1. Broz Čerčilov agent Zoran D. Nenezi ć | 23. septembar 2010. 19:32 Razlaz sa Staljinom izazvao lavinu optužbi na Titov ra čun. Moša Pijade glavna veza za obnovu lože u Srbiji
OPTUŽBE Staljina i njegovih poslušnika na ra čun Jugoslavije i Josipa Broza bile su kako tzv. principijelne prirode o skretanju jugoslovenskog socijalizma sa pravog, sovjetskog modela čime je izvršena izdaja ideja i ideala proleterskog internacionalizma shvatanog na specifi čan, samo Staljinov na čin - tako i personalne, gde se naro čito na udaru napada našao li čno Josip Broz, koji je tada od sovjetske propagande optuživan kao izdajnik komunisti čke ideje i sluga kapitalističkog sistema. Broz je tada optuživan da je bio mason, pod neposrednim engleskim uticajem. To se ne može do kraja odbaciti uz znanje da su sovjetske vojne i obaveštajne jedinice zaplenile više od dvadeset vagona arhivskog materijala prilikom nadiranja na Nema čku i osloba đanja većih delova Nema čke i Berlina od nacista, koje su oni još od 1939. godine plenili u zemljama koje su osvajali. Taj kontingent arhiva uglavnom se odnosio na masonske masonske lože i njihov rad u tim t im zemljama. Broz je optužen kao renegat i prevarant, a optužba se zasnivala na mistifikaciji o stvarno nepoznatom identitetu Josipa Broza. Navo đeni su dokazi, poput onoga da je stvarni Broz bio ranjen u Prvom svetskom ratu kada je ostao bez jednog prsta desne ruke, zatim, da je stvarni Josip Broz koji je osu đen na takozvanom Bombaškom procesu 1928. godine u Zagrebu umro za vreme izdržavanja zatvorske kazne nekoliko godina posle presude, pa je, na englesku inicijativu, zamenjen novim Josipom Brozom koji se, navodno, zvao Jozef Valter, poljski Jevrejin obučen da uspešno i neprime ćeno zameni umrlog Josipa Broza. U ovoj propagandi Broz je ozna čen kao Čer čilov plaćenik koji je bio na neposrednoj tajnoj obaveštajnoj obuci u Finskoj, odmah po njegovom dolasku na čelo ilegalne KPJ i misterioznog zadržavanja u Carigradu. O tome su, nekoliko godina po smrti Josipa Broza (1980), kontradiktorno pisali Vladimir Dedijer i Josip Kopini č; da je bio surovi egzekutor u vreme Španskog gra đanskog rata ne samo za ra čun NKVD, ve ć i britanske obaveštajne službe, zbog čega je jedna knjiga (jedini primerak), sa autenti čnim fotografijama i
materijalima o tom razdoblju r azdoblju Brozovih aktivnosti, iz fundusa biblioteke CK SKJ šezdesetih godina dvadesetog veka, bila tajno prodata za sumu od preko deset hiljada dolara jednom misterioznom strancu. Događaji koji su usledili bili su u suprotnosti sa odnosima Jugoslavije i Sovjetskog Saveza od 1945. do 1947. godine, kada su svi nesporazumi i razmimoilaženja iz NOR bili izgla đeni. Izgradnja porušene zemlje odvijala se uz pomo ć stručnjaka, materijala i sredstava iz Sovjetskog Saveza, a jugoslovenska privreda bila je zavisna od sovjetske pomo ći. Paralelno sa tim, u Jugoslaviji se ose ćao staljinistički uticaj. Otuda je