji nastaju zbog istovremenog postojanja spajajućih i razdvajajućih elemenata u odnosu, nalazi u "tabuima izbegavanja"- kao što je tabu tašte/svekrve- odnosno, povlačenjem (Structure and Function in Primitive Society, op. cit.).

Poglavlje IV

Sukob unutar grupe i struktura grupe

'i

i

Sukob unutar grupe i struktura grupe Šesta propozicija: Bliži odnos, intenzivniji sukob Neprijateljstvo mora dublje i nasilnije da uznemirava svest što je veća sličnost među suprotstavljenim stranama nasuprot osnove na kojoj nastaju neprijateljstva ... Ljudi sa puno toga zajedničkog često jedni drugima mogu da nanesu zlo ilž "veće .. zlo nego što mogu potpuni stranci... Sa strancem, sa kojim nemamo ni zajedničkih osobina niti interesa~ suočavamo se objektivno; svoju ličnost držimo podalje... Međutim, što više zajedničkog imamo sa nekim kao celovite osobe, to će naša celokupnost više biti uključena u svaki mogući odnos sa njom ... Prema tome, ako dođe do svađe medu osobama u takvom intimnom odnosu, ona će često biti strastveno prožimajuća ... Drugi važan tip na ovom mestu ... jeste slučaj neprijateljstva čija je intenzifikacija zasnovana na osećanju međusobnog pripadanja, jedinstva ... [to pokazuje} poseban fenomen društvene mržnje. Mržnja je usmerena na pripadnika grupe, ne zbog ličnih motiva, nego zato što on predstavlja pretnju očuvanju grupe ... Dve sukobljene strane ne mrze se samo zbog konkretnih razloga koji su doveli do sukoba, nego i zbog socioloških razloga mržnje prema samom neprijatelju grupe ... Tipičan prz"mer je način na koji otpadnik mrzi i na koji ga drugi mrze. Sećanje na prethodno slaganje ima toliko jako dejstvo da je nova suprotnost beskrajno oštrija i žešća, nego što bi bila da u prošlosti uopšte nije bilo odnosa ... jloštovanje neprijatelja» nije prisutno kada je neprijateljstvo nastalo na temeljima prethodne solidarnosti. A tamo gde brojne sličnosti i dalje stvaraju zbrku i zamagljuju moguće granice potrebno je naglašavati tačke razlike, ne zbog problema u pitanju, nego samo zbog te opasnosti od konfuzije. 1

Zimelova tvrdnja da bliske veze i duboko učešće čine sukob mnogo intenzivnijim, ako do njega uopšte dođe, proizlazi iz zaključaka prethodnih razmatranja. Ukazano je na to da prisutl Simmel, Conflict, op. cit., pp. 43, 44, 47, 48.

92


r


93

t

nost ambivalentnosti u bliskim odnosima potiče iz potiskivanja neprijateljskih osećanja (čiji su uzroci pronađeni u postojanju čestih prilika za sukob u takvim odnosima), pri čemu učesnici izbegavaju njihovo ispoljavanje zbog straha od rušilačkih posledica sukoba. Ako "objekat ljubavi" istovremeno predstavlja i "objekat mržnje" sasvim je očigledno da će sukob pokrenuti ce!okupnost lične osećajnosti, te da će odnos biti prekinut usled dejstva intenzivnog sukoba; prema tome, postoji tendencija ka potiskivanju. Podsetićemo na to da je prethodno razmatranje pojačavajućeg dejstva nerealističnih elemenata u situacijama realističnog sukoba vodilo ka hipotezi da će intenzitet sukoba biti veći u takvim mešavinama. Prema tome, može se očekivati veći intenzitet sukoba u odnosima u kojima su učesnici primorani da potiskuju neprijateljska osećanja; sledstveno tome, akumulacija neprijateljskih osećanja usl?vljava veći intenzitet sukoba kada jednom izbije na površinu. U grupama koje zahtevaju učešće samo perifernih delova ličnosti svojih članova ili, upotrebljavajući Parsonsovu terminologiju,' u grupama sa funkcionalno specifičnim i afektivno neutralnim odnosima, sukobi su obično manje oštri i manje nasilni, nego u grupama sa difuznim i afektivnim vezama, i sa učešćem celokupne ličnosti pripadnika. U konkretnim slučajevima to znači da su sukobi u takvim grupama, poput rotari klubova (Rotary Clubs) ili privrednih komora, obično manje nasilni nego u grupama kao što su religiozne sekte ili radikalne partije komunističkog tipa. Organizacije poslednjeg tipa usmerene su na obubvatanje celokupne ličnosti, čime se stvara veća povezanost pripadnika nego u grupama u kojima preovladavaju segmentni tipovi odnosa. Ako su uključene celokupne ličnosti, onda je veća verovatnoća da će u situacijama realističnog sukoba postojati i nerealistični elementi. Prema tome, takve grupe teže da p otisnu sukob, ali, ako on, uprkos tome, izbije, biće intenzivan i strastven. Kao što ćemo. kasnije videti, ova činjenica objašnjava učestalost podela i razdora u takvim grupama. Pojedinci koji su duboko uključeni u život ovakvih grupa zain-

teresovani su za što duže njihovo trajanje. Ukoliko se desi da ih napusti neko sa kime su delili brigu i odgovornost za život grupe, prema takvoj "nelojalnosti" reagovaće na nasilniji način nego što bi to učinili manje uključeni pripadnici. To nas dovodi do Zimelove druge poente: otpadništvo se u bliskim grupama doživljava kao pretnja jedinstvu. Kasnije ćemo razmotriti kako su, u situaciji ugroženosti od drugih grupa, grupe primorane da se "dovedu u red'~ Ovde primećujemo da se slična reakcija javlja u slučaju odbrane bliske grupe od unutrašnje opasnosti. Zaista, kao što Zime! primećuje, reagovanje je snažnije u ovim uslovima zbog toga što unutrašnji "neprijatelji'~ kao što su otpadnici ili jeretici, ne dovode u pitanje samo vrednosti i interese grupe, nego ugrožavaju i njeno jedinstvo. Otpadništvo predstavlja i simbolizuje napuštanje grupnih standarda, koji se smatraju suštinskim za blagostanje grupe, ako ne i za njeno stvarno postojanje.' Prethodno smo ukazali na to da sukob sa spoljašnjom grupom određuje granice unutrašnje grupe. Suprotno tome, otpadništvo preti slomom granica uspostavljene grupe. Prema tome, grupa mora da se bori protiv otpadnika svim svojim snagama, jer on preti bar simbolično, ako ne i stvarno, samom postojanju grupe kao najvažnijem pitanju. Na primer, u religioznom području, apostazija4 zadaje udarac samom životu crkve; stoga je snažna osuda apostata sadržana u rečima prvih osnivača crkve, kao i u rabinskim objavama još od vremena Makabejaca, a i kasnije.' 3 Vid. Paul Miliukov, 128-31.

"Apostasy'~Encyclopaedia

of The Social Sciences, ll, pp.

4 Apostazija - odricanje od vere ili uverenja, napuštanje (prim. prev.).

načela,

otpadništvo

S Kada je grupa čvrsto uspostavljena, a njeno kontinuirano postojanje više se ne dovodi u pitanje, ona može da dozvoli blaži stav prema otpadništvu. Moderna katolička crkva .,odricanje od vere više ne doživljava kao smrtonosan udarac opstanku grupe~ (Paul Miliukov, "Apostasy", op. cit., p. 130). Sve dok se grupa

bori za prihvatanje mora da pokrene sve raspoložive sile da bi se odbranila od

2 Talcott Parsons and Edward A. Shills (eds.), Toward a General Theory of Ac-

unutrašnje opasnosti. To znači da je oštrina reakcije na ,.unutrašnjeg neprijatelja" srazmerna oštrini sukoba sa spoljašnjim neprijateljem. U istom poglavlju razmotrićemo ovaj problem u vezi sa uticajem sukoba sa spoljašnjim nepri~

tion, op. cit.

jateljem na grupu.

94


Prenoseći svoju vernost na spoljašnju grupu otpadnik povećava njenu snagu ne samo zbog toga što će, kako ukazuje Zime!,< on biti čvršće odan novoj grupi nego drugi koji joj od početka pripadaju s obzirom na to da nema mogućnosti za povratak, već i zbog toga što snažno podržava ispravnost njenog cilja. Samo zbog toga njegovi bivši prijatelji ga doživljavaju kao veću pretnju od bilo kojeg drugog pripadnika spoljašnje grupe. Štaviše, ne samo da otpadnik dokazuje odanost novoj grupi time što učestvuje u njenoj odbrani i bori se za njene vrednosti, nego njegov najvažniji cilj postaje, kako je istakao Maks Šeler (Max Scheler), "učestvovanje u nizu činova osvete nad svojom duhovnom prošlošću".' Prema tome, napad na vrednosti bivše grupe ne završava se odlaskom otpadnika, nego se produžava još dugo posle prekida. Za grupu koju je napustio on predstavlja simbol opasnosti, u kojoj se grupa stvarno nalazi kada je suočena s.a potencijalnim neprijateljskim napadom. Jeretik predstavlja nešto drugačiji problem za grupe nego apostat. U nekim slučajevima reakcija grupe prema jeretiku još je više neprijateljska nego prema apostatu. Dok otpadnik napušta grupu kako bi prešao u neprijateljski tabor, jeretik označava podmukliju pretnju: podržavajući središnje vrednosti i ciljeve grupe on preti da je podeli u frakcije, različite prema sredstvima ia ostvarenje istog cilja. Za razliku od apostata jeretik tvrdi da u stvari podržava vrednosti i ciljeve grupe, ali da samo predlaže drugačije puteve za ostvarenje istog cilja ili različita tumačenja prihvaćenog uverenja. Jeres potiče od grčkog glagola i znači "izabrati" ili "sam odlučiti". Jeretik predlaže alternative tamo gde bi grupa želela da ih nema.' Kako je kazao Robert Mihels (Michels): "Mržnja partije nije prvenstveno usmerena na one koji se protive njenom stanovištu o poretku sveta, nego ka strašnim suparnicima u političkom polju, ka onima koji se nadmeću za isti cilj':' Prema tome, jeretik podstiče

6 Kurt H. Wolff (ed. and trans.), The Sociology of Georg Simmel, op. cit., PP· 383-84. 7 · Scheler, op. cit., p. 89. 8 Up. sa Boaseovom (Bossuet) tvrdnjom, ..L heretique est celui qui a des idees

personalles". 9 Robert Michels, Political Parties (Glencoe, Ill.: The Free Press, 1949), p. 375, (podvukao L. K.).


l l

l l l i l

l!

l

95

više neprijateljstva jer podržava iste ciljeve kao i drugi pripadnici grupe. Manja je opasnost za grupu kada je neko napusti i pređe neprijatelju, nego kada, kao u slučaju jeretika, stvori sopstvenu rivalsku grupu (otuda proizlazi nastojanje da se bivši pripadnici, koji su otišli zbog razdora, označe kao "zastupnici neprijatelja"). Jeretik se i dalje bori za odanost pripadnika svoje bivše grupe, čak i nakon što i_u je napustio. Otpadnik se bori protiv njih, a jeretik ih preobraća. Staviše, tvrdeći da prihvata iste vrednosti, jeretik stvara konfuziju, a zbog toga se njegovi postupci doživljavaju kao nastojanje da se slome granice grupe. To je jedan od razloga zbog kojeg je Trocki predstavljao ozbiljniju pretnju za Staljina nego general Vlasov, i zbog čega Lenjinove najsnažnije osude nisu bile upućene bilo kojem kapitalisti nego posebno Karlu Kauckom (Kautsky). Međutim, slabljenje grupe ne predstavlja nužnu posledicu ovakvih borbi. Naprotiv, percepcija unutrašnje "opasnosti" kod preostalih pripadnika vodi ka njihovom "dovođenju u red", većoj svesnosti o datom problemu, te povećanju učestvovanja; ukratko, znak opasnosti dovodi do pokretanja svih raspoloživih odbrana grupe. 10 Samo zbog toga što koncentriše snage grupe u cilju samoodbrane borba bliže povezuje pripadnike, te podstiče grupnu integraciju. Veliki deo svoje doktrinarne i organizacione moći Katolička crkva je ostvarila zahvaljujući borbama protiv gnostičkih i maniheističkih jeresi, kao i kasnijim sukobima sa protestantskim reformistima. Parafrazirajući Zimdovu propoziciju, možemo reći da je sukob strastveniji i radikalniji kada iskrsava u bliskim odnosima. Istovremeno postojanje jedinstva i suprotnosti u tim odnosima uslovljava posebnu oštrinu sukoba. Neprijateljstvo će izazivati dublje i nasHnije rea.\;ccije što je veća uključenost suprotstavljenih strana između kojih ono nastaje. U sukobu u bliskim grupama, jedna strana će intenzivnije mrzeti drugu što više oseća da je ta druga strana pretnja jedinstvu i idenlO Percepdja opasnosti u ovom slučaju analogna je delovanju ,_,suicidalno(r

proročanstva", "koje toliko menja smer ljudskog ponašanj<:L od onog koje bi on~

imalo da nije došlo do proročanstva. te zbog toga nije mogll) da sc održi" (Mcr~ ton, Socir.! Theory and Social Structure, op. cit., p. 386). Strah da bi jedinstvo grupe moglo da bude ugroženo stvara veće jedinstvo.

96


titetu grupe 11 Veće učestvovanje

u grupi, kao i veće učešće ličnosti pripadnika, dovodi do više prilika za konfliktno ponašanje, a otuda i do nasHnijih reakcija prema nelojalnosti. U tom smislu intenzitet sukoba i grupna lojalnost čine dva aspekta istog odnosa. U poslednjoj propoziciji smo naveli da će se neprijateljska osećanja pojavljivati u bliskim odnosima, te da će sukobi biti intenzivni. To ne znači nužno da će sukobi biti češći u bliskim odnosima nego u manje bliskim. Već smo prikazali situacije u kojima akumulirana neprijateljstva za posledicu nemaju konfliktno postupanje. Propozicija koja sledi dublje će razmatrati ovaj problem. obično

Sedma propozicija:

Uticaj i funkcija sukoba u strukturama grupa Protivrečnost

i sukob ne samo da prethode jedinstvu, nego deluju i u svakom trenutku njegovog postojanja ... Verovatno ne postoji nijedna društvena jedi~ nica u kojoj spajajuće i razdvajajuće težnje nisu nerazdvojivo isprepletene ...

Sukob nastaje kako bi rešio razdvajajuće podvojenosti; on je put ka uspostavljanju nekakvog jedinstva ... Na neki način, to podseća na činjenicu da upravo najsnažniji simptomi bolesti predstavljaju borbu organizma da se oslobodi poremećaja i oštećenja usled bolesti ... Sam sukob pomiruje napetosti među

supro tn ostima. 12

·

U prethodne dve propozicije ispitali smo neke od odnosa neprill Nedavna istraživanja malih grupa pružaju dokaze za potvrdu ove teze. Tako Leon Festindžer, sumirajući rezultate serije proučavanja Centra za istraživanje dinamike grupa (Research Center for Group Dynamics), navodi: "Konsistentan devijant. .. stalno je odbačen u skoro svim grupama. Varijable kohezivnosti grupe i značaj određenog problema utiču na stepen odbacivanja devijanta. Veoma kohezivna grupa više je odbacivala devijanta nego grupe gde problem nije bi9 od velikog značaja za njihovo funkcionisanje. Ova dva faktora uzajamno su

delovala u tom smislu da u grupama sa slabom kohezijom, gde problem nije bio uopšte nije došlo do odbacivanja devijanta" ("Informal Communications in Small Groups'~ u: Groups, Leadership and Men, ed. Harold Guetzkow [Pittsburgh: Carnegie Press, Carnegie Institute ofTechology, 1951], p. 41). 12 Simmel, Conflict, op. cit., pp. 13-15.

značajan,


97

j atelj skih osećanja, sukoba, te strukture odnosa u kojima nastaju. Kazali smo da će se, što je bliži odnos i što osobe više učestvuju u njemu, javljati više prilika za sukob. Češća interakcija znači i više prilika za neprijateljsku interakciju. Ipak, česte prilike za sukob ne moraju nužno. da rezultiraju čestim sukobima. Upravo bliskost odnosa i snažna afektivna povezanost među učesnicima mogu da podstiču izbegavanje sukoba. Takvo sprečavanje može da vodi ka još većoj intenzivnosti sukoba kada do njega, ipak, jednom dođe. Bliskost i, sa njome povezan, relativno visok stepen ličnog učešća obično vode ka većem intenzitetu sukoba. Razmatrajući položaj Jevreja nakon njihove emancipacije, Kurt Levin smatra da, sa čime bi se i Zimel složio, postepena integracija jevrejske grupe u širu zajednicu povećava intenzitet sukoba, što predstavlja posledicu porasta interakcije. 13 Sada se može šire razmotriti odnos strukture grupe i sukoba. U navedenoj propoziciji, kao i u najvećem delu svog eseja, Zimel tvrdi da sukob predstavlja sastavni deo svih društvenih odnosa, te da on ispunjava pozitivne funkcije sve dok vodi ka stalnom uspostavljanju jedinstva i ravnoteže u grupi. No, da li sukob uvek uspostavlja jedinstvo ili se to dešava samo pod određenim okolnostima? Podstaknuti smo da postavimo pitanje: ako sukob povezuje, šta razdvaja? Tu se javlja i drugo povezano pitanje: možemo li da pretpostavimo da će sukobi oko različitih tipova problema imati isti uticaj na dati odnos, te da li svaki tip strukture ima jednake koristi od sukoba? Čini se da Zimel ne uviđa razliku između sukoba koji se tiču same osnove odnosa i onih koji se tiču sporednih pitanja. Sukobi koji nastaju u istom konsenzualnom okviru imaće veoma različit uticaj na odnos od onih koji dovode u pitanje bazični konsenzus. Prema tome, u bračnom odnosu, sukob oko pitanja da li treba imati decu ili ne zaključuje bazični konsenzualni dogovor oko same svrhe odnosa. Može se očekivati da će ovaj tip sukoba naj.verovatnije dublje uticati na odnos nego što bi to činili sukobi vezani za planove gde provesti odmor ili kako rasporediti parodični budžet. 13 Kurt Lewin, Resolving Social Conflicts, op. cit., p. 167.

98


Razlika između sukoba oko bazičnih načela i sukoba. koji pretpostavljaju povinovanje istom bazičnom načelu već odavno je prisutna u političkoj teoriji, iako je istovremeno potpuno izostavljena u proučavanjima drugih područja ljudske interakcije. Tako Ortega i Gaset, španski filozof, razmatrajući Ciceronovo delo Republika, navodi: Daleko od toga da je veličao mir ili da je javni život uzimao kao stvar uglađenosti, Ciceron je smatrao da su upravo dissensiones civiles 14 uslovi na kojima je zasnovano i iz kojih proizlazi blagostanje države ... Unutrašnji razdor, koji je Ciceron prihvatio od Aristotela, javlja se onda kada se pripadnici društva ne slažu oko političkih pitanja -što je pomalo banalna tvrdnja. Ipak. zar nismo skoro videli da razdori mogu podsticati dalje unapređivanje i usavršavanje države? Sa druge strane, očz"gledno je da se društvo za svoje postojanje oslanja na opštu saglasnost oko izvesnih načelnih pitanja. Takvo jednoglasje Ciceron je zvao concordia, 15 i odredio ga kao ,.najbolju vezu trajnog jedinstva u svakoj zajednici". Kako se jedan čovek slaže sa drugim? Sasvim jednostavno, ako zamislimo da skup mišljenja. iz kojeg život zajednice crpi održanje, čine različiti slojevi. Razilaženja na površinskim slojevima dovode do blagotvornih sukoba zbog toga što se borbe pomeraju ka čvršćim osnovama dubljeg slaganja. Dovodeći u pitanje izvesna, ali ne sva pitanja, manja razilaženja služe za potvrđivanje i učvršćivanje osnovnog jedinstva kolektivnog života. Medutim. ako neslaganje utiče na osnovni sloj opštih uverenja. na kojem. na kraju, leži solidarnost socijalnog tela, onda država postaje podeljena kuća, društvo se rascepljuje, deleći se na dva dela - na dve grupe sa suštinski različitim uverenjima.16 Slično stanovište je prisutno i u modernoj političkoj misli. Džon Stjuart Mil (John Stuart Mill) tvrdi da je moguće prebroditi burna vremena bez slabljenja političke strukture samo u slučaju da, "ma koliko da su važni interesi zbog kojih se ljudi razilaze, sukob nije napao suštinska načela sistema društvenog jedinstva". 17


99

Razlika između sukoba oko osnove konsenzusa i sukoba koji se odvijaju unutar bazičnog konsenzusa delimično je sadržana u temeljima političke nauke još od Aristotela do moderne političke teorije. Kako je već rečeno, iako druge društvene nauke nisu potpuno uviđaJe ovu razliku, nekoliko sociologa je to uvidelo. Džordž (George) Simpson, u jednom od retkih savremenih r~matranja pozitivnih i integrativnih funkcija sukoba, sledeći Roberta Makajvera (Maciver), pravi razliku između onoga što naziva komunalnim sukobima (communal conflicts) i nekomunalnim (non-communal conflicts): "Nekomunalni sukob nastaje tamo gde ne postoje nikakvi zajednički ciljevi među sukobljenim stranama, ili tamo gde su strane ubeđene da se ne mogu pronaći zajednički ciljevi kako bi se postigao kompromis". "Nekomunalni sukob se doživljava kao rušilački i razdvajajući. Komunalni sukob, odnosno sukob zasnovan na opštem prihvatanju suštinskih ciljeva, nasuprot drugom tipu, jeste integrativan." "Kada ljudi poravnavaju razlike na osnovu jedinstva doći će do komunalnog sukoba; kada poravnavaju svoje jedinstvo na osnovu tih razlika, doći će do nekomunalnog sukoba." 18 Ipak, razlika koju prave Ortega i Gaset, Mil i Simpson ne bi nam bila od velike koristi ako ne bismo mogli da ukažemo na to pod kojim uslovima će sukobi obično imati ekstremni karakier o kojem ovi mislioci govore. Sama međuzavisnost grupa i pojedinaca u modernom društvu u nekoj meri ograničava tendencije ka bazičnim rascepima. Ono što je Dirkem tvrdio za pojedinca u društvu organske solidarnosti podjednako je primenjivo i na grupe: kao što pojedinac "zavisi od društva jer zavisi od njegovih sastavnih delova'~ 1 ' tako i grupe, usled međuzavisnosti, pridonose održanju društvenog sistema unutar kojeg deluju. Uopšteno govoreći, podela rada dovodi do međuzavisnosti i, usled toga, vrši pritisak protiv radikalnih pucanja sistema.

14. Lat. dissensions civiles- građanski razdori, neslaganja (prim. prev.).

W. Stewart, 1951), p. 123.

15 Lat. concordia- slaganje, harmonija (prim. prev.).

18 George Simpson, Conflict and Community (New York: T. S. Simpson, 1937), p.4.

16 jose Ortega y Gasset, Concord and Liberty (New York: W. W. Norton & Co., 1946), p. 15. 17 john Stuart Mill, On Bentham and Coleridge, ed. F. R. Leavis (New York: G.

19 Emile Durkheim, Division of Labor in Society (Glencoe, 111.: The Free Press, 1947), p. 129.

100


Kako je istakao Vilbert Mur (Wilbert Moore), 20 većina američkih sindikata priznaje svoju zavisnost od neprekidnog opstajanja privrede. Slično uviđanje zavisnosti, tvrdi on, nalazi se u osnovi svih konfli1.1:nih odnosa - npr. crk--ve i države, porodice i škole - gde postoje odvojene i međuzavisne funkcije. Međutim, iako ograničava tendencije ka radikalnim lomovima u sistemu, međuzavisnost nikako ne može da spreči da razlike dovedu do sukoba; sasvim suprotno, što je veća međuzavisnost, to je oštrije naglašavanje problema relativne prednosti. Kako je kazao E. T. Hiler (Hiller): "Saradnja stvara zavisnost, a uskraćivanje saradnje svakoj strani pruža sredstva za međusobnu prinudu i suprotstavljanje"." Prema tome, međuzavisnost istovremeno predstavlja prepreku za rušenje konsenzualnog ugovora i osnovu za konfliktno ponašanje !$oje obično neće imati rušilačke posledice. Međuzavisnost sprečava pojavu bazičnih rascepa. Iz toga ne sledi da bliskost deluje na sličan način, jer funkcionalna međuzavisnost nije povezana sa blizinom odnosa. Čini se da se radi upravo o suprotnom slučaju. Kako je primećeno, ako su odnosi bliski postoji tendencija da izbijanje sukoba bude izrazito intenzivno. Sada možemo dodati da će se takvi intenzivni sukobi obično odnositi na bazični konsenzualni sporazum. Zaista, čini se da je upravo to slučaj u bliskoj grupi. Dakle, ne možemo li, onda, očekivati manju verovatnoću da u labavo organizovanim grupama, u kojima su pripadnici uključeni segmentno a ne celokupnom ličnošću, dođe do intenzivnih sukoba koji bi uzrokovali raspadanje same grupe? S obzirom na segmentno učestvovanje, sama raznovrsnost čestih sukoba obično predstavlja prepreku za slom konsenzusa. 20 Wilbert E. Moore, Industrial Relations and the Social Order (New York: The Macmillan Co., 1951), pp. 338-39. 21 E. T. Hiller, 1he Strike (Chicago: University of Chicago Press, 1928), p. 125. 'J;'o je vrlo dobro sažeo Džon Stjuart Mil: "Interes i radnika i poslodavca je unapređivanje posla. kao i povećanje zarade i rada. Međutim. tvrditi da oni imaju isti interes u raspodeli je isto kao kada bi se reklo da je za interes neke osobe potpuno svejedno da li gomila novca pripada njoj ili ide nekome drugom" (navedeno prema: Reinhold Niebuhr, Moral Man and Immoral Society, op. cit., p. 153).

··1'0;' t


101

Na primer, Edvard Olsvort (Edward Alsworth) Ros smatra da: Svaka vrsta društvenog sukoba meša se sa svakom drugom vrstom u društvu ... spas je moguć jedino kada se granice rascepa podudare ... Ove različite suprotnosti u društvu nalik su različitim naletima neprekidnih talasa na suprotni:n stranama jezera, koje se međusobno poništavaju. ako se vrh jednog sudarz sa dnom drugog, a pojačavaju ako se vrh sudari sa vrhom a dno sa dnom .. : Društ~o, dakle, koje je vođeno brojnim suprotnostima u brojnim ~n:erov:ma r:zoze, zapravo~ da bude manje ugroženo od nasilnog uništavanja :Iz raspa~an;~, od onoga u kojem postoji samo jedan smer sukoba. Zbog toga sto ~vaki. novz ~ascep doprinosi sužavanju suprotnostz~ moglo bi se reći da je drustvo zakrpl;eno unutrašnjim sukobima.21

i t

t

l

i

l

Ova ideja zaslužuje dalje razmatranje, jer se čini da uključuje s?vatanje k?je proširuje Zimelovu tvrdnju da sukob ima pozi:lvne funkCIJe. Stabilnost unutar labavo strukturiranog društva, cesto neodgovarajuće poistovećena sa nepostojanjem sukoba, delimično se može razumeti kao posledica stalnog izbijanja unakrsnih različitih sukoba koji premrežavaju takvo društvo. Stabilnost ~-ir?kr~tskih struktura, na primer, delimično se može objasniti cmJe_n:com da brojnost sukoba (između različitih biroa i uprava, kao 1 IZmeđu različitih činovnika oko brojnih različitih pitanja) sprečava ujedinjenje jedne strane (na primer, pripadnika nižeo~loja protiv višeg u hijerarhiji). Ako, sa druge strane, postoji sam~ ;edan sukob u grupi, koji deli pripadnike na dva neprijateljska tabo~':- a čini s~ da je to slučaj u bliskim grupama- takva podela ob1cno dovodi u pitanje bazični konsenzualni ugovor, čime se ugrožava dalje postojanje grupe.23 Moguće je da jedan od razloga relativnog nepostojanja "klasne borbe" u ovoj zemljileži u činjenici što američki radnik, ne odričući 22 Edward Alsworth Ros, The Princip/es of Sociology (New York: The Century Co., 1920), pp. 164-65 (kurziv u originalu). Ne radi se o spajanju dva nepove~~a m~sho~. s obzirom na to da je Ros očigledno poznavao Zimelova dela. 'Jasno _Je da J• to uticalo na njega. Pre se radi o kumuladj~ gde je prvobitno

uv1đanJe raZVJ.Jeno kod mislioca koji dolazi posle.

23 _Th: Federalist, No. lO by James Madison- ovde se već može pronaći klica ove IdeJe. (The Federalist, [New York: The Modern Library; 1937]). Up. i Volterovu tvrdnJU da ;edna religija u ddavi znači despotizam, dve građanski rat a ' mnoštvo mir i slobodu.

102


se vernosti klasno-konfliktnim grupacijama i asocijacijama, pripada mnogim asocijacijama i grupacijama koje ga predstavljaju u različitim sukobima sa različitim etničkim, slojnim i političkim grupama. S obzirom na to da se ciljevi sukoba ovih različitih grupa ne preklapaju, podela na klasnoj osnovi ne iscrpljuje sve snage i vernost radnika samo u jednom području sukoba. Relativna stabilnost američke klasne strukture (u poređenju sa evropskom) i neuspeh marksističkih- ili sindikalno-sorelijanskih- pokušaja da američkog radnika odvoje od neklasnih tipova pripadanja čini se da potvrđuju ovo zapažanje. Slično tome, čini se da mnoga profesionalna društva svoju strukturnu stabilnost delimično duguju činjenici da se, uprkos tome što su u njima sadržani brojni i veoma različiti pogledi, ti pogledi .,poništavaju" zbog toga što se ne koncentrišu oko jednog središnjeg problema. Ukoliko bi došlo do podele američkih genetičara na pristalice Mendela i Vajsmana (Weismann), sa jedne strane, i pristalica Lisenka, sa druge, to bi imalo loše posledtce za stabilnost njihove profesionalne organizacije! Jedan od tradicionalnih protestantskih argumenata protiv katolika u ovoj zemlji, kao i uobičajen argumenat protiv komunista, sadržan je upravo u tome da ove organizacije zahtevaju ·potpunu odanost pripadnika, što ih izoluje od uobičajenih unakrsnih sukoba američkog društva. 24 Možemo dublje da razjasnimo Rosovu glavnu zamisao. Implicirano je da se pojedinci pridružuju raznovrsnim grupama u društvu u kojem, prema Rosu, unakrsni sukobi imaju stabilizujuće 24 Od savremenih sociologa izgleda da je Robin Vilijams otkrio značaj Rosovih uvida. On smatra da je ,.društvo koje pokreću brojni manji razdori manje ugroženo od otvorenog masovnog sukoba, nego ono u kojem postoje samo je-

e,.

dan ili nekolicina rascepa" (The Reduction oflntergroup Tensions, op. cit., p. 59). U novijem delu, Vliijams ističe da mnoštvo preklapajućih grupa i društvenih kategorija američkog društva zamagljuje oštre granice potencijrut:og rascepa: ..Ako ne bi postojala ova relativno fluidna, unakrsna usmerenJa, c1m se vero~tnim da bi se sukob pojačao, pod pretpostavkom da klasna diferencijacija nije oslabljena. Američko društvo je prosto vodeno razdorima. Izuzetnu ~~javu predstavlja stepen u kojem se brojne razlike 'poništavaju• - ne nakuplJaJU se učestalošću" (Robin Williams, American Society [New York: Alfred A. Knopf. 1951), p. 531).


