SADRŽAJ UVOD........................................................................................................................2 1. POJAM I KOMPONENTE KOMPONENTE BONITETA BONITETA BANAKA....... BANAKA............. ............. .............. .............. .........3 ..3 2. NEOPHO NEOPHODNO DNOST ST UTVRĐIV UTVRĐIVANJ ANJA A I OCENE BONITE BONITETA TA BANAKA BANAKA 3. IDENTI IDENTIFIKA FIKACIJ CIJA A ELEMENAT ELEMENATA A I POKAZA POKAZATEL TELJA JA BONITETA BONITETA BANAKA..........................................................................................................8 4. OCENA OCENA BONITE BONITETA TA STANJA STANJA I POSLOV POSLOVANJ ANJA A BANAKA BANAKA U NAŠOJ NAŠOJ ZEMLJI.............................................................................................................19 ZAKLJUČAK..........................................................................................................23 LITERATURA.........................................................................................................24
1
OCENA BONITETA BANAKE
UVOD U obavljanju obavljanju osnovne funkcije funkcije pribavljanja pribavljanja I usmeravanje usmeravanje sredstava za potrebe privređivanj privređivanjaa i reprodukcije, reprodukcije, banka prolazi kroz istorijske istorijske faze razvoja.Međutim razvoja.Međutim,, u svim društveno-ekonomskim okolnostima glavni sadržaj pojma banke određivan je njenim posredovanjem u finansijskim poslovima. Bitni faktori u reprodukciji, odnosno u ekonomskom kontinuitetu su novac,krediti i ostali finansijski instrumenti. Banke su specijalizovane institucije, jer imaju funkciju posrednika u sferi novca. Cilj te funkcije je da snabdeva reprodukciju sa dovoljnom količinom količinom novca i kredita.Pored kredita.Pored startnog novčanog iznosa za početak početak poslovanja, poslovanja, banka je objektivno objektivno ekonomski uslovljen uslovljenaa da permanentno, permanentno, po različiti različiti osnovama I uslovima, mobiliše raspoloživi novac na finansijskom tržištu I sektorima privređivanja. Bonitet savremenih banaka njihovog poslovanja predstavlja sposobnost banke da u određenom roku izmiri prispele obaveze I da nastavi normalan tok svog poslovanja. Utvrđivanje, odnosno ocena I praćenje boniteta banke je izuzetno složeno I značajno pitanje I zbog toga treba dodati činjenicu da su za bonitet potrebne neke značajne odluke koje obično utvrđuje utvrđuje samo pod predpostavkom normalnog razvoja privrede I privrednog sistema.Struktura bilansa banke, kvalitet poslovanja banke I njene finansijske pozicije jesu osnovne tačke u analizi boniteta banke, koja je usresređena na procenu mogućeg cash flow-a,koji predstavlja refleksiju sposobnosti banke da proizvede I gotovinu I profit u poslovnoj politici bankarskog sektora sa minimiziranjem rizika. 2
Analiza poslovanja banaka, ima za cilj utvrđivanje i ocenu kvaliteta bankarskog poslovanja u najširem smislu reč, to se u literaturi naziva bonitetom, tj. uspešnosti poslovanja, i kao rezultat svega toga se daje konačna ocena o tome da li banka i kojim kvalitetom posluje i u kojoj meri je bonitetna, odnosno koliko je tržišno i finansijski stabilna i prosperitetna.
1 . POJAM I KOMPONENTE BONITETA BANAKA Bonitet potiče od latinske reči „bonus” što znači dobar, predstavlja skup osobina subjekta koje ga čine dobrim i sigurnim dužnikom.Pod pojmom boniteta se prvenstveno podrazumeva kreditnu sposobnost banke koja se procenjuje po tome kako ona posluje i kako odgovara svojim obavezama, ne samo u datom momentu već trajanje i u budućnosti. Bonitet u osnovi pokazuje sagledavanje ne samo postojećeg finansijskog stanja banke već i za ocenu mogućnosti njenog poslovanja i daljeg razvoja. Sam pojam boniteta se razlikuje od boniteta banke i boniteta preduzeća,zbog toga treba imati u vidu da se u tržišnim uslovima banka uvek nalazi u boljoj situaciji od preduzeća, jer u cilju zaštite ulagača većina savremenih država propisuje čitav niz propisa o obavezama rezervama banaka i preko centralnih banaka vrše kontrolu i nadzor poslovnih banaka i njihovog poslovanja. Bonitet banke kao dužnika zavisi u prvom redu od visine njenog kapitala ,zatim od visine i strukture sredstava i rezervi sa jedne strane i oblika,načina i struktura plasmana sa druge strane.Visina i kvalitet kapitala je nešto što se odmah vidi iz bilansa stanja banke,kao i izvori sredstava.Za plasiranje sredstava važi bankarsko pravilo: kakav kvalitet sredstava banka prima, takav kvalitet sredstava i plasira. To znači,obim dugoročnih izvora određuje obim dugoročnih kredita,i da obim kratkoročnih kredita je determinisa obimom kratkoročnih izvora. Možemo reći da u osnovi postoje dva osnovna pristupa bonitetu, to su uži i širi. Uži pristum boniteta podrazumeva isključibo na finansijski bonitet koji se bazira na indikatorima boniteta obračunatim na osnovu podataka sadržanih u finansijskim izveštajima banke.Ovaj pristup bonitetu se označava kao racio analiza u kojoj se koriste brojni racio brojevi (pokazatelji, indikatori). S druge strane, širi koncept boniteta,koji se u 3
literaturi označava kao swot analiza koi je daleko obuhvatniji nego racio analiza, pored finansijskih indikatora uključuje i sve druge relevantne aspekte kao što su tržišna pozicija banke, njena organizaciona, kadrovska i vlasnička struktura, kao i neki drugi pokazatelji o kojima će kasnije biti opširnije reč.
