ODGOVORI IZ METODIKE SPECIJALNOG RADA SA DECOM BLAGO OMETENOM U RAZVOJU 1. У којим којим др!"!м др!"!м!! и к!д! к!д! #о$и #о$и%& %& о'!"&( о'!"&()о )о *ко+о" *ко+о"!%& !%&,, који који - р!(+о( р!(+о(и и (! м!-о")и м!-о")иј& ј& к/$и"!%& д&0& *ко+ У држав државии Вајма Вајмарр (1619) (1619) и Гота (1642) (1642),, које које су касни касније је при припал палее Пру Пруск ској ој краље краљевин вини и !а"ло" !а"ло"ии "а масовниј масовнијее укљу укљу#ива #ива$е $е де%е у &ко &колу лу су' су' ра"вој ра"вој мануакт мануактуре уре и потреа потреа "а &ко &колова лова$ем $ем уду уду*и+ *и+ "анатлија 2. 3о 3оји ји #&д!4о4 #&д!4о4 -& -м!5р! -и)о)о -и)о)омом мом 6(!*5и5 6(!*5и5)и )и ()!к7 (! 8ро)5!+) 8ро)5!+) )!-5!" )!-5!" инонимом "а ронталну наставу сматра се #е&ки педа-о- .ан /мос 0оменски 9. 3оји #&д!4о*ки #р!"0и - )!-5!+и к!о к!о р&!к0иј! )! 3ом&)-ки 3ом&)-ки #ри-5# о'р!(о"!% о'р!(о"!% астали су следе*и педа-о&ки прав%и' онтесори модел, валдорске &коле &коле или 3ренетов покрет :. 3оји 3оји 8и+о(о 8и+о(о8и 8и - 5и0! 5и0!+и +и )! р!("и р!("иј!% ј!%&& мо мо5&-о 5&-ори ри и "!+дор8 "!+дор8 м&5о м&5од& д& и ;р&)&5о ;р&)&5о"о4 "о4 #окр&5! о'р!(о"!% о'р!(о"!% Ути%али су ан ак !усо и 5мануел 0ант <. 3оји 3оји 8и+о(о8 8и+о(о8 ј& )!#и-!о )!#и-!о -+&д&= -+&д&= #орк #орк 3ом&)-к 3ом&)-ком> ом> ??3ом ??3ом&)-ки &)-ки,, до=и =& "р&м&, к!д! =& #о"орк& #+&м&)и5и@ #о*5о"!5и, о)о *5о -и -!м $и)ио, к!о и -)о"& )!д! 5"оји@ аведену поруку 0оменском написао је ило"о ајни% . 'ј!-)и5и 'ј!-)и5и -*5и -*5и) ) 8и+о(о8 8и+о(о8-ко4 -ко4 #ри-5 #ри-5#! #! #!)-о8 #!)-о8иј! иј! .ан /мос 0оменски свој ило"оски права% на"ива пансоија, односно тра-а$е "а спо"најом кро" ен%иклопедије"на$а ен%иклопедије"на$а Главна ило"оска мисао 0о 0оменско менско-- је мисао о једној +армонији која влада %елим космосом . 3!д! ј& и"&о и"&о 3ом&)-к 3ом&)-ки и и којим којим (&м/!м! (&м/!м! ј& 5и0!о 5и0!о )! р!("ој р!("ој *ко+! *ко+! 0оменски је живео од 1792до 168 -одине, у Пољској, ема#кој, :оландији, а;арској, <н-леској . 3!ко #о #о 3ом&)-ком 3ом&)-ком 5р&'! д! и(4+&д! и(4+&д! )!-5!"! )!-5!"! )! којој којој $&)ик -#&*)о -#&*)о $и и #!м5и 0ако треа у#ити са де%ом 0оменски је иска"ао следе*им и"јавама'=>а и се лак&е и ду-отрајније памтио садржај, потрено је да су сва #ула током наставе укљу#ена а пример, слу+ треа стално пове"ива пове"ивати ти са видом, видом, -овор са рук руком, ом, који -од је"ик дете да у#и, макар макар то ио и матер$и матер$и је"ик, потрено је пока"ати сваки предмет који се именује, као и рад$а или про%ес, све је потрено и ви"уелно представити како и се је"ик у#ио са ра"имева$ем? F. 3о 3ој! ј! - к/$)! к/$)! до-5и4) до-5и4)=! =! 3ом&)-к 3ом&)-ко4 о4 о'р!(о" о'р!(о"!% !% 0оменски поставља %иљеве и "адатке васпита$а, "атим ор-ани"а%ију васпитно- система, ра"ра;ује дидакти#ке прин%ипе, тума#и "на#е$е термина ди-0и#+и)!, и"носи прин%ипе природноприродно- васпита$а, инсистира на прила-о;ава$у садржаја и метода рада у односу на у"раст и мо-у*ности у#еника 1. 3!к"! ј& "&(! и(м&H #&д!4о4иј& #&д!4о4иј& 3ом&)-ко4 3ом&)-ко4 и $&)ик! -! -м&5%!м! р!("ој р!("ој Педа-о-ија 0оменско0оменско- и ора"ова$е у#еника са смет$ама и те&ко*ама те&ко*ама у ра"воју' @&кола треа да уде оаве"на "а свако дете е" о"ира на материјално ста$е и спосоности дететаA @потрено је прила-о;ава$е садржаја и метода рада у односу на у"раст и мо-у*ности у#еникаA @у %иљу лак&е- и ду-отрајније- пам*е$а садржаја, потрено је да су сва #ула током наставе укљу#енаA @=понавља$е је мајка мудрости? @BB&кола је и-ра? 11. 11. 3ој! - )!ј()!$!ј) )!ј()!$!ј)иј! иј! д&+! 3ом&)-ко4 3ом&)-ко4 >идактика Cе&ка, Велика дидактика, Dкола пансоија, ајновија је"и#ка метода, вет у сликама, Eтворена врата у је"ике