103

funkcije. Međutim, sama brojnost udruženja ne može da uzrokuje posledicu koju Ros ističe. Ako bi pripadnici društva imali zajedničke interese koji se uzajamno osnažuju, onda bi se raznovrsna udruženja, umesto da se preklapaju, na kraju povezala oko bazičnih pitanja. Samo kada postoje brojni antagonistički, ali različiti interesi, verovatnoća povezivanja u grupu udruženja je poništena, a time je održana segrnentacija učešća pripadnika. To postavlja problem koji je skoro potpuno bio zanemaren u savremenoj sociološkoj teoriji. Različita grupna udruženja i sukobljene uloge razmatrale su se prvenstveno, ako ne i isključivo, kao izvor psihičkih sukoba unutar pojedinaca, koji su navodno rastrzani nepomirljivim odanostima i naklonostima. Veoma detaljno su razmatrani unutrašnji sukobi pojedinca, poput onih koji proizlaze iz istovremenog pripadanja crkvi i poslovnoj zajed. nici, ili primarnim grupama i birokratskim organizacijama. Ipak, sociološka analiza (različita od sociopsihološke), ne interesuje se za pojavu unutrašnjih tenzija u udruženjima pojedinaca, nego na prvom mestu mora da se zanima za značaj sukoba između grupa i uloga, kao i značaja za strukturu kao celinu. Obrazac raznovrsnih grupnih povezivanja, sa sukobljenim interesima i vrednostima, bilo bi veoma korisno proučiti u smislu funkcionalnog značaja za strukturu društva. Ako sledimo naznake Zimela i Rosa, uviđamo da raznovrsnost grupnog povezivanja pojedinaca za posledicu ima postojanje različitih unakrsnih sukoba u društvu. Nadalje, takvo segrnentno učestvovanje može da za posledicu ima stvaranje neke vrste balansirajućeg mehanizma, čime se sprečava pojava dubokih rascepa oko jedne osovine. Međuzavisnost sukobljenih grupa i, sa time povezana, raznovrsnost nekumulativnih sukoba predstavljaju jednu, iako naravno ne jedinu, prepreku za urušavanje bazičnog društvenog konsenzusa. Rigidni sistemi, kao što su savremena totalitarna društva, kao što je već ukazano, mogu uspeti u delimičnom preusmeravanju neprijateljskih osećanja kroz institucije sigurnosnih ventila, poputinstitucionalizovanog antisemitizma ili ksenofobije. Međutim, nedostatak mehanizama za prilagođavanje promenjenim uslovima dovodi do akumulacije prilika za sukobe, a otuda i do neprijateljstava, što na kraju može neposredno ugroziti sam konsenzualni ugovor.

104


Suprotno tome, fleksibilni sistemi, time što dozvoljavaju ispoljavanje sukoba, slabe opasnost od sloma konsenzualnog ugovora. Ako je to slučaj, ispoljavanje i postupanje u skladu sa neprijateljskim osećanjima kroz sukob vodi ka opštim i posebnim kompromisima, kao i ka prilagođavanjima sastavnih delova. Čini se da institucionalizovani kanali za sprovođenje sukoba obrazuju značajan "balansirajući mehanizam' u društvu. Promenljivi odnosi snage koji se otkrivaju u sukobu različitih grupa mogu da se usaglase neprekidnim prilagođavanjem, a time bazična struktura ostaje dovoljno fleksibilna da može da podnese unutrašnje pritiske. U skladu sa tim, u ovakvim fleksibilnim sistemima opasnost od ugrožavanja bazičnog konsenzusa svedena je·na minimum. Naši zaključci u vezi sa funkcijama sukoba u društvima i u manje složenim odnosima, dakle, suštinski su slični. Bliski odnosi, iako stvaraju česte prilike za sukob, pokazuju tendencije ka njihovom sprečavanju. Ako, međutim, do sukoba dođe uprkos sprečavanju, oni će težiti da prekinu odnos zbog toga što će obično biti posebno intenzivni usled učešća celokupne ličnosti, kao i zbog akumulacije potisnutih neprijateljstava. Slično tome, društva koja zahtevaju potpuno obuhvatanje ličnosti pripadnika strahuju od sukoba i teže da ga spreče, ali im zbog toga prete rušilačka izbijanja. Sa druge strane, pluralistička društva, izgrađena na brojnim grupnim udruženjima, obično su "protkana" brojnim i raznovrsnim sukobima grupa, u koje su ličnosti pripadnika uključene samo segmentno. Sada možemo reći da, u cilju održanja grupe ili društva, osećanja neprijateljstva ne moraju uvek da se preusmeravaju, kao što ne moraju da za posledicu imaju ambivalentnost. Ne zadirući u bazični odnos, neposredno ispoljavanje osećanja neprijateljstva može da predstavlja izvor integracije, pod uslovom da je učestvovanje segmentno, a ne potpuno. Ambivalentnost i preusmerenja češće će se javljati tamo gde su odnosi bliski, u kojima pripadnici strahuju da bi bilo kakav napad neposredno ugrozio samu osnovu odnosa. Nastalo nezadovoljstvo koje se ispoljava bilo gde i bilo kada, koje nije ostavljeno da se akumulira i preusmerava ka jednom glavnom rascepu, pomaže da se društvo ili grupa održi.

· Sukob unutar grupe i struktura grupe

105

Zimelova propozicija sada se može preformulisati na sledeći način:

Sukob može da služi za otklanjanje razdvajajućih elemenata odnosa i za ponovno uspostavljanje jedinstva. Sve dok sukob razre~uj~ tenz!~e ~eđu antagonistima ima stabilizujuće funkcije i postaJe u:'tegns~c1 deo odnosa. Međutim, svi sukobi nisu pozitivno funkc:~n_alm za odnos, nego samo oni koji se odnose na ciljeve, vredn~sll 1_mterese koji ne protivreče bazičnim pretpostavkama ~a koJrma Je z~snov:m s::m odnos. Labavo strukturirane grupe 1 on:or~na drustva, t1me sto dozvoljavaju sukob, stvaraju zaštitu prot1v t1pa sukoba koji bi ugrozio bazični konsenzus, a time se na najmanju meru svodi opasnost od ugrožavanja suštinskih vrednosti. Međuzavisnost antagonističkih grupa i ukrštanja sukoba u ovakvim društvima služe da bi "pokrpila društveni sistem" tako što se međusobno poništavaju, a na taj način se sprečava dezintegracija duž jedne linije rascepa.

l l

Propozicija koja sledi i dalje će se baviti odnosom sukoba i strukture grupe, uz uvođenje dodamog činioca, naime, stabilnosti odnosa. Osma propozicija: Sukob kao indeks stabilnosti odnosa

l

l

Znak n~jis~reni~e i najdublje ljubavi ni u kojem smislu ne znači potpuno neposto;~~;e przlik_a za ~~kob... Sasvim suprotno, ovo ponašanje često kara_k:erzsu stavovz u kopma ne postoji krajnja bezuslovna predanost... Os~eca; nesigurnosti oko osnove takvog odnosa često goni nas, koji želimo da sacuvar::o odn~s po svaku cenu, na postupke preterane sebičnosti, ka skoro mehanzckom ocuvanju odnosa principijelnim izbegavanjem svakog mogućeg suko~a. Ka~a s.mo, s~ druge st~ane, ubeđeni u neuništivost i apsolutnost sopst:_emh os~can;a. mzr bez obzzra na cenu nije neophodan. Tada znamo da m;edna knza ne može da prodre u. sam temelj odnosa. zs

U ovoj propoziciji Zime! tvrdi da nepostojanje sukoba u odnosu ne može predstavljati indeks njegove suštinske stabilnosti. 25 Simmel, Conflict, op. cit., pp. 46-47.

106


Primećujemo

da on ne tvrdi da postojanje sukoba nužno označava bazičnu stabilnost, nego samo to da će se, ako postoje neprijateljska osećanja u odnosu, ona pre ispoljiti u sukobu ako je odnos stabilan. Prema tome, Zime! ukazuje na to da će postojeća neprijateljska osećanja biti ispoljena ako su učesnici svesni stabilnosti odnosa, jer ako se osećaju sigurnima teže ka slobodnom izražavanju osećanja. Međutim, ako je odnos takav da učesnici moraju strahovati da će se on raspasti ako dođe do sukoba, nastoj aće da p otisnu ili da preusmere neprijateljska osećanja. Najopštija pretpostavka Zimelove tvrdnje povezana je središnjim problemom sociološkog metoda. Zimel smatra da· je neophodno da se zađe ispod spoljašnjeg ponašanja kako bi se obuhvatio pun opseg društvene stvarnosti. Dakle, prema Zimelu, nepostojanje sukoba u odnosu ne može se prihvatiti kao pokazatelj njegove stabilnosti i bezbednosti, niti nepostojanja potencijalno rušilačkih pritisaka. Moramo podjednako da se bavimo Jatentnim i manifestnim elementima odnosa, ako želimo da analitički obuhvatimo njegovo puno značenje. 26 Dakle, ako nas zanima da li je odnos stabilan, Zime! tvrdi da nije dovoljno da proučimo pojavne elemente, jer samo nepostojanje konfliktnog ponašanja ne može da služi kao indeks nepostojanja pritisaka i neprijateljskih osećanja. Uzmimo konkretan primer: bilo bi nesmotreno izvesti zaključak da je zbog nepostojanja sukoba u rasnim odnosima ostvaren međurasni sklad. Nepostojanje sukoba između crnaca i belaca na jugu, nasuprot čestim sukobima u mnogim gradovima na severu, često je iznošeno kao pokazatelj stabilnijih crnačko-belačkih odnosa na jugu. Ćini se da je ovaj zaključak neosnovan. Samo nepostojanje sukoba ne ukazuje na nepostojanje osećanja neprijateljstva i antagonizma a, otuda, niti na nepostojanje elemenata pritisaka i slabe integracije. 2.6 Za razlikovanje manifestnog i latentnog vid. Merton, Social Theory and Social Structure, op. cit., pp. 21-81; vid. i: Clyde Kluckhohn, Navaho Witchcraft, op. cit., za kritičko razmatranje ograničenja čisto bihevioralne analize socioloških podataka; takođe, Howard Becker, "Interpretative Sociology and Constructive Typology«, u: Twentieth Century Sociology, eds. Gurwitch and Moore (New

York: The Philosophical Library, 1945).

· Sukob unutar grupe i struktura grupe

107

Ipak, Zime! ne ukazuje samo na razliku između društvene pojavnosti i društvene stvarnosti. On nam daje koristan putokaz za pronalaženje uslova koji Ježe u osnovi ponašanja. Suprotno onome što bi zdrav razum verovatno zapazio, Zime! tvrdi da u bliskim odnosima u kojima, kao što smo videli, obično postoje neprijateljska osećanja, samo nepostojanje sukoba može da bude prihvaćeno kao indeks postojanja elemenata pritisaka koji Ježe u osnovi odnosa. On tvrdi da ako pripadnici bliskog odnosa smatraju da je on slab, ako osećaju da njihova povezanost ne bi mogla da podnese ispoljavanje osećanja neprijateljstva, te ako strahuju od prekidanja odnosa, nastojaće da izbegnu ispoljavanje takvih osećanja.

Prethodne propozicije istakle su činjenicu da će u bliskim odnosima obično dolaziti do mnogih prilika za sukob. Zatim smo zaključili da razlog relativne retkosti stvarnih sukoba, izgleda, Ježi u činjenici da pripadnici odnosa, s obzirom na to da zbog bliskog učešća strahuju od intenziteta sukoba, teže da spreče njegovo pojavljivanje. Sada možemo da uvedemo verovatnoću pojave sukoba u ovak--vim odnosima kao indeks stabilnosti odnosa. Ako je odnos stabilan, drugim rečima, ako pripadnici smatraju da on neće biti ugrožen sukobom, najverovatnije će do njega i doći. Ukazano je na to da poseban intenzitet sukoba u bliskim odnosima proizlazi iz akumulacije neprijateljstva. Sada možemo dodati da se neprijateljstvo, ako u bliskim odnosima svaka prilika za sukob vodi ka ispoljavanju neprijateljstva, a ne ka potiskivanju, neće akumulirati, a time se u odnosu neće stvarati ni ambivalentnost (što smo prikazali u petoj propoziciji), niti će dolaziti do povećanja intenziteta (o čemu smo govorili u šestoj propoziciji). Zimelova ideja može da se prikaže na primeru aktuelnih istraživanja porodičnih odnosa. Savremene analize bračnih predviđanja najviše se oslanjaju na učestalost sukoba (koje iznosi bračni par spoljašnjem posmatraču), što se uzima kao kr\terijum za predviđanje uspeha ili neuspeha braka. 27 U studijama ovakvog 27 Vid., npr., Ernest W. Burgess and Leonard S. Cottrel, )r., Predicting Success or Failure in Marriage (New York: Prentice Hall, 1939), posebno Chapter IV, "Measuring Adjustments in Marriage".


108

tipa obično se izvodi zaključak da brak u kome dolazi do mnogih sukoba ima malo šansi da potraje, za razliku od onog u kojem nema sukoba ili ih ima jako malo. Sledeći Zimelov trag, moramo postaviti dva glavna pitanja u vezi sa ovim studijama: l) Možemo li da pretpostavimo da se nepostojanje konfliktnog ponašanja nužno nalazi u korelaciji sa nepostojanjem neprijateljskih osećanja, i da to ukazuje na stabilnu prilagođenost bračnog para? 2) Zar iskrsavanje bračnih sukoba u određenim situacijama, s obzirom na postojanje neprijateljskih osećanja u bliskim bračnim odnosima, ne ukazuje na snagu, a ne na slabost odnosa između partnera? Drugim rečima, zar ne možemo da očekujemo stabilniju integraciju bračnog odnosa zbog postojanja nekih sukoba? Prisutnost sukoba pokazuje da su partneri spremni na ispoljavanje neprijateljskih osećanja, odnosno da ne strahuju da bi takvo postupanje moglo da ugrozi stabilnost odnosa. 28 Usmeravajući sada pažnju na sekundarne odnose, primećujemo da se ono što je rečeno za primarne odnose ovde primenjuje a fortiori.29 U sekundarnim odnosima javljaju se prilike za sukob, ali s obzirom na to da ovi odnosi obično uključuju samo segmente ličnosti pripadnika sukobi su obično manje intenzivni i ne predstavljaju pretnju rušenju opšteg bazičnog konsenzusa. Ukazano je na to da društva sa raznovrsnim grupama imaju koristi od brojnih unakrsnih sukoba. Ako se prihvati ova tvrdnja, onda sledi da sukobi u takvim društvima ne predstavljaju indeks neravnoteže, nego indeks delovanja balansirajućeg mehanizma.

28 U ovom smislu može da se istakne kako ljudi ne izbegavaju prilike za sukob zbog toga što se osećaju toliko nesigurni u vezi sa stabilnošću odnosa, riego zbog uobičajenog kulturnog određenja, jer se sukob obično razmatra u slučajevima bračnih predviđanja - on ukazuje na moguće rušenje odnosa. Pre-

ma tome, bračna predviđanja ovog tipa mogu da deluju kao "samoispunjavajuće proročanstvo".

29 A fortiori (lat.) - tim više, utoliko više, tim pre (prim. prev.).


109

Da bismo to pokazali, razmotrimo sukobe rasnih grupa. Takvi sukobi mogu, pod određenim uslovima, da se prihvate kao indeks bolje integracije manjinskih grupa u širu zajednicu. Iako je povezana sa većinskom grupom, manjinska grupa koja smatra da je ta veza jedinstva nestabilna neće imati sigurnosti koja je potrebna za ispoljavanje neprijateljstva u sukobu. Umesto toga, ona će težiti da prema većinskoj grupi gaji ambivalentna osećanja, u kojima su pozitivni sentimenti divljenja i poštovanja pomešani sa osećanjima odbijanja i mržnje." Ako se pripadnici manjinske grupe stvarno sukobe sa većinskom grupom, pretpostavljamo da su onda dovoljno sigurni u odnose sa drugom grupom pa mogu da rizikuju takav postupak, ili da smatraju da je uzajamna konsenzualna osnova dovoljno snažna da može da podnese antagonističko delovanje." Studija o stavovima crnaca u vojsci za vreme poslednjeg rata pokazuje da su upravo oni koji su bili najpozitivnije motivisani za rat i najspremniji da se dobrovoljno prijave za borbu bili i najmilitantniji u pogledu rasnih odnosa. 32 30 U pripremi za štampu nalazi se studija iz sociologije i socijalne psihologije

o stanovanju, Patterns ofSocial Life, Robert K. Merton, Patricia S. West and Marie Jahoda, koja sadrži veoma mnogo materijala u vezi sa ovim pitanjem. Up. i

Jahoda and West, "Race Relations in Public Housing'~ u: Social Policy and Social Research in Housing, eds. Merton, West, Jahoda and Selvin, Journal of Social Issues, VII (195!),pp.!32-39. U psihoanalitičkoj studiji o ličnosti crnaca Abram Kardiner izvodi isti zaključak, da takva ambivalentnost preovladava medu cm cima. Up. The Mark of Oppression, op. cit.

31 Up. ovaj kratki pronicavi stih koji je Kurt Levin voleo da navodi: I I I I

was angry with my friend. told my wrath, my wrath did end; was angry with my foe, told it no~ my wrath did grow.

Bio sam ljut na prijatelja, Izneo sam svoj gnev. on je nestao; Bio sam ljut na neprijatelja, Nisam kazao; gnev je rastao.

Up. i sa Terensovom izrekom: "Animatium irae amoris integratio est': 32 Stauffer et al., op. cit., Vol. I, pp. 526. i sled. str.

ll O


Navedimo drugi primer: studije o dobrovoljnim asocijacijama ne pokazuju samo to da članovi koji su najdublje posvećeni ciljevima i svrhama grupe najviše prisustvuju njenim sastancima, nego i to da su oni članovi koji imaju stabilnu vezu sa organizacijom ti koji će obično stupati u sukob sa vodstvom grupe." Česti sukobi u takvim asocijacijama uopšte ne ukazuju na njihovu nestabilnost, nego sasvim suprotno - pokazuju da relativno visok udeo članstva stvarno učestvuje u životu grupe. Zimelova propozicija može da se preformuliše na

sledeći

način:

Nepostojanje sukoba ne može da bude prihvaćeno kao ·indeks snage i stabilnosti odnosa. Stabilan odnos može da karakteriše konfliktno ponašanje. Bliskost stvara česte prilike za sukob, ali ako pripadnici smatraju da je odnos slab nastojaće da izbegnu sukob, strahujući da bi on mogao da ugrozi nastavak odnosa. Kada bliske odnose karakterišu česti sukobi, a ne akumulacija neprijateljskih i ambivalentnih osećanja, sukobi se mogu prihvatiti, s obzirom na to da se oni neće odnositi na bazični konsenzus, tako da učestalost sukoba predstavlja indeks stabilnosti odnosa. U sekundarnim odnosima, gde na početku opravdano očekujemo relativno manje intenzivne sukobe s obzirom na segmentno učešće pripadnika, postojan.je sukoba može da se prihvati kao indeks delovanja balansirajućeg mehanizma. Naredne propozicije prvenstveno će se baviti funkcijama sukoba unutrašnje grupe sa drugim grupama, ali će biti razmotreni i problemi sukoba unutar same grupe.

33 Arnold Rose, Union Solidarity (Minneapolis: The University of Minnesota Press, 1952), pp. 51-54.

l

.J

Poglavlje V

Sukob sa spoljašnjom grupom i struktura grupe

::i.

'~·;.··--'.;.jr.~ i Sukob sa spoljašnjom grupom i struktura grupe Deveta propozicija: Sukob sa spoljašnjom grupom povećava unutrašnju koheziju Grupa u stanju mira može dopustiti da unutar nje. zajedno sa ostalima, u neizvesnoj situaciji žive antagonistički pripadnici, jer svako može da ode svojim putem i da izbegne svade. Stanje sukoba, međutim, toliko blisko privlači pripadnike, pa ih podvrgava takvom jednoobraznom nagonu da moraju da se potpuno slože ili da se raziđu. To je razlog zbog kojeg rat sa spoljašnjim neprijateljem nekada znači poslednju šansu da država, prožeta unutrašnjim razdorima, te protivrečnosti prevazide, ili da se, u suprotnom, potpuno raspadne. Borac mora da se "dovede u red ... To jest, sve njegove snage moraju da budu usmerene ka jednoj tački, kako bi u svakom trenutku mogle da se iskoriste u potrebnom pravcu. Dobro poznati recipročni odnos izmedu despotske orijentacije ž ratnih tendencija grupe leži na ovoj neformalnoj osnovi: rat zahteva centralističku intenzifikaciju oblika grupe, a to se najbolje postiže despotizmom. 1

Ova i naredne propozicije nastojaće detaljnije da razmotre uticaj sukoba sa drugim grupama na strukturu grupe. Prethodno je rečeno da se granice grupe uspostavljaju putem sukoba sa spoljašnjom sredinom, tako da grupa sebe određuje borbom sa drugim grupama. Nadalje, Zime! tvrdi da će spoljašnji sukob ojačati unutrašnju koheziju grupe, te povećati centralizaciju. Sada moramo da postavimo problem koji je Zime! zanemario tokom celog svog eseja. Zime! se nasumce bavi sukobima koji ne l Simmel, Conflict, op. cit., pp. 87, 83, 92, 93.

i

116


uključuju upotrebu nasilja i borbama koje obično imaju oblik

rata. Iako je sasvim legitimno prikazivati sličnosti koje se nalaze u osnovi svih oblika ratova, ipak, kako ćemo videti, poistovećivanje rata sa drugim oblicima sukoba povremeno može da dovede do neodrživih zaključaka. S obzirom na to da Zime! rat posmatra kao upečatljiv primer sukoba, prvo ćemo razmotriti pos!edice rata kod društvene organizacije modernih nacija. Funkcija rata u nastajanju moderne centralizovane države toliko puta je naglašavana i detaljno razrađivana da se čini da bi proširena rasprava o ovom problemu bila suvišna. Bilo da se radi o teorijama Ludviga Gumploviča (Ludwig Gumplowicz), 2 Gustava Racenhofera (Ratzenhofer),' ili Franca Openhajmera (Franz Oppenheimer)• o središnjoj ulozi nasilnog osvajanja i rata u procesu nastajap.ja države, ili o nešto obazrivijim tvrdnjama Samnera da "rat povećava organizaciju društvenosti"/ uzajamna zavisnost centralizacije i rata, o čemu govori Zime!, nije dovedena u pitanje. Većina modernih sociologa bi odbacila shematsku razliku Herberta Spensera (Spencer) između vojničkog i industrijskog tipa društva;• ali malo njih bi protivrečilo njegovoj začuđujuće modernoj tvrdnji da "će napori svih ljudi, posredno ili neposredno upotrebljeni u svrhe rata, biti najdelotvorniji kada su najviše iskombinovani; a, pored sloge među vojnicima, mora da postoji i takva sloga među civilima, jer. oni brzo i potpuno pružaju svu moguću pomoć. Kako bi se ispunili ovi uslovi, život, postupci, svojina svakog pojedinca, sve mora da se stavi na raspolaganje 2 Ludwig Gumplowicz, Der Rassenkampf (!nnsbruclc Maguerische Universitats-Buchhandlung, 1883). 3 Gustav Ratzenhofer, Die Sociologische Erkenntnis (Leipzig: F. A. Brockhaus, 1898). 4- Franc Oppenheimer, The State (Indianapolis: Bobbs-Merril Co., 1914). 5 W G. Sumner and A. G. Keller, The Science of Society (New Haven: Yale University Press, 1927), VoL !, p. 400. 6 Herbert Spencer, The Principles of Sociology (New York: D. Appleton & Co., 1897), Vol. Il, pp. 568-642.


117

društvu". 7 Za ono što je Aleksis de Tokvil (Alexis de Tocqueville) nazivao "prvi aksiom nauke'~ naime, da "rat ne prepušta demokratsku zajednicu uvek vojnom upravljanju, nego mora nepromenljivo i neizmerno da poveća moć civilne uprave; skoro prinudno mora da koncentriše sva regulisanja nad ljudima i upravljanja nad stvarima u ruke administracije'~' većina sociologa će uvideti da je još primenjivije na sadašnje vreme nego na Tokvilovo. U vezi sa ovim pitanjem potpuno se podudaraju stanovišta Maksa Vebera i njegovog savremenika Zimela. Veber smatra da "disciplina vojske stvara sve druge discipline"! te da je birokratija u svom razvoju njen "najracionalniji potomak". 1° Celokupno Veberovo razmatranje o modernoj državi sa centralizovanim birokratskim sistemom najvećim delom je zasnovano na analizi promena u raspolaganju sredstvima vojne sile, do kojih dolazi postepenim nestajanjem feudalizma i rađanjem, putem rata, moderne nacionalne ~irokratske države. 11 Detaljnije razmatranje uticaja rata na strukturu društva vezano je za pitanje da li su centralizacija, kohezija i despotizam, za koje Zime! smatra da predstavljaju deo jednog procesa, zaista nerazdvojivi ili variraju neovisno o drugima. Naravno, Zime! bi prvi priznao da će na ove pojave, između ostalog, uticati i odnosi moći i opšta struktura vrednosti društva. Demokratska tradicija, na primer, u nekoj meri može da ograniči proces centralizacije. Suprotno onome što Zime! implicira, despotizam - pod kojim on očigledno podrazumeva apsolutnu, neodgovornu, te autokratsku kontrolu - ne mora nužno da sledi iz rata. Da li će doći do despotizma usled ratnih situacija zaista uveliko zavisi od 7 Ibid., p. 601. Međutim, treba obratiti pažnju na ograničenja ove generalizacije u: Andrzejewski, op. cit., posebno Chapter V. 8 Alexis de Tocqueville, Democracy in America (New York: A. S. Barnes & Co., bez datuma), Vol. II, p. 285. 9 From Max Weber: Essays in Sociology, op. cit., p. 261. l O Ibid., p. 254. ll Vid. posebno "Politics as Vocation", ibid.• pp. 77-128, kao i .,Bureaucracy«, ibid., pp. 196-264. Za novije razmatranje i proširenje Veberovih zaključaka vid. Andrzejewski, op. cit.

118


stepena kohezije društvenog sistema. Međutim, na ovom mestu, zapravo, važi potpuno suprotan odnos od onoga što implicira Zime!: kada društvena kohezija nije povećana, nego kada je slaba, gde postoji malo "spremnog prihvatanja autoriteta" zbog nedostatka unutrašnje solidarnosti, tada će "despotizam" predstavljati preduslov za suočavanje sa ratnim situacijama. Čini se da despotizam ne varira u direktnoj nego u obrnutoj srazmeri sa unutrašnjom kohezijom. Svi autoritarni režimi moderne Evrope bili su uspostavljeni zbog ozbiljnog slabljenja unutrašnje kohezije, koje se graničilo sa anomijom. U takvim režimima uspostavljeni institucionalni poredak se u velikoj meri dezintegrisao; običaji, očekivanja i uloga dužnosti su se slomili. Sa druge strane, ako je društvena struktura stabilna, ako os- · novne vrednosti nisu dovedene u pitanje, kohezija je obično povećana ra.tom, time što se podstiču i revitalizuju vrednosti i ciljevi koji su se do tada prosto podrazumevali. Zanimljiva potvrda dolazi od sociologa qui s'ignore, Vinstona Čerčila (Winston Churchill), kada objašnjava Prvi svetski rat i njegove posledice: "Prethodna struktura društva iz mirnog doba bila je ... zamenjena i život u ratnoj atmosferi je zadobio posebnu oštrinu. Pod tim misterioznim uticajem, muškarci i žene bili su vidljivo uzdignuti iznad smrti, bola i patnje. Sloga i drugarstvo bili su mogući između ljudi, klasa i naroda, a postajali su snažniji podnošenjem neprijateljskih pritisaka i borbom za zajednički •(( 12 eilJ . Vraćajući se na opštije razmatranje posledica sukoba za strukturu grupe, podsećamo da sukob čini pripadnike svesnijim grupne povezanosti, te povećava njihovo učestvovanje. Spoljašnji sukob deluje na isti način: i on pokreće odbrambene mehanizme grupe, među kojima se nalazi reafirmacija sopstvenog vrednosnog sistema nasuprot spoljašnjem neprijatelju. Čini se da bi na ovom mestu mogao da nam bude od koristi koncept "negativnih referentnih grupa'~ koji je uveo Njukom 12 Winston Churchill, The World Crisis, Vol. IV: The Aftermath (London: Butterworth, 1928), navedeno prema: Robert K. Merton, Social Theory and Social Structure> op. cit.~ p. 367.

· Sukob sa spoljašnjom grupom i struktura grupe

119

(Newcomb ),I' prečistivši Sam nerov koncept "spoljašnje grupe". Na ponašanje utiču i pozitivne referentne grupe (grupe na koje se osobe ugledaju ili ih imitiraju) i negativne referentne grupe (grupe koje motivišu tako što im se osobe suprotstavljaju). U prvoj propoziciji razmatrali smo dejstvo negativnih referentnih grupa na stvaranje i integraciju grupa kao što su klase. Ono što Zime! ovde tvrdi, dakle, prosto je posledica ranije propozicije: negativne referentne grupe koje dovode, podsticanjem suprotstavljanja, do stvaranja novih grupa, putem sukoba vode i do njihove dalje integracije. Čarls (Charles) H. Kuli dobro je sažeo ovaj proces kada je rekao: "Možete da razložite društveni poredak na veliki broj kooperativnih celina različitih vrsta, od kojih svaka u sebi sadrži sukobljene elemente, nad kojima se nameće neka vrsta harmonije sa aspektom sukoba sa drugim celinama". 14 Frojd iznosi slično zapažanje: "Mržnja prema određenoj osobi ili instituciji može da deluje na isti povezujući način, a može da stvori i istu vrstu emocionalne povezanosti, kao i pozitivna privrženost"." Međutim, snažnu koheziju grupe, kao posledicu spoljašnjeg sukoba, ne mora nužno da prati potreba za centralizovanom kontrolom. U vezi sa ovim pitanjem značajno je naše prethodno ukazivanje na Zimelovo mešanje rata sa drugim oblicima sukoba. Iako će u diferenciranim grupama svaki tip sukoba, bilo mirovni ili ratni, najčešće voditi ka daljoj diferencijaciji, ali i centralizaciji, nemoguće je isto tvrditi za manje diferencirane grupe. "Potčinjavanje zahteva koheziju, ali ne i obrnuto. " 16 Zaista, sekta koja vodi intenzivan sukob sa spoljašnjim svetom "prokletih" može da ima toliko snažnu koheziju da svaki njen pripadnik učestvuje u prim enjivanju zadataka pri upravljanju, 'tako da postoji potreba za centralizovanjem tih zadataka u rukama nekolicine. Ipak, situacija je drugačija čim sekta vodi rat sa spoljašnjom sredinom. Kako is13 Theodore M. Newcomb, Social Psychology (New York: The Dryden Press, 1950), posebno pp. 226-27. 14 Charles H. Cooley, Social Process, op. cit., p. 39. 15 Freud, Group Psychology and Analysis of the Ego, op. cit., p. 53. 16 Andrzejewski, op. cit, p. 121.

