1.OSNOVI SISTEMA BEZBEDNOSTI KAO NASTAVNONAUČNA DISCIPLINA U okviru studja raznih fakulteta, problemom bezbednosti delimicno se bavi niz naucnih disciplina drustvenih nauka , kao i neke prirodne i tehnicke discipline koje su manje vise vezane za problematiku ugrozavanja bezbednosti. Svaka od njih, polazeci od opstih principa naucnog saznanja uspostavlja svoje metode za izucavanje nebezbednosnih i bezbednosnih pojava. Oblast bezbednosti nije u proslosti dovoljno naucno i teorijski izucavana.Tek posle drugog svetskog rata se javljaju prva dela iz oblasti bezbednosti. Sistem bezbednosti je mlada nauka , i postoji nekih 30-ak godina.Postojecu potrebu da se jedom dispiplinom obrade vidovi, oblici i nosioci ugrozavanja, kao i nacini zastite integralne bezbednosti zadovoljila je nova naučna disciplina- SISTEM BEZBEDNOSTI. Faktori koji su uticali na nastanak i razvoj ove naucne discipline su : 1.sve brojniji i destruktivniji oblici ugrozavanja bezbednosti 2. dinamicnost i slozenost drustvenih odnosa 3.postignut stepen znanja i informacija Osnovi bezbednosti imaju dve tendecije a to su : integracija sa srodnim naukama i diferencijacija jedne grane od druge. Znacaj sistema bezbednosti : 1.drustveni 2.naucni 3.prakticni Drustveni znacaj je potreba drustva da se o svojoj bezbednost brine na strucan nacin. Naucni znacaj sistema proucavanja sistema bezbednosti se ogleda u cinjenici da je nauka ta koja svojim znanjima, teorijom i uticajem na praksu daje objasnjenje uzrocno-poslednicnih veza nastajanja pojava bezbednosti i pojava nebezbednosti, kao i objasnjenje uslova trajanja i prestanja navedenih pojava.
Prakticni znacaj se ogleda u potrebi drustva da stalno unapredjuje prakticno delovanje svih subjekata bezbednosti, al ii svih drugih drustvenih subjekata, cineci tako zasticenost drzave univerzalnijom.
2. MESTO PREDMETA SISTEMI BEZBEDNOSTI U SISTEMU NAUKA Odredjivanje mesta predmeta kao nove nastanvno-naucno discipline medju drugim naukama usko je povezan sa poznavanjem pojma nauke. Rec nauka upotrebvljavamo u tri znacenja. Prvo shvatanja nauka obuhvata system znanja o svetu koje nas okruzuje, ovakav system obuhvata povezan, uredjen, obuhvatan, promenljiv skup naucnih cinjenica, iskustvenih generlizacija, naucnih zakona i teorija, zasnovanih na odredjenim principima. Drugo je shvatanja nauke kao forme covekove delatnosti koja predstavlja uporno i bezobzirno kriticko traganje za istinom o svetu koji nas okruzuje. Trece shvatanje je da se pod naukom podrazumeva opste metode sastavljene od mnogo znacajnih ali manje opstih postupaka. Cilj nauke je da prosiri svoja znanja u svim aspektima i da objasni svet u kom postji. Postoji indirektna i direktna veza sa predmetima drustveno-politickih, , ekonomskih i medjunarodnih odnossa koji su osnova organizacije i funkcija bezbednosti. Direktna veza znaci da se znanje, teorije i hipoteze jedne nauke uzimaju kao gotova znanja druge nauke, a indirektna veza da se ta znanja najpre provere, prilagode pa tek onda koriste kao gotova znanja te druge nauke,. Postoji veza i sa: vojnim naukama kao sto su geopolitika, geostrategija, politicka geografija, sa kriminalistikom i kriminologijom (koja je ujedno i najdirektnija veza). Prakticni znacaj izucavanja predmeta system bezbednosti jeste u svestranijem i preciznijem sagledavanju uzoroka i posledica nastanak i odvijanje odredjenih drustvenih pojava sa stanovista bezbednosti.
3. PREDMET SISTEMA BEZBEDNOSTI Predmet sistema bezbednosti mozemo posmatrati u širem i užem smislu te reči. U užem smislu : Bezbednost naseg drustva i drzave na unutrasnjem i spoljnom planu. U širem smislu : To su svi izvori, oblici i nosioci ugrožavanja bezbednosti, kao i organizacija i funkcionisanje sistema bezbednosti na zaštiti vitalnih vrednosti društva i države od ostih.