4
Pod pojmom boniteta banke se treba podrazumevati: 1. obim kvaliteta kapitala banke 2. kvalitet i strukturu aktive 3. kvalitet menadžmenta 4. nivo zarade deoničara 5. uvek zadovoljavajući stepen likvidnosti banke Svaki od navedenih elemenata je složen od više pokazatelja i oni svi zajedno mogu poslužiti za analizu,merenje i ocenu boniteta poslovne banke.Za sada samo na kratko će se pojasniti svaki posebno. 1. Obim kvaliteta banke u smislu njenog boniteta podrazumeva se samo čisti deoničarski kapital koji je prikupljen prodajom emitovanih deonica, čijom se sumom zadovoljava ili premašuje zakonom propisani minimum za odgovarajuću registraciju banke kao finansijske institucije i koji istovremeno zadovoljava potrebnu stopu adekvatnosti kapitala. 2. Pod kvalitetom i strukturom aktive podrazumeva se kvalitet svih plasmana banke, njihova struktura i stepen rizičnosti. Prema tome treba imati u vidu sve vrste kredita i njihovu ročnost, kao idruge plasmane kao što su plasmani u hartije od vrednosti,koje su izuzetno značajne sa aspekta stepena brzine transformacije plasiranih u likvidna sredstva. 3. Kvalitet menadžmenta podrazumevamo stručnost, sposobnost i inventivnost, nezavisnost i integritet donošenja dobrih poslovnih odluka od strane menadžmenta banke.To je u deregulisanom bankarskom tržištu i oštroj konkurentskoj borbi između bankarskih i nebankarskih finansijskii institucija jedna od najvažnijih komponenti boniteta banke. 4. Zarada deoničara ili dividenda je najvažnija vlasnička preferenca deoničara banke.Profitabilno poslovanje je upravo ojedino što može da donese visoku i stabilnu dividendu. 5. Konstantno zadovoljavajući stepen likvidnosti banke podrazumeva da banke uvek i na vreme izvršavaju svoje dospele obaveze uz minimalno vreme zadržavanja novčanih sredstava na žiro računu.
5
2.
NEOPHODNOST UTVRĐIVANJA I OCENE BONITETA BANAKA
2.1 RAZLOZI ZA UTVRĐIVANJE BONITETA BANAKA
Banka kao samostalna finansijska institucija posluje u tržišnim uslovim, čija je ciljna funkcija pre svega, maksimizacija profita, odnosno imovine akcionara banke, banka se u tom poslovanju vodi nekim načelima.Po prirodi svog poslovanja, banka kao takva jedna institucija se susreće sa velikim brojem rizika. Upravo radi mogićnosti tih rizika, kao i bitne uloge banke u privredi jedne zemlje,svaka država bi trebala, radi stabilnosti privrede, da bude zainteresovana da se ne dogode posledice koje pogađaju široke slojeve stanovništva. Iz toga proizilazi da država treba da donese dobar i sveobuhvatni zakon o bankama i drugim finansijskim institucijama, ali i pored takvog zakona trebala bi odrediti i dodatne propise koji bi regulisali sva pitanja poslovanja banke i finansijskih institucija.To se pre svega odnosi na bitna pitanja funkcije zaštite ulagača odnosno depozitara. Bankarstvo spada i u delatnosti koje su podložne čestim sistemskim , organizacionim i drugim promenama i po tome spada u najnestabilnije privredne grane.Međutim zbog svoje uloge u privrednom životu svake zemlje , ono mora da opstaje , funkcioniše i omogućava racionalno i stabilno funkcionisanje celokupne privrede i društvene strukture svakodnevnog života. Poznato je da se banke u osnovi bave primanjem novčanih depozita i davanjem kredita,prema tome, banka finansijski posreduje između finansijski suficitnih i deficitnih transaktora. U najkraćem priroda bankarskog poslovanja je takva da putem plasiranja primljenog depozitnog i drugog novca, ostvaruje profit. Kao najvažniji subjekat u finansiranju privrede,banka je dominantna , bilo da se radi o direktnom kreditiranju različitih preduzeća ili da se radi o indirektnom finansiranju preko finansijskih tržišta, hartija od vrednosti. Banka odobravajući kredite „ulazi” u razne poslove ,koji su sa aspekta povećanja plasiranih sredstava manje ili više rizični za banku. Međutim, posmatrano dinamički, uz pretpostavku menjanja svih drugih faktora u funkciji vremena treba uzeti u obzir i druge faktore rizika plasmana kao što su : kreditna sposobnost dužnika, vrstu delatnosti kojom se bavi, njegov položaj na tržištu i rezultate koje ostvaruje, itd.Gledano iz ovog ugla, od presudne je važnosti da se svaka vrsta plasmana sredstava banke permanentno kontroliše upravosa aspekta rizičnosti naplate kredita, dakle, neophodno je vršiti monitoring tekućeg poslovanja banaka,da bi se na vreme sprečile eventualne nepoželjne, naročito one veće, posledice. Nastaje potreba da se periodično ostvaruje uvid javnosti u stanje i ostvarene rezultate poslovanja banaka, kao što se i radi u svim tržišno razvijenim privredama u svetu. Poslovne banke u tržišnim privredama su pretežno deoničarskadruštva,mšto znači da one 6
emituju sopstvene deonice, koje su predmet kupoprodaje na tržištu hartija od vrednosti. Prema tome, nameravani kupac bančine deonice ima potrebu i pravo da zna kakvo je stanje konkretne banke i kakve rezultate ona ostvaruje. Skladno tome, banka ima obavezu, da svoje stanje i rezultate poslovanja javno objavljuje, za istinitost tih podataka garantuju institucije i agencije. Bonitet stanja i poslovanja banke indetifikuje analizom bilansa banke.Utvrđeni bonitet banke je neophodan velikom broju korisnika, tj. adresa bilansa i drugih kvantitativnih i kvalitativnih informacija o finansiskom položaju uspešnosti poslovanja .Najvažniji korisnici informacija o bonitetu banaka su: a. b. c. d. e. f. g. h.
