Tehnika kotrole i bezbednosti saobracaja

TEST – Tehnika bezbednosti i kontrole saobraćaja 1. Tokom procesa kocenja vozila, max. usporenje postiže se: a. u trenutku blokiranja točkova, b. neposredno pre trenutka blokiranja točkova , c. nakon blokiranja točkova. 2. Da li kvalitet pneumatika na vozilu utiče na povećanje granične brzine na prevrtanje vozila prilikom prolaska kroz krivinu? a. Da, b. Ne, c. zavisi od dubine šara na pneumatiku 3. Ukol Ukolik iko o se uzme uzme u obzi obzirr gubi gubita tak k brzin brzinee uslet uslet nalet naletaa na pešak pešaka, a, brzi brzina na auto automo mobi bila la neposredno nakon naleta, u funkciji naletne (sudarne) brzine i mase učesnika u nezgodi, može se izračunati kao: Vn

= Vs

mA mA

+ mP

4. Minimalni kočioni koeficijent koji moraju da zadovolje teretna vozila je: a. 45% (t.v.), b. 50% (bus), c. 55% (p.a.). 5. Koeficijent bočnog prijanjanja je manji od koeficijenta prijanjanja za: a. 20%, b. 30%, c. 40% 6. Vreme reagovanja vozača na opasnu situaciju je vreme od momenta uočavanja opasnosti do momenta pritiska papučice kočnice i usvaja se da je ono oko 0,8 s. 7. Prosečno vreme reagovanja vozača korišćenjem upravljačkog mehanizma je oko: a. 0.1s, b. 0,4s, c. 0,7s. 8. Ukoliko na vozilu ne koči jedan točak zadnje osovine, koeficijent kočnih težina se izražava kao:

ε

=

G P

+

G P

+

G Z 2

G Z

9. Od momenta kada postigne maksimalnu vrednost usporenja do momenta zaustavljanja, vozilo se kreće konstantno usporenim kretanjem. 10. Kod naleta vozila sa sandučastim sandučastim oblikom oblikom karoserije na pešaka, centar udara se najčešće nalazi: a. ispod težišta pešaka, b. u visini težišta pešaka, c. iznad težišta pešaka 1

Trusted by over 1 million members

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.



11. 11. Brzi Brzina na izbe izbeg gavan avanja ja je brzin rzinaa pri pri kojo kojojj bi voza vozačč mogao ogao da izb izbegn egne nezgo ezgodu du preduzimanjem zaustavljanja automobila u trenutku kada je: a. nastala opasna situacija, b. mogao bi da predvidi opasnu opasnu situaciju, c. video opasnu situaciju 12. Razlika kočionih sila za točkove iste osovine ne sme biti veća od: a. 10%, b. 15%, c. 20% 13. Put izmicanja se računa po formuli: Siz

 = Vo t ru + 2,51 

  µ s ⋅ g   Biz

14. 14. Vrem Vremee pora porasta sta uspo usporen renja ja je vrem vremee od mome moment ntaa pojave momenta ta pojave usporenj usporenja a do momen postizanj post izanja a max. usporenja uspo renja i za p.a. ono iznosi od 0,15s do 0,2s. 15. Uređaj kojim se može izmeriti usporenje vozila zove se akcelometar . 16. Prilikom prolaska vozila kroz krivinu, krivinu, na smanjenje smanjenje momenta centrifugalne centrifugalne sile koji teži da izazove prevrtanje vozila utiče: a. visina težišta, b. poprečni nagib kolovoza, c. međuosovinski razmak, d. razmak između točkova iste osovine 17. Grafo-a Grafo-anal naliti itička čka metoda metoda (metod (metodaa balans balansaa impulsa impulsa)) može može se primen primeniti iti za utvrđi utvrđivan vanje je brzina vozila kod: a. centričkih sudara, b. necentričnih sudara, c. centričnih i necentricnih sudara 18. Povećanjem opterećenja (težine) vozila, koeficijent prilanjanja se: a. Smanjuje , b. Povećava, c. opterećenje ne utiče na koeficijent prijanjanja 19. Uviđaj je hitna i neodložna istražna radnja koja se preduzima kada je za utvrđivanje i razjašnjavanje razjašnjavanje kakve činjenice potrebno potrebno relativn relativnih ih činjenic činjenica a za nastanak nastanak saobrać saobraćajne ajne nezgode . 20. Ukupna daljina odbačaja pešaka sastoji se iz puteva: dužine transporta, dužine leta, dužine klizanja. 21. Da li istražni sudija tokom istrage može zatražiti od stručnog lica da mu da potrebna



22. Maksimalna teoretska vrednost usporenja vozila iznosi: 2 9,81m/s2, b = g(ε ⋅ µ ± i) = g = 9,81m/s 23. Maksimalno usporenje koje mora da ostvari ispravan autobus je: a. 4,5 m/s 2, b. 5 m/s2, c. 5,5 m/s 2. 24. Vreme odaziva sistema za kočenje zavisi od: a. reakcije vozača, b. vremena poništavanja zazora u kočionom sis., c. vrste sistema za kočenje 25. Usporenje vozila u f-ji koeficijenta prijanjanja računa se prema obrascu: b = g(ε ⋅ µ ± i) 26. Koeficijent bočnog prijanjanja se približno može izračunati po obrascu: µ s