Opštije predmet izucavanja nastavno-naucne discipline sistem bezbednosti su sledece teorijske oblast i sadržaji : 1.bezbednost kao funkcija drzave, 2. Teorija sistema bezbednosti, 3. Pojave i oblici ugrozavanja bezbednosti, 4. Unutrasnja bezbednost i oblici ugrozavanja, 5. Savremeni bezbednosni problemi, 6. Obavestajne sluzbe, 7. Specijalni rat, 8. Savremeni terorizam, 9. Sistem bezbednosti, 10. Istrazivanje bezbednosnih pojava i drugo…
4. OSNOVNE METODE NAUKE O BEZBEDNOSTI Osnovni konstitunenski svake nauke, pa i naoke o bezbednosti su teorija, jezik i metode nauke. Metod je nacin pomocu kojeg se stice, proverava i razvija naucno saznanje. Metodologija je nauka koja proucava nastanak, razvoj i saznajne vrednosti metoda saznanja i tenhnickih postupaka naucnih istrazivanja. S obzirom da je mlada nauka, nauka o bezbednosti nema izgradjen svoj metod , vec se koristi opstom metodologijom i metodologijom istrazivanja drustvenih nauka. Ti metodi su: 1.statisticka metoda – nezaobilazna metoda za proucavanje bezbednostih pojava, statisticka evidencija, procene i prognoze 2.analiza sadrzaja- pomocu nje se najlakse izucavaju normativno-pravna resenja u teoriji i praksi bezbednosti, kojim se blize regulisu poslovi i aktivnosti sistema bezbednosti 3.istorijsko-komparativna metoda- uporedjivanje bezbednosnih i bezbednosnih dogadjaja iz proslosti, najpodesnija za pracenje razvoja bezbednosti 4.komparativna metoda-dobijamo saznanja o takvim pojavama u sadasnjem vremenu, ali za razlicite prostore, sisteme bezbednosti itd. 5.posmatranje- gradjanski neredi, teroristicki napadi , strajkovi , oruzane pobune 6.metoda ispitivanja i intervjuisanja- sluzi za dobijanje podataka od lica ucesnika u nekom dogadjaju ili od lica koja o takvim pojavama imaju neka saznanja 7.anketiranje- njime se sluzimo kada nam je potrebno misljenje sireg kruga lica o necemu 8.sociometrijska metoda- potrebna je za izradu psiholoskog profila nosioca ugrozavanja bezbednosti
9.skaliranje- njime se moze doci do poretka i hijararhije u prioretnosti zastite odredjenih dobara i vrednosti 10.studijom slucaja- moze se utvrditi sklop svih unutrasnjih i spoljasnih faktora koji su doveli do konkretne pojave ugrozavanja 11.socioloska metoda- objasnjava drustvene uzroke koji dovode do nastajanja odredjenih pojava u obasti bezbednosti Postoje dve teskoce postavljanja autonomne metodoloske tehnike u oblasti bezbednosti a to su sto u drustvu vise nego u prirodi postoji povratno dejstvo posledice na uzrok, tako da jednom nastala drustvena pojava ili drustveni odnos utice povratno na svoj uzrok i menja ga, pa je tesko utvrditi sta je uzrok, sta posledica, a druga je to da ne postoji apsolutna ponovljivost , da se ne mogu dvaput ponoviti bezbednosne pojave pod potpuno istim uslovima, tj da ne postoje dve iste bezbednosne situacije ili pojave.
