Odgovori na pitanja iz Multimedija
Opišite znaĉenje termina multimedijalna prezentacija. Multimedijalna komunikacija znaĉi , simultano korištenje više medija .Višestruk i simultan protok informacija izmeĊu izvoĊaĉa i uĉesnika dogaĊaja.Naglašeno pokazuje svoj trţišni oblik specifiĉne robe koja se korisniku dostavlja posredstvom prenosioca medija u koji su utisnuti 1.
signali. 2. Zašto su multimediji posebno dobili
na znaĉaju u razvijenom potrošaĉkom društvu? Zbog velikog trţišta i potrebe za reklamama proizvoda i firmi.?????? 3. U kom obliku se multimedijalna informacija isporuĉuje korisniku? Isporuĉuje se kao kombinacija više medija (tekst,broj, tabela, slika,animirana slika,muzika).???????? 4. Objasnite znaĉenje termina prezentacioni medij? Navedite dva primera
Oznaĉava tip fiziĉkog sredstva koji se koristi pri komuniokaciji ĉovjeka i raĉunara.Sa stanovišta raĉunara prezentacioni medij moţe biti:izlaznog karaktera (reprodukciuoni medij) i ulaznog karaktera (akvizicioni medij) .Primjeri takvih medija su: video display ,
zvuĉnici tastatura, miš, video kamera.. 5. Objasnite znaĉenje termina smeštajni medij? Navedite dva primera. Oznaĉava tip fiziĉkog sredstva za skladištenje podataka. Neki primjeri su:magnetni disk, optiĉki disk, kasetna magnetna traka,operativna memorija. 6. Objasnite znaĉenje termina prenosni medij? Navedite dva primera. Oznaĉava tip fiziĉkog sredstva za prenos podataka.Primjer:upredena parnica , koaksijalni kabl,
optiĉko vlakno. 7. Objasnite znaĉenje termina medij za razmenu? Navedite dva primera. Oznaĉava tip fiziĉkog sredstva za razmjenu podataka, a on moţe da bude smještajnog ,prenosnog ili kombinovanog tipa. 8. Objasnite znaĉenje termina reprezentacioni medij? Navedite dva primera.
Koristi za oznaĉavanje apstraktne forme predstavljanja (reprezentacije i kodova ) medijski podataka na medijumu radi mogućnosti formiranja,zapisivanja , korišćenja i prezentacije raĉunarski ĉitljivog oblika medijskih informacijau digitalnim raĉunarskim sistemima.Primjer: Tekst se moţe saopštiti video display-om kao prezentacionim medijem na osnovu
1.datoteke koja sadrţi simbole iz ASCII tabele 2.HTML ili XML zapisom hipermedijske strukture 3.slikom sa skupom vektorskih primitiva 9. Objasni te znaĉenje termina perceptivni medij? Navedite dva primera.
Oznaĉava perceptivni pojavni oblik medijske informacije posmatrano sa gledišta korisnika , a ne raĉunara koji je predmet rada digitalni medij,Na primjer da li je rijeĉ o takstu, govoru, muzici , mirnoj ili pokretnoj slici. 10. Objasnite znaĉenje termina digitalni medij u kontekstu multimedija.
Najveća paţnja se poklanja reprezentacionom mediju,pa pod pod terminom medij ,ako drugĉije nije naglašeno podrazumjevaće se tip digitalnog medija kojim se odreĊeni perceptivni medij predstavlja u raĉunarski ĉetljivom obliku.Sve što se treba predstaviti mora biti u nekom za raĉunar ĉitljivom obliku. 11. Navedite dominantne ĉinioce koji su bitno uticali na nastanak i razvoj multimedija. Šta je razlog njihove konvergencije?
Dominantni ĉinioci koji su bitno uticali na nastanak i razvoj multimedija su: 1. ZABAVNA POTROŠAĈKA ELEKTRONIKA (walkman, videorikorder, digitalna fotografija)
1
2. TELEVIZIJA (novi standardi-HDTV, novi oblici TV, kablovska i TV po zahtjevu(TV On Demand)) 3. KOMUNIKACIJE (postojeći telefonski bakarni provodnici ili instalacije kablovske komunalne televizije-CATV; telekomunikacija-mobilna telefonija i ISDN) 4. RAĈUNARSTVO (PC opremljen je CD ROM jedinicom, stereo zvuĉnom karticom,
mikrofonom, zvuĉnicima I modemom, a dodavanjem modula za U/I radio ili TV signala PC postaje univerzalan multimedijalan sistem).
Svi navedeni sistemi u tehnološkom i funkcionalnom smislu konvergiraju, što dovodi do krupnih promjena ne samo u privrednim granama, nego i u privredi, tj. svijeta uopšte. Opšte karakteristike dominantnih ĉinilaca u svijetu: heterogeni sistemi, infrastrukturni sistemi, ogromni uloţeni kapital, haotiĉan trţišni process, snaţna konkurencija i multidisciplinarnost u pristupu.
12. Objasnite znaĉenje termina isporuĉilac sadrţaja. Isporuĉioci sadrţaja (content provider-i) obezbjeĊuju da se Internet pojavljuje kao globalni javni informacioni sistem sa multimedijalnim sadrţajima. 13. Navedite dve opšte funkcionalne karakteristike Interneta kao sloţenog tehniĉko-tehnološkog sistema koje su od interesa za multimedije. To su: 1. ZATVOREN INFORMACIONI SISTEM(intranet) 2. PRISTUP IZ JAVNE MREŢE ODREĐENIM PODACIMA(extranet).