120


torija engleskog puritanizma, pre i tokom građanskog rata, jasno pokazuje, jednom kada se "izabrani" bore snagom oružja protiv spoljašnjeg sveta, oni razvijaju diferencirane strukture za potrebe vođenja rata, a, sledstveno tome, ova diferencijacija zahteva mere centralizacije upravljačkih zadataka. Ako je sekta određena kao grupa "izabranih'~ koja se sukobom odvaja od glavnog tela veće religiozne grupe, možemo očekivati da će takvo otcepljenje za posledicu imati visok stepen unutrašnje kohezije. Dok je crkva inkluzivna, sekta je ekskluzivna. Ekskluzivnost je postignuta sukobom sa spoljašnjom sredinom, a održanje ovog isključivog položaja zahteva da sekta bude unutrašnje kohezivna konfliktna grupa." Ipak, ne možemo poistovetiti takvu unutrašnju koheziju sa centralizacijom. Brojne sekte, među kojima su i protestantske, pokazuju znatno manju centralizaciju nego veće crkvene organizacije od kojih su potekle. Centralizacija i unutrašnja kohezija variraju neovisno jedna od druge." U sektama i sličnim grupama koje ne zahtevaju veliku diferencijaciju funkcija (u kojima podela rada ostaje na rudimentarnom nivou), unutrašnja solidarnost u velikoj meri može da ispuni funkcije integracije grupe, koje u diferenciranijim grupama ispunjavaju razvijenije strukture autoriteta. 19 Naravno, kada sekta vodi rat, zaista će težiti da centralizuje svoju organizaciju. Dok u drugim tipovima sukoba podjednako mogu da učestvuju svi pripadnici grupe, tehnike modernog ratovanja zahtevaju diferencijaciju funkcija i uspostavljanje centralizovane 17 O hrišćanskim sektama najznačajnije je delo Ernsta Trelča (Troeltsch), The Social Teachings of the Christian Churches (New York: The Macmillan Co., 1931), posebno pp. 331-43. Vid. i članak Ričarda Nibura ,.Sects", u: Encyclopaedia oj The Social Sciences, XIII, pp. 624-31, kao i Ellsworth Faris, ,.The Sect and the Sectarian'~ Publications of the American Sociological Society, XXII (1928), pp. 144-58.

18 Razmatranje Robina Vilijamsa o odnosu spoljašnjeg sukoba i unutrašnje kohezije, u delu Reductions of Intergroup Tensions, pri čemu se autor uglavnom ne slaže da postoji takva povezanost jer ne uspeva da uvidi ovu ključnu razliku. 19 Vid. Emile Durkheim, Division of Labor in Society, o razlici mehaničke i organske solidarnosti. Zime! iznosi slične ideje; vid. Sociology of Georg Simmel, op. cit., pp. 87-104.


121

strukture. 20 Grupi koja učestvuje u ratu potreban je glavni štab. To razlikuje većinu religioznih sekti od Boljševičke partije, iako, kao što smo videli, postoje sličnosti u nekim aspektima. Ratoborna sekta, aktivno uključena u građanski rat ili u pripreme za njega, mora da diferencira zadatke kako bi mogla da se delotvorno bori, a što se borba više produžava, ona će osećati potrebu za daljom diferencijacijom, a otuda i za centralizacijom. Istorija Boljševičke partije, od njene prvobitne zamisli do nastanka partijske strukture nakon građanskog rata, detaljno pokazuje ovaj proces. Spoljašnji sukob ujedinjava grupu i uzdiže moral, međutim, da li će za posledicu imati centralizaciju zavisi od same strukture grupe, kao i od prirode sukoba.2 1 Unutrašnja kohezija će se najverovatnije povećati u grupama koje učestvuju u spoljašnjem sukobu. Međutim, pojava despotizma je obrnuto povezana sa 20 Up. poučno proučavanje istorije Crvene armije (Red Army) D. Feodotofa Vajta (FeodotoffWhite), koje živopisno prika2uje kako su zahtevi ratovanja vodili ka transformisanju partizanskih grupa u centralizovanu Crvenu armiju; The Growth of the Red Army (Princeton: Princeton University Press, 1944). Up. i: Andrzejewski, op. cit.. koji navodi niz istorijskih primera, ali primećuje i neke izuzetke.

21 Za novije razmatranje kontrolne funkcije primarne grupe vid. posebno: Shils, Merton and !G tt, Studies in the Scope and Method oj The .. American Soldier", op. cit.; o odnosu centralizacije i sukoba u velikim organizacijama delo Roberta Mihelsa, Political Parties, predstavlja klasik. Vid. i: Philip Selznik, ,.Foundations of the Theory of Organization'; Am. f. Soc., XIII (1948), pp. 25-35. Ono što je ovde izneseno u pogledu odnosa između centralizacije i strukture grupe u situaciji spoljašnjeg sukoba ne bi trebalo da se protumači kao potpuno prihvaćanje Mihelsove zamisli "gvozdenog zakona oligarhije... Slažemo se sa Mihelsom da centralizujuće tendencije u velikim organizacijama, posebno kada one vode stalnu borbu sa spoljašnjim grupama, nisu arbitrarne, niti slučajne i neprimetne, nego su inherentne samoj prirodi organizacije, kao i prirodi njenih konfliktnih odnosa. Ipak, priznajući postojanje i značaj centralizujućih tendencija ne znači da se slažemo s tim da je "većina ljudskih bića, u stanju večnog staranja, tragičnom nužnošću predodredena da se pokori vladavini manjine, te sa time moraju da budu zadovoljni kako bi oligarhiju stavili na pijedestal" (op. cit., p. 390). Brojna novija proučavanja (npr. Seymor M. Lipset, Agrarian Socialism [Berkley: University of California Press, 1950], i Rose Laub, ,.An Analysis of the Early German Socialist Movement'", neobjavljena doktorska disertacija, Columbia University, 1951) navode da protivtežne tendencije, poput ideologije grupe i interesa njenih pripadnika, predstavljaju ključne intervenišuće varijable.

122


unutrašnjom kohezijom; despotizam će se javiti tamo ·gde nema dovoljno kohezije na početku sukoba, i tamo gde situacija sukoba ne uspe da stvori koheziju potrebnu za usklađeno delovanje. Međutim, sukob među grupama ili narodima često je vodio do anomije, a ne do povećanja unutrašnje kohezije. Ta alternativna posledica, na koju Zime! upućuje, mora da se uključi u ovo razmatranje. Čini se da stepen konsenzusa grupe pre izbijanja sukoba pred: stavlja najvažniji činilac koji utiče na koheziju. Ako u grupi ne postoji bazični konsenzus, spoljašnja pretnja ne vodi do povećane kohezije nego do opšte apatije, a, sledstveno tome, grupi preti dezintegracija. Istraživanje o uticaju depresije na porodicu pokazalo je, na primer, da su porodice bez unutrašnje solidarnosti pre depresije reagovale apatično i raspadale se, dok su solidarne porodice zaista bile osnažene.22 Nepostojanje konsenzusa ili solidarnosti ne može se poistovetiti sa razilaženjima i sukobima unutar grupe. Ako na spoljašnju pretnju grupa reaguje unutrašnjim razilaženjima oko načina sprovođenja sukoba, to pokazuje da je dati problem dovoljno značajan da se sami pripadnici grupe međusobno svađaju. To je sasvim drugačije od situacija u kojima pripadnike jednostavno nije briga, u kojima ostaju ravnodušni prema spoljašnjoj pretnji. Čini se da je ovde od najveće koristi razlika koju pravi Robin Vilijams (Williams): S obzirom na to da društvena grupa predstavlja n najveći problem': naslućena spoljašnja pretnja za grupu kao celinu za posledicu će imati povećanu unutrašnju koheziju ... Ipak, {ovaj opšti princip} važi samo pod veoma odredenim uslovima: (a) grupa mora predstavljati ,,najveći problem", odnosno, mora da postoji minimalni konsenzus medu pripadnicima da bi grupa predstavljala celinu i da bi se vredelo boriti za njeno očuvanje kao entiteta; (b) mora da se prizna postojanje spoljašnje pretnje za koju se veruje da preti grupi kao celini, a ne samo nekom njenom delu. 13

22· Up. Mertonovo razrađivanje Anđelove (Angell) studije The Family Encountering the Depression (New York: Social Science Research Council, 1942). Mer~ ton je koristio procene parodične solidarnosti pre depresije kako bi uticaja depresije na porodičnu stabilnost.


123

Odnos između spoljašnjeg sukoba i unutrašnje kohezije nije održiv kada je unutrašnja kohezija pre izbijanja sukoba toliko niska da pripadnici grupe više ne smatraju da se vredi boriti za njeno održanje ili kada smatraju da se spoljašnja pretnja tiče "njih", a ne "nas". U takvim slučajevima, iz spoljašnjeg sukoba uslediće dezintegracija grupe, a ne povećanje kohezije. Suprotna dejstva poslednjeg rata na francusku i britansku društvenu strukturu pružaju najbolji primer. Nacistički napad je vidljivo povećao unutrašnju koheziju britanskog društvenog sistema, privremeno stavljajući u drugi plan različite političke, društvene i ekonomske podele britanskog društva. Sa druge strane, u Francuskoj su se podele proširile do tačke nepostojanja konsenzusa čak i u vezi sa najosnovnijim pitanjem: da li će Francuska da opstane kao nezavisna nacionalna jedinica. U razmatranju Zimelove propozicije o unutrašnjem sukobu kao indeksu stabilnosti odnosa napravili smo razliku između sukoba koji se odvijaju unutar strukture konsenzualnog sporazuma i sukoba gde takva saglasnost ne postoji. Zaključili smo da se samo u prvom slučaju može reći da je sukob funkcionalan za odnos. Isto to možemo sada izneti i u vezi sa uticajem spoljašnjeg sukoba na unutrašnju strukturu: tokom Drugog svetskog rata, centralizujuća nastojanja francuske vlade nisu urodila plodom, ne uspevajući da uklone bazične razdore, niti da reše problem nedovoljne društvene solidarnosti. Jedinu alternativu dezintegraciji predstavljao je "despotizam" Petenovog (Petain) režima. 24 Sve dok se spoljašnja pretnja doživljava kao problem koji se odnosi na celu grupu (ili društvo), unutrašnji sukobi ne remete usaglašeno delovanje protiv spoljašnjeg neprijatelja. Odnosi crnaca i belaca u Americi prikazuju ovu situaciju. Činjenica da crnačka manjina, uprkos svojoj isključenosti iz značajnih prava i privilegija američkog društva, uopšte nije pokazala spremnost da sledi japansku propagandu o "solidarnosti između tamne i žute rase", pokazuje da se crnačka grupa u celini nije odrekla poistovećivanja sa američkim vrednostima. Sasvim suprotno tome, čini se da je

izračunao

verovatnoćl:l

23 Robin M. Williams, Jr., Reduction oflntergroup Tensions, op. cit., p. 58.

24 Maršal

Anri-Filip

kolaboracionističke

Peten

(Henri-Philippe Petain), voda francuske

vlade za vreme II svetskog rata (prim. prev.).

124


jedna od posledica rata bilo povećanje solidarnosti između crnaca i belaca. Spoljašnji sukob je imao integrativno, a ne rušilačko dejstvo. S druge strane, neprijateljski napadi na britanske i holandske kolonije na jugoistoku Azije imali su za posledicu dezintegraciju društvene strukture; većina pripadnika ovih društava pretnju je doživela kao usmerenu prema "njima'~ odnosno prema britanskim i holandskim vrhovnim gospodarima, a ne prema "nama'~ domaćem stanovništvu. Zbog toga što domaće stanovništvo situaciju nije doživelo kao pretnju usmerenu prema "nama", nije ni moglo da reaguje na pozive za borbu protiv opasnosti. Sada možemo da preformulišemo Zimelovu propoziciju: Sukob sa drugom grupom dovodi do pokretanja svih snaga grupe, a time i do povećane kohezije. Da li će porast centralizacije pratiti povećanje kohezije zavisi, kako od karaktera sukoba, tako i od tipa grupe. Centralizacija će se pre javljati u situacijama poput ratnih sukoba, kao i u diferenciranim strukturama sa razvijenom podelom rada. Čini se da je despotizam povezan sa nepostojanjem kohezije; on je potreban za sprovođenje neprijateljstava tamo gde nema dovoljno solidarnosti grupe, kako bi $e snage pripadnika pokrenule. U grupama koje se bore protiv spoljašnjeg neprijatelja, nastanak, kako centralizacije, tako i despotizma, zavisi od sistema opštih vrednosti i strukture grupe pre samog izbijanja sukoba. Društveni sistemi sa nedovoljnom društvenom solidarnošću najverovatnije će se dezintegrisati u situaciji spoljašnjeg sukoba, iako neka vrsta jedinstva može da bude despotski nametnuta.


125

Deseta propozicija:

Sukob sa drugim grupama odreduje strukturu grupe i posledične reakcije na unutrašnji sukob U bžlo kojoj ratnoj situaciji grupe nisu tolerantne. One n~ smeju da dozvole da pojedinci izvan precizno utvrdene mere odstupe od jedinstva načela koordinacije. Nekada je tehnika za ovo prividna tolerancija . ... Katolička crkva je ostvarila potrebnu blisku unitarnu poziciju ... postupajući~ dokle god je to bilo moguće, prema disidentima kao da joj pripadaju, ali onog trenutka kada to više nije bilo moguće, izbacila ih je sa neopisivom silinom. Za grupe ovakve vrste odredena elastičnost oblika ima najveći značaj ...

Relativno mala borbena grupa, u situaciji oštrog sukoba, može da ostvari koristi od smanjenja broja pripadnika, sve dok to smanjenje pročišćava elemente koji teže ka posredovanju i kompromisu... Većinska grupa ne mora da insistira na takvom odlučujućem odnosu za i protiv. Kolebijivi i uslovljavajući pripadnici manje su opasni jer... veći deo može da dozvoli ovakve periferne pojave bez pogađanja centra grupe. Medutim, tamo gde je periferija, kao u manjim grupama, bliža centru, svaka neizvesnost kod pripadnika neposredno preti samoj suštini, a otuda i koheziji celine. Tanka linija između elemenata nadoknađuje nedostatak elastičnosti grupe, koja predstavlja uslov tqlerancije. 25

Ovde Zime! razjašnjava ono što smo prethodno spomenuli, naime, da nasilnost reakcije prema unutrašnjim razdorima ugrupi zavisi od određenih aspekata njene strukture, kao i od intenziteta situacije sukoba. Iako grupe koje su napadnute od strane spoljašnjeg neprijatelja ne mogu da dozvole "toleranciju"26 prema unutrašnjem 25 Simmel, Conflict, op. cit., pp. 93, 96, 97.

S obzirom na prethodnu propoziciju u kojoj se tvrdilo da je, što je odnos bliži, sukob intenzivniji, podstaknuti smo da postavimo pitanje da li spoljašnji sukob, time što prisiljava grupu da se dovede u red, ne povećava mogućnost da se unutar borbene grupe pojave neprijateljska osećanja i, sledstveno tome, zar on time ne utiče na način na koji se grupa suočava sa spoljašnjim sukobom. Sada ćemo razmotriti ove odnose.

26 Na prvi pogled se čini da se Zimelova tvrdnja, da grupa koja se nalazi u sukobu ne može da bude tolerantna, može dovesti u pitanje. Zar većina današnjih protestantskih sekti ne naglašava ideju tolerancije kao osnovu sopstvenih načela? Zar liberalističke, socijalističke i najkonzervativnije stranke ne ističu ideju tolerancije? Prividna nedoslednost je samo stvar semantike. TOlerancija u uobičajenom smislu podrazumeva da se teži očuvanju ili stvaranju takvih uslova u društvu u kojima će svaki pojedinac ili grupa moći da ostvaruje svoje religiozne i političke ciljeve bez ikakvih prepreka. Tako shvaćena tolerancija jednostavno ukazuje na postojanje izvesnih uređenja u institucijama političkog

126


razilaženju, taj problem će rešavati na različite načine. Načini nisu pitanje slobodnog izbora. Reakcija grupe prema unutrašnjem razdoru povezana je sa određenim aspektima njene strukture. Analogija će razjasniti ove strukturne razlike: postoje dva načina na koja može da se izgradi brod koji će moći da podnese pritisak vode koja ga okružuje: ili trup mora da bude toliko krut i neelastičan da može da podnese veliki pritisak, ili mora biti fleksibilan kako bi mogao da podnese izvestan pritisak, ali da se ne raspadne pod njim. Zime! smatra da velike organizacije, poput Katoličke crkve ili velike političke partije, mogu da prihvate drugi metod, dok manja religiozna tela, poput sekti i manjih političkih partija, mogu da usvoje prvi. Svaki način suočavanja sa spoljašnjom pretnjom za grupu ima posebnu opasnost: previše rigidnosti može da dovede do raspadanja i povlačenja; previše fleksibilnosti do zamagljivanja granica i rastvaranja u sredini koja je okružuje. Ma koliko da je ispravno Zimelovo zapažanje o veličini grupe, važno je istaći da veličina ne predstavlja nezavisnu varijablu. Zime] teži da izjednači veličinu grupe sa stepenom učešća pripadnika. Iako postoje brojni dokazi koji potvrđuju da je, što je grupa manja, veće učestvovanje pripadnika, s obzirom na to da je interakcija nekolicine pripadnika intenzivnija nego interakcija unutar gomile, ne možemo da pretpostavimo da je taj odnos nepromenljivo održiv. Privredna komora u malom gradiću može da broji samo nekoliko članova, a da opet nalikuje velikoj privrednoj komori sa segmentnim učešćem članova. Prema tome, moramo da pravimo razliku između dva aspekta strukture grupe:

tela za religioznu ili političku slobodu van državne moći. Trebalo bi je strogo ritzlikovati od stavova religioznih i ideoloških grupa prema idejama ili idealima koje drugi ispovedaju (Zimelovo značenje pojma) .•Netolerancija" predstavlja suštinu svake religiozne ili sekularne crkve ili sekte~ kao neposrednu posledicu uverenja da samo ona poznaje pravi put ka spasenju (up. Guido de Ruggiero.

• Religious Freedom", u: Encyclopaedia of The Social Sciences, XIII, pp. 233-45).

Sukob sa spoljašnjom grupom i struktura grupe l)

numeričke veličine;

127

i

2) stepena učešća pripadnikaiako obično možemo da očekujemo istovremeno menjanje ova dva činioca. Sledeći Zimela, razmotrimo kako su veličina i učešće neposredno povezani sa spoljašnjim sukobom. Istorijski primer pomoći će nam u prikazivanju odnosa prethodno navedenih dvaju aspekata strukture grupe i spoljašnjeg sukoba, bilo stvarnog ili očekivanog. Podela menjševika i boljševika u 1903. godini, koja će imati tolike značajne posledice po modernu istoriju, desila se zbog nečeg što se na prvi pogled činilo kao sporedna stvar u statutu partije. r:va nacrta su stajala ispred delegata. Lenjinov nacrt je glasio: "Clan ruske Socijalno-demokratske radničke partije je svaka osoba koja prihvata program, podržava partiju materijalnim sredstvima i lično učestvuje u nekoj od njenih organizacija': U suprotnom nacrtu, koji je napisao vođa menjševika Martov, izmenjen je poslednji deo Lenjinove formulacije u "lično i propisano sarađuje pod vodstvom jedne od njenih organizacija". Ono što se tada činilo kao cepidlačenje zapravo je sadržavalo potpuno drugačiju zamisao strukture partije. 27 Lenjinova zamisao potiče još iz 1900. godine, kada je napisao: "Moramo da obučavamo ljude koji partiji neće posvetiti samo svoje slobodne večeri, nego celi život':"" Dve godine posle izneo je preciznije svoje stanovište - organizaciji je iznad svega potrebna posvećena grupa profesionalnih revolucionara: "U zemlji sa despotskom vladom, što više ograničimo članstvo organizacije na osobe koje učestvuju u revoluciji kao svojoj profesiji, to će biti teže otkriti i uhvatiti organizaciju ... Sa masovnom organizacijom nikada ne možemo postići stepen tajnosti koji je suštinski ... Potrebna nam je mili27 Za izvanredno objašnjenje ovih idejnih razlika, vid. Bertram D. Wo!fe, Three Who Made a Revolution (New York: The Dia! Press, 1948). 28 Lenin, Collected Works (New York: International Publishing Co., 1929), Vol. l, Book l, p. 56.

...T'',,t··.·· ·-"'.>..'··..':;." ,_'

128


tantna organizacija zastupnika ... "29 Politička organizacija, kakvu zamišlja Lenjin, nalikuje organizaciji religioznih sekti. Sekta je "udruženje religiozno izabranih, nije poput crkve prinudno udruženje za upravljanje milošću, koja svoje svetlo baca na pravedne i nepravedne i koja nastoji da samog grešnika potčini disciplini božanskog zakona. Sekta ima ideal 'čiste crkve: vidljive zajednice svetaca iz koje su izbačene crne ovce, kako ne bi zgrešila pred Bogom". "Zajednica [sekte] uspostavlja mehanizam selekcije koji razdvaja dostojne od nedostojnih ... "30 I Lenjinova teorija organizacije i Veberovo opisivanje sekte naglašavaju stvaranje isključivih grupa, religioznih ili političkih elita. One ne teže da obuhvate gomile ljudi, nego se ograničavaju na privlačenje posebne klase "izvršilaca"." Kod potrebe za elitnim tipom partije Lenjin navodi opravdanja poput oštre situacije sukoba sa kojom se suočavala revolucionarna organizacija u borbi protiv autokratskog carstva. Kao borbena grupa, morala je da se odrekne prednosti brojnog članstva (Lenjin, naravno, nije poricao prednost brojnosti u ljudima), kako bi održala suštinsku čistoću potrebnu za borbu. Skoro ista razmišljanja odigrala su veliku ulogu u ranom formiranju protestantskih sekti. One su takođe učestvovale u oštroj borbi sa suparničkim verama zbog uništenja jeresi, tako da je očuvanje "čistoće" pripadnika imalo suštinski značaj." Menjševička zamisao organizacije takođe potvrđuje tvrdnju da su numerička veličina i učešće pripadnika povezane sa situacijom sukoba u kojoj se grupa nalazi ili je očekuje. Menjševička partija, ili bar mnogi njeni istaknuti predstavnici, nisu očekivali zaoštravanje sukoba sa carstvom, nego smanjenje sukoba kroz postepenu libe29 Lenin, ,,what is to be Done?'', u: Collected Works, Vol. IV. Book Il, pp. !9899, 246. 30 Max Weber, Wirthschart und Gesellschaft (Tiibingen: ). C. B. Mohr, 1922, pp. 8!2-!3); vid. i: »The Protestants Sects and the Spirit of Capitalism", u: From Max Weber, op. cit., pp. 302-22. 31 Lenjinova partija je u nekoj meri izmenila svoj karakter nakon Oktobarske revolucije; ovde nas interesuje samo njena prvobitna koncepcija. 32 Nije potrebno ni naglašavati da ovo nije bio jedini razlog isključivosti sekti.

.


129

ralizaciju režima. Promena režima u nešto drugačiju repliku zapadnih demokratskih režima značila bi manje potrebe za elitnom partijom. Dakle, u skladu sa tim očekivanjem, organizacija je trebalo da privuče što je moguće više ljudi kako bi, kada dođe trenutak, mogla da se nadmeće za glasove na izborima. Drugim rečima, očekujući smanjenje spoljašnjeg sukoba, menjševici su zamišljali masovnu organizaciju, "crkvu", elastičnu organizaciju tolerantnu prema razilazećim tendenCijama, u kojoj disidenti ne bi bili određivani kao jeretici ili otpadnici. Štaviše, takva organizacija bi prihvatila ljude koji bi, ukoliko ne bi bili prihvaćeni, mogli da postanu suparnici i rivali. Njena snaga bila bi zasnovana na prihvatanju razilazećih elemenata, a ne na njihovom isključivanju." Socijalno-demokratske partije, kako u Rusiji tako i u ostatku sveta, bile su kohezivne organizacije sa snažnom unutrašnjom solidarnošću. Velika brojnost članstva u ovim partijama omogućavala je, toliko potrebno, koegzistiranje različitih frakcija i centara unutar iste organizacije. U ovim grupama (kao što smo ranije primetili u vezi sa celokupnim društvima), ukrštanje različitih unutrašnjih sukoba nije slabilo osnovni odnos, nego je zapravo povezalo grupu. Međutim, situacija je potpuno drugačija u malenim grupama koje su usmerene ka neprekidnom oštrom sukobu sa spoljašnjom sredinom. Takve grupe ne mogu da dozvole blagost prema svojim pripadnicima kao što mogu velike. Sve dok relativno mala veličina takve elitne grupe zaista znači i potpunu uključenost ličnosti pripadnika, ono što je prethodno izneseno u vezi sa osnažujućim dejstvom afektivnog ulaganja u situacijama sukoba može da se primeni i na ovom mestu: u grupama koje obuhvataju celokupne ličnosti pripadnika unutrašnji sukob lako prožimaju nerealistični elementi. Unutrašnji sukob bi tada mogao da ode toliko daleko da bi neposredno ugrozio samu konsenzualnu osnovu strukture grupe. Prema tome, nikakvo neslaganje ne može da se .toleriše, a disident mora da se primora na povlačenje. Na drugom mestu 33 O mehanizmu kooptacije (prihvatanja, preuzimanja, prim. prev.), vid. Philip Selznik, TVA and the Grass Roots (Berkley and Los Angeles: University of California Press, !949).

130


Zime! je izneo: ako odnos ne pruža prostor za izražavanje sukobljenih stavova, povlačenje predstavlja jedini izlaz. Lenjinova partija je zaista bila stalno podeljena frakcionim borbama koje su vodile do stalnih rascepa i isključivanja. A ipak, Lenjin, umesto da je osuđivao takve posledice, naglašavao je upravo suprotno: kako će se time još Više ojačati organizacija jer će se povećati kohezija među preostalim članovima. Dok grupa crkvenog tipa učvršćuje unutrašnju koheziju time što dozvoljava postojanje raznih konfliktnih tendencija unutar svojih okvira, politička ili religiozna sekta stalno mora da odbacuje disidenta kako bi očuvala ili povećala unutrašnju koheziju među preostalim "dostojnim" pripadnicima. Kada grupa jednom odredi sopstvenu strukturu u skladu sa očekivanjima prema spoljašnjem sukobu, njena reakcija na unutrašnja .neslaganja više ne predstavlja stvar slobodnog izbora nego je determinisana upravo tim određenjem. U jednoj od prethodnih propozicija govorili smo o tome da jeretik podstiče nasilno neprijateljstvo kod svojih bivših saradnika ne samo zbog jačine prethodne afektivne identifikacije, nego i zbog toga što on simbolično, ako ne i stvarno, preti samom postojanju grupe koju je napustio. Uzgredno smo spomenuli da će reakcija prema jeresi varirati zajedno sa jačinom spoljašnjeg sukoba, te da će biti posebno oštra u grupama koje se nalaze u oštrom sukobu sa· spoljašnjom sredinom. Sada možemo dublje da razradimo ovaj problem: grupa koja je od početka stvorena kao borbena grupa posebno je sklona da učestvuje u nasilnom lovu na jeres; pripadnici su dužni da stalno učestvuju u selekciji i reselekciji onih koji su "dostojni", to jest onih koji ne postavljaju pitanja niti iznose neslaganja, upravo zbog toga što je samo postojanje grupe zasnovano na "čistoći" pripadnika. Takve grupe moraju stalno da izvode samoprečišćavajuće činove, a zbog toga je potrebno i da stalno stvaraju jeres i raskole. . Neprestano se nalazeći u sukobu sa spoljašnjom sredinom, ne dozvoljavajući nikakvo pojavljivanje unutrašnjeg sukoba, ovakve grupe će nasilno reagovati ne samo na jere tika, nego i na bilo koju vrstu neslaganja, jer se to doživljava kao napad na samu osnovu postojanja grupe. Za razliku od jeretika ili otpadnika, disident ne


131

napušta grupu da bi se pridružio redovima neprijatelja, niti da bi osnovao sopstvenu rivalsku grupu. Dok grupe crkvenog tipa dozvoljavaju njegovo postojanje unutar svoje strukture, sekta ga doživljava jedino kao potencijalnog "otpadnika". Imali smo već priliku da ukažemo na razliku između jeretika i otpadnika. Tada smo naveli da jeretik obično stvara mnogo više konfuzije nego otpadnik, jer u sukobu sa grupom i dalje podržava njene osnovne vrednosti, čime preti da zamagli· granice grupe. Sada možemo dodati da, za razliku od jeretika koji napušta grupu, disident stvara još više konfuzije jer smatra da pripada grupi. U malim, borbenim i bliskim grupama disident koji zahteva dalje pripadanje grupi preti da je slomi iznutra zbog toga što on ne predstavlja očiglednu opasnost poput jeretika ili apostata protiv kojih se grupa lakše i složnije bori. Disident je nepredvidljiv i zbunjuje: da li će preći kod neprijatelja? Ili namerava da osnuje rivalsku grupu? Namerava li da izmeni put grupe? Pripadnici grupe mogu samo da budu sigurni da on "nešto smišlja". Napadajući jedinstvenost osećanja grupe, on nameće elemenat ličnog izbora u strukturu koja je zasnovana na jednoglasnosti izbora. Prema tome, mala, borbena grupa će bez odlaganja reagovati na pojavu disidenta, i to protiv njega. Dalje postojanje grupe se čini mogućim samo pod uslovom njegovog prisilnog ili dobrovoljnog povlačenja. 34 Kada sama grupa postane najvažniji problem, njena struktura pomaže da se odredi odnos sa situacijama sukoba. Zime! je to veoma jezgrovito iskazao na drugom mestu, naglašavajući da "radikalizam" koji proizlazi iz strukture može da bude potpuno nezavisan od radikalizma kao ideološkog sadržaja:" 34 To se postiže tako što je disident na početku izjednačen sa negativnom referentnom grupom. Sledstveno tome, takvo poistovećivanje obično deluje kao "samoispunjavajuće.. proročanstvo. Up. kasniji Lenjinov napad: "Da li sada vidite, drugovi Nove iskre (New Iskra), gde vas je vaše preobraćanje na martinovizam dovelo? Da li sada shvatate da je vaša politička filozofija u stvari prežvakana osvoboždenije filozofija?- i da ste se (protiv svoje volje i nesvesno) našli na tragu monarhističke buržoazije?.. (Lenin, Two Tactics [New York: International Publishers, 1935], p. 61). 35 The Sociology ofGeorg Simmel, op. cit., p. 94. Vid. i E. T. Hiller, The Strike, op.