= 0,8 ⋅ µ

27. Vreme reagovanja sistema vozač-vozilo sastoji se od vremena: a. t1 – vreme reagovanja vozača na opasnost (~0,8s), b. t2 – vreme odziva kočionog sis. (p.a. 0,05-0,2s – meh. i hid.; t.v. t.v. 0,2-0,3s – pneu.), c. t3 – vreme porasta usporenja (p.a. 0,5s; t.v. 0,25s) 28. Da li povećanje raspona točkova utiče na povećanje granične brzine na islizavanje vozila iz krivine? a. Da, b. Ne, c. zavisi od vrste vozila 29. Imajući u vidu dinamiku naleta vozila na pešake, najveća verovatnoća da nakon kontakta dođe do gaženja pešaka je kod vozila sa: a. klinastim oblikom karoserije, b. pontonskim oblikom karoserije, c. sandučastim oblikom karoserije 30. Vreme porasta usporenja vozila je vreme od momenta u kome počinje da se ostvaruje usporenje do momenta ostvarenja ostvarenja max. vrednosti usporenja i za automobile ono iznosi od 0,15s do 0,2s. 31. Put obilaženja se sastoji iz komponenata: L=L 1+L2+L3+L4 L1 – dužina vozila koje vrši obilaženje, L2 – dužina vozila koje se obilazi, L3 – bezbedno odstijanje između vozila koje vrši obilaženje i nepokretnog objekta na početku obilaženja, L4 - bezbedno odstijanje između vozila koje vrši obilaženje i nepokretnog objekta na kraju



32. Na putu sa usponom u smeru kretanja vozila, vrednost uzdužnog nagiba u obrascu za usporenje vozila ima: a. pozitivan predznak , b. negativan predznak, c. nema predznak 33. Ukupna daljina odbačaja pešaka sastoji se iz puteva: St – put transporta, Sl – put leta, Ss – put klizanja. 34. Koeficijent kočenih masa računa se iz količnika: a. masa koja opterećuje kočene točkove i ukupne mase vozila, b. mase vozila i mase koje otpadaju na kočene točkove, c. težine koje se odnose na kočene točkove i ukupne težine vozila . 35. Na putu efikasnog kočenja (maksimalnim usporenjem) vozilo koje usporava usporenjem provede vreme od: t 4

=

2 ⋅ S4

- vreme čistog kočenja do max. Usporenja, Tru=0,3-0,45s – b vreme reagovanja vozača na upravljački mehanizam. 36. Brzina izbegavanja je brzina kada vozač: uoči prepreku VB

37. Kada masa vozila raste, koeficijent prijanjanja: a. Raste, FR , b. Opada μ G c. isti =

38. Uviđajna dokumentacija: - zapisnik o uviđaju, - fotoelaborat, - skica mesta 39. Uviđaju pristupaju: - saobraćajna policija, - krim-trhničari, - istražni sudija

=

(t S ⋅ b) 2

+ 2 ⋅ b ⋅ S 4 S − bts



40. Faze uviđaja: 1. Prelim Prelimina inarna rna faza faza uviđaja uviđaja:: - prijem prijem obaveš obavešten tenja ja o nezgod nezgodi, i, -obezb -obezbeđe eđenje nje mesta mesta saob. saob. nezgod nezgode, e, - formiran formiranje je uviđaj uviđajne ne ekipe ekipe i izlazak izlazak na mesto mesto nezgod nezgode, e, - izvešta izveštajj radnik radnikaa sa obezbeđenja mesta nezgode, - planiranje rada na mestu nezgode, 2. Uviđ Uviđaj aj na mestu mestu saob. saob. nezg nezgod ode: e: - utvr utvrđi điva vanj njee mesta mesta nezg nezgod ode, e, - utvr utvrđ. đ. Poda Podatak takaa o ušesnicima nezgode, - pronalaženje i identifikovanje tragova i predmeta, - fiksiranje i merenje tragova i predmeta saobraćajne nezgode, - prikupljanje ostalih podataka na mestu nezgode, izazivanje, fiksiranje i pakovanje dokaznih sredstava, 3. Postuviđajna faza i formiranje dokumentacije: - utvrđivanje podataka o putu, signalizaciji i saobraćaju, - utvrđivanje podataka o vouilima i oštećenja na njima, prikupljanje podataka o vremen vremenu, u, uslovi uslovima ma i meteor meteorolo ološkim škim prilik prilikama ama,, - prikup prikupljan ljanje je podatak podatakaa o posled posledica icama ma nezgode, - saslušanje učesnika i svedoka nezgode, - formiranje uviđajne dokumentacije, čuvanje, pakovanje i slanje dokaznih sredstava. 41. Parametri za izradu skice: - mesto nezgode, - dimenzije vozila, - saobraćajna signalizacija, - bankine, - bočne smetnje

Tehnika kotrole i bezbednosti saobracaja

Recommend Documents