povla čenje sovjetskih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jugoslavije primljeno sa iznena đenjem. O isprepletanosti odnosa, ali i o budnosti nove vlasti kada su u pitanju masoni, re čito govori i jedna izjava s kraja 1945. godine koju je pisano dao Leo Mates, tadašnji visoki službenik Ministarstva infomacija, a znatno kasnije i jedan od šefova kabineta Josipa Broza. Matesu je tadašnji pomo ćnik ministra informacija Veljko Kora ć dao zadatak da, prilikom odlaska u London, preda tri pisma materijala (zape čaćeno) koje je sa činio Veljko Tomi ć, nekadašnji mason i diplomata, adresovana na Vladimira Ribarža, tadašnjeg pomo ćnika ministra inostranih poslova i masona, UVL Engleske i Tomi ćev memorandum (nezape čaćeno). Pišući pismo Pijadi, ovoga puta preko „gospo đe Vasić“, šefa kabineta predsednika jugoslovenske narodne skupštine, mason Tomi ć (20. juna 1946.) obaveštava da dostavlja i jedan odgovor iz Vašingtona, u francuskom prevodu: „Sam pisac je vrlo uticajna li čnost u tamošnjim masonskim, politi čkim i finansijskim krugovima... Znam da je 1935 god. bio protiv Musolinijeve Italije, zbog marseljskog atentata, kao i protiv Hitlerove Nema čke, zbog proganjanja Jevreja. Ameri čka i britanska masonerija se jako mnogo interesuju za evropske masonerije... ZIDARI MOGU SAMI Iako
je obavešten da je sa slanjem pisma upoznat i ministar informacija Sava Kosanovi ć , Mates je, ipak, zatražio mišljenje Vladimira Velebita i Ministarstva spoljnih poslova. Dobio je potvrdan odgovor koji zvu č i naivno i neuverljivo („... da on misli da mi možemo predati ove stvari, jer slobodni zidari i bez nas mogu do ći u vezu sa londonskim slobodnim zidarima“).
„Molim Vas da kažete drugu Moši da bi bilo korisno po našu Državu i njen ugled u svetskoj masoneriji da i Jugoslovenska Velika Loža proradi sa prethodno izvršenim čišćenjem među našim Masonima, po primeru u oslobo đenoj Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Danskoj i Norveškoj. Ako bi se izvela obnova rada Jugoslovenske Jugoslovenske Velike Lože, sada i pod ovakvim uslovima, to bi bilo korisno, naro čito za naše odnose sa Severnom Amerikom, a i sa svim Američkim državama. Ali, ako se ovo odloži iz ma kojeg bilo razloga, docnije će ova obnova biti mnogo teža. Sada ne bi imali da ispunimo i spunimo nikakve formalnosti za priznanje naše Velike Lože, pošto bi se obnova predstavila kao produženje situacije situacije od pre rata i koja je ratom bila prekinuta. Pišem i Stanoju Simi ću u istom duhu...“ Na početku pisma dodata je rukom dopisana, naknadna beleška: beleška: „ Čika-Janko zna za sve ovo, a pisac ovih pisama je njegov stari poznanik. Marko.“ Uticajna li čnost iz Vašingtona čiju kopiju pisma Tomi ć dostavlja Pijadi, preko njegovog šefa kabineta, bio je Džon Henri Koules, suvereni generalni komander Vrhovnog saveta škotskog rituala južne jurisdikcije SAD, koji je na toj funkciji bio od 1921. do 1952. godine.