132


Uglavnom, male grupe su radikalnije nego velike, što1 naravno, z.nači da ideje koje oblikuju samu osnovu partije postavljaju ograničenja njenom radikalizmu. Ovaj radikalizam je potpuno sociološki po svojoj prirodi. Potreba za njim nastaje zbog bezrezervne predanosti pojedinca racionalnosti grupe, nasuprot drugim grupama u blizini (oštrina demarkacione linije potrebna za samoočuvanje grupe), te zbog nemogućnosti da se uzmu u obzir sve, veoma različite tendencije i ideje u uskom društvenom okviru. Od svega ovoga, radikalizam sadržaja je najviše nezavisan.J 6

Dolazimo do recipročnog odnosa između strukture grupe i spoljašnjeg sukoba. Zime! pokazuje da struktura grupe pomaže da se odredi intenzitet stvarnog ili očekivanog sukoba sa spoljašnjom sredinom, te, kako smo upravo videli, kao posledica prethodnog, stvarni ili očekivani intenzitet sukoba koji vrši pritisak ka num eri čkom smanjenju i visokom u češću pripadnika. Mala borbena gr.upa sa visokim učešćem težiće rigidnom očuvanju ideološke čistoće. U relativno većim, inkluzivnijim grupama, gde pripadnici nisu toliko duboko uključeni, ideološki sadržaj može da se menja kako bi se prilagodio razilazećim i sukobljavajućim unutrašnjim tendencijama. Velika grupa koja u svojim redovima dozvoljava izražavanje neslaganja, a otuda i sukoba, crpi snagu i koheziju iz sopstvene fleksibilnosti. Kohezija ne trpi zbog procesa unutrašnjeg sukoba, i njime je zapravo učvršćena. Mala, bliska, borbena grupa ne može da se izbori sa unutrašnjim sukobom, te zbog toga izražavanje neslaganja kažnjava isključivanjem. Iz tog razloga bliska grupa, poput društva koje sprečava realistične grupne sukobe, teži ka stvaranju mehanizama žrtvenog jarca. Ne samo da takva grupa svako stvarno neslaganje određuje kao "neprijateljsko delovanje«, nego, takođe, teži da "pronađe« unutrašnje i spoljašnje neprijatelje, kako bi osnažila unutrašnju solidarnost. Takva grupa neprestano cit., p. 71: ,.Uglavnom, politike ranijih sindikata su više insistirale na štrajkovima nego današnje zanatske organizacije. Zbog toga što je struktura sindikata izrasla uglavnom iz sukoba, ona je bila oblikovana za neprijateljsko delovanje". 36 Ovde Zimel ponovo izjednačava dva različita aspekta strukture grupe: određenu veličinu i tip učestvovanja pripadnika. Već smo .ukazali na to da, iako ima osnova da se očekuje relativno visoka korelacija medu njima, ova dva faktora moraju da se analiziraju odvojeno.


133

traga za neprijateljem, jer od njega zavise njena kohezija i postojanje. Ovim problemom ćemo se dublje baviti u propoziciji koja sledi. U prethodnom razmatranju odredili smo dva aspekta strukture grupe koje Zime! nije razdvajao: l)

određena veličina;

2) stepen učešća pripadnika. Zaključili smo da ta dva aspekta moraju da se razmatraju zajedno sa trećim, situacionim aspektom: grupama koje se nalaze u stalnoj borbi nasuprot grupa koje povremeno učestvuju u borbi. Videli smo da se ovi aspekti javljaju zajedno; drugim rečima, grupe koje su osnovane u očekivanju intenzivnog i kontinuiranog spoljašnjeg sukoba teže da imaju relativno mali broj članova i pretenduju na obuhvatanje celokupne ličnosti pripadnika, a kod velikih grupa slučaj je obrnut. Iako nismo ispitali svih osam mogućih kombinacija veličine, intenziteta spoljašnjeg sukoba, te stepena učešća, možemo bar da tvrdimo kako postoji tendencija da ovi aspekti idu skupa, dovodeći do stvaranja dva suprotstavljena tipa ovde prikazanih struktura grupa. Imajući u vidu ove razlike, možemo da preformulišemo Zimelovu propoziciju:

Grupe koje su nalaze u stalnoj borbi sa spoljašnjom sredinom teže da budu netolerantne iznutra. One tolerišu samo ograničena odstupanja od jedinstva. Takve grupe obično imaju karakter sekti: pripadnike biraju prema posebnim karakteristikama, ograničene su veličinom, te zahtevaju učešće celokupne ličnosti. Njihova društvena kohezija zavisi od potpunog prihvatanja svih aspekata života grupe, a osnažuje se potvrđivanjem jedinstva protiv disidenta. Jedini način na koji mogu da reše problem neslag'lnja nalazi se u dobrovoljnom ili prisilnom povlačenju disidenta. Grupe crkvenog tipa, koje se ne nalaze u stalnoj borbi sa spoljašnjom sredinom, obično ne postavljaju posebne zahteve za celokupnim učešćem ličnosti pripadnika, te su, zbog toga što

134


ne postoje rigidni kriterijumi za članstvo, obično velike. One su sposobne da uspešno odole spoljašnjim pritiscima jer pokazuju elastičnost strukture i ostavljaju prostor za unutrašnji "tolerisani sukob". Jedanaesta propozicija: Potraga za neprijateljima Grupe~ a posebno manjine, koje žive _u sukobu i progonu, često odbijaju približavanje i toleranciju druge strane. Zatvorena priroda njihovog su· protstavljanja, bez koje ne bi mogle da se dalje bore, bila bi pomućena ...

Potpuna pobeda grupe nad neprijateljima, dakle, nije uvek povoljna ... Pobeda smanjuje snage koje stvaraju jedinstvo grupe, a poništavajuće sile, koje uvek deluju, odnose prevlast... Obezbeđenje postojanja nekih neprijatelja unutar određenih grupa može da predstavlja deo političke mudrosti, kako bi

jedinstvo prpadnika i dalje bilo delotvorno, i da bi grupa ostala svesna da je jedinstvo njen suštinski interes. 37

Sledeći ideju da spoljašnji sukob povećava unutrašnju koheziju, Zime! sada tvrdi da borbene grupe mogu zapravo da "prizivaju" neprijatelje kako bi mogle da održe i povećaju svoju koheziju. S obzirom na to da kontinuirani sukob predstavlja uslov opstanka, neprestano moraju da ga izazivaju. Štaviše, implicira Zime!, spoljašnji sukob uopšte ne mora objektivno da postoji da bi kohezija grupe bila povećana; sve što je potrebno jeste da su pripadnici ubeđeni, ili da ih se ubedi, u postojanje spoljašnje pretnje kako bi se "doveli u red"." Pretnje mogu, 37 Simmel, Conflict, op. cit., pp. 97-98. 33 Ukazujući na to da svesno iskrivljavanje socijalne percepcije pripadnika grupe može da bude politički korisno, Zimel uvodi ulogu vođe grupe u manipulaciju reakcijama pripadnika. U svim ranijim i ovde navedenim razmatranjima on analizu skoro u celini ograničava na dejstvo sukoba na totalnu strukturu grupe, ne praveći razliku između vođa i sledbenika (mada se ovom razlikom bavi na drugim mestima; vid. posebno The Sociology of Georg Simmel, op: cit., pp. 181-306). Za sada, ova razlika će biti izostavljena, s obzirom na to da uključuje novo i veoma složeno područje analize. Ipak, složićemo se s tim da vode mogu da imaju sopstveni interes za sukob kao mehanizam koji stvara jedinstvo, zbog čega mogu: (l) da preuveličavaju već postojeći sukob (poput, npr., vođa žirondinaca u Francuskoj revoluciji, ili Partije južnog rata [Southern


135

ali i ne moraju, stvarno da postoje,_ ali grupa mora da veruje da one postoje. Socijalna percepcija spoljašnje pretnje može da bude poremećena, ali njeno dejstvo na unutrašnju grupu može da bude jednako kao i neporemećena percepcija objektivne pretnje. Potraga borbene grupe za neprijateljima nalikuje onome što je Gordon V: Olport (W Allport) nazvao "funkcionalna autonomija motiva'~" Olport smatra da motivi koji su prvobitno nastali u svrhu ostvarenja nekog određenog cilja mogu da nastave da deluju iako prvobitni cilj više ne postoji. Robert K. Merton upotrebljava sličan konceptualni okvir za objašnjenje birokratskog ritualizma u kojem dolazi do karakteristične zamene ciljeva, gde "instrumentalna vrednost postaje krajnja vrednost"." Slično tome, sukob koji je grupa prvobitno pokrenula kao sredstvo za ostvarenje nekog cilja postaje cilj sam po sebi. Ovo nas vraća na prethodno razmatranje nerealističnih sukoba. Kao što ovaj tip sukoba nije vođen težnjom ostvarivanja rezultata, nego potrebom za otpuštanjem tenzije radi održanja strukture ličnosti, tako i potraga grupe za neprijateljima nije usmerena ka postizanju rezultata pripadnika, nego prosto ka održanju sopstvene strukture kao najvažnijeg problema. Čak i kada više ne preovladava početna situacija sukoba zbog kojih su osnovane, borbene grupe mogu da nastave da deluju u War Party] u meksičkom ratu iz 1846. godine), ako unutrašnje neslaganje ili nezadovoljstvo ugrožava njihov položaj; (2) stvarno "da tragaju za neprijateljima uvek kada esprit de corps preti da oslabi" (Grace Coyle, Social Pro cess in Organized Groups [New York: Richard R. Smith, 1930], p. 161), kako su i postupale totalitarne vođe u Nemačkoj, Italiji i Rusiji, a čega je carska policija bila veoma svesna kada su uvedeni .,Protokoli mudraca sa Ciona" (Protocols of the Wise Men ofZion). 39 Gordon W Allport, Personality (New York: Henry Holt & Co., 1937), Chapter 7. Maks Veber je prvi sociolog koji je uočio ova kretanja. Up., npr., njegovo razlikovanje ljudi koji žive "od" politike i onih koji žive "za" politiku; prvi su organizacione konzervativni. Mogu da se zalažu za radikalnije promene organizacionih funkcija kako bi održali strukturu. Up. From Max Weber, op. cit., posebno "Politic as Vocation': pp. 77-128. 40 Merton, Social Theory and Social Structure, op. cit., Chapter 5.

---------------·---··------~-

136


skladu sa "zakonom pod kojim su prvobitno stupile na scenu". Kako kaže Čester (Chester) Bernard: "Organizacija mora da se dezintegriše ako ne može da ispuni svoju svrhu. Ona se raspada i kada se ostvari svrha". 41 Prema tome, moraju da se pronađu nove svrhe da bi se izbeglo raspadanje. Istorija populističkih i progresivnih farmerskih pokreta u Sjedinjenim Državama pokazuje mnoge slučajeve u kojima su farmerske organizacije, osnovane kako bi se borile protiv interesa železnice ili silosa, nakon završetka te borbe i dalje nastavile sa novim zahtevima i borbom protiv drugih protivnika u političkoj sferi. U studiji o Kanadskoj federativnoj zajednici (Canadian Commonwealth Federation) u Saskačivenu, Simor Lipset pokazuje kako je pobeda farmera nad protivnicima, umesto propadanja organizacije, dovela do proširenja njenog delovanja na druge protivnike.42 Istorija radništva pokazuje mnoge slične primere. Nestanak prvobitnog neprijatelja dovodi do potrage za novim neprijateljima, kako bi grupa mogla i dalje da učestvuje u sukobu, čime se održava strul1:ura kojoj bi pretilo raspadanje ako više ne bilo neprijatelja.43 Ovde bi trebalo naglasiti da "novi neprijatelj" koga grupe prizivaju, ili čiju pretnju preuveličavaju, stvarno postoji, za razliku od "izmišljenog" neprijatelja, čime ćemo se baviti kasnije. Štaviše, izazivanje neprijatelja, proglašavanjem njegovih "opasnih namera", može da deluje kao "samoispunjavajuće proročanstvo": "neprijatelj" će "odgovoriti" i tako zaista postati opasan za grupu, za šta ga je ona na prvom mestu i optužila. Bilo bi korisno proučiti evoluciju sukobljenih grupa sa ovog stanovišta. Pažnja bi se usmerila na grupe koje su ostvarile svoje prvobitne ciljeve pobedom ili zbog toga što je, bez njihovog po sredstva, društvena promena ostvarila cilj za koji su se one prve 41 Chester Bernard, Functions of the Executive (Cambridge: Harvard sity Press, 1950), p. 91.

Univer~

42 Lipset, Agrarian Socialism, op. cit. 43 Ovde bi trebalo da se ukaže na psihoanalizu i njeno otkriće da gubitak objekta mdnje može da ima podjednako ozbiljne posledice po ličnost kao i gubi~ tak objek-ta ljubavi.


137

borile. Svrha bi bila da se otkrije zašto su neke grupe nestale, a druge uspele da pronađu svoje "objekte mržnje" koji su ih održali. Takva "potraga za spoljašnjim neprijateljem" (ili preuveličavanje opasnosti koju predstavlja stvarni neprijatelj) ne služi samo da bi se održala struktura grupe, nego i da bi se osnažila kohezija, ako je ugrožena slabljenjem snaga grupe ili unutrašnjim neslaganjima. Oštrina sukoba oživljava borbenu spremnost pripadnika, te ili miri razilazeće tendencije ili vodi ka usaglašenom delovanju protiv disidenta. Posledica "potrage za spoljašnjim neprijateljem" jeste potraga za unutrašnjim neprijateljem kada se ove rigidne strukture suoče sa porazom ili sa neočekivano snažnijom spoljašnjom opasnošću. Grupe obično poriču da neuspesi u sukobu sa spoljašnjim grupama mogu da se pripišu snazi protivnika, jer bi to predstavljalo priznanje sopstvene slabosti. Zbog toga u svojim redovima traže "disidenta" koji je poremetio jedinstvo i usaglašeno delovanje protiv neprijatelja. (Obratiti pažnju na reakciju protiv menjševika, trockista i buharinista u Boljševičkoj partiji.) Isto tako, u društvima u kojima rigidnost strukture sprečava realistične sukobe, postoji trajna tendencija da se poraz u ratu objašnjava "izdajom" iznutra. Mit o "nožu u leđa" koristili su nemački nacionalisti posle Prvog svetskog rata; on se ponovo pojavio u Višijevom objašnjenju poraza Francuske u Drugom svetskom ratu. To predstavlja varijantu mehanizma žrtvenog jarca: iako je do poraza došlo spolja, nasilnost reakcije podstakla je traženje objekata mržnje iznutra. Pripadnici grupe koji su primorani da ponesu teret žrtvenih jaraca, svojim žrtvovanjem pročišćavaju grupu od njenih mana, i na taj način se ponovo uspostavlja solidarnost: lojalni pripadnici su još jednom ubeđeni da nije kriva grupa kao celina, nego samo neki "izdajnici"; štaviše, sada mogu ponovo da potvrde svoju pravednost udružujući se u borbi protiv "izdajnika". U borbenim grupama je na delu isti mehanizam u stalnim činovima prečišćavanja, naime, "ujedinjavanjem" grupe protiv unutrašnje "pretnje". Unutrašnji neprijatelj za kojim se traga, poput spoljašnjeg koji se izaziva, može stvarno da postoji: on može da·bude disident koji

138


se suprotstavio određenim aspektima života ili delovanja grupe, te se zbog toga smatra potencijalnim otpadnikom ili jeretikom. Međutim, i unutrašnjeg neprijatelja je moguće "pronaći'~ moguće ga je prosto izmisliti, kako bi se zajedničkim neprijateljstvom prema njemu stvorila društvena solidarnost, za kojom grupa ima očajničku potrebu. Ovaj mehanizam može da deluje i u potrazi za spoljašnjim neprijateljem: neprijatelj može da se izmisli kako bi se stvorila društvena solidarnost. V. I. Tomasovo (W. I. Thomas) pravilo da "ako ljudi određuju situacije kao realne, one su realne u svojim posledicama" neposrednije je primenjivo na izmišljanje neprijatelja nego na traganje za stvarnim neprijateljem. Ako ljudi određuju pretnju kao realnu, iako u stvarnosti ima malo ili uopšte nema dokaza koji bi potkrepili to uverenje, pretnja je realna u svojim posledicama- a jedna od posledica je povećanje kohezije grupe. Međutim, aspekat mehanizma koji nas posebno interesuje na ovom mestu jeste tip imaginarne pretnje koju žrtveni jarac predstavlja. Antisemita svoje proganjanje Jevreja opravdava pomoću moći, agresije i osvetoljubivosti Jevreja. "On u Jevrejinu vidi sve što mu donosi bedu - ne samo svog društvenog tlačioca, nego i svoje nesvesne instinkte."44 Meša·ldna straha i užasa prema Jevrejima predstavlja jedan od ključnih elemenata složenog sindroma antisemitizma. Ta imaginarna pretnja vodi ka "pregrupisanju" antisemita pridruživanjem, kao u Nemačkoj, zajednici istomišljenika, ili, kao u Americi, imaginarnoj pseudozajednici ugroženih pojedinaca. Tu nastaje neka vrsta iluzornog kolektiviteta svih onih koji su "ugroženi" od strane Jevreja, i koji su sve izgubili izuzev zajedničke "opasnosti" u očekivanju agresivnog delovanja Jevreja. N eki tipovi antisemitizma, kao i drugi oblici predrasuda, imaju značajne funkcije za one koji su pogođeni time što ne pripadaju grupama, odnosno za opadanje kohezije u društvu kojem pri44 Otto Fenichel, "Elements of a Psychoanalytic Theory of Antisemitism': u: Antisemitism, A Social Disease, Ernst Simmel (ed.), (New York: International University Press, 1946), p. 29.


139

padaju. Antisemitiza_;n pruža "način za pseudoorijentaciju u otuđenom svetu". 45 "Cini se da otuđenost [Jevreja] daje najlakšu formulu za suočavanje sa otuđenošću društva. "46 čovek bez grupe, usmeravajući svoje neodređeno neprijateljstvo na posebnu metu a zatim joj pripisujući sopstveni osećaj ugroženosti, nastoji da pronađe čvrsto utočište u svetu koji za njega uopšte nema smisla. "Unutrašnji neprijatelf može da bude ponuđen od strane društvenog sistema sve dok je izbor mete ograničen na grupu i institucionalizovan. "Predrasuda'~ kako je istakao Talkot Parsons, "nije kod pojedinaca usmerena samo na grupe koje predstavljaju žrtvene jarce, nego lako može da postane i fenomen grupnog stava, odnosno da postane delimično institucionalizovana. Tada se dešava da, umesto da pripadnici grupe osuđuju onoga koji ima predrasude, kažnjavaju one koji ih nemaju."47 "Diskriminacija nije podržana samo neposrednim koristima onih koji diskriminišu, nego i kulturnim normama koje legitimizuju diskriminaciju. "4' Postoje neke indikacije da stepen rigidnosti grupe može pomoći da se odredi stepen u kojem je institucionalizovano postupanje vođeno predrasudama prema unutrašnjim neprijateljima (diskriminaciono ponašanje). Nekoliko primera će razjasniti ovaj problem. Pišući neposredno pred Prvi svetski rat, Tomas P. Bejli (Thomas P. Bailey), profesor iz Misisipija, govorio je o povezanosti straha od crnaca i sistema društvenih položaja na jugu:

45 Adorno et al, op. cit., p. 622. 46 Ibid., p. 619.

47 Parsons, Religious Perspectives of College Teaching, op. cit., p. 40. Psihoanalitički orijentisani analitičari (up. Leo Lowenthal and Norbert Guterman, Prophets of Deceit, Vol. V, Studies of Prejudice [New York: Harper Bros., 1950-1951]) izneli su zapažanja o sličnosti straha od Jevreja i od crnaca sa čuvenim

simptomom parazitofobije. Medutim, antisemitizam može da dovede

do stvaranja grupe i identifikacije, dok parazitofobija ne može. Prema tome, "strah od crnaca" ili "strah od Jevreja" funkcionalniji je nego parazitofobija za one koji su pogođeni time što ne pripadaju grupama.

48 Vid. Merton, "Discrimination and the American Creed", op. cit., pp. 11213.

-


140

Najveće ropstvo duha može se pronaći u duboko ukorenjenoj $frepnji juga. Južnjaci se plaše za bezbednost svojih žena. ćerkž, sestara; južnjački roditelji strahuju za čistoću svojih sinova; južnjačke javne osobe se plaše da će doći vreme kada će veliki broj crnaca pokušati da glasa i time ubrzati rasni rat... južnjački poslovni ljudi strahuju da će agitacija crnačkog pitanja poremetiti posao i demoralizovati tržište rada. južnjački zvaničnici se plaše rasnih nere~

da,

linčovanja, divljačkih

svireposti, ispaštanja ne samo zbog crnačke zlobe,

nego i zbog strepnje koja proizlazi iz straha šta bi moglo da bude. 49

Novija proučavanja potvrdila su ovu ranu dijagnozu. Frenk Tanenbaum (Frank Tannenbaum) navodi: "Jug pokazuje da se plaši crnaca. Ne mislim na fizički strah. To nije pitanje kukavičluka ili hrabrosti; to je nešto dublje i suštinsko. To je strah od gubljenja tla pod nogama'~ 50 Taj strah koji prožima južnjake od agresivnog nasilja crnaca ima važnu .funkciju u održavanju južnjačkog rigidnog statusnog sistema. Ako je crnac opasan, ako predstavlja stalnu pretnju najintimnijim vrednostima južnjačkog belca, onda je od ključnog značaja "držati ga tamo gde pripada"; drugim rečima, očuvati položaj i koheziju dominantne belačke slojne grupe. Ako je crnac opasan, onda svi oni iz belačke grupe koji s njime pokušavaju da se sprijatelje mogu uspešno da budu proglašeni "otpadnicima" koji ugrožavaju samo postojanje belačke grupe. Razmatrajući strah od međurasnih brakova i mešanja rasa, Majrdal (Myrdal) zapaža da:

Beli ljudi zapravo žele da crnce zadrže na nižem položaju. Sam "međurasni brak" se prezire jer bi, pre svega, označavao .. društvenu jednakost'; a ra· cionalizuje se time da se .. društvena jednakost .. sprečava jer bi dovela do "međurasnih

brakova". 51

Strah od crnaca uopšte ne proizlazi iz njihovog stvarnog 49 Thom.S P. Bailey, Race Orthodoxy in the South, pp. 346-47, navedeno prema: Myrdal, An American Dilemma (New York: Harper Bros., 1944), p. 1356. SO Frank Tannenbaum, Darker Phases of the South (New York: G. P. Putnam's Sons, 1924), pp. 8-9. 51 Myrdal, op. cit., p. 591.


141

ponašanja, nego predstavlja sredstvo da se statusni sistem očuva nepromenjen kao sredstvo povezivanja svih pripadnika bele grupe oko standarda ovog sistema." Koliko znamo, ono što smo izneli u vezi sa odnosom između rigidnosti strukture i traganja za neprijateljima .neophodno je dodatno potvrditi, izuzev na nivou istraživanja malih grupa. 53 Međutim, taj odnos izgleda kao hipoteza koju bi bilo vredno proveriti. Prema tome, proučavanje komunističke partije pokušalo bi da o~redi u kojoj meri su spoljašnje pretnje stvarno objektivne njemm pripadnicima, te u kojoj meri, sa druge strane, članovi mora!u stalno da "stvaraju" spoljašnje pretnje (ili unutrašnje žrtvene ;arce) da bi sačuvali unutrašnju lojalnost. Slično tome, bilo bi vredno da se sa ovog stanovišta proučava unutrašnja kohezivnost Jevreja, kao i drugih religijskih manjinskih grupa. Izgleda da antisemitizam obično povećava unutrašnju solidarnost jevrejske grupe,54 ali, isto tako, može biti da se njihova društvena solidarnost učvršćuje stalnim naglašavanjem opasnosti ?d ~ntisemitizma, bez obzira na to da li on stvarno postoji ili ob;ektlvno preti u bilo kojem trenutku. U skladu sa ovim razmatranjem, možemo da preformulišemo Zimelovu propoziciju: Rigidno organizovane borbene grupe mogu stvarno da tragaju za neprijateljima sa svesnom svrhom ili nesvesnom posledicom očuvanja jedinstva i unutrašnje kohezije. Takve grupe mogu stvarno da budu ubeđene u postojanje spoljašnje pretnje iako ona ne postoji. Pod uslovima koji bi tek trebalo da se otkriju, imaginarn~ pretnje imaju iste funkcije integrisanja grupe kao i stvarne pretn;e. Izazivanje spoljašnjeg neprijatelja ili njegovo izmišljanje ~2 Nema potrebe da se dalje razrađuje činjenica da strah od crnaca predstavlja Jedno od omiljenih manipulativnih sredstava južnjačkih demagoga. 53 Vid. primere u: Kurt Lewin et al., op. cit. 54 Up. sa veoma podsticajnim zapažanjima: J. P. Sartre, Commentary, V ( 1946), pp.306-16,389-97,522-31.

142


osnažuje društvenu koheziju ako je ona ugrožena iznutra. Slično tome, potraga za unutrašnjim disidentom, ili njegovo izmišljanje, može da posluži za očuvanje strukture kada je ona ugrožena spolja. Do takvih mehanizama žrtvenog jarca posebno će dolaziti u grupama čija struktura ne dozvoljava ispoljavanje unutrašnjih realističnih sukoba. Postoje promenljive gradacije između preuveličavanja stvarne opasnosti, prizivanja stvarnog neprijatelja, te potpunog izmišljanja pretećeg činioca.

Poglavlja koja slede preći će sa odnosa sukoba i strukture grupe na razmatranje odnosa među protivnicima. To na prvom mestu zahteva proučavanje odnosa intenziteta i cilja sukoba, a zatim ispitivanje raznolikih oblika "unifikacije" koje sukob uspostavlja među suprotstavljenima.

Poglavlje VI

Ideologija i sukob

~ . . ''!'fi~

l Ideologija i sukob Dvanaesta propozicija: Ideologija i sukob Svest strana da·su samo predstavnici nadindividualnih zahteva, koji se ne bore za sebe nego samo za svrhu, sukobu može da da radikalizam i nemilosrdnost, što je analogno uobičajenom ponašanju nekih veoma sebičnih i idealistički usmerenih osoba... Sukob koji se vodi sa snagom celokupne ličnosti, sve dok pobeda opravdava samu svrhu, ima plemeniti karakter... Na osnovu zajedničkog dogovora izmedu dye strane, prema kojem svaka od njih ne brani samo sopstvene zahteve i cilj, odričući se svih ličnih ili egoističnih motiva, sukob se odvija sa neumanjenom oštrinom, sledeći svoju unutrašnju logiku, ne intenzi.fikujući se niti menjajući subjektivnim faktorima. Suprotnost izmedu jedinstva i antagonizma verovatno je najvidljivija tamo gde o be strane idu za istim ciljem -poput traženja naučne istine. Tu bi svako odustajanje... bilo kakav mir pre odlučne pobede, značilo izdaju objektivnosti zbog koje je lični elemenat uklonjen iz borbe. Još od Marksa, društvena borba je dosegla ovaj obli!<. .. lična ogorčenost, kako opštih tako i posebnih borbi, značajno se smanjila. . .. Nasilnost borbe, međutim, usled toga se nije smanjila. Sasvim suprotno, postala je oštrija ... zahvaljujući svesnosti pojedinca da se ne bori samo za sebe~ a često uopšte ne za sebe, nego za veći nadindividualni cilj."

U ovoj propoziciji Zime! pravi razliku između dva tipa sukoba: prvi u kojem je cilj ličan i subjektivan, i drugi u kojem cilj spora ima bezličan, objektivan karakter. Zimelovo zapažanje dovodi do dve različite posledice objektivizacije sukoba: l) kolektivni cilj će, pošto prevazilazi načiniti mnogo intenzivnijom;

lične

interese, borbu


148

2) između suprotstavljenih strana postoji povezujući elemenat sadržan u obostranom priklanjanju zajedničkoj normi uzdržavanja od ličnih napada:, ./

Drugim rečima, ova propozicija se nalazi u vezi sa: l) uticajem objektivizacije na intenzitet sukoba; te 2) uticajem objektivizacije na odnos među protivnicima. Zime! tvrdi da će objektivizovane borbe, pošto prevazilaze lični domen, biti radikalnije i nemilosrdnije nego sukobi oko neposrednih ličnih pitanja. Svest o borbi za nadindividualna "p:ava", ili ~a sisteme vrednosti, pojačava beskompromisnost strana Jer pokrece snage koje nisu na raspolaganju kod ličnih interesa i ciljeva. Ovu tvrdnju on :?Oasniva na dva argumenta: l) pojedinci koji započinju nadindividualni sukob delovaće kao predstavnici grupe ili ideje; i 2) oni su prožeti osećanjem uvaženosti i sopstvene pravednosti, zbog toga što ne deluju iz "sebičnih" razloga. Ipak, čini se da drugi argumenat- da se osobe·u-~uk-ob~ koji prevazilazi njihove pojedin~čne inte~:se b~re sna:~!Je: Jer 1h _ne remete norme "ličnih prava - ne vaz1 u SVIm slucaJeV!ma. U mstitucionalnom poretku u kome se visoko cene lični interesi i "uspeh"lični interes nije lišen nadličnog i moralnog znač~j~- Ne samo da nije određeno kao suprotnost ciljevima kolektlVltet~, ne~o se ponašanje vođeno ličnim interesima, bar prema ~r~s~e~1m definicijama određenih uloga, smatra moralno pozelJmm l u skladu sa očekivanjima i vrednosnim pretpostavkama grup,e.' Superiorna uvaženost nadindividualnog delovanja može da se primeni na situaciju u Nemačkoj na prelasku devetnaeste~ ~ .dvadeseto stoJeće kada, usled još uvek teške mešavine feudalnih l nekapitalističkih elemenata u vrednosnoj strukturi dru~tva, l_i_čni interes nije bio potpuno legitimizovan, posebno kod omh kOJI su 1 Talcott Parsons, .,The Motivation of Economic Activities«, u: Essays in Socio-

logicaiTheory, op. cit., pp. 200-17.