12. ! који &-&ј и кој& 4оди)& ј& -о до'ио )!4р!д ио) Fа есеј' =!асправа о наукама и уметностима?, 1871 -одине 19. У ком "&к ј& и"&о и -5"!р!о !) !к -о !усо је живео и стварао у 1Gвеку 1:. 3ој! ј& р!(+ик! и(м&H -оо"о4 и !мо)о"о4 "иH&%! м(ик& >ок је по ви;е$у !амона му"ика академска, %ерерална и кон"ервативна у својој уметни#кој сложености, !усо је сматрао да су кљу#не одлике му"ике мелоди#ност, лексиилност и емотивност 1<. од којим )!-+о"ом и к!д! ј& о'ј!"/&)! др4! -оо"! р!-#р!"! >ру-а !усоова расправа под на"ивом' =!асправа о пореклу и основама неједнакости ме;у људима? ојављена је 1877 -одине 1. K Q WXY RXQ [ Y \[ HIJKLMNOPJN QLRSSMS TNUS JN BBVWPU, PUP S MIRXPYIOJLBB, SZJIMUJNOS JN 1862 [STPON 1. Z]^ Q Q_^` RXQ a`Y a`YQY \`^ 6a^aXY `^7 X abbYY \WIY]I RN TI JN QLRS OIX]IMPS ^SXN]OP^IOR^P SZ]Y L XNTI[S[PJP JN] JN XSRYIMPS OIKNUS TI RN L MIRXPYIOJL XSUI_P ST TNYNYI, OJN[SMN X]P]STN, POYN]NRSMIOJI P XSY]NZI 1. K QX]^Y RXQb a`YQ^Xa X `X_X WYc a^`\ \L`YPOI QLRSSMS[ X]PRYLXI L ]I_LWNMIOJL KSMN^SMPa XSY]NZI S[UNTI RN L X]PObPXPWI OI ^SJPWI JN _IROSMIOI QLRSSMI XNTI[S[PJI cS RL X]PObPXP' X]P]STOSRYP, RUSZSTN, UJLZIMP, I^YPMOSRYP P LMIdIMIOJI UPKOSRYP TNYNYI e]PObPX X]P]STOSRYP JN [UIMOP P P_ OJN[I X]SP_PUI_N RMP SRYIUP X]PObPXP e]PObPX X]P]STOSRYP OI[UI`IMI XS`YSMIOJN X]P]STN TNYNYI, OJN[SMPa X]P]STOPa XSYNObPJIUI P RXSRSZOSRYP QLRS RWIY]I TI RMI^S TNYN PWI L]SfNON M]UPON ^SJN Y]NZI OI M]NWN SY^]PYP P ]I_MPJIYP, ^IS P TI T]L`YMS MIRXPYOPW XSRYLXbPWI X]IMP []N`^N ^SJPWI LOI_IfLJN KSMN^SML TSZ]L X]P]STL ^SJI WL JN TIYI ]SfNOJNW gO XSJNTPObI XSRWIY]I ^IS M]NTOSRY MIdOPJL ST T]L`YMI, bPUJI T]dIMN PUP b]^MN 1F. K QX d X `X ^^ a RXQX hI_N L ]I_MSJL TNYNYI XS QLRSL RL' @ \ W^ (ST ]SfNOJI TS T]L[N [STPON)@ SMIJ XN]PST ^I]I^YN]P`N X]N RMN[I, YNUNROI ON[I MIRXPYIOP^I, @ \ a`Y` (ST T]L[N TS 12 [STPON dPMSYI)@SMS JN XN]PST ]I_MSJI KLUI, `YS JN SROSMI POYNUN^YLIUOS[ ]I_MSJI XI TNYNYL Y]NZI SWS[LiPYP ZI]IYIOJN P WIOPXLUPRIOJN RI ]I_UPKPYPW X]NTWNYPWI P RYMI]PWI P_ OJN[SMN S^SUPON, @a`[QeeY (ST 12 TS 17 [STPON)@ YN^ OI SMSW L_]IRYL Y]NZI LMSTPYP POYNUN^YLIUOS SZ]I_SMIOJN, I LKNOJN Y]NZI XSMN_PMIYP RI RYMI]PWI P_ ]NIUOS[ dPMSYI P X]P]STN, @aX\`^^ (ST 17 TS 2 [STPON)@ L SMSW XN]PSTL RN Y]NZI XSRMNYPYP WS]IUOSW P ]NUP[PS_OSW MIRXPYIOJL, JN] L SMSW XN]PSTL TSUI_P TS JIMUJIOJI RY]IRYP 2. K RXQ `X_ X[bX _ X `Q^X ^^ QLRS PRYPKN MNSWI MIdOL LUS[L WIJ^N, ^SJI ZP Y]NZIUI TI `YS TLdN TSJP TNYN, _IYPW TI _IJNTOS RI SbNW X]SMSTP M]NWN RI TNYNYSW, IUP ZN_ OI[UI`NOS[ TSTIYOS[ XSTRYPbIOJI ]I_MSJI, JN] JN ]I_MSJ X]P]STIO X]SbNR OI ^SJP ON Y]NZI LYPbIYP 21. K RXQ aQ_^` ^ X QX `Q[X Q\X QLRS P_TMIJI X]P]STL TNYNYI L STOSRL OI X]P]STL ST]IRUS[ KSMN^I, JN] TNYN OPJN ST]IRUI SRSZI L WIUSW, MNi JN L_]IRY YIJ ^SJP ST]NfLJN XRPaS@jP_PK^N SRSZPON 22. KY QX fY a`YeYaY RXQ abbY ^YWX Q e Q Q_^_ X `X kOTPMPTLIUP_IbPJI MIRXPYOS@SZ]I_SMOS[ ]ITI (X]PObPX X]P]STOSRYP) JN JNTIO ST QLRSSMPa _IaYNMI ^SJP RN X]PWNOJLJN L ]ITL RI TNbSW RI RWNYOJIWI L ]I_MSJL cI^SfN L ]ITL RI TNbSW RI RWNYOJIWI L ]I_MSJL ^S]PRYP RN X]PObPX LXS_OIMIOJI RMNYI ^]S_ WIOPXLUIbPJL X]NTWNYPWI, jP_PK^L P WNOYIUOL I^YPMOSRY
29. KY QX [XWY a`Q^YeY ??N ][?? lUJLKOP X]NTRYIMOPbP BBHSMN `^SUNBB ZPUP RL' L mWN]PbP ndSO nNMNJ, kYIUPJP oI]PJI oSOYNRS]P, P mLRY]PJP QLTSUj pYIJON] 2:. K fY[ Y `Y[ M. M^Q`Y Y X XQ^Y a][ ` Q e_ Q Q_^_ X `X oI]PJI oSOYNRS]P dPMNUI JN P ]ITPUI ST 1G8@1972 [STPON QIT RI TNbSW RI RWNYOJIWI L ]I_MSJL _IXSKNUI JN L g]YSj]NOPK^SJ `^SUP 2<. KY d`eXQY [`Y QX X^Ye[Y ` M`Y M^Q`Y HI OJNO ]IT LYPbIUP RL RUNTNiP j]IObLR^P UN^I]P ' qL]OMPU, kYI] P \P[NOI 2. KY QX [XWY a`YeYaY M^Q`Y _^ lUJLKOP X]PObPXP RL' @TNYN JN bNUSMPYI P XSRNZOI SRSZI, @XST]`^I YS^SW ]I_MSJI ON ZP Y]NZIUS TI ]NWNYP RUSZSTON STUL^N, RIWSRYIUOS ]I_WP`UJIOJN P TNUIOJN, @XSRYSJP XSY]NZI _I