materijalima o tom razdoblju r azdoblju Brozovih aktivnosti, iz fundusa biblioteke CK SKJ šezdesetih godina dvadesetog veka, bila tajno prodata za sumu od preko deset hiljada dolara jednom misterioznom strancu. Događaji koji su usledili bili su u suprotnosti sa odnosima Jugoslavije i Sovjetskog Saveza od 1945. do 1947. godine, kada su svi nesporazumi i razmimoilaženja iz NOR bili izgla đeni. Izgradnja porušene zemlje odvijala se uz pomo ć stručnjaka, materijala i sredstava iz Sovjetskog Saveza, a jugoslovenska privreda bila je zavisna od sovjetske pomo ći. Paralelno sa tim, u Jugoslaviji se ose ćao staljinistički uticaj. Otuda je povla čenje sovjetskih vojnih i civilnih stručnjaka iz Jugoslavije primljeno sa iznena đenjem. O isprepletanosti odnosa, ali i o budnosti nove vlasti kada su u pitanju masoni, re čito govori i jedna izjava s kraja 1945. godine koju je pisano dao Leo Mates, tadašnji visoki službenik Ministarstva infomacija, a znatno kasnije i jedan od šefova kabineta Josipa Broza. Matesu je tadašnji pomo ćnik ministra informacija Veljko Kora ć dao zadatak da, prilikom odlaska u London, preda tri pisma materijala (zape čaćeno) koje je sa činio Veljko Tomi ć, nekadašnji mason i diplomata, adresovana na Vladimira Ribarža, tadašnjeg pomo ćnika ministra inostranih poslova i masona, UVL Engleske i Tomi ćev memorandum (nezape čaćeno). Pišući pismo Pijadi, ovoga puta preko „gospo đe Vasić“, šefa kabineta predsednika jugoslovenske narodne skupštine, mason Tomi ć (20. juna 1946.) obaveštava da dostavlja i jedan odgovor iz Vašingtona, u francuskom prevodu: „Sam pisac je vrlo uticajna li čnost u tamošnjim masonskim, politi čkim i finansijskim krugovima... Znam da je 1935 god. bio protiv Musolinijeve Italije, zbog marseljskog atentata, kao i protiv Hitlerove Nema čke, zbog proganjanja Jevreja. Ameri čka i britanska masonerija se jako mnogo interesuju za evropske masonerije... ZIDARI MOGU SAMI Iako
je obavešten da je sa slanjem pisma upoznat i ministar informacija Sava Kosanovi ć , Mates je, ipak, zatražio mišljenje Vladimira Velebita i Ministarstva spoljnih poslova. Dobio je potvrdan odgovor koji zvu č i naivno i neuverljivo („... da on misli da mi možemo predati ove stvari, jer slobodni zidari i bez nas mogu do ći u vezu sa londonskim slobodnim zidarima“).
„Molim Vas da kažete drugu Moši da bi bilo korisno po našu Državu i njen ugled u svetskoj masoneriji da i Jugoslovenska Velika Loža proradi sa prethodno izvršenim čišćenjem među našim Masonima, po primeru u oslobo đenoj Francuskoj, Belgiji, Holandiji, Danskoj i Norveškoj. Ako bi se izvela obnova rada Jugoslovenske Jugoslovenske Velike Lože, sada i pod ovakvim uslovima, to bi bilo korisno, naro čito za naše odnose sa Severnom Amerikom, a i sa svim Američkim državama. Ali, ako se ovo odloži iz ma kojeg bilo razloga, docnije će ova obnova biti mnogo teža. Sada ne bi imali da ispunimo i spunimo nikakve formalnosti za priznanje naše Velike Lože, pošto bi se obnova predstavila kao produženje situacije situacije od pre rata i koja je ratom bila prekinuta. Pišem i Stanoju Simi ću u istom duhu...“ Na početku pisma dodata je rukom dopisana, naknadna beleška: beleška: „ Čika-Janko zna za sve ovo, a pisac ovih pisama je njegov stari poznanik. Marko.“ Uticajna li čnost iz Vašingtona čiju kopiju pisma Tomi ć dostavlja Pijadi, preko njegovog šefa kabineta, bio je Džon Henri Koules, suvereni generalni komander Vrhovnog saveta škotskog rituala južne jurisdikcije SAD, koji je na toj funkciji bio od 1921. do 1952. godine.