Ideologija i sukob

149

pripadali akademskoj zajednici. Međutim, kriterijum uvaženosti ne mora uvek da izdvaja delovanje vođeno subjektivnim, ličnim razlozima od onoga koje se javlja zbog objektivnih razloga; oba mogu da budu podjednako poštovana. Prava razlika sadržana je u tome da li se lični interes ostvaruje sa ispravnom ili pogrešnom svešću, odnosno da li se njegovo ostvarivanje smatra legitimnim kod samog aktera, kao i kod kolektiviteta čiji je deo i od koga traži odobrenje. ·Dakle, čini se da se nalazi trunka istine u Zimelovoj tvrdnji u tom smislu da je sukob koji se odvija sa "ispravnom svešću" (u prethodno navedenom smislu) obično radikalniji i nemilosrdniji, nego onaj u kome ne postoji takva podrška. Na primer, jedan od razloga prividno manje borbenosti američkog menadžmenta u današnjim radničkim borbama, nasuprot situaciji od pre pedeset godina, verovatno može da se pronađe u oslabljenom uverenju u apsolutnu ispravnost maksimiranja profita, kako u globalnom društvu tako i u samoj poslovnoj zajednici. 2 Može se, dakle, smatrati da povećanje "uvaženosti" sukoba odustajanjem od ličnog interesa u korist kolektivne orijentacije zavisi od toga da li normativni sistem odobrava individualnu usmerenost ka uspehu. Međutim, može da se prihvati Zimelova suštinska razlika između sukoba motivisanih ličnim ciljevima i onih u koj~ pojedinci ulaze kao "predstavnici" nadindividualnih zahteva. Među mnogim ulogama koje igra pojedinac nalaze se i "reprezentativne" uloge, odnosno one u kojima on istupa u ime kolektiviteta kojem pripada. Parsons, koji je skovao ovaj termin, ograničava ga na uloge vodstva.' Međutim, bilo bi korisno proširiti njegovo značenje na uloge bilo kojeg pripadnika grupe u odnosima izvan grupe u kojima se ponaša, a od njega se i očekuje da se ponaša, 2 Za sjajno razmatranje promena koncepta svojine u

američkom

društvu vid.:

Wilbert E. Moore, Industrial Relations and Social Order, op. cit., posebno Chapter xxrv. Vid. i: Peter F. Drucker, The Future of the Industrial Man (New York: The John Day Co., 1942), posebno pp. 97. i sled. str. o "akutnoj uznemirenosti" današnjih menadžera u vezi sa onim što sami smatraju da predstavlja .,nelegitimnu osnovu" njihove društvene moći.

3 Parsons, The Social System, op. cit., p. 135.

150


kao njen predstavnik. U marksističkom radničkom po~et~, na primer, od svakog aktivnog člana, bez obzira na to ~a,!' Je 1mao ulogu vođe u organizaciji, očekivalo se da "predstaVlJa pokret u spoljašnjem svetu. . . Pojedinac, od kojeg se očekuje da deluje kao ~red~:avmk grupe, S~ grup.om sebe doživljava kao utelovljenje njen1h svrha 1 se identifikuje tako što ona postaje deo njega, up1p Je, a tune obogaćuje i poboljšava samog sebe. Prema torr;.e, njegov~ sn~~a postaje veća, a borba se prožima osećanjem moc1 koJe prmzlaz11Z moći kolektiviteta.• Ne samo da grupa postaje deo njega; on postaj~ .deo gru~e time što se odriče ličnih zahteva u korist njenog CilJa. Kako Je istakao Kurt Levin,S žrtvovanje za organizaciju povećava odanost prema njoj.• Pripadnik koji se u korist grup: odriče :'e~h ličnih neposrednih interesa smatra da je u .nju :uozio; ~a nJU Je P.~eneo deo ili celu ličnost. Usvajajući svrhu 1 moc grupe, 1 prenosec1 svoje sop stvo na grupu, ona postaje produžetak ntgove. !ično~ ti. U ovim uslovima pretnje grupi napadaju samu sustl~u h~no~tl.. . Borba za nadindividualnu svrhu, očišćena od sVlh pojedma~mh (a otuda i različitih) ciljeva i želja, pažnju usmerava na usaglas:n~ delovanje u jednom pravcu. Oni pojedinci. koji. su pr~z':t' osećanjem da "predstavljaju" svrhe grupe, da 1h om utelovlju;u, biće najspremniji da se bore za bezlične potrebe: •.. Zime! ova propozicija zahteva pridavanje posebne paznJe, d~ e, razlici između sukoba u kojem pripadnici učestvuju kao "~r:vat na lica" i onoga u kojem istupaju kao predstavnici kolektiVIteta na koji su preneli delove sopstvenih ličnosti. Druga vrst~ sukob~ ima beskompromisniji karakter. Poštovanje prema nepnsutnost1

moc::

4 Up. Erich Fromm, .Einer der drei Haupttypen der !dentifizierung ist ei~e

bereichemde, d. h. eine Identifizierung, in der ich die Person des A~deren l~ mich aufnehme und mein Ich durch diese Bereicherung v:rstaerke. · · (Autorztaet und Familie, ed. Max Horkheimer [Paris: Librairie Felix Alcan, 1936], ,.So-

Ideologija i sukob

151

"ličnih

interesa", na koje Zime! ukazuje, zavisi od reprezentativne uloge. Kultura orijentisana ka individualnom postignuću ne odobrava ostvarivanje ličnih interesa u područjima u kojima se od pojedinaca očekuje da se ponašaju u skladu sa reprezentativnim ulogama. Reprezentativna uloga postavlja normativna ograničenja na lične interese čak i u društvenom sistemu u kojem prevladava etos individualnog uspeha.' . Pojam reprezentativne uloge može da se poveže sa prvom propozicijom: da grupe postaju veoma svesne sopstvene posebnosti zbog sukoba, te da na taj način uspostavljaju ili održavaju granice između sebe i spoljašnje sredine. Deo značenja koncepta "grupne svesti" (ili klasne svesti, ako je to slučaj) predstavlja transformacija pojedinaca sa posebnim životnim uslovima u svesne predstavnike grupe. Pojedinac će biti beskompromisniji u reprezentativnoj ulozi zbog toga što sebe doživljava kao nosioca grupne misije. Kompromis, koji je dopušten ili čak poželjan na nivou ličnog ponašanja, više nije moguć za predstavnike interesa grupe koji prevazilaze "čisto" lično. U ovom kontekstu uviđamo sociološki značaj Marksovog čuvenog odbacivanja "ličnog elementa" u kritici kapitalizma: "Kapitalistu i zemljoposednika ne prikazujem ni u kakvom 'ružičastom smislu: Pojedinci nas zanimaju samo dok predstavljaju personifikacije ekonomskih kategorija, utelovljenja posebnih klasnih odnosa i interesa. Moje stanovište ... ništa više nego bilo koje drugo ne može pojedinca proglasiti odgovornim za odnose čija tvorevina on društveno ostaje, ma koliko da subjektivno može da se uzdigne iznad njih".• U ovom pogledu Marks i Zime! se slažu: klasna borba se mora "depersonalizovati" kako bi se protivnici na obe strane prikazali u svojim ulogama predstavnika suprotstavljenih strana. Samo na taj način borba može da dostigne intenzitet i beskompromisnost koje Marks zastupa! Naglašavajući bezlični 7 U nekoj meri ovo važi i u pred uzetima krupnog biznisa, gde .,dužnost ost-

zialpsychologischer Teil", p. 83). 5 Kurt Lewin, Resolving Social Conflicts, op. cit., P· 199. • 6 Makijaveli je to jasno uvideo. Stoga on u desetom poglavlju Vladaoca ~e:

varivanja profita postaje jedina dužnost uloge u konst kolektiviteta; to ne predstav:Ija oriJentaciju ~a 'ličnoj dobiti' u uobičaJenom smislu" (Talcott Parsons, The Soczal System, op. czt., p. 246). 8 Preface to Capital (New York: The Modern Library), p. 15.

,.Priroda ljudi mora da bude podjednako sputana konstima koJe daJU I omma

9 Termin ,.zastupa" namerno je upotrebljen, uprkos činjenici da bi sam Marks smatrao da je takvo zaoštravanje borbe imanentno istorijskom razvoju.

koje primaju".

152


karakter borbe Marks je težio da radniku ne prida samo osećaj' borbe u skladu sa "talasom budućnosti'~ nego i osećaj da moraju da se primene različiti kriterijumi na njegova lična delovanja od onih koji bi se primenili na delovanja predstavnika klasnog interesa i klasne organizacije. Zimelovo zapažanje da je borba intenzifikovana depersonalizovanjem svrhe ukazuje na jedan aspekt uloge intelektualaca u društvenim pitanjima. Intelektualci su imali središnji značaj u· "objektivizaciji" društvenih pokreta, u njihovom transformisanju iz interesnih grupa u ideološke pokrete. Sam Marks je, naravno, bio najistaknutiji i najbolji primer intelektualca koji, prema rečima Karla Manhajma (Mannheim), stalno pretvara sukob interesa u sukob ideja. Intelektualci su doprineli produbljivanju i zaoštravanju borbi otklanjanjem ličnih motivacija iz njih, te su ih pretvarali u borbe oko "večnih istina". 10 Upravo je ta funkcija intelektualaca izazivala najviše neprijateljstva prema njima kod teoretičara američkog radničkog pokreta, koji su zainteresovani za ograničavanje suko~a-. na neposredna pitanja a ne na proširivanje problema na pohllcko i ideološko područje. Strastveno braneći tradicionalni pragmatizam američkog radničkog pokreta, i odbacujući objektivizaciju putem marksističkih ciljeva i strategije, Selig Perlman navodi: "Glavna osobina intelektualaca uvek je bilo promišljanje rada kao apstraktne 'mase' u rukama apstraktne 'sile'". "Tako rad više ne predstavlja skup pojedinaca koji kao grupa teže da kontrolišu zajedničku ekonomsku situaciju. Umesto toga, rad dobija osobinu 'mase' vođene 'silom' koja ide prema slavnom 'krajnjem cilju'." "U suštini, ubeđenje intelektualaca leži... u duboko ukorenjenoj veri da rad predstavlja 'odabrani pokretač', šta god bila ta moć koja oblikuje sudbinu društva".a Na drugom mestu Perlman dalje pokalO O sociologiji intelektualaca vid.: Robert Michels, "lntelectuals", Encyclopae·dia of The Social Sciences, VIII, pp. !18-26, posebno zbog izuzetne bibliografije. Vid. i: Karl Mannheim, Ideology and Utopia (New York: Harcourt, Brace & Co., 1940) za potpunu bibliografiju; kao i razmatranje Maksa Vebera o ulozi intelektualaca u religioznim pokretima, u: From Max Weber, op. cit., pp. 279-80. 11 Selig Perlman, A Theory of the Labor Movement (New York: The Macmillan Co., 1928), pp. 280-81.

· Ideologija i sukob

153

zuje da "apstrahovanje" od svega posebnog i neposrednog vodi ka zaoštrenoj borbi. Napad Jozefa Šumpetera (Joseph Schumpeter) na ulogu intelektualaca u radničkom pokretu sasvim je razumljiv u ovom kontekstu: "Intelektualci", tvrdi Šumpeter, "su govorili o pokretu, napravili su teorije i slogane ... načinili ga svesnim samog sebe, a time su promenili njegovo značenje ... Prirodno, oni su ga radikalizovali i, najzad, nametnuli mu revolucionarne predrasude i protivljenja, najviše prema buržujskim praksama zanatskih udruženja."' 2 Lako mogu da se navedu i drugačiji primeri, izvan radničkog pokreta, koji bi pokazali taj aspekat uloge intelektualaca u zaoštravanju sukoba. Trebalo bi da se obavi mnogo proučavanja pre nego što sociolozi budu mogli bez ikakve sumnje izneti činjenice o tome pod kojim uslovima su intelektualci, stvarajući i sistematizujući ideologiju pokreta, i pružajući mu time kolektivnu orijentaciju, imali središhji značaj u njegovoj ideološkoj transformaciji, zbog čega je-došlo do produbljivanja sukoba pokreta i neprijateljskih slojeva i grupa. Sada moramo razmotriti Zimelovu tvrdnju da obostrano odbacivanje "ličnog" u sukobu uvek stvara "povezujući" elemenat među dvema stranama. Odmah je vidljivo da se njegovi primeri, zapravo, odnose na dva različita tipa sukoba. Jedan od njih se javlja kada se suprotstavljene strane sa istim ciljem bore oko najboljih sredstava za njegovo postizanje. To je dobro prikazano u Zimelovom primeru naučnog spora. Suparnicima je zajednička potraga za istinom, a način traženja i kriterijumi sadržani su u metodama, etici nauke, kao i u njenom in12 joseph A. Scbwnpeter, Capitalism, Socialism and Democracy (New York: Harper Bros., 1942), posebno pp. 145-55. Ipak, Šumpeter se ne bavi razlozima zbog kojih je došlo do toga da su evropske klasne strukture dozvolile intelektualCima njihovu ulogu u sukobu, dok je ta uloga u američkoj strukturi bila svedena na minimum. Rigidnost evropSke klasne strukture proizvela je intenzitet klasne borbe, dok je nepostojanje tak-ve rigidnosti u Americi davalo prednost pragmatizmu američkog radničkog pokreta. Samo ako se uzme u obzir ta razlika u strukturi može se razumeti različit položaj intele1..'tualaca na ova dva kontinenta

154


stitucionalizovanom cilju: proširivanju proverenog znanja.!' Su~ protstavljeni teorijski zahtevi uvode aktere u sukobe oko obično uzajamno isključivih interpretacija, ali sukob ne sadrži samo zajedničku referentnu tačku i prihvatanje opštih pravila, kao što je prikazano u slučajevima u poglavlju koje sledi, nego i isti cilj. Zime! takođe govori i o sukobu čija "sjedinjujuća" funkcija među stranama nije zasnovana na njihovom prihvatanju jednog cilja i načina za njegovo postizanje, nego na prostom odbacivanju motivacije iz ličnih interesa i zastupanju nadindividualne svrhe. Ovaj slučaj se od prvog ne razlikuje samo u stepenu, kako smatra Zime!. Zapravo, dejstvo objektivizacije može da bude upravo suprotno od povezivanja: ono povlači oštru distinktivnu liniju između suparnika, što za posledicu ima težnju ka pobedi putem još intenzivnije bor):>e,' Čini se da je ovde opravdana Simpsonava kritika: 14 zapravo se svaka strana integriše samo unutar sebe. Revolucionarni radnički pokret, posvećen rušenju postojećih odnosa vlasništva, i trgovinska organizacija, posvećena njihovom očuvanju, mogu da pristanu na otklanjanje "ličnih" argumenata i animoziteta (uzgred budi rečeno, pitanje je da li se to ikada desilo), jer je to "slaganje" od sporedne važnosti s obzirom na to da obe strane "pristaju" samo zato da bi se mogle boriti za ostvarenje svojih dijametralno suprotnih ciljeva. Ako objektivizacija o kojoj govori Zime! vodi ka slomu konsenzusa, "zajednički elemenat" sukoba imaće uticaja samo na površna područja celokupnog odnosa. On se sastoji samo u dogovoru da se isključe određeni načini borbe, poput ličnog klevetanja. U tom smislu, borba stvara integracijl} unutar svake strane, delimično zbog odbacivanja vrednosti i ciljeva suprotne strane. Međutim, u većini sukoba, uključujući i one koji su se događali zbog nadindividualnih svrha, prisutni su, ili se u toku trajanja sukoba pojavljuju, drugi povezujući elementi. Objektivizacija ne može da bude povezujući činilac ako .nije povezana sa drugim takvim elementima, kao što je, na primer, zajednički cilj. Poglav13 Vid. Robert K. Merton, "Science and Democratic Social Structure", u: Social

Theory and Social Structure, op. cit., pp. 307-16. 14 George Simpson, Conflict and Community, op. cit., pp. 25-26.

155

·Ideologija i sukob

Ije koje sledi baviće se drugim "socijalizujućim činiocima" koji nastaju sukobom. Preformulisaćemo

Zimelovu propoziciju:

Sukobi, u kojima učesnici smatraju da su samo predstavnici kolektiviteta i grupa, koji se ne bore za sebe nego jedino za ideale grupe koju predstavljaju, obično su radikalniji i beskompromisniji od sukoba koji se odvijaju iz ličnih razloga. · Uklanjanje ličnog elementa teži da zaoštri sukob zbog nepostojanja modifikujućih elemenata koje bi obično uneli lični činioci. Moderni marksistički radnički pokret pokazuje radikalizujuća dejstva objektivizacije sukoba. Stroge ideološke podele pre će se javljati u rigidnim nego u fleksibilno oblikovanim strukturama. Objektivizacija sukoba će predstavljati povezujući elemenat suprotstavljenih strana kada se one bore za isti cilj; na primer, u naučnim sporovima u kojima je cilj utvrđivanje istine.

Poglavlje VII Sukob kao povezujući činilac

Sukob kao povezujući

činilac

Trinaesta propozicija:

Sukob povezuje protivnike Ako... borba teži jedino ka uništenju, onda se približava marginalnom slučaju ubistva u kojem je mešavina povezujućih elemenata približno jednaka nuli. Ako, ipak. postoji neki obzir, neka granica nasilja, već je prisutan socijalizujući činilac, makar to bilo samo ograničenje nasilja. Kant je rekao da svaki rat u kome zaraćene strane ne postavljaju neka ograničenja za korišćenje dostupnih sredstava protiv drugih nužno ... postaje rat istrebljenja. Skoro je neizbežna da se elemenat zajedništva utiskuje u ... neprijateljstvo kada stepen otvorenog nasilja stvara drugi odnos, iako taj novi odnos može da sadrži potpuno nesmanjeni animozitet medu dvema stranama. Ujedinjujemo se da bismo se borili. a borimo se pod opšteprihvaćenom kontrolom normi i pravila. 1

Na ovom mestu Zime! iznosi dve različite, ali povezane tvrdnje. On tvrdi da siim čin ulaženja u sukob sa protivnikom uspostavlja odnose tamo gde oni možda uopšte nisu postojali. Sukob se posmatra kao vezujući elemenat dveju strana među kojima prethodno nije bilo nikakvog odnosa. Nadalje, Zime! tvrdi da sukob obično uvodi pravila i norme koji upravljaju njegovim sprovođenjem, te koji ograničavaju oblike u kojima on može da bude izveden. Razmotrimo po redu te dve tvrdnje. Prema definiciji, ulaženje u sukob sa drugom stranom znači da je odnos već uspostavljen. Međutim, Zime! tvrdi više od toga. On ukazuje na to da će nakon ·uspostavljanja odnosa sul.
!,. ·..•.""-'~:( . -;'•';~-':_!0-::::'

160


·r······ l

predstavlja skoro jedini oblik u kojem uopšte dolazi do susreta između stranih grupa". Iako je ovo očigledno preuveličavanje u svetlu novijih antropoloških nalaza,' rat, kako u primitivnijim tako i u modernijim oblicima, zaista predstavlja jedan od načina uspostavljanja odnosa među grupama. Rat je često vodio (kao .što to, na primer, verno pokazuju slučajevi rimske istorije i modernog imperijalizma) ka ukrštanju prethodno nepovezanih kultura i uspostavljao je odnose koji prethodno nisu postojali. Naravno, Zime! je bio svestan da su se ratovi često završavali potpunim uništavanjem jednog od učesnika; tako su neka američka indijanska plemena i domorodačke kulture bile skoro potpuno uništene. On samo tvrdi da rat obično vodi ka drugim oblicima interakcije, izuzev u krajnjim okolnostima u kojima se približava slučaju napada ubice na žrtvu. Iako je uvek opasno praviti analogije između društvenih fenomena velikih razmera, poput rata, i uporedivo manje složenih obrazaca interakcije, smatramo da je na ovom mestu opravdano ukazivanje na sličan proces u međuličnim odnosima. Dečji psiholozi su istakli da su svađa ili sukob često jedan od načina učestvovanja deteta u odnosu.' Nakon što se prvo posvađaju kome će pripasti neka igračka, deca koja su bila stranci mogu dalje da se zajedno igraju sa tom igračkom. Tek nakon što je najpre provereno u odnosu sukoba, dete može da postane drugar za igru.< Ponašanje odraslih pruža mnoge slične primere. Čini se da sukob predstavlja jedan od načina da se nešto sazna o nepoznatoj osobi, čime se uspostavlja osnova za druge oblike interakcije.

4 Up. K. M. Bridges, 7he Social Development of the Pre-School Child (London: Kegan Paul, 1931); autor ističe da agresivno ponašanje novog deteta u grupi delimično predstavlja način istraživanja društvene sredine, pri čemu početna posmatranja prirodno teže da njihov sadržaj, pored drugih oblika ponašanja. sačinjava i ispoljavanje neprijateljstva.

161

Prema tome, neprijateljska interakcija često dovodi do posledične prijateljske interakcije, pri čemu sukob predstavlja način da se "provere" i "upoznaju" nepoznati. Stranac može da postane poznanik nakon borbe s njim. Zimelova druga tvrdnja jeste da sama činjenica stupanja u sukob dovodi, izuzev u marginalnim slučajevima, do opšteg prihvatanja pravila koja upravljaju ispoljavanjem neprijateljstava. Takva pravila doprinose socijalizaciji suprotstavijenih strana, postavljajući im ograničenja. Na prvom mestu, izbijanje sukoba obično označava da postoji neki zajedničk! predmet spora. Ako ne bi postojali slični interesi za isti predmet, retko bi dolazilo do sukoba, jer ne bi bilo ničega oko čega bi moglo da se bori.S Nadalje, Zime! tvrdi da se sukob obično odvija unutar opšteg univerzuma normi i pravila, te da vodi ka njihovom uspostavljanju ili proširenju. Sukob oko imovine ili zemlje implicira da obe strane prihvataju ideju svojinskih prava i opšta pravila koja upravljaju njihovim primenjivanjem prava. One se ne bore oko načela, nego oko njegove primene u posebnom slučaju. Zakoni o imovini određuju okvir sukoba, ako ne i konkretne postupke strana. Ako su obostrano prihvaćeni, zakoni povezuju suparnike. U vezi sa ovim nalazi se Dirkemovo razmatranje "neugovornih elemenata ugovora':• Dirkem zaključuje da, čak i u čisto "interesnim" tržišnim odnosima, "ugovor sam po sebi nije dovoljan, nego je moguć jedino zahvaljujući regulaciji ugovora koja je izvorno 5 Alfr':_d Firkant
2 Up. esej Malinovskog o ratu, op. cit. Vid. i: Joseph Schneider, "Primitive Warfare: A Methodological N ote", American Sociological Review, XV, pp. 772-77.

3 Up... Agresivno ponašanje ... detetu može da Služi kao način ulaska u grupu, ili za skretanje pažnje na sebe kod drugog deteta" (Atthur T. )ersild, Child Psychology [New York: Prentice Hall, 1947], p. 147).

'Sukob kao povezujući činilac

l

ako se dozvoli protivniku da on .,.donosi sud" o vrednosti druge osobe. Prema tome~ većina društvenih sukoba, izuzev prethodno navedenog slučaja, zavisi od obostranog uvažavanja. · Up. i sa zapažanjem T. S. Eliota da " ... pravo bogohuljenje ... jeste defuručno verovanje, a to je neprihvatljivo i za potpunog ateistu i za savršenog hrišćana" (T. S. Eliot, Selected Essays [New York: Harcourt, Brace & Co., 1950], p. 373).

6 Emile Durkheim, The Division of Labor in Society (Glencoe, Ill.: The Free Press, 1947). Vid posebno Book l, Chapter VII.

162


društvena".' Ugovorni odnosi se zapravo uspostavljaju u kontekstu normi koje postoje pre ugovora, ali u njemu nisu posebno navedene. Kohezivna sila, sadržana u sistemu ugovornih odnosa, dakle, ne potiče iz uzajamne koristi strana u transakciji, nego iz "organske solidarnosti" koja postoji još pre izvršenja same transakcije. Zakoni i običaji regulišu ugovor; bez njih, ugovor ne bi integrisao društvo nego bi vodio ka rušilačkim razdorima. Kao što se ovo odnosi na ugovor, tako se odnosi i na sukob; prema Zimelu: sukob se obično odvija u univerzumu povezujućih normi, a time sadrži elemente sopstvenog ograničenja i regulacije.' Ipak, Zime! ide još dalje. On tvrdi da se u toku trajanja sukoba neprestano stvaraju nova pravila, a stara se menjaju. Proizvodeći nove situacije, koje su samo delimično ili nimalo određene pravilima i normama, sukob deluje kao podsticaj za uspostavljanje novih pravila i normi. U vezi sa ovim problemom bilo bi dobro da se razmotri,' makar samo površno, bogata literatura o pravilima ratovanja. Ovo što smo izneli o opštem univerzumu normi, unutar kojih se obično odvijaju sukobi, ne čini se primenjivim i na situaciju rata, u kome protivnici imaju različite i suprotstavljene institucije i norme. Ipak, izgleda da su nastojanja da se ograniče načini ratovanja stari kao i sam rat. Ako seobe strane priklanjaju opštim pravilima, sukob postaje predvidljiv, što u suprotnom slučaju nije moguće. O be strane imaju potrebu za oslanjanjem na standarde koji omogućuju predviđanje posledica upotrebljenih ratnih postupaka. Pravila ratovanja obično uvode "ograničenu odgovornost", zbog koje je potpuno uništenje poražene strane manje verovatno. Pravila koja 7 Ibid., p. 215.

8 Malinovski, u odlomku koji sledi odmah nakon prvog ovde navedenog ("An Anthropological Analysis of War", "op. cit.), iznosi sličan zaključak: "Sama suština institucije, medutim, nalazi se u činjenici da je izgrađena na temelju fundamentalnih pravila koja ... jasno odreduju prava, prerogative i dužnosti svih aktera ... To ne znači da se ljudi ne svađaju. razilaze, raspravljaju ... Prvenstveno, to znači da se takve rasprave odvijaju unutar područja legalnog ili kvazilegalnog diskursa" (p. 287). 9 Up. Quincy Wright, A Study of War (Chicago: University of Chicago Press, 1942), Vol. Il.

·Sukob kao

povezujući činilac

163

se odnose na postupanje sa ratnim zatvorenicima imaju slične funkcije. Profesionalno obrazovanje vojnika, koje prethodi izbijanju rata, usađuje im poštovanje tih pravila kako oni ne bi, kada se jednom budu nalazili u borbi, prekoračili granice onoga što obe strane smatraju odgovarajućim (predvidljivim) postupanjem. Stalne promene tehnika ratovanja stvaraju nove ·situacije koje zahtev:_aju sve novija pravila. Uzmimo u obzir pravila vezana za vazdusno bombardovanje, bakteriološki rat, bojne otrove i slično. Naravno, pravila se ne poštuju ili ne prihvataju uvek lako kod suprotstavljenih strana, o čemu svedoče skorašnje debate o upotrebi a.tom~kog oružja. Međutim, nove situacije ratovanja zaista pritiskuJU suprotstavljene strane da prihvate· minimum pravila i normi, što omogućuje da se u nekoj meri procene dejstva novih načina za vođenje sukoba. Ono što je rečeno u vezi sa ratom između kulturno sličnih protivnika, primenjuje se a fortiori na sukobe unutar iste kulture: takvi sukobi uvode nove norme i pravila u nove situacije. K. N. Levelin (Llewellyn) i A. Adamson Hebel (Hoebel) prikazuju ovaj problem u studiji o sukobu i precedentnom pravu u primitivnoj jurisprudenciji: "To je slučaj začkoljica i problema", navode oni, "koji dramatizuje 'normu' ili sukob 'normi' koje su bile latentne. To zahteva svesnu pažnju; određivanje problema... Zahteva rešenje koje može da predstavlja stvaranje. Zahteva rešenja koja će jasno pamtiti snažne reči. To je još jedan eksperiment prema novom, jasnijem i rigoroznijem oblikovanju, kako ponašanja, tako i priznatih i nepriznatih 'normi' prema uzoru osobenog ]eg.alno~.~oje se može nazvati 'priznatim imperativom.'". 10 "U svakoj SituaCIJI sukoba- a takva situacija predstavlja pravni problem, par excellence - delovanje iznosi na površinu izazov. A izazov zahteva svesno postavljanje problema, svesnost vodi ka ubeđivanju ili nadvladavanju drugim sredstvima ... Situacija je dramatična, nezabora.vn~ ... njeno rešenje, jednom postignuto, zahteva stalno ponavlJanJe, kakvo malo koje druge životne pojave zahtevaju .." l l 10 K N. Llewelyo and A. Adamson Hoebel, The Cheyenne Way (Norman: University of Oklahoma Press, 1941), p. 2. ll Ibid., p. 278.

164


Sukob, kako je ovde shvaćen, revitalizuje postojeće. norme, te stvara novi okvir normi u kojem mogu da se bore protivnici. U razmatranju sociologije prava Maksa Vebera pojavljuje se slična ideja. Veber postavlja pitanje: "Odakle potiče 'novi' elemenat u običajnom pravu?" On smatra da: Na ovo pitanje može se dati odgovor da je ono uzrokovano promenama u spoljašnjim uslovima života koje dovode do menjanja iskustveno preovladujućeg "konsenzualnog razumevanja". Medutim, sama promena spoljašnjih uslova nije ni dovoljna, niti potrebna za objašnjenje promena "konsenzualnih razumevanja". Stvarno odlučujući elemenat uvek je bio novi smer ponašanja koji za posledicu ima ili promenu značenja postojeće vladavine zakona ili stvaranje novih zakona. Nekoliko tipova osoba učestvuje u tim preoblikovanjima. Prvi ... oni pojedinci koji su zainteresovani za neka konkretna zajednička delovanja. Takav pojedinac može da izmeni sopstveno ponašanje ... ili da bi zaštitio svoje interese u novim spoljašnjim uslovima, ili da bi ih jednostavno delotvornije postavio u postojećim uslovima. Kao rezultat nastaju nova .. konsenzualna razumevanja~ a ponekad i novi oblici racionalnog udruživanja sa suštinski novim značenjima; oni, nadalje~ dovode do nastajanja novog uobičajenog ponašanja. 12

Iako Veber u daljem tekstu razmatra slučajeve gde novi zakoni potiču iz drugih izvora, osim jz delovanja pojedinaca, za našu svrhu je dovoljno da se ukaže na to da se Veber slaže s tim da sukob "interesa" (shvaćen u opštem, a ne u ekonomskom smislu) vodi ka stvaranju i menjanju zakona. Ta zapažanja o aspektima sukoba pri stvaranju zakona neposrednije su primenjiva na običajno pravo nego na druge tipove zakona. Pišući o običajnom pravu, Din Rosko Paun d (Dean Roscoe P oun d) iznosi: "Značajna osobina [metoda zakonskih presedana] jeste oslanjanje na važeća pravna pitanja, na zakonsku presudu o stvarnim sporovima'~ a Volton (Walton) H. Hamilton, razmatrajući sudski proces, navodi: "Karakter sudskog procesa je određen institucijama parničenja ... U posebnom slučaju, pravila regulišu parnice; u nizu slučajeva, parnice regulišu pravila"."