LKNOJNW, IUP RIWS SOS `YS TNYN L ST]NfNOSW XN]PSTL dNUP TI LKP, @TNYN PWI RUSZSTL P_ZS]I, @XSWSi JN XSY]NZOI TI RN RIMUITIJL X]NX]N^N I ON TI RN ZNdP ST OJPa 2. K `^`YQ^Y Y ]^Y Y_ M^Q`Y XWY^[ rKPYNUJ L STNUJNOJL Y]NZI TI PRXSUJIMI XSTRYPbIJOS ]IRXSUSdNOJN, MNT]POL, RL_T]dIOSRY, TI X]IMPUOS P STWN]NOS [SMS]P, PWI ^S]N^YOS T]dIOJN, TI ZLTN RY]XUJPM P TI JN L]NTOS STNMNO c]NZI TI XS^I_LJN PR^]NOS XSMN]NOJN X]NWI TNbP P X]NWI OJPaSMPW STUL^IWI rKPYNUJ Y]NZI TI LRWN]IMI TNbL TI LKN OI RMSJPW []N`^IWI ^I^S ZP RYN^UP PR^LRYMS P OI YIJ OIKPO ]I_MPJIUP UPKOSRY L MNSWI ]IOSW XN]PSTL sITIYI^ oSOYNRS]P LKPYNUJI JN TI LXS_OI RMI^S TNYN P TI ITN^MIYOS ST[SMS]P OI OJN[SMN XSY]NZN 2. KY W _^Q`Y _^ eX Q Q_^_ X `X sOIKIJ JN L YSWN `YS WSOYNRS]P WNYSTI LMIdIMI XSY]NZN P POYN]NRSMIOJI TNYNYI P LMIdIMI POTPMPTLIUOP ]I_MSJ L ]ITL RI TNbSW e]PUI[SfIMI WIYN]PJIU XSY]NZIWI TNYNYI P XSTRYPKN RIWSRYIUOSRY L P[]P P LKNOJL rR^UIfLJN X]IMPUI XSOI`IOJI P LKNOJI L _IMPROSRYP ST []LXN P MSTP ]IKLOI TI TNbI RI _OIKIJOPJPW ]I_UP^IWI L ]I_MSJL ON ZLTL L PRYSJ []LXP kRYPKN MIdOSRY ^SaN_PJN []LXN P RWIY]I TI TNbI RI RUSdNOPJPW RWNYOJIWI Y]NZI TI ZLTL XST XSRNZOPW X]S[]IWSW ]ITI 2F. G Q `Y Y fY RX[d g^` QLTSUj pYIJON] ]STPS RN L nSOJNW l]IUJNMbL L mLRY]PJP I dPMNS JN ST 1G61 TS 1927 [STPON 9. 3ој& - о-)о")& к!р!к5&ри-5ик& "!+дор8 м&5од& t поставља$е &коле која није селективна при уписуA t оријента%ија садржаја на ду+овне потрее и ду+овни ра"вој у#еникаA t на-ласак на настави и" уметности и ру#но- радаA t ор-ани"ова$е рада и" ра"ли#ити+ предмета по епо+ама и оаве"но у#е$е два страна је"икаA t приступ који подржава колективну самоуправу у &коламаA t сарад$а родитеља и наставника на "аједни#ким васпитним садржајима и "ада%имаA t на-ласак на сти%а$у "на$а у природном окруже$у ве"аном "а одре;ени садржај или на примарним и"ворима "на$а у &коли (лаораторија, вежаони%а,итд)A t примена активности под на"ивом еуритмија која оједи$ује му"ику, -овор, телесне веже и с%енски и"радA еуритмија се предаје од прво- до осмо- ра"реда, а $ена важност је у ускла;ива$у ду+а и тела код у#еника, естетском васпита$у и ора"ова$у, али се приме$ује и у терапеутске свр+е, када је то потреноA t у#ени%и сами припремају уuенике од "аеле&ки и радно- материјала који доијају током наставе, и" који+ у#е, односно уuеник се током наставе и у#е$а ствара у току #итаве -одинеA t у#ени%и напредују у складу са својим мо-у*ностима и интересова$има, наставни%и пажљиво подсти#у мотива%ију и "натижељу код у#еникаA
t прелаже$е у ви&и ра"ред е" о%е$ива$а и понавља$а
91. 3оји ј& ()!$!ј "!+дор8 м&5од& (! о'р!(о"!%& д&0& -! -м&5%!м! р!("ој t у#ени%и напредују у складу са својим мо-у*ностима и интересова$има, наставни%и пажљиво подсти#у мотива%ију и "натижељу код у#еникаA t прелаже$е у ви&и ра"ред е" о%е$ива$а и понавља$а 92. 3ој& - о-)о")& к!р!к5&ри-5ик& !+5о) #+!)! ваки у#еник индивидуално ради са предметним наставни%има у у#иони%и која по амијенту подсе*а на радну соу У#ени%и сами припремају свој распоред и "авр&авају оаве"е у складу са постављеним планом Про-рам свако- предмета је постављен на три нивоа, у#еник сам ира ниво по коме *е у#ити у складу са мо-у*ностима, интересова$има и у темпу који му од-овара Eвај приступ омо-у*ава у#енику да и" поједини+ предмета уде на нивоу ра"ли#ити+ ра"реда 99. 3ој& - о-)о")& к!р!к5&ри-5ик& hи)&5к! #+!)! i &кола је прила-о;ена ра"воју дететаA t приме$ује се индивидали"овани приступ у радуA t постављени су минимални ис+оди "а сваки ра"редA t мо-у*ност припада$а у"расној -рупи (ра"реду), а напредак у складу са индивидуалним темпом 9:. 3ој& - о-)о")& к!р!к5&ри-5ик& j&)! #+!)! t подр&ка вр&$ака при у#е$уA t ри-а о де%и која "аостају у у#е$у у" подр&ку и тимски радA t рад на ја#а$у емо%ионали+ ве"а у -рупи и со%ијали"а%ији де%еA t активна сарад$а са родитељимаA t ормира$е -рупа са де%ом ра"ли#ито- у"раста 9<. 