osnivači i akcionari banke menadžment banke državni organi centralana banka sadašnji i potencijalni poverioci i komitenti banke učesnici na finansijskom tžištu sindikati bankarska i druga poslovna udruženja
Podatke koje navedeni i drugi korisnici mogu da zahtevaju su: a. Osnivači i akcionari banke su zainteresovani za svoj uloženi kapital u banku – integritet kapitala, i dividendu – rentabilnost poslovanja banke. b. Menadžment banke preko zavidnog boniteta banke obezbeđuje kontinuitet svoga rada i angažmana. c. Državni organi imaju fiskalne i druge zahteve od banke. d. Centralna banka zahteva informacije o bonitetu banaka sa ciljem da sprovodi tekuću monetarnu politiku, reguliše monetarno-kreditni sistem zemlje, prati i ceni kreditnu sposobnost banaka i vršikontrolnu funkciju nad bankama. e. Sadašnji i potencijalni poverioci i komitenti banke su zainteresovani za svoj kapital i za korišćenje nedostajućeg kapitala od banaka. f. Učesnici na finansijskom tržištu zahtevaju revidirane finansijske izveštaje banaka u cilju očuvanja i razvoja finansijskog tržišta, zaštite svojih interesa i jačanja poverenja u institucije tržišne ekonomije. g. Sindikati brinu ooradnom, socijalnom, i uopšte ekonomskom i pravnom statusu zaposlenih u bankama h. Bankarska i druga poslovna udruženja zahtevaju sve informacije, kako kavantitativne, tako i kvalitativne, o svojim članicama u cilju sagledavanja stanja i položaja bankarskog sektora u celini.
7
Svi korisnici informacija o bonitetu banaka su podjednako zainteresovani i pojednako se zalažu za održavanje banaka, kao i za kontinuitet uspešnosti pposlovanja banaka. Iako imaju isti cilj, njihovi motivi su različiti: zarade, dividende, porezi, kamate, poverenje vlasnika i akcionara u menadžmentu banke i sl.
2.2 PRISTUP UTVRĐIVANJU MERENJA BONITETA BANAKA
Uspešnost banaka predstavlja planiranje primarnih i drugih ciljeva poslovanja banke. Najvažniji ciljevi bankarskog poslovanja su profit i dividende. Profit kao opšti cilj uspešnosti banke i preduslov opstanka i razvoja banke. Dividende kao deo profita koji pripada deoničarima kao prinos na uloženi deonički kapital i koji treba da zadovolji vlasničke preference.Da bi se ovi ciljevi ostvarili potrebno je strategijsko planiranje i permanentno praćenje ostvarenja planiranih ciljeva, i to sve zbog tržišta koje je deregulisano i konkurenciji koja je vrlo oštra. Merenje boniteta poslovnih banaka izražava se preko određenih informacija i podataka za koje su zainteresovani deoničari banke, javnosui i monetarne vlasti. Problem koji se javlja je kvalitet finansijskuh izveštaja i kvalitet podataka na kojim se ti izveštaji zasnivaju, kao i nedostatak standarda po kojima se oni rade. Veliki probelm u takvim izveštajima realna procena neto imovine banke i rezultata poslovanja.Uvođenjem standarda za izveštaje i uvođenje tržišne vrednosti za iskazivanje stanja imovine, uvelo bi realniji pristup u vrednovanju boniteta banaka i stvaranja određenog stepena poverenja u banke i njihovo poslovanje. Ovo bi dovelo do toga da banke sa boljim bonitetom, imale i bolju prodaju svojih emisija deonica i tako se vidno odvojile od banaka sa slabijim bonitetom, a na osnovu toga mogle bi postići i veću cenu svojih vredonosnih papira na tržištu hartija od vrednosti. Blagovremeno otkrivanje ranih signala previše prezauzetog rizika u poslovnim poduhvatima banke, naravno to je u interesu kako samih banaka,tako i šire društvene zajednice, posebno centralne banke i kontrolnih institucija.Dakle, njihovo rano otkrivanje pomaže da se na vreme spreči nastajanje većih gubitaka, naročito je bitno kod gubitaka koji bi mogli da dovedu do insolventnosti banke. Ukoliko nastanu toliki gubitci, kada banci zapreti opasnost da postane insolventna, menadžer banke mora hitno preuzeti odeđene mere protiv daljeg nastajanja gubitaka, i u smislu smanjenja već nastalih. Preuzimanje visoko rizične starategije može biti veoma opasno po aktivu-sredstava banke, pošto se ona mogu brzo istopiti. Postoji jasna razlika između predloga rezultata osiguranja kapitala i predloga osiguranja rizika depozita, po vrsti informacija koje se koriste za procenu preuzimanja rizika od strane banke. Predlog osiguranja od rizika kapitala usmeren je ka vrstama poslova u koje je uključena banka, dok predlog osiguranja rizika depozita usmeren je ka 8
merenju zarada i kvaliteta aktive banke. Prvi predllog se za merenje prezauzetog rizika od strane banke se bazira na sagledavanju da su određene aktivnosti više rizične nego neke druge,a drugi predlog osiguranja bazira se na statističkim pokazateljima, koji obezbeđuju merenje najbolje prognoze problema banke.
3.
IDENTIFIKACIJA ELEMENATA I POKAZATELJA BONITETA BANAKA
U cilju utvrđivanja pokazatelja boniteta stanja,priprema se se finansijski izveštaj banke, taj finansijski izveštaj treba kontroloru, revizoru i analitičaru da jasno pruži maksimum podataka o finansijskom položaju i zarađivačkoj sposobnosti banaka. Na osnovu njih moguće je identifikovati pokazatelje boniteta stanja i poslovanja banaka, i oni predstavljaju kvantitativne elemente.Ovakav pristup oceni boniteta je uži pristup i svodi se samo na finansijski bonitet, jer se zasniva na indikatorima boniteta obračunatim na osnovu podataka sadržanih u finansijskim izveštajima banke,i ovakav pristup se naziva RACIO POKAZATELJ. Pored finansijskih pokazatelja,potrebno je raspolagati i nizom nefinansijskih informacija u procesu određivaja kvalitativnih elemenata boniteta banaka. Ovakav pristup predstavlja širi koncept boniteta koji se još naziva i SWOT (strenght, weakness,opportunities, threats) analiza, koja je mnogo obuhvatnija od racio analize boniteta.
