Osnovi Zastite Od Pozara

Значај и циљ заштите од пожара Материјална штета настала пожарима је достигла забрињавајући ниво и последњих година се стално повећава. повећава. Пожари се у потпуности не могу уклонити, уклонити, а најефикаснији начин заштите добара и смањења материјалне штете је предузимање одговарајућих мера заштите. заштите. Да би се предузеле адекватне мере заштите од пожара, пожара , морају се знати узроци пожара и пожарне опасности, опасности, ако уклонимо узроке пожара, пожара , пожарне опасности сведемо на минимум, минимум, осигурамо довољно средстава и уређаја за гашење пожара и обучимо људство у руковању са уређајима и средствима, средствима, тада постижемо циљ заштите од пожара тј. тј. смањење штетних последица ватре. ватре. Овакав начин заштите од пожара можемо да дефнишемо као скуп мера и радњи нормативне, нормативне, управне, управне, организационо , техничкотехничко-технолошке и друге природе које се организују и спроводе на свим местима и објектима који су изложени опасностима од пожара. пожара.

Термини и дефиниције ( извод из стандарда SRPS Z.CO.OOl) Заштита од пожара представља скуп организационих и техничких мера намењених за превентивну заштиту и гашење. гашење. Превентива од пожара представља скуп свих мера које имају за циљ спречавање настајања и ширења пожара. пожара . Да би се спровела успешна заштита од пожара морају се познавати општи термини и феномени пожара. пожара. Термини и дефиниције из области заштите од пожара дати су у стандарду SRPS Z.CO.OOl, а општи термини за појаве приликом пожара дати су у стандарду SRPS ISO 8421 део l. -ватра - спољна видљива манифестација горења при којој се јавља усијање, усијање, пламен, пламен, дим, дим, чађ и слично. слично. -пламен - видљива светлосна појава сагоревања чврстих материја, материја, гасова и пара. пара. -отворена ватра - ватра која је која је потенцијална опасност за настанак пожара. пожара. -отворен пламен - пламен настао у слободном простору изван огњишта. огњишта. -паљење - почетак процеса горења. горења. -тињање - горење чврстих материја без појаве пламена. пламена. -почетни пожар - почетни стадијум пожара који је који је могуће у већини случајева угасити приручним средствима или ручним или ручним апаратом за гашење. гашење. -пожар - ватра која је настала ван контролисаног огњишта или је продрла ван контролисаног огњишта и проузрокује материјалну штету. штету. -пожар из нехата - пожар који је који је настао услед несмотрености или недовољне будности (врло често и из незнања) незнања) на радном на радном месту. месту.

2

Основи заштите од пожара

-намерни пожар - пожар који је који је настао подметањем од стране познатог или непознатог лица. лица. -извор паљења - носилац енергије неопходне за паљење (пламен, пламен , искра, искра, загрејана површина, површина, процес самопаљења и сл.) сл.) -самопаљење - паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед самозагревања насталог од хемијских, хемијских, физичких или биолошких процеса. процеса. -горење - брзо хемијско везивање материје са кисеоником из ваздуха пропраћено појавом топлоте и светлости. светлости. -ширење пожара - развијање развијање и пут пожара преко површине. површине. -брзина ширења пожара - повећање обима, обима, површине или запремине захваћене пожаром у функцији времена. времена. -брзина ширења пламена - брзина ширења пламена изражена у cm/s или некој већој јединици јединици у зависности од врсте материје која гори. гори. -иптензитет пожара - јачина пожара дефинисана брзином ширења и висином температуре. температуре. -самопаљивсамопаљив- особина материје да се услед хемијских, хемијских, физичких или биолошких процеса сама пали. пали. -горивгорив-особина материје да ватри повећава топлотни биланс. биланс. -негоривнегорив-материја која у ватри не повећава топлотни биланс. биланс. -тешко горивгорив- особина материје да по уклањању извора паљења још врло кратко гори и сама се гаси. гаси. -запаљив - особина материје да се запали под дејством извора паљења. паљења. -тешко запаљив - особина материје да може горети сама у дужем временском присуству извора паљења. паљења. -отпоран према пламену - својство горивог материјала да после обраде заштитним средством постаје тешко запаљив. запаљив. -отпоран према пожару - материја или елеменат конструкције чије се особине под дејством пожара немењају. немењају.

Општи део

3

-прескакање пожара - преношење пожара са једног једног објекта на други зрачењем помоћу летећих запаљивих комада или директно пламеном уз помоћ ветра. ветра. -пожарно оптерећење - количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању материја изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење израчунава. израчунава. -узрок пожара - појава која је довела до настајања пожара (наведене појаве су дефинисане јединственом методологијом за статистичко праћење пожара и експлозија). експлозија ). -утврђивање узрока пожара - низ потребних радњи за утврђивање пожара (на основу трагова после пожара, пожара, разговора разговора са лицима која су радила су радила у објекту, објекту, ватрогасцима који су гасили пожар и другима). другима). -температура горења - температура сагоревања материје. материје. -температура паљења - најнижа температура гориве материје при којој се материја, материја, њена прашина, прашина, гас или пара на ваздуху пале. пале. -експлозија - нагла реакција оксидације или разлагања која производи повећање температуре или притиска или и једно једно и друго истовремено. истовремено . -дефлаграција - врста експлозије која се шири брзином мањом од брзине звука. звука. -детонација - врста експлозије која се шири брзином већом од брзине звука. звука. Карактерисана је Карактерисана је по ударним таласима. таласима. -отпорност према пожару - период времена у коме елеменат конструкције задовољава услове предвиђене стандардом за испитивање отпорности према ватри. ватри. -пожарни сектор - део објекта подељен противпожарним преградама одређене отпорности са циљем да се пожар ограничи на мању површину. површину . -пожарни зид - преградни зид за раздвајање за раздвајање пожарних сектора. сектора. -врата отпорна према пожару - врата конструисана тако да имају одређену отпорност према пожару у одређеном временском периоду, периоду, са маханизмом који их држи увек затвореним или аутоматским уређајем за затварање. затварање. -заштитни премаз - средство које успорава паљење неког елемента, елемента, чиме се тај елеменат само површински премазује. премазује .

4


-заштитно средство против ватре - средство за премаз или импрегнацију горивих материја са циљем успораваља паљења и горења. горења. -бубриви заштитни премаз - заштитни премаз који под дејством топлоте бубри и тиме спречава додир кисеоника из ваздуха са горивим материјалом који се штити. штити. -импрегнација против пожара - натапање материјала или конструкције средством за успоравање горења. горења.

Топлота - узрочник пожара До пожара долази када на материју, материју, која може да гори, гори, делујемо топлотом уз присуство кисеоника. кисеоника. На тај начин се температура загреване материје повећава и када достигне температуру паљења долази до пожара. пожара . Ова топлота може се постићи на више начина : 1. Топлота добијена од друге материје или предмета директним додиром са пламеном или ужареним материјалом . Топлота добијена на овај начин је у великом броју случајева узрок пожара., пожара ., као на пример : упаљена цигарета, цигарета , шибица, шибица , пећи, пећи, шпорети, шпорети, пегле, пегле , сијалице, сијалице , заваривање и резање метала итд. итд. Најбоља мера заштите, заштите , од овог узрока пожара, пожара, је уклањање гориве материје од извора топлоте, топлоте, или уклањање извора од гориве материје. материје. 2. Топлота ослобођена „експлозијом “. Кад се код сагоревања топлота ослобађа великом брзином говоримо о експлозији“. експлозији“. Да би се дошло експлозије, експлозије , потребно је споља довести енергију активирања. активирања. Том приликом, приликом , развија се велика количина топлоте која се преноси на суседне материје, материје, чиме се проширује пожар. пожар. Материје, Материје , које могу произвести експлозију, експлозију, сврстане су у следеће групе : експлозиви и пиротехнички материјали, материјали, паре лакозапаљивих течности и гасова и прашине метала и органске прашине. прашине . Најбоља мера заштите, заштите , у овом случају је случају је,, уклањање свих извора паљења у средини где се налазе експлозивне материје. материје.

3. Топлота добијена хемијским реакцијама . Поједини елементи или једињења или једињења имају особину да, да, кад се хемијски међусобно споје у нову материју, материју, ослобађају извесну количину топлоте, топлоте, која представља опасност за избијање пожара. пожара. Код ових материја треба водити рачуна нарочито у фази ускладиштења (да се налазе на прописном растојању и одвојене) одвојене) и транспорта (да се не расипају не расипају и не мешају). мешају).

Општи део

5

4. Топлота добијена хемијском или биолошком разградњом појединих материја. Постоје материје које, које, ако су неправилно ускладиштене, ускладиштене , почињу да се усиед хемијских или биолошких реакција загревају тако да већа количина топлоте која се при томе издваја остаје у унутрашњости материје, материје, а мања одводи у околину. околину. Услед тога долази до повећања температуре у унутрашњости материје а кисеоник , који садржи сама материја, материја, омогућава запаљење. запаљење. Најтипичнији облици самопаљења су присутни код: код: масти и уља, уља, материја биљног порекла, порекла, угља и разних хемијских материја. материја. Превентивне мера код самопаљења су добра вентилација и редовна контрола и мерење температуре у унутрашњости материје склоне самопаљењу 4. Топлота добијена преласком електричне енергије у топлотну енергију . Електрична енергија при пролазу кроз проводник или приликом коришћења у машинама и уређајима, уређајима, трансформише се делимично у топлотну енергију. енергију . Према томе, томе, свакој вредности електричне струје, струје , одговара један одређен пораст температуре. температуре. Тај пораст температуре се мора ограничити, ограничити , како повећана температура не би оштетила изолацију и околне предмете и материјале. материјале. Произилази, Произилази, да електрична енергија може бити узрок пожара када ствара топлоту преко граничне вредности, вредности, с тим да се достигне температура паљења материје која се налази у непосредној близини (материјал изолације, изолације, конструктивни елементи зграде, зграде, запаљиве и експлозивне материје). материје). Узроци паљења могу бити : - загревање електричних проводника, проводника, намотаја и других уређаја кроз које протиче електрична струја - примарни кратки спој, спој, - велики прелазни отпори и - варничење. варничење. Најсигурнија мера заштите је постављање осигурача у струјно коло и на тај начин спречавање преоптерећења елкетричних водова као и њихово сувишно загревање. загревање. 5. Топлота настала атмосферским пражњењем. При атмосферском пражњењу електрицитета (муња или гром), гром), развијају развијају се високе температуре што може довести до упале предмета и објекта на којима се изврши пражњење електрицитета . Мера заштите од атмосферског пражњења је постављање громобранске инсталације . Основни циљ громобранске инсталацие је заштита материјалних добара и људи у објектима и око њих. њих. Громобранска заштита се поставља на објектима који знатно надвисују околину (високе зграде, зграде, фабрички димњаци, димњаци, силоси, силоси, осматрачнице и др.), др.), на објектима који су лако запаљиви или може доћи лако до пожара или експлозије (објекти за прераду дрвета, дрвета, млинови, млинови, фабрике и складишта боја, боја, лакова, лакова, експлозива, експлозива, запаљивих течности и др.), др.), на објектима у којима се скупља или борави већи број људи (велике стамбене зграде, зграде , болнице, болнице , биоскопи, биоскопи, школе и др.), др.), на објектима који

6


представљају нарочиту културну, културну, историјску или економску вредност (музеји, музеји, библиотеке, библиотеке , архиви, архиви, споменици, споменици , електране, електране, фабрике и др.). др.). 6. Топлота настала пражњењем статичког електрицитета . Статички електрицитет настаје најчешће трењем између два тела, тела, односно њиховим раздвајањем. раздвајањем. Количина наелектрисања зависи од брзине одвајања материјала, материјала, величине додирних површина, површина , релативне влажности ваздуха итд. итд. На електрични неутралном телу у близини наелектрисаног тела, тела, под дејством електричног поља долази до раздвајања електрицитета . Када дође до критичне вредности електричног поља, поља, долази до наггле јонизације јонизације у ваздуху, ваздуху, између наелектрисаних тела и почетка пражњења, пражњења , односно појаве варнице, варнице, која ако има довољну енергију може да одведе до пожара. пожара . Постојање наелектрисања не мора само по себи да представља опасност од пожара или експлозије. експлозије . Да би статички електрицитет био узрок паљења треба да су испуњени следећи услови: услови: мора да постоји ефективна количина статичког електрицитета , односно извор електрицитета , тела на којима се може скупљати разнородни електрицитет и ствара потенцијална разлика, разлика, мора доћи од електричног пражњења у облику варнице одговарајуће енергије и да се варничење догоди у запаљивој смеши или према горивом материјалу. материјалу. Као извор статичког електрицитета могу се појавити материјали у облику прашине, прашине , који кроз левке или пнеуматске транспортне уређаје (пластичне цевоводе), цевоводе), затим непроводљиви каишеви погонских уређаја и транпортера, транпортера, када се налази у стању кретања, кретања, возила при кретању, кретању, све врсте кретања, кретања, код којих долази до релативне промене положаја површина у додиру, додиру, обично од различитих материјла, материјла, течних или чврстих, чврстих, од коих бар један мора бити лош проводник електрицитета . Велик број технолошких процеса је угрожен од стварања и пражњења статичког електрицитета , па се нагомилавање статичког електрицитета у производним погонима, погонима , спречава применом заштитних мера: мера: уземљењем, уземљењем, одржавањем одговарајуће влаге у ваздуху, ваздуху, јонизацијом ваздуха, ваздуха, антистатичком препарацијом и повећањем проводљивости лоше проводљивих материјала. материјала. Уземљење се мора примењивати на свим проводљивим деловима уређаја, уређаја, без обзира на то да ли се примењују и друге мере заштите од статичког електрицитета. електрицитета.

1. Основи теорије горења

Шта је заправо ватра? ватра? Опште је познато да је откриће поступака за паљење ватре једна од кључних тренутака у еволуцији људског рода људског рода.. Старогрчка књижевност нам је оставила Мит о Прометеју у коме се описује како је Прометеј украо ватру боговима и поклонио је поклонио је људима. људима . Питање дефиниције ватре је у прошлости остало без правог одговора, одговора, иако је било много покушаја да се дају адекватна објашњења, објашњења, које је које је савремена наука одбацила. одбацила . Старогрчки научници су сматрали да је ватра један од основних елемената (остали елементи су били вода, вода, ваздух и земља). земља). Посебно је интересантна „флогистонска теорија“, теорија“, која се заснива на тврђењу да сваки материјл, материјл, која може да гори, гори, садржи у себи једну посебну супстанцију „флогистон“. флогистон“. Када дође до горења, горења, према овој теорији, теорији, из запаљеног материјала, материјала, у облику пламена, пламена, излази „флогистон“. флогистон “. Опште је познато, познато , да никоме није успело да издвоји ову супстанцију , па је ова, ова, као и друге сличне теорије, теорије, напуштена. напуштена. Прави одговор на ово питање дат је, је, нешто касније, касније , од стране француског научника Лавоазијеа. Лавоазијеа. Он је доказао да је сагоревање хемијски процес при коме материјл, материјл, која гори, гори, хемијски реагује са кисеоником, кисеоником, при чему долази до појаве пламена и ослобађања топлоте. топлоте. 2.

Топлота и температура

Када се два тела додирују, додирују, од којих је једно топлије од дугог, дугог, временом се хладније тело загрева, загрева, а топлије хлади. хлади. Очито је, је, да топлота прелази са топлијег на хладније, хладније , док се температуре тела не изједначе. изједначе. Шта подразумевамо под појмом топлота, топлота, а шта под појмом температура? температура? Топлота је у непосредној вези са материјом, материјом, тј. тј. у непосредној вези са кретањем молекула. молекула. Тела су састављена од честица молекула, молекула, а ови од атома. атома. Број атома, атома, и у најмањој количини материје, материје, је огроман. огроман. Ако се овоме дода чињеница да се молекули крећу великим брзинама, брзинама , може се претпоставитри како је кретање унутар материје, материје, хаотично. хаотично. Кретање зависи од растојања међу молекулима и од привлачих/ привлачих/одбојних сила које делују међу њима. њима. Приивлачне силе које постоје међу молекулима називају се кохезионе силе“. силе“. Чврста тела имају највеће кохезионе силе, силе, код течности су мање, мање, а код гасова су тако мале да се практично могу занемарити. занемарити. Растојања међу молекулима су најмања код чврстих тела, тела, код течности су већа, већа, а код гасова су највећа. највећа. Молекули чврстих тела се крећу осцилаторно. осцилаторно. Код течних молекули „клизе“ клизе“ један поред другог, другог, док са код гасовитих материја, материја, с обзиром на велика растојања међу молекулима и практично занемарљиве кохезионе силе, силе, молекули крећу великим брзинама при чему се међу собом сударају, сударају, одбијају се један од другога, другога, ударају о зидове суда у коме се налазе итд. итд. Када чврсто тело загревамо, загревамо, тј. тј. када му додајемо топлоту, топлоту, оно под одређеним условима мења своје агрегатно стање и прелази у течно. течно. Даљим загревањем, загревањем, течност прелази у гасовито стање, стање, док са одвођењем топлоте, топлоте, брзина молекула се смањује и процес одвија у супротном смеру. смеру. Из овога следи да је топлота у непосредној вези са кретањем молекула и атома. атома. Величина која карактерише унутрашњу кинетичку енергију честица једне супстанце, супстанце , назива се ТЕМПЕРАТУРА. ТЕМПЕРАТУРА . Температура је физичка величина која показује колики је степен загрејаности тела. тела. На бази напред изнетог произилази: произилази :

8

а)


ТОПЛОТА је процес преноса енергије молекула; молекула;

б) ТЕМПЕРАТУРА, ТЕМПЕРАТУРА , којом се мери степен загрејаности тела, тела, је мера за кинетичку енергију молекула неке супстанце. супстанце . Топлота и температура су уско повезане - оне су узрок и последица, последица , с тим што је пренос топлоте узрок услед кога се неком телу мења температура. температура. Када се у пракси говори о преносу топлотне енергије, енергије , мисли се на количину топлоте тј. тј. меру унутрашње енергије коју једно коју једно тело предаје другом телу. телу. Јединица за мерење количине топлоте назива се „џул“. џул“. Принцип рада класичних уређаја за мерење температуре - термометра заснива се на чињеници да се тела при загревању шире, шире, а при хлађењу скупљају (користе се ту сврху разне материје као жива, жива, алкохол, алкохол, итд.). итд.). Пирометри су уређаји за мерење високих температура. температура. Принцип њиховог рада заснива се на чињеници да се загревањем мењају електропроводљивост матерјала (термоелектрични пирометар) пирометар) односно мења таласна дужина светлости коју тело зрачи (оптички пирометар). пирометар). 3.

Начини преношења - прелаза топоте

Постоје три основна начина преношења топлоте : тела, јер се топлота Провођење - кондукција , која је карактеристична за чврста тела, преноси са делића на делић. делић. Уствари, Уствари, врши се преношење енергије теко што први молекули предају део своје кинетичке енергије суседним молекулима који имају мању енергију. енергију . Струјање - конвекција је пренос топлоте који карактеристичан за течности и гасове. гасове. Објашњење лежи у томе што се код загравања посуде са течношћу (односно гасом) гасом) делови у доњој зони загревају и као лакши (од оних хладнијих делова) делова) се крећу на горе, горе, а на њихово место се спуштају - долазе хладнији слојеви. слојеви. Зрачење топлоте - радијација је пренос топлоте који се јавља без посредовања материјалне средине. средине. Свако тело зрачи топлотну енергију ако је загрејанија од своје околине, околине, а у супротноом случају абсорбује енергију топоте. топоте. Интензитет зависи од облика, облика , величине и боје тела. тела. 4.

Физичко деловање топлоте

Ширење и скупљање тела. Познато је да се чврста тела при повећаној температури шире, шире, а при хлађењу скупљају. скупљају . Ово је од посебног значаја, значаја, јер се у условима пожара код металних конструкција као и код армираноармирано-бетонских, бетонских , стварају унутрашњи напони, напони , што треба имати у виду код изведбе конструкције у зависности од објекта, објекта, технологије, технологије, а самим тим и пожарног оптерећења (линијско ширење), ширење), као и

Теорија горења

9

код гашења пожара. пожара . Код течности, течности, за разлику од чврстих тела може се говорити само о запремиском ширењу, ширењу, а коефицијент ширења течности је знатно већи од коефицијента ширења чврстих тела (опасно због могућности експлозија посуда, посуда, за ТНГ на пример). пример ). Код гасова, гасова, као и код течности, течности , долази само до запреминског ширења, ширења, које је правилно, правилно , у свим смеровима. смеровима. Шта се дешава код загревања посуде са константном запремином? запремином ? Притисак гаса није ништа друго него учестано ударање молекула гаса о зидове суда у коме се он налази. налази. При повећаној температури, температури, брзина кретања молекула гаса се повећава, повећава, што значи да је ударање молукула о зидове суда чешће и јаче - интензивније . Код хлађења је хлађења је ефекат обрнут. обрнут . Промена агрегатног стања. Притисак и температура условљавају агрегатно стање у коме се налази материја - чврсто, чврсто, течно, течно, гасовито. гасовито. Тачка топљења је температура на којој чврста тела почињу да прелазе у течно агрегатно стање. стање. Услед загревања кохезионе силе слабе и тело прелази у течни облик. облик. Тачка топљења је константна и карактеристична вредност (Аg 916°C, Аu 1064°C). Слична појава се дешава и при прелазу течног у чврсто стање, стање, па су тачка топљења и тачка Температура кључања је очвршћавања неког тела исте температурне вредности. вредности. најнижа температура на притиску од 1 бар, бар, при којој течност почиње да кључа, кључа, а очитава се када се одвоји прва кап кондензата. кондензата . Тачка кључања је константа и карактеристична (под нормалним усиовима) усиовима ) за сваку течност (етар 35°C, бензол 80°C). Механизам ослобађања - кидање кохезионе силе је идентичан топљењу. топљењу. Као што се хлађењем течност преводи у чврсто стање, стање, тако се исто хлађењем паре поново може добити течност. течност. Критична температура је температура изнад које гас, гас, под било којим притиском, притиском , не може прећи у течно стање. стање. Критични притисак је притисак који је потребан да би се неки гас превео у течно стање при критичној температури (кисеоник - 118°C и 51 бар). бар). Остале промене . Потребно је указати на још неке промене код одређених материјала. материјала. Посматрајмо на пример зид где је као везивно средство употребљен малтер. малтер. Очврснути малтер је калцијумкарбонат. калцијумкарбонат. При условима пожара он се распада на угљендиоксид и калцијумдиоксид (негашени креч). креч). Везиво губи своја својства, својства, а настали калцијумкалцијум -оксид се може врло лако, лако, код интервенције , испрати водом. водом. Или код метала, метала, услед високе температуре, температуре, долази до промене у кристалној грађи метала, метала, што је од директног утицаја на отпорност и ломљивост метала. метала. 5.

Услови горења и његови продукти

Да би се процес горења одвијао, одвијао, потребно је да су испуњени следећи услови: услови: 1. присуство материје која може да гори (горива материја), материја), 2. присуство материје која потпомаже горење (кисеоник), кисеоник ),

10


3. топлотна енергија да би се постигла температура паљења гориве материје. материје. Ако било који од ових услова елиминишемо, елиминишемо, нема пожара. пожара . На овој констатацији базирају се све тактике гашења. гашења. Сагоревање може бити потпуно и непотпуно. непотпуно . При потпуном сагоревању, сагоревању, које се обично одиграва при пожарима на отвореном простору, простору, услед циркулације ваздуха богатог кисеоником. кисеоником. врши се потпуна оксидација , а поред угљендиоксида , као продукт сагоревања, сагоревања, ствара се и водена пара. пара. Као продукт потпуне оксидације угљенугљен-диоксид се не може даље оксидисати (незапаљив је). је). При непотпуном сагоревању долази до делимичне оксидације (део материје се оксидише а део се распада), распада), при чему настају запаљиви продукти као што је угљенмоноксид који може даље оксидисати. оксидисати . 6.

Горење чврстих , течних и гасовитих материја

Запаљиве материје се могу јавити могу јавити у три агрегатна стања : чврсте: чврсте: сумпор, сумпор, дрво, дрво, угаљ, угаљ, текстил, текстил, папир и др., др., течне : бензин, бензин , пропан, пропан, ацетон, ацетон, и др., др., гасовите : бутан, бутан, пропан, пропан, ацетилен, ацетилен , водоник и др. др. Проанализираћемо ток горења за свако од поменутих агрегатних стања : Горење чврстих материја . Ток горења зависи у првом реду од састава материје. материје. Хемијски елементи који могу да горе, горе, а који су под нормалним условима у чврстом стању, стању, горе тако што се директно једине са кисеоником из ваздуха. ваздуха. Неке чврсте материје горе тако што прво промене агрегатно стање, стање, пређу у течно стање, стање, испаравају и у смеши саваздухом сагоревају (восак). восак). Међутим, Међутим , за чврсте материје је карактеристично сагоревање дрвета. дрвета. Сагоревање се дели на следеће фазе: фазе: паљење дрвета, дрвета, сагоревање дрвета, дрвета, заштитна фаза и фаза догоревања дрвета. дрвета.

1. До паљења долази на 250-300°С 250-300°С, при чему, чему, под утицајем извора паљења, паљења , долази до угљенисања појединих делова дрвета, дрвета, што је праћено ослобађањем топлоте и има за последицу паљење других делова дрвета и одржавање горења. горења. 2. У другој фази, фази, топлота се преноси у унутрашњост дрвета. дрвета . Гасовите материје испаравају - избијају на површину дрвета и у смеши са ваздухом сагоревају. сагоревају. 3. Трећа фаза („заштитна („заштитна“) “) се манифестује кроз појаве које су последица издвајања за извесно време, време, да би се након тога повећао пламен (долази до распламсавања) распламсавања) и још интензивнијег сагоревање, сагоревање, што се тумачи тиме да се дрвена маса испод угљенисаног слоја толико загрејала да је да је распрсла распрсла слој угљеника. угљеника . 4. Фазом догоревања дрвета престаје сагоревање гасовитих материја које се издвајају. издвајају. Приступ кисеоника је олакшан и сада долази до пуног сагоревања, сагоревања, развија се угљен диоксид, диоксид, а како сам процес није праћен пламеном, пламеном, назива се тињањем дрвета. дрвета.

Теорија горења

11

Горење запаљивих течности . Ово горење се одвија тако што течност прво пређе у гасовито стање, стање, па настале паре у смеши са ваздухом сагоревају. сагоревају. Што течност брже испарава, испарава, биће нижа температура на којој изнад течности има довољно пара које у смеши са ваздухом, ваздухом, могу сагоревати. сагоревати. Температура паљења течности је најнижа температура на притиску од 1 бар при којој се, се, изнад површине течности, течности, ослободи довољна количина запаљивих пара, пара, да са вазаухом створи смешу која ће се под утицајем извора паљења прнетог са стране, стране, запалити. запалити . Када ослобођена топлота при сагоревању доводи до даљег испаравања течности тако да изнад њене површине стално налази довољно паре која даље испарава, испарава, говоримо о температури горења. горења. Горење запаљивих гасова. Горење гасова има најједноставнији ток. ток. Потребно је да се гасовита матерја нађе у одговарајућој смеши са кисеоником и да се смеша загреје до температуре паљења. паљења . Повишењем температуре, температуре, ионако мале кохезионе силе, силе, међу молекулима, молекулима, се кидају, кидају, судари су све чешћи и јачи и у једном моменту достижу такву снагу да се молекули распадају, распадају, при чему се настали слободни атоми премештају и стварају нове атомске групе продуката сагоревања. сагоревања. То је моменат када долази до хемијске промене, промене, до оксидације - односно када запаљиви гас почиње да гори. гори. 7.

Експлозије

Под појмом „експлозије“ експлозије “ подразумева се нагла реакција оксидације или разлагања или разлагања која производи повишење температуре или притиска, притиска , или и једно и друго истовремено. истовремено. Значи, Значи, хемијске промене које се одигравају врло брзо (тако рећи тренутно), тренутно ), а при којима се ослобађају велике количине топлотне енергије уз стварање надпритиска, надпритиска , при чему долази до промене агрегатног стања материје која експлодира (чврсточврсто-течно прелази у гасовито), гасовито), називају се експлозијама (овде су изузете нуклеарне експлозије и експлозије парних котлова – до којих доводе физичке промене). промене). Ако се експлозија шири брзином мањом од брзине звука, звука, говоримо о дефлаграцији . Уколико је брзина сагоревања мања од брзине звука имаћемо „експлозију без ударног таласа“. таласа “. Од посебноог су интереса експлозије које настају услед паљења смеше : „ваздух - паре запаљивих течности или запаљиви гасови“ гасови“ односно „ваздух - прашина горивих чврстих материја“. материја“. 1. Да би смеша „ваздух - пара запаљиве течности“ течности“ могла да експлодира, експлодира, морају бити испуњена два услова: услова: a)

мора у смеши постојати одређени однос компонената; компонената;

b)

смеша мора доћи у додир са извором паљења. паљења .

12


Минимална концентрација запаљивих пара или гасова у ваздуху при којима смеша постаје, постаје, под одређеним условима, условима, експлозивна, експлозивна, назива се „доња експлозивна граница“ граница “ (гаса или течности). течности). Даљим повећањем концентрације, концентрације, смеша остаје експлозивна, експлозивна, али до једне нове, нове, веће концентрације , изнад које више није експлозивна иако дође у додир са извором паљења. паљења. Ова тачка назива се „горња експлозивна граница. граница . Подручје између ове две тачке се назива „експлозивни интервал“. интервал“. 8.

Самопаљење

Паљење материје без присуства спољњег извора паљења услед самозагревања насталог од хемијских, хемијских, физичких или биолошких процеса назива се самопаљење. самопаљење. Код неких органских материја, материја, при одређеним условима, условима, могу наступити реакције због којих у њиховој унутрашњости, унутрашњости, долази до постепеног повећања температуре. температуре. Ово повећање температуре врши се без утицаја спољних извора топлоте, топлоте, па га називамо „самозагревањем“. самозагревањем“. Међутим, Међутим , оно може достићи и узети такав облик да на карју дође до појаве горења тј. тј. ватре. ватре. Ову појаву као што смо рекли називамо „самопаљење“. самопаљење“. Свако самозагревање не мора имати за последицу и самозапаљење. самозапаљење. Поменутим процесима подложне су многе материје, материје, као нпр: нпр: лигнит, лигнит , дрвене струготине, струготине , масти, масти, разне врсте уља, уља, фини прах појединих метала (алуминијум, алуминијум , гвожђе, гвожђе , магнезијум) магнезијум) у присуству влаге или уља, уља, плута, плута, памук натопљен уљем или мастима, мастима, сено итд. итд. Најчешћи су случајеви самопаљења сена, сена, затим лигнита, лигнита , као и разних текстилних отпадака натопљених уљима. уљима. Процес самопаљења за различите материје; материје; временски различито траје. траје. Док код ланеног уља траје свега неколико часова, часова, код уљаних погача неколико дана: дана: дотле код сена траје седмицама односно код угља месецима. месецима. Размотримо самопаљење сена. сена. Процес има више фаза. фаза. У почетку, почетку, сено се загрева услед рада услед рада микроорганизама. микроорганизама. Када температура достигне око 110°С 110°С, не постоје више усиови за живот и рад, рад, ни једне врсте микроорганизама, микроорганизама, тј. тј. завршено је самозагревање услед биолошких промена. промена. Даље самозагревање је самозагревање је последица физичких и хемијских промена, промена, а одвија се услед тога што се при поменутим променама издваја угљеник, угљеник, затим метан и угљенугљен-моноксид. моноксид. Ови процеси су потпомогнути катализаторима, катализаторима, док трагови гвожђа имају улогу преносиоца кисеоника. кисеоника. До паљења долази на границама угљенисања. угљенисања . Спречавање самопаљења је самопаљења је једноставно. једноставно. Неопходна је повремена контрола температуре у унутрашњости сена. сена. Ако су температуре око 60°С 60°С, рачуна се да је стање нормално а ако су око 80°С 80°С онда је то индикација да је самозапаљење близу. близу. Тада треба приступити „ растурању“ растурању“ ускладиштеног, ускладиштеног, сена. сена. Вештачким путем се може повећати отпорност сена према самозагревању и самозапаљењу, самозапаљењу, и то тако што му се додају мале количине раствора кухињске соли или се врши убризгавање угљенугљен-диоксида. диоксида .

ПРОПИСИ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА У српском законодавству почевши од Душановог законика (проглашен на Сабору у Скопљу 21. маја 1349, пет година касније 1354, на сабору у Серезу, Серезу, допуњен новим одредбама) одредбама) посвећивала се велика пажња заштити од пожара. пожара . Навешћемо два члана овог закона који се баве овом материјом 99. О запаљивању: Ко се нађе да је ужегао кућу , или гумно , или сламу , или сено , да то село да запаљивача , аколи га не да , да плати оно село што би запаљивач платио . 100. О запаљивачима гумна запаљивачима гумна: Аколи ко ужеже ко ужеже изван села гумно села гумно , или сено , да плати околина , или да даде запаљивача даде запаљивача . Душанов законик је престао да се примењује после окупације наше државе 1459. године. године . Заштита од пожара, пожара, у нашој садашњој држави, држави, је уређена Законом о заштити од пожара (Службени гласник СРС, СРС, бр. бр. 37/88 и Службени гласник РС, РС, бр. бр. 48/94), као и Законом о промету експлозивних материја (Службени лист СФРЈ број 29/76) и Законом о превозу опасних материја (Службени лист СФРЈ бр.20/84), бр.20/84), као и подзаконским прописима: прописима : Уредбом о основама, основама, мерилима и условима за разврставање за разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара (Службени гласник СРС, СРС, бр. бр. 58/89), Правилником о минимуму садржине општег дела програма обуке радника из области заштите од пожара (Службени гласник РС, РС, бр. бр. 40/90), Правилникo Правилник oм о стручном испиту радника који раде на пословима заштите од пожара („Службени („Службени гласник СРС, СРС, бр. бр. 48/84) и др. др. Навешћемо две важне одребе из садашњег закона. закона. Заштита од пожара обухвата скуп мера и радњи нормативне , управне, организационо -васпитне и друге природe, а организује се и спроводи на свим местима и објектима који су изложенм опасностима од пожара. Право и дужност сваког грађанина је да гаси настали пожар. Када грађанин примети пожар дужан је да га угаси, ако то може да учини без опасности за себе или другога. Онда када не може сам да угаси пожар, дужан је дужан је да о пожару одмах обавести ватрогасну јединицу јединицу , станицу милиције или ма који општински орган. У гашењу пожара грађани су дужни да поред помоћи коју дају кроз своје лично учествовање ставе на располагање: алат, превозна и друга техничка средства која могу користити при гашењу пожара. Законом прописане мере заштите од пожара могле би се груписати на оне које претходе самом процесу рада процесу рада (изградња и реконструкција реконструкција објеката и увођење, увођење, односно измена постојеће технологије), технологије), затим мере заштите у току радног процеса (спровођење, спровођење, односно примена прописаних и наложених мера, мера, одржавање у исправном стању и наменска употреба уређаја, уређаја, опреме и средстава за гашење пожара), пожара), као и мере обуке запослених и провера њиховог знања у области заштите од пожара. пожара. Доношење техничких норматива и стандарда држава је поверила Заводу за стандардизацију . До сада је донет велики број техничких прописа којима се ближе регулишу поједина техничка питања и нормативи у области заштите од пожара. пожара . Навешћемо само неке од њих: њих: Правилник о техничким нормативима за хидрантхидрант-ску мрежу за гашење пожара (Службени лист СФРЈ бр.30/91); бр.30/91); Правилник о изградњи просторија за спаљивање течности и о ускладиштењу и претакању запаљивих

14


течности (Службени лист СФРЈ, СФРЈ, бр.20 бр.20 /71 и 23/71); Правилник о техничким нормативима за складишта запаљивих и опасних материја (Службени лист СФРЈ бр.9/81); бр.9/81); Правилник о смештају и држању уља за ложење (Службени лист СФРЈ бр.45/67); бр.45/67); Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива (Службени лист СФРЈ, СФРЈ, бр.27/71 бр.27/71 и 29/71); Правилник о изградњи простројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса (Службени лист СФРЈ бр.24/71 бр.24/71 и 26/71); Правилник о техничким нормативима за специјалну заштиту електроенергетских постројења од пожара (Службени лист СФРЈ бр.16/66, бр.16/66, 58/72 и 24/75); Правилник о техничким нормативима за изградњу надземних електроенергетских водова (Службени лист СФРЈ бр.51/73 бр.51/73 и 69/73); Правилник о техничким мерама за електроенергетске инсталације у постројењима са специјалним условима (Службени лист СФРЈ бр. бр. 25/67); Правилник о Југословенским стандардима за противексполозијску заштиту (Службени лист СФРЈ бр.18/81); бр.18/81); Правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара (Службени лист СФРЈ бр.7/84); бр.7/84); Правилник о техничким нормативима за уређаје за лакирање прскањем или потапањем и за уређаје за сушење (Службени лист СФРЈ, СФРЈ, бр.12/79 бр.12/79 и 69/8О 69/8О); Правилник о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према пожару (Службени лист СФРЈ бр.35/80) бр.35/80) и још низ техничких прописа. прописа .