Sukob kao povezujući činilac

. Nema potrebe da se detaljno prikazuje činjenica da do legislat~vno_g donošenja novih zakona obično dolazi u područjima u koJln::-_a Je ~uko~ ukazao na potrebu za stvaranjem novih pravila. Bilo koJI udzbenik o legislativnom procesu ili dnevne novine pružaju dovoljno primera. _Korisno bi_ bilo da se prouči odnos između učestalosti industrijskih sukoba 1 zakona o odnosima radništva i menadžmenta 14 ili odnos između učestalosti zatvorskih pobuna i kaznene refo~me. Trebalo bi dublje da se istraže doprinosi koje su Jehovini svedoci to~o:U P?slednje decenije ostvarili u redefinisanju građanskih i reli~I~Z~Ih sloboda otvorenim suprotstavljanjem propisanim i policiJSkim ukazima. Može se reći da je sukob produktivan na dva povezana načina: l) vodi ka menjanju i stvaranju zakona; 2) :t:rimenpvanje novih pravila vodi ka razvoju novih instituciOnalnih struktura usmerenih na primenu novih pravila i zakona. 15

Zimel?v~ pro~ozicija ukazuje na treću povezujuću funkciju sukoba, koJa Je prikazana i u navedenom citatu Levelina i Hebela: ~ukob_ unos_i u svest, kako protivnika, tako i šire zajednice, norme 1 praVIla koJe su pre određenog sukoba bile umrtvljene. . ?vde se pr~mećuje još jedna velika sličnost kod teorija Zimela '· I?'r~ema. U cuveno"m razmatranju kriminala Dirkem tvrdi da je Ja:'mmal "normalna pojava, ne samo zbog toga što je kriminal ~!isko po:ez~ s_a o_s~o~ u:lovima društvenog života, zbog cega svaki poJedmacm obhk krsenja normativnih pravila odgo-

14 1J_P· sa sjajnim razmatranj~a ~v:'g problema: O. Kahn-Freund, "Intergroup Conflicts and therr Settlement , Bntish Journal oifSociolo~ V (Sept. 1954) pp 193-227.

12 Max Rheinstein (ed.), Max Weber on Law in Economy and Society (Cambridge: Harvard University Press, 1954), p. 68. 13 Roscoe Pound. »Common Law", u: Encyclopaedia of The Social Sciences, Vol. VIII, p. 450.

165

(!>/.

•

•

>

•

lS. Pr~thodno razmatranj_e_ bilo je ~graničeno na pravne norme i pravila. Čini se Jasr:xm da se ~~o o_dnosx 1 na navike i običaje (kako ukazuje Veber u navedenom CI~~tu). S~VIsno Je da se razrađuje propozicija koja je očigledno prihvaćena kod vecme soaologa.

166


vara posebnom tipu društva, 16 nego i zbog toga što je funkcionalan za integraciju svih društava: .Kri..;ninal spaja poštene svesti i koncentriše ih". 17 Vređanjem osećanja zajednice zbog prekršaja pravila, kriminal, prema Dirkemu, doprinosi oživljavanju i održavanju kolektivnih osećanja; on je "činilac opšteg zdravlja, __ _ integralni deo svih zdravih društava".~· _ " Trebalo bi samo da se umesto .krunmala , koJI nekada moze da predstavlja oblik sukoba, stavi uopšten pojam .sukoba" i stiže se do Zimelovog shvatanja integrativne funkcije antagonističkog ponašanja." Sukob, prema Zimelu, kao i kriminal prema Dirkemu, naglašava potrebu za primenjivanjem pravila koja bi, da do s~ koba nije došlo, ostala umrtvljena i zaboravljena, poput međe kop razdvaja vlasnike zemlje koji se nikada nisu prepirali oko granice. Oni koji započinju antagonističko postupanje osvešćuju osnovne norme koje upravljaju pravima i dužnostima građana. Prema tome, sukob intenzifikuje učestvovanje u društvenom životu. Upravo svesnost o potrebi za pravilima koja upravljaju ponašanjem, protivnike osvešćuje da pripadaju istom moralnom univerzumu. 20

16 Ovaj aspekat Dirkemove misli razrađen je kod Parsonsa, u: The Structure of Social Action, op. cit., p. 375. 17 Emile Durkheim, The Division of Labor in Society, op. cit., p. l 02. 18 Emile Durkheim, The Rules ofSociological Method (Chicago: The University of Chicago Press, 1938), p- 67. 19 Odlomak iz Zimelove Sociologije (Soziologie, op. cit.), koji se ne bavi neposredno sukobom, ali još jasnije pokazuje njegovu bliskost sa D!rke~o':': "Napadi i upotreba sile među pripadnicima zajednice za posl.ed1cu ~aJU donošenje zakona kojima bi se sprečilo takvo postupanj:- ~eđutim, takvi zakoni, iako proizlaze samo iz egoizma pojedinaca, 1pak 1zrazavaJu.. ~o~~ost zajednice i zajedništvo njenih interesa, kao što ih istovremeno osvescuJU . 20 Isto stanovište je prikazano kod Džonlža Herberta Mida (George Herbert Mead) u članku "The Psychology of Punitive Justice", American Journa!_ of_Sociology, XXIII (1928), pp. 557-602: "Stav neprijateljstva prema pre~mocrma zakona ima jedinstvenu korist u tome što ujedinjuje pripadnike zaJednice u em~cionalnoj solidarnosti agresije"...Izgleda da bi kohezija društva ~estala bez kriminala, a univerzalne vrednosti zajednice bi se raspale na uzaJamno odbijajuće čestice. Kriminal je odgovoran za osećaj solidarnosti, pobuđen među onima čiji bi stavovi bili usmereni u sasvim drugačijem pravcu a ne ka zajedničkim interesima" (ibid., p. 591).

Sukob kao


167

Prema nekim tumačenjima Zimelove propoZICIJe, ono što stvarno povezuje strane nije sukob kao takav nego zajedničke vrednosti - prema tome, integracija bi prvenstveno trebalo da se objašnjava zajedničkim vrednostima, a ne konfliktnim postupanjem. To nije zadovoljavajuće tumačenje. 21 Zime! pokazuje da se povezujuće vrednosti ili norme osvešćuju putem sukoba, dakle, on ne predstavlja slučajno potvrđivanje zajedničkih vrednosti nego je i posrednik kojim se ta potvrda ostvaruje: Razmatranje menjanja i stvaranja normi kroz sukob pomaže nam da jasnije. uvidimo razloge zbog kojih sukob može da bude funkcionalan za društva. Kako ćemo ubrzo detaljnije videti, sukob predstavlja mehanizam pomoću kojeg se mogu postići prilagođavanja novim uslovima. Fleksibilno društvo ima koristi od konfliktnog postupanja sve dok takvo ponašanje, stvarajući i menjajući norme, omogućuje kontinuitet društva u promenjenim 21 Moramo uzeti u obzir kritiku Džordža Simpsona o Zimelovoj konfliktnoj teoriji. Prema Simpsonu (Conflict and Community, op. cit.), iako Zime! tvrdi da je integracija do koje dolazi zbog sukoba obostrana. on zapravo prikazuje primere sukoba koji se ne odvijaju unutar iste zajednice, nego medu grupama koje nemaju nikakvu zajedničku osnovu. Takve grupe, koje ne pripadaju istoj ~jednici (non-communal, prim. prev.). mogu unutar sebe da budu vi'še ujedinJene, tvrdi Simpson, ali ih sukob čini još više razdvojenima nego pre njegovog izbijanja. Zapravo su poražena i pobedena grupa integrisane svaka u sebi. Prema Simpsonu. Zime! implicira (ali ne iznosi jasno tu tezu) da su putem sukoba integrisane samo grupe koje od početka pripadaju istoj zajednici. Netačno je da se svi Zime! ovi primeri odnose samo na grupe koje ne pripadaju istoj zajednici; neki se bave bračnim i srodničkim grupama koje predstavljaju zajednice par excellence. Štaviše. u ovoj propoziciji Zimel čvrsto smatra da sukob

sam po sebi predstavlja socijalizujući faktor čak i između grupa koje prvobitno ne pripadaju istoj zajednici; i daje primere za takvo dejstvo. Međutim~ suštinska glavna slabost Simpsonovog argumenta potiče iz rigidnog

posl:!vljanja dihotomije između komunalnih i nekomunalnih grupa. Pripadanje određenoj zajednici se različito odreduje u različitim situacionim kontekstima; a granične linije nisu rigidne n~go variraju, između ostalog. u skladu sa ,.oštrinom" sukoba, kako je Zimel pokazao u prvoj propoziciji. U nekom smislu, možda bi bilo korisno da se pravi razlika između komunalnih i nekomunalnih sukoba, pod uslovom da se vodi računa da to. u najboljem slučaju, predstavlja pitanje stepena, a ne vrste, a da se granične linije, koje se priznaju kao granice zajednice, neprestano pomeraju. (Up. Simmel, Soziologie, op. cit., glava VI. o pomeranju granica grupe u različitim situacionim kontekstima.)

T · Sukob kao


168

uslovima. Sa druge strane, zbog toga što rigidni sistemi sprečavaju sukobe, onemogućuju i potrebna prilagođavanja, te na taj način povećavaju opasnost od katastrofalnih lomova. Preformulisaćemo


Sukob može da dovede do drugih tipova interakcije između antagonista, čak i između prethodno nepovezanih str~na: Tako~e, on se obično odvija u univerzumu normi koje propiSUJU oblike u kojima može da bude izveden. Sukob deluje kao .podsticaj za uspostavljanje novih pravila, normi i institucija, a time del~je kao posrednik socijalizacije kod suprotstavljenih strana. Os1m toga, sukob iznova potvrđuje umrtvljene norme, a time povećava učestvovanje u društvenom životu. . • . Kao podsticaj za stvaranje i menjanje norm1, sukob omogucuJe prilagođavanje odnosa promenjenim uslovima. Četrnaesta

propozicija: Interes za jedinstvo neprijatelja S obzirom na neuporedivu korisnost koju ima ujedinjena organizacija u svrhu borbe. pretpostavile bi se da je svaka od strana veoma _zaint~resovan~ za nepostojanje takvog jedinstva kod suparnika. Ipak, posto;e nek• suprotn.• slučajevi. Centralizovani oblik, koji svaka strana mora da zauzme u sztuacz)l sukoba, prevazilazi njenu posebnost i dovodi do težnji da se i protivnik o_~ likuje na taj način. Tokom borbi izmedu radnika i poslodavaca poslednph decenija, to je nesumnjivo bio slučaj. 22

U prethodnoj propoziciji je ukazano na to da sukob obično unosi zajednički elemenat kod protivnika, podvrgav~jući ih ~o:.~ mama i propisima koji upravljaju borbom. U ovoJ propOZICIJl Zime! tvrdi da, s obzirom na to da svaka strana zahteva da protivnik postupa u skladu sa istim normama, može doći do toga da ·se preferira obostrana unifikacija ili čak centralizacija. Paradoks, sadržan u žudnji da protivnik ima razvijen oblik organizacije, Zime! objašnjava na sledeći način: svaka strana želi da 22 Simmel, Conflict, op. cit., p. 90.

l


169

se bori sa protivnikom na nivou tehnika sukoba koje se smatraju za njenu unutrašnju strukturu. Modernoj vojsci je teško da izađe na kraj sa tehnikama gerilskih skupina; ujedinjenom saveznom sindikatu može da predstavlja problem da se sukobljava sa raspršenim firmama ili malim preduzećima. Nadalje, protivnik želi da neprijatelj bude podjednako kohezivan kako bi se olakšalo rešavanje sukoba. Međutim, Zime!ovo stanovište ipak sadrži elemente neobjašnjenog paradoksa. Očigledno je, aZimel je toga svestan, da general sa centralizovanom vojnom organizacijom neće pomoći protivniku da napravi veoma disciplinovanu vojsku pre nego što krene u osvajanje njegove zemlje; niti će reakcionarni poduzetnik da pomogne u stvaranju ujedinjene radničke organizacije kako bi sam izašao na kraj sa radnicima. Načelo "podeli, pa vladaj!" češće oslikava ovakve situacije. Čini se da je propozicija primenjiva samo tamo gde već postoji nivo borbe na kojem su suprotstavljene strane ostvarile približnu ravnopravnost snaga. Ako se dobro organizovan protivnik suoči sa slabo organizovanim, kao što je bio slučaj u kolonijalnim ratovima ili u odnosima radništva i menadžmenta pre pojave sindikata, snažan neće biti naklonjen unapređenju unifikacije slabijeg. Slično tome, koncentracija moći na vrhu u totalitarnim društvima zahteva atomizaciju, a ne unifikaciju unutrašnjeg otpora. Ako se neprijatelj ne doživljava kao protivnik sposoban za oštru reakciju, nego kao bespomoćna žrtva, čini se da u tom slučaju Zimelovo zapažanje nije održivo. Međutim, ako je prethodno postignut neki približan balans moći, kao što je slučaj u pluralističkim društvima sa mnogobrojnim grupama, snažnije organizovan protivnik zaista može preferirati da se slabiji ne bori sa "nekonvencionalnim oružjem" (koje odgovara različitoj organizacionoj strukturi), nego da upotrebljava slična sredstva kako bi borba mogla da se vodi u skladu sa obostrano prihvaćenim pravilima. Da bismo procenili i dokazali ovu tvrdnju usredsredićemo se na područje industrijskih odnosa. Čini se da i druga područja, poput strategija ratovanja, pružaju jednako relevantne primere. odgovarajućim

170


Izgleda da postoji dovoljno dokaza da unifikacija menadžmenta teži da održi korak sa unifikacijom sindikata, s obzirom na to da se dve grupe uzajamno uslovljavaju jer spoljašnji sukob osnažuje unutrašnju koheziju svake od njih. Kao što Frederik H. Herbison (Frederick H. Harbison) i Robert Dabin (Dubin) zapažaju: Veličina na strani industrije vodi ka veličini na strani organizovanog radništva. Obrnuto je takođe tačno. U rudarskoj industriji, na primer, regionalno, a posle i nacionalno rašireni pritisci Saveza rudara (United Mine Workers) stvorili su snažnu organizaciju poslodavaca sa ciljem kolektivnog pregovaranja. U svakoj industriji sa malim poslovnim jedinicama, koje se kao grupa suočavaju sa jedinstvenom moći snažnog internadonalnog sindikata, pregovaranje na osnovi više poslodavaca (multi-employer basis) često predstavlja jedini način uzajamne zaštite ... Pregovaranje velikih sindikata i velikih korporacija često kod obe strane vodi ka unutrašnjoj centralizaciji donošenja odluka i odredivanja politike. 23

Nadalje, Zimelova propozicija ukazuje na to da zajednički univerzum pravila, u kojem deluju moderni sindikat i menadžment, vodi ka obostranoj zainteresovanosti da se protivnik ponaša u skladu sa tim pravilima, čak i u situaciji sukoba. Međutim, ponašanje u skladu sa pravilima zahteva ujedinjenu i disciplinovanu organizaciju. Zapažamo da je Samjuel (Samuel) Gompers, otac moderne američke organizacije radništva, dosledno bio naklonjen organizaciji poslodavaca. On iznosi: "Podržavamo organizaciju poslodavaca. Sigurni smo u jednu stvar: ako postoji organizacija zasnovana na racionalnoj osnovi, onda postoji i veća tendencija ka postizanju sporazuma poslodavaca i zaposlenih".24 Slično tome, nedavno su nemački sindikati od Američke vojne uprave (American Military Government) zahtevali da dozvoli ponovno organizovanje asocijacije poslodavaca, verovatno da bi imali nekoga s 23 Frederick H. Harbison and Robert Dubin, Patterns of Union Management Relations (Chicago: Science Research Associates, 1947), p. 184. Podvukao L. K. 24 Samuel Gompers, Labor and the Employer (New York: E. P. Dutton & Co., 1920), p. 43.

1 l


171

kime bi mogli da pregovaraju. 25 Kako odnosi radništva i menadžmenta postaju sve više formalizovani i rutinski, svaka strana će biti sve više zainteresovana za uklanjanje "neposlušnih" članova na drugoj strani. To se često dešavalo poslednjih godina. Rajt Mils (C. Wright Mills) citira delove ugovora u kojima vođe sindikata obećavaju menadžmentu da neće dolaziti do neodobrenih štrajkova, zbog čega "radnici koji slede neovlašćene aktiviste koji deluju bez prava, podležu kaznama. Nepostojanje štrajkova predstavlja odgovornost i preduzeća i sindikata. Oni predstavljaju posrednike koji se uzajamno disciplinuju, a oba disciplinuju nezadovoljavajuće elemente kod zaposlenih u sindikatu".26 Između sindikata i menadžmenta postoji dogovor da se njihov odnos štiti od poremećaja koje bi verovatno izazvale neovlašćene osobe. Svaka strana je, dakle, zainteresovana za jedinstvo strukture druge strane." Takođe, izgleda da je kod sindikata često prihvaćeno da se pregovori mogu delotvornije voditi sa organizovanim poslodavcima. To objašnjava zašto u "većini slučajeva ... sindikati se nisu protivili, ili su čak rado primali stvaranje asocijacija poslodavaca, a u nekim slučajevima poslodavci su se organizovali na predlog i uz pomoć sindikata". 28 U brojnim slučajevima, na primer u tekstilnoj industriji, sindikati su prisiljavali poslodavce da stvore aso25 Up. Clark Kerr, "Collective Bargaining in Postwar Germany", Industrial and Labor Relations Review, V (1952), pp. 323-42. 26 C. Wrigth Mills, The New Men of Power (New York: Harcourt, Brace & Co., 1948), pp. 224-25.

27 Za zanimljivu studiju slučaja u vezi sa ovim problemom, vid. Clark Kerr and G~o:ge Halverson, Lockheed Aircraft Corp. and International Association of Machzmsts, Cas~ Study No. 6, studije Causes of Industrial Peace (Washington: Natxonal Plannmg Association, 1949), u kojoj autori pokazuju kako su tokom rata ~ode menadžmenta i sindikata saradivale u uklanjanju levičarski orijentisanih članova sa radnih mesta i iz sindikata, kako bi se očuvali .prijateljski odnosi". Vid. i razmatranje eksperimenta Klarka Kera i Lojda Fišera u San Fransisku "Multi-employer Bargaining'; u: Richard A. Lester and Joseph Shister (eds.), Insight into Labor Issues (New York: The Macmillan Co., 1942), pp. 26-61. 28 Joel Seidman, Union Right and Union Duties (New York: Harcourt, Brace & Co., 1943), p. 78. Podvukao L. K.

,,? 172


cijaciju, kako bi sindikat izbegao pregovaranje sa velikim brojem različitih, manjih poslodavaca. Ovo ograničeno razmatranje pokazalo je potrebu za obraćanjem pažnje na okolnosti u kojima je održiva Zime!ova propozicija. 29 Najvažniji uslov koji bi trebalo da .se _uve~e !este onaj sa početka ovog razmatranja: svaka strana ce zelet1 UJedinjenje druge strane samo ako se smatra da je već_ uspo~tavlj~n određen balans snaga među njima. Izgleda da razlika koJU Mils uvodi između "praktičnih" i "prefinjenih" konzervativaca'• zavisi od ovog uslova. "Prefinjeno" konzervativno krilo američkog biznisa, priznajući moć sindikata, prihvatilo je nužnost života s njima, a zbog toga želi da struktura sindikata bude slična njiho31 voj, kako bi mogli da računaju na zajednički univerzum pravila. "Praktični" konzervativci smatraju da ne postoji nikakav stvaran balans moći između njih i radnika, te da su sindikati dovoljno slabi da ili se može uništiti. Razmatranje je bilo ograničeno na odnose radništva i menadžmenta. Čini se da je ono primenjivo i na druge slučajeve, na primer na odnose saveznili državnili agencija i njiliovili klijenata. Izgleda da birokratizacija grupe vodi ka preferenciji birokratizacije protivnika. Studija Filipa Selznika (Philip Selznick) o Upravi hidroenergetskog sistema na reci Tenesi32 (Tennessee Valley Authority, skr. TVA, prim. prev.) detaljno prikazuje dilemu org~ nizacije odane provincijalnom, decentralizovanom pristupu, koJa je, u sukobu sa regionalnim i lokahlim protivnicima, prisiljena da 29 Radnički odnosi u Evrop~ posebno u Engleskoj i Nemačkoj. pružaju verovatno bolje primere, s obzirom na to da su njima mnogo duže ~pravljali centralizovani sporazumi među određenim organizacijama radnika 1 poslodavaca.

30 C. Wrigtb Mills, The New Men of Power, op. cit. 31 Up. sa Sorelovim zapažanjem: "Sve dok ne postoje veoma bogati i sn~~~ centralizovani sindikati ... biće nemoguće da se predvidi koliko daleko ce 1c1 ilasilje. Gambeti (Gambetta) je smetalo to što je francusko sveštenstvo bilo 'bez vOdstva'; on bi voleo da je u središtu sveštenstva formirano izabrano :~o s~ ~o~

jim bi vlada mogla da razgovara.... Sin_dikalizam nema vođstvo sa kOJlm b1 bilo moguće uspešno uspostaviti diplomatske odnose" (Reflections on Violence, op. cit., p. 95). 32 TVA and the Grass Roots, op. cit.

l ll

l

Sukob kao


173

se postepeno prilagođava centralizovanim organizacijama poput saveza farmerskih biroa (American Farm Bureau Federation). Centralizovani i birokratski tipovi organizacije radije će stupati u odnose, kako u sukobu, tako i u prilagođavanju koje posle toga sledi, sa drugim birokratskim organizacijama.

Američkog

Preformulisaćemo


S obzirom na prednosti ujedinjene organizacije u cilju pobede u sukobu, moglo bi se pretpostaviti da će svaka strana snažno žudeti za nepostojanjem takvog jedinstva kod protivnika. Ipak, to nije uvek tačno. Ako postoji određeni balans snaga između dve strane onda će se ujedinjena strana radije suočavati sa ujedinjenim protivnikom. Radnički sindikati su često radije stupali u odnose sa asocijacijama poslodavaca, a ne sa pojedinačnim poslodavcima. Iako u takvim slučajevima štrajkovi mogu da se prošire i duže potraju, obe strane preferiraju situaciju u kojoj oblik sukoba odgovara njihovim sopstvenim zahtevima. Samo u borbi sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca radnici mogu biti sigurni da rezultat neće biti ugrožen zbog nezavisnih rukovodilaca, te, korelativno tome, poslodavci obično preferiraju ujedinjene radničke organizacije koje mogu da kontrolišu "neposlušne" ili autonomne članove. Suprotstavljanje difuznoj gomili neprijatelja često može da ostvari posebne pobede, ali se tada veoma retko mogu postići stvarni rezultati koji bi zasnovali trajniji odnos. To objašnjava prividni paradoks da protivnik doživljava snagu neprijatelja kao sopstvenu snagu. Ranije smo ukazali na to da kontinuirano učestvovanje u sukobu obično dovodi do obostranog prihvatanja opštili pravila koja upravljaju odvijanjem sukoba. Sada možemo dodati da, pod prikazanim uslovima, sukob zahteva i opštu organizacionu strukturu kod ob e strane, kako bi se olakšalo prilivatanje opštili pravila i njiliovo poštovanje. Iz činjenice da je cilj realističnih sukoba postizanje određenih rezultata sledi da kod protivnika ne postoji interes za nastav-

174


ljanje sukoba nakon što je cilj postignut. Obostrana centralizacija unutrašnje strukture protivnika obezbeđuje, nakon što je cilj postignut, uspostavljanje mira, kao i njegovo uspešno održanje· sve dok vladaju isti uslovi. To navodi na sledeće pitanje: kako se može proceniti moć, kao osnova mira? O tome ćemo govoriti u propoziciji koja sledi. Petnaesta propozicija: Sukob uspostavlja i održava balans moći Najdelotvorniji preduslov sprečavanja borbe: sasvim precizno poz~~vanje uporedne snage dveju strana često može da se stekne samo tokom nphovog stvarnog sukobljavanja. 33

Izgleda da Zime! uvodi još jedan paradoks: najdelotvorniji način sprečavanja sukoba nalazi se u procenjivanju uporedne snao-e, što je često moguće jedino sukobom. Ipak, kao što ćemo a " . videti, ovaj paradoks uključuje elemenat koji je veoma znacaJan za teoriju sukoba. Paradoks potiče iz činjenice da sukobi, različiti od drugih oblika interakcije, uvek uključuju moć, te da je teško proceniti moć protivnika pre nego što se problem reši sukobom. Bez obzira na to koji su ciljevi sukobljenih strana, moć (kao šansa da se utiče na ponašanje drugih u skladu sa sopstvenim željama) 34 je neophodna za njihovo ostvarenje. 35 Ovde moramo napraviti razliku između sukoba i takmičenja. U takmičenju pobednik može da se odredi prema prethodno utvrđenom kriterijumu na osnovu koga se upoređuju takmičari. Ko najbolje ispuni kriterijum - najbrži trkač, najuspešniji pisac, najbolji skakač uvis - proglašava se za pobednika. Međutim, 33 Ova rečenica se ne pojavljuje u nemačkoj verziji, niti u prevodu Kurta Volfa. Preuzeta je iz nešto drugačijeg rukopisa, koji je Albionu Smolu bio osnova za prevod. Up. American journal of Sociology. IX, p. 501. 34 Up. From Max Weber, op. cit.," posebno pp. 180. i sled. str. 35 Up. Robert Bierstedt, "An Analysis of Social Power", American Sociological Review, XV (1950), pp. 730-38.


175

takve kriterijume u sukobu protivnici nemaju na raspolao-anju od samog poč::ka. Nara;no, to ne znači da kriterijumi ne p~stoje. _NesurnnJl~O, drustva sadrže mehanizme za rešavanje i pnlagođavanJe suprotstavljenih zahteva i za raspodelu resursa u skladu sa određenom skalom "zasluga". Etička i zakonska pravila s~rečavaju nejednaku raspodelu prava među grupama i pojedinCima. Jedna od najvažnijih funkcija države jeste krajnja arbitraža · u antagonističkim interesima. . Međutim, s ~bzirom na to da retko dolazi do podudaranja :zm:đu onoga sto pojedinci i grupe moraju da učine i onoga sto zele, sve dok postoje stvarna razilaženja između ostvarene moći, položaja i bogatstva kod grupa, i udela za koji one smatraju ~a i_m p:ip~da, p~tvrđivanje snage predstavlja najdelotvorniji nacm IZnosenJa SVOJlh zahteva. Ako grupa ne može sama da ostvaruje svoje interese, ni drugi joj u tome neće pomoći. Kako sa uobičajenom lukavošću Samner kratko kaže: "Nijedno načelo 0 tome da istinsko prilagođavanje interesa sledi 'iz njihove slobodne igre ne može se protumačiti tako da će zanemareni interes ostvariti svoje prav??• J?obi!anje razumevanja i pažnje od drugih nije daleko od moci koJa daJe snagu argumentima.37 U sukobu, različitom od takmičenja, "zasluga" barem delimično z~visi od moći. Prema tome, ako obe strane zahtevaju isti objekat, nJegovo dodeljivanje može podjednako da se odredi pomoću moći koju one pose~uju, kao što se može odrediti i pomoću bilo koje druge normativno uspostavljene procene uporednih potreba." Ako ~e teži izb~gavanju sukoba onda se mora raspolagati nekim drugim sredstvima za procenjivanje odnosa moći. Ipak, čini se da bi, kada ne bi dolazilo do stvarnog procenjivanja, sa određenim stepenom preciznosti mogli da se procene samo neki tipovi moći. S obzirom na to da novac predstavlja opštu meru vrednosti, čini 36 Sumner, What the Social Glasses Owe to Each Other (New York: Harper Bros., 1883), p. 89. ·

37 Vid. komentar Vila (Will) Herberga u vezi sa ovim. ,;when Social Scientists

View Labor", Commentary, XII (195!), pp. 593-95. 38 ~d. Reinhold Niebuhr, Moral Man and Immoral Society, op. cit., posebno p. XXlll.

176


se da u ekonomskom poretku procenjivanje finansijske moći (koja se može odvojiti od društvene moći) verovatno može da se obavi prilično lako. Međutim, osim novca, ne postoji nijedno drugo opšte merilo kojim bi mogle da se procenjuju moći koje ne spadaju u ekonomsku moć. "Ne može da se izmisli nijedno sredstvo razmene koje bi imalo isti odnos u procenjivanju borbene moći kao što novac [ima] u proceni ekonomske vrednosti."" Dakle, moć je teže proceniti nego bogatstvo. Zime! ukazuje na to da upravo ta teškoća predstavlja jednu od prepreka za sprečavanje sukoba. Neophodno je napraviti razliku između sukoba i antagonističkih interesa koji nastaju zbog različitih položaja osoba i grupa unutar društvene strukture. S obzirom na različite uloge radnika i menadžera u kapitalističkom društvu, može se reći da su njihovi interesi antagonistički. Ipak, sukob među njima, na primer u pregovaranjima ili u štrajkovima, s vremena na vreme može da oslikava taj odnos. Slično tome, na internacionalnom nivou, nacionalne države sa suprotstavljenim interesima u određenom trenutku mogu da se nalaze u sukobu. Ova razlika razjašnjava Zimelovu propoziciju. Ako se snaga protivnika može proceniti pre samog sukoba, antagonistički interesi mogu da se usklade i bez sukoba; tamo gde sredstva za ovakvo procenjivanje ne postoje samo stvarna borba može da pokaže kolika je uporedna snaga protivnika. Budući da moć često može da se proceni samo stvarnim proveravanjem, kompromis se može postići samo nakon odmeravanja snaga sukobom. Nastojanja posredovanja ili arbitraže u antagonističkim interesima nailaze na teškoću procenjivanja stvarnih odnosa moći suparnika pre nego što je sama moć odmerena u borbi. "Posrednik", tvrdi Zime!, može da postigne kompromis samo "ako je svaka strana ubeđena da objektivna situacija opravdava kompromis

39 Harold D. Lasswell, ,.Compromise", Encyclopaedia of1he Social Sciences, IV, pp. 147-49. Prethodno razmatranje podjednako duguje i razmatranju Vilberta Mura, Industrial Relations and the Social Order, op. cit., posebno Chapter XVI.