3ој& - о-)о")& к!р!к5&ри-5ик& #&д!4о4иј& о'&р5! о5р&)-! t 5ндивидуали"а%ија у раду са у#ени%има као кљу#на одлика дидакти#ко- модела t >ава$е "адатака у односу на "на$е и мо-у*ности у#еника t 5ндивидуална подр&ка наставника у#ени%има током &колско- дана t апа "а у#енике (портолио) као "ир сви+ радни+ листи*а које је у#еник током -одине радио t Посеан рад на емо%ионалном ра"воју у#еника и $и+овој со%ијали"а%ији ја#а$ем "аједни&тва и потрее "а ри-ом о дру-има 9. )!$!ј к+5р)оkи-5ориј-к& 5&ориј& l!"! hи4о5-ко4 (! о'р!(о"!%& д&0& -! -м&5%!м! р!("ој Ви-отски поставља темеље савремене деектоло-ије као науке "а коју сматра да никако није =микропеда-о-ија? по&то није ре# о минимали"а%ији педа-о&ки+ тема ве* о посеним приступима у раду са де%ом и у#ени%има са смет$ама у ра"воју Ви-отски је "амерао деектоло"има да је ''пракса изабрала лакши пут, пут броја и мере, чиме је своју праксу ставила у оквире микро педагогије BB ва су&тина у раду BBспе%ијални+BB или BBпомо*ни+BB &кола, по Ви-отском, "аснивала се на сма$ива$у -радива са продуженим временом "а реали"а%ију, #име је потвр;ено да је посеност у раду са тим у#ени%има искљу#иво пита$е квантитета, &то по Ви-отском није прави приступ 5скљу#иво математи#ки приступ +ендикепираности је страте-ија коју Ви-отски сматра прева"и;еном, а савремени деектоло&ки приступ са-ледава кро" приступ да дете, #ији је ра"вој оптере*ен деектом, није само ма$е ра"вијено дете од вр&$ака, ве* је то друк#ије ра"вијено дете 9. 3ој& - к/$)& (!м&рк& hи4о5-ко4 ??-#&0иј!+)им *ко+!м!?? 0ритике упу*ене BBспе%ијалним &коламаBB су упо"оравале на #и$ени%у да се те установе тради%ионално кре*у линијом ма$е- отпора у смислу прила-о;ава$а +ендикепу, и да нуде у#енику само конкретне и о#и-ледне утиске Ви-отски поставља пита$е да ли &кола мора де се кре*е линијом ма$е- отпора тј да се прила-о;ава ума$еним спосоностима и констатује да је "аосталом детету, ви&е не-о типи#ном, потрено да она код $е-а ра"вије основне орме ми&ље$а и да се у &коли и"-ра;ује $е-ов активан однос према #итавом уду*ем животу t &то "а теоријску педа-о-ију
треа да представља о-лед од историјско- "на#ај Ви-отски сматра да про-рами BBспе%ијални+BB &кола треа да се прилиже про-рамима и %иљевима основне и сред$е &коле у" посене методи#ко@ дидакти#ке приступе и доро оу#ене у#итеље и деектоло-е Ви-отски ука"ује на, "на#ај со%ијали"а%ије у ра"воју де%е са смет$ама у ра"воју, посености у $и+овом ра"воју и приступ у раду &коле који не ума$ује о#екива$а од ти+ у#еника ве* уоли#ава методи#ко@дидакти#ки приступ у складу са потреама у#еника Ви-отски је на самом по#етку тре*е де%еније двадесето- века поставио основе ора"ова$а у" подр&ку, "а у#енике са смет$ама у ра"воју, које су и данас про-ресивне и недовољно остварене
9. m5! ()!$и 5&рми) ком#&)(!0иј! и )!дком#&)(!0иј! и к!ко -& 5и #ро0&-и -!4+&д!"!ј код д&0&n$&)ик! -! -м&5%!м! р!("ој У#е$е о компен"ани%ији и надкомпен"а%ији открива стварала#ки карактер ра"воја, али по-ре&но је сматрати да се про%ес компен"а%ије увек "авр&ава успе&но, односно да смет$а у ра"воју увек води ка таленту (надкомпен"а%ија) 5пак, ма какав ис+од имао про%ес компен"а%ије, ра"вој оптере*ен деектом увек и под свим околностима представља стварала#ки про%ес (ор-ански и пси+и#ки) конструк%ије и реконструк%ије ли#ности детета на основу реор-ани"а%ије сви+ унк%ија прила-о;ава$а 0омпен"а%ија је реак%ија ли#ности на смет$у, односно када слепо или -луво детет у свом ра"воју постиже исто &то и вр&$ак, то "на#и да де%а са смет$ом у ра"воју све то постижу дру-им путем и на друк#ији на#ин односно дру-им средствима 9F. -)о")! о'&+&ј! р!д! o!)-! ;р5! 6 ко4)и5и")! и +и)4"и-5и$к! р!дио)и0!7. >е%а су свакодневно, након &коле, по+а;ала, у -рупамо од по најви&е осам у#еника, радиони%е ми&ље$а или лин-висти#ке радиони%е 3уртов методски приступ "а подсти%ај ко-ни%ије и је"ика код де%е са о&те*е$ем слу+а у потпуности је ио осло$ен на Пијажеове радове о ко-нитивном ра"воју Радионице мишљења