КЛАСИФИКАЦИЈА ГРАЂЕВИНСКИХ ОБЈЕКАТА ПРЕМА СТЕПЕНУ УГРОЖЕНОСТИ ОД ПОЖАРА И ОБАВЕЗЕ ЊИХОВИХ КОРИСНИКА Ради утврђивања одговарајуће организације и предузимање мера потребних за успешно функционисање и спровођење мера заштите од пожара у предузећима, предузећима, установама и другим организацијама, организацијама, Закон о заштити од пожара (у даљем тексту: тексту: Закон), Закон), разврстава грађевинске објекте (у даљем тексту објекте) објекте) у четири катсгорије угрожености од пожара утврђује и одређене обавезе корисника објекта. објекта. Полазећи од технолошког процеса и врсте материјала који производи, производи, прерађује или ускладиштава у објекту, објекту, као и од врсте материјала употребљеног за изградњу објекта и од значаја објекта, објекта, у Закону се врши следеће разврставање следеће разврставање објеката у следеће категорије. категорије. Категорија Опис прва објекти у којима се производе, производе, користе или ускладиштавају експлозивне материје, материје, запаљиве течности и гасове, гасове, и друго друга објекти у којима се производе чврсте гориве материје без стварања експлозивних смеша прашине, прашине , затим објекти у којима употребљавају и држе мање количине запаљивих течностн свих

Прописи из области заштите од пожара

трећа

четврта

15

врста, врста, као и објекти у којима се окупља или борави већи број лица (болнице, болнице , већи хотели, хотели, робне куће, куће, спортски објекти, објекти, биоскопи, биоскопи, позоришта и слично) слично ) објекти у којима се производе и прерађују ватроотпорне и ватросталне материје, материје, као и остали пословни објекти у којима су смештена правна лица и установе сви остали објекти који нису обухваћени претходним категоријама угрожености, угрожености, а значајни су са становишта заштите од пожара (угоститељске и занатске радње, радње, продавнице, продавнице , сервиси, сервиси, мањи пословни и јавни објекти) објекти)

Разврставање објеката у одговарајуће категорије угрожености од пожара врши надлежни орган унутрашњих послова. послова. Правна лица чији су објекти разврстани у прву категорију угрожености дужни су да донесу план заштите од пожара да организују службу заштите од пожара и да имају ватрогасну јединиц ватрогасну јединицу у с одговарајућим бројем запослених. запослених . Правна лица чији су објекти разврстани у другу категорију такође су обавезни да донесу план заштите од пожара и да имају одговарајући број запослених у служби заштите од пожара (стална дсжурства, дсжурства, непосредно гашење пожара и превентивне мере). мере). Послодавци разврстани у трећу и четврту категорију угрожености морају да имају најмање једног запосленог који непосредно организује и спроводи превентивне мере заштите од пожара ( референт за заштиту од пожара за трећу категорију, категорију, радник задужен за послове заштите од пожара за четврту категорију.). категорију.). Поред категоризације објеката према угрожености од пожара (која је, је, као што смо већ рекли дефинисана Законом и разврстава објекте у четири категорије) категорије) примењује се и класификација технолошких процеса према угрожености од пожара (која се први пут спомиње у: Правилнику о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара и разврстава технолошке процесе у пет категорија). категорија). Према угрожености од пожара технолошки процеси се класификују на: на: Kl - представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у које спадају погони у којима се ради са материјалом који се може запалити или експлодирати под дејством воде или кисеоника, кисеоника , лако запаљивим течностима чија је тачка паљења испод 23°С 23°С и гасовима и паром чија је доња граница ексолозивности испод 10% (V/V), на пример: пример : погони у којима се ради са металним натријумом или калијумом, калијумом, фосфором и карбидом, карбидом , погони за производњу вискозних влакана, влакана, екстракцију бензином, бензином , хидрирање, хидрирање, рекуперацију рекуперацију и ректификацију ректификацију органских растварача и складишта бензина, бензина , угљенугљен-дисулфида, дисулфида , етра, етра, ацетона и слично. слично .

16


К2 - представља категорију технолошког процеса према угрожености од пожара у коју спадају погони у којима се ради са лако запаљивим течиостима чија је тачка паљења између 23°С 23°С и 100°С 100°С и запаљивим гасовима чија је доња граница експлозивности изнад 10% (V/V), погони у којима се обрађују чврсте запаљиве материје, материје, при чему се развија експлозивна прашина, прашина , на пример: пример: пумпна постројења н станице за течне материје чија је тачка паљења између 23°С 23°С и 100°С 100°С, погони у којима се ствара угљена прашина, прашина , дрвене струготине, струготине , брашно, брашно, шећер у праху, праху, синтетички каучук у праху и сл.; сл.; КЗ - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са запаљивим течностима чија је тачка паљења 100°С 100°С до 300°С 300°С и чврстим материјама температуре паљења до 300°С 300°С, на пример: пример : погони за механичку обраду дрвета и производњу хартије, хартије, погони за производњу текстила, текстила , погони за регенерацију уља за подмазивање, подмазивање, складишта горива и мазива, мазива, средстава за транспорт угља, угља, затворена складишта угља, угља, пумпне станице за течности чија је тачка паљења 100°С 100°С до 300°С 300°С, гараже за аутомобиле и јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме више од 500 лица. лица. К4 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са течностима чија је тачка паљења изнад 300°C, чврстим материјама чија је тачка паљеља изнад 300°С 300°С, и материјама које се прерађују у загрејаном, загрејаном, размекшаном или растопљеном стању, стању, при чему се ослобађа топлота праћена искрама и пламеном, пламеном, на пример: пример : погони за топљење, топљење, ливење и прераду метала, метала, гасгас-генераторске станице, станице , одељења за испитивање мотора са унутрашњим сагоревањем, сагоревањем, котларнице, котларнице , трансформаторске станице и погони у којима сагорева чврсто, чврсто, течно и гасовито гориво, гориво, као i јавни пословни и стамбени објекти који могу да приме од 100 до 500 лица. лица. К5 - представља категорију технолошког процеса угрожености према пожару у коју спадају погони у којима се ради са негоривим материјама и хладним мокрим материјалом, материјалом, на прнмер: прнмер: погони за механичку обраду метала, метала, компресорске станице, станице , погони за производњу негоривих гасова, гасова, мокра одељеља индустрије текстила и хартије, хартије, погони за добијање и хладну обраду минерала, минерала, азбеста и соли и за прераду рибе, рибе, меса и млечних производа, производа, водне станице и објекти који могу да приме од 20 до 100 људи. људи. Искористићемо прилику да посебно истакнемо да се у нашој „стручној литератури о заштити о пожара као и у нормативним документима ( различити интерни правилници) правилници ) односно у техничким извештајима две наведене класификације јако често мешају. мешају. Зато ће мо читаоца још читаоца још једанпут једанпут подсетити на неколико очигледних разлике између наведених класификација : 1. једна се односи на објекте а друга на технолошке процесе; процесе; 2. по првој имамао четири а по другој пет категорија; категорија; 3. испред редног испред редног броја у другој класификацији пиче се слово К. При пројектовању грађевинских објеката, објеката, технолошких процеса, процеса, инсталација , уређаја и постројења, постројења, адаптација и реконструкција реконструкција,, пројектантске организације су дужне да примењују мера за заштиту од пожара прописане законом и прописима донетим на основу закона (нормативе, нормативе, стандарде, стандарде, техничке прописе, прописе, као и услове


17

утврђене за одређену локацију). локацију ). При пројектовању и изградњи стамбених зграда и објеката за јавну употребу ( робне куће, куће, хотели, хотели, биоскопи, биоскопи , позоришта, позоришта, библиотеке, библиотеке , школе, школе, болнице, болнице , као и спортске концертне и друге дворане), дворане), морају се обезбедити услови за сигурну евакуацију људи у случају пожара и уређаји и средства за гашење пожара. пожара . Након изградње објекта, објекта, одобрења за коришћење, коришћење, односно стављање у погон изграђеног, изграђеног , адаптираног или реконструисаног објекта, објекта, односно инсталација , уређаја и постројења може се издати тек кад надлежни орган за унутрашње послове утврди да су у њима спроведене мере заштите од пожара предвиђене у инвестиционо -техничкој документацији . Сагласност на инвестиционоинвестиционо -техничку документацију даје се за цео објекат, објекат, а када се објекат гради по деловима, деловима, за део тог објекта, објекта, ако тај део представља технучку целину и може се самостално користити, користити , односно ако градња целог објекта траје више година. година . Уз захтев за давање сагласности на инвестиционо -техничку документацију подноси се и посебан елаборат у коме се на сажет и целовит начин на основу графичких приказа, приказа, прорачуна и текстуалних објашњења приказује све мере заштите од пожара предвиђене у инвестиционо -техничкој документацији, документацији, ради оцене предвиђеног, предвиђеног, односно одабраног система заштите од пожара, пожара, његове функционалности и ефикасности. ефикасности.

НОРМАТИВНА АКТА ПРАВНИХ ЛИЦА КОЈА РЕГУЛИШУ ЗАШТИТУ ОД ПОЖАРА Закон утврђује обавезу послодавца (без обзира на категорију угрожености), угрожености), да донесе општи акт о организацији , мерама и пословима у вези са спровођењем заштите од пожара (члан 7. став 5.) и истовремено детаљније уређује његову садржину (члан 8.). Послодавци који нису обавезни да донесу План заштите од пожара, пожара, поменутим општим актом уређују и тсхничку опрему и средства за гашење пожара и поступак у случају пожара. пожара . Тај општи акт се обично назива Правилник о заштити од пожара. пожара. Правилник о заштити од пожара

Сва правна лица, лица, без обзира колико су пожарно угрожена, угрожена , дужна су да донесу нормативни акт, акт, којим уређују мере и послове у вези са спровођењем и унапређењем заштите од пожара. пожара. Овим актом дужна су да уреде следећа питања: питања : мере заштите од пожара, пожара, организацију , делокруг и овлашћења ватрогасне јединице јединице , службе заштите од пожара, пожара, односно права и обавезе референата и радника задужених за организовање и спровођење превентивних мера заштите од пожара, пожара, права и обавезе пословодног органа, органа, радника са посебним овлашћењима и одговорностима и осталих радника осталих радника у вези са спровођењем заштите од пожара, пожара , начин упознавања радника са мерама и опасностима од пожара и поступком у случају пожара, пожара, начин извођења теоретске и практичне обуке и провере знања у вези са позпознавањем прописа из области заштите од пожара, пожара , као и руковањем апаратима, апаратима, средствима и опремом за гашење пожара, пожара, • •

•

•

•

18


поступак у вези са издавањем одобрења за извођење радова извођење радова заваривања, заваривања, резања и лемљења на привременим местима, местима, начин вршења унутрашње контроле спровођења заштите од пожара, пожара , као и дужности, дужности , овлашћења и одговорности радника одговорности радника који ту контролу врше, врше, одговорност радника одговорност радника због непридржавања прописаних мера заштите од пожара, пожара , и дужности радника у случају избијања пожара и учешће у гашењу пожара. пожара. План заштите од пожара За разлику од правилника, правилника , планове заштите од пожара не морају да имају сва правна лица, лица, већ само она чији се објекти налазе у тзв. тзв. првој или другој категорији угрожености од пожара. пожара . Кроз планове заштите од пожара, пожара , на основу снимљеног стања врши се процена степена угрожености од пожара за сваки конкретни објекат, објекат, указује на недостатке које треба отклонити, отклонити, а затим предвиђају мере које треба предузети како би се стање унапредило. унапредило . У плану се кроз кратке и јасне приказе даје стање снабдевања водом, водом, путева, путева, пролаза и прилаза, прилаза, техничке опреме и средстава за гашење пожара. пожара . Посебан део плана садржи датаљно разрађен поступак гашења пожара. пожара . Овај поступак се разрађује кроз два аспекта. аспекта. Први је на макро плану, плану, имајући у виду укупне опасности у објектима организација удруженог рада и потребу организовања свих расположивих расположивих снага и средстава. средстава. Други је Други је на микро плану, плану, када се поступак разрађује за сваки кокретни објекат или, или, чак, чак, поједине делове објекта и у њему одређују обавезе у поступању: поступању:сваког радника, радника, за свако радно место. место. Из тих разлога закон и предвиђа обавезу да ови планови морају бити усаглашени са општинским плановима заштите од пожара, пожара , о чему дају мишљење општински органи за унутрашње послове. послове. План заштите од пожара мора да буде усаглашен с општинским плановима заштите од пожара, пожара , а на план се обавезно прибавља мишљење надлежног органа унутрашњих послова. послова. Органи унутрашњих послова су иначе задужени да контролишу и прате реализовање свих мера и задатака утврђених планом заштите од пожара и предузимају мере прекршајног прогона одговорних лица у случају неспровођења истих. истих . Недоношење плана заштите од пожара и општег акта о заштити од пожара, пожара , затим неусаглашавање плана заштите од пожара са општинским планом заштите од пожара, пожара , као и доношење плана заштите од пожара без претходно прибављеног мишљења општинског органа, органа, санкционисано је прекршајном одговорношћу послодавца и одговорног лица у њему. њему. Поред наведених нормативних аката обично се захтева од правних лица да донесу Правилник о извођењу обуке запослених из области заштите од пожара, пожара , о коме ће бити речи у поглављу о обуци запослених . Остала интерна нормативна акта доносе у зависности од угрожености од пожара објекта или технолошког процеса и то су на пример: пример : Правилник о извођењу радова извођењу радова заваривања, заваривања, резања и лемљења (који се доноси ако се такви радови такви радови одвијају у објекту), објекту), План евакуације и спасавања,... спасавања,... •

•

•

•


19

ОБУКА ЗАПОСЛЕНИХ ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Послодавци су обавезни да запослене упознају са опасностима од пожара на радном месту, месту, са мерама и употребом средстава и опреме за гашење пожара, пожара , поступком у случају пожара и са одговорношћу због непридржавања прописаних или наложених мера заштите од пожара. пожара. Обука запослених из области заштите од пожара врши се најмање једанпут у три године, године , с тим да се најмање једном у току године изврши практична провера знања. знања. Обука се врши прсма програму који доноси послодавац по прибављеном мишљењу надлежног органа за унутрашње послове. послове. Време одржавања обуке и провере знања обавезно се пријављује надлежном органу за унутрашње послове. послове. Запослени су дужни да присуствују обуци и провери знања из области заштите од пожара. пожара . Само кроз практичну обуку сваки радник може бити припремљен да када то затреба, затреба, дејствује на прави начин и у право време. време. Обавеза обуке запослених је уведена Законом а прецизније дефинисана Правилником о минимуму садржине општег дела програма обуке радника из области заштите од пожара (Службени гласник РС, РС, бр. бр. 40/90). Општи део обуке се изводи минимално у оквиру 5 часова теоријске и 2 часа практичне наставе. наставе. Поред њега се у случају већег степена угрожености од пожара, пожара , предвиђа посебни део обуке који правно лице дефинише „Правилником о извођењу обуке запослених из области заштите од пожара. пожара . У посебном делу обуке се разматрају специфичности пожарне опасности, опасности, као и средства и опрема за гашење и дојаву пожара у конкретном објекту. објекту. Поред стандардне обуке запослених, запослених , за раднике који имају посебне дужности и одговорности у заштити од пожара (запослени у служби заштите од пожара, пожара , референти заштите од пожара,...), пожара,...), предвиђена је посебна обука која је дефинисана Правилникo Правилник oм о стручном испиту радника који раде на пословима заштите од пожара (Службени гласник СРС, СРС, бр. бр. 48/84). Обука се изводи са 220 часова теоријске и 50 часова практичне наставе. наставе. У оквиру теоријске наставе је предвиђено и 35 часова за вежбе и консултације . На крају завршене обуке, обуке, која траје три месеца, месеца, се полаже стручни испит који се састоји из пет теоријских делова и једног практичног. практичног. Испит се полаже пред комисијом МУПа. МУПа. Пре доношења „Правилника о стручном испиту радника који раде који раде на пословима заштите од пожара” пожара” (Службени (Службени гласник СРС, СРС, бр. бр. 48/84), област школовања кадрова за рад у области заштите од пожара, пожара, ван професионалних ватрогасних јединица ватрогасних јединица није била законски добро регулисана. регулисана. Постојали су различити курсеви при добровољним ватрогасним друштвима као и код произвођача ватрогасних справа и опреме на којима су се стицале различите интерне квалификације . Садржај већина тих курсева се састојао углавном из елемената тактике гашења пожара, пожара , са акцентом на практичном делу, делу, и делимично из сервисирања ватрогасних справа и опреме. опреме. Кандидат који је после четвородневног курса петог дана полагао теоријски тест и практичан део испита добијао је звање „испитаног ватрогасца, ватрогасца, које је било у складу са „Правилником о стручним испитима професионалних ватрогасаца” ватрогасаца” (Службени (Службени гласник СР Србије, Србије , број 41/71), који је престао да важи ступањем на снагу „Правилника о стручном испиту... испиту... “.Увођењем “.Увођењем стручног испита желело се да се тежиште у области заштите од пожара

20


пребаци са репресивних са репресивних мера (гашење пожара) пожара ) на превентивне мере које обухватају на нивоу правног лица предвиђање могућих пожара као и предузимање техничких и организационих мера за њихово спречавање. спречавање.

ОРГАНИЗОВАЊЕ ПОСЛОВА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Ватрогасне јединице јединице

Ватрогасне јединице јединице морају имати предузећа која производе, производе, користе или усклаускладиштавају експлозивне материје, материје, запаљиве течности и запаљиве гасове, гасове, затим, затим, она у чијим се технолошким процесима стварају експлозивне материје, материје, односно она чији су објекти изграђени од таквог материјала који је погодан за брзо ширење и преношење пожара, пожара , као и она које су од интереса за одбрану државе. државе. Циљ оснивања ових ватрогасних јединица ватрогасних јединица је је у следећем: следећем: да гасе пожаре и спашавају људе и имовину угрожене пожаром, пожаром, да предузимају или учествују у спровођењу превентивних мера на спречавању и сузбијању узрока који би могли да доведу до избијања пожара, пожара, и да учествују у спречавању и сузбијању других елементарних несрећа и спашавању људи и имовине угрожених овим несрећама. несрећама. Правно лице може основати: основати: професионалну ватрогасну јединиц ватрогасну јединицу у добровољну ватрогасну јединица ватрогасну јединица.. Професионалну ватрогасну јединицу сачињавају радници чија је искључива дужност да раде на пословима спровођења превентивних мера заштите од пожара и спашавања људи и имовине угрожених пожаром (професионални ватрогасци). ватрогасци). Добровољну ватрогасну јединиц ватрогасну јединицу у оснива добровољно ватрогасно друштво, друштво, које су основали радници тог предузећа. предузећа. Чланови добровољне ватрогасне јединице јединице су радници којима ово није редовна дужност, дужност , већ добровољна активност као чланова ватрогасног друштва, друштва, коју обавља ван редовног радног времена, времена, а у случају пожара у радној организацији , учествује у акцији гашења пожара без обзира да ли се налазе на раду или не (добровољни ватрогасци). ватрогасци). Ватрогасне јединице учествују у гашењу пожара и на објектима других радних организација . • •

•

• •

Служба заштите од пожара

Службе заштите од пожара се организују у предузећима у којима постоје опасности од избијања пожара и угрожавања живота људи и имовине у већем обиму, обиму, као што су оне организације које производе и прерађују чврсте гориве материје, материје, које употребљавају и држе мање количине запаљивих течности, течности, у чијим објектима се скупља или борави већи број лица (болнице, болнице , хотели, хотели, робне куће, куће, биоскопи. биоскопи. позоришта, позоришта, концертне дворане и си.). си.). У служби заштите од пожара могу бити обједињени, обједињени , поред послова гашења пожара и спровођења превентивних мера заштите од пожара, пожара, и послови физичкофизичко техничког обезбеђења. обезбеђења. Служба заштите од пожара врши следеће задатке: задатке:


21

предузима превентивне мере заштите од пожара, пожара, у циљу заштите људи и имовине; имовине; организује, организује, спроводи и унапређује заштите од пожара, пожара, ради повећања степена безбедности; безбедности; стара се о спровођењу и примени мера и прописа утврђених Законом о заштити од пожара и другим законима, законима, техничким прописима, прописима, одлукама, одлукама, плановима и правилницима заштите од пожара; пожара ; учествује у обуци свих запослених радника; радника; врши контролу исправности и функционалности уређаја за гашење пожара, пожара , ватрогасних справа и опреме, опреме, апарата за гашење пожара, пожара , хидраната и друге опреме којом располаже којом располаже предузећ; предузећ; контролише да ли су на свим одређеним местима постављени знаци упозорења, упозорења, опасности и забране, забране, упуства за руковање апаратима за гашење пожара, пожара , обележене зоне опасности, опасности, означени правци кретања, кретања, проходни противпожарни путеви, путеви, означени резервни означени резервни излази за случај пожара и др; др; врше повремену контролу и обилазак објеката ради сагледавања пропуста у примени превентивних мера и дају писмене налоге за отклањање уочених недостатака; недостатака; врше дневне и ноћне обиласке у циљу надзора над спровођењем мера заштите од пожара, пожара, а против прекршилаца подносе пријаве дисциплинској комисији и инспекцијским органима; органима; обавештава писмено директора и одговорна лица у предузећу, предузећу, као и органе управљања о утврђеним недостацима и налазима инспекцијских органа, органа, ради предузимања мера за њихово отклањање; отклањање; организује и непосредно учествује у гашењу пожара и пружању помоћи у случају елементарних и других несрећа у објектима предузећа. предузећа. У служби заштите од пожара могу бити обједињени и послови физичкофизичко техничког обезбеђења, обезбеђења, гашења пожара и спровођења превентивних мера заштите од пожара. пожара . Радник који руководи ватрогасном јединицом ватрогасном јединицом или службом заштите од пожара мора да има најмање вишу школску спрему, спрему, односно VI степен стручне спреме, спреме, а радник на организовању и спровођењу превентивних мера заштите од пожара из члана 7. став 1. Закона најмање вишу школску спрему односно VI степен школске спреме техничке струке, струке, као и да има одговарајуће радно искуство на пословиам заштите од пожара. пожара . Радници ватрогасних јединиц ватрогасних јединицаа , радници служби заштите од пожара, пожара, као и други радници служби заштите од пожара, пожара, морају да имају најмање средњу школску спрему, спрему, односно одговарајући IV или III степен стручне спреме. спреме. Радници који се први пут примају или распоређују на рад на послове заштите од пожара не смеју бити старији од 35 година. година . •

•

•

• •

•

•

•

•

•

22


Референти за заштиту од пожара

Референти за заштиту од пожара у предузећима у којима не постоји ни ватрогасна јединица ни служба заштите од пожара, пожара , врше све оне послове и задатке који су набројани код службе заштите од пожара. пожара . Референт за заштиту од пожара и радник задужен за организовање и спровођење превентивних мера заштите од пожара мора да има најмање средњу школску спрему, спрему, односно дговарајући IV или III степен стручне спреме - техничке струке и одговарајуће радно искуство на пословима заштите од пожара. пожара. Запошљавање на пословима заштите пословима заштите од пожара Лице које први пут заснива радни однос, однос, као и лице које је у другој организацији и органу провело на раду до годину дана, дана, прима се на рад на послове заштите од пожара у својству приправника. приправника . Приправнички стаж за приправника са средњом школском спремом, спремом, односно одговарајућим IV или III степеном стручне спреме, спреме, траје девет месеци од чега шест месеци на практичном раду, раду, а три месеца на организованој стручној настави из области заштите од пожара. пожара . Приправнички стаж за приправника са вишом (VI степен стручне спреме), спреме), однсоно восиком стручном спремом (VII/1 степена стручне спреме), спреме), траје годину дана од чега девет месеци на практичном раду, раду, а три месеца на организованој стручној настави из области заштите од пожара. пожара . По завршеном приправничком стажу приправник је дужан да положи стручни испит најкасније у року од шест месеци по истеку приправничког стажа. стажа. Лице примљено на рад на послове заштите од пожара са радним искуством дужим од једне године, године , које нема положен стручни испит за рад на овим пословима, пословима, полаже стручни испит по програму за приправника , када проведе три месеца на организованој стручној настави из области заштите од пожара, пожара, а најкасније у року од годину дана од дана ступања на рад на рад.. Приправник, Приправник , односно лице примљено на рад на послове заштите од пожара, пожара , које је у добровољној ватрогасној јединици најмање пет година добровољно учествовало у оперативним задацима заштите од пожара, пожара, односно ако има одговарајућу школску спрему односно одговарајући степен стручне спреме за вршење послова заштите од пожара, пожара , може да полаже стручни испит и без похађања стручне наставе из области зашите од пожара. пожара . Приправнику, Приправнику, односно раднику примљеном на рад на послове заштите од пожара, пожара , који у прописано року не положи стручни испит, испит, престаје радни престаје радни однос. однос.

ЗАКОНСКЕ ОБАВЕЗЕ У СПРОВОЂЕЊУ ПРЕВЕНТИВНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Законом о заштити од пожара, пожара , техничким прописима, прописима , подзаконским актима, актима, плановима и правилницима , утврђен је веома велики број превентивних мера у циљу заштите живота људи и имовине од пожара. пожара .


23

Уређаји, опрема и средства за гашење

Сва правна лица морају имати одговарајуће уређаје, уређаје, опрему и средства за гашење пожара. пожара. Врсте уређаја, уређаја, опреме и средстава, средстава, као и места на којима се она постављају, постављају, одређује се у зависности од површине простора, простора, врсте процеса производње, производње, технологије и присутних опасности од пожара и експлозије. експлозије . Врло је битно да се уређаји, уређаји, опрема и средства за гашење пожара увек одржавају у исправном стању, стању, да се наменски користе, користе, да се налазе на посебно означеним местима и да су увек доступна за употребу. употребу . Ручни и превозни апарати и остала ватрогасна опрема и средства којима располаже правно лице морају се редовно сервисирати и контролно испитивати и о томе водити посебна евиденција . Уређаји и инсталације за откривање , дојаву и гашење пожара

У објектима у којима се користе или производе запаљиве течности или експлозивне материје, материје, или пак, пак, стварају експлозивне смеше као и другим објектима посебно пожарно угроженим, угроженим , уграђују се уређаји и инсталације који су намењени за откривање, откривање, јављање и гашење пожара. пожара. Ови уређаји и инсталације се одржавају у исправном стању и редовно се врши провера њихове исправности о чему се води посебна евиденција. евиденција . Електричне , вентилационе , топлотне и друге инсталације

У свим производним и пословним зградама и просторијама, просторијама, стамбеним и другим објектима у којима су уграђене електричне, електричне, вентилационе , топлотне, топлотне , громогромобранске, бранске, канализационе и друге инсталације као и димоводи и ложишта, ложишта , морају се одржавати у исправном стању према техничким прописима. прописима. У објектима у којима су уграђене гасне и нафтоводне инсталације посебно се мора водити рачуна да су оне изведене тако да не представљају опасност од пожара и експлозија. експлозија. Смештање запаљивог материјала

Запаљиви материјал се не сме смештати на простору који је удаљен од објекта мање шест метара. метара. Исто тако, тако, запаљиви материјал је забрањено смештати и на таванима зграда, зграда, степенишном простору, простору, ходницима и осталим пролазима. пролазима. У просторијама или објектима где се држи запаљив и други материјал, материјал, обавезно се обезбеђују слободни пролази и прилази и уређајима за гашење пожара. пожара. Смештање експлозивних материја , запаљивих течности и запаљивих гасова

Објекти у којима се производе, производе, прерађују, прерађују, користе или држе експлозивне материје, материје, запаљиве течности, течности, запаљиви гасови или други лако запаљиви материјали спадају у оне објекте који су најугроженији од појава пожара и експлозије. експлозије . Стога се ови објекти могу градити и користити само уз посебно писмено одобрење органа унутрашњих послова као надлежни за контролу примене мера у области заштите од пожара. пожара . Ови објекти се граде на посебним локацијама удаљеним од стамбених, стамбених, производних и јавних објеката. објеката. У објектима и просторијама у којима се производе, производе, прерађују, прерађују, користе или држе експлозивне материје, материје, запаљиве течности, течности, запаљиви

24


гасови и други запаљиви материјали или се пак стварају експлозивне смеше, смеше, забрањено је забрањено је:: пушење, пушење, употреба отворене ватре, ватре, светиљки са пламеном и средства за паљење; паљење; коришћење уређаја и инсталација које могу изазвати пожар и експлозију; експлозију ; употребљавати алат који варничи; варничи; коришћење грејних уређаја са отвореном ватром, ватром, ужареним и прекомерно загрејаним површинама и држање и смештај материјала који је који је склон самозапаљењу. самозапаљењу. На видним местима истичу се одговарајућа упозорења или знаци забране којима се спречава обављање наведених опасних радњи опасних радњи или коришћење неадекватних уређаја и опреме. опреме. Ватрогасне страже Законом су обавезне организације удруженог рада удруженог рада да у одређеним случајевима када се одвијају неке од опасних активности, активности, предузимају посебне мере безбедности. безбедности. Тако се за време одржавања јавних скупова, скупова, приредби, приредби, сајмова и сличних окупљања већег броја људи због постојања опасности од избијања пожара, пожара , организатори обавезују да обезбеде ватрогасну стражу. стражу. Ватрогасна стража се обавезно организује у току процеса рада када је повећана опасност од избијања пожара. пожара . Повећана опасност постоји и када се обављају радови на претакању и манипулацији са запаљивим течностима, течностима, гасовима и експлозивима (утовар и стовар). стовар). Поред овог, овог, посебно треба имати у виду да је да је ова обавеза нарочито предвиђена код извођења радова извођења радова заваривања, заваривања, резања и лемљења ван места за то одређених ( радионица). радионица). Ватрогасну стражу сачињавају лица која су стручно оспособљена за гашење пожара (ватрогасци). ватрогасци). Ова лица морају имати одговарајућу опрему и средства којима могу благовремено угасити сваки почетни пожар. пожар . • • • •

•

Обука радника

Једна од низа значајних превентивних мера које се предузимају у области заштите од пожара је пожара је свакако обука радника обука радника.. Законом о заштити од пожара прописана је обавеза за предузећа и државне органе да све запослене раднике упознају са опасностима од пожара на радном месту, месту, затим са мерама, мерама, употребом средстава и опреме за гашење пожара, пожара , поступком у случају пожара, пожара , као и са одговорношћу због непридржавања прописаних или наложених мера заштите од пожара. пожара. Обука се мора спровести најмање једном у три године, године , с тим да се најмање једном у току године мора извршити практична провера свих радника. радника. Свако правно лице је обавезно да усвоји Правилник о извођењу обуке запослених из области заштите од пожара. пожара.

ОБАВЕЗЕ У СПРОВОЂЕЊУ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Директор правног лица

Директор правног лица (у органима државне управе - функционер који руководи органом управе) управе) непосредно је одговоран за спровођење мера заштите од пожара а нарочито за: за:


•

•

•

25

примену прописаних мера, мера, као и мера наложених од стране инспекцијских органа; органа; одржавање у исправном стању и наменску употребу уређаја, уређаја, опреме и средстава за гашење пожара; пожара; оспособљеност радника оспособљеност радника за минимум знања у руковању опремом и средствима за гашење пожара, пожара , упознавање радника са опасностима од пожара и начином употребе уређаја, уређаја, опреме и средстава за гашење пожара. пожара .

Радници са посебним правима , обавезама и овлашћењима •

•

•

•

•

•

Радници са посебним правима, правима, обавезама и овлашћењима су: су: одговорни за стање заштите од пожара у организационој јединици јединици којом руководе; руководе; дужни да у делокругу свога рада организују и контролишу рад радника, радника, на начин који обезбеђује потпуну заштиту поверене му имовине и безбедност радника са аспекта заштите од пожара; пожара ; дужни да при организовању процеса рада контролишу и обезбеђују примену и доследно придржавање прописаних и наложених мера заштите од пожара, пожара , а у случају уочених недостатака благовремено предузимају одговарајуће мере за отклањање недостатака; недостатака; дужни да обезбеђују сарадњу са службом заштите од пожара ради доследне и благовремене примене свих утврђених или наложених мера заштите од пожара; пожара ; дужни да обезбеде да сви радници организационе јединице јединице буду обучени из области заштите од пожара; пожара; дужни да одстране радника са радног места који се не придржава прописаних мера заштите од пожара

Права и обавезе осталих радника • •

•

•

•

Права и обавезе осталих радника осталих радника су да: да: предузимају, предузимају, спроводе и придржавају се прописаних мера заштите од пожара, пожара , учествују у оспособљавању (обучавању) обучавању) и вршењу провере знања за непосредно примењивање мера заштите, заштите , отклањања узрока појава угрожавања као и њихових последица; последица ; у току рада и по завршетку радног времена, времена, стално прате и контролишу рад, рад, функционисање и исправност машина, машина , уређаја, уређаја, инсталација и других средстава у непосредној и широј радној околини и да сваки квар или неисправност одмах пријаве надлежном органу односно служби, служби, у циљу отклањања њихове неисправности, неисправности, које могу да угрозе безбедност људи и друштвене имовине; имовине; пажљиво рукују са опасним материјама и да предузимају мере заштите при њиховом коришћењу; коришћењу; се старају да приступ њиховим радним местима буде слободан како би се у случају потребе могло приступити гашењу пожара. пожара.

26


Одговорност за неспровођење мера заштите од пожара

Одговорност пословодног органа, органа, радника са посебним овлашћењима и одговорностима и осталих радника може да буде: буде: дисциплинска, дисциплинска , материјална, материјална, прекршајна и кривична. кривична . Дисциплинска и материјална одговорност у области заштите од пожара утврђује се другим општим актима предузећа. предузећа.

