Organizacija Centralne banke

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA MONETARNA EKONOMIJA

ORGANIZACIJA CENTRALNE BANAKE

9.12.2011

Organizacija centralne banke

Organizacija centralne banake

Bez obzira na to kako se naziva, da li emisiona ustanova, rezervna banka ili centralna banka, u svakoj zemlji danas postoji organizacija koja zauzima posebno i prvo mesto u bankarskom i kreditnom sistemu, a čija su ovlašćenja usmerena na to da deluju u pravcu usklađivanja toga sistema i sastoje se u privilegiji ili monopolu izdavanja novčanica i kovanja metalnog novca, sprovođenju mera za odrzavanje njegove vrednosti, kontroli kreditnog i bankarskog sistema, sistema, kao i vršenju poslova od posebnog posebnog interesa za državu i društvenu zajednicu zajednicu u oblasti monetarnog-kreditnog monetarnog-kreditnog odnosa. Iako je prva centralna banka utemeljena pre vise od tri veka, proces osnivanja i organizacije ovih institucija nije standardizovan. To znači da ne postoji institucionalni koncept centralne banke, što je i razumljivo jer centralne banke nisu formirane u isto vreme i pod istim uslovima. Organizacija tih prvih ustanova ove vrste gotovo da se nikako ne može uporediti sa savremenim centralnim bankama.

Kako treba da bude organizovana centralna banka ?

Odgov Odgovor or na pitanj pitanjee kako zavisii od kako treba treba da bude bude organ organizo izova vana na centr centraln alna a banka banka zavis razvijenosti i strukture ekonomskog sistema čiji je ona deo, zatim od administrtivnog ustrojstva i od političkog faktora u državi u kojoj je ona osnovana. Zato nije moguće prona pronaći, ći, u organi organizac zacion ionom om smislu smislu,, dve potpun potpunoo iste iste centr centraln alnee banke banke usvet usvetu, u, jer nepostoje ni dve identične države. Ipak, organizacija centralnih banaka uglavnom se svodi na tri osnovna modela: 1. jedinstvena centralna banka 2. složeni sistem centralne banke 3. supernacionalna centralna banka

2

9.12.2011


1. U savremenim uslovima najviše je zastupljen koncept jedinstvene centrlne banke.

To znači da su funkcije vrhovne monetarne vlasti koncentrisane u jednom

pravnom subjektu, pri čemu pravilo organizovanja centralne banke prema ovom principu glasi: jedna država – jedna centralna banka. Tako konstituisana jedinstvena centralna banka može, radi uspešnijeg izvršavanja svojih zadataka, osnivati ogranke u zemlji i punktove u inostranstvu. 2. Drugi model podrazumeva organizaciju sistema centralnih banaka .To znači da u jednoj zemlji postoji više banaka koje zajedno obavljaju funkcije centralne banke. U tom sistemu obično jedna od tih banaka ima ulogu glavnog koordinatora i njen zadatak je da upravlja delovima ove složene organizacije. Naime, sistem mora biti tako koncipiran da se odluke donose brzo, a izvršavanje da bude efikasno. Najpoznatiji savremeni primer ovakvog organizovanja centralne banke je sistem federalnih rezervi u SAD ( FED ). 3. Supernacionalna centralna banka karakteristična je za monetarnu uniju grupe zemalja. Monetarna unija predstavlja veoma visok stepen ekonomske integracije. Države članice se odriču svojih monetarnih suvereniteta, promovišu jedinstvenu valutu, usklađuju kreditno-monetarnu i deviznu politiku, formiraju zajedničke devizne rezerve i osnivaju zajedničku centralnu banku. Ova supernacionalna centralna banka po pravilu se sastoji od ogranaka koji se nalaze u svakoj članici monetarne unije. Iskustvo ovakvog koncepta organizovanja centralne banke može se ilustrovati i novim primerom, realizacijom projekta monetarne unije zemalja članica Evropske unije. U odredjenju centralne banke neophodno je definisati kriterijume koji su bitni za izbor između više modela organizovanja centralne banke.