Danas se pristup Internetu uspostavlja putem personalnog raĉunara, koristi se standardan TV prijemnik sa jeftinom pristupnom jedinicom. Neke od tehnologija su: Web TV, interaktivna TV, video na zahtjev).
14. Navedite zajedniĉke karakteristike sistema koji rade sa multimedijima. Zajedniĉka karakteristika svih sistema koji rade sa multimedijima je efikasno interaktivno prihvatanje, obrada, skladištenje, pronalaţenje i uĉitavanje, prenos ili prikazivanje informacija dobijenih simultanim kombinovanjem više pojavnih oblika informacija po više prenosnih puteva.
15.
Navedite tipiĉne pojavne oblike multimedija. Pojavni oblik informacija (alfabetski tekst, numeriĉki podaci, tabela, crteţi, slika, zvuĉna sekvenca, animirani film, filmska sekvenca, videozapis ili ţiva TV slika). Raĉunarski sistem u funkciji multimedijalnih informacionih sistema daje korisniku pored konvencionalnog naĉina rada sa alfanumeriĉkim podacima, po potrebi stvaraju privid rada sa drugim multimedijskim ureĊajima(telefon sa sekretaricom, faks, videorikorder, radio, TV prijemnik, videotelefon, kalkulator, sistem kućnog obezbjeĊenja ili jednostavno ĉitanje knjige i novina). 16. Navedite Wirth- ovu
obradnu paradigmu na digitalnom raĉunarskom sistemu. Šta je program ili softver u tom sluĉaju u odnosu na ĉovek a? Wirth-ova obradna paradigma na digitalnom raĉunarskom sistemu glasi: PROGRAM = ALGORITAM + STRUKTURA PODATAKA. i prateće strukture podataka predstavljaju nepromjenjive
Algoritam dijelove modela dogovorene stvarnosti koji se odnosi na rješavanje jedne klase problema i njih u program, kao raĉunarski ĉitljiv oblik dogovorene stvarnosti, ugraĊuje ĉovjek -programer. Promjenljivi dio modela, koji odslikava trenutno stanje dogovorene stvarnosti, opisuje se
skupom podataka odgovarajuće strukture i unosi u raĉunar u trenutku kada se traţi rješenje konkretne instance klase problema.
17. Objasnite zašto su programeri postali usko grlo u procesu širenja konvencionalnih raĉunarskih primena.
2
Ĉovjek se javlja kao bitna karika u procesu prenošenja dogovorene stvarnosti u raĉunarski ĉitljiv oblik, prvo kao PROGRAMER, zatim u ulozi onog koji formira fragmente novog znanja interpretacijom podataka dobijenih kao rezultat obrade.
Bitan zahtjev većine multimedijalnih sistema je oponašati što vjernije radno I ţivotno okruţenje obiĉnog ĉovjeka, tj. stvoriti vjerodostojno prividnu stvarnost. Imajući u vidu snaţan porast hardverskih performansi, širenja polja primjene i broja instalisanih raĉunara jasno je da ĉovjek -programer u takvoj paradigmi obrade postao usko grlo. 18. Navedite bar tri ulazne jedinice karakteristiĉne za multimedijalne raĉunare. To su: kamera, mikrofon, skener… 19. Navedite bar tri izlazne jedinice karakteristiĉne za multimedijalne raĉunare. To su: monitor, zvuĉnik, videorikorder… 20. Navedite osnovnu karakteristiku ulaznih podataka kod multimedijalnih raĉunara Osnovna karakteristika ulaznih podataka kod multimedijalnih raĉunara je da nepotpuno interpretirani , odnosno slab ostruktuirani podaci neposredno ulaze u raĉunarski sistem. To su tzv. novi, multimedijalni objekti(npr. digitalna slika, zvuĉni i video zapis). 21Kako se zovu programi koji naknadno, unutar raĉunarskog sistema, vrše struktuiranje ulaznih podataka? Sloţeni programi interpreteri.
22.Zašto standardne relacione baze podataka nisu najpogodnije za rad sa multimedijalnim entitetima?
Jer operišu sa vrijednostima podataka. 23.Zašto standardni upitni jezici nisu pogodni kao sredstvo upita za multimedijalni informacioni sistem? Jer koriste dobro struktuirane entite.
24.Zašto standardni prezentacioni sistemi nisu pogodni za prezentaciju multimedijalnih entiteta?
Jer prikazuju statiĉke slike, a treba da prikazuju dinamiĉke u virtuelnoj realnosti. 25.Šta je osnovni zadatak VRUI interfejsa? VRUI interfejs omogućava multimodalnu komunikaciju ĉovjeka i raĉunara tehnikama sonifikacije, vizuelizacije i heptiĉkog renderovanja. 26.Šta je osnovni zadatak PUI interfejsa? Da raĉunaru pruţi mogućnost opaţanja koju ima ĉovjek. 27.Grafiĉki prikaţite odnos ĉoveka i multimedijalnog raĉunara i oznaĉite tokove multimedija i perceptivnih medija. MULTIMEDIJALNI PC
MULTIMEDIJ
MULTIMODALNI
PERCEPTIVNI
ĈOVJEK 28.Šta znaĉi termin multimodalni? Multimodalni je pojam koj i oznaĉava simultanu višestruku komunikaciju. 29.Šta znaĉi termin vizuelizacija ? Vizuelizacija je predstvljanje podataka video-signalom.
30.Šta znaĉi termin sonifikacija ? Sonifikacija je predstavljanje podataka zvuĉnim signalom. 31.Šta znaĉi termin heptiĉko renderovanje? Heptiĉko renderovanje predstavlja postojanje mehaniĉkog reprezenta koji se opaţa ĉulom dodira.