НАДЗОР НАД СПРОВОЂЕЊЕМ МЕРА ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА Задаци и овлашћења органа за унутрашње послове

Управни надзор се остварује преко овлашћених службених лица органа за унутрашње послове односно инспектора заштите од пожара. пожара. У вршењу надзора над законитошћу рада, рада, надлежни орган управе за унутрашње послове остварује увид у општи акт којим се уређује организација , мере и послови у вези са спровођењем заштите од пожара ради утврђивања његове саглассаглас-ности са овим законом, законом, на основу овог закона донетим прописима, прописима, одлукама скупштина локална самоуправа техничким нормативима и стандардима и другим прописима из области заштите од пожара. пожара . Када надлежни орган за унутрашње послове утврди да овај акт о заштити од пожара није сагласан са Законом о заштити од пожара, пожара, дужан је да наложи организацији удруженог рада и другој самоуправној организацији и заједници да најкасније у року од 60 дана ову утврђену несагласност отклони. отклони. Инспекцијским надзором остварује се напосредан увид у: организованост служби заштите од пожара, пожара, организованост, организованост, техничка опремљеност, опремљеност, кадровска оспособљеност и спремност ватрогасних јединиц ватрогасних јединицаа , спровођење мера заштите од пожара у свим објектима у складу са законом и другим техничким прописима, прописима, одређивање локације објеката у којима се држе или ускладиштавају експлозивне материје, материје, запаљиве течнорти и гасови, гасови, реализовање обавеза утврђених општинским планом или планом заштите од пожара предузећа, предузећа, одржавање у исправном стању опреме и средстава за гашење пожара и хидрантске мреже, мреже, одржавање у исправном стању свих уређаја и инсталација код којих може доћи до пожара и експлозије. експлозије . Надлежност Министарства за унутрашње послове. послове. Министарство за унутрашње послове спроводи: спроводи: инспекцијски надзор над спровођењем прописа о заштити од пожара упредузећукоје се баве производњом за војне потребе; потребе; даје сагласност на инвестиционоинвестиционо -техничку документацију и локацију за објектепредузећакоје се баве производњом за војне потребе, потребе, у погледу заступљености мера заштите од пожара; пожара; • •

•

•

•

•

•

•

•


•

•

•

27

даје сагласност на инвестиционо -техничку документацију за нафтоводе и гасоводе који повезују подручје две или више међуопштинских регионалних регионалних заједница, заједница , односно подручја међуопштинске регионалне заједнице са територијом града Београда; Београда; учествују у вршењу увиђаја код већих пожара и предузима мере за утврђивање узрока пожара и отклањање штетних последица и уз прибављање мишљења надлежних органа у покрајини даје сагласност на инвестиционо -техничку документацију за нафтоводе и гасоводе који повезују територију аутономних покрајина са подручјем Републике Србије ван територија аутономних покрајина. покрајина .

Начин и поступак вршења инспекцијског надзора

Инспекцијски прегледи се врше непосредним прегледом објеката радних и других организација . Ови инспекцијски прегледи могу бити: бити: основни, основни, редовни и контролни. контролни. Основни преглед се врши при првом обиласку објеката предузећа. предузећа. Редовни преглед се врши сваке године у одређеном броју обилазака а у завзависности од пожарног оптерећења предузећа. предузећа. Овим прегледом се констатује стање заштите од пожара као и новонастале промене у односу на стање утврђено основним прегледом. прегледом. Контролним прегледом се констатује које мере заштите нису извршене, извршене , или делимично извршене, извршене, а утврђене су претходним редовним или основним инспекцијским прегледом. прегледом. Редовни и контролни прегледи се најчешће обављају кроз један јединствен један јединствени и преглед. преглед. Предузеће је дужно да инспекторима омогући несметан рад и пружи им потребне податке и обавештења. обавештења. Израда записника и налагање мера

По извршеном инспекцијском прегледу инспектор је дужан да сачини записник. записник . Један примерак записника уручује се радној организацији код које је извршен инспекцијски преглед. преглед. Након тога инспектор је дужан да пружи могућност радној организацији да се изјасни о недостацима који су констатовани у записнику (осим ако се не ради о скраћеном поступку). поступку ). У пракси је прихваћен још један вид изјашњавања радних организација на нађено стање и мере које треба предузети. предузети . Наиме, Наиме, након израђеног записника, записника , саставља се предлог мера и рокова за отклањање уочених недостатака у области заштите од пожара и исти достављају радној организацији на изјашњавање. изјашњавање. Овим се радној организацији пружа могућност да ангажује већи круг стручних лица који би учествовали у потпунијој оцени сагледаних недостатака као и дали своја мишљења о предложеним мерама за отклањање недостатака и уједно се изјаснили на предложене рокове за извршење ових мера. мера. Након тога надлежни орган за унутрашње послове доноси решење доноси решење о налагању мера заштите од пожара и одређује рокове за њихово извршење, извршење, наравно, наравно, имајући у виду примедбе и предлоге које им је дало предузећ. предузећ . На решење општинског секретаријата за унутрашње послове може се изјавити жалба од 15 дана Министарству унутрашњих послова Републике Србије а

28


против решења Републичког секретаријата за унутрашње послове може се покренути спор. спор. Тужба се подноси у року од 30 дана Врховном суду Републике Србије. Србије . Посебне мере које могу налагати органи унутрашњих послова

Општински секретаријати за унутрашње послове су овлашћени да налажу предузимање свих мера прописаних Законом о заштити од пожара и другим техничким прописима. прописима. Поред тога, тога, наведеним законом дата су им овлашћења да могу решењем одредити предузимање и следећих мера заштите од пожара: пожара: 1. Да забрани употребу оруђа и средстава од којих прети непосредна опасност за избијање пожара или експлозије, експлозије, док се не предузму мере да се опасност отклони; отклони; 2. Да забрани вршење одређених послова у објекту, објекту, просторији, просторији, односно простору од кога очигледно прети опасност за избијање и ширење пожара, пожара , ако се другим противпожарним мерама (преуређивање објекта, објекта, просторије, просторије, постављањем противпожарних запрека и сл. сл. ова непосредна опасност не може отклонити; отклонити; 3. Да се изврши преграђивање и друге адаптације на објектима у циљу спречавања избијања и ширења пожара; пожара ; 4. Да забрани пушење и употребу отворене ватре и светиљке са отвореним пламеном на одређеном месту; месту; 5. Да се изврши набавка неопходно потребне ватрогасне опреме и средстава за гашење пожара као и њихово одржавање у исправном стању; стању; 6. Да забрани употребу уређаја, уређаја, опреме и средстава за гашење пожара ако не одговарају југословенским југословенским стандардима или ако не поседују атест одређене стручне установе; установе; 7. Да одреди и друге мере које имају за циљ да спрече непосредно избијање и ширење пожара. пожара . Жалба против решења којим су наложене мере под тач. тач. 1, 4, 6, и 7. не одлаже њихово извршење. извршење. Што значи да се мера мора извршити одмах или у одређеном року одређеном року и жалба нема никаквог утицаја на њено извршење. извршење. Подношење захтева за покретање прекршајног поступка

Ако предузеће или друго правно лице и грађани нису спровели прописане или, или, од стране органа унутрашњих послова, послова, наложене мере, мере, надлежан орган за унутрашње послове подноси захтев за покретање прекршајног поступка. поступка . Прекршајни поступак води општински судија за прекршаје. прекршаје. По жалби, жалби, у другом степену поступак води веће за прекршаје. прекршаје. Захтев за покретање поступка може се поднети против предузећа и другог правног лица, лица, одговорних лица у радној организацији и појединаца који су свосво јим чињењем или нечињењем извршили прекршај у области заштите од пожара. пожара. Одговорност за спроводење прописаних и наложених мера

За спровођење прописаних мера (законима, законима, одлукама, одлукама, техничким прописима, прописима, нормативима и стандардима) стандардима) као и мера наложених од стране органа за унутрашње послове, послове, одговоран је сопственик односно корисник објекта, објекта, организација за газдовање објектима у друштвеној својини а у организацијама удруженог рада удруженог рада,, другим

29


организацијама и државном органу инокосни пословодни орган, орган, односно старешина органа и лица одређена општим актом организације , односно органа. органа. Пословодни органи и радници који имају посебна овлашћења и одговорности у радним организацијама и другим организацијама и заједницама и функционер који руководи органом управе, управе, сваки у свом делокругу, делокругу, непосредно су одговорни за спровођење мера заштите од пожара а нарочито за примену прописаних и наложених мера, мера, одржавање у исправном стању и наменску употребу уређаја, уређаја, опреме и средстава за гашење пожара, пожара , као и за упознавање радника са опасностима од пожара. пожара . Мандатне казне

Законом о заштити од пожара су предвиђена два случаја у којима инспектор заштите од пожара може на лицу места казнити појединца и то: то: 1 ако поступа противно истакнутим упозорењима о мерама забране пушења, пушења, употребе отворене ватре, ватре, светиљке са пламеном и средстава за паљење и ако употребљава алат који варничи, варничи, и 2 ако смешта запаљиви материјал на простору који није удаљен најмање шест метара од објекта или дела објекта, објекта, или ако запаљиви материјал смешта на степенишном простору, простору, пролазима и на тавану. тавану.

КЛАСИФИКАЦИЈА ПРОПИСИМА

ПОЖАРА

У

НАШИМ

ТЕХНИЧКИМ

Према стандарду JUSZ.CО JUSZ.CО.003, који је важио до почетка деведестих година овог века, века, пожари се разврставају се разврставају у пет класа, класа, према врсти горивих материја које могу бити обухваћене пожаром, пожаром, како је како је приказано у табели. табели. Класа А

B C D Е

Опис пожари чврстих запаљивих материја (пожари са стварањем жара пожари запаљивих течности (пожари без жара) жара) пожари запаљивих гасова

Пример дрво, дрво, папир, папир , слама, слама, текстил, текстил, угаљ и слично

бензин, бензин , уља, уља, масти, масти, лакови, лакови, восак, восак, смоле, смоле, катран и слично градски гас, гас, ацетилен, ацетилен , метан, метан, пропан, пропан, бутан и слично пожари запаљивих метала алуминијум, алуминијум , магнезијум и њихове легуре, легуре, натријум, натријум , калијум и слично пожари на уређајима и електромотори трансформатори инсталацијама под електричним разводна постројења и слично напоном ,

,

Данас се класификација пожара према врсти горивих материја које могу бити обухваћене пожаром врши према стандарду SRPS ISO 3941 који је идентичан са претходним JUS ISO 3941 објављеним у „Службеном листу СРЈ бр 5/94. Овај стандард класе A, B, C и D дефинише на исти начин као и претходни али не издваја пожаре на

30


уређајима и инсталацијама под електричним напоном у посебну класу. класу. Међутим најновији противпожарни прописи донети у Сједињеним Америчким Државама и Швајцерској предвиђају три класе пожара: пожара: А - пожари чврстих запаљивих материја; материја; B - пожари запаљивих течности и гасова и С - пожари на уређајима и инсталацијама под електричним напоном. напоном. Уколико овакву класификацију прихвати и Европска унија, унија , можемо очекивати да она ускоро буде прихваћена и код нас. нас. Списак најважнијих прописа који дефинишу заштиту од пожара у нашој држави. држави. 1

2 3

4

5

6

7

8 9

10 11 12 13

Правилник о минимуму садржине општег дела програма обуке радника из области заштите од пожара Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању течног нафтног гаса Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и претакању запаљивих течности Правилник о изградњи станица за снабдевање горивом моторних возила и о ускладиштавању и претакању горива Правилник о мерама заштите од елементарних и других већих непогода које мора да садржи техничка документација за изградњу инвестиционих објеката Правилник о методологији за процену опасности од хемијског удеса и од загађивања животне средине, средине , мерама припреме и мерама за отклањање последица Правилник о начину поступања са отпацима који имају својства опасних материја Правилник о организацији и устројству, устројству, начину вршења службе и дисциплини у територијалним ватрогасним јединица ватрогасним јединицама ма Правилник о посебним мерама заштите од пожара у пољопривреди Правилник о смештају и држању уља за ложење Правилник о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару Правилник о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара

Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 40/90 Сл. Сл. лист 30/91 Сл. Сл. лист 24/71

СФРЈ, СФРЈ,

бр. бр.

СФРЈ, СФРЈ,

бр. бр.

Сл. Сл. лист 20/71

СФРЈ, СФРЈ,

бр. бр.


СФРЈ, СФРЈ,

бр. бр.

Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 34/78 Сл. Сл. гласник 60/94

РС, РС,

бр. бр.

Сл. Сл. гласник РС, РС, бр. бр. 12/95 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 62/82 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 27/84 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, бр. бр. 45/67 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, бр. бр. 45/83 Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 87/93

31


14

15 16

17 18 19 20

21 22 23 24

25 26

Правилник о техничким нормативима за уређаје за аутоматско затварање врата или клапни отпорних према пожару Правилник о техничким нормативима за заштиту електроенергетских постројења и уређаја од пожара Правилник о техничким нормативима за заштиту од пожара и експлозије при чишћењу судова за запаљиве течности Правилник о техничким нормативима за заштиту високих објеката од пожара Правилник о техничким захтевима за системе за гашење пожара пиротехнички генерисаним аеросолом Правилник о условима за бављење пословима унапређења заштите од пожара Правилник о ватрогасноватрогасно-спасилачком обезбеђењу и ватрогасноватрогасно-спасилачкој служби на аеродрому и летилишту Правилник о вођењу евиденција из заштите на раду на раду Упутство о образовању радних јединица јединица за заштиту од елементарних и других већих непогода у миру Уредба о мерама заштите од пожара при извођењу радова заваривања, заваривања, резања и лемљења Уредба о основама, основама, мерилима и условима за разврставање организација и органа у одговарајуће категорије угрожености од пожара Уредба о превозу опасних материја у друмском и железничком саобраћају Закон о експлозивним материјама, материјама, запаљивим течностима и гасовима

27

Закон о промету експлозивних материја

28

Закон о промету експлозивних материја


СФРЈ, СФРЈ,

бр. бр.

Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, 74/90 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, 44/83 и 60/86

бр. бр. бр. бр.

Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, бр. бр. 7/84 Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 58/99 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 26/85 Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 30/2002 Сл. Сл. гласник РС, РС, бр. бр. 2/92 и 7/99 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 34/78 (Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 50/79 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 58/89 и 4/90 ис. ис. Сл. Сл. гласник РС, РС, бр. бр. 53/2002 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 44/77, 45/85 и 18/89 и Сл. Сл. гласник РС, РС, бр. бр. 53/93, 67/93 и 48/94 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, бр. бр. 30/85, 6/89 и 53/91 и Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 24/94 и 28/96 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, бр. бр. 30/85, 6/89 и 53/91 и Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 24/94, 28/96 и 68/2002

32


29

Закон о заштити од елементарних и других већих непогода

31

Закон о заштити од пожара

32

Наредба о хомологацији возила намењених за превоз опасних материја у односу на њихове специфичне конструкционе карактеристике Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара Правилник о техничким нормативима за пројектовање, пројектовање, грађење, грађење, погон и одржавање гасних котларница Правилник о техничким нормативима за системе за одвођење дима и топлоте насталих у пожару Закон о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника

33 34

35 36

Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 20/77, 24/85, 27/85, 6/89 и 52/89 и Сл. Сл. гласник РС, РС, бр. бр. 53/93, 67/93 и 48/94 Сл. Сл. гласник СРС, СРС, бр. бр. 37/88 и Сл. Сл. гласник РС, РС, бр. бр. 53/93, 67/93 и 48/94 Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 48/2002 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, 30/91 Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, 10/90 и 52/90

бр. бр. бр. бр.

Сл. Сл. лист СФРЈ, СФРЈ, бр. бр. 45/83 Сл. Сл. лист СРЈ, СРЈ, бр. бр. 29/97

Средства за гашење пожара Горење неке материје се дефинише као њено брзо хемијско везивање са кисеоником из ваздуха пропраћено појавом топлоте и светлости. светлости. Горење ће престати када се елиминише било који од услова који су неопходни за сагоревање, сагоревање, тако да можемо дефинисати гашење као скуп поступака који се предузимају у циљу прекидања процеса горења. горења. Напомињемо да гашење није једини процес чије дејство доводи до прекида процеса горења. горења. Наравно, Наравно, горење може да престане услед сагоревања комплетне материје која гори или због дејства атмосферских падавина али такве процесе не можемо да назовемо гашење. гашење. Материју коју уводимо у процес горења, горења, зато што има способност да одстрани било који од неопходних услова за горење, горење, и да га прекине, прекине, називамо средство за гашење пожара .

До престанка процеса горења долази у три случаја: случаја: ако одстранимо гориву материју ако горивој материји онемогућимо приступ кисеоника и ако уклонимо извор паљења. паљења. Средства за гашење пожара су материје које се употребљавају за заустављање процеса горења на најбржи начин. начин. Она морају да испуне неке опште услове да би служиле за гашење и то : да гасе ефикасно; ефикасно ; да су употребљиве за гашење већег броја материјала да су постојана при чувању и складиштењу; складиштењу; да не стварају отровне продукте приликом свог распадања свог распадања или при гашењу; гашењу; да не подржавају горење; горење; да им је им је употреба једноставна употреба једноставна.. Начини деловања средстава за гашење пожара су: су: 1. 2. 3. 4. 5. 6.

ХЛАЂЕЊЕ УГУШИВАЊЕ РАЗБЛАЖИВАЊЕ ИНХИБИРАЊЕ - антикаталитички начин ИЗОЛАЦИЈА ЗАПАЉЕНЕ МАТЕРИЈЕ СКИДАЊЕ ПЛАМЕНА

Угушујуће дејство . Ово дејство се састоји у томе што материју за гашење убацујемо у жариште пожара у виду гаса, гаса, магле, магле, праха или пене и тиме покривамо горућу површину и спречавамо потпуни или делимични приступ кисеонику из вадуха и тиме одстрањујемо један од услова за настајање горења, горења, што доводи до прекида процеса горења. горења.

34


Расхлађујуће дејство . Поступак је сличан као и у претходном случају само што вршимо расхлађивање, расхлађивање, односно одводимо топлоту са запаљене материје. материје. Оног тренутка када је снижена температура запаљене материје испод температуре паљења, паљења, процес горења престаје. престаје. Антикаталитичко дејство . Произилази из способности материје, материје, коју употребљавамо за гашење, гашење , да делује у процесу горења антикаталитички , тј. тј. прекида процес горења тако што спречава спајање (оксидацију) оксидацију ) запаљене материје са кисеоником. кисеоником. Ово објашњење је најједноставније , с обзиром да научно још није потпуно доказан антикаталитички ефекат при гашењу пожара. пожара . Разблаживање је поступак у коме разблажујемо запаљену материју и доводимо је у стање када престаје да буде горива. горива . Овај начин се примењује код гашења запаљивих течности, течности, које се разблажују се разблажују водом. водом. Cкидање пламена се може постићи механичким деловањем снажног млаза или експлозијом. експлозијом.

Изолација запаљене материје се врши тако што се слојем средства прекрива гориво и тиме се смањује дејство топлотног зрачења пламена према гориву. гориву.

Класификација средстава за гашење пожара Постојање великог броја средстава која се користе за гашење пожара компликује њихову класификацију . Најчешћи критеријуми за поделу средства за гашење пожара су: су: 1. 2. 3.

агрегатно стање; стање; намена; намена ; начин деловања. деловања.

1.

Према агрегатном стању средства за гашење пожара делимо на: на:

1.1. 1.2. 1.3.

чврста (земља, земља, песак, песак, прах); прах); течна (вода, вода, пена); пена); гасовита (угљендиоксид, угљендиоксид , пена, пена, прах, прах , халони, халони, водена пара). пара).

2. Према стандарду SRBS.CО SRBS.C О.003, пожари се разврставају у четири класе, класе, према врсти горивих материја које могу бити обухваћене пожаром :

Средства за гашење пожара

35

2.1. Класа А - пожари чврстих запаљивих материја (пожари са стварањем жара дрво, дрво, папир, папир, слама, слама, текстил, текстил, угаљ и слично). слично ). За гашење пожара класе А користе се вода, вода, песак, песак, халони и прах. прах. 2.2 Класа B - пожари запаљивих течности (пожари без жара - бензин, бензин , уља, уља, масти, масти, лакови, лакови, восак, восак, смоле, смоле, катран и слично). слично ). За гашење пожара класе Б користе се вода, вода, пена, пена, прах, прах, халони и угљендиоксид. угљендиоксид . 2.3. Класа C - пожари запаљивих гасова (градски гас, гас, ацетилен, ацетилен, метан, метан, пропан, пропан , бутан и слично). слично ). За гашење пожара класе Ц користе се прах и халони. халони. 2.4. Класа D - пожари запаљивих метала (алуминијум, алуминијум , магнезијум и њихове легуре, легуре, натријум, натријум , калијум и слично). слично). За гашење пожара класе Д користе се специјалнe специјалн e врста праха и песак. песак. 2.5. У прописима неких других земаља посебно се разматрају пожари на уређајима и инсталацијама под електричним напоном (електромотори, електромотори, трансформатори, трансформатори, разводна постројења и слично). слично ). За гашење тих пожара користе се угљендиоксид, угљендиоксид , прах и халони. халони. 3.

Према начину добијања средства за гашење пожара делимо на: на:

3.1. 3.2.

Природна (земља, земља, песак и вода) вода) Индустријска (угљендиоксид, угљендиоксид , пена, пена, прах, прах , халони и водена пара) пара)

Вода као средство за гашење пожара Од свих средстава за гашење пожара, пожара , за заштиту од пожара највећи значај и улогу има вода. вода. Она је не само нејфикасније средство за гашење, гашење, већ скоро увек постоји могућност да се при гашењу користи било из природних извора, извора, било из водоводне мреже, мреже, резервоара или бунара. бунара. Поред ових, ових, вода има и других предности, предности, јер се помоћу ње могу, могу, у смеши са другим супстанцамасупстанцама-екстрактима, екстрактима, добити нова средства за гашење (хемијска и ваздушна пена). пена). Tехника за гашење пожара водом је најстарија и веома развијена. развијена. За гашење водом постоје разноврсни уређаји од ручног апарата, апарата, до великих стабилних инсталација (спринклер и дренчер). дренчер). Физичке особине воде . Чиста вода при температури од 4°C и притиску од 1бар има своју највећу густину и највећу тежину од 1 кг. кг. При загревању преко 4° C она се шири, шири, а ако се охлади испод 0°C вода прелази из течног у чврсто стање (лед, лед, снег). снег). При смрзавању вода се шири за 1/11 своје запремине. запремине. Када се загрева преко 100°C при притиску од 1 бара, бара, она прелази из течног стања у гасовито стање (водена пара). пара). Температура испаравања - кључања повећава се и опада пропорцијално притиску

36


ваздуха. ваздуха. Специфична топлота воде је количина топлоте која је потребна да се 1 килограм воде загреје за 1 степен од 14.5-15.5° C. Јединица за специфичну топлоту је топлоту је К-џул по килограму и степену келвиновом КЈ/ КЈ/кг. кг.К. Топлота потребна да 1 литар воде пређе у пару, пару, на температури испарења од 100° C је 2.26 МЈ и зове се топлота испаравања. испаравања. Вода која се користи за гашење поседује знатну електричну проводљивост, проводљивост, која је већа што је више електролита. Вода се може користити за гашење на електричним постројењима САМО АКО ЈЕ СТРУЈА ИСКЉУЧЕНА. Деловање воде при гашењу пожара. Воду при гашењу убацујемо у жариште и прекривамо горећу површину. површину. Том приликом се врши расхлађивање запаљене материје, материје, односно одвођење топлоте, топлоте, а кад се снизи температура запаљене материје испод тачке паљења престаје даљи процес горења. горења. Том приликом вода прелази из течног у гасовито стање, стање, прекрива гориву материју и спречава потпуно или делимично продор кисеоника из ваздуха, ваздуха, врши угушивање чиме престаје даље горење. горење. Од свих познатих материја, материја, вода има највећу специфичну топлоту. топлоту. Због те своје особине она може да прими велику количину топлоте па је веома погодна као средство за гашење пожара. пожара . Расхлађујући ефекат воде при гашењу пожара заснива се на способности воде да одузима загрејаном телу топлоту. топлоту. Прелаз воде у пару врши се на сталној температури од 100°C, а то значи да ће вода имати сталну температуру од 100°C, све док и последња кап не промени агрегатно стање. стање.

Деловања водене паре при гашењу пожара. Потпуним испаравањем 1 литра воде, воде, образује се око 1700 литара водене паре, паре, која прекрива предмет који гори у виду парног покривача, покривача, и смањује струјање ваздуха, ваздуха, а тиме и приступ кисеонику, кисеонику , те на тај начин постиже допунски ефекат угушења. угушења. Топлота која је потребна да вода пређе у пару одузима се од материје која гори, гори, односно од топлоте пожара - жара и тако се смањује температура. температура. Магла. Систем заштите воденом маглом може бити ефикасан за гашење пожара, пожара , контролу пожара, пожара , хлађење и спречавање пожара. пожара. Овај систем је врло ефикасан код гашења пожара, пожара, хемијских ( угљоводоника ) и пластике, пластике , као и дрвета. дрвета. Ефекат хлађења и апсорбције топлоте веома је веома је велики, велики, тако да ће температура бити ниска. ниска. Најчешће се користи за запреминско гашење и ради по принципу угушивања пожара. пожара . Водено распршивање за гашење пожара поред свеже воде, воде, угушује и са произведеном паром, паром, и разблажује неку запаљиву течност или комбинује оба фактора. фактора. Хемијске особине потребне за гашење: гашење: 1. отпорност на мржњење 2. отпорност на корозију 3. ефикасност гашења 4. хемијско деловање воде са горивим срединама Додаци за побољшање особина воде: воде:


37

1. Додаци против мржњења – антифриз – антифриз 2. антикорозивни додаци 3. додаци за конзервацију против алги Могућност снижавања тачке смрзавања воде. За гашење пожара се користи вода из природних извора као што су реке, реке, језера, језера, мора или океани, океани, затим хидрантске и водоводне мреже, мреже, као и из ватрогасних возила и противпожарних базена. базена. Да би се избегло смрзавање воде која се држи у противпожарним базенима, базенима , њој се додају материје које ће снизити температуру смрзавања. смрзавања. Као средство за снижење температуре смрзавања најчешће се користе: користе: соли, соли, органске материје и алкохол – ( чија концентрација у раствору мора бити испод 30% због запаљивости) запаљивости)

Реаговање воде са запаљивим супстанцама • •

• • • •

Натријум и калијум реагују калијум реагују чак и са влагом. влагом. Зато се чувају испод слоја керозина. керозина. Магнезијум и алуминијум приликом гашења реагују гашења реагују са водом и дају водоник. водоник. Реакција је бурна и издваја се кисеоник са угљенугљен-диоксидом, диоксидом , па се не смеју гасити прахом( прахом( натријумбикарбонатом ). Усијано гвожђе и ужарени угаљ стварају праскави гас разлагањем гас разлагањем воде на 2000°С 2000°С, реагују и са воденом паром. паром. КалцијумКалцијум -карбид - даје ацетилен са водом Уља и масти реагују масти реагују бурно са водом. водом. Калцијумоксид и сумпорна киселина - прскање услед повећања температуре. температуре.

Ватрогасни ефекети воде: воде: • • • • •

ХлађењеХлађење- узрок добре топлотне апсорпције воде су велика специфична топлота и велика топлотна испаравања. испаравања . УгушивањеУгушивање- испаравањем запремина воде се повећава 1700 пута - кисеоник из ваздуха се истискује из зоне жаришта пожара са воденом паром. паром. Разблаживање - за материје растворљиве материје растворљиве у води. води. Раздвајање ( раслојавање) раслојавање)- под механичким утицајем компактног воденог млаза се врши одвајање запаљивог система од извора паљења. паљења. одношење пламенапламена- механичким деловањем снажног млаза. млаза.

Област примене воде за гашење Користи се за гашење: гашење: • Тињајућих материјала (дрво, дрво, текстил, текстил , слама) слама)

38


• • •

Мазута са температуром кључања преко 80°Ц 80°Ц Електропостројења са поштовањем безбедности У затвореном простору, простору, бродовима – као – као пара

Вода се не сме користити за гашење: гашење: • Лаких метала • Ацетилена из карбида • Металоорганских једињења Металоорганских једињења • Белоусијаних једињења Белоусијаних једињења и угља Уз мере опреза вода се може користити за гашење: гашење: • Електрике • Прашкасте материјалематеријале- распршена због експлозије • Тињајуће материјале (због стварања паре и опекотина) опекотина ) • Горивих течности у резервоарима са неприкидним млазом (могућа експлозија разлагањем) разлагањем) Предности воде: воде: • велики топлотни капацитеткапацитет- за хлађење • распрострањена – ниска – ниска цена • хемијски неутрална, неутрална , неотровна • лако се транспортује • користи се механичка енергија млаза Недостатци: Недостатци : • смрзавање • не гаси запаљиве течност испод 80°C кључања • штета коју може проузроковати • бубрење супстанци, супстанци , повећање тежине, тежине , обрушавање • Материје у облику праха се тешко гасе јер гасе јер не продире СРЕДСТВА ЗА КВАШЕЊЕ •

Побољшање особине квашења – додавање овлаживача. овлаживача. Води као средству за гашење пожара може се, се, додавањем специјалних супстанци, супстанци , побољшати способност гашења. гашења . Једно од побољшања састоји се у повећању моћи квашења, квашења, јер тиме вода добија способност продирања у ситне поре материје која гори и на тај начин се повећава ефекасност гашења водом. водом. Ово је нарочито важно код гашења пожара неких материја, материја, као што су: су: угаљ, угаљ, сирови памук, памук, лан и слични материјали. материјали. Тада је потребно гасити пожарно језгро у дубини наслаге материјала, материјала, тако да вода доспе до места где је где је извор пожара. пожара . У пракси се ова вода назива "мокром" мокром" или продорном водом. водом. Поред повећане способности квашења и могућности прелажења, прелажења, мокра вода има предност над обичном водом и због тога, тога, што је за гашење потребна мања количина воде и


• • • •

39

што има већу сопособност разливања по површини. површини. Да би вода добила већу способност квашења треба јој смањити површински напон. напон. Површински активне материје се деле на: на: Ањон активнеактивне- сапуни, сапуни , органски сулфати и сулфонатисулфонати - детерџенти Катјон активнеактивне - соли високомолекулских органских једињења која садрже азот Нејонске активнеактивне - полиоксиједињења , прости полиестри, полиестри, полиамини АмфотернеАмфотерне- алкилбетаин, алкилбетаин, сулфобетаин

За повећање способности квашења користе се синтетичка средства која су стабилнија од сапуна и лако се мешају са водом. водом. Недостатак им је им је што потпомажу корозију. корозију. Ватрогасна ефикасност овлаживача Угљену прашину, прашину , гуму и тканине скоро је немогуће угасити без овлаживача или са великим утрошком воде. воде. Код тињајућих пожара - вода са овлаживачем продире и локализује пожар И поред предности овлаживачи се код нас ретко нас ретко користе. користе. •

• •

Област • • • • •

примене: примене: Где има воде За материјале који слабо квасе – дрво – дрво,, памук, памук, папир, папир , дрвена прашина, прашина , шуме Смањује утрошак воде Смањује време трајања пожара Приликом коришћења овлаживача се не сме користити пена

Пена као средство за гашење пожара У савременој заштити од пожара пене играју значајну улогу. улогу. У гашењу пожара запаљивих течности, течности, нарочито нафте и нафтних деривата, деривата, пена представља поуздано средство за гашење. гашење. Усавршена апаратура за пене са различитим са различитим бројем пенушања као и низ нових екстракта допринели су да се пена и сада веома много користи за гашење пожара. пожара . Пена се састоји од мехурића чију опну чини емулзија, емулзија , а унутрашњост мехура је испуњена угљендиоксидом или ваздухом. ваздухом. У зависности од садржаја мехурића, мехурића, пене делимо на хемијске и ваздушне. ваздушне . Врсте пене: пене: 1. ХЕМИЈСКА ПЕНА а. мокри поступак (из два раствора два раствора)) б. суви поступак (из прашка) прашка )

40


2. ВАЗДУШНОВАЗДУШНО - МЕХАНИЧКА ПЕНА 3. ВИСОКО ЕКСПАНЗИОНА ПЕНА – ЛАКА – ЛАКА;; СРЕДЊА 1. Хемијска пена a. Мокри поступак Мешање две одвојене течности пре почетка гашења Хемијска пена има у мехурићу угљендиоксид, угљендиоксид , створен хемијском реакцијом хемијском реакцијом.. Мешају се кисели (амонијумсулфид ) и алкални раствор (карбонати, карбонати, бикарбонати). бикарбонати). У кисео раствор се додаје додаје сумпорна киселина против мраза, мраза, а у алкални раствор се додаје пенушавац (беланчевина), беланчевина), супстанца против бактерија и гликол против мраза. мраза. У ручним, ручним, преносним и превозним апаратима уобичајен је начин стварања хемијске пене, пене, хемијском реакцијом хемијском реакцијом између натријумбикарбоната и алуминијум сулфата. сулфата . Натријумбикарбонат и алуминијум сулфат налазе се растворени у води у одвојеним просторима апарата. апарата. При мешању ова два раствора ствара се, се, у унутрашњости апарата, апарата, гас СО2. Овај гас, гас, као погонско средство, средство, избацује пену из апарата. апарата. Створени мехурићи испуњени су СО2 гасом, гасом, а опну мехурића чини водени раствор водени раствор.. Користи се ретко се ретко Компликовано припремање Cена висока Период могућег коришћења око 10 година б. Суви поступак је поступак је мешање сувих супстанци са водом Мешају се вода, вода, киселе и алкалне соли. соли. Добија се иста реакција као и код мокрог поступка. поступка .

Предности сувог поступка: поступка: • Нема корозије • Може се чувати 5-10 година • Складиштење без резервоара без резервоара • Отпорност на мраз • Број упењавања 6-7% 1.

Ваздушно - механичка пена

•

Добија се у топовима, топовима, ејекторским путем. путем. Ваздух потербан за стварање пене усисава се водом кроз отворе топа за пену. пену.


41

Ваздушна пена, пена, коју још називају - механичка, механичка, због начина стварања, стварања, има у својим мехурићима ваздух. ваздух. У савременој заштити од пожара она игра значајну улогу. улогу. Томе је допринела не само усавршеност апаратуре, апаратуре, већ и низ нових екстракта које производи хемијска индустрија, индустрија , чиме је омогућено добијање ваздушне пене различитог броја упењавања. упењавања. Број упењавања је од 1 до 2000, а сама подела пена врши се према броју упењавања. упењавања . Тако се број упењавања 1 до 20 назива тешком, тешком, а 20 до 200 средњом и 200 до 2000 лаком пеном. пеном. Свака од њих има своје предности у односу на пожар и захтеве гашења. гашења. Ваздушне пене се стварају поступком који има две фазе: фазе: прва је стварање смеше воде и одређеног екстракта, екстракта, а друга стварање пене од добијене смеше. смеше. Прву фазу врше уређаји који се називају мешачи, мешачи, дозатори и пропорцинатори , док другу фазу - стварање пене, пене, врше уређаји који се називају кометкомет-цеви, цеви, млазнице за пену (мобилне и стабилне), стабилне ), бацачбацач-монитори пене (топови), топови), расипачи пене и генератори пене (пеногенераторири). пеногенераторири).

3. Високо експанзивна пена – лака – лака пена Настаје мешањем 3-6% пенушавца и воде са ваздухом уз помоћ вентилатора. вентилатора. • • •

У смешу воде и пенила се додаје компримовани ваздух У ручним апаратима се компримовани ваздух налази у ампули Оплемењивачи: Оплемењивачи: стаклене куглице, куглице, рашигови прстенови и сл. сл. се додају ради стабилности пене

За способност гашења пеном важне су њене следеће особине: особине: број упењавања, упењавања, стабилности, стабилности, течљивосттечљивост-вискозност и постојаност, постојаност, на температури пожара. пожара . Стабилност. Не постоји неогранично постојана пена. пена. Ова особина није ни пожељна. пожељна . Исто тако, тако, није пожељно ни брзо распадање мехурића пене. пене. Потребно је постепено распадање, распадање, да би се вода поступно издвајала, издвајала, како би се гашење обављало хлађењем. хлађењем. Стога је потребно да стабилност пене буде у одређеним границама, границама, а распадање треба да се одвија на следећи начин: начин: непосредно после стварања, стварања, пена треба да је стабилна, стабилна , како би покрила жариште пожара, пожара , после тога започиње распадање и издвајање воде, воде, а тиме и хлађење; хлађење; када је отприлике половина воде издвојена из пене, пене, брзину распадања ваља успорити и покривач пене још дуже време оставити. оставити. Стварно распадање одвија се у функцији времена по експоненцијалном закону. закону. Број мехурића који се распадну се распадну у јединици јединици времена пропропорционалан је укупном броју мехурића. мехурића. Распадање пене обично се мери полувременом распадања полувременом распадања,, односно за које се време распадне време распадне 50% мехура. мехура. Постојаност на температури. На температури пена треба да има отпоротпор-ност, ност, да се не спече или брзо распада, распада, а сама отпорност зависи од интензитета зрачења, зрачења, броја пенушања и напонске силе мехура. мехура.