Neki autori smatraju da

jedinstvena monetarna vlast odgovara državama sa monolitnom nacionalnom struktuom, a sistem centralne banke višenacionalnim zajednicama. Drugačije formulisano, jedinstvena centralna banka je primerenija unitarnom tipu države, dok je sistem centralnih banaka prilagođeniji federativnom, odnosno konfederativnom državnom uređenju. U slučaju integracije zemalja na nivou monetarne vlasti predstavlja supernacionalna centralna banka.

3

9.12.2011


Poredeći organizaciju centralnih banaka, nameće se dilema koji je model bolji, što znači da treba proučiti prednosti i nedostatke sva tri načina organizovanja centralnih banaka. Međutim, prilikom ovakve analize osnovni problem je kako utvrditi kriterijume na osnovu kojih se ocenjuju centrlne banke. Da li je centralna banka uspešna ako ograničava inflaciju, ili ako obezbeđuje visoku stopu zaposlenosti, ili je merilo uspešnosti ove institucije ako su devizne rezerve visoke, odnosno ako su snažne pozicije domače valute?

Takođe, postavlja se pitanje koje

centralne banke odabrati za ovakva poređenja. Poznati su primeri da je u pojedinim zemljama sistem centralne banke transformisan u jedinstvenu instituciju, kao što je to bilo sa centralnom bankom Nemačke. Naime, u Nemačkoj je 1948. godine umesto bivše jedinstvene monetarne vlasti, čiji je nosilac bila Raichbanka, konstituisan sistem centralne banke ( po ugledu na SAD ), koji su sačinjavali banke u svakoj administrativnoj oblasti ove savezne države. Glavni koordinator tog sistema bila je institucija zvana „Banka nemačkih zemalja“

(Bank Deutcher Lender). Međutim, 1957. godine centralno-

bankarski sistem u Nemačkoj je ponovo rekonstruisan. Ponovo je ustanovljena jedinstvena centralna banka (Bundesbank), a jedanaest banaka koje su do tada bile članice sistema postale su regionalna odeljenja Bundesbanke. Istorijska geneza Narodne banke Jugoslavije takođe je primer transformacije jedinstvene centralne banke u centralno-bankarski sistem. Naime, od osnivanja 1929. godine (kao naslednik Narodne banke Srbije), pa do početka 1970-tih godina, Narodna banka Jugoslavije bila je jedinstvena institucija, da bi prvo na osnovu ustavnih amandmana 1971. godine, a zatim i Ustava iz 1974. godine i u Jugoslaviji uspostavljen sistem centralne banke, da bi se u 1993. godini konstituisala kao NBJ kao jedinstvena monetarna ustanova.

4

9.12.2011


Upravljanje u centralnim bankama i organizacija poslovanja

Upravljanje centralnom bankom jedan je od najvažnijih faktora njenog uspešnog funkcionisanja. Ono mora biti tako organizovano da se odluke i mere u oblasti kreditno-monetarne i devizne politike sprovode brzo i efikasno, ali da se i prate i proučavaju njihovi efekti, što znači da se mora obezbediti tzv. povratna informacija (feedback) koja mora uticati na fleksibilnost centralne banke. Pri tome se podrazumeva da upravljanje centralnom bankom nosi izrazito visok stepen odgovornosti. U gotovo svim zemljama sveta upravljanje centralnom bankom povereno je guverneru ,

koji predstavlja ovu instituciju u javnosti. Ovaj naziv za rukovodioca

centralne banke najviše je zastupljen, mada ima i drugih 1. U većini centralnih banaka guverner ima jednog zamenika, ali taj broj može da bude i drugačiji. U zemljama čije su centralne banke državne institucije, čak i kada to nije slučaj, guvernera uglavnom imenuje predsednik države, odnosno vlade ili parlament, ili suveren ako je ta država monarhija 2. Zamenik guvernera bira se po pravilu na isti način kao i guverner. Važnu ulogu u upravljanju centralnim bankama imaju tzv. odbori direktora. To je kolektivni vid rukovođenja ovim institucijama. U pojedinim zemljama se ova upravljačka struktura različito naziva kao: administrativno veće 3 (Council of Administration), nadzorno veće 4 (Supervisory council), opšte veće 5 (General Council), a u pojedinim zemljama kao monetarni odbor (Monetary Board). Imena su 1