32.Navedite suštinske karakteristike ulaznih faza transformacija pri interakciji ĉoveka i raĉunara. Navedite primere. 3
Prvostepenu transformacij a
vrši ulazni ureĊaj izdvajajući podatke iz signala koje generiše ĉovjek (npr. tastatura). Drugostepenu transformaciju vrši procesor u raĉunrski ĉitljiv oblik (aplikativni sofvter).
33.Navedite nazive izlaznih faza transformacija pri interakciji ĉoveka i raĉunara. Navedite primere.
Prvostepenu transformaciju vrši aplikativni softver (HTML u XML tekst...), a drugostepenurendering vrši fiziĉki ureĊaj na prezentacionom mediju (HTML na video displeju). 34.Grafiĉki prikaţite blok shemom karakteristike procesa interakcije ĉoveka i mašine i oznaĉite nazive blokova i glavne tokove informacija
35.Navedite klasifikaciju izlaznih tipova medija (prezentacionih) po Bersenu .
36.Navedite klasifikaciju izlaznih modova medija po Bersenu .
37..Navedite osnovne karakteristike obradne multimedijalnog sistema kao ekspertnog sistema
paradigme na kojoj se moţe zasnivati rad
Slabo struktuirani podaci se oslanjaju na mehanizme logiĉkog zakljuĉivanje, bazu znanja ili kombinovano.
38.Izraĉunajte potreban protok podataka izmeĊu izvora i odredišta ako se na ekranu rezolucije 640x480 prikazuje filmski zapis sa 25 sliĉica u sekundi i sa grafiĉkom karticom koja sadrţi osam bita po komponenti (RGB model) boje? (640*480*25*24)/8 =21,97 MB, protok informacija 21,97 * 8 = 175,76 Mbit/s
39.Navedite osnovne razloge za uvoĊenje postupka kompresije ili saţimanja multimedijalnih podataka.
Zbog propusnosti mreţe i smještajnog prostora se vrši kompresija ili saţimanje multimedijalnih podataka. 40.Navedite osnovne karakteristike originalne verzije jednostruke brzine CD ROM standarda.
CD ROM samo za ĉitanje, ima brzinu pristupa 1,2 Mbit/s, kapacitet 600 MB. 41.Koliko korisnika moţe da istovremeno pristupa videoserveru sa MPEG1 zapisima, ako se koristi 100 Mbps Ethernet mreţa? 6-8 korisnika.
42.Šta znaĉi skraćenica MPEG? Standard digitalnog videa za aplikacije sa intenzivnim pokretima.
43.Šta znaĉi skraćenica JPEG? Digitalna kompresija (saţimanje) ili kodiranje tonirano mirne slike. 44.Šta oznaĉava MPEG1 i koje su mu sastavni delovi? MPEG 1 je standard digitalnog videa za video i audio kompresiju (video-kodiranje, audio kodiranje, sinhronizacija, testiranje, verifikacija, koder, dekoder).
45.Šta oznaĉava termin simetriĉna, a šta asimetriĉna aplikacija u MPEG kontekstu? Navedite primere.
4
Simetri ĉna
aplikacija (telekonferencije, videokonferncije) podrazumijeva jednakovremenu kompresiju i dekompresiju. Asimetriĉna podrazumijeva jednu kompresiju i više dekompersija (film se kompresuje jednom na DVD a zatim se više puta dekompresuje -prikazuje). 46.Da li proces kompresije u simetriĉnim i asismetriĉnim MPEG aplikacijama ima isti tretman ? Obrazloţite odgovor. Vrijeme trajanja kompresije i dekompresije u simetriĉnim aplikacijama traje pribliţno jednako sa kašnjenjem do 100 ms, a vrijeme trajanja kompresije je veće od vremena dekompresije kod asimetriĉnih aplikacija (zbog postizanja vjernosti kopije originalu). 47..Kako se mogu podeliti svi postupci kompresije, s obzirom na kvalitet reprodukcije? DESTRUKTIVNI (kopija ne odraţava vjernost originala-sliĉna je originalu) NEDESTRUKTIVNI (kopija vjerna originalu).
i
48.Šta znaĉi termin prostorna koherencija? Navedite najpoznatiji algoritam kompresije koji rešava problema prostorne koherencije. Prostorna koheracija je svojstvo susjednih piksela da imaju sliĉna svojstva i sa JPEG i MPEG standardima se postiţe velika kompresija. 49.Šta znaĉi termin vremenska koherencija? Navedite najpoznatiji algoritam kompresije koji "kodiranjem sa referenciranjem prošlosti i budućnosti" rešava problem prostorne i vremenske koherencije digitalnog viedo zapisa. Vremenska koheracija je kodiranje sa referencom na prethodne okvire iz sekvence. MPEG.