42


Способност течења и клизања. клизања. При гашењу тражи се од пене да тече и клизи по површини објекта који гори или површини горива. горива. Тако на пример, пример, код резервоара код резервоара горива великог пречника пена треба да клизи од зида резервоара према центру огледала горива, горива, задржавајући своју стабилност, стабилност, како би створила покривач. покривач. При томе она не сме имати већу брзину при излазу из доводног отвора, отвора, да не би узбуркала запаљиву течност. течност. Исто тако, тако, пена мора клизити преко чврстих површина, површина , па макар оне некад биле и необрађене. необрађене. Способност течења - клизања пене, пене, поред стабилности, стабилности, важна је особина за успех покривача и површине објекта кога гасимо, гасимо, од издвојене воде при распадању при распадању,, ствара танак водени слој по коме клизи пена. пена. Пена не треба да се распада сувише брзо, брзо, већ постепено. постепено . Врсте пожара који се гасе пеном. Хемијска пена погодна је за гашење нафте и нафтних деривата, деривата, као и свих пожара А и Б класе. класе. Међутим, Међутим , она даје мали ефекат при гашењу запаљивих течности са којима се меша вода, вода, као што су : метил и етил алкохол, алкохол, акрилонитрил, акрилонитрил , етил ацетат, ацетат , метил, метил, етил кетон, кетон, ацетон, ацетон, бутилалкохол, бутилалкохол, изопропи етар и други, други, због тога што се опна мехура при паду на површину запаљиве течности раствара, раствара, јер је опна водени раствор. раствор. У том случају долази до брзог распадања течности. течности.

Тешка пена је подесно средство за гашење пожара класе Б, а ограничено подесно средство за гашење пожара класе А. Тешка пена се користи за гашење: гашење: -

запаљивих течност дрвета гуме папира пластике јамских окана заштиу резервоара бродова као заштита од топлотног зрачења за покривање авионских писта

Не сме се користити за гашење пожара: пожара : • •

електричних инсталација – јер јер има добру електричну проводљивост. проводљивост. лаких метала – јер јер реагује са њима. њима.


43

Лака пена је подесно средство за гашење пожара класе В и електричних инсталацијс , а ограничено подесно средство за гашење пожара класе А. Средња и лака пена се користе за гашење : -

у подрумима бродовима за угљену прашину сушаре за житарице за таложење радиоактивног радиоактивног материјала из ваздуха за пожар угљендисулфида за електрична и електронска постројења боје и лакове библиотеке и архиве руднике

Недостаци : • • •

Лако се одува ветром Брзо се распада се распада у додиру са сувим предметом Приликом рада Приликом рада пеногенератора усисава се и дим

Када се постави питање коју пену применити у разним случајевима гашења, гашења, односно са којим бројем пенушања, пенушања , онда треба узети у обзир особине пене различитог броја пенушања и захтеве гашења. гашења. Ако се тражи гашење са растојања (гашење бацачима - топовима) топовима ) онда се мора користити тешка пена. пена. При гашењу резервоара горива може се десити да узгонске силе пламена понесу на горе лаку пену, пену, због њене мање специфижне тежине, тежине , чиме се отежава стварање прекривача, прекривача, ако то већ није и сасвим немогуће. немогуће. Поред тога, тога, количина издвојене воде, воде, односно однос између створене пене и оне која се распада се распада може код лаке пене бити неповољна. неповољна . Ако се поред тога тражи течљивосттечљивост-клизање, клизање, односно протицање пене, пене, онда се предност даје тешкој пени. пени. Тешка пена има највећу примену при гашењу пожара свих врста запалљивих течности (бензин, бензин , бензол, бензол , етерична уља, уља, масти, масти, боје и лакови), лакови), а посебно великих резервоара. резервоара. Ово је зато што тешка пена има веће расхладне дејство (због већег садржаја воде), воде), већу способност течењатечења-клизања и већу специфичну тежину од средње и лаке пене, пене, што омогућава прекривање површине довољним слојем пене за успешно гашење. гашење . Међутим, Међутим , то се постиже само ако се располаже довољним капацитетима да би се, се, према искуственим нормама, нормама, доводила довољна количина пене на јединицу површине у јединици јединици времена. времена. Гашење се најчешће врши стабилним или полустабилним системима за тешку пену. пену. Домет млаза опада са бројем пенушања, пенушања , па се самим захтевом тактике гашења, гашења, одређује број пенушања који треба да садржи пена. пена. Када је реч о гашењу резервоара горива, горива, у новије време, време, користи се и средња пена са бројем пенушања, пенушања , а о њеној примени постоји и технички пропис. пропис . Тешка пена се користи и код пожара других запаљиивих материјала, материјала, нарочито у хемијским

44


индустријама где се захтева покривање површине, површине, као и код низа објеката где се захтева покривање површине, површине , затим тамо где је где је потребно расхладно потребно расхладно дејство. дејство. То је То је,, на пример, пример , случај код пожара запаљивих течности које се преливају преко врелог материјала. материјала. Исто тако, тако, тешка пена користи се и за гашење пожара чврстих материјала (класа А), као што су дрво, дрво, угаљ, угаљ, папир, папир , текстил, текстил, слама и др. др. Средња и лака пена ретко се користе код пожара у слободним просторима, просторима, а најчешће се употребљавају код затворених просторија, просторија, као што су: су: канали и шахтови, шахтови, подруми, подруми, хале, хале, машинска одељења, одељења, силоси хладњаче и слично. слично. Пена улази и у мање отворе и пукотине, пукотине , а пошто се креће у правцу надирања свежег ваздуха, ваздуха, то значи да се креће ка пожару. пожару . Деловање пене при гашењу пожара. Дејство гашења пеном је делимично загушујуће, загушујуће, а делимично расхладно. расхладно. Расхладно дејство добија се у више фаза. фаза. У почетку се пена на температури распада и водене капљице падају кроз слојеве течности и испаравају. испаравају. На тај начин настају мехури паре који струје навише и врше изједначвање - смањење температуре. температуре. Затим долази до стварања водене паре која потискује ваздух изнад течности и одваја гасовиту фазу од течне, течне, односно чврсте. чврсте. Ово одвајање - изоловање гасовите фазе је најважније и поред расхладног дејства има и то својство да спречава стварање гаса. гаса. При гашењу пожара чврстих материја које стварају жар, жар, расхладне дејство има значајнију улогу, улогу, јер при распадању пене, пене, које се врши полако, полако, издвојена вода испарава, испарава, а потребна топлота за испаравање одузима се од површинског материјала који гори и тиме га расхлађује га расхлађује.. Ватрогасни ефекат пене 1. Тешка пена - хлађење - изолација • Ефекат хлађења доминира приликом тињајућих пожара чврстих материја, материја, и гашења пожара нафте и течности које се могу прегрејати. прегрејати. • Изолационо дејство се постиже захваљујући слоју пене који се формира и спречава присту кисеоника жаришту пожара. пожара . 2. Високо – експанзиона – експанзиона пена - ефекат угушивања • Ефекат хлађења је слаб. слаб. Одлична за тињајуће пожаре. пожаре. Топлотна изолациона моћ. моћ. Подела екстракта пене. По својој намени екстракти пене се деле на : 1. Протеинске екстракте (само за тешку пену), пену), који се произведе на бази беланчевина. беланчевина. За производњу протеинских екстракта употребљавају се беланчевине животињског и биљног порекла. порекла. Беланчевине животињског порекла добијају се најчешће из крви


45

рогате стоке и праха од костију, костију, док се за производњу синтетичког екстракта употребљава феталкохолсулфат, феталкохолсулфат, органски сулфат, сулфат , итд.). итд.). 2. Синтетички екстракт: екстракт: Тутоген, Тутоген, Кометекстракт, Кометекстракт, Ницерол, Ницерол, Пурене, Пурене , ФоамФоам-цомпаунд и други, други, а совјетске ознаке су Пол, Пол, Пол А, Пол Д. Код нас у земљи најширу примену има екстаркт "Тутоген У-30". Особине екстракта. Према величини PH фактора сви екстракти су неутрални или скоро неутрални. неутрални. То значи да се не мора вршити заштита унутрашњих површина резервоара и посуда за екстракт, екстракт, а уколико и постоји заштитни премаз, премаз, он не сме имати примесе цинка. цинка. Дозирање се најчешће врши у опсегу 3% до 6%. Правило је да већи проценат екстракта даје пену већег броја упењавања. упењавања. Екстракт се после отапања (уколико се замрзао) замрзао) може опет употребити. употребити . Просторију где се држи екстракт треба грејати, грејати, јер се смрзнут не може користити. користити . Поред тога његова способност мешања са водом опада снижавањем температуре. температуре. У принципу треба избегавати међусобно мешање екстаркта без обзира што се они могу мешати ако су исте базе, базе, као што је протеинска. протеинска. Није дозвољено мешање екстракта протеинске базе са синтетичким. синтетичким . Време полураспадања је полураспадања је такво да омогућује успешно гашење које треба да траје 10 до 15 минута. минута . Вискозност је Вискозност је зависна од температуре. температуре. Радни притисак даје се у одређеним границама. границама. Те границе значе и то, то, да код различите апаратуре за исти екстракт треба имати различите притиске. притиске . Може се, се, на пример, пример , користити и већи притисак ради већег домета бацача, бацача , (иако се може користити притисак од 5 бара као и онај од 8 бара). бара). Уосталом овај распон је неминован за једну за једну инсталацију која на разним на разним местима, местима, због различитог због различитог отпора, отпора, може имати различит пад притиска. притиска . Начелно, Начелно, већина екстракта даваће пену већ на 3 бара, бара, мада она неће бити квалитетна. квалитетна. Сви екстракти раде и са морском водом, водом, али се код неких број пенушања нешто мало смањује, смањује, док код других повећава. повећава. Мора се знати да ли пена, пена, односно екстракт, екстракт, може гасити алкохоле, алкохоле, етере, етере, естере и кетоне. кетоне. Ово је важно код стабилних постројења, постројења, јер би алкохол брзо разарао мехуре пене уколико екстракт није постојан на наведене запаљиве течности. течности. Зато постојаност пене према алкохолу, алкохолу, естеру, естеру, етеру, етеру, етру, етру, кетону, кетону , односно према одређеним запаљивим течностима мора бити наглашена у проспекту, проспекту, јер се пена, пена, која није постојана на ове запаљиве течности, течности, комбиинује са специјалном пеном ("алкохол ("алкохол"" - пена). пена). Екстракти, Екстракти, по правилу, правилу, могу веома дуго (10 и више година ) да се одрже и са успехом користе и после дугог низа година. година . При томе, томе, екстракт се не таложи нити

46


очвршћава при дну, дну, па га стога није потребно ни мешати, мешати, али треба избегавати да се посуда ( резервоар) резервоар) дуже времена држи отворена. отворена.

Угљендиоксид као средство за гашење пожара УгљенУгљен-диоксид – СО – СО2 има велику примену у гашењу пожара. пожара. Као средство за гашење користи се у ручним апаратима и специјалним ватрогасним возилима и стабилним противпожарним уређајима. уређајима. При гашењу просторија хемијских погона и складишта, складишта, где се гашење врши просторним загушивањем, загушивањем, као и при гашењу електричних уређаја и пожара, пожара, где средство за гашење не треба да наноси штете материји која гори, гори, СО2 гас још гас још увек има највећу примену. примену. Физичке особине угљендиоксида угљендиоксида. При атмосферском притиску од 1 бара и температури од 0°С 0°С угљенугљен-диоксид је гас без боје и мириса, мириса, 1.5 пута тежи од ваздуха. ваздуха. Извире из земље, земље, а може се добити и различитим хемијским процесима. процесима. Као средство о за гашење користи се у облику гаса, гаса, снега и аеросола. аеросола. При температури од -56 С и притиску од 5.3 угљендиоксид се може налазити у сва три агрегатна стања (такозвана тројна тачка). тачка). При мањем притиску и нижој температури није могућа течна фаза угљендиоксида . При температури од 31.5°С 31.5°С и притиску од 7.43 бара, бара, угљенугљен-диоксид се може налазити само у гасовитом стању и не може се повећањем притиска превести у течно. течно. Снижење температуре испод -57.5°C угљенугљен-диоксид почиње да се кристалише и претвара у снег, снег, док се на температури од -79.5°C и О бара притиска, притиска , ствара "суви лед". лед". Променом притиска и температуре мења се агрегатно стање угљендиоскида . У течно стање се може превести при температури од 0°C и притиску од 35.54 бара на -20°Cпри -20°Cпри притиску од 20 бара на -50°C при притиску од 6.97 бара итд. итд. При обичној температури и притиску од 1 бара, бара, 1 килограм угљендиоксида заузима око 500 литара запремине. запремине. Врсте пожара који се гасе угљн-диоксидом. Угљендиоксид је подесно средство за гашење пожара класе Б, C. СО2 СО2 гас има велику примену при гашењу пожара у хемијској индустрији, индустрији , у лакирницама и индустријским погонима, погонима , а поготово где се користе прашкасе материје - у цевима (против експлозије у цевима) цевима) Не сме се користити за гашење: гашење: • Код прецизних електронских елемената - старење чипова • У кокпиту авиона • магнезијума, магнезијума, титанијума , урана, урана, плутониијума и сл. сл.

-

Деловање угљендиоксида Деловање угљендиоксида при гашењу. Гашење угљенугљен-диоксидом је диоксидом је траје веома кратко, кратко, јер се брзо достиже коцентрација потребна за гашење. гашење. За горење већине материјала потребан је проценат кисеоника од 13% запремине. запремине. Основни ефекат


47

гашења угљендиоксидом је угушујући, угушујући, док је док је расхладни расхладни ефекат занемарујући. занемарујући. Mорамо бити пажљиви приликом руковања апаратима напуњеним СО2 гасом јер изазива опекотине од хладноће. хладноће. . Опасности при употреби угљендиоксида за гашење у затвореним просторијама. Када се користи СО2 за гашење пожара у затвореним просторијама, просторијама, постоји опасност по здравље лица која су остала у просторији, просторији, а исто тако и за онога ко гаси пожар, пожар, уколико није упознат за штетним деловањем СО2 гаса. гаса. Јер, Јер, за гашење пожара потребна нам је концентрација 25-30% а већ при 2-4%-тној 2-4%-тној запреминској концентрацији човек дише oтежано док се код 4-6% јавља 4-6% јавља главобоља, главобоља, зујање у ушима и блага несвестица, несвестица , од 6-10% је могућа смрт . Концентрација од 20% изазива брзу смрт. смрт. Лоша особина угљенугљен-диоксида је, је, такђе, такђе, што изазива ефекат стаклене баште - утиче на глобално загревање Складиштење угљендиоксида угљендиоксида. Складиштење угљендиоксида врши се у челичним боцама. боцама. Посебно се угљендиоксид може складишти у великим резервоарима - цистернама, цистернама, са мањим притиском (25 бара) бара) али се онда мора вршити хлађење тих резервоара. резервоара. Један од најважнијих момената, момената, када је у питању пуњење челичне боце угљендиоксидом , јесте степен пуњења. пуњења . Степен пуњења означава запремину у коју се смешта 1 килограм угљендиоксида . Тако на пример, пример, степен пуњења 1.34 значи да се 1 килограм угљендиоксида смешта у 1.34 лиитара запремине. запремине.

Прах као средство за гашење пожара Упоредо са повећаниим опасностиима од пожара и развојем индустрије јавља се и потреба за новим средствима за гашење, гашење, јер сама вода није могла да послужи као једино ефикасно средство за гашење. гашење . Исто тако, тако, увођењем пене и СО2 гаса као средства за гашење нису у потпуности били задовољени сви услови гашења. гашења. Тако су многи захтеви, захтеви, који не могу бити испуњени, испуњени , или су делимично испуњени при гашењу водом, водом, пеном или СО2 задовољени употребом праха за гашење као што су: су: могућност гашења електричних уређаја под напоном, напоном, потпуна неотровност и нешкодљивост у односу на човека и материјале, материјале, отпорност према смрзавању и могућности гашења и при најнижим температурама, температурама, могућност гашења скоро свих врста пожара и велика моћ гашења (скоро тренутно елиминисање пламена). пламена). Ова способност праха до сада није објашњена, објашњена, премда постоји неколико теорија о томе. томе. Теорија антикаталитичког ефекта је најближа објашњењу овог феномена. феномена . Према њој се на површини зрнаца праха гасе реакциони гасе реакциони ланци пламена. пламена.

48


У почетку је почетку је употреба праха била ограничена само на ручне апарате за гашење. гашење. Развојем противпожарне технике, технике , омогућено је увођење већих количина праха на ватрогасним возилима. возилима. У последње време уводе се и стабилна постројењна за гашење пожара великих капацитета, капацитета , и то са аутоматским активирањем. активирањем. Постоје три врсте параха према намени: намени:

1.

ВСЕ прашак :

Састоји се од 95-98% натријумнатријум -бикарбоната NaHCO3 1-3% Магнезијум – стеарата стеарата за побољшање хидрофобних особина 1-3% Хемикалија за побољшање флуидности ради дужег очувања • • •

2.

АВCDЕ прашкови

• • •

3.

Уместо Na често се ставља K који K који поседује већу ватрогасну способност, способност, али је али је хидроскопнији теже се чува и има склоност слегању. слегању. Пошто прашкови не расхлађују не расхлађују - додаје им се пена (само паршкови који могу са пеном). пеном). Пена спречава поновно паљење. паљење. Са ВСЕ прашком могу се гасити само пламени пожари и пожари гасова, гасова, али не тињајући. тињајући. – универзални :

Производе се углавном на бази амонијум - фосфата. фосфата . За пожаре метала је потребна посебна тактика. тактика. За гашење Na и K се K се не може користити. користити. Хемијски састав АВCD АВCDЕ Е прашкова се разликује у зависности од произвођача. произвођача. Због тога није дозвољено мешање два АВCD АВCDЕ Е прашка различитих произвођача, произвођача, као ни АВCD АВCDЕ Е са ВCЕ јер може доћи до згрудвавања. згрудвавања.

М прашкови : • Разликују се по принципу гашења од осталих прашкова. прашкова. • М прашкови се користе за гашење калијума, калијума, натријума, натријума, урана, урана, литијума, литијума , где се се не могу успешно применити АВCDЕ паршкови. паршкови. • Ови прашкови ступају у интракцију са металом или прекривају жариште сопственом растопином сопственом растопином..

Основне особине праха су: су: Физичке особине прашкова: прашкова: а. величина честице


49

б. хидрофобност Карактеристике примене су: су: – флуидност (ситније честицечестице- већа ефикасност) ефикасност ) – способност складиштења (влажност, влажност, притисак) притисак ) – отпорност на трешење – компатибилност са пеном – електрична проводљивост (у млазу и растопини) растопини) – ватрогасна ефикасност – абразивно деловање (на машине) машине ) Хемијске особине: особине: – – –

корозивна особина (не сме је сме је бити) бити) компатибилност са пеном токсичносттоксичност- нису токсични, токсични , изузев неких за метале

Постојаност и дуготрајност. Прах се може употребити чак и када се неколико година налази у телу апарата. апарата. Он мора добро истицати, истицати , не сме да се згрудва у апарату, апарату, уколико прах није апсорбовао влагу. влагу. Ову особину антихигроскопности лако је проверити : количину од две супене кашике праха стави у воду и остави две недеље па када се после тога пажљиво из воде извади, извади , мора још мора још увек да има једно има једно суво језгро суво језгро.. Електрична изолација. изолација . Од праха, праха, као средства за гашење, гашење, тражила се особина високе изолације од електричне струје, струје, како би лица која гасе пожаре на уређајима јаке струје, струје, била заштићена. заштићена. То даље значи да облак праха, праха, који се мора створити при гашењу, гашењу , не спроводи електрични ток. ток. Испитивања преношења струје високог напона преко млаза праха показала су веома малу проводљивост, проводљивост, која не представља опасност за лица која врше гашење. гашење. За сваку врсту праха се прописује дозвољени електрични напон електричне инсталације , који се сме гасити. гасити. Теоретски, Теоретски, при разним околностима гашења, гашења, може се појавити ток струје као код гашења мокрих изолатора или гашења трансформатора у слободном простору. простору. У језгру пожара прах може да се запече и на тај начин да омогући спроводљивост тока електричне струје. струје. Према томе, томе, може се закључити да се преко облака праха не може створити електрични ток, ток, али под условом да при том није присутан пламен. пламен. Уколико је истовремено присутан пламен, пламен, услови се мењају. мењају. За овај случај још нису дата објашњења и не располаже се потребним резултатима и мерним величинама. величинама. Ватрогасна ефикасност прашкова •

Ватргасна ефекат је образовање « ЗИДА » који прима енергију ватре, ватре, а фосфати стварају стакласти слој на запаљеној материји. материји. Тај стакласти слој затвара шупљине материје и спречава приступ ваздуха. ваздуха.

50


•

Код метала има изолациони ефекат. ефекат.

Врсте пожара који се гасе прахом. За гашење пожара код нас се користе следеће врсте праха: праха: БCЕ; АБC АБCЕ и АБC АБCД. Ознака је направљена према могућностима гашења пожара. пожара . БCЕ прах је подесно средство за гашење пожара класе Б и C а ограничено подесно средство за гашење класе Е. АБC АБCЕ прах је подесно средство за гашење пожара класе А, В и C а ограничено подесно средство за гашење класе Е. АБC АБCД прах је подесно средство за гашење пожара класе А, В, С и Д (пожари запаљивих метала алуминијум, алуминијум , магнезијум и њихове легуре, легуре, натријум, натријум , калијум и др.) др.) а ограничено подесно средство за гашење класе Е. Деловање праха при гашењу пожара. Механизам гашења прахом је прахом је комплексан поступак и има неколико ефеката, ефеката, који ни досад нису у потпуности испитани. испитани . Раније се гашење прахом приписивало углавном ефекту загушивања и хлађења. хлађења. Сматрало се да до тога долази због продуката распадања продуката распадања на температури, температури, по формули : 2NaHCO3 = Na2HCO + H2O + CO2 што значи да се ослобађа водена пара и гас СО2. Загушујуће дејство које се јавља се јавља зато што облак праха смањује удео кисеониика у ваздуху није од великог значаја. значаја. За способност гашења прахом од одлучујућег утицаја је величина зрна и турбулентно кретање праха. праха. Када се пречник зрна смањио од 400 микрона на 40, повећала се способност гашења за 4 пута. пута. Даље смањење величине зрна није доводило до повећања способности гашења. гашења. Сасвим фина зрна смањиће способности гашења. гашења . При бацању на пожар, пожар, највећи утицај има турбулентно кретање праха. праха. Узбуркани прах и створени слојеви на једном пожарном објекту проузрокује брзо изједначавање температуре и брзо одвођење велике количине топлоте на хладнију околину периферије пожара. пожара . Поред овог одвођења топлоте, топлоте, постоји и прекидање реакције сагоревања. сагоревања. То настаје зато што зрна прашине, прашине, као страна тела у пламену, пламену, прекидају механизам горења. горења. Учесници у реакцији, реакцији, у додиру са зрнима праха, праха, губе део своје енергије активирања, активирања, што одводи до прекида реакције прекида реакције.. Зрно праха делује као гранични зид, зид, слично као што камена прашина зауставља експлозију гасова у руднику. руднику. То значи да се на површини зрна праха гасе реакциони ланци и на тај начин прах делује антикаталитички . Активирање праха. Да би се могло остварити успешно потискивање праха услов је услов је да се створи одређена смеша праха и погонског гаса. гаса. Да би се прах избацио из посуде у довољној количини у јединици времена и на довољно растојање, растојање, употребљава се погонски гас који ће извршити ову функцију. функцију . Погонски гас је најчешће угљендиоксид, угљендиоксид , азот или ваздух. ваздух . Који ће се од погонских гасова, гасова, СО2 или азот, азот, користити у појединим апаратима и уређајима за гашење прахом зависи од захтева и услова експлоатације. експлоатације. Код СО2 веома брзо расте притисак са температуром, температуром, што условљава топлотну изолацију боца СО2. Док је Док је ова особина СО2 гаса непожељна, непожељна , његова предност садржана је у његовом енергетском потенцијалу . С друге стране, стране , код


51

азота притисак повремено и полако расте полако расте са температуром. температуром. То је његова предност код експлоатације апарата при већим температурама. температурама. Међутим, Међутим , енергетски потенцијал азота, азота, за исту количину и исти притисак, притисак , мањи је мањи је од енергетског потенцијала СО2 гаса. гаса.

Предности гашења прахом: прахом: – гасе све пожаре, пожаре , а нарочито течности и гасове – праве изолацију од зрачења пламена – могу се чувати на температури од -50°C до +60°C – нису токсични – могу се транспортовати кроз цевоводе – БCЕ погодан за таложење киселе магле Мане гашења прахом: прахом: • јако запрашивање, запрашивање, па се забрањује коришћење у компјутерским центрима и на електричним постројењима • у ткаоницама и библиотекама прави штету

•

немају расхладно немају расхладно дејство, дејство, осим ако се користе са пеном

Халони као средство за гашење пожара Халогенизирани угљоводоници, угљоводоници , кратко названи "халони", халони", одавно су познати као средство за гашење. гашење. Као средство за гашење први пут су га употребили Немци у другом светском рату светском рату.. После рата После рата,, нису били прихваћени од стране многих стручњака због свог штетног - отровног деловања на људе. људе. Познат је случај "тетратетрахлоругљеника", хлоругљеника ", који је забрањен за употребу јер је стварао, стварао, при гашењу, гашењу, отровни гас "фозген". фозген ". Данас су и остали халони забрњени, забрњени, али се утврдило да су најштетнији халони који садрже бром. бром. Ова забрана је забрана је натерала стручњаке - произвођаче да убрзају истраживања и пронађу замену за халоне који неће имати штетно деловање а који ће задржати добро позната својства гашења, гашења, какав је НАФ. НАФ. Најпознатији су: су: Халон 1211 (CF2ClBr – дифлуорохлорбромметан дифлуорохлорбромметан), ), Халон 1301 (CF3Br – трифлуоробромметан трифлуоробромметан)) и halon 122 (CF2Cl2 – дифлуородихлорометан – дифлуородихлорометан). ). Код нас у земљи користи се халон 1211 за пуњење ручних и превозних апарата; апарата; као и халон 1301 за стабилне инсталације. инсталације . Халогени угљоводоници - халони - су халогена једињења халогена једињења која садрже један или више атома једног од халогених елемената: елемената: флуора, флуора, хлора, хлора, брома или јода. јода. Ако се у угљоводоничном једињењу атоми водониика замене атомима неког халогеног елемента, елемента, добијено једињење имаће промењена хемијска и физичка својства. својства. Присуство халогених елемената даје једињењу стабилност, стабилност, инертност и велику способност гашења пожара. пожара. Како су хемијске формуле халона превише дугачке за свакодневну употребу, употребу, то је то је уобичајено да се, се, уместо хемијског назива, назива , користе бројне или словне ознаке халона. халона. Бројне ознаке халона дају заступљеност атома угљеника и

52


халогених елемената у молекулу једињења, једињења, а бројеви читани с лева на десно, десно, дају кључ. кључ. Тако први број означава број атома угљеника, угљеника , други број атома флуора, флуора, трећи хлора, хлора, четврти брома, брома, а пети јода. јода. Ако некога од наведеих елемената нема у једињењу, једињењу, на том месту ће стајати нула. нула. Ако нула треба да се нађе на крају, крају, она се изоставља. изоставља. Атоми водоника се такође изостављају. изостављају. Физичке особине халона особине халона. Физичке карактеристике халона 1211 и 1301 су : При нормалним температурама (20°C) халони 1211 и 1301 испаравају и при томе су сопствени притисци њихових пара довољни за избацивање из посуда. посуда . Зато се морају држати у затвореним посудама и њима се мора манипулисати у затвореним системима. системима. Специфичне тежине течности халона 1211 и 1301 су веће од 1, па је па је,, за исту количину халона, халона, потребан мањи простор - резервоар. резервоар. Оба халона припадају средствима за гашење која су позната као испаравајуће течности. течности. Тачка испаравања 1301 је нижа од халона 1211 и због тога притисак паре хлалона 1211, на нормалној температури, температури, износи 2.53 бара, бара, а халона 1301 -14.63 бара. бара. Различите температуре испаравања, испаравања, имају утицаја при гашењу. гашењу . Притисци расту са температуром. температуром. Са повећањем температуре смањује се и густина течности и повећава густина паре, паре, док се не достигну критичне темпетемпе- ратуре. ратуре. На критичним температурама фазе густине паре и течности постају једнаке и престаје да постоји течно стање. стање. Изнад критичне температуре халони се понашају као гасови и не могу бити претворени у течности, течности, било којим притиском. притиском. Токсично дејство халона. Токсично дејство халона на људе је важна карактеристика, карактеристика, јер се људи, људи, у тренутку гашења, гашења, могу наћи у просторији са одређеном концентрацијом пара халона, халона, било особље које ту ради, ради, било ватрогасци у акцији гашења. гашења . Одређене концентрације халона, халона, у одређеном тренутку гашења, гашења, могу бити опасне за људе. људе. Зато при примени халона ваља знати које су дозвољене концентрације , у ком времену трајања, трајања, где почињу опасне концентрације , и коначно, коначно, које су концентрације смртоносне. смртоносне. Ово се мора узети у обзир при пројектовању заштите од пожара халонима и морају се предузети одговарајуће мере безбедности за људе. људе. Халони делују токсично и у свом природном (нераспаднутом) нераспаднутом) стању и приликом настанка продуката распадања. распадања. Ови продукти настају под дејством температуре при гашењу пожара. пожара. Зато се ова два токсична дејства посебно третирају, третирају, иако се током једног пожара, пожара, могу појавити оба. оба. Почетни ефекти при мањим концентрацијама су поспаност, поспаност, губитак координације покрета и смањена ментална бистрина. бистрина . При већим концентрацијама и дужем излагању почињу ефекти анестезије и постоји ризик онесвешћивања (15-20%). Опоравак на свежем ваздуху је брз и потпун. потпун. Токсичност производа разлагања производа разлагања 1211 и 1301 мора се узети у обзир, обзир , тим пре што је што је она много већа од токсичности природног, природног, нераспаднутог халона. халона. Ова чињеница је важна за


53

ватрогасце који гасе пожар халоном, халоном, као и за лица која би се могла наћи изложена овим производима. производима. Количина створених производа разлагања зависи од примењене концентрације халона, халона, температуре и дужине трајања гашења. гашења . Постоје прецизна упутства како за коришћење халона 1211 и 1301 у заштити од пожара тако и за потребне мере безбедноати, безбедноати, како би се избегли ризици избегли ризици који постоје. постоје. Опасности при употреби халона у затвореним просторијама и начин заштите. Опште прихваћене препоруке за максималне концентрације халона 1211 и 1301 у просторијама са запреминским ефектом гашења, гашења , а којима могже очекивати присуство људи су: су: Халон 1211 4-5% (запр (запр.) .) и Халон 1301 7-10% (запр (запр.). .). Ове количине људи могу удисати у трајању од једног минута. минута. Зато се заузело становиште да се халон 1211 не употребљава у стабилним системима са запреминским ефектом гашења оних просторија у којима бораве људи, људи, а да се халон 1301 до 10% концентрације дозвољава са ограничењем. ограничењем. Пројектанти противпожарног система са запреминским ефектом гашења халоном, халоном, за просторе у којима бораве људи, људи, морају токсичност халона ставити у први план. план. Угрожену зону, зону, особље мора напустити у року од једног од једног минута, минута , у случају гашења пожара халонима 1211 и 1301. Остале мере безбедности зависиће од начина примене халона, халона, од тога да ли се гашење врши на отвореном или затвореном простору, простору, да ли постоји присуство људи у затвореном простору итд. итд. Према свим тим условима гашења, гашења, односно степену ризика за људе, људе, одговараће и степен мера безбедности. безбедности. Гашење пожара у затвореној просторији, просторији, било ручним апаратима било стабилним уређајима, уређајима, захтева преузимање безбедоносних мера. мера. При гашењу пожара ручним апаратом, апаратом, а у зависности од величине пожара, пожара , количине халона и трајања гашења, гашења, као и других отежаних услова (висока температура и сл.), сл.), ватрогасац треба да има адекватну заштитну опрему. опрему. За просторије где се гашење врши стабилним аутоматским системом запреминском концентрацијом и где постоји присуство људи, људи, морају се предузети посебне мере безбедности. безбедности . Ово стога што се активирање ових уређаја врши са осетљивим детекцијама, детекцијама, а време пражњења је веома кратко (највише 10 секунди). секунди). Халони растварају масти, масти, па делују директно на мозак преко дисајних органа делују на мозак, мозак, јетру, јетру, бубреге преко једњака преко једњака понекад делују преко коже ретко коже ретко делују • • •

Електрична проводљивост. проводљивост. Халони немају скоро никакву електричну проводљивост. проводљивост. Зато су посебно погодни за гашење пожара електронских постројења, постројења, као што су: су: рачунски центри, центри , односно компјутери, компјутери, електрокоманде и централе, централе , кабловски шахтови, шахтови, генератори, генератори, компресори, компресори, турбине итд. итд. Добре особине халона особине халона су : -

Испаравање након гашења Отпрност на мраз

54


-

-

Велика ефикасност у гашењу. гашењу. То значи са мањим количинама може угасити пожар. пожар. Потпуна или нешкодљивост халона за опрему и материјале је материјале је њихова највећа предност. предност. У првом реду, реду, за њих је карактеристично: карактеристично: одсуство корозије, корозије, влаге, влаге, запрљаности (где је чишћење проблем), проблем), хемијских реакција (осим неких), неких), одсуство термичког шока. шока. Електрична непроводљивост је веома добра и може бити пресудна при гашењу пожара електричних уређаја. уређаја. Остале добре особине при гашењу су стабилност на високим температурама, температурама, Одсуство повраћаја пламена. пламена.

Врсте пожара који се гаси халоном. Халони су подесно средство за гашење пожара класе Б. C и Е. Пожари где се искључиво морају приментити халони, халони , као средство за гашење јесу пожари електронске технике, технике, као што су: су: компјутери, компјутери, фини командни електроелементи, електроелементи, радио и телевизијски уређаји, уређаји, телекомутелекому-никациони уређаји у поштама и низ других. других. Ови уређаји не могу се гасити ни прахом, прахом, јер се уређаји запрљају, запрљају, а прах услед температуре, температуре, запече. запече . Ово се може проширити на све уређаје, уређаје, машине и материје где се тражи потпуна нешкодљивост и могућност да машине могу одмах после пожара бити поново употребљени. употребљени. Халони имају велику примену код свих стабилних противпожарних постројења где се тражи велика ефикасност гашења, гашења, са што мањим количинама средстава за гашење. гашење. То су пре свега авиони и бродови и сва друга превозна средства. средства. Значајну и посебну примену халони имају и код војних објеката, објеката, ако што су авиони, авиони, бродови и подморнице, подморнице , тенкови и остала војна средства и објекти. објекти. Користи се још за гашење: гашење : бензина, бензина , нафте, нафте , лакова, лакова, реактивног горива, горива, природног гаса и за пригушење експлозија. експлозија . Деловања халона Деловања халона при гашењу пожара. Механизам гашења халонима није могао бити објашњен до сада познатим ефектима гашења (ефекат хлађења, хлађења, загушивања, загушивања, раздвајања итд.). итд.). Иако механизам гашења халонима није досад у потпуности познат, познат, ипак постоји довољно доказа да се он заснива на физичкофизичко -хемијској реакцији која се назива физичкофизичко -хемијска инхибиција. инхибиција . Овај ефекат гашења припада антикаталитичким ефектима гашења. гашења . При овој реакцији халогена једињења се везују активним радикалима у пожару и на тај начин кидају ланчану реакцију процеса сагоревања. сагоревања.