U Čileu, hondurasu, nikaravi, gvatemali, kubi, salvadoru rukovodioci centralne banke imaju titulu predsednika, a u Meksiu centralnom bankom upravlja generalni direktor. 2 U Švedskoj, odbor direktora bira svog člana za guvernera, na Islandu izvršni komitet bira svog člana za prvog čoveka centralne banke. Ipak, I u ovim zemljama vlade utiču ko će biti guverner. Naime, švedski parlament na predlog vlade formira grupu koja imenuje kandidateza odbor direktora , a tek posle toga ovaj odbor bira svog člana za guvernera. Time vlada posredno opredeljuje ove odluke. Isto tako, u Italiji članovi odbora direktora biraju guvernera, ali predsednik Republike mora da se saglasi sa ovim izborom. 3 U Centralnoj banci Meksika 4 U Centralnoj banci Norveške 5 U Centralnim bankama Španije, Danske, Francuske i Švajcarske.

5

9.12.2011


različita, ali suština je ista, jer gotovo da ne postoje dve centralne banke koje imaju isti broj članova odbora direktora. U zemljama čije su entralne banke državne ustanove rukovodioce ovih institucija imenuje predsednik republike, zvaničnik vlade, parlament ili monarh. Međutim, ukoliko u vlasništvu kapitala centralne banke nije zastupljena samo državna svojina, članove upravljačkih struktura postavlja i privatni sektor, u zavisnosti od udela u kapitalu. Odbor direktora u pojedinim centralnim bankama ima veoma važnu, a u nekim samo sporednu ulogu u odlučivanju. Primera radi, u Engleskoj Odbor direktora (Court of Directors) nema istaknuto mesto u donošenju odluka, ali pomaže oblikovanju politike Centralne banke, pri čemu se ovaj odbor sastaje po pravilu jednom nedeljno. Sačinjavaju ga 4 izvršna direktora i 12 tzv. nečlanova (outsiders), koje imenuje kraljica. Jedan od nečlanova je predstavnik sindikata, nekoliko njih su predstavnici banaka i industrije, a počasno mesto zauzimaju istaknuti profesori i akademici. Slično je i u Centralnoj banci Holandije, gde Veće banke sastavljeno od predsednika trgovine i industrije, ima samo savetodavnu ulogu. Sasvim je drugačije u Centralnoj banci Nemačke, gde Veće Bundesbanke donosi najvažnije odluke. Sastoji se od Direktorijuma koji ima 10 članova izabranih vladinim odlukama i od 11 predsednika oblasnih banaka koje imenuje Parlament. Odbori direktora uglavnom odlučuju većinom glasova prisutnih članova. Ukoliko sednicama prisustvuje paran broj clanova, pa glasanje o nekoj odluci bude podeljeno, odlučujući glas ima predsedavajući, po pravilu guverner. Iako odbori direktora u centralnim bankama pojedinh zemalja imaju važnu ulogu u formulisanju kreditno-monetarne i devizne politike, ipak pravilo je da guverner ima glavnu ulogu u odlučivanju o tim pitanjima. Uz odbore direktora, u mnogim centralnim bankama sveta značajnu funkciju imaju i tzv. izvršni komitet (Executiv Committee), odnosno upravljački odbor i6

(Management Board). Oni, u stvari, sprovode odluke

guvernera, odnosno odbora direktora, a zaduženi su i za tekuče poslove. Po pravilu

6

Izuzetak je Centralna banka Francuske, koja u svojoj organizaciji nema izvršni komitet, već odgovornost za sprovođenje odluka zakonski pripada guverneru. Takođe ni centralne banke Norveške, Japana i Italije nemaju izvršne komitete.

6

9.12.2011


članovi odbora direktora sačinjavaju i izvršne komitete, čijim radom rukovodi guverner, odnosno njegov zamenik. Mandat guvernera ,

njegovog zamenika, članova odbora direktora i izvršnih

komiteta veoma se razlikuje u zavisnosti od toga o kojoj centralnoj banci je reč. Period na koji se imenuju upravljačke strukture u centralnim bankama utvrđen je odgovarajućom normom i u statutarnim odredbama o funkcionisanju centralne banke.