51.Koji je opšti naziv algoritama kompresije koji "kodiranjem sa referenciranjem prošlosti" rešavaju problem vremenske korelacije MPEG ili JPEG. 50.Koliko vrsta okvira postoji u MPEG video zapisu? I,P,B okviri
U MPEG video-zapisu razlikujemo tri vrste okvira: intraokvire (I-okvire), prediktovane okvire (P-okvire) I interpolirane okvire (B- okvire). Svaka sekvenca kojoj je moguć
slučajan pristup počinje jednim Iokvirom, 52.Kojim okvirom i zašto zapoĉinje sekvenca video zapisa? Sa I okvirom jer je on kodiran bezreferenci na druge okvire skvence ili ĉitavog zapisa
Svaka sekvenca kojoj je moguć slučajan pristup počinje jednim Iokvirom, koji je kodiran bez referenci na bilo koji dragi okvir iz te sekvence ili čitavog zapisa 53.Koji algoritam se koristi pri formiranju intraokvira, odnosno I-okvira? JPEG algoritam kompresije mirne slike
Metod kojim se komprimuju I-okviri je potpuno analogan metodu kojim JPEG algoritam komprimuje mirne slike
54.Koliko piksela sadrţi osnovni obradni blok MPEG postupka? Po blokovima 8x8 piksela i za svaki blok 64 koeficijenta FCDT (diskretne direktne kosinusne transformacije)
55..Šta znaĉi akronimi DCT, FDCT i IDCT? DCT – direktna kosinusna transformacija, FCDT – direktna diskretna kosinusna transformacija i IDCT – inverzna direktna kosinusna transformacija 56.Koliko koeficijenata se dobija primenom FDCT transformacije nad osnovnim obradnim blokom piksela u osnovnom MPEG postupku? 64 koeficijenta FCDT 57.Kako se zove postupak zamene originalnih realnih FDCT koeficijenata u MPEG postupku celobrojnim vrednostima? Kvantizacija
5
58.Da li kompresija izvedena u postupku kvantizacije realnih koeficijenata transformacije pripada klasi destruktivnih ili nedestruktivnih tehnika? Kvantizacijom se gube informacije u MPEG algoritmu ali je visok stepen kompresije.
FDCT
59.Kako se bira ţeljeni nivo destruktivne kompresije u MPEG postupku i stepena vernosti? Izborom koraka kvantizacije. 60.U kakvom poretku se uzimaju kvantizovani FDCT koeficijenti prilikom faze nedestruktivne kompresije (entropijskog kodovanja) video zapisa u MPEG postupku? kvantizovani FDCT koeficijenti svakog 8x8 bloka piksela se preureĊuju u cik -cak sekvencu 61.Koja kombinacija tehnika kompresija bez gubitaka se koristi u poslednjoj fazi statistiĉkog kodovanja video zapisa u MPEG postupku? Run-length i Huffman-ova kompresija bez gubitka. 62.Na koji okvir se mogu referencirati P-okviri? P- okviri su okviri koji se
kodiraju sa referencama u odnosu na odgovarajući I -okvir.
63.Kako se zovu blokovi piksela u P-okviru i kojih su dimenzija za Y komponentu video zapisa? P-okvir se takoĊe dijeli u blokove,ali ovog puta se promatraju tkz makroblokovi .Jedan makroblok se sastoji od 16x16 piksela.Za potpuni opis P-okvir dovoljno je makroblokove
odabrati tako da se meĊusobno ne preklapaju,a da prikrivaju ĉitavu sliku. 64.Šta je osnovna ideja u uvoĊenju P-okvira u MPEG postupku i kako se taj deo postupka naziva? Ideja za kompresiju P- okvira se zasniva na pokušaju da se na referentnom I-okviru pronaĊe isti deo scene.Stoga se za svaki makroblok P-okvira na referentnom I- okvira pokušava
pronaći najsliĉniji makroblok.Ovaj postupak se naziva estimacija pokreta. 65.Navedite meru s liĉnosti izmeĊu dva makrobloka koja pripadaju P -, odnosno I-okviru?
Mera sliĉnosti dva makrobloka je srednje kvadratno odstupanje odgovarajućih piksela na makroblokovima :
delta intezinteta
15 15
Delta=ΣΣ(Intensity Pi,j- Intensity Ii,j)² I=0 J=0
gdje su I,j-broj reda odnosno kolone posmatranog piksela unutar makrobloka I Intensity Pi,j, Intensity I i,j inenziteti posmatranog piksela na posmatranom odnosno referentnom okvira. Ova operacija za svaka dva makrobloka koja pored imo zahtjeva256 mnoţenja I isto toliko sabiranja,odnosno oduzimanja.
66.Navedite pribliţan broj operacija potrebnih da se u postupku izraĉunavanja mere sliĉnosti izmeĊu dva makrobloka koja pripadaju P-, odnosno I-okviru, odredi optimalna estimacija, ako je rezolucija Y komponente 640 x 480 piksela?
Za najbolju kompresiju bi posmatrani makroblok trbalo uporediti sa svim mogućim makroblokovima referentne slike,što nas u rezoluciji referentnog okvira od 640x480 piksela dovodi do (640-16)*(480-16)*256=7,5 miliona operacija po jednom makrobloku frejma. 67.Kakvi pristupi se u praksi koriste kako bi se za dati makroblok u P-okviru bitno smanjilo vreme nalaţenja najsliĉnijeg makrobloka u I-okviru?
6
Koriste se razliĉiti heruistiĉki pristupi.Tako se moţe u jednom poĉetnom grabom prelazu,gdje makroblokove referentne slike odaberemo samo tako da” prekriju” sliku odrediti oblast referentne slike koja najviše obećava.Zatim se u tom dijelu referentne slike vrši intenzivna pretraga..Drugi pristup je da se pretraţivanje ograniĉi na odreĊeni manji dio referentne slike.za poĉetak pretrage obiĉno se uzima okolina makrobloka koji se na referentnoj slici nalazi na istoj poziciji na kojoj je promatrani makroblok na prediktovanoj slici.bolja strategija u ovom duhu je da se za poĉetak pretrage rukovodimo estimacijom za
prethodno makroblok, pa da intenzivnu pretragu na referentnom frejmu vršimo u okolini makrobloka za koga je utvrĊeno da je najsliĉniji prethodno posmatranom makrobloku Pokvira.
68.Šta i kako se izraĉunava nakon nalaţenja najsliĉnijeg makrobloka u I-okviru za dati makroblok u P-okviru?