(Nastavi će se)
2. Režim obnavlja ložu Zoran D. Nenezi ć | 24. septembar 2010. 20:56 Interes države da se u svetskoj masoneriji suzbiju tu đe intrige. Duga čak spisak streljanih slobodnih zidara
U opširnom pismu, sa naznakom "Hitno i dosta važno" (25. 11. 1946), Veljko Tomi ć pored svog pisma dostavlja Moši Pijade i kopije pisama koje je razmenio r azmenio sa komanderom Koulesom, "šefom" masona SAD. Ponovo je uporan u predlaganju obnavljanja Velike Lože u Jugoslaviji, jer "iz moje prepiske sa Koulesom može se videti najbolje da li je ili ne u interesu po nas da u svetskoj masoneriji i pomo ću nje, naro čito u Americi, suzbijamo raznovrsne tuđinske intrige i da propagiramo našu tezu, sa našim nacionalnim aspiracijama. Zaklju čujem da su, Koules i mnogi drugi u Americi, verovali da jeste (bio mason Draža Mihailovi ć - prim. autora). Ovo je vešto iskoristila zainteresovana propaganda propaganda kojom je upravljao Foti ć. Odgovorio sam namerno ne samo da Draža nije bio mason, nego da kod nas oficiri nikada nisu pripadali masoneriji... Po nas je korisno i potrebno održavanje veze u svetskoj masoneriji, naro čito u Americi, baš i zbog raznovrsnih intriga u Londonu, protiv sadašnjeg režima u Jugoslaviji. Naravno, u samom Londonu mi ih ne možemo suzbijati. Ovo su sigurno u činili i neki iz naše emigracije. Englezi su ih vrlo rado prihvatili, jer im je izgledalo da je to u interesu engleske spoljne politike na Balkanu. Engleska masonerija ima veliki uticaj u svetskoj masoneriji. I, nama, ostaje jedino da, zaobilaznim putem, preko Amerike i, donekle, preko masonskih organizacija u britanskom dominijumu, koji su mnogo udaljeni od Engleske, a blizu Americi, suzbijemo intrige, koje se stvaraju u Londonu i odatle ih rasturaju po svetu pomo ću masonskih veza. Znaš, masonske su veze u svetu sli čne komunisti čkim (!?). Mason masonu veruje, kao što komunista komunisti veruje. PO UGLEDU NA FRANCUZE U
PISMU koje je Dušan-Lala Tomi ć uputio Moši Pijadi 18. marta 1946. godine, naslovljenom sa "Dragi Šiki", isti č e se: "Imam (da) ti skrenem pažnju na sporazum izmeđ u francuske komunistič ke ke stranke i masonerije. Korisno bi bilo da se i kod nas nešto slič no no postigne, t.j. da se Jugoslovenskoj Velikoj Loži vrati njen lokal u Garašaninovoj ulici, broj 8, i da joj se omogu ći obnova njenog masonskog rada. Naravno, jugoslovenski masoni imali bi, prethodno, da izvrše njihovu reorganizaciju isklju č ivanjem ivanjem svih onih koji su
se pod okupacijom ogrešili o nacionalnu č ast. ast. Ovako su se reorganizovali i Francuzi, Belgijanci i Holan đ ani..." ani..."
Kao drugu mogu da ti kažem i ti moraš da mi poveruješ da sadašnji režim nema razloga da sa nepoverenjem tretira jugoslovensku masoneriju kao celinu. Koliko sam mogao da saznam dok sam bio u Beogradu, me đu članovima upravnog odbora Jugoslovenske Velike Lože ima ljudi l judi koji uživaju potpuno poverenje današnjeg režima i zaposleni su u nekoj višoj državnoj funkciji, bilo kao državnici, bilo kao viši činovnici ili profesori univerziteta, ili su penzioneri zbog starosti još od pre rata. Naravno, ima i pojedinaca u našoj masoneriji koji su se kompromitovali pod okupacijom... Znaš, druže Šiki... u pogledu pitanja obnove ili i dalje zabrane Jugoslovenske Velike Lože, moje je mišljenje slede će: Pre ili posle, ona će se reorganizovati; bilo u zemlji, bilo u emigraciji (!?). Ako to ima da bude u zemlji, onda je bolje što pre i sa potpunim poverenjem u građansku lojalnost članova. Sadašnjem režimu može da bude samo korisno da i pomo ću masonerije naša Država bude u vezi sa kapitalisti čkim i buržoaskim velikim narodima, a ne samo pomo ću komunističkih. Ako odugovla čimo sa obnovom Jugoslovenske Velike Lože u zemlji, može nam se dogoditi da nešto sli čno stvore u emigraciji, u Londonu, i da se tu đinska propaganda sa njom služi..." "Politika" je 27. novembra 1944. godine na prve dve strane objavila Saopštenje Vojnog suda Prvog korpusa NOVJ o osu đenim ratnim zlo čincima u Beogradu sa spiskom od 105 streljanih osoba. "Suđeno je optuženima izdajnicima i neprijateljima naroda na zasedanjima 26. i 30. oktobra i 2, 6, 10. i 18. novembra 1944. Izre čena im je smrtna presuda kao narodnim neprijateljima i ratnim zločincima. Sve presude su brzo izvršene, a svim streljanim kao prateća kaznena mera izre čena je konfiskacija celokupne imovine". Knjigu NARU Č Č IVANJE
„Masoni 1717-2010“ u dva toma možete naru č iti iti na: www.