Tabela 1.Trajanje mandata lica koja rukovode centralnom bankom

ZEMLJA

GUVERNER

ZAMENIK GUVERNERA

Danska Finska

ČLANOVI

ČLANOVI

ODBORA

IZVRŠNIH

DIREKTORA

KOMITETA

Neograničeno Neograničeno Norveška Neograničeno Neograničeno Švedska 3 3 Austrija 5 5 Belgija 5 6 Nemačka 8 8 Italija Neograničeno Neograničeno Holandija 7 7 Švajcarska 6 V. Britanija 5 5 Kanada 7 7 Japan 5 5 SAD 4 4

5 4

neograničeno Neograničeno 6

3 5 3 8 3 4 4 4 3 4 14

6 8 7 6 4 3 4 -

U svim zemljama koje su navedene u prethodnoj tabeli mandat rukovodilaca cenralnih banaka može se obnoviti, što znači da oni mogu biti ponovo postavljeni na iste funkcije. Izuzetak je samo sistem Federalnih rezervi SAD, gde član Odbora guvernera ne može biti ponovo izabran ako je već jednom bio ceo mandat na ovoj

7

9.12.2011


funkciji 7. On može biti ponovo postavljen samo ako je u prethodnom mandatu nekog zamenio u Odboru guvernera. Takođe, u svim zamljama koje su analizirane u prethodnoj tabeli mandat guvernera, njegovog zamenika, članova odbora direktora i izvršnog komiteta je isti ili duži od mandata članova parlamenta u tim zemljama. Zato se može dogoditi da predstavnici jednog političkog opredeljenja (partije) budu na vlasti, a da guverner bude član neke od opozicionih stranaka, što je čest slučaj u Odboru direktora Federalnih rezervi (SAD). Međutim, u takvim situacijama politički sukobi i interesi se zanemaruju, a u prvom planu je ekonomski interes zemlje: da ima stabilan i zdrav novac, te da sprovođenjem odgovarajuće monetarne politike to i obezbeđuje. Analiza mandata rukovodilaca centralne banke veoma je važna, zato što se na osnovu ovakvih podataka može dosta pouzdano proceniti autonomnost centralne banke u nekoj zemlji . Naime, ukoliko je rok na koji se biraju upravljačke strukture u

centralnoj banci manji i njena autunomija je manja, a suprotno tome, ako su mandati rukovodilaca duži, nezavisnost centralne banke je veća. To jenajčešće zato što se politički diktati centralnoj banci najčešće ostvaruju postavljanjem ili smenom rukovodilaca u ovim institucijama.

7

Ova odredba je i razumljiva, imajući u vidu da se članovi Odbora guvernera u SAD imenuju na dug period (14 godina)

8

9.12.2011


Organi i specijalizovane organizacije centralne banke Organi centralne banke su Savet i guverner centralne banke. Radom centralne banke, kao i njenim poslovima rukovodi guverner. Po svom položaju guverner je ujedno i predsednik Saveta centralne banke i predsedava sednicama Saveta, saziva njegove sednice i stara se o sprovođenju odluka i zaključaka koji su utvrđeni na Savetu centralne banke. Dužnost guvernera jeste da organizuje poslovanje, da rukovodi i zastupa centralnu banku saglasno Saveznom zakonu i Statutu centralne banke. Guverner predstavlja centralnu banku i za svoj rad odgovoran je Skupštini zemlje. Njegova odgovornost nije ništa umanjena postojanjem Saveta centralne banke, s obzirom da je guverner uz savet centralne banke, jedini samostalni organ centralne banke. U cilju sprovođenja ostvarivanja politike centralne banke i izvršavanja njenih poslova i zadataka, guverner donosi opšte i pojedinačne akte. Pored guvernera, centralna banka ima i zamenika guvernera, kao i jednog ili više viceguvernera što je regulisano njenim Statutom. Zamenika guvernera centralne banke, a na predlog guvernera imenuje Skupština države, a po pribavljenom mišljenju Saveta centralne banke. Zamenik guvernera imenuje se na period od pet godina. Viceguvernera na predlog guvernera imenuje Savet centralne banke, isto na period od pet godina. Savet centralne banke broji 7 članova, od čega se 3 člana imenuju na predlog Vlade, a 3 člana na predlog guvernera centralne banke. Svih 6 članova Saveta centralne banke imenuje Skupština države, a guverner je član Saveta centralne banke po svom položaju. Savet centralne banke o poslovima iz svog delokruga odlučuje na sednicama Saveta i to većinom glasova svih članova Saveta. Sednicama Saveta centralne banke prisustvuje i predsednik Vlade, koji učestvuje u radu na sednicama Saveta, ali bez prava glasa. Savet centralne banke predstavlja glavni organ upravljanja i on obavlja sledeće zadatke: •