3.1
KVALITATIVNI ELEMENTI BONITETA BANAKA
U ovom delu poglavlja biće navedeno nekoliko najvažnijih elemenata koje treba uzeti u obzir u procesu uviđanja i merenja boniteta banaka, koji spadaju u kvalitativne pokazatelje boniteta banaka, ima ih 6 i oni su:
organizaciona struktura banke tržišni položa banke menadžment banke kadrovska struktura banke informaciona opremljenost banke integrisanost osnovnih poslovnih funkcija banke
9
3.1.1 Organizaciona struktura banke Organizaciona struktura banke se odnosi na brojeve, vrste i povezanosti užih organizacionih delova banke - ekspozitura, filijala, poslovnica, šaltera i sl. Doprinost ovog kvalitativnog elementa je nesumnjiv, ali se ne izražava kvantitativno i direktno,već deskriptivno i indirektno preko ostvarenog dobitka, reputacije ( goodwill-a) i sl.
3.1.2 Tržišni položaj banke Tržišni položaj banke je od bitnog značaja, sudbinskog, značaja ne samo za bonitet banke, nego i za kontinuitet bankarskog poslovanja.Posmatra se položaj banke na finansijskom tržištu (novca i kapitala), u odnosu na sektore koji imaju suficit novčanih sredstava (potencijalni deponenti i investitori), u odnosu na zajmotražioce i u odnosu na druge banke i centralnu banku. Pokazatelji ove grupe su:
položaj banke na finansijskom tržištu položaj banke u odnosu na sektore koji imaju suficit gotovine položaj banke u odnosu na sektore koji imaju potrebe za sredstvima odnos banke sa centralnom bankom odnos banke sa drugim bankama
3.1.3 Menadžment banke Menadžment banke treba da obezbedi permanentno optimalno odlučivanje u cilju realizacije poslovne prilike i strategije razvoja banke uzimajući u obzir finansijski potencijal banke, ekonomsku politiku zemlje i tržišno okruženje u kojem banka posluje. Kvalitet donetih odluka od strane menadžmenta banke se meri prvenstveno uspešnoću poslovanja i finansijskim položajem banke u odnosu na prethodne obračunske periode (poslovne godine). U pokazatelje ove grupe spadaju:
kvalifikaciona struktura uprave starosna struktura rezultati ostvareni u prethodnim periodima porodična situacija poverenje komitenata
10
3.1.4 Kadrovska struktura banke Kadrovska struktura banke predstavlja pregled zaposlenih u banci i to prema: kvalifikacionoj strukturi, vrsti poslova koje obavljaju, sektorskom ili nekom drugom rasporedu, starosti, godinama staža i sl. Nije redak slučaj da se inicijalna predstava o bonitetu stanja banke najlakše i najbrže, pored bilansa stanja i bilansa uspeha, stiče baš na osnovu kadrovske strukture banke , tj. ukupnog broja zaposlenih u bancii klasifikovanih po različitim zahtevima karakteristikama i obeležijima.Zbog svega gore navedenog, upravljanje kadrovima banke je veoma važno u procesu razvoja banke.
3.1.5 Informaciona opremljenost Informaciona opremljenost je komunikaciona sposobnost banke da blagovremeno i u potpunosti obavi svoje poslovanje u skladu sa nalozima i potrebama svojih klijenata. Naravno , banka mora da vodi računa da se navedeni poslovi realizuju unaniže toškove poslovanja – neophodan je stalan razvoj infotmacione tehnologije uz poštovanje ekonomičnosti poslovanja banke. Od nivoa informacione opremljenosti zavisi stepen integrisanosti osnovnih funkcija banke.
3.1.6 Integrisanost osnovnih poslovnih funkcija banke Integrisanost osnovnih funkcija banke,njena povezanost, je takođe bitna komponenta boniteta banke. Regulisanje odnosa između osnovnih poslovnih funkcija banke tj, pitanja hijerarhije, subordinacije, koordinacije, realizacije i sl. su u nadležnosti vrhovne uprave konkretne banke. Optimalno rešavanje ovih i drugih pitanja koja se odnose na integrisanost ili povezanost osnovnih poslovnih funkcija banke značajno doprinose efikasnosti i efektivnosti, a time i boniteta banke.