Sukob kao


177

a mir se čini korisnim". 40 Problem tačnog procenjivanja moći objašnjava zašto suprotstavljene strane često pribegavaju "odmeravanju u borbi". "Zato što tačna procena uporedne snage često može da se postigne samo stvarnim proveravanjem, to predstavlja verovatno jedini način da svako bude zadovoljen time što dobija sve moguće koristi koje mogu da se ostvare prisilom."'' Ako alternativna sredstva ne postoje ili se veruje da ona ne postoje, jedini način za proveravanje moći suprotstavljenih strana nalazi se u pribegavanju "oružju krajnje nužde". Na primer, nepomirljivi ciljevi i interesi u industriji vode ka borbi koja omogućuje određivanje uporedne snage protivnika. Ako je sukob najdelotvornije sredstvo procene snage antagonističkih interesa, onda je jasno da on može predstavljati značajan balansirajući mehanizam društva. U briljantnoj sociološkoj analizi štrajka, E. T. Hiler navodi da "štrajk znači proveravanje ekonomske izdržljivosti - proces iscrpljivanja - u kojem ishod zavisi od veličine resursa koje poseduju suparnici"." "Svaki procenjuje granice sopstvenih resursa upoređujući ih sa protivnikovim, a potom odmerava neizbežne gubitke naspram mogućih dobitaka. "43 "Do prekida neprijateljstva dolazi u tački ravnoteže raspoloživih resursa koje svaki može da iskoristi. Posledični kompromis ne temelji se na primeni prihvaćenih načela, nego na sili kojom svaka strana zahteva najbolje moguće uslove unutar granica nametnutih pravilima, a uspostavljenih pretpostavkama otvorenog društva. "44 "Kada tokom industrijskog mira poremećaji remete uspostavljenu ravnotežu do tačke otvorenog razdora, kompromis mora da se traži u novom balansiranju svih mogućih sila koje su povezane sa samim problemom."45 Ispitivanje pomoću uzajamnog iscrpljivanja, dakle, može da posluži za procenu snage protivnika, a nakon toga protivnicima 40 The Sociology of Georg Simmel,

op. cit., p. 147.

41 E. T. Hiller, Princip/es oj Sociology (New York: Harper Bros., 1937), p. 329. 42 Hiller, The Strike, op. cit., p. 195. 43 Ibid., p. 198. 44 Ibid., p. 206. 45 Ibid., p. 192.

178


postaje lakše da postignu kompromis. Do borbe može doći ako se odbace prethodno postignuti kompromisi, ako se proceni da oni više ne odgovaraju odnosu snaga među suparnicima. Kada je odnos moći odmeren sukobom, tada može da se uspostavi nova ravnoteža, a sam odnos može da se nastavi na novim temeljima;46 Preformulisaćemo


Sukob je sadržan u proveravanju moći antagonističkih strana. Uzajamni kompromis je moguć samo ako je svaka strana svesna snage svog protivnika. Međutim, ma koliko paradoksalno izgledalo, procenjivanje snage najčešće može da se ostvari samo sukobom kada se či,:,i da nisu raspoloživi alternativni mehanizmi. Prema tome, drugim putem dolazimo do istog zaključka koji smo već izneJi na prethodnim stranama: umesto da bude rušilački i razdvajajući, sukob može da predstavlja sredstvo balansiranja, a otuda i održavanja društva. U prethodnom poglavlju su razmatrana tri koje sukob povezuje protivnike: l) on

stvara i menja odnosa;

opšte

različita načina

norme

na

neophodne

za

prilagođavanje

2) s obzirom na približno jednak odnos snaga, svaka strana u sukobu teži da se struktura njihovih organizacija podudara kako bi došlo do izjednačenja borbenih tehnika; 3) sukob

omogućava

stalna procenjivanja odnosa

moći,

a

46 Savremeni politički naučnici, verovatno zbog čestog ličnog učestvovanja u političkim borbama, više pažnje su obraćali na sukobe u političkoj sferi nego drugi društveni naučnici u analizama društvenih procesa. Brojna novija proučavanja, najviše inspirisana klasičnim delom Artura F. Bentlija (Arthur F. .Bentley), The Process of Government (nov. izd.; Bloomington, Ind.: Principia Press, 1949), posebno su analizirala balansirajuće funkcije borbe među političkim grupama. Up. David B. Truman, The Governmental Process (New York: A. A. Knopf,l95!), kao i: Bertram M. Gross, The LegislativeStruggle (New York: McGraw-Hill Co., 1953). Up. i sa V. O. Key, Politics, Parties and Pressure

Groups, op. cit.

,

Sukob kao

l j


179

zbog toga služi kao balansirajući mehanizam koji doprinosi održanju i učvršćenju društava.

l Poglavlje koje sledi baviće se drugim aspektom integrativnih funkcija društvenog suko ba.

1 i

Poglavlje VIII

Sukob zahteva saveznike

··~<'• ','•

~:.~\ ·.•·

l Sukob zahteva saveznike Šesnaesta propozicija: Sukob stvara asocijacije i koalicije Ne samo da sukob može pojačati koncentraciju postojeće jedinice~ radikalno uklanjajući sve elemente koji bi mogli da zamagle jasnoću onih granica nasuprot neprijatelju; on. takođe, može da spoji pojedince i grupe koji inače nemaju ništa zajedničko ... Povezivanje radi borbe predstavlja proces koji se toliko često de;ava da se ponekad samo spajanje elemenata, čak i kada se javlja samo zbog agresije ili drugog sukoba, u očima drugih doživljava kao preteći i neprijateljski čin. Povezujuća

snaga

načela

sukoba nikada se ne javlja snažnije nego onda

kada ona uspe da oblikuje trajno i stvarno područje od kompetitivnih ili neprijateljskih odnosa. U odredenim okolnostima, suprotnost trajnog antagonizma i privremenog udruživanja radi borbe može da bude toliko izražena da upravo dubina uzajamnog neprijateljstva medu stranama predstavlja neposredan uzrok njihovog povezivanja. Do povezivanja samo zbog odbrane verovatno dolazi u većini koalicija grupa, posebno kada su grupe brojne i heterogene. Odbrambena svrha predstavlja kolektivistički minimum, jer i samo kod jedne grupe ili pojedinca ona predstavlja neizbežnu proveru nagona samoodržanja. Očigledno, što su brojniji i raznovrsniji elementi koji se spajaju, sve je manje interesa u kojima se oni poklapaju. 1 postojećih

Prethodna propozicija se bavila povezujućom funkcijom sukoba kod novih ili već postojećih grupa, te njegovim socijalizujućim dejstvom na prethodno nepovezane protivnike. Ova propozicija se iz drugog ugla bavi povezujućom funkcijom sukoba: sukob vodi ka stvaranju asocijacija i koalicija između prethodno nepovezanih strana. Ako se nekoliko strana suoči sa zajedničkim neprijateljem, među njima se stvara veza. l Simmel, Conflict, op. cit., pp. 98-99, 101-2.


184

U ovoj propoziciji Zime! se bavi onim što Samnet naziva "antagonistička saradnja": "kompeticija za život" koja, prema Samneru, upravlja svim težnjama pojedinaca u svim društvima, vodi ka saradnji, jer svaki pojedinac shvata da svoje ciljeve može lakše ostvariti sarađujući sa drugima. "Spajanje predstavlja suštinu organizacije, a organizacija je važno sredstvo povećane moći mnoštva nejednakih i različitih jedinica koje u asocijaciju dovodi zajednički cilj." "Spajanje je na sasvim odgovarajući način nazvano antagonistička saradnja. Ona se sastoji u povezivanju dve osobe ili grupe u cilju ostvarivanja nekog važnog zajedničkog interesa, dok se u drugi plan stavljaju drugi antagonizmi među njima."2

·

·

Na primer, "antagonistička saradnja" se javlja kod suparničkih preduzetnika koji shvate da kao preduzetnici imaju neke zajedničke interese, različite od interesa drugih grupa, te se povezuju kako bi ih odbranili, dok se i dalje takmiče u drugim aspektima svog posebnog postojanja. Otvoreno neprijateljstvo prema zajedničkom neprijatelju može da deluje kao povezujući elemenat na dva načina. Ono može da vodi ka stvaranju novih grupa sa posebnim granicama, ideologijama, odanošću i zajedničkim vrednostima, ili, ako se to ne ostvari, ono može rezultirati stvaranjem instrumentalnih asocijacija kada postoji zajednička pretnja. Nastanak ovakvih asocijacija među inače nepovezanim pojedincima predstavlja "minimum" unifikacije. Zimelovo isticanje funkcije sukoba u stvaranju asocijacija ukazuje na povezujući aspekt sukoba koji je često bio zanemaren. čak i samo stvaranje privremenih asocijacija može da dovede do povećanja kohezivnosti i struk-turiranja društvenog sistema. Sukob sa jednima stvara asocijacije sa drugima. U modernim zapadnim društvima sukobi između takvih asocijacija doprinose smanjenju društvene izolacije i atomizacije, o čemu su mnogi mislioci dosta govorili. Tako je Tokvil o Americi iz 1830. godine izneo: "Svaki pojedinac se nalazi u usamljenoj bespomoćnosti",' 2 Sumner, Folkways, op. cit., pp. 16-17. 3 Tocqueville, Democracy in America, op. dt., p. 353.

· Sukob zahteva saveznike

185

čime

je izrazio uverenje koje će biti stalno ponavljano u sledećim naraštajima. Ipak, kako je jasno uvideo Maks Veber, američku strukturu "ne obrazuje bezoblična gomila pojedinaca, nego živa kompleksnost veoma isključivih, ali dobrovoljnih asocijacija".' Mnoge asocijacije američkog društva nastale su zbog sukoba oko posebnih interesa.' Sukobi interesa, koji su nastajali zbog čisto instrumentalnih ciljeva "izolovanih pojedinaca'~ imali su nenameravane posledice stvaranja grupa i asocijacija koje su prevazilazile izolaciju koja je toliko uznemiravala Tokvila. Ono što je Dirkem očekivao od novih tipova korporativnih organa u nekoj meri je i postignuto brojnim asocijacijama koje su izrasle iz raznih sukoba američkog društva. "Nacija se može očuvati samo onda kada postoji niz sekundarnih grupa dovoljno bliskih da snažno privlače pojedince u svoje područje delovanja, a time i u opšti tok društvenog života.' Stvaranje privremenih asocijacija znači da sukob može povezati različite elemente društva. On vodi ka zajedničkom delovanju, te oblikuje i uređuje ono što je Elton Mejo nazivao "čestice pojedinaca". Dok se pojedinac u društvenim sistemima sa propisanim položajima čvrsto nalazi u tačno određenom položaju, u modernim zapadnim društvima pokretljivi pojedinci u borbi za položaj i ugled oslanjaju se samo na sopstvene snage. Instrumentalne asocijacije u modernom društvu izvode strukturu iz borbe, oblikuju ono što bi inače bilo nered, te socijalizuju pojedince učeći ih, putem sukoba, pravilima društvenog poretka. Tokom naših razmatranja u ovoj knjizi sasvim dovoljno smo pokazali da sukob omogućuje povezivanje istomišljenika u manjeviše trajne grupe koje stvaraju sopstvene norme (a po mogućnosti i ideologije). 4 From Max Weber, op. cit., p. 310. S Ne nastaju sve asocijacije zbog sukoba, iako većina njih učestvuje U njemu u nekom trenutku svoga postojanja. Svi zajednički interesi ne moraju da se sukobljavaju sa drugim interesima, kao što je slučaj, na primer, sa nekim hobi grupama. 6 Predgovor za drugo izdanje, Division of Labor in Society, op. cit., p. 28.

186


·Sukob zahteva saveznike

187

Ipak, sada se bavimo područjima u kojima se takva istrajnost grupe ne može ostvariti usled nekih aspekata društvene struk-ture, kao što je, na primer, krajnje individualistički usmerena kultura. U tom slučaju, sukob može barem da doved~ do nastajanja asocijacija inače nepovezanih pojedinaca radi borbe za neke posebne ciljeve. Razlika između američkih i evropskih političkih partija najbolje može da se razume ako se pogledaju različita dejstva sukoba na ova dva tipa društvene strukture. U Evropi su antagonistički interesi obično vodili ka stvaranju trajnih grupisanja u cilju političkog sukoba. Zbog snažne povezanosti, takve grupe su razvijale posebne ideologije koje su osnaživale osećaj zajednice među pripadnicima, a time se borba činila izvesnijom. Evropsku političku partiju obično karakteriše sopstveni sistem normi i vrednosti, te duboka uključenost pripadnika. Američka politička partija bliže oslikava povezivanje potpuno različitih interesa nego evropska partija sa posebnim Weltanschauungs,1 iako tu partijska odanost određenim - iako samo delimično usvojenim - vrednostima stranke ni u kojem smislu nije izostavljena u celini. 8 U Sjedinjenim Državama, u kojima ne postoje tragovi feudalnih elemenata, u verovatno najčistijem obliku kapitalističkog društva, suštinska individualistička usmerenost prema uspehu odgovara asocijativnom tipu grupisanja u kojem pripadnike ne povezuje ništa drugo nego samo neposredna trenutna svrha. U kulturi sa snažnim naglaskom na pragmatizmu i instrumentalizmu, koja kod pojedinaca na prvo mesto postavlja težnje za uspehom, obično će nastajati mnoštvo dobrovoljnih asocijacija

sa instrumentalnim ciljevima. To objašnjava upadljivu karakteristiku američke politike, odnosno stepen u kojem političke partije nadopunjuju labaviji oblici asocijacija ili koalicija: "grupe za pritisak", iako one, naravno, postoje i u Evropi. Grupe za pritisak sačinjavaju u drugim pogledima nepovezani, ili čak suprotstavljeni, pojedinci i grupe koji se međusobno povezuju da bi uticali na opštu politiku u skladu sa ciljevima svojih pripadnika.' Kao što sukob može da poveže izolovane pojedince u asocijaciju, isto tako može da poveže izolovane grupe i asocijacije u neku vrstu koalicije. 10 Mnoge regionalne interesne grupe u Sjedinjenim Državama bile su primorane da se ujedine, da se povežu sa drugim grupama istih interesa, usled ugroženosti sopstvenog postojanja ili zbog potrebe za delotvornijom borbom na nacionalnom nivou. To je bio slučaj sa američkim regionalnim farmerskim grupama koje su zbog sukoba bile primorane da se povežu u nacionalne saveze. Kao što su u Evropi koalicije često predstavljale jedini način da se u višestranačkom sistemu uspešno ujedine brojni različiti programi i orijentacije, tako su i u Americi koalicije bile jedini način za uspešno povezivanje različitih interesa u situaciji sukoba. Ruzveltova koalicija Severnog radništva (Northern Labor) i Južnjačkih poljoprivrednika (Southern Agrarian) u tridesetim godinama ilustruje ovaj ·proces. Grupe za pritisak, stvorene za borbu protiv posebnih neprijatelja ili za odbranu posebnih interesa od drugih interesa, tipične su za društvo u kojem opšti individualistički naglasak onemogućuje stvaranje trajnijih grupa koje su mnogo "zahtevnije" u pogledu

7 Kako navodi A. Sils u "Socialism in America" (University Observer, I [1947], p. 99): "Amerikanac se ne poistovećuje Jako sa sveobuhvatnim kolektivitetima;

lO Kako je nedavno izjavio lukav posmatrač američke političke scene: "Sve politike su politike koalicije - neprestanog traganja za pitanjima i ciljevima koji će ujediniti različite grupe birača". I dalje: ,.Američka politička partija je snažan magnet koji spaja.- u neprestano sukobljavajuću koaliciju,

on je obično činjenično pragmatičan u prosuđivanju svakodnevnih događaja. Njegovo merila je 'šta ja tu dobijam?: ili 'mi?: a to 'šta' određeno je u smislu novčanog dobitka, dobara, i sasvim određenili uživanja. Potrebna je izvesna nesVodljiva osetljivost za doktrinu političkog stava koji se nalazi u osnovi tipa političke

partije prožete opštim prihvatanjem principa". 8 Up. Paul F. Lazarsfeld, Bernard Berelson and Haze! Gaudet, The People~ Choice (New York: Columbia University Press, 1948), o ulozi tradicije stranke u biračkom ponašanju.

9 Za sjajno razmatranje funkcije grupa za pritisak u američkoj politici, vid. V. O. Key, Politics, Parties and Pressure Groups, op. cit. američke

zbunjujuću

raznolikost suprotstavljenih elemenata" (Samuel Lubel!, The Future of American Poli ties [New York: Harper Bros., 1952], pp. 139. i 202). . Up. i upečatljivi prikaz američke politike drugog savremenog političkog naučnika: "Poput igrača u virdžinijskom narodnom plesu, grupe se spoje, razdvoje, ponovo sretnu, i opet zavrte u novim kombinacijama" (James M.

Burns, Congress on Trial [New York: Harper Bros., 1949], p. 33).

------------·--···-~---~-

188


primanja i učestvovanja pripadnika. ll Koalicija, različita od trajnijih tipova formacije i povezivanja grupa, omogućuje spajanje elemenata koji bi; usled suprotstavljenosti, odoleli drugim oblicima povezivanja. Iako predstavlja najnestabilniji oblik socijalizacije, ona ima posebnu prednost u tome što omogućuje neki oblik povezivanja tamo gde to nikako drugačije nije moguće. Zime! ukazuje na to da posebno odbrambeni savezi sadrže samo minimum povezujućih elemenata potrebnih za borbu, zbog toga. što često delovi takvih koalicija imaju samo jedan zajednički interes: sopstveni "opstanak" kao nezavisne jedinice. Cilj opstanka ih primorava da stupe u mariage de raison. Takve minimalne saveze možemo primetiti u brojnim internacionalnim koalicijama. Rat protiv nacističke Nemačke doveo je do ·stvaranja saveza nacija koje su imale potpuno različite, čak neprijateljske, interese i vrednosti - uključujući demokratsku kapitalističku Ameriku; brojne nacije koje su bile kapitalističke, ali ne i demokratske; staljinističku Rusiju, koja nije bila ni kapitalistička niti demokratska. Opšta opasnost koja je svima pretila privremeno je gurnula u drugi plan ostale razlike. Svaki učesnik se borio za sopstveni život ali je, kako bi u tome uspeo, morao da se okrene drugim koalicionim partnerima koji su podjednako bili ugroženi. Samo je naivni posmatrač internacionalne ll Razlika evropskog i američkog radničkog pokreta, koja je mnogo puta zhunjivala strane posmatrače, delimično potiče iz odbijanja pripadnika američkog društva da se pridružuju trajnijim grupama. Američki sindikalni pokret je prvenstveno nastao iz labavog saveza zanatskih udruženja koja su, u nastojanju da kontrolišu tržište rada prema sopstvenim potrebama, osećala potrebu za ko· alicijama i savezima sa sličnim zanatima koji su imali slične interese u sukobu sa poslodavcima. Sastavne elemente su na početku sačinjavali oni koji su smatrali da mogu lakše da ostvare svoje pojedinačne ciljeve, istupajući jedinstvenim frontom pred poslodavcima. U toku svog daljeg razvoja, udruženja i njihovi savezi su više poprimili karakter ,.pokreta..~ odnosno, labavo povezani savez pojedinaca i grupa prerastao je u entitet sa zajedničkom odanošću. ideologijom

i ciljevima koji su prevazilazili neposredne instrumentalne ciljeve. Od svojih pripadnika, bar u nekim aspektima, pokret zahteva da se odreknu neposrednih instrumentalnih ciljeva u korist ciljeva grupe. Ipak, američki radnički pokret se od evropskog razlikuje u dužini trajanja elemenata "koalicije" i "asocijacije".


189

scene _mog~o d~ _o~ekuje..da ta~va koalicija opstane nakon što je uklon;en za;edmckl nepn;atel;, 1 nakon što je savez stvoren u svrhu samoodbra~e izgubio na značaju. Rat je zahtevao povezivanje, ali J~ san:~ nane~ostavniji oblik povezivanja, koalicija, odgovarao SitUaCIJI u kOJOJ su partneri imali malo toga zajedničkoa izuzev " istog neprijatelja. 12 U opštijem smislu, što je veća strukturna ili kulturna različitost onih koji stupaju u koaliciju, to će biti raznovrsn!ji, ako ne i su~r~tstavljeni, njihovi interesi, a ne trenutni ciljevi. Ukoliko ne zeli da se raspadne, tak-va koalicija mora da se i dalje bori za iste s~rhe zb~g k~j~ je nastala. U vezi sa strukturom velikih grupa Zime! pnmecu;e: "Kako se povećava veličina grupe, tako se P?stepeno_ smanjuj~ o~.šte karakteristike koje povezuju pripadnike u d~stv~nu celmu . "Obavezna pravila bilo koje vrste moraju da budu s~o J_e~no~ta~nija i m~!e obimna (dok su drugi uslovi nepromen;em) sto ;e s1re podruqe njihove prim ene."" U velikim grupama, koje obuhvataju mnoštvo različitih elemena~a, op_šta veza, kako tvrdi Zimel, mora da bude utemeljena na na;man;em zajedničkom imeniocu ako grupa ne želi da se raspa~~e._ Tr~nutna propozicija iznosi isti zaključak u pogledu koaliciJe mace_ nepovezanih ili neprijateljskih elemenata, a na ?vo~ me~~u Zimelova tvrdnja o velikim grupama još ubedljivije ;e prunen;Iva.

? koaliciji, ~oja sadrži još manje povezujućih elemenata nego

velike gru~e ~~;e obuhvataju potpuno različite interese, isključivi, n~posredn1 ci!; mora da predstavlja vezu, jer bi drugi ciljevi mog~ da po~enu neprijateljstva koja su pripadnici ostavili po stram kak~ bi se usre~sredili na trenutni problem. Ako bi koalicija odstupila od to? ~?j~, ~nda bi rizikovala raspadanje na posebne d~love _anta~omshckih mteresa pripadnika. Kako bi se sprovelo bilo ko;e opste usklađeno delovanje potreban je njegov pozitivno

b2

~~akon š_:o je _ovo delo već bilo napisano. naišli smo na sledeći citat Vmstona erčila: ,,;~,:_rustenJ:_n~ačke vojne moći dovelo je do suštinske promene odnosa

kon:urusučke RuSIJe 1 z:'Padnih den;_okratija. Izgubili su zajedničkog neprijatelp, Jedinu stvar kop ih J< povezivala ("Triumph and Tragedy", u: The New York Times, November 13, 1953). 13 The Sociology of Georg Simmel, op. cit., pp. 397-98.

.! .

'1' 190


utvrđen okvir. Jedino delovanje koje je blisko povezano sa S'l!"hom odbrane omogućava ostvarivanje povezanosti. Sada vidimo zašto se koalicije opiru pretvaranju ·u trajnije grupe. One predstavljaju najjednostavniji oblik povezivanja,_ k?Ji nastaje usled sukoba, a sadrže nesvodivi minimum povezUJUClh elemenata. Trajnije veze bi zahtevale da se pripadnici odreknu neke slobode delovanja radi ostvarivanja grupnih interesa. Takva lišavanja slobode delovanja u koaliciji se ograničavaju na trenutne defanzivne ili ofanzivne svrhe; prema tome, ona je privlačna onima koji nisu spremni da se odreknu svoje slobode u bilo kojem drugom pogledu. . Pripadnici koalicije mogu slobodno da se bore za ostvanvanje svojih posebnih ciljeva u svim drugim područjima iz~~~ ~ onome u kome se nalazi zajednički cilj zbog koJeg Je koahc1p 1 nastala. Kada se jave pokušaji da se takve koalicije preoblikuju u trajnije i zahtevnije oblike unifikacije, kao što se desilo sa Ligom naroda, Ujedinjenim nacijama ili sa različitim planovima e"';opskog povezivanja, oni nailaze na protivljenje "su~erenih" drza~a koje nisu spremne da se odreknu slobode delovanJa prot1v drug1h naroda, uključujući i protiv partnera u koaliciji. _ _ Uspon fašizma u Evropi početkom tridesetih ~~~ma ~~d:o je ka stvaranju Narodnog fronta, defanzivne koaliCIJe r~zhc1t1~ levičarskih partija. Svi pokušaji da se ovakvi odbrambem savez1 preoblikuju u trajnije vrste unifikacije sa pozitivnim ~iljevim~ nisu uspeli, s obzirom na to da su doktrinarne razlike l pos~~m interesi sastavnih grupa postavljali nesavladive prepreke. Shcno tome, iako je fašistička pretnja u mnogim evropskim zemlj~a dovela do stvaranja ujedinjenih frontova socijalista i komumsta, potpuno su propala sva nastojanja da se stvori ujedinjena radnička stranka. Dakle, zajednički neprijatelj stvara koalicije, ali je potrebn_o više od toga da bi one prerasle u povezane sisteme ili ~pe. UJ_edinjavanje protiv zajedničkog neprijatelja obično_ ostaJe ~~ mvou privremenih asocijacija ili koalicija onda kada Je ogramceno_na instrumentalne ciljeve i trenutno ograničene svrhe. Međutim, nekada mogu da se razviju zajedničke vrednosti i norme to-

l


191

kom zajedničke borbe. Usled toga može doći do postepenog preoblikovanja koalicije ili asocijacije u trajniju grupu. 14 Unutar asocijacije ili koalicije mogu da deluju sile koje usmeravaju ka preoblikovanju u trajnije grupe. Koalicija uključuje postojanje kompromisa, a može i nadalje da stvara kompromise, vodeći ka usaglašavanju interesa i vrednosti među partnerima. Takva prilagođavanja mogu da prokrče put za druge, osnovnije oblike povezivanja. Verovatnoća preoblikovanja u trajnije oblike društvenosti veća je u asocijacijama čije pripadnike čine pojedinci, a ne grupe. Svaka grupa koalicije želi da održi sopstvene granice i isključivu odanost svojih pripadnika. Međutim, u asocijaciji pojedinaca ne postoji takav otpor, iako u individualističkoj kulturi naglasak na autonomiji pojedinca može da ima slična dejstva. Istorija Američkog farmerskog saveza (American Farmers' Alliance) pokazuje preoblikovanje koalicije. Taj savez je potekao od farmerskih klubova čiji je prvobitni cilj bio pružanje zaštite od kradljivaca stoke i konja, kao i od gubljenja vlasništva nad zemljom u parnicama koje su pokretale takozvane zemljišne derikože. Međutim, ubrzo su ovi klubovi počeli da obavljaju i druge funkcije, kao što su, na primer, poljoprivredno obučavanje, pružanje društvenih aktivnosti a, u nekim klubovima, i kooperativna kupovina i prodaja. Sa velikim naletom farmerskog nezadovoljstva posle građanskog rata, savez je najpre postao grupa za pritisak, a potom i politička organizacija. Pred kraj svog postojanja organizacija, koja je nastala zbog potrebe za zaštitom od kradljivaca stoke i zemljišnih derikoža, postala je stranka koja je, između ostalog, zahtevala slobodno kovanje srebrnog novca, ukidanje 14 Za sličnu razliku, vid. Everett C. Hughes, "Institutions", u: An Out/ine of the Princip/es of Sociology (New York: Barnes and Noble, !946), p. 308. Zime! uviđa da rasprostranjenost društvenosti u koaliciji povećava verovatnoću njenog prelaska u bliži oblik povezivanja. On tvrdi da duže trajanje asocijacije prednost daje fundarnentalnijim oblicima povezivanja, koji prelaze u trajnijedefanzivne koalicije zbog toga što one nikada ne mogu da postanu jasni pobednici - kao kada se savezi poslodavaca suočavaju sa neprestanom borbom sa radnicima- ili zbog toga što se pretnje nikada stvarno ne pojavljuju> nego uvek ostaju latentne> što zahteva stalnu pripravnost.

192


nacionalnih banaka, hipoteka na zemlju i nekretnine, neposredno biranje predsednika, potpredsednika i senatora, opšte pravo glasa za sve, jednake poreze na prihod, kao i osmočasovno radno vreme. 15 Pojam koalicije potiče od reči coalescere, što znači "srasti zajedno". Ako koalicija ili asocijacija potraje duže vreme, onda će se razvijati odanost i zajedničke norme među sastavnim delovima. Ako upotrebimo analogiju, baštovan koji nakalemi voćku na drvo zna da će njihova blizina postepeno dovesti do srastanja. Isto tako, partneri u koaliciji ili asocijaciji postepeno mogu da postanu mnogo bliži nego što su bili pre toga. Prethodno navedena hipoteza da "ako se poveća učestalost interakcije između dve ili više osoba, onda će se povećati i stepen njihovog slaganja", 16 iako zahteva neke izmene kada se radi o .dr~ gim problemima, čini se primenljivom na ovom mestu: povecanJe interakcije između osoba ili sastavnih grupa u savezu povećava i snagu uzajamnih osećanja, što omogućava njihovo lakše preoblikovanje u trajnije grupe. Može se reći da savezi koji nastaju samo u svrhu sukoba predstavljaju nestabilan tip društvenosti: ili će se raspasti nakon ostvarenja svrhe zbog koje su stvoreni, ili će prerasti u trajnije odnose postepenim usaglašavanjem nesuglasica, kao i prilagođavanjem novih grupnih ciljeva, odanosti i normi. Prethodno razmatranje je uglavnom bilo ograničeno na defanzivne saveze. Ipak, trebalo bi da imamo na umu, kao što međunarodna politika jasno pokazuje, da će se ono što se povezanim grupama ili pojedincima čini kao odbrambena mera drugim stranama u sukobu činiti kao napad. Štaviše, kako tvrdi Zime!, čak i asocijacije i koalicije koje uopšte nisu nastale zbog sukoba mogu da izgledaju preteće i neprijateljske autsajderima. Istorija pokreta zanatskih udruženja pruža zgodan primer. Stvaranje zanatskih udruženja i kasnija nastojanja da se stvori 15 Edward Wiest, .,Farmers' Alliance'~ Encyclopaedia of The Social Sciences. VI, pp. 127-29. !6 Homans, op. cit., pp. 112-!3.


193

zanatski savez, skup postojećih udruženja, naišli su na snažna protivljenja u svim zapadnim zemljama, upravo zbog toga što je povezivanje radnika, a da nisu uzete u obzir namere osnivača, doživljeno kao ofanzivni postupak. 17 U stvari, rane saveze su prvenstveno sačinjavala društva koja su se uzajan:mo pomagala, a ne sukobljene grupe. Preteće dejstvo asocijacija ima sociološki značaj, budući da protivljenje stvaranju asocijacija samo po sebi deluje na stvaranje novih asocijacija. Čin povezivanja, čak i na elementarnom nivou koalicije ili instrumentalne asocijacije, podstiče neku vrstu ujedinjavanja grupa i pojedinaca koji smatraju da ih koalicija ugrožava. Pretnja rastućih sindikata primorala je poslodavce da se udruže sa drugim poslodavcima kako bi se borili protiv zajedničkog "zla'~ Uspon sindikata je podstakao uspon različitih tipova asocijacija poslodavaca. Osim toga {a to podseća na probleme kojima smo se bavili u prethodnom poglavlju), nakon što asocijacije sukobom uspostave neki balans moći, one su podstaknute da očekuju i da se nadaju većem povezivanju kod protivnika. Prema tome, sukob interesa i promenljivi balans moći, do kojih dolazi u sukobu asocijacija, vode ka povećanju unutrašnjeg jedinstva. Zanatska udruženja su se iz privremenih i usko ograničenih asocijacija postepeno preoblikovala u povezane grupe, a asocijacije poslodavaca su isto tako dobile trajniji karakter sa posebnim ideologijama i većom centralizacijom moći donošenja odluka. U ovom primeru asocijacija je već sadržavala klicu kasnijeg trajnog oblikovanja grupe; ali, čak i kada to nije slučaj, time što uspostavlja bar minimalne veze među pripadnicima, asocijacija ih uvlači, kao i protivnike, u aktivniji društveni život, spaja ih sa javnim životom društvenih odnosa, te sprečava povlačenje u privatnost apatične izolacije. 17 Za primer Engleske, vid. Sidney and Beatrice Webb, The History of Trade Unions (London: Longmans, Green and Co., 1920), posebno poglavlja !, 2, 3. Za opšte razmatranje reakcija na zahteve za slobodom asocijacija, vid. Harold

). Laski, .Freedom of Association", Encyclopaedia of The Social Sciences, Vl, pp. 447-50.