/ктивности које су испу$авале Радионицу мишљења -руписане су у односу на сутестове Пијажевово- теста "а испитива$е ко-нитивно- ра"воја 3урт је имао "а %иљ да покаже да ко-нитивни ра"вој не "ависи искљу#иво од је"ика, ар не у по#етним а"ама ко-нитивно- ра"воја и да су невералне мисаоне стимула%ије прикладније "а де%у са о&те*еним слу+ом која се нала"е у ра"војном периду Про-рами ко-нитивне радиони%е су прила-о;ени нивоу де#ји+ спосоности и интересова$а У ко-нитивној радиони%и се увежавају, стимули&у и ра"вијају следе*е спосоности' моторика, опажа$е, ло-ика и стварала&тво /ктивности су тако постављене да посено подсти#у ра"вој ви"уелне пер%еп%ије, ви"уелне паж$е и пам*е$а, ло-и#ки+ опера%ија карактеристи#ни+ "а перид ормални+ опера%ија и свим оли%има неверално- и"ражава$а У радиони%и ми&ље$а су се реали"овале следе*е веже "а подсти%ај ра"ли#ити+ аспеката ми&ље$а' tвеже класиика%ије (ре;а$е, проста серија%ија, двострука и ви&едимен"ионална серија%ија)A t веже "а открива$е &алона@мустре (сортира$е, до%ртава$е, пермута%ија)A t веже вероватно*е (и-ре предви;а$а)A t веже перспективе (сналаже$е у простору, %рта$е, однос предмета у простору)A t и-ре ра"ни+ уло-а (имитира$е, по-а;а$е предмета или ликова, драмати"а%ија) Лингвистичка радионица
/ктивности планиране "а лин-висти#ку радиони%у, са садржином и на#ином и"во;е$а, планиране су "а стимулиса$е ра"воја -овора и је"ика Eне су -руписане на' артикула%ију, ре#ени%у и синта-му, дијало- или ситуа%иони ра"-овор аведене активности реали"оване су тако &то се на по#етку рада пола"ило од по"нати+ текстова и дијало&ки+ орми које де%а ра"умеју У#и се како да се постави пита$е које је у ве"и са текстом >е%а се подсти#у да сама описују слику и анали"ирају текст, да прате инструк%ије "а ре&ава$е "адтака, ради се на систематском про&ирива$у ре#ени%а и &ире$у онда ре#и односно о-атијем и"ражава$у, е" о"ира да ли је ре# о "наковном или -оворном је"ику
:. -)о")! о'&+&ј! 8)к0ио)!+)о4 $&%! и ко - !5ори м&5од& /утори унк%ионално- у#е$а су ра#ни пар тро+, <н-ле"и који су &е"десети+ -одина двадесетовека поставили темеље ора"овно- про-рама "а де%у која су "аостајала у ра"воју 0етлин је по проесији ила ра"војни терапеут, ло-опед и со%ијални радник, а тро+ пси+ијатар и
пси+оаналити#аракон смрти супру-а, 0етрин наставља рад са vелмом !оинсон, пси+оло-ом и у#итељи%ом по про-раму онтесори У нормалним околностима де%а су природно мотивисана "а и-ру која стимули&е ра"вој интелектуални+ и дру-и+ спосоности "а у#е$е о околини 0од де%е са те&ко*ама у ра"воју те мо-у*ности су ма$е "аступљене или скоро у потпуности потиснуте услед смет$е или те&ко*е у ра"воју Fо- потрее посене стимула%ије ра"воја постављен је модел унк%ионално- у#е$а да и на тај на#ин детету са те&ко*ама у ра"воју &то ви&е прилижили уредан ра"вој >ете уредно- ра"воја у#и кро" и-ру 5-ра је $е-ов wрадx путем које- оно сти#е искуства, упо"наје околину и тако у#и тимулативно дома*е окруже$е и предмети му омо-у*авају несметано у#е$е 0ада се дете и-ра само "а сее, оно је ти+о, кон%ентрисано и улаже одре;ени напор vо пона&а$е је дру-а#ије од оно-а када одрасли комуни%ирају са дететом, употрељавају -овор и"а"ивају*и промене у де#јој и-ри и када она постаје део со%ијалне ра"мене vу рану, спонтану, прелин-валну и несо%ијалну и-ру, Валдон сматра "на#ајном "а ормира$е wору;а "а у#е$еx Eва и-ра детету омо-у*ава #врсту основу "а даље у#е$е и ра"вој је"ика >во-оди&$е дете уредно- ра"воја само ре&ава мисаоне "адатке помо*у BBору;а "а у#е$еBB >ете не даје упутства &то и како да ради, ве* о томе само одлу#ује ве &то дете направи је доро а при томе се пријатно осе*а Помо*у BBору;а "а у#е$еBB у прве две -одине живота дете ствара основу "а уду*е у#е$е, ра"умијева$е, ко-нитивни ра"вој и комуника%ију Fа време предвералне и-ре дете *ути, нико -а не на-ра;ује, "адовољство и на-рада је сама активност Под синта-мом wору;е "а у#е$еx подра"умева се' -5!"