На састанку ХТОCХТОC-аа који су одржани у Копенхагену 25. новембра 1992. и Торонту 6. јула 1993. године усвојене су допуне Монтреалског протокола (1989) којим је забрањена производња халона 1301 од 1. јанурар 1994. године, године , због штетности за људе и човекову околину (нарочито озонски омотач). омотач). Овај протокол су прихватиле све државе које су производиле халон осим Кине која је која је имала дозволу да га производи до 2005 године. године .

55


Изузетна ефикасност у гашењу уз пропсане обавезе да се са гашењем отпочне што раније, раније, учинила је халоне незамењивим било којим другим познатим медијумом за гашење пожара. пожара . Међутим, Међутим , уочено је да поред разлагања извесне количине халона при гашењу на високим температурама на јако токсичне продукте, продукте, постоји ујош један негативан ефекат које прати халоне у било каквом стању, стању, јесте дугогодишње уништавајуће дејство на озонски омотач око земље. земље. Последице пробијања и ширења рупе у озонском омотачу доводе до повећаног ултравиолетног зрачења земље, земље, до повећања просечне температуре, температуре, до промене климе, климе, топљења ледника, ледника , до подизања нивоа мора и даљих последица ових појава. појава.

Инерген као средство за гашење пожара Инерген је смеса која се састоји од три гаса : 52% Азота, Азота, 40% Аргона и 8% угљенугљендиоксида. диоксида . Поређење инергена и ваздуха дајемо у следећој табели: табели:

азот кисеоник аргон угљенугљен-диоксид

Инерген 52% 0% 40% 8%

Ваздух 78% 21% 0.4% 0.4%

Инерген не шкоди људима, људима , не загађује околину, околину, није токсичан, токсичан, не изазива корозију, корозију, нема ризика при гашењу електричних уређаја, уређаја, не оштећује електронску опрему при гашењу, гашењу , нема ограничен рок употребе, употребе , не оштећује озонски омотач, омотач, не изазива маглу при гашењу пожара, пожара, има ниску специфичну проводљивост. проводљивост. Лабораторијска испитивања су доказала да не утиче на дисајне органе и кардиоваскуларни систем код људи, људи, тако да људи за време гашења могу да буду у просторији која се штити. штити. Инерген прекида процес горења на тај начин што испуњава затворени простор, простор, истискује ваздух и тако мења квантитет гаса у затвореном простору. простору. Смањује количину кисеоника испод 13%, до нивоа на коме већина запаљивих материја неће више горети. горети. Истовремено повећава количину угљендиоксида између 2 и 4.5 % и тиме стимулише људско дисање. дисање. Оптимални резултати при гашењу се постижу кад је концентрација кисеоника у простору који се штити између 12 и 14%, а концентрација угљендиоксида између 3 и 5%.

56


Приручна средства за гашење У приручна средства за гашење пожара спадају: спадају: песак, песак, разни прекривачи, прекривачи, земља и сва друга средства која се могу употребити за гашење а налазе се у непосредној близини места где је где је избио пожар. пожар . Песак је врло добро средство за гашење разних врста пожара класе Б и Д. Нарочито је ефикасан при гашењу разних метала (натријум, натријум , калијум, калијум, магнезијум, магнезијум , алуминијум) алуминијум ) и њихових легура. легура. Такође успешно гаси запаљиве проливене течности нафтних деривата и то на равним или мало нагнутим површинама. површинама. Ефекат гашење песком је угушујући, угушујући, а то значи да морамо добро прекрити површине које гасимо, гасимо, како би спречили приступ кисеоника из ваздуха. ваздуха. Песак за гашење треба раније припремити и поставити на места која су пожаром угрожена и то у прикладним металним сандуцима, сандуцима , са довољним бројем лопата или посудама за брзо преношење и употребу на месту пожара. пожара. Треба знати да је да је сув и ситан песак нејефикаснији и да се у зимском периоду мора извршити заштита песка од згрудњавања додавањем 2% калцијум хлорида. хлорида. Прекривачи су најстарија средства за гашење пожара. пожара . Гашење са њима је искључиво на принципу угушивања, угушивања, јер се пожар на тај начин гаси прекидањем даљег дотока кисеоника из ваздуха. ваздуха. Они могу бити израђени од вуне, вуне, азбеста а у новије време се израђују од стакластих влакана. влакана. Ако је Ако је могуће, могуће, корисно је корисно је вунене прекриваже натопити водом, водом, како би се спречило да их пламен запали. запали. ПрекриПрекри-вачи се могу ефикасно употребити за гашење пожара запаљивих течности у боцама, боцама, бурадима или другим посудама, посудама, гашење пожара аутомобилских мотора и гашење пожара на особама. особама. Земља се користи за гашење пожара класе Б и Д. Нарочито ефикасно гаси пожаре разниих метала и њихових легура, легура , као и пожаре запаљивих проливених течности на равним на равним површинама. површинама. Принцип гашења земљом је земљом је угушујући, угушујући, што значи да онемогућује даљи продор кисеоника из ваздуха и на тај начин прекида даље горење. горење. Ситна и сува земља је земља је најефикаснија за гашење пожара. пожара.

4. ТАКТИКА ГАШЕЊА ПОЖАРА 4.0 Увод Борба са пожаром је тешка, тешка, опасна и увек неизвесна. неизвесна. Међутим, Међутим , од посебног значаја je правилан начин гашења, гашења , који се мења од служаја до случаја, случаја, од објекта до објекта. објекта. У интервенцијама гашења учествује све мање људи, људи, али се примењује све савршенија техника и средства за гашење. гашење . Гашење пожара захтева организовану, организовану, стручну и смишљењу акцију сваког појединца и екипе у целини, целини , како би исход био успешан. успешан. Класификација пожара, пожара , са гледишта ватрогасне интервенције , врши се на више начина: начина : по фазама развоја пожара; пожара; по величини пожара; пожара; по месту настајања пожара или по врсти запаљене материје. материје. Појаснићемо сваки од наведених начина : Класификација по фазама развоја пожара. пожара. Сваки пожар има три фазе и то : почетну, почетну, разбукталу и фазу живог згаришта. згаришта . Почетна фаза пожара каракатерише се малим интензитетом изгарања, изгарања, релативно ниском температуром и спорим ширењем ватре. ватре. Дужина трајања ове фазе није строго одређена и зависи од онога што гори (на пример чврсте материје временски најдуже сагоревају). сагоревају). Разбуктала фаза се разликује од претходне по томе што је што је интензитет изгарања пожара највећи. највећи. Обично у овој фази, фази, долази до рушења носеће конструкције а често и целог објекта. објекта. Пожар у разбукталој фази је тешко локализовати, локализовати, па су за гешење потребне јаче снаге и више средстава. средстава. Фаза живог згаришта представља завршну фазу у којој је главна маса гориве материје изгорела и нема више услова за стварање нових жаришта ватре. ватре. Интензитет изгарања се постепено смањује, смањује, температура опада и пожар се гаси. гаси. Међутим обавезна је контрола згаришта, згаришта , како би се утврдило има ли скривених жаришта испод рушевина испод рушевина или пепела. пепела . Класификација по величини пожара. пожара. Према величини пожара, пожара, пожари се могу поделити на : мале, мале, средње, средње, велике и катастрофалне (блоковске) блоковске) пожаре. пожаре . Мали пожар је онај када је захваћена мала количина горивог материјала (поједини предмети, предмети, мале површине и мала количина горива). горива). Ако се одмах приступи гашењу, гашењу, може се без тешкоћа угасити разним приручним средствима или ручним ватрогасним апаратима. апаратима. Средњи пожар је онај у којем су ватром захваћене једна или више просторија неког објекта, објекта, или веће количине гориве материје, материје, односно мање површине на отвореном простору. простору. За гашење пожара ове величине потребно је ангажовање ватрогасне јединице јединице једног оделења (или вода) вода) која може дејствовати са два или три млаза воде (или пене). пене). Велики пожари су пожари у којима је којима је захваћен кров, кров, читав спрат, спрат, већи подрумски простор или читав објекат. објекат. На отвореном простору ови пожари обично захватају веће површине или веће количине горива (већа складишта, складишта, пожари различитог текућег горива, горива, велики пољски и шумски пожари итд.). итд.). За гашење ове врсте пожара користи се ватрогасна јединица јачине вода или чете, чете, са одговарајућом опремом уз примену 6-12 млазева воде (или пене) пене) и употребом осталих специјалних средстава за гашење. гашење. За евентуалне друге интервениције (спашавања људи и имовине) имовине)

58


неопходна је и додатна специјална опрема и возила. возила . Катастрофални (блоковски) пожари су они пожари који су захватили више објекта, објекта, већи комплекс шума, шума, ако и велике површине отворених складишта. складишта. Гашење ових пожара захтева бројне и добро опремљене ватрогасне јединице, јединице, а често и ангажовање становништва , војске и јединице јединице цивилне заштите, заштите , уз масовно коришћење технике. технике. Гашење таквог пожара може трајати данима. данима . Класификација пожара по месту настајања. настајања. У зависности од емста настанка, настанка , пожаре делимо на: на: унутрашње и спољне пожаре. пожаре. Унутрашњи пожари су они који се развијају у затвореном простору (простори у згради, згради, објекту или у шупљинама конструкција ). Унутрашњи пожар може прерасти у "спољни" спољни " пожар, пожар, када ватра експлозијом, експлозијом, рушењем или на неки други начин пробије преграду пожарног сектора. сектора. Спољни пожари настају када су захваћени спољни делови објекта или се пожар у потпуности развија на отвореном простору, простору, изван зграда. зграда. Овде спадају пре свега шумски пожари, пожари , пољски пожари, пожари , пожари отворених складишта, складишта, пожари на превозним средствима итд. итд. Класификација пожара по врсти гориве материје. материје. Према врсти гориве материје тј. тј. њене пожарне карактеристике као и према могућностима гашења применом одређених средстава за гашење, гашење, пожари се разврставају у четири основних класе и то: то: А, В, С и D, о чему је детаљно говорено у поглављу о средствима за гашење пожара. пожара .

ватрогасних јединица 4.1. Основна правила поступања ватрогасних јединица Пријем дојаве пожара. пожара. Информација о пожару може ватрогасној јединици ватрогасној јединици бити пренета на више начиина, начиина , ако нпр. нпр. телефоном, телефоном, аутоматским дојавним системом или радио везом, везом, преко дежурна службе органа унутрашњих послова. послова.Најчешћи облик дојаве пожара је телефоном, телефоном, на посебно утврђен број (нпр. нпр. 93), а обично дојаву врше грађани. грађани. Овај вид дојаве праћен је честим злоупотребама тј. тј. лажним дојавама. дојавама. У принципу, принципу , дојаву треба проверити позивом особе која је дојавила пожар. пожар. Међутим, Међутим , ово није увек могуће јер је дојава често са јавне телефонске говорнице. говорнице. У тим случајевима, случајевима, када се сумња у веродостојност информације , шаљу се минимале потребне снаге са комбинованим возилом, возилом, да би могле започети интервенцију , уколико је дојава тачна. тачна. Провера се може извршити и преко патрола саобраћајне милиције, милиције , које су у том патролном рејону. рејону. Други облик, облик, који се користи код посебно пожарно угрожених објеката или са објеката од посебног интереса, интереса , састоји се у повезивању штићеног објекта са централом која је смештена у ватрогасној јединици, јединици, аутоматском везом, везом, која у случају пожара аутоматски ступа у дејство. дејство. Ватрогаса јединица јединица интервенише по унапред разрађеном плану интервенције . Слабост овога система је могућност појаве лажних аларма. аларма. Трећи начин дојаве је преко дежурне службе органа унутрашњих послова, послова, директном телефонском линијом - без

Тактика гашење пожара

59

посредника. посредника . Ове су информације у принципу поуздане али често непотпуне јер дежурни у ОУПОУП-у по правилу не тражи детаљну информацију - податке који су битни за брзу, брзу, адекватну и упешну интервенцију . Дежурни ватрогасне јединице јединице , кои прима дојаву, дојаву, мора бити искусан ватрогасац како би за што краће време сазнао све битне податке везане за пожар, пожар, што му даје могућност процене које снаге да пошаље на интервенцију . Обично су то следећи подаци : тачна адреса, адреса, односно место пожара; пожара; евентуални подаци о најкраћим путевима којима се може доћи до тог места; места; шта гори или какав материјал гори; гори; има ли људи у животној опасности; опасности; ко јавља о насталом пожару и са којег броја телефона? телефона ? Свака дојава се у принципу снима што служи као документ у одређеним случајевима. случајевима. Алармирање. Алармирање. У случају аларма, аларма, даљи поступци су до детаља одређени правилима службе. службе. Узбуна се изводи звучним сигналима - ручном или електричном сиреном или светлосним сигналима. сигналима. На знак узбуне ватрогасци на најбржи могући начин долазе у гаражу, гаражу , узуимају личну опрему и заузимају места у возилима која су одређена за интервенцију . У циљу постизања брзине, брзине , потребно је потребно је чешће вршити вежбе уз давање лажних аларма. аларма. Распоред људства по возилима је возилима је усаглашен са распоредом по сменама. сменама. Време поласка се процењује од 40 до 60 секунди. секунди. Излазак и вожња до места пожара. пожара. Врста и тип возила се одређује према примљеној дојави или по унапред разрађеном плану. плану. Уколико је информација непотпуна шаље се универзално возило (вода, вода, пена, пена, прах) прах) које може самостално да започне и успешно оконча интервенцију гашења. гашења. Сви остали су са опремом у дојаву, даје посебни приправности . Руководиоцу гашења, гашења, дежурни који је примио дојаву, формулар на коме је адреса на којој је пожар избио (а евентуално и разрађен план акције гашења ако се ради о објекту од посебног значаја). значаја). Додатне информације се могу дати у току вожње, вожње, радио везом. везом. Руководилац акције гашења се по правилу налази у првом возилу. возилу . Командно возило даје уобичајене сигнале и води колону, колону, с тим што вожња треба да буде брза али пре свега сигурна, сигурна, уз поштовање семафора. семафора. Ако је интервенција изузетно хитна, хитна, може се водити и једносмерним путем, путем, у правцу који је за општи саобраћај забрањен, забрањен, уз стални рад сирене возила, возила, како би упозорили остале учеснике у саобраћају. саобраћају. Ватрогасна возила се за време вожње не смеју претицати. претицати. У току вожње обавештења појединаца да је пожар угашен и слично, слично , не смеју се узимати у обзир. обзир. Заустављање возила и њихов повратак у току вожње може наредити само командни центар. центар . У урбаним срединама поставља се пред ватрогасну јединиц ватрогасну јединицу у захтев да се од момента пријаве пожара, пожара, до најудаљеније тачке града стиже за 15 минута. минута . У том циљу, циљу, граде се и сателитске ватрогасне станице како би се градско ткиво равномерно покрило. покрило . Ако у току вожње дође до евентуалних саобраћајних незгода (судар, судар, гажење пешака итд.), итд.), на лицу места остаје заменик командира оделења, оделења, да би обавио све формалности, формалности, при чему се обележава тачан положај возила, возила , а ватрогасно возило наставља пут ка објекту у пожару јер се у њему може наћи више људских живота угрожено. угрожено. По доласку не место интервенције , возило се паркира тако да су

60


излаз и улаз слободни. слободни. Возила не смеју бити изложена дејству ватре (топлотног исијавања и варницама). варницама). Позицију возила одређује руководилац одређује руководилац гашења. гашења . Припрема за правилну акцију гашења. гашења. Да би интервенција гашење била успешна, успешна , морају се поштовати следећа начела: начела: 1. упознати се са ситуацијом на лицу места да би се добио општи увид у ситуацију, ситуацију , због чега се мора извршити извиђање, извиђање , 2. извршити процену ситуације, ситуације , на темељу извиђања, извиђања , 3. поставити план гашења пожара и донети одлуку о примени истог, истог, 4. издати одређене команде за рад за рад,, да би се исти реаализовао исти реаализовао.. Извиђање. Извиђање. Руководилац гашења мора по доласку на место пожара сагледати ситуацију и прикупити потребне информације , а пре свега о величини опасности која прети људима, људима, животињама и имовини (предметима), предметима), као и јачини властитих снага и средстава потребних за гашење пожара. пожара . Величина опасности одређена је пре свега величином пожара, пожара, врстом материјала који горе, горе, конструкцијом објекта, објекта, издрљивошћу граница пожарног сектора и слично. слично. Јачина влатститих снага (људство, људство, опрема, опрема, средства) средства) су руководиоцу гашења позната и он тачно зна са чиме и у коликој мери може рачунати. рачунати. Међутим, Међутим , појединости за постојеће опасности и околности које могу настати у току гашења су му потпуно непознате. непознате . Из ових разлога ових разлога,, битно је установити: установити : Где гори? гори? Шта гори? гори? Како гори? гори? Да ли су људи или животиње угрожени? угрожени ? Да ли постоје посебне опасности по учеснике гашења? гашења? Да ли су угрожена материјална добра изузетне вредности (новчане или културнокултурно-историјске)? историјске)? Да ли постоји опасност од проширења пожара? пожара ? Да ли постоји опасност од рушења? рушења? Да ли постоје неке од посебних опасности ( радиоактивна, радиоактивна, хемијска или биолошка контаминација )? Какви су путеви за интервенцију и евакуацију? евакуацију? Ови подаци се могу добити и из оперативног плана уколико је исти сачињнен. сачињнен. Извиђање мора бити активно, активно, а извиђачку групу сачињавају, сачињавају, поред руководиоца поред руководиоца гашења, гашења , обично још 2-3 ватрогасца. ватрогасца. Извиђачи уочавају елементе, елементе, важне за успешну и безбедну интервенцију , као например: например : количине и боје дима, дима, карактеристика пламена, пламена , интензитет топлотног исијавања, исијавања, правац струјања, струјања, пуцкетања, пуцкетања , експлозије и друге карактеристичне знакове, знакове, мирисе итд. итд. Процена ситуације. ситуације. Процена ситуације се заснива на свим прикупљеним сазнањима и од битног је утицаја на исход интервенције . Основни задатак је да се дефинише шта треба учинити да се уочене опасности отклоне и којим редом, редом, с обзиром на расположиве на расположиве снаге. снаге. План ( концепција концепција ) гашења и одлука о гашењу. гашењу. На основу процене ситуације доноси се одлука о начину интервенције . Она мора бити кратка и јасна, јасна, а дефинише: дефинише : да ли извршити напад или одбрану (пасивну или активну); активну); поделу задатака у оквиру расположивих расположивих снага (ко шта ради); ради); начин снабдевања средствима за гашење (ако је вода - водозахват, водозахват, начин допреме итд.); итд.);која која опрема и средства ће се користити у интервенцији (врсте возила, возила, заштитна опрема, опрема, вода - пена, пена, распршени млаз); млаз); путеви


61

прилаза за интервенцију (директан улаз у објекат, објекат, преко крова срушеног објекта, објекта, са лестава, лестава, са задње стране објекта итд.); итд.); какав је какав је облик навале и какав је какав је наступ јединице (унутрашња навала, навала , комбинo комбинoвана или спољашња навала, навала , релејни наступ, наступ , одвојени наступ итд.). итд.). Поред ове тзв. тзв. "нормалне одлуке" одлуке" која се базира на елементима извиђање, извиђање , могуће су и "моменталне" моменталне" одлуке које се доносе у току интервенције када на пример прети опасност по људске животе, животе , наглог ширења пожара, пожара , рушења или експлозије итд. итд. Команда за рад. рад. Наређење - команда се даје да би се план гашења и одлука реализовали. реализовали. Команда мора бити гласна, гласна , разумљива, разумљива, категорична, категорична, кратка, кратка, реална и потпуна. потпуна . Битно је, је, да команда дефинише недвосмислено: недвосмислено: ко треба да извши задатак, задатак, шта треба да се изврши, изврши, где и са којим средствима. средствима.У принципу, принципу , руководилац гашења не издаје директна наређења људству, људству, већ руководиоцима појединих јединица (командири чете - командиру водова - ови командири одељења итд.). итд.). Такође није дозвољено њихово директно ангажовање на гашењу (нпр. нпр. руковање млазом), млазом), већ се треба посветити праћењу интервенције гашења, гашења, усмеравању исте и бризи о безбедности непосредних извршиоца. извршиоца. Како у току акције може доћи до промене ситуације, ситуације , могуће су измене наређења у циљу прегруписавања и преоријентисања снага. снага. Ово прегруписавање, прегруписавање, у зависности од потреба, потреба, може бити делимично или потпуно. потпуно . Начелно, Начелно, уколико је уколико је могуће настале проблеме ресити проблеме ресити убацивањем резервних снага, снага, прегруписавање у току саме акције треба избегавати. избегавати. Битно је обезбедити, обезбедити , нарочито код већих пожара, пожара, одговарајуће резервне снаге, снаге, које би у случају потребе могле одмах да се укључе у интервенцију гашења, гашења , као и резервна возила и пумпе, пумпе, како би се извршила измена оних које у току интервенције откажу. откажу. Завршетак гашења , припрема за припрема за повратак и повратак јединице повратак јединице.. Када су главна жаришта савладана, савладана, обавјају се одређене радње да би се згариште прегледало, прегледало, раскрчило и распремило. распремило. Пажљивим прегледом се утврђује има ли заосталих жаришта, жаришта , делова конструкција склоних рушењу које се подупиру ( а ако то није могуће треба их порушити), порушити), евакуисана имовина се враћа у просторије, просторије, уколико су оне у употребљивом стању. стању. Уколико постоји сумња да би се пожар могао поново јавити, јавити, треба оставити ватрогасну стражу, стражу , која са одговарајућом опремом и средствима може брзо и ефикасно интервенисати . Потребно је обезбедити сталну везу страже са јединицом јединицом . Повратак оделења, оделења, водова или појединих јединица јединица , може се наредити и пре окончавања акције гашења, гашења, уколико се процени да је пожар локализован и да се са мањим снагама може успешно гасити. гасити . У том случају, случају, руководилац гашења наређује "припрему за повратак", повратак", која се састоји у скупљању ватрогасних црева и смештању истих у возила, возила , скуплајњу опреме и справа које су коришћене код интервенције . Тек када се провери да је сва опрема враћена у спремнике возила (најбоље упоређењем са листом инвентара), инвентара), наређује се повратак. повратак. Логично, Логично , обавезна је претходна провера да ли су сви људи на месту и да ли је распремање извршено правилно. правилно . У овој фази руководилац прикупља и све елементе који су му потребни за састављање извештаја о акцији гашења. гашења. Пошто је Пошто је све обављено, обављено, руководилац гашења наређује улазак у возила

62


и повратак. повратак. Возила у повратку иду најкраћим путем, путем , поштујући све саобраћајне прописе, прописе , без употребе алармних сигнала (сирена и светла). светла). Поредак је исти као и при одласку на интервенцију . По доласку у ватрогасни дом, дом, врши се прање возила и опреме, опреме, пуњење средства за гашење, гашење, замена употребљивих црева и контрола исправности алата, алата, опреме а пре свега заштитних средстава. средстава. Возило се пуни горивом и потпуно чисто и поново спремно за интервенцију се ставља у гаражу, гаражу, окренуто у смеру излаза из гараже. гараже . Људство се такође доводи у стање потпуне мобилности (замена мокре одеће и обуће), обуће), санирање повреда итд. итд. После сваке акције обавезно је сачињавање извештаја, извештаја, а са целом јединицо целом јединицом м анализа интервенција гашења. гашења .

4.2. Основна правила развоја пожара Без обзира на то где је пожар настао, настао, постоје одређене заједничке карактеристике, карактеристике, које се пре свега односе на развој самог пожара, пожара , ширење ватре и појаве које га прате. прате. Да би се почетни пожар развио, развио, потребна му је му је топлота, топлота, довољно ваздуха и време тј. тј. што је запаљиви материјал ближи ватри, ватри, изложен дуже времена, времена, под претпоставком да има довољно ваздуха, ваздуха, долази до проширења пожара на околину, околину, стварање већих жаришта уз развијање високе температуре. температуре. Изнад ватре долази до струјања загрејаног ваздуха и гасова који се нагло дижу у вис, вис, при чему хладни ваздух из околине струји према жаришту. жаришту . Ово струјање доноси стално нове количине кисеоника, кисеоника , што утиче на продужетак процеса гашења. гашења . Код пожара на отвореном простору, простору, увек је увек је присутна довољна количина ваздуха (кисеоника) кисеоника) за његов развој, развој, брзо ширење и потпуно изгарање. изгарање . На правац ширења пожара, пожара , од битног је утицаја ветар, ветар, који је који је присутан у моменту избијања пожара, пожара , тј. тј. његов смер. смер. Уколико је Уколико је ветар јаче снаге, снаге, он ће топлотна исијавање усмерити на једну страну (правац његовог дејства), дејства), па ће се сви објекти на том правцу наћи изложени повишеној температури, температури, затим искрама и летећим угарцима. угарцима . Уколико се у жаришту нађу велике количине горивог материјала, материјала, ослободиће се огромне количине топлоте, топлоте, ваздушно струјање ће бити интензивно и достићи ће велику брзину тако да се у жаришту ствара вакуум, вакуум, који повећава доток свежег ваздуха према жаришту, жаришту, при чему долази до тзв. тзв. "пожарне олује". олује". Ова појава је појава је изузетно опасна за људе на интервенцији јер могу бити увучени у жариште или угушени услед недостатка кисеоника. кисеоника. За разлику од овога, овога, код пожара у затвореном простору настаје постепено повећање температуре и загревање свих предмета који су у том простору, простору, а исто тако и свих делова објекта (под, под, зидови таваница, таваница , прозори итд) итд) При овоме долази до струјања топлог ваздуха навише, навише, и уз таванице у друге простотрије, простотрије, односно кроз отворе на плафону на друге етаже. етаже. Међутим, Међутим , уколико је просторија затворена, затворена, у њој постепено долази до нагомилавање топлог (ужареног) ужареног) ваздуха односно гасовитих продуката сагоревања и дима. дима. Услед сталног загревања долази до пораста притиска, притиска , што може довести до пуцања прозорског стакла, стакла, рушења зидова и врата, врата, а што опет доводи до проширења пожара и по хоризонтали и по вертикали. вертикали. У тренутку отварања прозора и врата (или ломљења стакла) стакла) настаје тренутно сагоревање ових гасова у виду пламена, пламена, који пали све пред


63

собом и проширује пожар. пожар. Поменуто загревање унутрашњости објекта, објекта, може довести до загрејавања носећих конструкција и губитка њихових носећих својстава, својстава, што има за последицу рушење или деформацију објекта као и даље ширење пожара. пожара . Пожар може да се прошири спољашњим и унутрашњим путевима тј. тј. кроз прозоре, прозоре, са крова, крова, преко зидова или конструкција односно врата, врата, међуспратне конструкције, конструкције, вентилационе отворе, отворе, лифтовске и степенишне просторе, просторе, цеви, цеви, електро инсталације итд. итд. Суштински фактори, фактори, који утичу на развој пожара су: су: хемијски састав гориве материје, материје, њена количина и стање у којем се налази; налази; количина кисеоника (ваздуха) ваздуха) која је присутна и струјање у зони пожара (што је више кисеоника то се ватра брже развија); развија); топлота која се ослобађа при горењу, горењу, њена јачина која зависи од топлотне вредности гориве материје, материје, те количине и брзине сагоревања; сагоревања; - објекат или терен где се пожар развија (отворени или затворени простор); простор); временске прилике (ветар, ветар, киша), киша), експлозије и друге појаве ( рушење, рушење, гасови и слично). слично ). Познавање временског и просторног тока развоја пожара је битан фактор за избор адекватне акције гашења, гашења, па ћемо се нешто дуже позабавити истима. истима . У првој фази пожара, не постижу се максималне температуре горења. горења. Све материје које се налазе у зони пожара нису загрејане изнад тачке запаљења, запаљења, неке горе а неке не, не, иако су створени услови да се брзо запале. запале . У другој фази, пожар се проширио на све гориве предмете у одређеном простору, простору, јер су исти достигли тачке запаљења. запаљења . Постигнута је максимална температура горења. горења. У трећој фази, пожар још увек траје, траје, али постепено температура у центру – жаришту – жаришту пожара опада јер нема више горивих материја, материја, а пожар се шири и помиче ка границама пожарног сектора. сектора. У четвртој фази, долази до осетног пада температуре у центру пожара, пожара, пошто су све гориве материје изгореле. изгореле. Максималне температуре су сада на границама пожарног сектора, сектора, па из тих разлога од овга места и треба почети са гашењем. гашењем. У првом временском интервалу, интервалу, пожар се шири и развија унутар простора где је избио. избио . Простор се пуни димом и продуктима горења, горења, температура и притисак расту (уз могућност експлозије). експлозије). У другом временском интервалу долази до продора ватре кроз места најмање отпорна на ватру, ватру, ватра захвата нове просторије а уз доток нових количина ваздуха ватра прелази у развијени пожар. пожар. У трећем временском интервалу, интервалу, ватра јењава у простору где је настала, настала, долази до рушења објекта, објекта, преношења на друге просторије и спратове и стварање нових жаришта. жаришта.

4.3. Пожарни сектори и могућности за проширења пожара Пожарни сектор предстваља део објекта одељен противпожарним преградама одређене отпорности од осталих делова објекта, објекта, са циљем да се пожар ограничи на мању површину. површину . Ово значи да границе пожарног сектора представљају одређене препреке за даље ширење пожара. пожара . Границе пожарног сектора су у принципу и места где ће ватрогасне јединице јединице пружити ватри отпор, отпор, уколико не успеју да пожар

64


локализују унутар сектора. сектора. Ако се ватра задржи и угаси унутар сектора у коме је затечена, затечена , интервенција гашења се сматра успешном. успешном . Приликом пожара у објектима, објектима, пожарни сектор ограничавају увек основни елементи конструкције , зидови и таванице. таванице . Услед дејства ватре, ватре, могуће је рушење појединих елемената, елемената, при чему пожар прелази у други пожарни сектор, сектор, итд. итд. Дејство топлоте, топлоте, приликом пожара у објектима, објектима, у највећој мери је мери је усмерено навише, навише , па су затy затy таванице највише угрожене. угрожене. Деловање по хоризонтали, хоризонтали, на ободне зидове је нешто слабије, слабије, али још увек довољно да угрози суседне просторије, просторије, док је могућност прогоревања пода присутна (при чему се пожар преноси на ниже етаже), етаже), али је али је потребно знатно дуже време. време. Отпорност према пожару се изражава у минутама (на пример 30' или 90'), а начин испитивања је дефинисан ЈУСЈУС-ом. ом. У суштини отпорност према пожару, пожару , изражава минималну временску издржљивост конструкције у пожару, пожару, у току којег један елемент или цела конструкција продужава да врши своју функцију иако је изложена дејству ватре. ватре. Пожарно оптерећење . је је количина топлоте која се ослободи при потпуном сагоревању материјала, материјала, изражена по јединици површине простора за који се пожарно оптерећење израчнава. израчнава. Да би се оно одредило, одредило, треба обухватити не само ускладиштени материјал, материјал, већ и намештај, намештај, гориви материјал у конструкцијама, конструкцијама, инсталацијама и другој опреми. опреми. Од њега зависи, зависи, пре свега, свега, колика ће се температура достићи у затвореном простору, простору, као и могућност даљег ширења пожара. пожара.

4.4. Тактичка примена средстава за гашење пожара Већ смо рекли да се данас за гашење пожара углавном користе: користе: вода, вода, пена, пена, угљендиоксид, угљендиоксид , суви прах и халони. халони . Сада ћемо описати њихову правилну примену у гашењу пожара. пожара . Тактичка примена воде за гашење. гашење. Воду можемо употребити за гашење већине пожара, пожара , при чему је чему је не можемо користити за гашење калијума и натријума, натријума, јер се они у додиру са водом пале водоник), водоник), затим пожаре металних карбида као и пожара на електричним инсталацијама . Такође, Такође, вода се не препоручује ни за пожаре лакозапаљивих течности, течности, затим усијане металне масе итд. итд. Форме у којима воду употребљавамо за гашење су: су: пуни млаз, млаз, комбиновани млаз, млаз, распршени млаз и водена магла. магла. Пуни млаз се добија када вода истиче из млазнице у којој струји, струји, у пуном и затвореном облику. облику . Овај облик млаза се користи када су потребне велике количине воде у релативно кратком времену или када је потребно постићи механички ефекат млаза. млаза. Важи правило, правило , што је млаз ужи а притисак већи, већи, то је његов учинак већи. већи. У првој трећини, трећини, млаз је пун и затворен, затворен, у другој трећини је раздвојен и добија облик лука, лука, док је у трећем делу потпуно раздвојен и мале снаге. снаге. С обзиром да само компактан млаз има потребну енергију за гашење, гашење, то се задњи део млаза користи углавном за хлађење резервоара, резервоара, зидова објеката, објеката, локализацију пожара итд. итд. Дужина млаза зависи од : пресека завршног дела млазнице који обликује млаз (усника), усника ),


65

притска, притска , врсте млазнице и пресека ватрогасних црева (цеви). цеви). Поред овога, овога, на дужину млаза утиче и ветар тј. тј. његов смер и јачина. јачина. Највећи домет млаза је млаза је при углу млазнице од 35°. Према тактичком занвату, занвату, "пуни "пуни"" млаз може бити : купасти, купасти, који се користи када гасимо јака појединачна жаришта. жаришта . Карактерише га повећани притисак и велике количине воде, воде, цикцик-цак пуни млаз, млаз, који се користи када хоћемо да направимо трасу или када гасимо већу површину са већом количином воде, воде, лепезасти пуни млаз користимо код гашења великих пожара. пожара. Распрешени млаз се карактерише малим притиском и великим количинама воде. воде. Осовна улога му је да гаси пожар на великим површинама, површинама, ако и да расхлађује друге објекте и предмете да их пожар не захвати. захвати. Овај млаз има врло добар учинак гашења, гашења , због велике површине коју распршена вода заузима у простору, простору, чиме се повећава ефекат хлађења. хлађења. Комбиновани млаз се састоји од пуног и распршеног млаза. млаза. Оваква комби¬ комби¬нација омогућава ватрогасцима лакши боравак у атмосфери пожара, пожара , јер га распршени део штити од топлоте, топлоте, а пуни млаз гаси пожар. пожар. Водена магла има улогу да одузме предмету топлоту као и да истовремено онемогући приступ ваздуха. ваздуха. Што су честицечестице-капи воде ситније то је овај ефекат већи, већи, јер су ове честице дуже изложене дејству топлоте ( јер спорије падају). падају). За добијање водене магле користе се центрифугалне пумпе високг притиска и специјалне млазнице. млазнице . Предности водене магле над пуним млазом, млазом, код гашења су пре свега у већој површини покривања, покривања, већој способности гашења и хлађења (која је 125 пута већа), већа), могућности гашења пожара запаљивих течности, течности, већој заштити људи на интервенцији , мањој штети на објекту и предметима, предметима, спречавању експлозије прашина и пара запаљивих течности и гасова итд. итд. Неодстаци би били: били: мали домет млаза, млаза, слаба продорност у запаљени предмет, предмет, велики губици притиска и неефикасност код већих пожара на отвореном простору. простору. Тактичка примена пене за гашење пожара. пожара. Без обзира на врсту пене, пене, ефекат гашења ће бити постигнут тек када доведемо више пене него што је што је могу температура и пламен уништити. уништити . Просечно време за овај вид гашења је 15 минута. минута. Начелно, Начелно, пену на упаљену површину не треба бацати са велике висине и обавезно у довољној количини, количини , уколико желимо ефикасну интервенцију . Пена је најефикасније средство за гашење пожара запаљивих течности (са изузетком алкохола и ацетона, ацетона, где су потребне веће количине-8 количине -8 лит/ лит/м2/мин 2/мин), ), док се не примењује за пожаре електричних инсталација и метала у праху. праху. Тактика примене угљендиоксида угљендиоксида за гашење. гашење. Угљендиоксид се примењује првенствено за гашење пожара на електричним уређајима високог и ниског напона, напона , а затим пожаре алкохола, алкохола, карбида тј. тј. свих оних материја које се спајају са водом. водом. Делује

66


угушујуће и расхлађујуће. расхлађујуће. Гашење се мора применити из непосредне близине, близине , од ивице пожара према центру пожара. пожара . Уколико је у питању велики пожар, пожар, угљендиоксид је неефикасан јер услед струјања одлази у атмосферу. атмосферу. У принципу, принципу , треба га користити у затвореним просторијама. просторијама. Тактика примене праха за гашење. гашење. Суви прах је универзално средство за гашење пожара и користимо га за гашење пожара материја свих агрегатних стања. стања. Делује угушујуће, угушујуће, јер фактички прекрива упаљену површину, површину , што потпомаже и угљендиоксид који се ослобађа код распадања праха. праха. Поред овога, овога, прах делује и антикаталитички (прекида ланчану реакцију горења), горења), а донекле и расхлађујуће (ослобођена водена пара). пара). Код примене праха, праха, основни захтев је да се у што краћем времену избаци што више праха на запаљени објекат, објекат, с тим да облак прах буде што гушћи. гушћи. Тактика примене халона за гашење. гашење. Халон даје одличне резултате гашења код пожара свих класа, класа, али се због скупоће ређе масовно употребљава. употребљава. Посебно се препоручује за заштиту рачунарских центара (компјутера), компјутера), затим техничких гасова, гасова, запаљивих течности итд. итд. Као и угљендиоксид, угљендиоксид , примењује се углавном у затвореним просторијама, просторијама, јер делује угушујуће а делимично и антикаталитички . При употреби, употреби, препоручује се употреба апарата за заштиту дисајних органа. органа. Код употребе апарата за гашење пуњеног халонима, халонима, ако је у питању пожар запаљивих течности, течности, млаз треба усмерити на зид посуде, посуде, а онда га брзо пренети на ћелу површину, површину, чиме се у релативно кратком времену постићи концентрација потребна за гашење. гашење .