3.2 KVANTITATIVNI ELEMENTI BONITETA BANAKA U kvantitativne elemente boniteta banke ubrajaju se:
finansijski položa ili finansijska struktura banke uspešnost poslovanja ili zarađivačka sposobnost banke
3.2.1 Finansijski položaj – struktura banke Finansijski položaj – struktura banke se posmatra na osnovu obima strukture imovine ili sredstava i izvora finansiranja banke. Sredstva ili aktivu banke, čine likvidna sredstva, plasmani i odobreni krediti i imobilizovana imovina banke, 11
dok izvore finansiranja banke predstavljaju depoziti, uzeti krediti i sopstveni kapital banke. Analiza finansijskog položaja banke ima za cilj da ukaže i upozori na izloženost banke rizicima. Najčešći rizici koji se javljaju su:
kreditni rizik rizik likvidnosti, solventnosti i sigurnosti tržišni rizik kamatni rizik kursni rizik
Mere za zaštitu banaka od izloženih rizika poslovanja su:
obezbeđenje i održanje adekvatnosti kapitala banaka formiranje potrebnih rezervisanja za potencijalne gubitke i druge rizike poslovanja banaka
Dva prisutna koncepta zaštite poslovanje banaka od rizika su:
povećanje učešća kapitala i rezervi u pasivi banke povećanje likvidnih sredstava i drugih plasmana niskog rizika u aktivi
3.2.1.1 Kreditni rizik Kreditni rizik spada u red osnovnih rizika u domenu poslovanja banke. On nastaje u uslovima kada dužnik nije u mogućnosti da o roku dospeća vrati glavnicu kredita i pripadajuću kamatu. Poslovna banka ne može pobeći od kreditnog rizika, jer on ne zavisi od njenog poslovanja, već od solventnosti dužnika. Upravo stoga, banka mora preduzeti sve mere da kreditni rizik ostane u prihvatljivim granicama. Svaki povećani kreditni rizik izazvan plasmanom (work out) banke, često pretvara kratkoročno potraživanje u dugoročno i «zamrzava» aktivu banke. Na taj način , ne samo da se narušava likvidnost banke već i mogućnost umanjenja rezervi banke ( za otpisano potraživanje ), kao i smanjenje akcijskog kapitala, pod uslovom da nisu dovoljne rezerve za pokriće otpisanog potražibanja. Kreditnim rizikom je moguće upravljati na sledeće načine:
primenom limita rigoroznom selekcijom kreditnih zahteva diverzifikacijom plasmana – kreditne aktive instrumentima obezbeđenja
12
4.2.1.2. Rizik likvidnosti, solventnosti i sigurnosti Rizk likvidnosti, solventnosti i sigurnosti se tiče sposobnosti banke da bezuslovno i u roku sve svoje dospele obaveze plaćanja – na kratak rok tj. do jedne godine se govori o likvidnosti banke, a na dugi rok, tj. iznad jedne godine reč je o solventnosti i sigurnosti banke za njene poverioce. Rizik likvidnosti banke nastaje promenom ročne transformacije sredstava u banci, meri se uz pomoć mnogobrojnih pokazatelja likvidnosti banke,o kojima će kasnije biti više reči. Rizik solventnosti i sigurnosti banke se,kao i rizik likvidnosti , utvrđuje na osnovu bilansnih ali i drugihpodataka kojima raspolaže odnosna banka. Tako se solventnost banke identifikuje na bazi knjigovodstvenih podataka, tžišnih vrednosti, aktuelizovani budućih novčanih tokova i sl. Kao preliminarni pokazatelj solventnosti banke uzima se odnos između ukupnih plasmana i ukupnih obaveza koje banka ima za primljena sredstva od drugih subjekata. Ako su dugoročna potraživanja jednaka ili veća od dugoročnih obaveza kažemo da banka održava ročnu solventnost, i obrnuto, ako su dugoročna potraživanja manja od dugoročnih obaveza banka mora za taj debalans da koristi svoje rezerve likvidnosti. Iz toga proizilazi da nesolventna banka može da postane i nelikvidna banka istovremeno.
4.2.1.3
Kamatni rizik
Kamatni rizik je produkt samog ponašanja menadžmenta banke, a isto tako i produkt delovanja okruženja.sam čin ugovaranja kamata sa dužnikom, prilikom odobravanja kredita, može biti presudan na sve buduće kamatne rizike. Ukoliko menadžment banke odobri kredit na duži rok sa fiskalnom kamatnom stopom, a dođe do promene kamatnih stopa na tržištu novca, negativne posledive po banku su očite. S toga je važno ugovoriti promenljive kamatne stope ili kamatne stope sa mogućnožću promene istih porastom stope inflacije. Visok kamatni rizik nema samo negativno dejstvo na plasman sredstava, vać i na hartije od vrednosti koje imaju fiksnu kamatnu stopu i koje su sa duži rokom dospeća. Bazičnu meru kamatnih rizika predstavlja koeficijent između stavki aktive osetljivih na promenu kamatne stope i stavki pasive koje su takođe osetljive na promenu kamatne stope. Ovaj odnos pokazuje spremnost banke da prihvati rizik u pogledu budućih kretanja kamatne stope na tržištu.
4.2.1.4 Kursni (valutni) rizik
13
Kursni rizik nastaje kada dođe do promene deviznih kurseva, a aktiva i pasiva banke nisu više kursno konponovane, i u tom slučaju banka može da zabeleži gubitke. Kao takav naročito je važan za banke koje posluju na rizičnim valutnim područijima, tj. globalno jer su izložene promeni kurseva više valuta. Kao preliminarni pokazatelji izloženosti banke kursnom ili deviznom riziku uzima se odnos između devizne pasive i devizne aktive odnosne banke. Valutni rizik se može upravljati pod uslovom:
Da se odredi visina valutnog rizika Da se uspostavi ravnoteža između aktive i pasive po valutama koje se nalaze u bilansu Da se odstupi od valute ravnoteže aktive i pasive uz primenu svop transakcija Da se izvrši realna procena moguće depresijacije kursa nacionalne valute u odnosu na konvertibilne valute, u posmatranom periodu, uz ugrađivanje u kamatnu stopu i očekivane stopr valutne depresijacije.
4.2.1.5 Tržišni rizik Tržišni rizik predstavlja rizik od negativnih odstupanja vrednosti otvorene trgovačke pozicije na osnovu dnevne cene zatvaranja u portfoliju banke koji je predmet trgovanja tokom perioda neophodnog da transakcija bude zatvorena. Banke mogu biti izložene tržišnom riziku kod: dužničkih hatrija od vrednosti sa fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom kao što su obveznice, derivata na podlozi zajma, akcija, derivata na podlozi akcija i valutnih transakcija. Osnovu za ocenu izloženosti tržišnom riziku predstavlja ispoljena nestabilnost tržišnih parametara kao što su kamatne stope, devizni kursevi,berzanski indeksi.
3.2.2
Uspešnost poslovanja ili zarađivačka sposobnost banke
Uspešnost poslovanja ili zatađivačka sposobnost banke je značajna preformansa banke da ostvaruje pozitivne finansijske rezultate u toku svog poslovanja. Rentabilnost poslovanja banke se utvrđuje na osnovu ostavarenih prihoda i rashoda u toku obračunskog perioda za koji se indetifikuje uspešnost poslovanja banke.
3.3
IZBOR POKAZATELJA BONITETA BANKE
Postoje različiti skupovi pokazatelja koji finansijske organizacije koriste pri utvrđivanju i oceni boniteta banaka.