··or 194 Preformulisaćemo

Funkcije društvenog sukoba Zimelovu propoziciju:

Borba može da poveže inače nepovezane osobe i grupe. Koalicije i privremene asocijacije, a ne trajne i kohezivne grupe, nastaće iz sukoba u koji su na prvom mestu uključeni pragmatični interesi učesnika. Takvi savezi će se obično javljati u fleksibilnim a ne u rigidnim strukturama, jer ako u rigidnim društvima potisnuti sukobi jednom izbiju, oni će obično imati intenzivan, a otuda i više "ideološki" karakter. Koalicije i asocijacije stvaraju strukturu u individualističkom društvu, te sprečavaju njegovu dezintegraciju kroz atomizaciju. Povezujuća osobina sukoba doživljava se dramatičnije kada koalicije i instrumentalne asocijacije sklope sporazum na osnovu odnosa kompeticije ili neprijateljstva. Najmanji nivo povezivanja odnosi se ria situacije kada koalicije nastaju u svrhu odbrane. Tada se savez kod svake grupe doživljava kao najmanje moguće ispoljavanje težnje za opstankom. Što je veća strukturna i kulturna razlika povezanih elemenata, među njima postoji manje podudarajućih interesa. U onoj meri u kojoj povezivanje nije utemeljeno na prethodnoj privlačnosti na osnovu opštih karakteristika, smisao povezivanja će odgovarati koaliciji i datim svrhama. Većina koalicija postojećih grupa, posebno velikih grupa ili veoma različitih grupa, nastala je samo zbog odbrambenih svrha, bar prema mišljenju onih koji stupaju u taj savez. Čak i kada savez ne nastaje zbog sukoba, druge grupe mogu da ga doživljavaju kao preteći i neprijateljski čin. Međutim, upravo ta percepcija vodi ka nastajanju novih asocijacija i koalicija, čime se podstiče dalje društveno učestvovanje njihovih pripadnika.

l

l

l'

Poglavlje IX Zaključak

Zaključak

Na prethodnim stranama ispitali smo niz propozicija koje su ukazivale na ~različite uslove u kojima sukob može da doprinese očuvanju, usaglašavanju ili prilagođavanju društvenih odnosa i društvenih struktura. Umesto sažetog iznošenja celokupnog sadržaja, u ovim zaključnim napomenama ograničićemo se samo na neke zaključke našeg razmatranja i nastojaćemo da pokažemo njihovu doslednu povezanost. Kao što smo videli, sukob unutar grupe doprinosi uspostavljanju ili oživljavanju jedinstva i kohezije kada su oni ugroženi neprijateljskim i antagonističkim osećanjima među pripadnicima. Ipak, ukazali smo na to da svaki tip sukoba nije koristan za strukturu grupe, niti da može da ima takve funkcije za sve grupe. Da li će društveni sukob doprineli unutrašnjem prilagođavanju zavisi od tipa problema zbog kojeg nastaje, kao i od tipa društvene strukture u kojoj se javlja. Međutim, tipovi sukoba i društvene strukture nisu nezavisne promenljive. Unutrašnji društveni sukobi, koji se odnose na ciljeve, vrednosti ili interese koji ne protivreče osnovnim pretpostavkama na kojima je zasnovan sam odnos, obično su pozitivno funkcionalni za društvenu strukturu. Takvi sukobi obično omogućuju prilagođavanja normi i odnosa moći unutar grupa u skladu sa stvarnim potrebama pojedinačnih pripadnika ili podgrupa. Unutrašnji sukobi u kojima suprotstavljene strane više ne dele osnovne vrednosti na kojima je utemeljena legitimnost društvenog sistema prete razaranjem strukture. · Jedna zaštita od sukoba koji ruši konsenzualnu osnovu odnosa, ipak, nalazi se u samoj društvenoj strukturi: ona je omogućena institucionalizacijom i tolerancijom sukoba. Da li će unutrašnji

200


sukob predstavljati sredstvo uravnoteženja društvenih odnosa ili usaglašavanja suprotstavljenih zahteva, ili, pak, pretnju "potpunog razaranja", najvećim delom zavisi od društvene strukture u kojoj nastaje. U svakom tipu društvenih struktura dolazi do prilika za sukob, s obzirom na to da će pojedinci i podgrupe s vremena na vreme iznositi suprotstavljene zahteve za oskudnim resursima, položajima, ugledom ili moći. Međutim, društvene strukture se razlikuju prema načinu na koji dozvoljavaju ispoljavanje antagonističkih zahteva. Neke pokazuju više tolerancije prema sukobu od drugih. Blisko povezane grupe, sa visokom učestalošću interakcije i ličnim učešćem pripadnika, imaju tendenciju ka potiskivanju sukoba. Iako se u njima javljaju povodi za neprijateljstva (budući da se osećanja ljubavi i mržnje povećavaju sa učestalošću interakcije), ispoljavanje takvih osećanja doživljava se kao pretnja intimnim odnosima, a zbog toga je i prisutna tendencija ka potiskivanju neprijateljskih osećanja, a ne ka njihovom slobodnom ispoljavanju. U blisko povezanim grupama osećanja neprijateljstva se, dakle, nakupljaju i zaoštravaju. Ako sukob izbije u grupi koja je neprestano nastojala da spreči ispoljavanje neprijateljskih osećanja, on će biti posebno intenzivan iz dva razloga: prvo, zato što sukob nije usmeren samo na rešavanje neposrednog problema koji je doveo do njegovog izbijanja; sva nakupljena nezadovoljstva, kojima prethodno nije bilo dozvoljeno ispoljavanje, sklona su da u toj situaciji izbiju na površinu. Drugi razlog se nalazi u tome što celokupne učešće ličnosti pripadnika grupe dovodi do pokretanja svih njihovih osećanja tokom same borbe. Dakle, što su pripadnici grupe bliži među sobom, to je sukob intenzivniji. U grupama u kojima pripadnici učestvuju sa celokupnom ličnošću, a sukobi se sprečavaju, sukob će, ako do njega ipak do(ie, najverovatnije ugroziti samu osnovu odnosa. U grupama koje sačinjavaju pripadnici koji samo segmentno učestvuju, sukob je obično manje razarajući. U takvim grupama obično će dolaziti do raznovrsnih sukoba. Samo po sebi, to obrazuje zaštitu od sloma konsenzusa: snage grupe usmerene su u

ll

Zaključak

201

n:-nogim pra_vcima, a time se ne koncentrišu na jedan sukob koji b1 napao celmu_~ru>:e. Štaviše, tamo gde se sprečava nakupljanje povo~a _za nep;'F:e!Jstva, gde se dozvoljava ispoijavanje sukoba, i naslucuJe se resenJe tenzije, sukob će prvenstveno biti usredsređen na ~slove koji s~ do;eli do njegovog izbijanja, te neće oživljavati P_?.ti~n~ta nepnJateljstva; na taj način sukob je ograničen na "c!~Jemce od_ređenog sl~čaja': Moglo bi se čak reći da se brojnost sukoba nalaz1 u obrnuto} srazmeri sa njihovim intenzitetom. Do sada smo se bavili samo unutrašnjim sukobima. Sada moramo da usmerimo pažnju na spoljašnje sukobe, jer na samu strukturu _?rupe_ ut~~u i sukobi sa drugim grupama, u kojima ona stvarno ~cestv:'Je za koje se priprema. Grupe koje učestvuju ~-staln_oJ b_orbi ~b1cno pol~u pravo na obuhvatanje celokupne hcnost1 p~Ipad~,k~, zbog cega će unutrašnji sukobi pokretati sve s_na~e ' __osec_:nJa pripadnika. Prema tome, takve grupe neće t~:ensati ms.:a VIse do malih odstupanja od grupnog jedinstva. U l1}Ima postOJI tendencija ka sprečavanju sukoba; kada do sukoba dođe, to dovodi do raspadanja grupe putem podela ili prisilnog povlačenja disidenata.

:1;

Grupe ~oje se ne nalaze u stalnoj borbi sa spoljašnjom sredi':?m ~anJe su_ ~klone da polažu pravo na obuhvatanje celokupne licnost~ :~ ob1cn? p~kazuju veću fleksibilnost strukture. Brojni ~nu_trasnp suk~b1 ~OJe te grupe tolerišu kao posledicu mogu da ImaJU uravnotezavaJuće i stabilizujuće dejstvo na strukturu. _u fleks~bilni:n društvenim strukturama postoje brojni unakrsm sukob,, _a ti~e se ~prečavaju bazični razdori duž jedne osi. Zbog toga sto ucestvuJu u brojnim grupnim vezama pojedinci s_~ uve~e'.'_i u ra~':olike grupne sukobe, zbog čega celina njihove hcno~ti niJe ~l)ilcena ni u jedan od tih sukoba. Dakle, segmentno ~cestvovanJe u brojnim sukobima obrazuje balansirajući mehamzam unutar strukture. U labavo strukturiranim grupama i u otvorenim društvima su~ob koji ~~ u;;m~ren na rešavanje tenzija između antagonista naJverovat~IJe ce 'n:-_ati ~tabil~ujuće i integrativne funkcije za m~đusobm o~nos nJihOVIh pnpadnika. Zbog toga što dozvoljaVaJu trenutno 1 neposredno ispoljavanje suprotstavljenih zahteva,

l l

202


takvi društveni sistemi su sposobni za novo prilagođ.avanje strukture jer se uklanjaju uzroci nezadovoljstva. Brojni sukobi u takvim sistemima mogu da služe za uklanjanje uzroka razdvajanja i za ponovno uspostavljanje jedinstva. Tolerisanje i institucionalizacija sukoba u ovakvim sistemima znači da oni dobro koriste značajan stabilizujući mehanizam. Nadalje, sukob unutar. grupe često doprinosi oživljavanju postojećih normi ili doprinosi stvaranju novih normi. U ovom smislu, društveni sukob predstavlja mehanizam prilagođavanja normi prema novim uslovima. Fleksibilno društvo ima koristi od sukoba jer takvo postupanje, time što doprinosi stvaranju i menjanju normi, omogućuje kontinuitet u promenjenim uslovima. Mehanizme za prilagođavanje normi nemaju rigidni sistemi: time što sprečavaju sukob lišavaju se znaka opasnosti koji on predstavlja, a time mak;imiraju opasnost od katastrofalnih slomova. Unutrašnji sukob može da služi i kao sredstvo procenjivanja sna<>e anta<>onističkih interesa unutar strukture, koji na taj način D D l đ • obrazuju mehanizam za održavanje ili za neprestano pri ago avanJe balansa moći. Budući da izbijanje sukoba ukazuje na odbacivanje prethodnog stanja kod suprotstavljenih strana, nakon što je sukobom utvrđena njihova snaga može da se uspostavi nova ravnoteža a odnos može da se nastavi na novoj osnovi. Sledstveno tome, društvena struktura koja ostavlja prostora za sukob raspolaže značajnim sredstvima za izbegavanje ili za popravljanje stanja neravnoteže time što menja odnos moći. Sukobi sa jednima stvaraju asocijacije ili koalicije sa drugima. Sukobi takvih asocijacija ili koalicija, povezujući pripadnike, doprinose smanjenju društvene izolacije, kao i ujedinjavanju pojedinaca i grupa koji su inače ili nepovezani ili neprijateljski raspoloženi jedni prema drugima. Društvena struktura u kojoj se dopušta postojanje brojnih sukoba sadrži mehanizam za povezivan~e izolov~ih, apatičnih ili međusobno neprijateljskih strana, kao 1 me~an1z~ za njihovo uvođenje u područje javnih društvenih delovanJa. Os1m toga, takva struktura podstiče stvaranje brojnih asocijacija i koalicija čiji se različiti ciljevi međusobno ukrštaju, i to time što se sprečava stvaranje saveza duž jedne, glavne linije podele.

Zaključak

203

Kada zbog sukoba sa drugim grupama nastanu grupe i asocijacije, sukob, nadalje, može da služi za održavanje graničnih linija između tih grupa i asocijacija i društvene sredine u kojoj se nalaze. Na taj način sukob omogućava strukturiranje šire društvene sredine, zbog toga što dodeljuje položaje različitim podgrupama unutar sistema, te pomaže u proceni uzajamnih odnosa moći. Ne dopuštaju svi društveni sistemi u kojima pojedinci segmentno učestvuju slobodno ispoljavanje suprotnih zahteva. Društveni sistemi u različitoj meri tolerišu ili institucionalizuju sukob. Ne postoji nijedno društvo u kojem je dozvoljeno neposredno ispoljavanje svakojakog i svakog suprotstavljenog zahteva. Društva raspolažu mehanizmima za preusmeravanje nezadovoljstva i neprijateljstva, uz istovremeno održanje odnosa u kojem nastaje neprijateljstvo. Takvi mehanizmi često deluju putem institucija "sigurnosnih ventila" koje pružaju supstitucione objekte na koje se preusmeravaju neprijateljska osećanja, kao i sredstva abreakcije agresivnih tendencija. Institucije "sigurnosnih ventila" mogu da održe i društvenu strukturu i bezbednosni sistem pojedinca, ali nisu potpuno funkcionalne za oboje. One sprečavaju menjanje odnosa prema zahtevima promenjenih uslova te, stoga, zadovoljstvo koje pružaju pojedincu može da bude samo delimično ili trenutno. Iznesena je hipoteza da se potreba za institucijama "sigurnosnih ventila" povećava sa rigidnošću društvene strukture, odnosno sa stepenom u kojem struktura ne dopušta neposredno ispoljavanje suprotstavljenih zahteva. Institucije "sigurnosnih ventila" vode ka zameni cilja kod aktera: on više ne mora da teži ka pronalaženju rešenja nezadovoljavajuće situacije, nego samo ka otpuštanju tenzije koja izvire iz tak-ve situacije. Kada institucije "sigurnosnih ventila" pružaju supstitucione objekte na koje se preusmeravaju neprijateljstva, tada je sukob preusmeren od izvornog odnosa nezadovoljstva ka odnosu u kojem cilj aktera nije postizanje određenih rezultata nego otpuštanje tenzije. To nam pruža kriterijum za razlikovanje realističnih i nerealističnih sukoba.

204


Društveni sukobi koji nastaju zbog frustracija vezanih za određene zahteve unutar odnosa, i zbog procene dobitaka kod učesnika, te koji su usmereni na pretpostavljeni frustrirajući objekat, mogu da se nazovu realistični sukobi. Sve dok predstavljaju sredstva usmerena na postizanje određenih rezultata, ovi sukobi mogu da se zamene alternativnim načinima interakcije sa suprotstavljenom stranom, ako se čini da su alternative podesnije za ostvarenje željenog cilja. Sa druge strane, nerealistični sukobi nisu uslovljeni suprotstavljenim ciljevima protivnika, nego potrebom za otpuštanjem tenzije bar kod jednog od njih. U tom slučaju sukob nije usmeren na postizanje određenih rezultata. Sve dok je nerealističan sukob cilj po sebi, sve dok pruža samo otpuštanje tenzije, izabrani neprijatelj može da se zameni bilo kojom drugom "podesnom" metom. U realističnim sukobima postoje funkcionalne alternative u pogledu sredstava za sprovođenje sukoba, kao i u pogledu ostvarivanja rezultata drugačijim načinima od sukoba; u nerealističnim sukobima, sa druge strane, postoje funkcionalne alternative samo u izboru neprijatelja. Naša hipoteza, da se potreba za institucijama "sigurnosnih ventila" povećava sa rigidnošću društvene strukture, može da se proširi na tvrdnju da se kao posledica rigidnosti društvene strukture može očekivati pojava nerealističnog sukoba. Naše razmatranje razlika između tipova sukoba, kao i tipova društvenih struktura, dovodi nas do zaključka da je sukob obično disfunkcionalan za društvenu strukturu u kojoj uopšte ne postoji ili nema dovoljno tolerancije i institucionalizacije sukoba. Intenzitet sukoba koji preti "razaranjem'~ koji napada konsenzualnu osnovu društvenog sistema, povezan je sa rigidnošću strukture. Ravnotežu takve strukture ne ugrožava sukob kao takav, nego sama rigidnost koja dozvoljava da se neprijateljstva akumuliraju i preusmeravaju ka jednom velikom razdoru kada na kraju sukob, ipak, izbije.

Pogovor

Luis Kozer: čovek ideja-pogled sociologa (Berlin 1913.- Kembridž, Masačusets, 2003)

Izdavačka kuća

Mediterran Publishing, u okviru svoje edicije Arhipelag - posvećene društveno-humanističldm naukama - po prvi put na srpskom jeziku objavljuje jedno od najznačajnijih dela dvadesetog veka, Funkcije društvenog sukoba Luisa Kozera. Ovo delo, iako u svom podnaslovu bliže upućuje na disciplinarnu oblast sociologije (ispitivanje koncepta društvenog sukoba u empirijskim sociološkim istraživanjima), u podjednakoj meri je značajno i za istoriju, psihologiju i politikologiju. Istovremeno, ono može jasnoćom svojih stavova, ne manje snažno, da zainteresuje širu vanakademsku javnost. N a (post)konfliktnirn balkansldm prostorima ovo se delo, možda, pojavilo prekasno. Ipak, istorijska, sociološka, politička, psihološka, pa ·j antropološka konstanta sukoba ovim će delom rasvetliti mnoštvo nedoumica, konfliktnih i postkonfliktnih kriza, njihovih uloga i aktera; njihovih različitih oblika i intenziteta. Još važnije, dostupnost ovog dela široj publici pružiće priliku da se sukobi shvate na jedan drugačiji način - ne nužno i uvek destruktivan, besmislen ili bez svojih manje ili više skrivenih integrativnih funkcija, odnosno da se posledice sukoba shvate kao doprinosi povećanju adaptacije određenih društvenih odnosa i društvenih grupa. Strukturirano u devet poglavlja i šesnaest propozicija, ovo se delo pojavljuje i kao svojevrsni praktični vodič koji, u izvesnoj meri, može da obezbedi predikciju tokova, intenziteta i razmera sukoba. Napisano na temeljima najbolje evropske sociološke trac;licije, koja je često, bez obzira na

210


teorijske i metodološke razlike u samim sociološkim tradicijama, sukobe videla kao integralni deo sveukupnog društvenog života, Funkcije društvenog sukoba su iznova aktuelizovale, na temeljima Zimelove sociologije, dugo vremena potiskivanu temu sukoba. Tako Kozer navodi da "iako koncept društvenog sukoba ima središnji značaj za razumevanje najvažnijih područja društvenih odnosa, tokom proteklih godina američki sociolozi su ga skoro u potpunosti zanemarili" (str. 14). S druge strane, ovo je delo imalo i ne manje značajnu naučnu ulogu, proširujući teorijske i empirijske granice američke funkcionalističke paradigme na ono što se dugo vremena činilo njenim teorijskim opozitom - sukobom. U tom je smislu funkcionalnost Funkcija društvenog sukoba bila, gotovo, od presudnog značaja za dalji opstanak krutog i fragilnog jezgra parsonsijanskog struktural-funkcionalizma, upravo u periodu uspona i velike konkurencije mnoštva alternativnih izrastajućih paradigmi. Tako je ovo delo samom funkcionalizmu dalo novi sadržaj i formu koji su ga učvrstili za duži period, te produžili vek funkcionalističke paradigmatske supremacije. Samo pet meseci nakon smrti Roberta K. Mertona (23. februara 2003. godine)- velikana sociologije dvadesetog veka- svetsku sociološku zajednicu je napustio i Luis Kozer - poslednji u velikoj sociološkoj trijadi koja je gradila dominantnu sociološku paradigmu u drugoj polovini dvadesetog veka: Talkot Parsons- Robert K. Merton- Luis Kozer. Ova gotovo dijalektička funkcionalistička trijada, koja se završava Kozerovim pokušajima sinteze poretka i konflikta, još uvek čini nezaobilaznu osnovu svake savremene i buduće sociološke teorije i verovatno najbolji skorašnji primer utemeljenja i trajanja škole - toliko potrebne, ali i oskudne u današnjoj sociologiji. Luis Kozer je rođen 1913. godine u Berlinu (pod imenom Ludvig Koen [Ludwig Cohen], ali je njegov otac kasnije promenio prezime u Kozer). Kao sin religiozne luteranke i jevrejskog bankar'a, koji se za svoj etnički identitet Jevrej ina buntovno borio kroz radikalno levu političku opciju u vajmarskoj Nemačkoj, Luis Kozer se već ranih tridesetih godina, kao i većina nemačkih Jevreja, suočio sa represijom novog nacističkog poretka. To ga je 1933. godine nateralo da emigrira u Pariz. Od 1933. do 1941. godine,

Pogov'or

211

koliko je boravio u Francuskoj, Kozer je studirao komparativnu književnost i sociologiju na Sorboni. Ovo razdoblje Kozerovog egzila bitno je obeleženo i njegovom veoma aktivnom političkom participacijom u !evom političkom bloku marksističke provenijencije. Upravo taj levi marksistički nagib bitno će uticati na njegovu kasniju sociološku teoriju i ukupnu životnu i intelektualnu karijeru. Po nalogu francuskih vlasti (i po Kozerovom svedočenju) da svi etnički Nemci (native Germans), pa čak i Jevreji antifašisti moraju biti internirani, Kozer je 1941. godine uhapšen i smešten u logor u južnoj Francuskoj. Međutim, kao rezultat intenziviranog delovanja imigrantske politike Sjedinjenih Američkih Država i povećanja imigrantskih kvota za političke azilante iz Evrope, Kozer je otputovao iz Marselja do Portugala i 1941. godine se ukrcao na brod za Njujork. Svoj odlazak za Njujork Kozer takođe duguje i intenzivnim aktivnostima International Reliefe Association, koja je radila na spasavanju i deportaciji Jevreja iz Evrope u Ameriku. Na savet imigracionog odeljenja, Ludvig Kozer je promenio ime u Luis (Lewis). Veoma uzbuđen zbog svog odlaska u Njujork, Luis Kozer je neizmernu zahvalnost dugovao službenici International Relief Association koja je radila na njegovom slučaju i na izdavanju vize za njegovo putovanje u Njujork. Poznanstvo sa tom službenicom, Rozom (Rose) Laub, veoma brzo je okončano brakom. Sa Rozom Laub Kozer' (1916-1994) Luis Kozer je otpočeo l _Roza Laub K~zer je imala takođe zapaženu sodološku karijeru koju, kao i Lws Kozer, duguJe vremenu provedenom na Kolumbiji, Luisu Kozeru i Robertu Mer~o~m kao mentoru njene doktorske disertacije. U njena najznačajnija dela

ubraJaJu se: In Defense of Modernity: role complexity and individual autonomy, Stanford University Press, 1991; Tralillng in Ambiguity: learning through doing m a mental hospttal, Free Press, New York, 1979; Women of Courage: Jewish and Italian immigrant women in New York, Greenwood Press, 1999; i Access to Pow~ er: cross-national studies of women and elites (edited by Cynthia Fuchs Epstein ":'d Rose Laub Coser), Allen & Unwin, London, 1981. Zanimljivo je navesti i neke btogra[:ke poda~e Roze Laub. Roditelji su joj bili sledbenici Roze Luksemburg, po kOJOJ J• Roza 1 dobila_tme: Porodica Laub je 1939. godine izAntverpena emigrirala u SAD. Roza Laub JC naJpre studtrala filozofiju u okviru francuskog odeljenja Nove škole za društvena istraživanja (New School of Social Research). Pod Merto-

novi.m uticajima p:ihvatila je stano~te o teoriji uloga i tu je koncepciju razvijala

tokom ;=e!okupne mtelektualne kariJere. Nakon istraživačkog i pedagoškog rada

na IstocnOJ obal1, 1968. godine Je pozvana da predaje na Državnom univerzitetu Njujork (State University of New York in Stony Brook, Long Island), gde je ostala sve do penzionisanja 1986. godine. Umrla je 1994. godine u Velflitu, Masačusets.

212


veoma dug zajednički život i intelektualnu karijeru na Kolumbija univerzitetu (Columbia University, New York). Zajedno su studirali sociologiju na Kolumbiji i oboje stekli doktorate. Iste, 1941. godine, kada je Kozer doputovao u Njujork, tamo se trajno preselio i Robert Merton, pod čijim su mentorstvom Kozer i Roza Laub doktorirali, a intelektualna atmosfera na Kolumbiji četrdesetih godina ostavila je dubok i trajan pečat na njegovu sociologiju. Tu intelektualnu atmosferu na Kolumbiji činila su najveća imena američke i svetske sociologije: Pol Lazarsfeld, Kingsli Dejvis, Mari Jahoda i Danijel BeL Zasigurno njegovo najznačajnije sociološko delo Funkcije " društvenog sukoba (The Functions of Social Conflicts, The Free Press, Glencoe, 1956), koje je s pravom uvršteno u klasike sociološke teorije,' bilo je, zapravo, njegova doktorska disertacija sa Koh.unbije, u koju je ugr-ađeno sve ono što tradicionalni i kruti Parsonsov struktural-funkcionalizam nije smeo da izgovori Odnosno, tu je rečeno sve ono što je započeto sa Zimelovom idejom sukoba kao ne nužno i destruktivnog činioca, ali i sa Mertonovom idejom disfunkcije (još ne i sukoba), a dovršeno je sa Kozerovom koncepcijom društvenih sukoba kao integralnih unutardruštvenih i međudruštvenih interakcija sveukupnog društvenog života. · Posleratne godine i intelektualna i politička atmosfera na njujorškoj Kolumbiji nisu mogle da ublaže Kozerovo evropsko iskustvo nacističke represije. Svoj mladalački levi i promarksistički politički stav neće promeniti. Naprotiv, veoma brzo se aktivno priključio takozvanom njujorškom !evom intelektualnom krugu. Taj politički aktivizam ipak je radije artikulisao kroz intelektualne rasprave i članke u mnogim političkim časopisima, kao što su Dwight MacDonald's Politics, Partisan Review, The Progressive, Commentary i The Nation. Pored toga, sa Irvingom Hauom bio je osnivač i dugogodišnji kourednik časopisa Dissent. Pedagoška i naučna karijera Luisa Kozera obeležena je predavačkom praksom na više univerziteta i koledža: Opšti koledž 2 U Savremenom sociološkom pregledu iz 1997. godine (Contemporary So-

·Pogovor

213

Univerziteta u Čikagu (General College of the University of Chicago) i Univerzitet u Kaliforniji (University of California, Berkeley). Pored toga, Kozer je utemeljio Odeljenje za sociologiju na Brendis univerzitetu (Brandeis University), na kojem je predavao petnaest godina. Nakon ove dugogodišnje predayačke karijere prešao je na Državni univerzitet u Njujorku - Stoni Bruk (State University of New York at Stony Brook), na kome je ostao sve do penzionisanja 1987. godine. Nakon toga povukao se u Kembridž, Masačusets, gde mu je povereno da bude profesor emeritus, prvo na Boston koledžu (Boston College), a potom i na Boston univerzitetu (Boston University). Pored svog dugog pedagoškog i naučnog rada, Kozer je takođe bio aktivan i u različitim sociološkim udruženjima. Od 1967. do 1968. godine bio je predsednik Društva za proučavanje socijalnih problema (Society for the Study of Social Problems); predsednik Američke sociološke asocijacije 1975. godine (American Sociological Association) a 1983. godine predsednik Istočne sociološke asocijacije (Eastern Sociological Association). Na svojim poslednjim gostujućim predavanjima, koje je održao tokom 1990. godine u Nemačkoj (istočnom delu), neprestano je upozoravao na one probleme koje je nekoliko decenija ranije Rajt Mils učinio sržnim pretpostavkama svoje, ali i celokupne savremene sociologije: sociologija je u opasnosti da izgubi svoju kritičku suštinu. Gotovo istim rečima Kozer se u leto 1975. godine, sa položaja predsednika Američke sociološke asocijacije,' obratio svim američkim sociolozima, upozoravajući na metodološki trend savremene sociologije koji je u detaljnim i često besmislenim kvantnofrenim merenjima i skupovima podataka izgubio smisao za ono što je bitno - za kritiku i teoriju. Kozer je ovde pokazao onaj isti senzibilit<:t sa kojim je dve decenije ranije Mils kritikovao hiperempirizam. Cak i dve velike novije orijentacije u sociologiji - etnometodologija na mikronivou i sociologija društvene strati3 Lewis A. Coser, "Presidental Address: Two Methods in Search of a Substance'~ American Sociological Review, 1975, VoL 40 (December), pp. 691-700. (Predsedničko obraćanje upućeno na godišnjem susretu Američke sociološke

ciology Review) Kozerova knjiga Funkcije društvenih sukoba svrstana je kao

asocijacije u avgustu 1975. godine u San Francisku. Kozer je bio 66. predsednik

jedan od socioloških bestselera veka.

Američke

sociološke asocijacije.)

214


fikacije na makronivou - koje su mogle da posluže kao ozbiljna alternativa dominantnoj sistemskoj teoriji pedesetih godina, za Kozera su predstavljale pretnju tradiciji kritičke sociološke misli.' Ovo, po Kozeru, preokupirano bavljenje metodama, a ne suštinskim pitanjima sociologije, on je sažeo kroz Kaplanovo pravilo: dajte malom dečaku čekić i on će razumeti da sve što susretne

treba da lupa. U svom dugom životnom veku (89 godina) Luis Kozer je napisao i uredio oko dvadeset knjiga. Iz tog literarno-sociološkog korpusa treba izdvojiti sledeće: The Functions of Social Conflict, Men

of Ideas, Masters of Sociological111ought, The Uses of Controversy in Sociology, Pleasures of Sociology, A Handful of Thistles: Collected Papers in Moral Conviction, The New Conservatives: A Critique from the Left, Continuities in the Study of Social Conflict, SociologicalTheory: A Book of Readings·. ~ Lu (Lew), kako su Kozera zvali njegovi studenti i prijatelji, ostao je jedan od najznačajnijih socioloških teoretičara dvadesetog veka. Njegovo ime ravnopravno stoji pored velikih imena: Mertona, Parsonsa, Milsa i Guldnera- onih, za koje sociologija nije bila pitanje kompromisa, već traganje za mogućim sintezama. Luis Kozer- čovek ideja- iako se nije odrekao svoje evropske prošlosti, morao je na kraju priznati da se više oseća kao Amerikanac nego kao Evropljanin. No, iznad svega, on je bio ono što je o sebi mislio: da je jeretik u crkvi struktural-funkcionalizma.

Dušan Marinković Filozofski fakultet, Novi Sad

4 Ibid., p. 694, p. 696.

funkcije drustvenog sukoba

Recommend Documents