4.5. Тактички захвати гашења пожара Основни циљ дејства ватрогасне јединице јединице је гашење жаришта пожара уз спречавање ширења пожара. пожара . У том циљу, циљу, примењује се неколико основних тактичних захвата при гашењу пожара, пожара , унутар објекта или споља. споља. Спољна навала. навала . Спољна навала на пожар примењује се онда када се не могу употребити главни улази и степеништа, степеништа , а пожар је унутар објекта. објекта. За пожаре на отвореном простору, простору, ово је ово је најчешћи вид интервенције. интервенције . Унутрашња навала. навала. Овај тактички захват примењује се у принципу, принципу , онда када је то могуће, могуће, код свих пожара у објектима, објектима, коришћењем нормалних улаза, улаза, степеништа и ходника, ходника, свих помоћних улаза и евакуационих степеништа, степеништа , као и аутомеханичких лестава за улаз преко балкона или кроз прозоре, прозоре, како би се интервенисало изнутра. изнутра . Овакав вид акције даје добре резултате добре резултате јер јер релативно релативно брзо долазимо до центра пожара. пожара . Комбинована навала. навала . Комбинована навала примењује се у оним ситуацијама када треба интервенисати истовремено споља и изнутра. изнутра .


67

Напад и одбрана. одбрана. Посебно је Посебно је битно, битно, да ли ће се, се, код једне код једне од наведених навала, навала, применити напад или одбрана. одбрана. Ако се одлучи да се примени напад, напад, онда су могуће три варијанте: варијанте: фронтална навала, навала, обухватна и концентрична навала. навала. Фронтална навала се примењује када не постоји опасност од проширења пожара, пожара , а гашење се може ефикасно остварити. остварити. Обухватна навала има за циљ да се пожар "обухвати" обухвати" са 2-3 стране одговарајућим млазевима, млазевима, а користи се често код већих пожара. пожара. Концентрична навала се примењује када пожар треба ограничити, ограничити , заокружити и коначно угасити. угасити. Користи се често код већих пожара или на отвореном простору. простору. Локализација пожара. пожара. У интервенцијама када немамо довољно средстава за гашење пожара, пожара , тј. тј. не можемо извести напад, напад, у циљу заштите објекта изводи се локализација пожара, пожара, која може бити активна и пасивна. пасивна . Активна локализација се састоји у томе што снаге усмеравамо на стишавање ватре на најопаснијим секторима. секторима. Пасивна локализација се састоји у томе што снаге усмеравамо на заштиту угрожених објеката, објеката, које још није захватио пожар, пожар, што се најчешће обавља хлађењем угроженог објекта са млазевима воде. воде.

4.6. Тактички наступи ватрогасног вода. Ватрогасни вод се састоји од 3-4 ватрогасна одељења, одељења, са три до десет ватрогасних возила, возила, тако да има релативно велике могућности за решавање основних тактичких задатака, задатака, нарочито код већих пожара (могућа је примена возила са разним средствима за гашење, гашење, акција спашавања људи, људи, спашавање имовине итд.). итд.). Могући тактички наступи ватрогасног вода су: су: одвојени наступ, наступ, паралелни наступ, наступ , серијски наступ, наступ , релејни наступ и комбиновани наступ. наступ . Одвојени наступ ватрогасног вода. вода . Одвојени наступ ватрогасног вода се примењује код већих пожара, пожара, где се захтева интервениција са две или три стране, стране, са задатком да се пожар заокружи. заокружи. Свако одељење, одељење, из састава вода наступа независно, независно , са свог извора воде (или другог средства за гашење) гашење) и ради на свом сектору. сектору. Да би се ова варијанта применила, применила , потребан је довољан број извора воде, воде, док му је му је предност у томе што чланови поједних одељења не сметају један сметају један другом. другом. Паралелни наступ ватрогасног вода. вода . Код паралелног наступа ватрогасног вода, вода, два одељења паралелно наступају дејствујући са истог извора воде, воде, било преко једног преко једног возила или једне пумпе. пумпе. Капацитет пумпе мора бити такав да задовољи потребе 6 млазева воде, воде, да би се угрожени објекат брзо обухватио са свих страна. страна. Овакав начин није могућ из хидрантске мреже, мреже, јер су на располагању на располагању мале количине воде. воде. Предност оваквог наступа су у: потпуном искоришћењу капацитета пумпе; пумпе; штедњи погонског горива; горива ; прегледнијем секторти рада и могућности остављања резерве ( једно возило или пумпа). пумпа).

68


Серијски наступ ватрогасног вода. вода. Овај начин гашење се примењује онда, онда, када је потребно за што краће време добити млазеве воде, воде, а извор воде је удаљен, удаљен, постоји знатна висинска разлика између водозахвата и места пожара, пожара, што проузрокује пад притиска по дужини цевног вода итд. итд. У том случају, случају, прво одељење заузима најповољнији положај за гашење и отпочиње акцију гашења, гашења, користећи воду из резервоара ватрогасног возила. возила. За то време, време, друго одељење осигурава снабдевање водом прво одељење, одељење, с тим што по потреби и оно може да се укључи у акцију гашења преко разделнице преко разделнице и потисног црева. црева. Релејни наступ ватрогасног вода. вода . Кад је водозахват не превеликој удаљености (или знатној висинској разлици) разлици) од пожара, пожара, да ценрифугална пумпа ту удаљеност (односно висину) висину ) не може савладати, савладати, користи се релејни наступ. наступ . При овоме, овоме, прво се одељење припрема за навалу на пожар, пожар, а друго одељење се прикључује на извор воде и полаже потисно црево до друге пумпе (или возила). возила ). Пумпе би требало да су истог капацитета, капацитета , најјача пумпа се ставља на извор воде. воде. Код одређивања растојања од пумпе до пумпе, пумпе, треба узети у обзир губитке притиска због висинске разлике и дужине потисног вода. вода. Код овог наступа, наступа, могуће су две варијанте у зависности да ии користимо 'затворени" затворени" или "отворени" отворени" систем допремања воде. воде. Уколико су све пумпе међусобно повезане цревним водом (црево излазни отвор једне пумпе повезује се усисним отвором друге пумпе) пумпе) говоримо о затвореном систему допремање воде, воде, а уколико потисно црево из једне пумпе улази у резервоар или базен) базен) крај друге пумпе, пумпе, одакле се вода преко усисног црева транспортује пумпом и потисним водом даље, даље, говоримо о „отвореном" отвореном" систему. систему. Предности „отвореног" отвореног" система су у томе што нема пуцања црева, црева, капацитет пумпе се у потпуности искоришћава итд. итд. Опасности приликом гашења пожара и заштита људства. људства. При пожарима су присутне различите опасности, опасности, којима могу бити угрожени сами објекти и њихова околина, околина, као и људство које у објекту борави, борави, односно интервенише. интервенише. Објекти и околина су угрожени пре свега од експлозија и рушења као и преноса. преноса. пожара, пожара, док су људи угрожени непосредно ватром, ватром, димом и другим токсичним продуктима горења, горења, као и евентуалним повредама које могу бити последица одређених рушења, рушења, ударног експлозивног таласа итд. итд. У принципу, принципу , акција гашења и спасавања људи теку паралелно. паралелно. Међутим, Међутим , уколико нема довољно људства, људства, обавезно је прво приступити акцији спасавања па тек онда акцији гашења, гашења, посебно због могућности настанка панике која увек има катастрофалне последице. последице. У том циљу, циљу, пре свега се искључују електричне и гасне инсталације , врши се подупирање зидова, зидова , таваница, таваница , степеништа итд. итд. Уколико дође до изненадног рушења зидова, зидова, димњака и таваница, таваница , треба брзо стати у оквире врата или прозора. прозора. Код обрушавања малтера или стакла, стакла, треба остати на месту, месту, јер код бежања или легања на под, под, људско тело представља већу мету него код мировања, мировања, па су могућности повређивања веће. веће. Од топлоте и пламена штитимо се провизорним заклонима или млазом воде, воде, али увек у сагнутом положају. положају . Уколико поједини делови кровне или међуспратне конструкције висе, висе, претећи да падну и


69

повреде нас, нас, рушимо их сами, сами, директно - пуним млазом воде. воде. Уколико се очекују у пожару токсични продукти, продукти, обавезна је обавезна је употреба заштитних средстава. средстава. Посебно треба водити рачуна о садржају објекта тј. тј. да ли у њему има киселине, киселине , компримованих гасова итд. итд. који могу довести до секундарних експлозија и опекотина друге природе. природе. У случају сазнања за ове садржаје, садржаје, обавезна је примена заштитних одела, одела, рукавица, рукавица, наочара итд., итд., Акција гашења са спољашње стране не даје добре резултате, резултате, па се ови пожари обично гасе изнутра, изнутра , што је скопчано са опасностима код улажења у просторије угрожене пожаром. пожаром. Нарочито, Нарочито, обавезно је обавезно је коришћење изолационог апарата за заштиту дисајних органа (често и заштитних наочара), наочара), а у просторије се може ући тек када је обезбеђен млаз воде за дејство. дејство. Посебну пажњу треба посветити отварању врата на просторијама, просторијама, јер постоји могућност да пламен и топли гасови нагло крену и захвате ватрогасце. ватрогасце. У просторију угрожену пожаром, пожаром, улазе најмање два ватрогасца, ватрогасца, најчешће млазничар и његов помоћник. помоћник. За случај потребе спашавања, спашавања, мора ући у погнутом ставу, ставу, уз стално осматрање простора испред и изнад себе. себе. Пут за повратак мора бити стално обезбеђен. обезбеђен. На пожар се дејствује тек када је ватра откривена, откривена, а интервенција мора бити брза, брза, прецизна и одговарајућа. одговарајућа. У акцијама гашења је гашења је од посебног значаја ефикасан рад ефикасан рад млазничара, млазничара, јер он представља ударну снагу јединице јединице и често је у ситуацији да од његовог рада његовог рада зависи коначан исход интервенције . Млазничар мора да буде покретљив, покретљив, стручан, стручан, искусан, искусан, храбар и способан, способан, са смислом за процену ситуације и брзо доношење одлуке. одлуке. Сваког момента мора бити свестан како и зашто дејствује, дејствује, без некорисног разбацивањ некорисног разбацивањаа средстава за гашење. гашење. Избор врсте млаза и начин деловања се морају прилагодити конкретној ситуацији, ситуацији , о чему често он мора да одлучи. одлучи. Помоћник млазничара је млазничара је стално уз њега, њега, а својим радом својим радом је је дужан да олакша интервенцију гашења млазничару. млазничару. Млазничар и помоћник представљају тим који мора бити уигран, уигран, потребно је да лако и брзо схватају намере колеге и да су увек спремни на заједничко прихватање свих ризика свих ризика као и стално узајамно пружање евентуалне помоћи. помоћи. Напад се може извршити са једне са једне или две стране, стране, како би се пожар брже угасио. угасио . Када су главна жаришта угашена трба прекинути гашење, гашење, отворити врата и прозоре да се простор проветри, проветри, а затим распршеним млазом или воденом маглом окончати гашење пожара (отвори за одвођење дима и топлоте могу се отворити и пре интервенције гашења, гашења , уколико се не појачава пожар). пожар ). Руководилац гашења мора бити стручан, стручан, самоиницијативан , одлучан и способан да организује успешну интервенцију гашења. гашења . Личним примером и ауторитетом мора да покреће све људе. људе. Посебан му је задатак да води бригу о повереним му људима и средствима, средствима, а пре свега њиховој безбедности. безбедности . Од његове способности да правилно процени ситуацију и одабере адекватан, адекватан, оптималан начин дејства у односу на распо¬ распо¬ложиве снаге, снаге, ако и главни правац дејства, дејства, зависи коначан исход акције гашење и спашавања. спашавања.

70


4.7. Снабдевање водом Успешно снабдевање водом је један од пресудних фактора за успешну интервенцију гашења. гашења. Из овог разлога овог разлога,, по доласку не место пожара, пожара, снабдевање водом преко пумпи и ватрогасних возила, возила , успоставља се из пожарних хидраната градског (индустријског ) водовода или изворишта за снабдевање водом. водом. Одмах се полажу доводне пруге, пруге, без обзира што још нису дефинисани правци дејства. дејства. Поред њих се постављају моторне пумпе као и возила одређене за снабдевање водом. водом. Поред овога, овога, постављају се справе опрема за осветљавање места интервенције , затим се обезбеђују средства везе. везе. По завршеном извиђању и доношењу одлуке, одлуке, врши се постављање возила на места за интервенцију . Комбинована и друга возила се постављају што ближе пожару тј. тј. месту интервенције али на сигурној удаљености, удаљености, тако да не буду угрожена пожаром. пожаром. Што су возила ближе месту интервенције , контакти мотористе и млазничара су бољи, бољи, а преглед рада преглед рада на интервенцији знатно лакши. лакши. Возила треба тако поставити да је да је могуће њихово брзо маневрисање и покретање, покретање, с тим да се не угрожава јавни угрожава јавни саобраћај. саобраћај. Пре почетка интервенције , објекат треба искључити из мреже електронапајања што чини обавезно стручно лице - електричар. електричар. Унутрашње пожаре карактерише велика концентрација дима и других продуката горења, горења, затим висока температура и опасност од појачања интензитета пожара, пожара, чим дође до довода свежег ваздуха, ваздуха, као и ширење пожара по хоризонтали и вертикали. вертикали. Црпење воде. воде. Потребне количине воде треба да буду на располагању увек у свако доба дана и ноћи, ноћи, лети и зими. зими. Црпилиште треба да буде ориступачно, ориступачно, да не буде превише нечисто и да висина црпења не буде изван дозвољене границе. границе . Сва црпилишта се могу поделити у две групе : 1. Самостална, Самостална, која се даље деле на природна (потоци, потоци , реке, реке, језера, језера, баре и мора) мора) и вештачка (копани и бушени бунари, бунари, надземни и подземни резервоари ихидрантска мрежа). мрежа). 2.

Водоводна постројења. постројења.

За црпилиште је врло важно да има урађене прилазне путеве, путеве , а при изради црпилишта увек треба водити рачуна о најнижем водостају на реци на реци.. Потоци су исто тако природна црпилишта. црпилишта . Њих има много више него река, река, али су они најчешће недовољно дубоки и ,,недостатак““ на потоцима се са малом количином воде. воде. Да би се отклонио овај ,,недостатак израђују одговарајуће бране. бране. Највеће потешкоће настају на потоцима који немају довољно велике дубине, дубине , јер у летњим и зимским сушним данима остају без воде, воде, или се код ниских температура замрзава сва количина воде. воде. Ове појаве није могуће избећи, избећи, и сњима се обавезно мора рачунати мора рачунати.. Копани и бушени бунари су вештачка црпилишта у којима ниво воде не сме пасти испод 6 метара од коте терена. терена. Прилив воде у бунару


71

мора се доказати пробним црпљењем воде у најнеповољније време (после дужег сушног периода). периода). Ако се потребна количина воде не може обезбедити из једног бунара, бунара , дозвољено је спајање вода из више бунара. бунара. Резервоари су исто тако вештачка црпилишта воде и користе се тамо где је немогуће воду за гашење обезбедити на други начин. начин. Они су ограничене запремине, запремине, а по положају могу бити: бити: надземни, надземни , подземни и полуукопани. полуукопани. Надземни и полуукопани резервоари морају имати термоизолацију или грејаче да у зимском периоду неби дошло до смрзавања воде у њима. њима. Резервоари се обично постављају на вишем нивоу од објекта да би се поред потребне количине воде обезбедио и довољан притисак. притисак . Притисак зависи од висинске разлике између резевоара између резевоара и објекта (за сваких 10 м висинске разлике по 1 бар). бар). Вода се са црпилишта до места где се користи са гашење најчешће потискује пумпама, пумпама, а доводи цевоводима или ватрогасним цревима. цревима. Пумпа служи за потискивање воде са нижег на виши положај или са нижег на виши притисак (кад пумпа служи за повећање притиска). притиска ). Приликом рада пумпа мора да савлада извесни напор за савлађивање губитака који се јављају при кретању воде кроз цевоводе. цевоводе. Укупни губици су једнаки збиру локалних губитака (у вентилима, вентилима , коленима, коленима, засунима и др.), др.), дужинских губитака (у цевима илли цревима) цревима) и губицима услед савлађивања висинске разлике. разлике. Укупни губици су једнаки укупном паду притиска који мора да савлада пумпа. пумпа. Код већих пожара, пожара , где акција гашења траје дуже или ако су изворишта воде на великој удаљености од места интервенције , приступа се релејном снабдевању водом. водом. Релејно снабдевање водом је у ствари транспорт водене масе од изворишта до места интервенције при чему треба обезбедити непрекидно снабдевање водом довољног капацитета и са притиском од најмање 40 мВС на млазницама. млазницама. Начин постављања релеја и број пумпи углавном зависи од растојања од растојања и конфигурације трена. трена. Прорачуном отпора долази се до потребног броја пумпи. пумпи. При раду са релејом неопходно је придржавати се правила. правила . На усисном прикључку сваке наредне пумпе притисак треба да буде око 15 МВС. МВС. Уколико притисак буде знатно већи, већи, услед сабирања притисака из пумпе у пумпу, пумпу, може се догодити да притисак толико нарасте да изазове распад система. система. Велики притсци најчешће изазивају пуцање црева или спојки које могу веома озбиљно да повреде учеснике интервенције . Сав расположиви притисак се користи на савлађивању висинске разлике и отпора трења, трења, све до 1.5 бара. бара. Са овим притском вода улази у другу пумпу и тако даље до следеће пумпе, пумпе, а на крају се што ближе пожару поставља пумпа која може дати што већи притисак ради гашења. гашења . Код постављања прве пумпе мора се водити рачуна о савлађивању отпора ради црпљења воде. воде. Међусобно растојање пумпи је мање што је успон терена већи. већи. За контролу притиска коју ствара пумпа користи се контролни уређај који се зове манометар. манометар. Манометар се поставља на излазном делу пумпе. пумпе. На његовој скали су означене вредности притиска у барима. барима. Користе се и за мерење притиска на местима потрошње, потрошње, где се вода претвара у водени млаз за гашење. гашење. Утицај географских и атмосферских прилка на могућност усисавања. усисавања. Приликом коришћења воде из одређених дубина знатног утицаја имају и надморска висина и промена атмосферских притисака. притисака . На свакој тачки земљине површине

72


атмосферски притисак није свуда исти, исти, па према томе тај притисак ни на површини воде неће бити увек једнак увек једнак.. Израчунавање потребне количине пене за гашење пожара резервоарских простора разних простора разних димензија. димензија. С обзоиром да немамо наших норматива за израчунавање количине пене за гашење пожара за резрервоарским просторима, просторима, користимо се страним прописима (ДИН - нормама, нормама, НФПНФП-а прописима и другим). другим ). - Потребна количина воде (по ДИНДИН-у 14.493) : Основа за израчунавање количине воде је воде је површина коју треба покрити пеном. пеном . Ако се штити истовремено више одвојених објеката онда се прорачун врши према димензијама највећег објекта. објекта. Потребна количина воде мора се обезбедити за рад од 120 минута. минута . 1)

Потребна количина воде за резервоаре за резервоаре са чврстим кровом

За резервоар са чврстим кроовм пречника до 20 м треба 6.6 л/мин воде за сваки квадратни метар површине резервоара. резервоара. Код резервоара Код резервоара пречника преко 20 м још по 0.2 л/мин воде по квадратном метру површине. површине. 2)

Потребна количина воде за резервоаре за резервоаре са пливајућим кровом

За резервоаре са пливајућим кровом потреба воде је 6.6 л/мин, мин, за сваки квадратни метар површине прстена. прстена. 3) Потребна количина воде за прихватне базене (танкване) танкване ) За танкване је потребно обезбедити 3 л/мин, мин, воде по квадратном метру површине прихватног базена (нето површина се добија ако се од бруто површине целог базена одузму све површине које се одноосе на резервоаре у базену), базену), кад су стојећи резервоари у базену, базену, односно 6.6 л/мин, мин, по квадратном метру површине при¬ при¬хватног базена кад су лежећи резервоари у базену. базену . Потребна количина и залихе екстракта пене. пене. Потребна количина екстракта пене се прорачунава по литрима у минути и то из количине протока воде у л/мин и процентуалног мешањамешања-дозирања. дозирања. Проценат екстракта зависи од врсте екстракта, екстракта, а прописује га произвођач. произвођач. Укупна количина залихе екстракта пене треба да буде два пута већа од оне која се предвиђа за једнократно дејство гашења потребно да се највећа површина покрије пеном у трајању од 30 минута. минута . На бази потребне количине воде и потребне количине екстракта пене за најнеповољнији случај (гаси се пожар на највећем резервоару и танквани) танквани ) врши се димензионисања резервоара за воду и резервоара за екстракт. екстракт.


73

4.8 Израда скица лица места пожара После избијања пожара и гашења места пожара ради пожара ради лакшег утврђивања узрока пожара мора се извршити по доласку на место догађаја скицирање положаја објекта који је био захваћен пожаром. пожаром. Скицирање положаја објекта који захваћен пожаром треба да обухвати : 1. – изглед;; Положај објекта који гори у односу на суседне објекте – изглед 2. Унутрашњи распоред Унутрашњи распоред делова објекта и просторија у самом објекту у односу на суседне објекте; објекте; 3. Положај земљишта око објекта који је који је био захваћен пожаром у односу на Околину; Околину; Скицирање објекта обухвата : 1. Целокупни изглед објекта, објекта, 2. Чеони изглед и изглед дуже стране објекта, објекта, 3. Основа објекта, објекта, 4. Грађевински део објекта, објекта, састав, састав, материјал (зидови, зидови , кров); кров); 5. Намену, Намену, просторија објекта и садржај; садржај; 6. Ситуацију на месту избијања пожара (просторије које су захваћене пожаром, пожаром, жаришта, жаришта , највероватније место избијања пожара, пожара, трагови итд.). итд.). Скицирање пожарног простора треба да нам омогући тачан положај просторије где је избио пожар и тачан положај топлотног извора. извора. Ово обухвата обезбеђење трагова при гашењу пожара. пожара . Трагови који остају на месту пожара и појаве које се уочавају у пожару, пожару , врло су битне за налажење центра пожара, пожара , а касније и за расветљавање читавог случаја, случаја, па их зато треба сачувати при интервенцији гашења. гашења . Према начину и месту настајања сви трагови се могу поделити на: на: трагове у околини места пожара; пожара; трагове на спољашњем зиду објекта; објекта; трагове у изгорелом објекту; објекту; и трагове у центру пожара. пожара . Трагови у околини места пожара. пожара. Трагови у околини места пожара могу бити: бити: трагови стопала извршиоца; извршиоца; разне посуде са средствима за поспешивање пожара; пожара; делови објекта; објекта; делови инсталације и слично. слично . Трагови на спољашњој страни објекта. објекта. Ови трагови су нам важни јер нам показују места почетка пожара (или је пожар почео на спољашњем делу објекта или поред објекта па се пренео на објекат, објекат, или је пожар почео у објекту па су спољашњи трагови на објекту настали као последица унутрашњег пожара). пожара). Трагови на спољашњој страни објекта су: су: кровни елементи, елементи, покривке, покривке, носачи кровне конструкције и њихова нагорелост, нагорелост, деформације и оштећења. оштећења. Она страна која је више нагорела или која се више деформисала или оштетила, оштетила, налази се ближе центру пожара; пожара ; прозори, прозори, врата и други отвори и црни венац гарежи око њих говоре да је

74


пожар почео у објекту; објекту; сва оштећења на спољашњој страни зидова (опао малтер, малтер, промена боје услед високих температура, температура, на прозорима и вратима). вратима). Трагови у изгорелом објекту. објекту. Трагови у изгорелом објекту обухватају прво трагове на статичким деловима и елементима објекта и то : носаче кровних покривача, покривача, доња површина крова, крова, горња површина таванице и њених носача, носача, канале за одовђење производа сагоревања из ложишта. ложишта . Трагови у центру пожара. пожара. Трагови у центру пожара су важни јер нам служе да утврдимо начин на који настала топлота као и састав и особине материјала који се први запалио. запалио . Ради расветљавања узрока пожара потребно је веома пажљиво сачувати и најситнији траг, траг, ради анализе и даљег рада даљег рада..

4.9. Израда оперативног плана гашења и спасавања Гашење пожара у индустријским и другим привредним објектима врло је сложен задатак, задатак, повезан с посебним опасностима и тешкоћама. тешкоћама. Ако се унапред познати подаци о опасностима, опасностима, потешкоћама и могућностима гашења пожара, пожара, све те информације су изузетно корисне у току гашења пожара. пожара . Из тих разлога потребно је израдити Оперативни план гашења и спасавања. спасавања. Тај план треба да буде тако израђен да садржи практична решења акције гашења или спашавања за сваки појединачни објект, објект, или групу објеката, објеката, у оквиру привредне организације или чак места. места. Да би се такав план могао израдити, израдити , потребно је систематско изучавање подручја, подручја, објеката, објеката, технолошког процеса и осталих околности. околности. Из тога произилази да је да је правилна анализа стања и процена угрожености од пожара основа за израду оперативног плана гашења пожара, пожара , а садржи : микро и макро локацију, локацију , технолошки процес производње, производње, грађевинскограђевинско-конструктивне карактеристике, карактеристике, енергетска постројења и развод, развод, уређаје и оперну за откривање и дојаву пожара и гашење пожара, пожара, електро и громобранске уређаје и инсталације , снабдевање водом, водом, стање саобраћајница (путеви, путеви, прилази, прилази, пролази). пролази). Оператвини план гашења садржи :


75

1.

Поделу објеката или групе објеката на секторе, секторе, подручје, подручје, зоне угрожености са становишта могућности ширења, ширења , односно преношења пожара у циљу спречавања, спречавања, локализације и гашења пожара; пожара;

2.

Мере и радње које предузима технолошко и друго људство у тренутку избијања пожара; пожара;

3.

Мере и радње ватрогасне јединиц ватрогасне јединицее у оквиру радне оквиру радне организације ;

4.

Мере и радње за активирање ватрогасних снага изван радне изван радне организације , као и јединица цивилне заштите (дочек, дочек, провођење до места пожара, пожара , сарадња код гашења и спасавања); спасавања);

5.

Разраду употребе специјалне опреме за заштиту ватрогасаца, ватрогасаца, опреме и справа за разваљивање и рушење, рушење, опреме и справа за спашавање и осветљавање згаришта; згаришта;

6.

Разрада опреме и средстава за гашење пожара (вода и остала средства); средства);

7.

Разрада поступака за искључење електро и осталих енергетских разрада поступака у случају рада случају рада у радиоактивним радиоактивним срединама; срединама;

8.

Мере и радње које треба предузети након што је што је пожар угашен; угашен;

9.

Мере и радње које треба предузети да би се утврдио стваран узрок пожара; пожара ;

10.

Разраду задатака ватрогасне јединиц ватрогасне јединицее у вези с одржавањем ватрогасне опреме у исправном стању и рада на стручном усавршавању властитх кадрова, кадрова, као и осталих чланова радне чланова радне организације .

постројења, постројења, те

Оперативни план састоји се из текстуалног и графичког дела. дела. До сада изложене тезе односе се на обраду текстуалног дела плана. плана. Графички део оперативног плана садржи: садржи: 1. -

Подела објеката на секторе, секторе, подручја и зоне угрожености на плану : основе просторије на најнижем нивоу (сутерен, сутерен, подрум), подрум), основе свих етажа и основе највише етаже, етаже, и тавана; тавана;

2.

Распоред просторија с технолошким процесом или присуством запаљивих и експлозивних материја као и радиоактивних радиоактивних материја; материја;

лако

76


3.

Распоред места за искључивање струје, струје, као и затварање вентила на постројењима експлозивних , отровних, отровних, радиоактивних радиоактивних и осталих материја; материја;

4.

Распоред хидраната било у просторији или изван просторије, просторије, те резервоара и других места за снабдевање водом било у кругу објеката или изван објеката (посебно означити место резервне место резервне воде); воде);

5.

Распоред ручних Распоред ручних и превозних апарата за гашење пожара, пожара , остале опреме и средстава за гашење пожара у свим просторијама објекта, објекта, или у склопу радне организације као целине ( резервна опрема и средства); средства);

6.

Место ватрогасних јединица јединица било у кругу радне организације или у месту с правцима најбржег могућег доласка у случају позивања због пружања помоћи; помоћи;

7.

Разрада тактичког наступа ватрогасног одељења, одељења, самосталне или у саставу веће формације, формације, вода, вода, чете и бригаде; бригаде;

Разрада плана евакуације људства евакуације људства и материјалних добара. добара. Потребно је Потребно је уцртати путеве и правце излажења на слободни простор у појединим ситуацијама и пружања прве помоћи унесрећенима. унесрећенима. Саставни део оперативног плана је табеларни преглед који садржи расположиве снаге, снаге , опрему и средства за поједине случајеве гашења пожара. пожара .

4.10. Упутства за објектима

гашења пожара у индустријским

Гашење подрумских пожара. пожара. Гашење пожара у подрумским просторијама има своје специфичности , како у погледу самог гашења тако и у погледу заштите људи. људи. Због самог положаја подрумских просторија, просторија, које су обично испод нивоа земљишта, земљишта, у њима се задржава дим и продукти сагоревања. сагоревања. Поред овога, овога, подруми могу бити у више нивоа, нивоа, преграђени на разне начине, начине , а по правилу у њима се могу наћи најразличитије материје. материје. Често су претворени и у складишне просторије. просторије. Након обављеног извиђања, извиђања , у подрум улази навална група (под условом да је обезбеђена доводна пумпа и вода за гашење до млазнице). млазнице ). Жариште пожара се открива по увећаном интензитету топлотног зрачења, зрачења, по пуцкетању, пуцкетању , по светлости или пламену или краткотрајним дејством млаза. млаза. Чим су сузбијена главна жаришта, жаришта, врши се проветравање подрумског простора, простора, а гашење се врши распршеним млазом


77

(евентуално брентачама). брентачама). За гашење се примењује "Ц" млазеви, млазеви, а ретко "Б" млаз. млаз. Улазак у подрум увек треба да иде преко степеништа, степеништа , које води у подрум. подрум. Навалне групе морају бити ојачане, ојачане, тако да млазничари имају по два помоћника. помоћника. Забрањено је Забрањено је одвајање од доводне пумпе јер је то једини сигуран оријентир за излазак из подрума. подрума. Дејство споља, споља, кроз прозоре, прозоре, се примењује само у оним случајевима када су изузетно тешки услови за продор у унутрашњост (висока температура), температура), али уз услов да се са истих стварно може дејствовати на жариште пожара. пожара. Постоји и варијанта отварања таванице за интервенцију гашења, гашења , али она је ризична јер постоји опасност продора пламена на више, више, а дејство воде није под овим условима најповољније . Зато треба отворити више отвора, отвора, па док кроз једне иде топли ваздух и дим, дим, кроз друге треба вршити гашење. гашење. Могућност обрушавања међуспратне конструкције је такође присутна, присутна , о чему стално треба водити рачуна да не дође до затрпавања људи на интервенцији . Уколико се у подруму налазе запаљиве течности, течности, гашење треба вршити споља млазницом угљендиоксида или пене, пене, без слања навалне групе у унутрашњост подрума. подрума. Остала упутства, упутства, као: као: примена заштитне опреме, опреме, постављање светла, светла, уклањање дима, дима, искључење електро и гасовода, гасовода, важе и код ових интервенција . По завршетку гашења, гашења, згариште треба рашчистити треба рашчистити а воду испумпати. испумпати . Гашење пожара у пожара у димњаку. димњаку. Димњак представља вертикални канал кроз који се дим и продукти сагоревања одводе изван објекта. објекта. Чађ, Чађ, која се наталожи на унутрашњим зидовима димњака, димњака, може да се запали од пламена или искри из ложишта. ложишта . Ово сагоревање је поступно, поступно , интензитет сагоревања расте и долази до повећања температуре (чак и до 1000°С 1000°С). Ово се опет одржава на конструкцију димњака, димњака, зидови димњака пуцају, пуцају , па уколико су у близини гориви елементи кровне или друге конструкције , неминовно долази до паљења истих и појаве пожара. пожара. До паљења може доћи и кроз метална врата на димоводном каналу уколико су отворена, отворена, ако и ако је уз зидове димњака прислоњен намештај и слично. слично . За гашење пожара у димоводном каналу не сме се користити вода, вода, јер уколико доспе у загрејани димоводни канал може доћи до експлозије, експлозије, а осим тога канал испуца па је још опаснији за каснију употребу. употребу . Најчешће се примењује метода угушења, угушења, тј. тј. сви отвори на димњаку се затворе мокрим крпама (ложиште, ложиште , врата, врата, излазни отвори, отвори, отвори на спратовима и крову), крову), како би се утишало сагоревање. сагоревање. Након тога се димњачарским алатом (кугле и четке) четке) запаљена чађ скине са зида димњака и кроз вратанца на најнижој тачки објекта се покупи и избаци изван објекта. објекта. У изузетним случајевима, случајевима, може се за гашење употребити и угљендиоксид односно суви прах. прах. Гашење таванских и кровних пожара. пожара. Извиђање код таванских пожара треба вршити опрезно, опрезно, уз употребу изолационих апарата и рефлектора. рефлектора. Извиђањем се установљава да ли су угрожени људи, људи, који су запаљени материјали у питању, питању , опасност од рушења конструкције , које су зоне захваћене пожаром, пожаром, услове снабдевања водом, водом, могућност прилаза итд. итд. Дејство се одвија у два сектора : у таванском делу (гашење) гашење) и на спрату испод тавана (заштита). заштита). Врата тавана се не смеју отворити док вода не дође до млазнице. млазнице . У тавански простор се улази пузећи, пузећи, и по уочавању жаришта, жаришта ,

78


краткотрајним дејстворн млаза се иста гасе. гасе. Треба гасити одозго наниже да би се вода сливала и хладила кровну конструкцију. конструкцију. Код интервенција треба првенствено интервенисати на носећим елементима кровне конструкције. конструкције. Када су главна жаришта угашена, угашена , треба у кровном покривачу начинити отворе, отворе, да би дим и топлота изашли напоље. напоље . Код ових пожара су посебно изражене опасности од обрушвања и рушења конструкција и других грађевинских елемената. елемената. За гашење се најчешће користе "Ц" млазеви. млазеви. Гашење кровних пожара има доста заједничких елемената па га нећемо посебно обрађивати, обрађивати, с тим што треба имати у виду пар момената, момената, као: као: по потреби кровну конструкцију треба пресећи да се пожар не би пренео, пренео, да су ове интервенције теже (посебно у зимским условима), условима), затим да се не окупља већи број људи због могућности рушења, рушења, а да је посебно отежана интервенција када је кровна покривка лим, лим, причвршћен за дашчану подлогу. подлогу. Гашење пожара на електричним уређајима електричним уређајима и постројењима. постројењима. За гашење пожара на електричним уређајима ниског напона, напона , треба применити угљендиоксид. угљендиоксид . Слично је и код оних са напоном од 60-250 Волти, Волти, где постоји опасност од струјног удара преко млаза воде, воде, па се користи угљендиоксид. угљендиоксид . Уколико претходно искључимо довод електричне енергије, енергије , гашење се може обавити и воденом маглом или пеном. пеном . Прах је препоручљив само за напоне до 1000V. Код интервенције , у зони водова ниског напона, напона , треба пазити на "напон корака", корака", тј. тј. ако водови падну на земљу представљају опасност и на удаљености до 20м 20м. За све интервенције на електроуређајима и инсталација. инсталација .м обавезно је коришћење специјалне заштитне опреме (гумене чизме, чизме, гумене рукавице за одређене напоне, напоне , гумена простирка, простирка, мотка за одстрањивајне жице под напоном и клешта за сечење жице под напоном. напоном . Ако дође до удара електричне струје при чему је неко повређен, повређен, обавезно је да се прво струја искључи па да се изврши спашавање повређеног. повређеног. У противном, противном, могу и спасиовци бити угрожени. угрожени . Пожари на кабловима су праћени димом, димом, токсичним продуктима и температуром око 500°Ц 500°Ц, што отежава гашење. гашење. Слично је и код паљења трафо уља. уља. У оба случаја препоручује се за гашење угљендиоксид , суви прах и евентуално и пена, пена, односно вода у форми магле. магле.