14
Dakle pokazatelji boniteta banaka se mogu sistematizovati na ratličite načine i po različitim kriterijumima. Jedna od klasifikacija pokazatelja boniteta banaka je:
pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog položaja (S) pokazatelji likvidnosti (L) pokazatelje ekonomičnosti (E) pokazatelji profitabilnosti (P) ostali pokazatelji (O) boniteta banaka
3.3.1 Pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog položaja (S) Pokazatelji finansijske struktute ili finansijskog položaja služe za identifikovanje načina finansiranja imovine i sposobnosti banke da svojim prihodima alimentira rashode, tj. troškove svog poslovanja. U tom kontekstu osnovni pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog položaja (S) banke su sledeći: S1 = akcijski kapital / ukupna aktiva S2= ukupne obaveze / ukupna aktiva S3= poslovni prihodi (od kamata i naknada) / poslovni rashodi ( od kamata i naknada ) S4= ukupni prihodi od plaćanja kamata i poreza / poslovni rashodi od kamata Treba napomenuti da se pokazatelji S1 pojavljuje i u inverznom obliku pod nazivom akcijski multiplikator, koji pokazuje koliko je puta ukupna aktiva banke veća od akcijskog kapitala banke.
3.3.2
Pokazatelji likvidnosti (L)
Pokazatelji likvidnosti (L) predstavljaju sposobnost banke da kontinuirano i bezuslovno izmiruje svoje dospele obaveze. Najčešće korišćeni pokazatelji likvidnosti banke su sledeći: L1= novčana sredstva / dospele obaveze L2= likvidna sredstava / kratkoročne obaveze 15
L3= plasmani u domaćoj valuti / depoziti u domaćoj valuti L4= kratkoročni plasmani / kratkoročlne obaveze
3.3.3 Pokazatelji ekonomičnosti (E) Pokazatelji ekonomičnosti (E) služe za merenje kvaliteta poslovanja banaka sa posebnim akcentom na rashode koje banke ostvaruju u cilju obavljanja svoje delatnosti. Od zaista brojnih pokazatelja ekonomičnosti (E) poslovanja banaka, najčešće korišćeni : E1 = ukupni rashodi / ukupni prihodi E2 = poslovni rashodi (od kamata i naknada) / poslovni prihodi (od kamata i naknada) E3= ostali rashodi (neposlovni) / ostali prihodi (neposlovni) E4 = materijalni troškovi i bruto zarade / ukupni rashodi E5 = poslvni rashodi od kamata / ukupni rashodi E6 = ostali rashodi (neposlovni) / ukupni rashodi E7 = materijalni troškovi i bruto zarade / poslovni dobitak E8 = poslvni rashodi od kamata / poslovni dobitak E9 = ostali rashodi (neposlovni) / poslovni dobitak E10 = plaćeni porez / poslovni dobitak
3.3.4 Pokazatelji profitabilnosti (P) Pokazatelji profitabilnosti (P) su indikatori uspešnosti poslov anja ili zatađivačke sposobosti banaka da svojim akcionarima obezbede odgovarajući profit na kapital uložen u banku. Za ocenu profitabilnosti banaka koriste se brojni pokazatelji (racio brojevi ). U praksi analize bilansa banaka, po pravilu, se koriste sledeći pokazatelji profitabilnosti (P) banaka: P1 = poslovni dobitak / ukupna aktiva 16
P2 = neto dobitak / ukupni prihodi P3 = neto dobitak / poslovni dobitak P4 = neto dobitak / ukupna aktiva P5 = neto dobitak / ukupni kapital P6 = neto dobitak / akcijski kapital P7 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / ukupni prihodi P8 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / poslovni dobitak P9 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / ukupna aktiva P10 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / ukupni kapital P11 = neto dobitak + izdvajanja u rezerve + neto rashod revalorizacije / akcijski kapital P12 = ukupni otpisi potraživanja / ukupni plasmani
3.3.5
Ostali pokazatelji (O)
Ostali pokazatelji (O) boniteta banaka se, takođe, mogu grupisati na različite načine – na primer na pokazatelje strukture aktive sa naglaskom na kamatonosnu aktivu banke, pokazatelje strukture odobrenih kredita od strane banke i sl. neki od najčešće korišćenih ostalih pokazatelja (O) boniteta banke su : O1 = ukupni odobreni krediti / akcijski kapital O2 = ukupni plasmani / ukupna aktiva O3 = odobreni komercijalni krediti / ukupna aktiva O4 = odobreni hipotekarni krediti / ukupna aktiva
17
O5 = ukupna kamatonosna aktiva / ukupna aktiva O6 = kamatonosna aktiva u domaćoj valuti / ukupna aktiva O7 = odobreni krediti privredi / ukupni odobreni krediti O8 = odobreni krediti van privrede / ukupni odobreni krediti O9= odobreni krediti javnim preduzećima / ukupni odobreni krediti O10 = odobreni krediti bankama / ukupni odobreni krediti O11= odobreni krediti državi / ukupni odobreni krediti O12 = odobreni krediti građanima / ukupni odobreni krediti O13 = odobreni krediti stranim licima / ukupni odobreni krediti O14 = kreditni potencijal / finansijski potencijal = ukupna kamatonosna aktiva / ukupna kamatonosna pasiva O15 = prihodi od kamata – rashodi od kamata / ukupna kamatonosna pasiva Uz navedene ostale pokazatelje (O) boniteta banaka treba imati u vidu i sledeće:
Pod ukupnim plasmanima se podrazumeva zbir ukupno odobrenih kredita i hartija od vrednosti banke Ukupna kamatonosna aktiva predstavlja zbir ukupnih plasmana depozita kod Centralne banke i trajnih uloga banke u druge banke i preduzeća Ukupna kamatonosna pasiva predstavlja zbir primljenih depozita, uzetih kredita obaveza za hartije od vrednosti Kreditni potencijal banke predstavlja razliku između, sa jedne strane, ukupne bilansne pasive i, sa druge strane, zbira minimalne rezerve likvidnosti, obavezne rezerve, sredstava kod entralne banke, trajnih uloga u banke i preduzeća, stalnih sredstava i vanposlovnih sredstava banke Finansijski potencijal banke predstavlja ukupnu bilansnu pasivu banke Prvih šest ostalih pokazatelja banaka, odnose se na identifikovanje strukture aktive sa naglaskom na kamatonosnu aktivu banke, sledećih sedam navedenih ostalih pokazatelja boniteta banaka, se tiču strukture odobrenih kredita od strane posmatrane banke, pokazatelj O15 predstavlja neto kamatnu maržu banke
18
U cilju sticanja što realnije predstave o bonitetu stanja i poslovanja analizirane banke neophodno je simulativno uzimanje u obzir navedenih i ostali pokazatelji kvaliteta poslovanja i finansijskog položaja posmatrane banke. Banka će veoma teško uspostaviti koegzistenciju između zahteva likvidnosti i zahteva profitabilnosti koji su u stalnom sukobu. Veće učešće odobrenih kredita u ukupnoj aktivi banke dovodi do smanjenja likvidnih sredstava banke i povećanja profitabilnosti banke, jer odobreni krediti se, po pravilu , sporije konveruju u likvidna sredstava u odnosu na hartije od vrednosti, ali
donose većuprofit banci pošto su kamate na odobrene kredite, takođe, veće od prinosa hartija od vrednosti. Banka mora uspostaviti određenu relaciju između ukupne kamatonosne aktive, uloženih sredstava banke koja donose prihod i ukupne kamatonosne pasive, tj, primljenih sredstava koja izazivaju rasho za posmatranu banku. Zbog svega toga na menadžmentu banke u cilju njenog održavaja, rasta i razvoja, što je u interesu vlasnika banke, investitora, štediša, države i sl.