5. POJAM DRŽAVNE FUNKCIJE Centralni pojam teorije drzave i prava su pojmovi drzava i pravo. U maloj politickoj enciklopediji drzava se definise kao osnovni i najvazniji oblik politickog organizovanja svakog klasicnog drustva. Termin drzava se upotrebaljava u vise znacenja.Prema misljenju nekih autora uze gledano pod drzavom se podrazumeva drzavni aparat, odnosno hijerarhijska organizacija sastavljena od individualnih i kolektivnih nosioca drzavne vlasti. Drugi smatraju, sire gledano, da ovaj pojam obuhvata celokupno drustvo (terirotoriju i stanovnistvo jedne drzavne organizacije). Ne postoji jedinstvena def drzave, a mi pod drzavom podrazumevamo svaku jedinicu koju organizuje dato stanovnistvo na ogranicenoj teritoriji, koju to stanovnistvo preko organizovanovog politickog sistema suvereno kontrolise. Iz def sledi da su osnovni konstitutivni elementi drzave : 1. Postojano stanovnistvo Drustvima koja nisu povezano za odredjenu teritoriju nije priznato svojstvo drzave (nomadi). Stanovnistvo drzave cine njeni drzavljani koji imaju najvisi spektar prava i duznosti (medju kojima je i bezbednost), zatim stranci, lica bez drzavljanstva, izbeglice i azilanti koji su pod posebnim pravnim rezimom drzave. 2. Teritorija
Geoprostor na kom dato stanovnistvo zivi, razvija se i napreduje, unutar kog se prostire suverena vlast stanovnistva. Teritorija je ogranicena granicnom linijom, koja mora biti medjunarodno priznata 3. Suverena vlast (Politicki sistem) Nezavinost od drugih subjekata medjunarodnog prava i odnosa pri obavljanju unutrasnje misija i funkcija. To je osobina koja razlikuje drzavu od ostalih organizacija u globalnom drustvu. Bitna karakteristika koja prozima sva tri elementa a nuzna je za postojanje drzave je ORGANIZOVANOST (stanovnistvo preko drustevnih grupa i administrativnih podela, teritorija je organizovana u administrativne oblasti po geografksim ili politickim kriterijumima, a suverena vlast preko precizno odredjenog i definisanog pravnog sistema). Još je Aristotel kao osnovni cilj funkcionisanja drzave odredio bezbednost drzave i blagostanje njenog stanovnistva. Drzava je ta koja jedina ima monopol primene fizicke file: normativne (zakonske norme kojima se nesto zabranjuje, naredjuje ili ogranicava) i u krajnjem slucaju fizicke (policija, vojska…) SLOBODAN JOVANOVIĆ smatra državu nepotpunom harmonicnom zajednicom, a drzavnu silu neophodnu za osvarivanje harmonije u drustvu. Dakle, drzave monopol sile koristi za regulisanje najvaznijih politickih i ekonomskih odnosa, radi drustvenih ciljeva. Da bi to ostvarila drzava raspolaze suverenom vlascu i organizacijom. U toj radnji se po njemu razlikuju dva momenta, a to su iznalazenje drzavnog interesa i njegovo ostvarenje. Ovo prvo je razmisljanje o onome sta je najkorisnije da drzava u tom trenutko uradi. Sa ostvarivanjem tog interesa , prelazi se iz sfere misli u sferu cinjenica. Pri iznalazenju drzavnih interesa jedni organi utvrdjuju na cemu treba raditi, a drugi rade po tim upustvima , ta dva momenta Jovanovic naziva regulativnom i izvrsnom funkcijom. Prema momentima koji se javljaju Jovanovic razlikuje tri drzavne funkcije : zakonodavnu, sudsku i izvrsnu. Zakonodavna podrazumeva stvaranje zakona, dok izvrsna izrsava opste norme, ustav i zakone koje je donela zakonodavna vlast. Medjutim izvrsenje zakona je funkcija sudske vlasti. R. Lukic pod drzavnom funkcijom podrazume sve ono sto drzava stvarno cini u drustvu, njenu stvaru ulogu, stvarni uticaj koji ima , bez obzira na ciljeve koje joj ljudi postavljaju. Akademik Lukic utvrdjuje razliku izmedju funkcije drzave i delatnosti drzave pri cemu se funkcija vrsi posredstvom
drzavne delatnosti. Funkcija se javlja kao cilj a delatnost kao sredstvo za njegovo ostvarivanje. Drzava po njemu ima samo jednu funkcijuusmeravanje drustva. Dr Mirko Grčić smatra das u osnovne državne funkcije: 1. Usluzna funkcija- drzava kao proizvodjac javnih dobara (skole, bolnice, policija, vojska) od kojih zavisi moderan zivot coveka i bez kojih je on nezamisliv. 2. Ekonomska funkcija- drzava kao regulator i pomagac, operise
makroekonmskim, regionalnim i drugim politikama za podrsku ekonomii unutar njene teriotorije. Ona tako obezbedjuje infrastrukturu za unapredjenje privrede- puteve, zeleznice, dalekovode… 3. Pravna funkcija- drzava kao arbiter. Drzava donosi zakone- opste obavezujuce norme kojima se i sama ogranicava u postupanju u drustvu i kojima regulise ponasanje svojih gradjana tako da je u isto vreme ona i sudija. 4. Socijalna funkcija- drzava kao socijalni inzenjer. Drzava ima funkciju iznalazenja balansa izmedju socijalne nejednakosti pojedinih drustvenih grupa i odrzavanja politike socijalnog mira u drustvu. 5. Ideoloska funkcija drzave- Zasnovana na teoriji odnosa izmedju ekonomske i ideoloske i politicke nadgradnje. Ideologija je jedan od osnovnih cinilaca kohezije i homogenosti u drustvu, sto je bitan uslov za bezbednost zemlje. 6. Bezbednosna funkcija- sve navedene funkcije su suprstrat
bezbednosne funkcije. Ona se nalazi u svakoj od njih. Bezbednosna funkcija se moze identifikovati i sa prinudnom funkcijom drzave, koja je vezana za ocuvanje vitalnih vrednosti drustva: suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti, sa borbom protiv kriminala.