Гашење пожара у текстилној индустрији. индустрији. Осново средство за гашење пожара у овој грани индустрије је вода као и лака (односно средња) средња) пена. пена. Како ову индустрију карактерише велики број запослених , и то углавном жена, жена, неопходно је неопходно је извршити брзу евакуацију као и евентуално спашавање људства. људства. Први задатак је ограничити преношење пожара ван сектора где је избио. избио . Ово у принципу није тешко јер су све фабрике ове врсте, врсте, у новије време, време, грађене тако да свака фаза обраде представља посебан пожарни сектор (магацин сировина, сировина , предионица, предионица , ткаоница, ткаоница , дорада, дорада, магацин готове робе). робе). Гашење се врши преко универзалних млазница, млазница , јер је честа потреба за распршеним млазом док се пуни млаз ретко користи. користи. За вентилационе канале и поједине делове технологије, технологије, користи се лака пена. пена. Због великих количина дима, дима, препоручује се употреба генератора за извлачење дима. дима. Посебно су опасни пожари у


79

предионицама, предионицама , где се врло брзо шире (због присутне прашине и великог броја вентилационих канала). канала ). За разлику од напред изнетог, изнетог , у погонима дораде се препоручује примена праха и пене за гашење . Електрични уређаји и инсталације се гасе угљендиоксидом , уз обавезу да у току интервенције сви буду искључени. искључени. Посебно је важно, важно, да се код складишта сировина (нпр, нпр, памука) памука) пожарна језгра могу јавити и неколико дана после интервенције па је па је зато обавено постављање ватрогасних стража. стража. Гашење пожара у хемијској индустрији. индустрији. У данашњим условима развитка хемијске индустрије , као и широкој лепези сировина, сировина, полупроизвода и готових производа са најразноврснијим хемијскохемијско-физичким особинама, особинама, који се производе применом различитих техолошких поступака, поступака, тешко је дати универзално, универзално, генерално решење за успешну интервенцију . Па ипак, ипак, може се сматрати да се код већине технолошких процеса, процеса, врло успешно може применити за гашење угљендиоксид, угљендиоксид , затим суви прах и пена. пена. Класичне методе гашења и обична техника су често недовољно успешни, успешни , па је зато потребна претходна разрада плана интервенције гашења. гашења. Ако узмемо да размотримо да размотримо индустрију за производњу и прераду пластчних маса, маса, видећемо да се термопластичне масе у условима пожара топе, топе, почињу да цуре, цуре, што се посебно одражава на ток пожара, пожара, јер му ово помаже да се прошири. прошири. Код термостабилних материјала, материјала, уочљиво је да приликом пожара горе, горе, али се не топе. топе. За гашење се могу користити вода (пуни као и распршени млаз), млаз), пена и халони. халони. Интервенцију гашења треба усмерити у зону задимљавања. задимљавања. Улазак у погоне хемијске индустрије на интервенцију без заштитне опреме није дозвољен. дозвољен. По могућности треба обезбедити вентилирање угроженог простора, простора, јер су настали продукти токсични. токсични . Да би се спречило разливање растопљене пластичне масе, масе, и даље ширење пожара, пожара , треба песаком извршити насипање ивице пожара. пожара. Посебно треба обратити пажњу на гашење оних материја које имају позитиван биланс кисеоника и којима за сагоревање није потребан ваздух (кисоник). кисоник ). Сва општа правила и важе код ове врсте интервенције . Гашење пожара у пожара у дрвној индустрији. индустрији. Са преласком на сложеније фазе у обради дрвета, дрвета, расту и пожарне опаснсоти односно могућности за избијање пожара (најмање су на стовариштима сирове грађе, грађе, расту у пилани, пилани , знатно су веће у механичкој обради, обради, а највеће код фарбања и лакирања). лакирања). Према месту где је пожар избио, избио , одређује се и средство за гашење. гашење . У механичкој обради основно средство је вода, вода, док се у лакирницама користи угљенугљен-диоксид, диоксид, прах, прах, пена и евентуално и распршена вода. вода. Пожари се карактеришу великом брзином ширења и могућности настанка експлозија (примарних и секундарних). секундарних ). Из ових разлога ових разлога се код интервенција гашења у механичкој обради препоручује распршени препоручује распршени млаз, млаз, а у осталим случајевима пуни млаз. млаз. У принципу, принципу , ови пожари захтевају велике количине воде, воде, а по могућству са јаком ударном снагом. снагом. Млазничар је изложен опасности од експлозије, експлозије , топлотног исијавања и повреда од обуршавања. обуршавања. За пожаре у складиштима боја и лакова, лакова, најбоље је најбоље је користити пену. пену.

80


Гашење пожара у фабрикама шећера. шећера. Основно средство за гашење пожара у фабрикама шећера је вода. вода. Места где може доћи до пожара су везана за суву фазу прераде - сушење резанаца, резанаца, производњу шећера у кристалној форми, форми, паковању и код ускладиштења. ускладиштења . Због опасности од експлозије шећерног праха, праха, код интервенције треба користити распршени млаз. млаз. Ови пожари су у принципу „троми" троми" и дају могућност за успешну интервенцију гашења. гашења. Посебних опасности у току инервенције нема. нема. Гашење пожара у пожара у млиновима млиновима.. За разлику За разлику од индустрије шећера, шећера, гашење пожара у млиновима обилује тешкоћама и опасноситма. опасноситма. Ово је условљено пре свега самом технологијом, технологијом, јер прерада почиње на највишој етажи и спушта се наниже. наниже . Опасности су пре свега од експлозивне прашине, прашине, затим присутни статички електрицитет (који прати пнеуматски транспорт), транспорт), путеви за преношење пожара су бројни (пластични цевоводи, цевоводи, запаљива конструкција , каблови итд.). итд.). Пожар се шири великом брзином, брзином, по површинама где су прашина и брашно. брашно. У служају пожара, пожара , млин треба зауставити, зауставити, а струју искључити. искључити. Извиђањем утврдити где је жариште, жариште, а гашење вршити са распршеним воденим млазом или воденом маглом. маглом. Постоји опасност од урушавања. урушавања. Посебну пажњу посветити евекуацији и спречавању преношења по вертикали. вертикали. Гашење пожара у рудницима. рудницима. Када говоримо о пожарима у руднику, руднику, мисли се пре свега на руднике угља, угља, где је ова опасност нарочито изражена и велика, велика, јер може горети угаљ, угаљ, затим дрвене преграде, преграде, електричне инсталације и уређаји, уређаји, а често долази и до експлозија (било од угљене прашине или метана). метана). Гашење пожара може се тешко остварити, остварити, а најчешће се користи вода у форми распршеног форми распршеног млаза, млаза, затим водена магла, магла, а такође и суви прах. прах. Врло често се користи: користи: метод зазиђивања рударског окна, окна, на сигурној удаљености од ватре, ватре, са једном или више преграда, преграда, а у настале коморе се убацује угљендиоксид (вода није препоручљива, препоручљива, јер се ствара пара па може да се створи надпритисак). надпритисак ). Приликом интервенције , обавезна је употреба заштитне опреме, опреме, посебно за заштиту дојавних путева. путева . Посебно треба разрадити тактику употребе вентилације, вентилације , која може да се по појединим секцијама искључи, искључи, да не би појачавала пожар, пожар, уз обезбеђење безбедне евакуације. евакуације . Додатне опасности су од експлозије метана као и евентуалног приручног магацина експлозива. експлозива .

4.11. Упутства за гашење пожара у јавним објектима. Гашење пожара у биоскопима. биоскопима. У биоскопима се пожар најчешће јавља у пројекционој кабини, кабини , где се налазе уређаји за пројекцију филмова као и у самој биоскопској сали. сали. Узроци могу бити везани за електронапајање уређаја, уређаја, неодржавање, неодржавање, претерано оптерећење ( ређе за филмове јер су све новије копије од незапаљивог материјала), материјала), док су у сали углавном узрочници заборављени опушци, опушци , а понекад и непрописно изведена расвета. расвета. Такође може доћи и до пожара на клима уређајима. уређајима. Основну опасност представља моогућност изазивања панике, панике , при чему, чему, како искуство показује, показује, настрада велики број људи. људи. Имајући ово у виду, виду, основно је основно је спречити панику, панику ,


81

што је задатак целокупног особља у биоскопу. биоскопу. У служају пожара, пожара , предузима се следеће: следеће: искључује се кинокино-пројектор, пројектор, заим се сви пројекциони отвори, отвори, према дворани, дворани, затварају се металним поклопцима (аутоматски или ручно или ручно), ), пали се светио у дворани, дворани, искључује се довод електричне енергије за кабину, кабину, интервенише се мобилном опремом да се ватра не прошири изван кабине. кабине . За то време разводници отварају врата на дворани и обезбеђују ред при евакуацији. евакуацији. Ако до пожара дође у биоскопској дворани, дворани, када нема публике, публике, акције гашења се одвија преко главних комуникација као и евакуационих путева и помоћних излаза. излаза. Уколико су пожаром захваћене старе филмске траке, траке, које сагоревају (нпр. нпр. у кинотекама), кинотекама), обавезна је употреба заштитне опреме (изолирајућих апарата) апарата) и претходно искључење објекта из електро напајања. напајања . Варогасна возила на интервенцији треба поставити тако да не ометају јавни ометају јавни саобраћај. саобраћај. Гашење пожара у позориштима. позориштима. С обзиром на врсту и тип, тип, позоришта се разликују по величини и начину изградње. изградње . Тако, Тако, мала камерна позоришта немају посебну позорницу, позорницу , сценска техника је скромна док се за разлику од њих, њих, велике позоришне куће имају ротационе бине, бине , снажне рефлекторе, рефлекторе, савремена решења озвучена итд. итд. У принципу, принципу , све просторије позоришта можемо поделити на два самостална комплекса: комплекса: сценски део и гледалиште. гледалиште. У сценски део спадају позорница, позорница , гардеробе за глумце, глумце , остава за кулисе, кулисе, технички део итд. итд. У гледалиште спадају сала, сала, фоаје, фоаје, гардероба, гардероба, бифе и друге просторије. просторије. Позорница је изграђена од дрвених елемената (даске и гредице) гредице ) а може бити опремљена механизацијом за дизање и спуштање као и за ротирање за ротирање.. Ободни зидови су, су, нормално, нормално, од негоривог материјала. материјала. Позорница и дворана су повезане отвором димензије 10(30) X 8 (15) м. На позорници се налазе изведене галерије, галерије, затим уређај за спуштање разних завеса (хоризонти), хоризонти), који се постављау по дубини итд., итд., на које су често монтирани светлосни и звучни ефекти. ефекти. Пред позорницом је портал у коме су смештене штофане завесе, завесе, а у неким позопозо риштима налазе се и челичне или азбестне завесе, завесе, које у случају пожара на позорници, позорници , одвајају позоришну дворану. дворану. Све конструкције објекта су у принципу отпорне на пожар. пожар. Могућности избијања пожара су углавном везане за сценски комплекс (око 85% свих пожара). пожара ). На том простору могућа су четири вида развоја вида развоја пожара и то : 1)

Позорница није одвојена од дворане металним (или азбестним) азбестним) завесама. завесама. Без обзира на место избијања, избијања , пожар се у року 5-10 мин. мин. проширује на читав простор, простор, укључујући и дворану (салу); салу); 2) Код овог случаја, случаја, ватра се шири кроз димне отворе, отворе, али противпожарна завеса од метала (или азбеста) азбеста) штити гледалишни део; део; 3)

Најнеповољнија варијанта наступа онда када је дошло до пожара на позорници која нема димне отворе, отворе, а од сале (дворане) дворане) није одвојена металном (или азбестном), азбестном), тако да се пожар преноси директно у салу; салу;

82

4)


Овај вид је наставак случаја под 3), с тим што се овде руши конструкција позорнице, позорнице, при чему долази до продора свежег ваздуха из дворане на бину, бину, при чему се пожар распламсава пожар распламсава.. И овде, овде, као и у биоскопима, биоскопима, основно је спречити панику. панику .

Приликом пожара на позорници, позорници , пожар се врло брзо шири, шири, како на приземље тако и на галерије и балконе. балконе. Разводници и особље треба брзо да спусте металну (илли азбестну) азбестну ) завесу, завесу, обавесте ватрогасце, ватрогасце, организују евакуацију гледалаца и глумаца, глумаца, покушају да пожар угасе приручним средствима и отворе вентилације за избацивање дима. дима. Ватрогасна јединица, јединица, након извиђања, извиђања , почиње са интервенцијом и то тако, тако, да док се из два правца спречава ширење пожара у дворану и према гардеробама, гардеробама, трећи део екипе врши гашење на позорници и онемогућава вертикално ширење пожара (например преко завеса). завеса). Вода за гашење се користи из хидрантске мреже као и ватрогасних возила. возила. Препоручује се распршени млаз ( ређе пена). пена). Посебно су тешки за гашење делови где се раде кулисе ( радионице). радионице). Опасност представља могућност обрушавања кровне конструкције . Вентилационе отворе треба отворити, отворити, а довод струје искључити. искључити. Гашење пожара у болницама , школама и дечијим установама. установама. У конструкконструк тивном и грађевинском смислу, смислу, болнице се карактеришу релативно карактеришу релативно високим степеном отпорности на ватру. ватру. У начелу, начелу, ови објекти се граде тако да се болесничке собе повезују на заједнички ходник, ходник , који насвојим крајевима има везу са степеништима. степеништима . Основну опасност за избијање пожара предстваљају разне лабораторије и приручни магацини у којима се користе или држе лакозапаљиве течности (алкохол, алкохол, етар, етар, бензинбензинчисти). чисти). У савременим болницама ове опасности су увећане јер постоје посебне гасне инсталације (за етар, етар, кисеоник), кисеоник ), које у случају пожара могу погодовати ширењу истог. истог. Могућности и путеви за ширење пожара и продуката сагоревања су многобројни (степенишни простори, простори, лифтови, лифтови, вентилациони и клима канали). канали). Посебан проблем представља могућност панике и евакуације тешких (непокретних болесника). болесника). Код доласка на пожар, пожар, у објекте овог типа, типа, ватрогасна јединиц ватрогасна јединицаа треба да наступи тихо, тихо, без непотребних коришћења звучних сигнала (посебно сирене), сирене ), како не би непотребно узнемирили болеснике. болеснике . Код постављања потисних пруга, пруга, избегавати степеништа и ходнике ( ради лакше евакуациије), евакуациије), већ исте постпост-ављати споља, споља, по фасади. фасади. Евакуацију болесника у принципу треба избегавати. избегавати. Међутим, Међутим , уколико је уколико је иста неопходна, неопходна, треба је треба је обавити ефикасно, ефикасно , брзо и хладнокрвно, хладнокрвно, а пре свега безбедно. безбедно . Уколико се ради о интервенцији у заразним одељењима, одељењима, након интервенције је обавезно заштити људе, људе, а справе и опрему дезнфиковати , према упутству здравствене службе. службе . Примењује се тактика гашења пожара у затвореним просторијама, просторијама, с тим што се користе прах, прах, угљендиоксид, угљендиоксид , пена, пена, распршена вода или водена магла. магла. Од посебног значаја је да медицинско особље буде обучено за почетне интервенције гашења (са мобилном опремом или унутрашњим пожарним хидрантима), хидрантима ), као и за поступак у случају евакуације. евакуације .


83

У дечијим јаслицама, јаслицама, интернатима и школама опасности и развој пожара су у много чему слични оним у болницама. болницама. Пре свега, свега, конструктивна и архитектонска решења су слична (материјал отпоран на пожар, пожар, све учионице везане на ходник, ходник , који има 1-2 степеништа, степеништа , и овде постоје лабораторије у којима се могу наћи запаљиве течности итд). итд). Основни је задатак држати евакуационе путеве неугрожене (ходници, ходници , степеништа итд) итд) и спречити у зачетку сваку појаву панике. панике . Уколико има пуно деце, деце, коју треба извести из објекта, објекта, евакуација се мора изузетно брижљиво организовати. организовати. Од посебне је посебне је важности да се утврди да ли су сва деца на броју тј. тј. евакуисана из опасног простора. простора. Треба применити млазеве за брзо гашење, гашење , јаке снаге. снаге. Текође треба обезбедити добро осветљење. осветљење. Самоиницијативно спашавање појединаца (низ олуке и слично) слично ) треба спречити. спречити. Гашење пожара на сајмовима. сајмовима. Ови пожари могу бити врло неугодни и лако постају катастрофални. катастрофални. Велики број људи, људи, огромна количина разноврсне робе, робе, различите вредности и степена запаљивости, запаљивости, велики магацини, магацини , провизорно изведене инсталације грејања и расвета, расвета, бачени опушци и коришћење разних коришћење разних техичких уређаја, уређаја, који може имати и људске жртве, жртве, уколико дође до панике. панике . С обзиром, обзиром, на вредност робе, робе, треба интервенисати са распршеним млазом или воденом маглом, маглом, а у изузетним случајевима и пеном. пеном. Објекат треба искључити из електро мреже. мреже. Ватрогасна јединица мора да има разрађен има разрађен план акције гашења за сваку халу (павиљон). павиљон ). Гашење пожара у продавницама и робним кућама. кућама. Пожари у овим објектима лако достижу огромне размере угрожавајући људске животе и наносећи катастрофалну материјалну штету. штету. Само гашење је компликовано због разноврсности робе и различитог понашања исте у пожару, пожару, што отежава избор средстава за гашење. гашење. Поред овога, овога, за уређење ентеријера се углавном користе декоратвини запаљиви материјали, материјали, што погодује брзом ширењу пожара и знатно отежава гашење, гашење, јер су њихови продукти сагоревања често токсични. токсични. Опасност од панике, панике , великог броја могућих путева за ширење дима и ватре, ватре, чине акцију гашења још сложенијом. сложенијом . Пожари се гасе млазом или воденом маглом, маглом, а по потреби и пеном, пеном, односно прахом. прахом. Обавезна је употреба заштитне опреме. опреме. Основни правци дејства су на евакуационе путеве, путеве, са кратким млазевима. млазевима. Ако се ради о вишеспратним робник кућама, кућама, постоји опасност од рушења међуспратних конструкција и крова. крова. Гашење пожара на складиштима грађе и огревног материјала. материјала. Пожари на складиштима дрвене грађе, грађе, карактеришу се: се: великом пожарном површином, површином, великом зоном топлотног деловања и великом зоном задимљавања. задимљавања. Брзине ширења пожара се крећу од 0.5 м/мин, мин, чиме опожарена површина расте за 20-50 м2/мин 2/мин.. Облик пожара може постићи разне форме (кружни облик, облик, правоугаони, правоугаони, квадратни, квадратни, недефинисани ). Битни фактори су влажност дрвене масе, масе, брзина ветра као и врста дрвета. дрвета. За гашење пожара ове врсте, врсте, најефикасније средство је вода и ваздушна пена (1-3%). Такође, Такође, може да се користи сва расположива техника, техника , укључујући и булдожере. булдожере. Посебно важну улогу има хидрантска мрежа. мрежа. Након утрвђивања правца и јачине ветра, ветра,

84


прилазних путева и могућности повлчења, повлчења, одређују се снаге, снаге, средства врсте тактичког захвата Од посебног значаја је утврђивање линије заустављања ширења пожара. пожара. То је обично међупростор између две групе наслага, наслага , ширине око 25 м (може бити и мањи, мањи, зависно од ситуације). ситуације ). Акција се обично одвија у два правца : прво, прво, гашење пожара и друго, друго, заштита незапаљених наслага. наслага . Код гашења, гашења, битно је оборити пламен, пламен, тј. тј. довести пожар у стање да нема "пламених језика", језика", а затим да се угаси жар унутар наслага, наслага, што условљава потребу за великим количинама воде у почетку гашења пожара. пожара . Да би гашење било успешније, успешније , потребно је разбацати упаљену наслагану грађу, грађу, а онда гасити распршним млазом. млазом. Слично се интервенише и код пожара пиљевине и струготине. струготине. Гашење пожара у гаражама и аутосервисима. аутосервисима. Карактеристика пожара у гаражама и аутосервисима је да се веома брзо шире, шире, при чему се развијају велике количине дима и угљенмоноксида , што отежава гашење и чини га изузетно опасним. опасним. Посебно је тешко интервенисати уколико се ради о подземним гаражама са више нивоа. нивоа. Узроци избијања пожара могу бити различити, различити, као што су: су: грешке при поправци, поправци , разливање бензина, бензина , употреба апарата за заваривање, заваривање, кратак спој на електроинсталацијама итд. итд. За гашење пожара треба употребити ручне апарате са прахом, прахом, угљендиоксидом или пеном, пеном, при чему треба покушати да се упаљено возило уклони из гараже на слободан простор. простор. Уколико то не успе, успе, треба наставити гашење са поменутим апаратима уз истовремено коришћење воде са пожарним хидрантима за расхлађивање суседних возила. возила. Због великог топлотног исијавања, исијавања, и то углавном навише, навише , посебна опасност постоји од рушења међуспратних конструкција, конструкција, као и ширења пожара кроз вентилационе канале. канале .На повећање пожарне угрожености утичу често друге материје које се могу наћи у гаражи (боце са компримованим гасовима ацетиленом и кисеоником, кисеоником, затим посуде са запаљивим течностима, течностима, масти и уља итд.). итд.). Начелно, Начелно, акцију гашења треба усмерити истовремено на гаражни ( радионички) радионички) простор који је у пожару, пожару, и таваницу, таваницу , односно бочне зидове, зидове, како би се спречило ширење пожара. пожара. Најчешће се користи за гашење водена магла или млаз пене (посебно light-water). Коришћење заштине опреме је опреме је обавезно. обавезно.

4.12. Упутства средствима

за

гашење пожара на саобраћајним

Гашење пожара на аутомобилима. аутомобилима. До пожара на аутомобилима у току вожњо најчешће долази на електроинсталацијама електроинсталацијама,, карбуратору, карбуратору, бензинској пумпи или на резервоару горива, горива , као и на роби која се превози. превози. Узроци су најчешће кратки спој. спој. прегрејавање мотора или последица судара, судара, односно превртање возила. возила . Пожар се веома брзо шири због разливеног због разливеног горива и запаљених елемената на самом аутомобилу (гума, гума, пластика, пластика , текстил). текстил). Гашење је често отежано уколико су путници повређени, повређени, непокретни, непокретни , па треба прво њих спашавати. спашавати. У почетној интервенцији могу се користити покривачи, покривачи, капути, капути , песак, песак, земља или приручни апарат. апарат. Ако је Ако је пожар настао


85

на електричној инсталацији, инсталацији , возило треба одмах зауставити, зауставити, угасити мотор и скинути клеме са акумулатора. акумулатора. Када дође до паљења мотора услед прегрејавања поступак је сличан, сличан, с тим што треба спречити да се пожар пренесе на резервоар на резервоар горива. горива. Уколико је Уколико је пожар настао у карбуратору треба прекинути довод горива у карбуратор а гашење обавити на један од описаних начина. начина . Код пожара, пожара , који су последица судара, судара, треба искључити мотор и напустити возило јер су присутне опасности од експлозије пара разливеног горива. горива. Гашење се обавља на један од описаних начина. начина . Посебну пажњу треба посветити заштити околине да се пожар не би пренео на суседне објекте. објекте. За заустављање разливања заустављање разливања запаљивих течности треба користити песак и земљу, земљу, а гашење вршити у смеру ветра, ветра, при чему најбоље рзултате даје гашење пеном и прахом. прахом. Гашење пожара на железници. железници. Транспорт железницом обухвата разне материје, материје, од којих су многе запаљиве или експлозивне. експлозивне . Поред овога велики број путника, путника , затим објеката изграђених у непосредној близини пруге (станице, станице , магацини итд), итд), отежава интервенцију гашења и повећава могућност за проширење пожара. пожара . У основи, основи, тактика гашења пожара на објектима железнице је иста као и при гашењу других пожара, пожара , уз поштовање одређених специфичности које су присутне. присутне . Пре свега, свега, треба спречити панику и обезбедити мирну евакуацију и спашавање путника. путника . Из зоне пожара треба уклонити вагоне, вагоне, а посебно цистерне са запаљивом течностима и гасовима као и вагоне са запаљивим и експлозивним материјалом. материјалом. Запаљене вагоне треба одвојити од композиције и извући маневарком на споредни колосек. колосек. а ако постоји могућност угрожавања транспорта на другим колосецима, колосецима, треба обуставити сваки саобраћај. саобраћај. Уколико је Уколико је до пожара дошло у току кретања композиције, композиције , требају се у првој станици, станици , на споредном колосеку откачити запаљени вагони, вагони , с тим да се не угрозе објекти станице, станице , након чега треба приступити интервенцији гашења. гашења . За гашење се могу користити сва средства која одговарају за материју која гори (прах, прах, пена, пена, вода, вода, угљендиоксид ). Принцип код интервенције је да се уз гашење истовремено штите од преношења пожара млазницама распршене млазницама распршене воде други објекти, објекти, и вагони или цистерне. цистерне .

4.13. Упутства за гашење пожара експлозивних материја, запаљивх течности и гасова Пожари експлозивних материја експлозивних материја.. Пожари експлозивних материја су у принципу ретки, ретки, јер се код изградње објеката за производњу експлозивних материја и складишта предузима низ превентивних мера (неварничећи и елктропроводљиви подови, подови, врата и прозори, прозори, ефикасна вентилација , електроуређаји и инсталације у сигурносној заштити, заштити, максимална примена мернорегулационе технике, технике, висока аутоматизација итд.), итд.), затим забрана употребе отворене ватре, ватре, радова заваривања, заваривања, алата који варниче итд. итд. Међутим, Међутим , уколико до пожара ипак дође, дође, постоји опасност од детонације . Из овог разлога, разлога, гашење пожара се врши пре свега преко стабилних уређаја за гашење - са угљендиоксидом , халоном или распршеном водом (спринклер, спринклер, дренчер). дренчер). Ватрогасна интервенција се мора обављати са сигурног растојања, растојања, а околина се мора

86


благовремено евакуисати. евакуисати. Уколико пожар избије у близини експлозивних материја, материја, неопходно је вршити стално хлађење водом ускладиштеног експлозива. експлозива. Употреба заштитне опреме је опреме је обавезна. обавезна . Пожари запаљивих Пожари запаљивих течности. течности. Запаљиве течности имају веома широку примену било као течна горива, горива, сировине или готови производи у индустрији као погонско гориво за саобраћајна средства, средства, као енергетска горива итд. итд. Према њиховим особинама, особинама, тј. тј. према тачки запаљивости поделили смо их у неколико група, група, о чему је било детаљније говора у делу у коме су разматране запаљиве материје. материје. Код пожара запаљивих течности могу настати следеће ситуације: ситуације : експлозија смесе пара или гасова са ваздухом, ваздухом, пожар пара са мирном горећом површином ( разливена течност), течност), пожар у облику бакље. бакље. Експлозије смеше пара и ваздуха могуће се у апаратима, апаратима, разним резервоарима, резервоарима, деловима постројења и силично. силично . Горење у облику бакље настаје само код постројења која реде раде под притиском, притиском , а горење у облику млаза јавља се код уређеја и постројења у којима се запаљива течност такође налази под надпритиском . Наведени пожари истичу се и променама физичкофизичко -геометријских величина. величина . Бакља се карактерише дужином, дужином , пречником, пречником, чврстоћом пламена, пламена, усмереношћу, усмереношћу, температуром и интезитетом топлотног струјања, струјања, која су нарочито изражена. изражена . Ослобођена топлота, топлота, код овог као и код осталих облика, облика , угрожава објекат пре свега што загревањем долази до пада носивости конструкције и рушења објекта, објекта, односно постројења. постројења. Експлозија је најопаснији пожар на постројењима и уређајима где се ради се ради са запаљивим течностима. течностима. У таквим случајевима под утицајем ударног таласа запаљива течност се може пренети на знатна удалљења од места настанка експлозије. експлозије. Код пожара запаљивих течности основно је основно је правило да се смањи односно онемогући даљи доток запаљиве течности на гориву површину, површину, као и да се смањи укупна количина запаљиве течности из запаљеног резервоара и њеним одвођењем у други резервоарски простор. простор. Као основно средство за гашење пожара запаљивиих течности користи се пена и то на бази протеина, протеина , затим синтетска пенила као и флуорпротеинска и флуорсинтетска пена. пена. Добре резултате Добре резултате даје и гашење прахом, прахом, односно угљендиоксидом , уколико се ради о пожару у затвореном простору. простору. Вода се користи углавном за хлађење других суседних резервоара да не би дошло до преношејна пожара, пожара , као и за испирање запаљиве течности, течности, са разливених површина. површина . Постоји могућност и гашења воденом паром тако што се иста уводи у резервоаре у делу изнад "запаљеног огледала" огледала" при чему долази до гашења пожара. пожара. С обзиром не велику калоричну моћ горива, горива, присутно је интензивно зрачење топлоте, топлоте, што отежава интервенцију и условљава гашење са веће удаљености. удаљености . Из ових разлога препоручљива је употреба заштитних одела као и друге заштитне опреме. опреме. Посебну пажњу треба обратити на чињеницу да су ивице мателних посуда или резервоара загрејане, загрејане, често и усијане. усијане . Ово условљава да се пожар поново јави на површини, површини , уколико се користи СО2 или прах, прах, јер се ослобођене паре запаљивих течности одмах пале у додиру са усијаним металом. металом. Међутим, Међутим , пена је топлотни изолатор који изолује пламен док се не прекине испаравање, испаравање, с тим што у одређеној мери она и хлади


87

површину течности и обимне зидове посуде. посуде. Приликом пожара сирове нафте треба обратити пажњу на могућност експлозивног избацивања течности из запаљеног резервоара која је која је последица присуства воде у сировој нафти, нафти , при чему код сагоревања расте садржај парне фазе у унутрашњости запаљиве течности, течности, тј. тј. услед загрејавања вода прелази у пару. пару. У једном моменту може се створити такав надпритисак парне фазе да долази до изливањаизливања -ерупције нафте из резервоара из резервоара и проширења пожара на све суседне објекте. објекте. Посебну опасност представљају пожари на пумпним станицама за снабдевање возила горивом јер су исте често лоциране у ужем градском ткиву у непосредној близини стамбених и других објеката. објеката. Запаљиве течности које се растварају или мешају са водом могу се лако уга¬ уга¬сити слабим млазом једноставним једноставним доливајнем воде у резервоар, резервоар, при чему се логично мора водити рачуна да не дође до изливања запаљиве течности из резервоара (шпритус, шпритус , алкохол, алкохол, ацетон итд.). итд.). Пожари ових течности не могу се успешно гасити пеном јер се пена брзо раствара услед везивања воде која се меса са течношћу. течношћу. Препоручљиво је гашење угљендиоксидом , прахом или воденом маглом. маглом. Пожари запаљивих гасова. гасова. Гашење пожара запаљивих гасова, гасова, који су често компримирани, компримирани, тј. тј. под одређеним надпритиском , у посебним посудама, посудама, је врло сложено и тешко. тешко. Бакљу запаљивог гаса, гаса, који излази из посуде, посуде , у принципу не треба гасити јер незапаљени гас може бити опаснији од запаљеног, запаљеног, због тога што се брзо шири и може изазвати експлозијуексплозију-пожар на местима која су знатно удаљена од места изласка гаса. гаса. У овим случајевима треба се ограничити на хлађење посуде водом, водом, а кад се бакља смањи треба покушати са гашењем уз употребу инертног гаса (СО2, халон, халон, уз додавање азота ради инертизације ). Уколико се не може прекинути доток разливеног текућег гаса исти треба усмерити на слободан простор и гасити га пеном уз истовремено интензивно хлађење посуде, посуде, арматура, арматура, носача и цевовода. цевовода. Гашење пожара бутанбутан-пропана водом није ефикасно, ефикасно , пракса је показала да је најефикасније средство прах, прах, као и халони. халони. Код интервенције гашења потребно је средства и уређаје за гашење поставити на места где не могу бити угрожени топлотним исијавањем, исијавањем, евентуалном експлозијом, експлозијом, а људе треба заштити заштитном опремом. опремом.