Utvrđuje predlog Odluke o ostvarivanju emisione, monetarne, devizne i kreditne politike zemlje;

9

9.12.2011 •


Odlučuje

o

izboru

i

primeni

instrumenata

monetarno-kreditnog

regulisanjakoličine novca u opticaju; •

Propisuje mere i instrumente za održavanje likvidnosti banaka;

•

Odlučuje o kamatnim stopama za kredite koji se odobravaju iz primarne emisije, kredite za kupovinu i prodaju hartija od vrednosti;

•

Odlučuje o kreditnim aranžmanima centralne banke sa inostranim bankama;

•

Propisuje minimalne uslove kreditne sposobnosti poslovnih banaka;

•

Propisuje minimalnu rezervu za održavanje likvidnosti u plaćanjima sa inostranstvom;

•

Odlučuje o kontroli rada i poslovanja poslovnih banaka za obavljanje poslova platnog prometa i kreditnih poslova sa inostranstvom;

•

Predlaže stavove i mere u vezi monetarno-kreditne politike;

•

Donosi finansijski plan i završni račun centralne banke;

•

Usvaja Izveštaj o radu centralne banke koji se dostavlja Skupštini drzave;

•

Donosi Statut centralne banke i poslovnik o njenom radu.

Statutom centralne banke regulisano je da su uže organizacione celine u centralnoj banci glavne Republičke filijale i filijale u Pokrajinama. Pri tome, glavne Republičke filijale i Pokrajinske filijale centralne banke nemaju svojstvo pravnog lica. Naime, unutrašnja organizacija, delokrug rada, prava i dužnosti glavnih republičkih filijala i pokrajinskih flijala, utvrđuje se Statutom centralne banke. Glavnom republičkom filijalom i pokrajinskom filijalom rukovodi direktor, koga na predlog guvernera bira imenuje Savet centralne banke na periodod pet godina. Direktor glavne republičke filijale i pokrajinske filijale rukovodi radom filijale i organizuje njeno poslovanje na osnovu zakona i Statuta centralne banke. S obzirom na to da centralna banka ne uspostavlja neposredne odnose sa poslovnim bankarstvom i drugim finansijskim organizacijama, glavne republičkefilijale i filijale u pokrajinama obavljaju najveći deo operativnih poslova vezanih za sprovođenje emisione, monetarno-kreditne i devizne politike centralne banke. Nadzor nad radom centralne banke vrši Skupština kao najviši državni organ. Centralna banka dostavlja na razmatranje Skupštini države godišnji izveštaj o svom poslovanju i rezultatima rada. Centralna banka podnosi Skupštini države po potrebi,

10

9.12.2011


a najmanje polugodišnje, izveštaje o monetarnoj politici i izveštaje o stanju u bankarskom sistemu, kao i ukupnom finansijskom sistemu zemlje. Guverner izveštava Skupštinu države o programu monetarne politike za tekuću godinu. Centralna banka sarađuje sa Vladom u utvrđivanju osnovnih ciljeva ekonomske politike, a u okviru svoje nadležnosti podržava ostvarivanje tih ciljeva. Centralna banka ima u svom sastavu i dve specijalizovane organizacije za obavljanje poslova iz svog delokruga, to su: Zavod za izradu novčanica i Vojni servis .

Specijalizovane organizacije centralne banke imaju zadatak da obavljaju

poslove iz delokruga rada centralne banke. Zavod za izradu novčanica

– predstavlja specijalizovanu organizaciju u sastavu

centralne banke koja ima svojstvo pravnog lica sa obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i Statutom centralne banke. Pri tome, poslovni odnos između Zavoda za izradu novčanica i centralne banke bliže je regulisan poslovnim ugovorom. Zavod za izradu novčanica obavlja sledeće poslove: •

Izradu novčanica i kovanog novca;

•

Izradu zakonom propisanih isprava;

•

Izradu hartija od vrednosti;

•

Izradu taksenih, poreskih vrednosti i maraka;

•

Izradu specijalnih štamparskih boja;

•

Izraduizradu plaketa, ordenja, zlatnika, srebrenjaka i numizmatičkog novca.