/!%&, #!ри"!%&, д!р!%&, #ридри"!%&, -ор5ир!%&, )и(!%&, -+!4!%& ко0к!м! и 0р5!%&. vо су менталне &еме, на#ини ра"ми&ља$а и ре&ава$а пролема које се ормирају кро" искуство јо& у превералној а"и ра"воја и омо-у*авају детету даље у#е$е 0од ре&ава$а пролема дете приме$ује ра"ли#ите страте-ије, тако сти#е искуство и у#и Eру;а "а у#е$е се код све де%е, е" о"ира на културну припадност, ра"вијају исто у прве две -одине живота и основа су "а даље у#е$е 0ада спонтано истражује, дете "адовољава и ра"вија потреу "а са"на$ем, крета$ем, као и емо%ионалне потрее У том раном прелин-валном периоду телесну активност дета карактери&е стално понавља$е исти+ ора"а%а, континуитет, истрајност и осе*а$е пријатности >е%и са смет$ама у ра"воју је онемо-у*ено сти%а$е искустава и у#е$е на тај на#ин Eна нису довољно и"нутра мотивисана и пажљива, нису ни довољно успе&на 0ада про+одају, јо& се теже усмеравају на активности и поред подр&ке родитеља
:1. -)о")! о'&+&ј! pи@&"иор!+)и@ 5р&5м!)! yон Вотсон се сматра оснива#ем и+ејвиори"ма у пси+оло-ији, а по неким ауторима, у $е-овом раду се виде по#е%и нове епо+е у де#јој пси+оло-ији и $ено кона#но оормљава$е као "асене пси+оло&ке дис%иплине zи+евиорални приступ се нала"и у основи одре;ено- роја важни+ страте-ија и метода усмерени+ "а подсти%а$е ра"воја код де%е еки од ти+ про-рама су' П римена анализе понашања (АВА која се дели на овасов про-рам подучавање дискриминативним налозима и савремену примену анализе понашања! Поменути про-рами пола"е од теорије у#е$а и претпоставке да "акони теорије у#е$у мо-у да се приме$ују и у ора"ова$у де%е са аути"мом и де%е са сложеним смет$ама у ра"воју које подра"умевају интелектуалне, комуника%ионе смет$е у ра"воју и те&ко*е у со%ијали"а%ији >ру-е #есто приме$иване и+евиоралне методе су' Временско одлагање потреба"за#теваA $чење и рад у природном окру%ењу A &одел социјалне комуникације, емоционалне регулације и трансакцијске подршке! Fа све методе је карактеристи#на индивидуали"а%ија у раду, укљу#ива$е породи%е и рад у дететовом природном окруже$у Примарна примена ови+ про-рама је имала у виду де%у са аути"мом, али и сву осталу де%у са смет$ама у ра"воју "а коју је про%е$ено да про-рами од-оварају сновне карактеристике подстицања дискриминативним налозима су
t структуирана околина до детаља, у којој се ради са дететомA t %иљана или о#екивана пона&а$а растављена су на ма$е делове па се подсти#е један по један део %елинеA t одрасла осоа t терапеут, ини%ира серије пона&а$аA t терапеут пружа јасну и отворену подр&ку како и се доио жељени од-оворA t дете доија стимула%ију по&то да та#ан од-овор
:2. -)о")! о'&+&ј! мод&+! р!("ој)и@ )и"о! 6d[`k ^Y_7 и ко ј& !5ор м&5од& t уважава$е дететово- на#ина на који при+вата инорма%ијеA
t подр&ка детету у ра"умева$у активности и дава$е нови+ "на#е$аA t пома-а$е детету да у#ини оно &то желиA t по"и%ионира$е испред детета' t ула-а$е у оно &то дете ини%ира или имитираA t дететово BBнеBB или и"е-ава$е се не сматра ода%ива$емA t %иљ је подсти%а$е ми&ље$а и ак%ија карактеристи#ни+ "а де#ји у"растA t инсистира$е на од-овору, подсти%а$е детета да "атвори %иклусA t сеанса не сме да се претвори у у#е$е, ве* треа да уде пријатна, по мо-у*ности "аједни#ка и-ра