4.14. Упутства за гашење шумских и пољских пожара Шумски пожари. пожари. Карактеристике шумског растиња, растиња, тј. тј. да ли се ради о четинарским или листопадним шумама, шумама, битно утичу на осетљивост у погледу могућности избијања пожара. пожара . Најподложније пожарима су шуме црногорице због присуства смоле, смоле, сувих иглица и маховине, маховине, као и шуме у којима има доста осушеног дрвећа, дрвећа, посеченог дрвећа и које су изложене ветру. ветру. Гашење шумских пожара је тежак и компликован задатак јер ови пожари се најчешће дешавају далеко од комуникација , у пределима који су тешко приступачни, приступачни , где нема извора за гашење пожара, пожара , касно се откривају када пожар већ достигне веће размере итд. итд. Шумски пожари избијају по правилу у доњем делу растиња и шумској простирци, простирци, а тек касније се шире по

88


крошњама дрвећа. дрвећа. Шумске пожаре из ових разлога делимо на: на: подземне, подземне , површинске или пузеће и крунске пожаре. пожаре. Подземни пожари настају у наслагама тресета испод површине тла, тла, при чему се споро шире али брзо и лако претварају у површинске шумске пожаре. пожаре. Површински пожари се јављају најчешће у летњим и јесењим данима када је када је површина прекривена сушеном травом, травом, наслагама лишћа и другим горивим отпацима. отпацима . Ширење ових пожара у почетној фази је споро. споро. Кад постоји више горивог материјала на приземном слоју површински пожар прераста у горње делове стабла, стабла , затим и круе дрвећа, дрвећа, при чему се нагло шири и тешко га је зауставити. зауставити . У зависности од линијске брзине ширејна горења, горења, шумске пожаре делимо на слабе (до 2 км на сат) сат) средње (до 5 км на сат) сат) и велике (преко 5 км на сат), сат), при чему се пламен уздиже од 1.5 до 2 м изнад површине земље, земље, а дубина горења прелази преко 2 м. Ширење пожара се у правилу одвија врло снажно. снажно . Најефикасније средство за гашење је вода, вода, а могу се користити и посебна хемијска средства која се обично употребљавају за дејство на линији ширења пожара. пожара . Мањи пожари по површини гасе се, се, осим применом разних средстава, средстава, и затрпавањем замљом или ударањем гранама и специјалним металним метлама по жаришту. жаришту. Гашење подземних пожара се изводи тако што се копањем рова запаљено подручје изолује од тресета. тресета. Ров се може напунити водом, водом, а захваћена површина пожаром се може прекрити земљом. земљом. Гашење крунских пожара је изузетно тешко и компликовано. компликовано. Најбоље резултате Најбоље резултате код гашења оваквих пожара даје употреба специјалних авиона који имају резервоаре запремине од око 5 тона воде и који у налету ову количину воде бацају на упаљену шуму, шуму, при чему вода поред гашења има и ударно дејство. дејство.Да би се ватра локализовала често се праве празни простори у виду прошека и површинске препреке довољне ширине. ширине . Ширина просека требада износи најмање две висине стабала која се налазе на месту где се прави одбрамбени појас (20 до 40 м). Стабла се тако секу да се обарање врши према пожару. пожару. Сав запаљиви материјал се у том појасу чисти, чисти, крешу гране, гране, а по могућности површину треба прекопати. прекопати. За овакве радове сечења препоручује се употреба механизоване опреме, опреме, пре свега моторних тестера. тестера. док се за копање прошека препоручује употреба булдожера. булдожера. Највећа ширина просека треба да је у правцу ширења ватре, ватре, као и у смеру доминатног ветра. ветра. За локализацију пожара често се примењује и метода сусретних - супротних ватри, ватри, при чему се намерно врши паљење шуме у контра смеру од кретања ватре, ватре, тако да се два пожара сусретну а створени заштитни појас на коме је сагорело раслиње онемогуаћава даље преношење пожара. пожара . Ако постоји могућност снабдевања водом у зони пожара, пожара , заштитни појас се ствара тако што екипа од три члана ради члана ради на следећи начин: начин: један члан кваси терен у ширини од 50 цм, цм, други члан се креће иза првог и пали појас са стране пожара, пожара , а трећи гаси ватрене скокове преко заштитног појаса. појаса. Да би се постигао што бољи успех код гашења шумских пожара, пожара , потребно је благовремено извршити организацију становништва према шумским рејонима шумским рејонима као и распоред опреме и средстава за гашење пожара, пожара , затим организовати везу и утврдити организацију службе осматрања, осматрања, патролирања и активрања, активрања, односно руковођења односно руковођења гашењем. гашењем.


89

Пољски пожари и пожара на пољопривредним газдинствима. газдинствима. Пожари на житним пољима и површинама засејаним другим пољопривредним културама као и пожари непокошене траве и трске, трске, називају се пољским пожарима. пожарима. Ови пожари се карактеришу великом брзином ширења јер са ради о отвореном простору, простору, а посебно уколико има ветра. ветра. Од ових пожара могу бити угрожебни и други објекти као нпр. нпр. стамбени, стамбени , складишта, складишта, магацини, магацини , депоније итд. итд. С обзиром на велику брзину ширења, ширења , затим недостатак одговарајућих извора за гашење (по капацитету и броју) броју) као и прилазних путева, путева , интервенција ватрогасаца се углавном ограничава на спречавање ширења пожара, пожара , а реде на интервенцију гашења пожаром захваћеног комплекса. комплекса. Ово се постиже на тај начин што се око запаљеног простора направе одбрамбени процеси који спречавају проширење ватре. ватре. Као и код шумских пожара, пожара , ово се може обављати најефикасније булдожерима. булдожерима. Уколико нема потребне механизације , потребан је потребан је велики број људи и доста алата, алата, с тим што се може на појединим секторима ширења пожара приступити и локалним интервенцијама гашења, гашења, уколико постоје приступни путеви или могућности коришћења воде преко моторних пумпи. пумпи. Најуспешније се гашење обавља распршеним млазом воде. воде. Пожари сена и сламе се такође каркатеришу брзим ширењем и интензивним зрачењем топлоте, топлоте, што отежава гашење. гашење. Посебно треба водити рачуна о правцу ветра, ветра, тако да се истовремено врши локализовање пожара и спречавање преношења пожара на суседне објекте или стогове (односно камаре сена и сламе). сламе). Ово се постиже квашењем, квашењем, покривањем мокрим простиркама или уклањањем горивог материјала из зоне пожара. пожара . Ако нема довољно воде угрожени објекти могу се покрити пеном. пеном. Код ових пожара не препоручује се употреба компактног млаза већ распршеног млаза. млаза. Кретање, Кретање, пењање, пењање, по камарама сена или сламе је забрањено јер постоји могућност унутрашњег пожара тако да се може десити да дође до пропадања ватрогасаца у само жариште пожара. пожара. Уколико до пожара дође за време вршидбе, вршидбе, основни задатак је спашавање машина и уређаја, уређаја, затим уклањање неовршеног и овршеног жита и спречавање преношења пожара на суседне објекте. објекте. Најчешћи узроци пожара су нехат (опушак, опушак, употреба отворене ватре), ватре), прегрејавање ротирајућих елемената, елемената, издувна цев на трактору итд. итд. Пожари на сеоским газдинствима су веома различити с обзиром на узроке, узроке, али се карактеришу великом брзином ширења, ширења, што се објашњава присутношћу знатних количина горивог материјала, материјала, близином објеката, објеката, непостојањем баријера за спречавање ширења пожара, пожара, итд. итд. Интервенција гашења је отежана јер су, су, по правилу, правилу , извори напајања водом лимитирани капацитетом и могућношћу коришћења. коришћења. Модернизација пољопривреде условила је повећање укупне вредности тако да су ови пожари по висини материјалне штете достигли озбиљне размере и представљају знатну ставку у укупном износу материјалне штете у нашој земљи. земљи. Приликом пожара у шталама основно је спашавање угрожене стоке која се приликом пожара узнемири, узнемири, тешко јој се прилази. прилази . Поред овога, овога, крупна стока је везана за јасле, јасле, пролази су уски и недовољни па је често потребно рушењем омогућити прилаз до стоке и њено ослобађање - евакуацију. евакуацију. За спасавање и извођење стоке треба ангажовати особље које познаје животиње. животиње .

90


4.15. Упутства за гашење пожара материја које се тешко гасе Лаки метали. метали. У ову групу сврстани су метали као калијум, калијум, натријум, натријум , магнезијум, магнезијум , алуминијум и легуре. легуре. Опште је познато правило да се за гашење пожара ових материја не могу применити вода и репа, репа, о чему је чему је било већ говора код средстава за гашење пожара. пожара. Ни прах на бази натријумовог бикарбоната се не може применити пошто и он развија воду код повишених температура, температура, која не сме доћи у додир са наведеним елементима. елементима. Угљендиоксид реагује са калијумом, калијумом, натријумом и магнезијумом. магнезијумом. Магнезијум гори у атмосфери угљендиоксида уз издвајање угљеника који сагорева. сагорева. Лаки метали експлозивно реагују халонима (халогенираним угљоводницима ). Према неким сазнањима најбоље резултате код гашења даје уситњена камена со, со, затим племенити гасови (аргон, аргон, криптон, криптон, неон итд.), итд.), те неке врсте силиконских уља. уља. Међутим, Међутим , због неекономичности ретко се која од њих у пракси користе. користе. Пожари лаких метала карактеришу се високим температурама од 1200 до 3000°С 3000°С, што отежава приступ за гашење. гашење. За гашење се користи суви графитни прах, прах, камена прашина. прашина . Обавезна је употреба заштитне опреме од топлотног исијавња и заштита дисајних органа. органа. Фосфор. Фосфор. Постоје две алотропске модификације фосфора: фосфора: бели и црвени фосфор. фосфор . Бели фосфор веома лако оксидише и лако се пали чим дође у додир са кисеоником из ваздуха, ваздуха, при чему особађа отровни гас фосфорпентоксид. фосфорпентоксид. При сагоревању могуће је распрскавање упаљене масе, масе, што представља посебну опасност за ватрогасце јер, јер, поред отровних својстава, својстава, изазива тешке опекотине. опекотине. Чува се и транспортује под водом. водом. Црвени фосфор је знатно мање опасан, опасан, међутим код сагоревања треб предузети исте мере заштите. заштите. Гашење пожара фосфора је фосфора је врло тежак и сложен захват, захват, јер се фосгор сам накнадно пали. пали. Пламен фосфора се може угасити водом или пеном, пеном , али када вода или пена испаре или одтеку, одтеку , фосфор се поново пали. пали. Најефикаснији начин гашења пожара се састоји у превлачењу површине пожара танком опном или слојем пене или неке друге заштитне материје, материје, тако да се створи зашитни слој између фосфора и атмосфере. атмосфере. Пракса је показала да баријумбаријум-сулфат са кредом, кредом, уз додатак течног натријумовог стакла, стакла, даје одличне резултате код гашења оваквих пожара. пожара . Такође, Такође, може се употребити и гвоздени сулфат у облику праха или раствора, раствора, при чему треба додати одређена средства за стабилизацију . За гашење пожара црвеног фосфора препоручује се раствор разређеног бакарног сулфата или амонијумкомплекса бакарних соли - сулфата. сулфата. Очито је Очито је да гашење има низ проблема, проблема, а пре свега је то што је потребно унапред имати наведена средства за гашење пожара као и чињеницом да је да је потребна велика опрезност приликом акције гашења. гашења. Сумпор. Сумпор. Сумпор је запаљива материја која може да у условима пожара представља одређену опасност, опасност, што условљава примену одређених мера заштите приликом интервенције гашења. гашења. Уколико се загреје до температуре од 200оС 200оС,, долази


91

до самозапаљења. самозапаљења. Сагорева блештавим пламеном са доста дима који је надражљив за очи и органе дисања. дисања . Основна компонента, компонента, сумпордиоксид, сумпордиоксид, је тежа од ваздуха па се акумулира у нижим просторима. просторима. Ово условљава обавезну примену изолационих апарата. апарата. За гашење се примењује распршени примењује распршени млаз воде јер примена пуног млаза може довести до разбацивања сумпора и до проширења пожара, пожара , а у изузетним случајевима, случајевима, и до експлозије сумпорног праха. праха. Целулоид. Целулоид. Целулоид је материја која садржи 50-70% нитроцелулозе, нитроцелулозе, 15-35% камфора и 0-15% омекшивача боје и пунила. пунила . Код пожара целулоида евидентне су опасности од отровних гасова, гасова, високе температуре и могућности горење под разним условима. условима. У условима непотпуног сагоревања јавља се угљендиоксид, угљендиоксид , угљенмоноксид, угљенмоноксид, азоти оксид, оксид, цијановодонична киселина и паре камфора, камфора, које се поред особине да сагоревају, сагоревају, одликују и високом токсичношћу. токсичношћу. Температура која се развија код пожара целулоида износи 1700ОС. Као средство за гашење препоручује се вода, вода, уз напомену да постоји више врста целулоида. целулоида . Ефекат гашења постиже се када се пуним млазом разори слој настале сагореле покорице, покорице , а тако разбијено жариште се тек тада хлади. хлади. Ови пожари захтевају за гашење велике количине воде. воде. Обавезна је употреба заштитне опреме. опреме. Калцијум Калцијум-карбид. карбид. У светској ватрогасној терминологији уобичаио се израз пожар карбида, карбида, под којим се подразумева сагоревање ацетилена који се развија услед деловања воде на калцијумкалцијум -карбид. карбид . Из овог разлога вода се не може применити за гашење ових пожара већ се користи само угљендиоксид или прах. прах. Халогенирани угљоводници (халони) халони) који у својој молекули садрже хлор нису погодни за гашење јер се на повишеним температурама ствара калцијумкалцијум -хлорид и угљеник. угљеник . При томе настаје поново калцијумкалцијум -карбид као и велика количина дима, дима, што је праћено прскањем ужарених делова карбида. карбида. Негашени креч. креч. Негашени креч у додиру са водом ослобађа знатне количине топлоте. топлоте. Из ових разлога, разлога, иако негашени креч сам не гори, гори, пожар треба гасити само сувим средствима. средствима.

СИСТЕМИ ЗА ДОЈАВУ ПОЖАРА

Правилником о техничким нормативима за стабилне инсталације за дојаву пожара објављеном у Службеном листу СРЈ, СРЈ, бр. бр. 87/93 прописани су: су: 1)

захтеви који морају бити испуњени при пројектовању, пројектовању, пословању и одржавању стабилних инсталација за дојаву пожара; пожара;

2)

поступак и начин означавања и обележавања уређаја и делова система за дојаву пожара; пожара;

3)

техничке мере надзора стабилних инсталација за дојаву пожара; пожара;

4)

начин руковања начин руковања и одржавања система и уређаја; уређаја;

5)

минималан број и начин размештња начин размештња јављача јављача пожара; пожара;

6)

минимални захтеви који се односе на повезивање стабилне инсталације за дојаву пожара са технолошком и електротехничком опремом; опремом;

7) захтеви које морају да испуне контролне књиге прегледа и испитивања стабилне инсталације за дојаву пожара. пожара.

Изрази употребљени у наведеном правилнику имају следеће значење: значење: Аутоматски јављач пожара је део стабилне инсталације за дојаву пожара, пожара, који непрекидно или у одређеним временским размацима временским размацима прати одговарајуће физичке или хемијске промене омогућујући откривање пожара у надзираном простору. простору. Ручни јављач пожара је уређај за ручно узбуњивање (алармирање) алармирање) којег укључује човек након откривања пожара. пожара. Елемент за узбуњивање (алармирање) алармирање) је уређај, уређај, који у случају пожара даје звучне (сирена, сирена, звоно, звоно, ... ) и/или светлосне сигнале. сигнале. Преносни водови су спољне везе с деловима стабилне инсталације за дојаву пожара, пожара, а служе за пренос информација и напајање енергијом. енергијом. Надзирна површина је површина пода, пода, коју надзире један надзире један аутоматски јављач аутоматски јављач пожара. пожара. Подручје надзора (подручје на коме се примењују техничке мере надзора) надзора) је цело подручје надзирано стабилном инсталацијом за дојаву пожара. пожара. Дојавна зона је део подручија надзора, надзора, такав да било који јављача смештених у њој генерише исти сигнал у дојавној централи. централи. Дојавна централа је уређај за надзор и управљање који је који је у вези с јављачима пожара и обавља светлосно и звучно узбуњивање и пренос сигнала о пожару на паралелне сигнализаторе и противпожарним службама. службама. Узбуна (аларм) је звучна и/или светлосна манифестација пожарног сигнала. сигнала. Лажно узбуњивање је остварење пожарног сигнала услед техничких сметњи или преваре. преваре. Селективно узбуњивање је узбуњивање једног лица или више унапред одређених лица (према плану узбуњивања). узбуњивања). Опште узбуњивање је узбуњивање неодређеног броја лица путем елемената за узбуњивање. узбуњивање. Двозонска зависност је утврђени поступак у случају појаве пожара, пожара, који се користи као мера за спречавање лажног узбуњивања. узбуњивања. Активирањем

94


јављача из прве зоне може се извршити селективно узбуњивање или нека управљачка функција, функција, а активирањем јављача и из друге зоне укључују се опште узбуњивање и остале управљачке функције. функције. Контролна књига је књига за уношење свих података о редовним испитивањима, испитивањима, ревизијама, ревизијама, надоградњама, надоградњама, укључивању и искључивању појединих зона, зона, као и о дојавама сметњи и пожара. пожара. Уз сваки податак уноси се датум, датум, време и кратак опис догађаја и потпис дежурне особе. особе. Стабилна инсталација за дојаву пожара мора бити тако пројектована и изведена да правилним избором, избором, бројем и распоредом јављача распоредом јављача пожара омогућује сигнализирање појаве пожара у најраније могућој фази, фази, уз довољно велику сигурност спречавања лажних узбуњивања. узбуњивања. Светлосна сигнализација сметњи не сме се искључивати. искључивати. Она се аутоматски искључује по отклањању сметње. сметње. Осетљивост стабилне инсталације за дојаву пожара могу мењати само за то обучена лица. лица. Пре пројектовања стабилне инсталације за дојаву пожара неопходно је неопходно је израдити детаљан план узбуњивања , у којем морају бити утврђени поступци узбуњивања за време и ван радног времена, времена, који мора бити усклађен с општим планом заштите од пожара. пожара. План узбуњивања мора у сваком тренутку осигурати следеће: следеће: упозорење лицима у опасности ради правовремене евакуације; евакуације; обавештавање дежурног лица и локалне ватрогасне јединице; јединице; узбуњивање најближе ватрогасне бригаде; бригаде; узбуњивање чланова особља, особља, који имају специјалне дужности (екипе за гашење пожара и евакуацију); евакуацију); као и предвиђање свих мера које се предузимају у случају неисправности и/или искључивања појединих дојавних зона. зона. План узбуњивања поставља се у непосредној близини дојавне централе. централе. Пожарна узбуна (аларм) аларм) мора се сигнализирати светлосно и звучно на дојавној централи, централи, свим паралелним таблоима и у локалном пожарном контролном центру. центру. Пожарна узбуна мора бити таква да омогућује брзо проналажење места појаве пожара. пожара. Неовлашћена лица не смеју искључити уређај за пожарну узбуну. узбуну. Аутоматски јављачи Аутоматски јављачи пожара, према принципу рада принципу рада,, деле се на: на: термичке јављаче, који реагују а) термичке јављаче који реагују на повећање температуре; температуре; димне јављаче, који реагују б) димне јављаче који реагују на производе сагоревања и/или честице које лебде у видљиви дим ) до 1 км ( невидљиви невидљиви атмосфери, атмосфери, чији се диаметар креће од 10 км ( видљиви дим ). Димни јављачи Димни јављачи могу бити: бити: димни јављачи, који реагују - јонизујући димни јављачи који реагују на производе сагоревања који утичу на промену јонизујуће промену јонизујуће струје у радиоактивној комори јављача комори јављача,, оптичке димне јављаче димне јављаче , који реагују који реагују на производе сагоревања који доводе до апсорпције или распршивања или распршивања светлости у инфрацрвеном, инфрацрвеном, видљивом и/или ултраљубичастом опсегу електромагнетног спектра; спектра;

Системи за дојаву пожара

95

ц) јављаче гаса, који реагују на гасовите производе сагоревања и/или на производе разлагања услед топлоте; топлоте; д) јављаче пламена, који реагују који реагују на емитовано зрачење из пламена. пламена. Термички јављачи (детектори) пожара се деле на термомаксималне и тертермодиференцијалне. модиференцијалне. Термомаксимални детектор региструје температуру околине и када иста достигне одређену границу, границу, на коју је јављач подешен, подешен, долази до алармног стања. стања. Код термомаксималног детектора као сензор се користи полупроводник П-Н. Напон на сензору је сразмеран температури околине. околине. Када напон достигне одређену вредност, вредност, електронски склоп то региструје и емитује алармни сигнал централи за дојаву пожара. пожара. Старе верзије овога јављача су користиле најчешће биметалну траку, траку, где се аларм јављао као последица различитог издужења металних компоненти под утицајем околне температуре, температуре, при чему је долазило до затварања струјног кола. кола. Данас је у употреби и тзв. тзв. сензорска сонда која у себи садржи течност (најчешће алкохол) алкохол) и која је преко капиларне цеви спојена са флексибилним ваљком. ваљком. Запремина течности варира у зависности од температуре околине (шири се и скупља), скупља), што се региструје преко микропрекидача који дају алармаларм-импулс побуде. побуде. Термодиференцијални детектор се користи за просторе где се очекује код појаве пожара брзи пораст температуре. температуре. Осетљивост му је већа од термомаксималног јављача. јављача. Као сензори, сензори, користе се два полупроводничка П-Н споја. споја. Јављач садржи два слична али независна мерна система, система, са различитим степеном осетљивости. осетљивости. Један сензор прати брзе промене температуре простора а други споре. споре. Када ова разлика достигне одређену вредност, вредност, електронски склоп то региструје и шаље сигнал у централу за дојаву пожара који централа региструје као аларм. аларм. Данас је у употреби најчешће тип јављача који у себи садржи оба склопа, склопа, тј. тј. термомаксимални и термодиференцијални термодиференцијални,, чиме се добија максимална сигурност деловања. деловања. Јонизациони јављач (детектор) дима се састоји из јонизационих комора у које је смештен радиоактивни извор (на пр. пр. Аm 22241 или R а-226). Јављач има два радиоактивна извора, извора, од којих је један у унутрашњој а други у спољној комори. комори. Активност једног извора је 0.075 Ci, што значи да је укупна радиоактивност 0.15 Ci. онизацијом ваздуха у коморама постижемо да само тај ваздух постане електрички проводљив:1 проводљив:1 Јони који су носиоци електричне струје крећу се, се, услед своје мале масе, масе, релативно брзо. брзо. Кад честице дима (које су битно теже и веће од јона) јона) уђу у комору, комору, делују на покретљивост молекула јонизованог гаса, гаса, чиме се мења отпор а тиме и струја између електрода у комори. комори. Како смо у предаиармном стању имали "мирну" мирну" струју у обе коморе, коморе, то сада струја у једној комори мења и долази од нарушавања равнотежног стања, стања, што се преко Винстоновог моста региструје. региструје. Ова промена стања активира полупроводничка окидачка кола, кола, која тренутно шаљу сигнал у централу за дојаву пожара, пожара, који се у централи региструје централи региструје као "сигнал аларма". аларма". Један јављач овога типа може да контролише површину од 50-70 м2, с тим да се осетљивост може регулисати. регулисати.

96


У ову групу јављача спадају неколико врста детектора, детектора, у зависности да ли реагују на честице дима (прекид светлосног снопа ИЦИЦ-зрака или рефлексија или рефлексија светлости), светлости), затим да ли региструју титрајућу светлост пламена или пак региструју ултраљубичасте зраке који се јављају се јављају код пожара. пожара. Оптички јављач (детектор) дима реагује на производе сагоревања (дим) дим) и/или честице које лебде у атмосфери. атмосфери. Имплементира се као линеарни или лавиринтни димни јављач. јављач. Линеарни димни јављач се састоји од светлосног извора (трансмитера) трансмитера) који емитује невидљиви, невидљиви, модуларни инфрацрвени сноп светлости (0.71.3 мА) мА) и пријемника светлости, светлости, који усмерава инфрацрвени сноп преко система сочива, сочива, затварајући електронско струјно коло. коло. Ако дим уђе у јављач пожара, пожара, долази до прекида струјног кола што се региструје на пријемнику. пријемнику. Лавиринтни димни јављач реагује на светли видни дим који се појављује у првој фази одређених врста пожара. пожара. Та особина намеће строго наменску употребу. употребу. У лавиринтној комори је смештена полупроводничка диода која емитује светлост према фотоћелији која је која је смештена тако да на оптоелектрични претварач пада само светио које се распршава на делићима дима. дима. Ако дим уђе у јављач пожара, пожара, долази до затварања струјног кола што се региструје се региструје на пријемнику. пријемнику. Инфрацрвени јављач (детектор) пламена је намењен за откривање пожара код којих се појављују гасови и дим од материјала који садрже угљеник као што су дрво, дрво, пластичне масе, масе, алкохол и др. др. Јављач је опремљен са два пироелектрична сензора који имају врло висок имунитет против утицаја сунчеве светлости, светлости, вештачког осветљења, осветљења, варничења, варничења, вибрација и сл. сл. Јављач се састоји од два пироелектрична сензора, сензора, различитих таласних дужина. дужина. Први сензор реагује на активне инфрацрвене изворе настале од сагоревања гасова карактеристика СО2 СО2 спектра од 4,1 до 4,7 ум, ум, који настају при сагоревању дрвета, дрвета, алкохола, алкохола, производа од уља, уља, пластике и си. си. Други сензор мери инфрацрвену енергију таласних дужина од пет до шест ум који стварају лажни сигнали (сунчева светлост, светлост, вештачка светлост и си.). си.). Инфрацрвени јављач пламена примењив за унутрашњу и спољну монтажу. монтажу. Не треба га користити за откривање пожара насталих услед горења фосфора, фосфора, натријума, натријума, магнезијума и водоника. водоника. Ручни јављачи (детектори) су веома значајан елемент инсталације за дојаву пожара чине ручни јављачи пожара. пожара. Ови јављачи, јављачи, обзиром на алармну o рганизацију, рганизацију, имају предност над аутоматским. аутоматским. Дојавна централа прихвата податке о пожару од прикључених јављача и укључује звучну и светлосну сигнализацију одређујући место опасности. опасности. Дојавна централа преноси информацију о пожару преко предајног уређаја даљинске сигнализације противпожарној служби и/или преко уређаја за управљање аутоматском противпожарном инсталацијом укључује гашење. гашење. Дојавна централа непрекидно контролише правилан рад стабилне инсталације за дојаву пожара и даје звучне и светлосне сигнале упозорења при било којој неисправности. неисправности. Звучни сигнал узбуне


97

(аларма) аларма) мора се разликовати од звучног сигнала квара. квара. Дојавна централа је снабдевена следећим оптичким индикаторим: индикаторим: 1) индикатор узбуне (црвене боје); боје); 2) индикатор дојавне зоне (црвене боје); боје); 3) индикатор неисправности (жуте или беле боје); боје); 4) индикатор укљученог стања (зелене боје); боје); 5) индикатор искључености дојавне зоне или дела ватроватро-дојавног система (жуте боје); боје); 6) индикатор напајања из резервног из резервног извора (зелене боје); боје); 7) уређај за извођење функционалне контроле. контроле. Дојавна централа мора сигнализирати следеће кварове: кварове: 1) искључење из рада из рада једног једног или више јављача више јављача;; 2) квар на примарним водовима; водовима; 3) квар на извору напајања; напајања; 4) испад осигурача у функционално важним струјним колима; колима; 5) спој са земљом. земљом. Уређај за извођење функционалне контроле мора контролисати рад контролисати рад:: 1) индикатора узбуне и квара; квара; 2) индикатора дојавне зоне. зоне. Основни услов, услов, који се мора остварити код опредељења за увођење инсталације за аутоматску и ручну дојаву пожара је стално 24 часовно дежурство поред дојавне централе. централе. Само у том случају систем се може сматрати поузданим. поузданим. Светлосна сигнализација узбуне или квара се изведи тако да остаје укључена за време трајања пожара или квара, квара, без обзира на искључивање звучне сигнализације. сигнализације. Сви осигурачи дојавне зоне - индикатори и уређаји за руковање морају бити видно и трајно означени. означени. На дојавној централи за више дојавних зона мора постојати могућност једноставног искључивања сваке дојавне зоне без утицаја на нормалан рад осталих дојавних зона. зона. Кућиште за смештај дојавне централе мора бити механички отпорно, отпорно, омогућавати прегледност свих индикатора и онемогућавати неовлашћено руковање. руковање. Дојавна централа се поставља у просторији где се непрекидно дежура или мора до места с непрекидним дежурством бити осигурана паралелна сигнализација, сигнализација, односно аутоматски даљински пренос сигнала пожара и сметње. сметње . У просторији у којој је организовано дежурство морају се налазити: налазити: план узбуњивања, узбуњивања, контролна књига, књига, упутство за руковање и одржавање дојавне централе, централе, као и оверени списак радника који су обучени за рад са централом. централом. На дојавну централу мора се поставити натписна плочица с подацима о произвођачу, произвођачу, типској ознаци централе, централе, години производње, производње, фабричком броју и броју уверења о квалитету. квалитету. Елементи за узбуњивање (алармирање) (сирене, сирене, звона, звона, лампе, лампе, бљескалице), бљескалице),

98


предајници и пријемници даљинске сигнализације морају стално бити у исправном стању и заштићени од оштећења и блокирања. блокирања. Елементи за пожарно узбуњивање морају се разликовати од елемената за остала узбуњивања. узбуњивања. Елементи за узбуњивање морају бити црвене боје или обложени натписним плочицама пожарна узбуна. узбуна. За бољи надзор и бржу оријентацију акције на гашењу пожара потребно је примењивати уређаје за паралелну сигнализацију и/или синоптичке таблое с уцртаним објектима и дојавним зонама. зонама. Паралелни таблои се постављају у случајевима када је контролу над објектом потребно остварити са више места. места. Ови таблои, таблои, као и централа за дојаву пожара, пожара, омогућавају брзо утврђивање места на коме је дошло до избијања пожара, пожара, с тим што за разлику од противпожарне централе имају само информативну функцију. функцију. И они се, се, као и противпожарна централа, централа, постављају на местима на којима увек има присутних људи. људи. Подручја на којима се примењују техничке мере надзора морају просторно или грађевински бити одвојена од подручја на којима се те мере не примењују помоћу противпожарних зидова и подова. подова. Техничке мере надзора обавезно се примењују на: на: 1) лифтове, лифтове, као и на транспортна и трансмисијска окна; окна; 2) кабловске канале и окна; окна; 3) клима уређаје и вентилацијске уређаје; уређаје; 4) канале и окна за отпад, отпад, као и на спремнице за сакупљање; сакупљање; 5) коморе и просторе у зиду; зиду; 6) међустропне и међуподне просторе. просторе. Изузетно, Изузетно, техничке мере надзора не примењују се на: на: 1) санитарне просторе и праонице без запаљивих материјала или отпадака; отпадака; 2) кабловске канале и окна који су недоступни људима и ватроотпорно одвојени; одвојени; 3) склоништа која се у мирнодопско време не употребљавају у друге сврхе; сврхе; 4) просторе који су заштићени једном заштићени једном од аутоматских инсталација за гашење, гашење , 5) међупросторе у стропу и поду, поду, ако су нижи од 0,8 м, без водова за сигурносне уређаје, уређаје, пожарног оптерећења мањег од 25 МЈ/ МЈ/м2, подељени у целине не дуже од 10 м и не шире од 10 м. Подручје на које се примењују техничке мере надзора дели се на дојавне зоне. зоне. Одређивање дојавних зона мора бити такво да се може брзо и једнозначно одредити место избијања пожара. пожара. Дојавна зона сме се распростирати само по једној етажи (изузетак су степеништа, степеништа, лифтови и слична окна), окна), а не сме бити већа од пожарног сектора нити већа од 1 600 м2. У једној дојавној зони сме бити више простора само ако су суседни, суседни, а нема их више од пет с укупном површином не већом од 400 м2, или ако су суседни, суседни, а прилази се могу лако надгледати и укупна површина није већа од 1000 м2. У наведеним случајевима обавезно је предвидети одвојене индикаторе деловања због лакшег и бржег проналажења простора у којем се појавио пожар. пожар.


99

Јављачи пожара у међуподовима и међустроповима, међустроповима, кабловским каналима, каналима, клима уређајима и сл, сл, морају бити груписани у одвојене дојавне зоне. зоне. На сваком јављачу или у његовој непосредној близини мора бити уочљиво којој дојавној зони припада. припада. Дојавна зона у примарном воду може максимално садржавати 25 аутоматских јављача пожара. пожара. Посебне дојавне зоне са ручним јављачима не смеју садржавати више од 10 ручних 10 ручних јављача јављача.. Избор јављача пожара зависи од очекиваних пожарних величина које се могу јавити при настанку пожара, пожара, висини простора, простора, утицају околних погонских услова и могућих извора сметњи. сметњи. Аутоматски јављачи Аутоматски јављачи морају бити изабрани и постављени тако да, да, услед дозвољених промена температуре, температуре, влажности, влажности, прашине и сл., сл., не реагују испод предвиђеног алармног прага. прага. Ако се у фази настајања пожара може очекивати тињајући развој с димом и мало топлоте и зрачења пламена, пламена, морају се употребити димни јављачи. јављачи. Ако се у фази настајања пожара може очекивати брзи развој брзи развој пожара уз јако ослобађање топлоте и интензивно зрачење пламена, пламена, могу се примењивати димни и термички јављачи термички јављачи или јављачи или јављачи пламена или њихове комбинације. комбинације. Димни јављачи Димни јављачи се примењују у просторима у којима могу настати штете од дима, дима, без обзира на то да ли је реч о очувању људских живота или о скупоценим уређајима осетљивим на дим. дим. Димни јављачи Димни јављачи и јављачи пламена могу се постављати на места на којима температура не прелази +50оС +50оС.. Температура реаговања термичких јављача мора бити између 10 и 35оС 35оС изнад највише температуре која може настати природним или погонским деловањем у околини јављача околини јављача.. У просторима с температуром испод 0оС не постављају се димни јављачи. јављачи. За такве просторије препоручују се термички јављачи пожара. пожара. Димни јављачи могу бити постављени у простору у којем брзина струјања ваздуха није већа од 5 м/с, осим ако је ако је дозвољена примена јављача примена јављача и за веће брзине. брзине. Термички јављачи и јављачи пламена не подлежу утицају брзине струјања ваздуха. ваздуха. Вибрације не смеју да утичу на правилан рад правилан рад јављача пожара. пожара. Пре монтаже јављача монтаже јављача треба измерити вибрације и утврдити могуће утицаје. утицаје. Број и размештај јављача пожара одређују се према врсти јављача, јављача, просторној геометрији штићеног простора и условима околине. околине. Јављачи се одабирају тако да очекиване пожаре могу детектовати у почетним фазама, фазама, а смештају тако да се спрече лажна узбуњивања. узбуњивања. Избор одговарајуђег деловања и осетљивости јављача врши се на основу очекиваних пожарних величина у зачетку пожара, пожара, погонских услова, услова, геометрије просторије. просторије. Избор места постављања јављача зависи од принципа деловања изабраних јављача, јављача, геометрије просторије, просторије, очекиваних утицаја ометајућих величина, величина, као и утицаја клима канала и вентилационих уређаја и потребе доступности јављачу. јављачу. Сваки јављач има одређену надзорну површину, површину, тако да у случају пожара на тој површини јављач реагује. реагује. Надзорна површина зависи од подешене осетљивости изабраног јављача изабраног јављача,, жељене осетљивости система, система, утицаја ометајућих величина. величина. Потребно је обезбедити трајно и поуздано снабдевање електричном енергијом система за дојаву пожара. пожара. Поред основног извора електричне енергије неопходно је обезбедити и резервни извор снабдевања искључиво за напајање система. система.

100


Пребацивање система са једног на други извор напајања, напајања, мора бити аутоматско. аутоматско. Резервни извор снабдевања мора омогућити рад омогућити рад система од најмање 48 сати. сати. У циљу ефикасног рада ефикасног рада система за дојаву мора се вршити редовно вршити редовно одржавање свих припадајућих делова система. система. Ревизија система мора се извршити најмање једанпут годишње, годишње , а контрола и провера функција јављача индикатора, индикатора, алармних уређаја, уређаја, резервног извора снабдевања више пута у току године (обично свака два месеца). месеца). Садржај порука на централи, централи, код оператера, оператера, мора бити ПОТПУН, ПОТПУН, то јест мора да дефинише тачно просторију, просторију, објекат, објекат, зону у којој се пожар појавио, појавио, затим да ли је стартовао аутоматски систем за гашење (уколико у објекту постоји), постоји), да ли је искључена односно укључена вентилација, вентилација, електроелектро-напајање, напајање, нужно и панично светио итд. итд. Да би се повећала сигурност - поузданост система, система, у централи су обично обезбеђени додатни сигнали: сигнали: "сметње "сметње"" и уређај у "квару". квару". Најчешћи радни радни напон система за дојаву пожара је 20 V, а подручје примене од -30°C до +80°C.

Osnovi Zastite Od Pozara

Recommend Documents