Vojni servis

– kao specijalizovana organizacija ima svojstvo pravnog lica i

obavlja kreditne i bankarske poslove za potrebe Vojske. S obzirom da jepo svom poslovanju veoma sličan poslovnim bankama, za njega važe odredbe zakona kojima se reguliše rad i poslovanje banaka. Organizaciju rada vojnog servisa i odredbe u vezi njegovog poslovanja bliže definiše centralna banka u sporazumu sa Ministarstvom za narodnu odbranu. Poslovni odnos između centralne banke i Vojnog servisa bliže se reguliše njihovim poslovnim ugovorom.

11

9.12.2011


Narodna banka Srbije

Delokrug rada i status Centralne banke naše zemlje definisan je posebnim Saveznim zakonom. Ovim Zakonom jasno je definisan položaj i uloga Centralne banke (kao organizacija Federacije) kojoj su povereni zadaci u vezi regulisanja količine novca u opticaju, izdavanje novčanica i kovanog novca i sprovođenje zajedničke emisione politike zemlje. Centralna banka kao organizacija Federacije odgovorna je za izvršavanje svojih zadataka neposredno Skupštini kao najvišem organu države.

Savet centralne banke na čelu sa guvernerom neposredno upravlja poslovima koji se odnose nasprovođenje zajedničke emisione, novčano-kreditne i devizne politike. Pri upravljanju tim poslovima Savet centralne banke donosi odluke i preduzima mere kao i odgovornost za njihovo sprovođenje. Centralna banka ima svojstvo pravnog lica, a za obavljanje poslova koji su u njenoj nadležnosti garantuje država. Takođe, Centralna banka ima svoj Statut, koji donosi Savet centralne banke na čelu sa guvernerom, a potvrđuje ga Skupština kao najviši državni organ. Statutom Centralne banke bliže se određuje: organizacija poslovanja Centralne banke, njeni zadaci, prava i dužnosti specijalizovanih organizacija, međusobni odnosi između centralne banke i njenih filijala, kao i sva druga pitanja važna za njen rad i uspešno poslovanje.

12

9.12.2011


Zakon o dopuni Zakona o narodnoj banci Srbije („Službeni glasnik RS“, br 55/2004) Narodna banka Srbije ima statut, koji potvrđuje Narodna skupština Republike Srbije. Organi Narodne banke Srbije su: Monetarni odbor, guverner i Savet. Monetarni odbor utvrđuje monetarnu politiku. Čine ga guverner i viceguverneri. Guvernera bira Narodna skupština na period od pet godina. U njegovoj nadležnosti je sprovođenje odluka Monetarnog odbora i Saveta, organizacija i poslovanje Narodne banke Srbije, kao i pripremanje i donošenje akata iz nadležnosti Narodne banke Srbije. Savet ima predsednika i četiri člana koje bira Narodna skupština na period od pet godina. Savet, na predlog guvernera, između ostalog, usvaja i finansijski plan i godišnji račun Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije ima tri do pet viceguvernera, koje, na predlog guvernera, bira Savet, takođe na period od pet godina. 13

9.12.2011


Narodna banka Srbije je pravno lice sa sedištem u Beogradu. Ona može obrazovati filijale koje nemaju status pravnog lica, a njihova unutrašnja organizacija, delokrug i dužnosti određene su Statutom Narodne banke Srbije. Narodna banka Srbije u svom sastavu ima specijalizovanu organizaciju, Zavod za izradu novčanica i kovanog novca – Topčider, čije se obaveze i odgovornosti određuju zakonom o Narodnoj banci Srbije i statutom Narodne banke Srbije.

Organizaciona struktura Centralne banke Crne Gore •

KABINET PREDSEDNIKA SAVETA obavlja stručne i administrativne poslove za potrebe predsednika Saveta.