19
4. OCENA BONITETA STANJA I POSLOVANJA BANAKA U NAŠOJ ZEMLJI U ovom poglavlju će se predstaviti propisani pokazatelji boniteta poslovanja banaka i drugih finansijskih institucija, u našoj zemlji.
4.1 RELATIVNI POKAZATELJI BONITETA POSLOVANJA BANAKA Relativni pokazatelji boniteta poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija u našoj zemlji su propisani čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama («Službeni list SRJ «, br. 32/93 i 24/94). Na osnovu ovog zakonskog propisa usvojeni su : Odluka o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama i Uputstvo za primenu Odluke o bližim uslovima primene čl. 26. i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama (« Službeni list SRJ» br. 2/95) u cilju operacionalizacije i identifikovanje relativnih pokazatelja poslovanja banaka i drugih finansijskih oragnizacija. U pitanju su sledeći relativni pokazatelji poslovanja banaka i drugih finansijskih organizacija u našoj zemlji:
Adekvatnost kapitala Učešće kapitala u ukupnoj pasivi Učešće sredstava stanovništva u ukupnoj pasivi Odnos kratkoričnih plasmana uključujući i novčana sredstva, i kratkoročnih obaveza Odnos devizne pasive i devizne aktive Veliki, odnosno najveći mogugući krediti banke nekom zajmoprimcu u odnosu na kapital banke Trajna ulaganja u preduzeća Trajna ulaganja u banke i druge finansijske oragnizacije Plasmani u osnovna sredstva
20
4.1.1 Adekvatnost kapitala Adekvatnost kapitala predstavlja odnos između neto kapitala i ukupne rizične bilansne aktive i ukupne rizične vanbilansne aktive poslovne banke. Taj odnos treba da iznosi najmanje 8%. Kapital banke predstavlja razliku između, sa jedne strane, trajnog kapitala banke koga čini zbir akcionarske glavice, povećanja vrednosti skcija, rezervi, posebnih rezervi, revalorizacionih rezervi,paušalnog rezervisanja i neraspoređene dobiti iz ranijih godina i dobiti u tekućoj godini, i sa druge strane, odbitnih stavki trajnog kapitala banke i druge finansijske organizacije, sopstvenih učešća, gubitka iz ranijih godina i gubitaka u tekućoj godini. Neto kapital banke predstavlja razliku između kapitala banke i posebnih rezervisanja za potencijalne gubitke banke. Ukupna rizična bilansna aktiva poslovne banke predstavlja knjigovodstveno stanje bilansne aktive poslovne banke uz obaveznu korekciju pojedinih pozicija ččiji se iznos utvrđuje primenom sledećih pondera rizika na njihova knjigovotstvena stanja. a) 0% (novčana sredstva, sredstva kod Narodne banke Srbije,hartije od vrednosti, plasmani..) b) 15% (dati avansi za obavljanje menjačkih poslova) c) 25% (inostrane hartije od vrednosti) d) 50% (dati hipotekarni krediti) Ukupna vanbilansna aktiva poslovne banke ( izdatih garancija avala i drugih oblika jemstva, otvorenih akreditiva i neiskorišćenih preuzetih neopozivih obaveza) koje korigovano faktorima kreditne konverzije i ponderima rizika pojedine pozicije. Faktori kreditne konverzije su: a) 0% (garancije date brodogradilištima za izgradnju brodova) b) 50% (garancije, «stand-by» akreditivi i neiskorišćene preuzete neopozive obaveze) c) 100% (plative garancije, avali i akcepti menica, nepokriveni akreditivi i ostala jemstva). Ponderi rizika koji se primenjuju na knjigovodstvena stanja vanbilansne aktive poslovne banke koja su korigovana faktorima kreditne konverzije su: a) 0% (garancije date brodogradilištima za izgradnju brodova – pokrivene hipotekom na brod,garancije za transfer dobiti – pokrivene depozitom u celini) b) 25% (garancije «stand- by» akreditivi i neiskorišćene preuzete obaveze)
21
c) 100% (sve ostale pozicije vanbilansne aktive poslovne banke koje su korigovane faktorima kreditne konverzije)
4.1.2
Učešće sredstava stanovništva u ukupnoj pasivi
Učešće kapitala u ukupnoj pasivi predstavlja odnos između kapitala i ukupne pasive poslovne banke. Ovaj odnos treba da iznosi najmanje 20%.