:9. )!$!ј pи+и)4"!+)о4 м&5од! (! д&0 о*5&=&)о4 -+@!, и(д"ој5& '!р&м ј&д)о и-5р!и"!%& кој& -& 5и$& одр!-5!%! 'и+и)4"!+)ој -р&ди)и. >е%а о&те*ено- слу+а, која паралелно у#е верални и "наковни је"ик одрастају у двоје"и#ној средини Eно &то је јо& непо"нани%а, а ти#е се еномена двоје"и#ности код де%е о&те*ено- слу+а, јесте да ли се први де#ји ре#ник састоји од парова ("нак@ре#) "а исте појмове, као и да ли де%а радије усвајају само ре# или само "нак "а одре;ени појам >е%а која одрастају у двоје"и#ној средини, ве* од тре*е -одине имају спосоност да пре;у са једно- на дру-и је"и#ки систем, да и у каснијем периоду ра"вијенији је"и#ки и"ра" преу"ео уло-у подржавао%а дру-о- је"и#ко- и"ра"а Подржавала% дру-о је"ика нај#е&*е је "наковни је"ик, који успоставља континуитет и"ме;у "наковно- и вералносистема Fа такву је"и#ку кооперативност у ен-леском је"ику постоји термин BB"нак који подржава ен-лески је"икBB vермин се користи и код представља$а је"и#ке луентности код осоа о којима је ре# 5нострана истражива$а ове пролематике своде се у-лавном на испитива$е m\{@а (mWN]PbIO \P[O {IO[LI[N) и $е-ови+ ве"а са ко-нитивним и је"и#ким пости-ну*има де%е о&те*ено- слу+а >анијелс је испитивао "на#ај /@а у ра"воју де%е нормално- слу+а и прона&ао "на#ајно ви&е скорове на тесту ра"умева$а ре#ника ен-леско- је"ика у поре;е$у са -рупом која није у#ествовала у пројекту ли#но истражива$е је спроведено у 5талији са у#ени%има нормално- слу+а прво- и дру-о- ра"реда основне &коле у периоду од две -одине, које је пока"ало да "наковни је"ик унапре;ује експресивни -овор, паж$у, ви"уелну дискримина%ију и невералну интели-ен%ију 5стражива$е о ме;удејству ко-ни%ије, "наковно- је"ика и писмености код 21 -луво- у#еника, на у"расту од G до 17 -одина пока"ало је "на#ајну корела%ије и"ме;у m\{ компетен%ија и ра"умева$а ен-леско- Вилур је утврдио да m\{ директно подсти#е висок ниво ве&тина потрени+ "а луентно #ита$е и писа$е ен-леско- је"ика и да је оп&та корист у#е$а "наковно- је"ика (као прво- је"ика код -луве де%е) ствара$е илин-валне ситуа%ије у којој онај који у#и има корист по&то један је"ик подржава усваја$е дру-о- је"ика као и &то преноси оп&те "на$е ::. 3!р!к5&ри-5ик& #ро4р!м! - "и(&+)ом #одр*ком, )!'рој5& '!р д"& м&5од& -! "и(&+)ом #одр*ком !е# је о врло структуираном про-раму који се "аснива на ви"уелној подр&%и којом је дете окружено cVm||} (c]NаYWNOY IOT VTLbIYPSO Sj mLYPRYPb IOT QNUIYNT |SWWLOPbIYPSO }IOTPbIXXNT |aPUT]NO),је метод који укљу#ује елементе приме$ене анали"е која је у основи и+евиорално- приступа, као и елементе ра"војно-, ко-нитивно-, еколо&ко- и "дравора"умско- приступа Fа де%у која немају ра"вијен -овор користе се карти%е са сликама, комуника%ијске асистивне те+ноло-ије, карти%е са ре#има и ре#ени%ама које укљу#ују и карти%е са на%ртаним појмовима, као и карти%е са "наковним -овором које се користе ре;е У домену со%ијални+ ве&тина де%а се у#е да ра"умеју правила и норме пона&а$а У делу који се ти#е подти%а$а пона&а$а модел има ра"вијен про-рам "а превен%ију непожељно- пона&а$а (а-ресивно пона&а$е, стереотипије, +иперактивност, аутоа-ресија) Пажљиво се ра"вија про-рам слоодно- времена и времена "а радне веже, које имају "а %иљ ра"вија$е со%ијални+ ве&тина и радни+ навика код де%е :<. 3!р!к5&ри-5ик& д)&")о и"о5)& 5&р!#иј& и ко ј& !5ор м&5од& /утор ове методе је 0ијо 0итара (=јапанска &кола?) У основи ове методе је исто#$а#ка ило"оија у којој се препли*у ра"вој ду+а, тела и ра"ума и према којој у#е$е у -рупи има предност у односу на индивидуалан приступ детету У склопу )невне %ивотне терапије де%а са смет$ама у ра"воју се укљу#ују у -рупе са вр&$а%има јо& од 1964-одине >е%а током дана вежају активности које се и"воде у -рупи ради сма$е$а ри"ика од самостимула%ије (стереотипне рад$е), самоповре;ива$а,