Raĉuna se vector pomeraja posmatranog u odnosu na referentni makroblok.Ova razlika vrednosti koordinata za gornji levi ugao prediktovanog I referentnog makrobloka se sme šta u zaglavlje makrobloka na prediktovanom okvira.da bi se pospešila kompresija,kordinate vektora pomeraja se zapisuju kao razlike u odnosu na coordinate vektora pomeraja prediktovanog makrobloka Slika 4.1.
69.Ukoliko je proraĉunato srednje kvadratno odstupanje intenziteta makroblokova delta veće od od nekog zadatog maksimalnog dozvoljenog odstupanja deltamax , kako se vrši zapisivanje i obrada vrednosti piksela u makrobloku?
Ukoliko je proraĉunato srednje kvadratno odstupanje intenziteta makroblokova delta veće , pikseli koji ĉine od od nekog zadatog maksimalnog dozvoljenog odstupanja deltamax makroblok se kodiraju prediktivno,tj beleţe se samo razlike njihovih intenzitreta u odnosu na referentni makroblok.Ovi pikseli se dalje podvrgavaju DCT-u kvantizaciji I kodiranju
entropije na isti naĉin kao pikseli sa intraokvira, odnosno kao mirna slika kod JPG algoritma.Treba uoĉiti da su ove razlike intenziteta mnogo manje od amplitude koje se kodiraju na intraokvirima,tako da se bolje komprimuju.
70.Šta se postiţe izborom deltamax parametra u MPEG postupku? Parametar deltamax je drugi parametar,pored koraka kvantizacije,koji omogućava fino podešavanje odnosno izmeĊu stepena kompresije i vernosti reprodukcije.Ako se izabere veća vrednost za delt max više makroblokova će biti kodirano samo vektorom pomeraja,ali će i odstupanja od referentnog okvira biti veća. 71.Šta je osnovna ideja u uvoĊenju B-okvira? B-okviri su jako vaţni za kvalitet dekomprimovanog videa,tako i za stepen kompresije.naime oni na najefikasniji naĉin tretiraju oblasti objekta koji sepostepeno otkrivaju sa kretanjem
kamere,a koji nije moguće efikasno prediktovati samo iz prethodne sekvence okvira.takoĊe interpolirani okviri imaju najbolje statistiĉke osobine.poznato je da se efekat šuma koji ovde moţe da bude nasleĊen još od polaznog analognog video -signala,smanjuje usrednjavanjem.
7
81.Osim što ovakav naĉin kodiranja omogućava postizanje većih iznosa kompresije nego sa prediktivnim metodama, on se dobro uklapa sa zahtevom da digitalni video treba da ponudi korisniku bar onaj stepen interakcije na koji je navikao sa analognim video-signalom (pauza u prikazu, brzo preniotavanje
unapred ili unazad i sliĉno). 82.Na kom nivou se vrši provera brzine punjenja izlaznog ba fera u MPEG koderu? 83.Navedite hijerarhijske strukture podataka komprimovanog MPEG videozapisa. 1. Kompresiona efikasnost (compression efficiency) : ovo je bio vodeæi princip za MPEG-1 i MPEG-2 standarde kompresije i zahvaljujuæi njemu je došlo do razvoja aplikacija kao što su
digitalna televizija i DVD. Unapreðena efikasnost kodiranja i kodiranje višestrukih simultanih stream-ova podataka æe pospešiti prihvaæenost aplikacija baziranih na MPEG -4 standardu. 2. Interaktivnost bazirana na sadrţaju (content-based interactivity) : kodiranje i reprezentovanje video objekata umesto video okvira omoguæava primenu aplikacija baziranih na sadrţaju. Ovo je jedna od osnovnih novosti koju donosi MPEG -4. Bazirajuæi se na efikasnoj reprezentaciji objekata i manipulaciji objektima dobijaju se nove moguænosti u interaktivnosti
sadrţaja 3. Univerzalni pristup (universal access) : Robustnost u raznim okruţenjima omoguæava sadrţaju koji je enkodiran MPEG-4 kompresijom da bude raspoloţiv preko vrsta medija, bilo da su klasiène ili beţiène mreţe u pitanju. KOMPRESIJA UNIVERZALNI PRISTUP INTERAKTIVNOST BAZIRANA NA SADRZAJU Slika 4.5
84.Šta je predmet H.261, odnosno H.263 standarda? Otprilike istovremeno kad je izvršena standardizacija JPEG formata, H.261 je standardizovan od strane ITU komiteta za kompresiju video strimova za aplikacije video konferencija. H.320
ukuljuĉuje H.261 za video kompresiju, odreĊene standrade audio kompresije kao i odreĊene standarde 8
komunikacionih protokola za konferencije putem ISDN linija. H.3 20 standard
je omogućio unificirani
za video konferencije koji je brzo prihvaćen od strane vodećih proizvoĊaĉa opreme za video konferencije omogućavajući meĊusobnu komunikaciju ureĊaja razliĉitih proizvoĊaĉa. 85.Šta je predmet H.323 standarda? H.323
moţe da radi i sa H.261 i sa H.263 standardima video kompresije. H.26x postiţu veću kompresiju od algoritama poput JPEG- a postoji
koristeći tehniku predviĊanja kretanja. U tipiĉnoj video sekvenci
visok stepen korelacije informacija koje su sadrţane u sukcesivnim okvirima. 86.Šta je predmet rada MPEG-2 standarda? Standardi video kompresije MPEG-1 i MPEG-2, iako su dobro koncipirani i imaju svoje mesto u