4.1.3
Učešće sredstava stanovništva u ukupnoj pasivi
Učešće sredstava stanovništva u ukupnoj pasivi predstavlja odnos između sredstava stanovništva i ukupne pasive poslovne banke. Obično se razlikuju bruto sredstva stanovništva i neto sredstva stanovništva. Bruto sredstva stanovništva predstavljaju zbir dinarskih i deviznih sredstava stanovništva deponovanih kod poslovne banke. Neto sredstva stanovništva predstavljaju ukupan zbir dinarskih sredstava stanovništva deponovanih kod poslovne banke uvećan za neto iznos deviznih sredstava stanovništva deponovanih kod poslovne banke.Ukoliko deponovana deviznaštednja depovana kod Narodne banke Srbije veća od deviznih sredstava stanovništva negativna razlika se ne uzima u obzir pri izračunavanju ovog pokazatelja. Inače, učešće sredstava stanovništva u ukupnoj pasivi poslovne banke treba da bude veći od 50%.
4.1.4 Odnos kratkoročnih plasmana uključujući i novčana sredstva i kratkoročne obaveze Odnos kratkoročnih plasmana uključujući i novčana sredstva i kratkoročnih obaveza predstavlja srazmeru između,sa jedne strane zbira kratkoročnih plasmana i novčanih sredstava i sa druge strane, kratkoročnih obaveza poslovne banke, ovak pokazatelj treba da bude jednak ili veći od 100%.
4.1.5 Odnos devizne pasive i devizne aktive Odnos devizne pasive i devizne aktive predstavlja, takođe. Srazmeru između devizne pevizne pasive i devizne aktive poslovne banke. Pri tome devizna pasiva treba da bude jednaka deviznoj aktivi sa dozvolljenim odstupanjima od najviše 5%.
22
4.1.6 Veliki odnosno najveći mogući krediti banke nekom zajmoprimaocu u odnosu na kapital banke Veliki odnosno, najveći mogući krediti banke nekom zajmoprimaocu u odnosu na kapital banke predstavlja odnos između, sa jedne strane, zbira knjigovodstvene vrednosti ukupnih potraživanja banke prema zajmoprimaocu po bilansnoj aktivi i faktorom kreditne konverzije korigovane knjigovodstvene vrednosti ukupnih potraživanja banke prema odnosnom zajmoprimaocu po vanbilansnoj aktivi ,i sa druge strane, kapitala banke. Ovaj pokazatelj poslovanja banaka treba da iznosi maksimalno 80%.
4.1.7 Trajna ulaganja preduzeća Trajna ulaganja preduzeća predstavljaju odnos između trajnih ulaganja banke u preduzeće i kapitala banke. Ovaj pokazatelj banke treba da iznosi maksimalno 15%.
4.1.8 Trajna ulaganja u banke i druge finansijske organizacije Trajna ulaganja u banke i finansijske organizacije predstavlja odnos između trajnih ulaganja banaka u druge banke i finansijske organizacije i kapitala posmatrane banke. Ovaj pokazatelj poslovanja banke treba da iznosi maksimalno 51%.
4.1.9 Plasmani u osnovna sredstva Plasmani u osnovana sredstva predtsavljaju odnos između vrednosti osnvnih sredstava banke i kapitala banke. Preporučuje se uzimanje u obzir neotpisane ili sadašnje vrednosti osnovnih sredstava banke. Inače ovaj pokazatelj treba da iznosi maksimalno 20%. Predstavljeni relativni pokazatelji boniteta poslovanja banaka su, posmatrani pojedinačno, parcijalni, a u celini su statičkog karaktera. Zbog toga se u postupku analize i ocene boniteta banaka odnosni pokazatelji moraju stimulativno utvrđivati i interpetirati i to za već broj sukcesivnih poslovnih godina. U fokusu analize neminovno se moraju staviti i bilansi uspeha banaka kao nosioci informacija o kvalitetu njihovog poslovanja u određenom vremenskom intervalu.
23
ZAKLJUČAK Ovim radom je obuhvatno obtađen fenomen boniteta banaka,kao i način njegovog utvrđivanja i ocene. Rad je suštinski podeljen na dva dela. U prvom delu, nakon uvoda, predstavljnja pojma i komponenata boniteta banaka, i neophodnosti njegovog utvrđivanja, identifikovani su elementi i pokazatelji boniteta banaka. Opisani su kvalitativni i kvantitativni elementi boniteta. S obzirom da posoke različite metodologije i predlozi za utvrđivanje boniteta, i nije utvrđena jedinstvena metodologija koja bi bila opšteprihvaćena među ekspertima u radu je predstavljen jedan izbor pokazatelja boniteta banaka koji se može naći u stručnoj literaturi. Drugi deo rada se odnosi na načine utvrđivanja i ocene boniteta banaka u našoj zemlji, kroz opis relativnih pokazatelja boniteta poslovanja banaka koji su propisani Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Ocena boniteta banaka je veoma složeno i izizetno značajno pitanje, čija obuhvatnost i operacionalizacija zavise pre svega od cilja i namene analize poslovanja banke. Bonitet u osnovi pokazuje koliko je neka banka dobra i uspešna, te stoga služi kao ključni indikator za sagledavanje ne samo postojećeg finansijskog stanja banke već i za ocenu mogućnosti njenog poslovanja i razvoja budućnostiu. Ocena boniteta prema širem konceptu koji je predstavljen u radu je mnogo kompleksnija i zahteva multidisciplinaran pristup, pa je u praksi čest slučaj da se prati samo finansijski bonitet banke.
24
LITERATURA 1. Ivaniš Marko, Jeremić Ljiljana : «OSNOVI FINANSIJA», Fakultet za finansijski menadžment i osiguranje Beograd, Beograd, 2005. 2. Đukić Đorđe, Bjelica Bojin, Ristić Života : « BANKARSTVO», Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2003 3. Vunjak Nenad : «FINANSIJSKI MENADŽMENT», Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 1995 4. Živković Aleksandar, Ristić Žarko : «UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM I DEVIZNIM POSLOVANJEM» Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2000 5. Škarić Jovanović Kata : «OCENA BONITETA», Power point presentation (http://www.ekof.bg.ac.yu) 6. Narodna banka Srbije – Centar za bonitet (http://bonitetweb.nbjzop.co.yu) 7. Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama (http://www.nbs.yu/serbian/zakoni)
25