6. ZAŠTITNA FUNKCIJA DRŽAVE Funkcije drzave delimo na dve grupe: 1. Klasične ( vojska, javni poredak, zastita, spoljna politika, finansije, zakonodovostvo)
2. Društvene ( privreda, kultura i sl) Drzava ostvaruje zastitnu funkciju od svog nastanka, bez obzira na to da li tu funkciju shvatamo kao samostalnu ili kao deo opste funkcije drzave. Bitan uslov za sprovodjenje zastitne funkcije drzave nalazi se u njenoj moci. Drzava MORA posedovati MOĆ da bi mogla držati ulogu donosioca odluka i drustvene regulaticije. Nedostatak moci , znacio bi anarhiju u drustvu. Politicku moc mozemo odrediti kao : 1.unutrasnju- moć regulisanja unutar državnih odnosa, zasnovano na aparatu prinude u krajnjoj meri u slucaju nepokorovanja drzavnoj volji 2.spoljasnju- moć da se donose odluke koje se odnose na interese drugih drzava Determinante moći su: 1.vojne pretpostavke – vojno-policijska snaga, naoruzanje i borbena gotovost, moral 2.morfoloske pretpostavke- koje proisticu iz geografskih uslova : velicine teritorije, polozaja, konfiguracije terirotije 3.demografske pr.- broj stanovnika, strukura stanovnistva , ideologija, migracije 4. organizacione pr.-kao sto su karakter uprave , stabilnost i autoritet vlasti 5.ekonomske pr.- proisticu iz resorsne baze, tehnoloskog razvoja , ucesnja u medjunarodnoj razmeni 6.spoljna integracija- clanstvo u medjunarodnim organizacijama i savezima Elementi moći su: 1. Moć znanja- podrazumeva postojanje vojsnih i univerzitetskih naucnih
institute i ustanova gde se selekcionisu ljudi i propustaju ideje pri realizaciji politike i diplomatije. Za obezbebedjenje pozicijie u svetskoj zajednici neophodni su: ekonomisti, politicari, tehnolozi, lekari, razni naucnici, eksperti za bezbednost i drugi 2. Ekonomska moć- podrazumeva rad, tehnologiju , capital. Bogastvo je baza znanja i moći, a ujedno i njihov prizovd . Pozicija drzave u medjunarodnoj zajednici zavisi od njenog bogatsva i moći.
3. Vojna moć- vojska i policija kao instrument fizicke korekcije zbivanja u
drustvu moraju da budu krajnji oslonac vlasti. U demokratskim drustvima oni intrvenisu u slucaju povrede ustava, a u nedemokratskim sluze za terror, tiraniju i poluga su diktature. Da bi drzava bila mocna mora da raspolaze svim elemntima moci. Jedna drzava moze postati ekonomski i intelektualni dzin ali politicki patuljak jer ne raspolaze instrumentima sile i obratno. Danas je diferencijacija u zastitnoj funkciji drzave dostigla takav stepen da se ova delatnost, osim vojske i policije, u svim savremenim drzavama ostvaruje preko drzavnih i nedrzavnih organa: sudova, tuzilastava, inspekcija, carine, kontrolno-nadzornih organa, carine i sl.