okruţenjima za koje su projektovani, nisu dovoljno fleksibilni da efikasno zadovolje zahteve svih multimedijalnih aplikacija. Zato je MPEG ( M oving Pi cture Experts Group ) grupa razvila MPEG-4
standard kako bi obezbedila platformu za širok spektar multimedijalnih aplikacija, prvenstveno za prenos visoko-kvalitetnog videa preko Interneta 87.Zašto je za prenos videozapisa preko Interneta MPEG-4 pogodniji od MPEG-1 standarda? Dati primer. MPEG-4 standard, sem kompresije, poseduje tehniku video slojeva ( video layers ) i multidimenzionih
objekata, što ga ĉini veoma dobrim rešenjem za ţivi prenos preko interneta ili mreţa sa niskom propusnom moći (bandwidth ). MPEG-4 vrši separaciju odreĊenih vizuelnih komponenti u slojeve i te
slojeve moţe da kompresuje sa razliĉitim bitskim protocima. 88.Navesti tri najvaţnije karakteristike MPEG-4 standarda. ) : ovo je bio vodeći princip za MPEG-1 i 1. Kompresiona efikasnost ( compression efficiency MPEG-2 standarde kompresije i zahvaljujući njemu je došlo do razvoja aplikacija kao što su
digitalna televizija i DVD. UnapreĊena efikasnost kodiranja i kodiranje višestrukih simultanih stream -ova podataka će pospešiti prihvaćenost aplikacija baziranih na MPEG-4 standardu. 2. Interaktivnost bazirana na sadrţaju (content-based in teracti vity ) : kodiranje i reprezentovanje video objekata umesto video okvira omogućava primenu aplikacija baziranih na sadrţaju. Ovo je jedna od osnovnih novosti koju donosi MPEG -4. Bazirajući se na efikasnoj reprezentaciji objekata i manipulaciji objektima dobijaju se nove mogućnosti u interaktivnosti sadrţaja 3. Univerzalni pristup ( un iversal access ) : Robustnost u raznim okruţenjima omogućava sadrţaju koji je enkodiran MPEG-4 kompresijom da bude raspoloţiv preko vrsta medija, bilo da
su klasiĉne ili beţiĉne mreţe u pitanju. KOMPRESIJA UNIVERZALNI PRISTUP INTERAKTIVNOST BAZIRANA NA
9
SADRZAJU 89.Navedite propusne opsege za koje je MPEG-4 posebno optimizovan. MPEG-4 standard je eksplicitno optimizovan za sledeća tri raspona bitskog protoka:
1. Šta sadrţi jedna MPEG-4 vizuelna scena? MPEG-4 vizuelna scena se sastoji od jednog
ili više video objekata. Svaki video objekat
karakterišu vremenske i prostorne informacije u vidu oblika, pokreta i teksture. Za odreĊene primene video objekti
mogu biti nepodobni zbog teškoće generisanja video objekata. Za takve primene MPEG-4 obezbeĊuje kodiranje pravougaonih okvirova koji predstavljaju izvedeni oblik proizvoljno oblikovanog objekta.
90.Ĉime se karakteriše svaki MPEG-4 video objekat? ki video objekat je uzorkovan (semplovan) u vremenu, svaki vremenski uzorak video objekta je ravan video objekta. Ravni video objekta mogu da budu grupisane tako da formiraju skup ravni video objekata: (SRV) :
SRV grupiše ravni video objekata. SRV mogu da ukaţu
na
taĉke u bitstream -u na kojima se ravni video objekata enkodiraju nezavisno jedna od druge i samim tim omoguće sluĉajne taĉke pristupa bitstream -u. SRV su opcioni (RVO) : RVO je vremenski uzorak video objekta. RVO mogu da budu enkodirane nezavisno jedna od druge, ili zavisno, koristeći kompenzaciju pokreta (motion ). Konvencionalni video okvir moţe biti predstavljen sa RVO compesation
91. Ĉime se karakteriše svaki MPEG-4 video objekat? Najvaţnije karakteristike MPEG-4 su podjeljene u tri kategorije: 1. kompresiona efikasnost 2. interaktivnost bazirana na sadrţaju 3. univerzalni pristup 92. Grafiĉki prikaţite logiĉku strukturu MPEG-4 vremenskog niza ( bitstream ) videozapisa. slika 4.3. 93. Grafiĉki prikaţite blok dijagram MPEG-4 kodera/dekodera. slika 4.4. 94. Navedite naĉine na koje MPEG-4 algoritam povećava otpornost na greške u prenosu podataka. Postoje tri naĉina obezbjeĊivanja otpornosti na greške u okviru MPEG-4 standarda: 1. resinhronizacija – sastoji se od ubacivanja jedinstvenih markera u bitstream tako da ako
do greške doĊe moţe da preskoĉi preostale bitove do sledećeg markera I poĉne ponovno dekodiranje od te taĉke nadalje 2. particionisanje podataka – odvaja bitove za kodiranje informacija o pokretu od onih za kodiranje tekstura
10
ovi binarni kodovi obezbjeĊuju opciono ukljuĉivanje redundantnih informacija zaglavlja, kljuĉnog za pravilno prikazivanje videa.
3. kod u zaglavlju-
95. Šta oznaĉava DivX? Po ĉemu je znaĉajna verzija DivX 4.12?
DivX 4.12 omogućava po prvi put kućnim korisnicima kodiranje u dva prolaza. U prvom prolazu analizom video zapisa odr eĊuju se karakteristike kao što su kompleksnost okvira, dinamika videa i zapisuju se u tekstualnom obliku pri ĉemu se koristi laţna AVI video datoteka. U drugom prolazu kodak ĉita informacije iz polaznog video zapisa i log datoteke i optimizuje kompresiju u skladu sa kompleksnošću scena i dinamikom videa. 96. Šta oznaĉava XviD?