а-ресивно- пона&а$а и +иперактивности Про-рам укљу#ује креативни рад и му"ику која се у#и пева$ем Важан део про-рама је у#е$е свакодневне рутине посматра$ем и имитира$ем дру-и+ (животне ве&тине у које спада ри-а о сеу, дневна +и-ијена, како се једе, ола#и, пона&а у -рупи,итд) етод нема индивидуалне про-раме по&то се сматра да оно &то "на -рупа "на и поједина% Про-рам ове методе се ра"ликује од ве*ине "ападни+ про-рама пре све-а "о- #и$ерни%е да и-нори&е модел типи#но- ра"воја и усваја$е унк%ионални+ ве&тина
:. 3!р!к5&ри-5ик& "&р'о5о)!+)! м&5од! и ко ј& !5ор м&5од& /утор веротонално- система је лин-виста Петар Гуерина t поступак веротоналне методе следи модел је"и#ко- ра"воја детета уредно- ра"војаA t еа, пре не-о &то по#не са усваја$ем -овора, пла#е, -у#е и ствара -ласове, %ело тело у#ествује у ствара$у и прима$у -ласова и то није само од-овор на оно &то дете #ује ве* од-овор на проприо%ептивну пер%еп%ијуA t ритам, интона%ија, ритми#ке и мотори#ке активности, као и вестиуларне, тактилне и проприо%ептивне импресије, доприносе ра"воју -овора и је"икаA t ритам, интона%ија и мелодија имају посеан "на#ај у дава$у ра"ли#ити+ "на#е$а -оворуA t метод на-ла&ава важност истовремено- ра"воја и подсти%аја сви+ #улаA t метод се а"ира на ра"воју ритми#но- и мелоди#но- -овора тако &то про-рам укљу#ује му"и#ке стимула%ије, стимула%ије покретомA t метод подсти#е слу&а$е и код -луве де%е, у" употреу слу&ни+ апарата или ко+леарно- имплантаA t ра"мева$е -овора се подсти#е применом унк%ионално- или ситуа%ионо- -овора којим се код де%е подсти#е ра"вој и ра"умева$е комуника%ије :. 3!р!к5&ри-5ик& ко)дк5и")! &дк!0иј! и ко ј& !5ор ко)дк5и")& &дк!0иј& 0ондуктивна едука%ија је метод који је осмислио ма;арски лекар /ндра& Пето У#е се ве&тине (или само компоненте ве&тина) које су потрене у свакодневном животуA дете активно у#ествује у про%есу у#е$аA унк%ионалне активности и покрети се поједностављују како и се лак&е усвојилиA кондуктивни педа-о- води ра#уна да атмосера уде као када се де%а и-рају у" песму и ритамA ора*а се паж$а на све оласти ра"воја и свакодневно- животаA про-рам траје #итав дан ако је дете у институту или пола дана ако дола"и на терапију и у &колуA де%а у#е ве&тине које се током типи#но ра"воја у породи%и сти#у (+ода$е, ли#на +и-ијена, и-ре, рад, +ои,итд)A по#и$е се са лаким "а+тевима према сложенијимA активности се пажљиво планирају "а сваки данA активности укљу#ују +олисти#ки приступ, имају структуру и време "а реали"а%ију Поред у#е$а предмета "а &колу укљу#ене су и следе*е активности' му"и#ке стимула%ије, стимула%ије покретом, унк%ионални -овор, ра"вој -овора, итд *вака активност у раду са децом треба да испуњава следе+е задатке дете остварује интерак%ију са терапеутом~у#итељем~вр&$а%имаA ви"уелна и аудитивна опажа$а, пер%еп%ија, подсти%ај пам*е$а, паж$е, вољни+ и аективни+ рад$и као и ми&ље$аA рад на остварива$у координа%ије' покретаA покрета и опажа$аA покрета и ми&ље$аA подсти%ај спа%ио@темпоралне орјента%ије (у времену и простору)A ра"вој ритма и темпа у покрету и -оворуA рад на сти%а$у самопоу"да$а и самосталностиетод укљу#ује посеан наме&тај (посени столови "а рад који уместо пло#е имају летви%е "а које се дете држи док пи&е или не&то дру-о ради, посене столи%е, рустик елементе "а вежу који су у свакој у#иони%и, итд), дидакти#ки материјал (свеске са великим ра"ма%има и"ме;у редова, држа# "а оловке, посене оловке, уве*ане или мале тастатуре, итд) етод се данас приме$ује у оквиру основни+ &кола, посени+ установа "а ре+аилита%ију, &кола "а ора"ова$е у#еника са смет$ама у ра"воју етод се приме$ује у великом роју "емаља' а;арској, :рватској, Cе&кој, Dведској, Великој zританији, 0анади, овом Fеланду, ема#кој, 3инској, .апану, итд