7.BEZBEDOST KAO ATRIBUT I FUNKCIJA DRŽAVE Kao funkcija, bezbednost je nerazdvojni atribut drzave i podrazumeva vrsenje poslova bezbednosti radi zastite odredjenih vrednosti, bez obzira na drzavno uredjenje, politicki sistem i oblik vlasti. Funkcija bezbednosti i organizacija bezbedosti cine SISTEM BEZBEDNOSTI. U ustavnim resenjima i nekim drugim pravnim aktima mnogih zemalja predvidjene su sledece funkcije drzave: -obezbedjenje i zastita drzavnog suvereniteta -obezbedjenje i zastita nezavistnosti i teritorijalne celokupnosti -vodjenje medjunarodne politike i medjunarodnih odnosa -ostvarivanje i zastita osnovnih sloboda i prava gradjana Bezbednosne funkcije imaju dva oblika delovanja: 1. Preventivno- gde svojim postojanjem predstavlja instrument odvraćanja od svih oblika i izvora ugrožavanja 2. Represivno- otklanjanjem uzroka ugrozavanja i eliminisanjem njihovim nosilaca silom na pravno dozvoljen način. 7.A. Vitalne vrednosti društva Društvena zajednica je celina u kojoj čovek iskazuje svoju individualnost i zadovoljava svoje potrebe. Da bi opstalo i funkcionisalo kao celina, svako društvo ili zajednica moraju imati izgradjen sistem vrednosti.
Pod vrednostima mozemo podrazumevati idealno svojstvo izvesnih standard, normi, pojava, stanja i sadrzaja svesti, koje im ljud pridaju, a koje se sastoje u tome d ate vrednosti cine pozeljnim za ljude jer im koriste za poboljsanje života i uživanje. Društvene vrednosti nisu uvek iste za sve drustva, sve generacije, niti su to bile kroz istoriju. One se stalno dopunjuju, menjaju i dograđuju. Uslovno se mogu podeliti na individualne vrednosti, vrednosti grupa , vrednosti drzava i vrednosti medjunarodne zajednice. Individualne vrednosti su vrednosti pojedinca, koje se oznacavaju kao ljudska prava. Reč je o skupu principa, standard, normi kojima je cilj zastita coveka, njegovog dostojanstva i obezbedjenje zivotnih uslova koji mu omogucavaju da zadovolji i razvije svoje duhovne i bioloske potrebe. Ljudska prava su: -Univerznalna : svako ih poseduje i vaze svuda u svetu -Neotudjiva tj ne mogu se oduzeti niti ograniciti, osim u slucajevima koji su unapred predvidjeni zakonom -sticu se rođenjem Bezbednost pojedinca je ugrozena kada su narusena neka od njih. Vrednosti grupa specificne su za odredjene drustvene grupe, odnosno manjinske grupe poput nacionalnih manjina, izbeglica, osoba sa invaliditetom, seksunalnih manjina. Bezbednost ovih grupa je narusena ako su ugrozene vrednosti individualca te grupe, ili vrednosti cele grupe. Nacionalne vrednosti su od znacaja za celokupno drustvo i drzavu. U najsirem smislu mogu se poistovetiti sa bezbednoscu drzave i drustva. U uzem smislu moze se govoriti o: -ustavnom i pravnom poretku drzave : odnosno sistemom pravnih propisa regulisanim drustvenim odnosima i funkcionisanju drzave i drustva -javnom poretku, redu i miru kojima se ostvaruje harmoničan zivot pojedinaca i grupa i harmonican suzivot vise manjinskih grupa na jednom geoprostoru -nezavisnosti drzave : tako da drzava moze samostalno da odlucuje o svojoj buducnosti , ulozi u medjunarodnoj zajednici, resavanju unutrasnjih problema i slicno
-terotorijalnoj celokupnosti drzave : sto znaci da sve administrativne oblasti kao jedna celina, odnosno jedinstven subject -drzavnom suverenitetu : koji podrazumeva da drzava sama vrsi i sprovodi zakonodavnu, izvrsnu i sudsku vlast na svojoj teritoriji -zdravoj zivotnoj sredini Najzad, medjunarodne vrednosti predstavljaju vrednosti koje proklamuje medjunarodna zajednica, odnosno medjunarodne organizacije i savezi drzava. Kao najznacajnije medjunarodne vrednosti mogle bi se izdvojiti: -medjunarodni mir i bezbednost covecanstva koji su naruseni u slucajevima postojanja radova, vojnih agresija, politickih konflikata i sl. -saradnja i prijateljski medjudrzavni odnosi (politicki, ekonomski, kulturni, socijalni , vojni i drugi odnosi od znacaja za bezbednost) -medjudrzavna i medjunacionalna tolenrancija što podrazumeva postovanje razlicitosti , prava i vrednosti drugih i resavanja sporova mirnim putem. Sve navedene vrednosti su u odnosu zavisnosti i dopunjavanja.