Oznaĉava besplatnu verziju kodeka DivX k oji se pokazao veoma dobro po pitanju kvaliteta enkodiranja; danas stoji rame uz rame sa DivX-om. 97. U ĉemu je MJPEG-a?
razlika izmeĊu MPEG -a i MJPEG-a? Koja je osnovna prednost
MJEPG iako je sliĉnog imena sa MPEG-om sa njim ima malo toga zajedniĉkog, MPEG omogućava i vremensku kompresiju, dok MJPEG omogućava samo prostornu kompresiju.Osnovna prednost MJPEG je taj da se ovaj kodek ĉesto koristi za skladištenje velikih datoteka koje treba arhivirati u visokom kvalitetu. 98. Poredite kodek RealVideo firme RealNetworks i MPEG-4 tabela 99. Navedite osnovne karakteristike MPEG-2 standarda . Osnovne karakteristike: - koristi se u DVD-Video tehnologiji - to je standard za visokokvalitetni video velike rezolucije - zahteva veliku procesorsku snagu - baziran je na MPEG-1 standardu - moţe da kodira sliku sa preplitanjem i fleksibilniji je od MPEG -1 standarda - kompresiju je moguće vršiti u punoj rezoluciji 100. Kako se e ksplicitno iskazuje semantika multimedijalnog entiteta u raĉunarski ĉitljivom obliku (objekta)? Semantiku iskazujemo atributima entiteta i relacijama sa drugim multimedijalnim entitetima. Imajuci u vidu svojstvo sadrzaj, atributi i relacije multimedijalnih entiteta se dele na sadrzajno zavisne i sadrzajno nezavisne. Sadrzajno zavisan atribut ili relacija znaci da njihova vrednost na neki nacin zavisi od sadrzaja konkretnog multimedijalnog entiteta. Sadrzajno zavisni atributi i relacije dalje se mogu podeliti na primarne i sekundarne. Reci cemo da je atribut ili relacija primarno sadrzajno zavisna ukoliko informacija koju sadrze ne moze ni na koji drugi nacin biti izvedena iz sadrzaja multimedijalnih entiteta.
101. Zašto se za multimedijalne entitete u raĉunarski ĉitljivom obliku (objekte) ĉesto kaţe da su „slabostruktuirani“? Poci cemo stoga od prepostavke da se opsti multimedijalni informacioni sistem gradi na osnovu sadrzaja entiteta koji se unose u sistem, a da pri tome njihov sadrzaj nije u potpunosti interpretiran, odnosno unapred poznat. Za takve entitete reci cemo da su slabostruktuirani i da poseduju svojstvo sadrzaj.
102. Šta kod multimedijalnih entiteta u raĉunarski ĉitljivom obliku (objekata) oznaĉava svojstvo sadržaj ?
11
103. Navedite tri n aĉina pomoću kojih se u multimedijalnom do semantike nekog multimedijalnog entiteta.
informacionom sistemu moţe doći
Semantika nekog multimedijskog entiteta u multimedijalni informacioni sistem moze biti uneta manuelno, izracunata programskim putem ili izvedena kombinovanjem oba pristupa.
104. Kako se u odnosu na sadrţaj mogu podeliti atributi i relacije nekog multimedijalnog entiteta? Imajuci u vidu svojstvo sadrzaj, atributi i relacije multimedijalnih entiteta se dele na sadrzajno zavisne i sadrzajno nezavisne. Sadrzajno zavisan atribut ili relacija znaci da njihova vrednost na neki nacin zavisi od sadrzaja konkretnog multimedijalnog entiteta. Sadrzajno zavisni atributi i relacije dalje se mogu podeliti na primarne i sekundarne. Reci cemo da je atribut ili relacija primarno sadrzajno zavisna ukoliko informacija koju sadrze ne moze ni na koji drugi nacin biti izvedena iz sadrzaja multimedijalnih entiteta. Da to u slucaju multimedijalnog informacionog sistema nije trivijalni problem, posluzice nam sledeci primer.
105. Šta znaĉi izraz sadržajno zavisan atribut ili relacija multimedijalnog entiteta i u kom sluĉaju je pri marn o zavisan? Reci cemo da je atribut ili relacija primarno sadrzajno zavisna ukoliko informacija koju sadrze ne moze ni na koji drugi nacin biti izvedena iz sadrzaja multimedijalnih entiteta.
106. Navedite pojavne oblike informacija u logiĉkom modelu multimedijalnog inf ormacionog sistema. Ako model podataka multimedijalnog informacionog sistema ne zavisi od okruzenja u kojem ce se realizovati, kazemo da je model na logickom nivou. Generalno, logicki model treba da podrzi sledece pojavne oblike informacija:
• Neinterpretirani sadrzaj multimedijskog entiteta, • Sadrzajno nezavisnu, a multimedijalno relevantnu informaciju, • Standardnu alfabetsku ili numericku informaciju, • Informacije o vezi izmedju multimedijalnih i konvencionalnih entiteta, • Informacije o nacinu dopunske interpretacije sadrzaja multimedijalnog objekta. 107. Kako se tipiĉno reprezentuje neinterpretirani sadrţaj multimedijalnog entiteta?