•

INTERNA REVIZIJA obavlja poslove kontinuiranog praćenja i

proveravanja sistema rada u Centralnoj banci i vrednovanje uspostavljenih sistema interne kontrole. Internom revizijom rukovodi generalni inspektor. •

SEKTOR ZA POSLOVE KONTROLE BANAKA obavlja poslove koji se

odnose na kontrolu zakonitosti rada banaka i finansijskih institucija, realizaciju saradnje sa drugim nadzornim organima za kontrolu banaka, pripremanje predloga podzakonskih akata kojima se reguliše rad bankarskih i finansijskih institucija, izdavanje dozvola, odobrenja i saglasnosti za rad banaka, praćenje sprovođenja izrečenih mera i druge poslove potrebne za uspostavljane i održavanje zdravog bankarskog sistema. U okviru Sektora, postoje jedinice u sastavu: -

Odeljenje za posrednu kontrolu banaka – OFF SITE kontrola

-

Odeljenje za neposrednu kontrolu banaka- ON SITE kontrola,

-

Odeljenje za pravno-normativne poslove,

-

Odeljenje za izdavanje dozvola, odobrenja i saglasnosti za rad banaka

-

Odeljenje za praćenje i sprovođenje mera prema bankama

14

9.12.2011

•


SEKTOR ZA FINANSIJSKE I BANKARSKE OPERACIJE obavlja poslove

koji se odnose na: kratkoročno kreditiranje banaka; pružanje bankarskih usluga u korist organa i organizacija Republike, stranih vlada i stranih centralnih banaka; upravljanje deviznim rezervama, platni promet sa inostranstvom, korespondentske odnose sa inostranstvom i druge poslove koji se odnose na bankarske i finansijske operacije. U okviru Sektora, jedinice u sastavu su: -

Odeljenje za bankarske operacije

-

Odeljenje za upravljanje deviznim rezervama

-

Odeljenje za platni promet sa inostranstvom i korespondentske odnose

Sektorom za finansijske i bankarske operacije rukovodi direktor. •

SEKTOR ZA PLATNI PROMET obavlja poslove procesuiranja i obračuna

međubankarskih plaćanja u platnom prometu u zemlji, vodi račune i obavlja platni promet za klijente Centralne banke i vrši regionalno snabdijevanje gotovinom. U okviru Sektora za platni promet, jedinice u sastavu su: -

Odeljenje za međubankarski platni promet

-

Odeljenje za informacioni sistem platnog prometa

-

Odeljenje za registar računa

-

Odeljenje za platni promet klijenata Centralne banke

-

Odeljenje za izvršenje fiskalne funkcije

Sektorom za platni promet rukovodi direktor sektora. •

SEKTOR ZA ISTRAŽIVANJA I STATISTIKU prikuplja, obrađuje i analizira

podatke za izradu makroekonomskih analiza i prognoza, priprema

izveštaje za

međunarodne finansijske i druge organizacije, izveštaje i publikacije Centralne banke, izveštaje generalnog direktora i glavnog ekonomiste i priprema predloge preporuka koje se daju Vladi iz oblasti ekonomske politke. Jedinice u sastavu Sektora za istraživanja i statistiku su: -

Odeljenje za monetarna istraživanja i statistiku

-

Odeljenje za platni bilans

-

Odeljenje za analizu i istraživanja kretanja u realnom sektoru

-

Odeljenje za fiskalne analize

-

Odeljenje za publikacije i biblioteka 15

9.12.2011


Sektorom za istraživanja i statistiku rukovodi glavni ekonomista. •

TREZOR prati kretanje tokova gotovog novca, stara se o obezbjeđivanju

dovoljne količine novčanica i kovanog novca za područje Republike, organizuje i obavlja poslove sa plemenitim metalima i drugim vrednostima i preduzima mere na otkrivanju lažnih sredstava plaćanja. Jedinice u sastavu Trezora su: -

Odeljenje za poslove sa gotovim novcem

-

Odeljenje za distribuiranje gotovog novca

-

Odsek za ekspertizu sredstava plaćanja i poslove sa plemenitim metalima

Radom Trezora rukovodi direktor Trezora. •

DIREKCIJA ZA PRAVNE I ADMINISTRATIVNE POSLOVE priprema

predloge propisa iz nadležnosti Centralne banke koji nesu u nadležnosti drugih organizacionih jedinica, predloge opštih akata, predloge ugovora, daje mišljenja o pojedinačnim aktima i ugovorima koje pripremaju druge organizacione jedinice, preduzimaju pravne radnje u poslovima zastupanja Centralne banke pred nadležnim sudovima, priprema pojedinačne akte o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, vodi kadrovsku evidenciju, vrši prijem, zavođenje i distribuciju pošte, evidentira potrebe i sprovodi postupak javnih nabavki. Jedinice u sastavu Direkcije za pravne i administrativne poslove su: -

Odeljenje za normativne i pravne poslove

-

Odeljenje za administrativne poslove

-

Odsek za kancelarijsko poslovanje

-

Odsek za javne nabavke

Direkcijom za pravne i administrativen poslove rukovodi direktor Direkcije.