8.PRAVO KAO METOD RADA I KAO GRANICA DELOVANJA SUBJEKTA BEZBEDNOSTI Pri odredjivanju pojma prava nailazi se na razlicita resenja. Definicije se razlikuju po tome sto obuhvataju razlicite elemente prava. Tako jedni definisu pravo kao norme koje drzava sankcionise svojom prinudom, drugi kao skup norm ii drustvenih odnosa koji su njime regulisani , treci isticu cilj prava koji se smatra sredstvom za ostvarivanja interesa vladajuce klase ili celog drustva ili sredstvom za uspostavljanje reda i mira u drustvu i slicno. Pravo se sastoji od normi koje regulisu prinudnu moc , a u odnosu su na prinudnu moć ima četiri posebna zadatka: a) Da odredi uslove pod kojima prinudna moć može i mora biti primenjivana b) Da odredi lica koji mogu i moraju primeniti tu moć c) Da odredi postupak po kom ta moć mora biti primenjena u određenim prilikama i od strane određenih lica
d) Da odredi veličinu sile kojim može i treba da raspolaže onaj koji je ,
poštujući određene postupke obavezan da u odredeđenim prilikama primenjuje prinudnu moć Jedan od osnovnih ciljeva svake politike i drustvenih snaga koje u njoj ucestvuju jeste unutrasnja i spoljna bezbednost zajednice. Delatnost svih organa , pa i organa bezbednosti zasnovana je na izgradjenom pravu. Iz zakona donetih u oblasti bezbednosti vidimo da se u njima isticu glavne determinante pravne koncepcije bezbednosti kao sto su nacelo zakonitosti, pravna drzava i drustvene potrebe.
9.RAZLIČITA SHVATANJA POJMA BEZBEDNOSTI Pojam bezbednost je veoma kompleksan i izrazito slozen drustveni fenomen. Etimoloski posmatrano izraz bezbednost potice od latinske reci securitas-atis sto znaci bezbednost, odsustvo opasnosti, izvesnost, samopouzdanje. U engleskom jeziku imamo dva izraza security i safety. Termin security se koristi u smislu nacionalne bezbednosti – national security. Termin safety oznacava sposobnost delovanja, kako ne bi doslo do nepozeljne bezbednosne situacije, ili takvih prilika koje mogu da izazovu bezbednosne implikacije. U francuskom se koriste izraze securite i surete, u ruskom bezopasnost i znaci odusustvo materijalne bede, u italijanskom sigureza , a u Nemackoj izraz glasi sicherheit. U srpskom govornom podrucju u utoprebi je reč bezbednost. Reč se izvodi iz reči bezbedno, što u suštini predstavlja bezopasnost, obezbedjnje sa najvecim pouzdanjem, osobinu onoga ko je bezbedan. Cesto dolazi do mesanja termina bezbednost, sigurnost i zastita. Sigurnost je uzi pojam koji se prvenstveno odnosi na licnu sigurnost, koju cine prvenstveno pravna, politicka ,ekonomska i socijalna sigurnost, dok je bezbednost pojam koji obuhvata najsiri dijapazon, tj od licne preko drzavne do integralne bezbednosti. Zastita je uzi pojam i od pojmova bezbednost i sigurnost odnosi se na samo pasivnu komponentu bezbednosti dok savremeni pojam bezbednosti obuhvata i aktivnu komponentu. 9.a. Definisanje bezbednosti (problemski pristup) Za pojam bezbednosti se kaze da je nastao kad i zivi svet. U savremneim uslvoima se postavlja pitanje, da li je potrebno ili ne naučno definisati pojam bezbednosti. Problem nastaje zbog toga sto je fenomen