Neinterpretirani sadrţaj multimedijalnog entiteta informacija se reprezentuje binarnim zapisima pojedinacnih slika, nizova slika ili zvuka, kao digitalnim medijskim objektima. 108. Šta tipiĉno sadrţe sadrţajno nezavisne, a multimedijalno relevantne informacije? - odredjuju nacin struktuiranja zapisa iz prve grupe, odnosno nacin njihovog medjusobnog uredjenja. To su pre svega informacije o upotrebljenim standardima kompresije i kodovanja, te nacinu sinhronizacije zvucnih i video zapisa.
109. Za šta se tipiĉno koriste dopunske informacije unutar multimedijalnog informacionog sistema dobijene naknadnom programskom in terpretacijom sadrţaja multimedijalnog entiteta? 12
Informacije o nacinu dopunske interpretacije sadrzaja multimedijalnog objekta - se odnosi na nacin odredjivanja sekundarnih, sadrzajno zavisnih, informacija iz sadrzaja izvedenih informacija, a koje reprezentuje moguce veze izmedju multimedijalnih entiteta. Ove informacije se koriste pri pronalazenju trazenog multimedijalnog objekta, sintezi vise objekata u slozeni multimedijalni objekt i prezentaciji takvih objekata.
automatizovano dobijene, programskom obradom sadrţaja multimedijalnih entiteta, a koje pokazuju medjusobne relacije izmeĊu multimedijalnih entiteta? 110. Kako se zovu informacije
Relacije izmedju multimedijalnih entiteta mogu se odredjivati automatizovano, pomocu odgovarajucih interpretera koji ekstraktuju trazene vrednosti iz neinterpretiranih sadrzaja, manuelno od strane korisnika ili najcesce kombinovanjem oba postupka. Tako dobijene informacije zvacemo karakteristike multimedijalnih entiteta.
automatizovano dobijene, programskom obradom sadrţaja multimedijalnih entiteta, a koje pokazuju medjusobne relacije izmeĊu multimedijalnih entiteta? - Zovu 111.Kako
se
zovu
informacije
se karakteristike multimedijalnih sistema 112.Grafiĉki prikaţite generiĉku arhitekturu
odgovarajućim repozitorijumima
multimedi jalnog informacionog sistema sa podataka. Grafiĉka struktura multimedijalnog informacionog
N E
J
IN T
E
Standardna DB
O B
E K
MODUL ZA SINTEZU
T R P
MM DB R E T IR A N I
KORISNIK
KARAKTER ISTIKE
MODUL ZA
PREZENTACIONI MODUL
MODUL ZA UBACIVANJE NOVOG MM ENTITETA
NOVI MM ENTITET
sistema
112.Objasnite pomoću primera ulogu modula za unos multimedijalnih entiteta u multimedijalni informacioni sistem.MODUL ZA UNOS NOVIH MULTIMEDIJALNIH OBJEKATA PRI UNOSU VODI RAĈUNA DA SE U ODGOVARAJUĆE REPOZITORIJUME UNESU SVI POTREBNI PODACI UKLJUĈIVŠI I KARAKTERISTIKE OBJEKATA -NAVEDI PRIMJER
113.Objasnite pomoću primera ulogu modula za prezentaciju multimedijalnih entiteta u multimedijalnom informacionom sistemu.Prezentaciono modul omogućava multimedijalnu prezentaciju generisanog ili pronaĊenog multimedijalnog objekta – navedi primjer 114.Objasnite pomoću primera ulogu modula za pretraţivanje multimedijalnih entiteta u vrši pretraţivanje po multimedijalnom informacionom sistemu. Modul za postavljanje upita repozitorijumu karakteristika ili standardni alfanumeriĉki podataka radi pronalaţenja prezentacije objekta-daj primjer
13
115.Objasnite pomoću primera ulogu modula za sintezu multimedijalnih entiteta u multimedijalnom informacionom sistemu.Modul za sintezu omogućava slaganje više multimedijalnih objekata u novi objekat.
116.Šta se uobiĉajeno koristi za modelovanje podataka kojima se opisuju medijski objekti i navedite bar tri primera medijskih objekata.Za modelovanje podataka kojima se opisuju medijski objekti koristi se koncept vremenski orjentisanih medijski objekata.Medijski objekti su – slike, filmovi muziĉke kompozicije,digitalna slika,digitalni audio zapis,digitalni audio -video zapis. 117.Navedite bar tri specifiĉne veze koje se modeliraju vremenski orijentisanim med ijskim objektima. 1)elemenata vremenskog niza 2)vremenske raspodjele podatka, 3)vremenska kompozicija 4)sinhronizacija. 118.Navedite bar tri deskriptora.medijskih objekata.CD , DVD,… 120..Šta znaĉi izraz BLOB, zašto se koristi i koje su mu osnovne operacije pridruţene ?Sistem za upravljanje multimedijalnom bazom podataka.BLOB.Koristi se za rad sa više medijski h objekata.Pridruţene su mu operacije kreiranje, brisanje ,ĉitanje sadrţaja. 121.U ĉemu je osnovna razlika u tretiranju vremena u reprezentacionim medi jima u odnosu na prezentacione medije?Reprezentacioni medij karakterišu digitalni zapisi diskretizovanog prostora vremena, dok prezentacioni medij pripada kategoriji kontinualnog prostora – vremena. 122.Navedite formalnu definiciju vremenskog niza koja se koristi u modeliranju medijskih objekata i
objasnite znaĉenje parametara.Za svaki tip medija T formira se odgovarajući vremenski i diskretni vremenski sistem Di.a vremenski niz je niz ureĊeni trojki oblika >Ei, Si,Di > i=1......n ; Ei -element medija T, ; si ,di- to su vrijednosti u diskretnom vremenu mjerenja u vremenskom sistemu D pri ĉemu si prestavlja poĉetak a di duţinu trajanja elemenata E.
14