•

DIREKCIJA ZA REGULATIVU I KONTROLU PLATNOG PROMETA

priprema predloge propisa za obavljanje platnog prometa u zemlji, obavlja poslove kontrole platnog prometa u zemlji, prima i obrađuje zahtjeve za davanje dozvola za rad platnih sistema i priprema predloge odluka o davanju i oduzimanju dozvola za obavljanje platnog prometa. Jedinice u sastavu Direkcije za regulativu i kontrolu platnog prometa, su: -

Odeljenje za regulativu platnog prometa

-

Odeljenje za kontrolu platnog prometa 16

9.12.2011

-


Odeljenje za licenciranje platnih sistema

Direkcijom za regulativu i kontrolu platnog prometa, rukovodi direktor Direkcije.

•

CENTAR ZA

INFORMATIKU

pruža

informacionu

podršku

svim

organizacionim jedinicama Centralne banke za izvršavanje poslova i zadataka iz osnovnih funkcija Centralne banke, kao i poslova opšte i organizacione prirode. Jedinice u sastavu Centra za informatiku su: -

Odeljenje za razvoj programskih rešenja

-

Odeljenje za arhitekturu sistema

-

Odeljenje za održavanje i zaštitu informacione tehnologije

-

Odsek za podršku korisnicima

Radom Centra za informatiku rukovodi direktor Centra.

•

SLUŽBA ZA ODNOSE SA MEĐUNARODNIM FINANSIJSKIM I DRUGIM

ORGANIZACIJAMA ostvaruje saradnju sa međunarodnim finansijskim i drugim organizacijama Radom Službe za saradnju sa međunarodnim finansijskim i drugim organizacijama, rukovodi direktor Službe.

•

SLUŽBA ZA UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA se stara o razvoju i

stručnom usavrčavanju zaposlenih i predlaže mjere za sprovođenje kadrovske politike Radom Službe za upravljanje ljudskim resursima, rukovodi direktor službe.

•

SLUŽBA ZA RAČUNOVODSTVO I FINANSIJE se stara o namenskom i

ekonomičnom korišćenju sredstava Centralne banke i blagovremenoj pripremi svih finansijskih izvještaja. Jedinice u sastavu Službe za računovodstvo i finansije, su: -

Odsek za finansije

-

Odsek za knjigovodstvo

Službom za računovodastvo i finansije rukovodi direktor Službe.

•

SLUŽBA ZA ZAJEDNIČKE POSLOVE se stara o obavljanju poslova opšteg

karaktera kojima se stvaraju uslovi za rad drugih organizacionih jedinica 17

9.12.2011


Jedinice u sastavu Službe za zajedničke poslove su: -

Odsek za obezbjeđenje

-

Odsek za tekuće i investiciono održavanje

-

Odsek za usluge i ekonomat

Radom Službe za zajedničke poslove rukovodi direktor Službe.

18

9.12.2011


SADRŽAJ: SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA........................................................................... 1 Organizacija centralne banake....................................................................................... 2 Kako treba da bude organizovana centralna banka ? ..........................................................................2

Upravljanje u centralnim bankama i organizacija poslovanja...................................5 Organi i specijalizovane organizacije centralne banke............................9 Narodna banka Srbije................................................................................................... 12 Organizaciona struktura Centralne banke Crne Gore..............................................14

19

9.12.2011


LITERATURA: 1. Dr Marko Ivaniš, dr Ljiljana Jeremić, „Osnovi finansija“ , Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje, Beograd, 2005. 2. Prof. dr Vojin Bjelica, „BANKARSTVO“-teorija i praksa, „Stylos“, Novi Sad, 2001.

Internet stranice:

www.nbs.yu , www.cgcb.yu

20

Organizacija Centralne banke

Recommend Documents