bezbednosti na prvi pogled svima poznat, odnosno sto vecina ljudi ima neku predstavu i shvatanje bezbednosti, pri cemu teskoca nastaje kada ona treba da se definise. U skladu sa resenjima kojima su pribegle druge druge nauke, moguca su dva pristupa resavanju pomenutih teskoca. Prvi je da se taj pojam definise negacijom, a drugji je da se definise sadrzinski , odnosno pozitivisticki. U prvom slucaju bezbednost bi se definisala kao odustvo ugrozavanja, odnosno kao odsustvo svih oblika i nosilaca ugrozavanja. Ako uzmemo da je bezbednost odsustvo ugrozavanja, javlja se pitanje, sta je ugrozavanje? Time dolazimo do novog pristupa odredjivanja sadrzine bezbednosti koje polazi od toga da je bezbednost, ustvari , vrednost i to instrumentalna vrednost, koja se objasnjava kao nacin da se nesto postigne a ne pojava sama za sebe. Dakle, bezbednost nije samo odsustvo ugrozavanja , vec i prisustvo prave, morala i kulture. U tom smislu bezbednost treba shvatiti kao uslov opstanka i razvoja (drzave, nacije, ljudi i zivog sveta na planeti). Vazna je cinjenica da bezbednost sama po sebi ne stvara nista (materijalna dobra ) vec da samo omogucava mnogo toga pa i stvaranje materijalnih dobara. *Zatim, bezbednost je jedna , jedina i nedeljiva (integralna ) u vremenu i prostoru, bilo da je shvatimo kao funkciju, stanje , organizaciju, politiku bilo kao nesto slično. Za razliku od bezbednosti, ugrozavanje je raznovrsno i raznorodno, kako po vremeu i prostoru, tako i po intenzitetu, oblicima i nosiocima.* Bezbednost i ugrozavanje su obrnuto srazmerne. Pojam bezbednosti cesto ima vise znacenja. Najčešće tumačenje pojma bezbednosti polazi od pretpostavke da se pod tim terminom podrazumeva odredjeno stanje, organizacija, funkcija ili sistem, ili sve to zajedno. Pri određivanju pojma bezbednosti, polazi se, uglavnom od stava da je bezbednost osnovni atribut svake drzave i da je vezana za njenu zastitnu funkciju. U osnovi razlikujemo tri vida funkcije: a) Zasnovana na cisto vojnim principa zastite i tipicno militaristickim oblicima drzavne organizacije b) Kao vid klasicne drzavne zastite
c) Kao oblik kombinacije drzavnog, odnosno drustvenog mehanizma
zastite u sistemima koji idu na odredjene oblike podrustvljavan funkcije bezbednosti Organizacija sistema, odnosno sluzbi bezbednosti takodje zavisi od vrednosti koje se stite u odredjenom drustvu, odnosno od oblasti koje su pod zastitom, kao i od sredstava i metoda koji se koriste u zastiti. Univerzalni vidovi organizacije savremenog drustva poznati u pod nazivima nacionalna bezbednost, javna bezbednost i vojna bezbednost. Definisanje pojma bezbednosti u Vojnom leksikonu: Bezbednost se moze definisati kao stanje organizacija i funkcija bezbednosti. Bezbednost kao stanje predstavlja zasticenost nekog dobra, vrednosti i tekovine drustva. Bezbednost moze biti spoljna i unutrasnja. Spoljna bezbednost se odnosi na nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet drzave, a unutrasnja na nesmetano funkcionisanje konkretnog ustvanog poretka, odnosno drustveno-politickog, ekonomskog i pravnog sistema i zasticenosti dobara, vrednosti, i drugih objekata zastite. Kao mehanizam zastite bezbednost ima razlicite oblike organizacionih formi. Kao funkcija bezbednost je nerazdvojni atribut drzave bez obzira na karakter uredjenja, politicki sistem i oblik vlasti. Definisanje pojma bezbednosti u Maloj politickoj enciklopediji: Bezbednost u najširem političko-pravnom smislu obuhvata mere i aktivnosti čuvanja i zaštite od ugrožavanja nezavisnosti i integriteta jedne zemlje, i unutrasnjeg ustavnog i pravnog poretka. U prvom slucaju govori se o spoljnoj, a u drugom o unutrasnjoj bezbednosti. Prema objektu zastite razlikuju se: a)nacionalna bezbednost b) javna bezbednost c)kolektivna bezbednost d) lična i imovinska bezbednost Svetozar Miletić i njegovo shvatanje pojma bezbednosti:
Po njemu bezbednost je imenica, i to apstraktna koja nije materijalne prirode, dakle ne moze se opitati, samo se oseća i zamišlja. On bezbednost smatra kao stanje