nenezic-freemasonry.com
Pored stvarnih kolaboracionista i mogu ćih ratnih zločinaca, streljani su bez valjanog sudskog postupka ministri i njihovi pomo ćnici (čak i iz sporednih resora), činovnici, ali i ljudi koji su u vreme okupacije gledali svoja posla i posedovali zna čajniji kapital, imali simpatije za četnički pokret, kritikovali i ismevali komuniste i njihovu taktiku, ili su naprosto bili ugledni, kulturni i javni radnici koji nisu prihvatali komunisti čku ideologiju. Oštrica ma ča bila je usmerena prema starom gra đanskom staležu i nasle đenoj društvenoj eliti predratne Srbije. Na ovom spisku streljanih slobodni zidari su bili Milan Horvatski, dr Ilija Prži ć i dr Petar Zec. Na spisku se nisu našli bivši ministar i član SDS-a, Juraj Demetrovi ć koji je stradao u ovim čistkama. Kao Hrvat iskrene jugoslovenske orijentacije i prijatelj Srba koga je Paveli ć prokazao, rat je proveo u Beogradu gde ga je zatvarao okupacioni režim. Ponovo je uhapšen odmah po oslobo đenju i streljan. Tako đe van ovog spiska streljani su ili osu đeni na smrt u ovom talasu: Joji ć Risto, bivši komesar za prosvetu u vladi M. A ćimovića (do jula 1941) i član Demokratske stranke. Optužen i streljan "za služenje okupatoru i potpisivanje Apela srpskom narodu avgusta 1941."; Cvijanovi ć Buda, pomo ćnik ministra poljoprivrede Veselinovića u Nedi ćevoj vladi, što je "kao član vlade pomagao okupatora i plja čkanje rođene zemlje"... (Nastaviće se)
3. Robija bez odbrane! Zoran D. Nenezi ć | 25. septembar 2010. 18:53 Borislav Pekić bez prisustva advokata osu đen na 10 godina. Puni zatvori pripadnika Dražinog pokreta
NEKI od bivših politi čara su imali sreću pa su završili samo sa vremenskom kaznom, na primer: dr Radenko Stankovi ć - poznati profesor Medicinskog fakulteta, bivši ministar prosvete i kraljevski namesnik uhapšen je tako đe krajem 1944, osu đen kasnije na 12 godina i poslat na izdržavanje kazne u KPD Sremska Mitrovica. Tamo se razboleo i umro 1954. po puštanju iz zatvora. Risto Joji ć, koji je streljan, bio je slobodni zidar, kao i Radenko Stanković. U tom jesenjem talasu streljanja 1944. godine u Beogradu stradao je i slobodni zidar Niko Bartulovi ć, Hrvat jugoslovenske orijentacije, koga je kraj rata zatekao u okupatorskom zatvoru u Splitu. Slobodni zidar Risto Joji ć je suđeno u grupi u kojoj se našao i poznati slikar Branko Popovi ć. U tom sudskom predmetu postoje samo zapisnici sa saslušanja Rista Joji ća i Momčila Jankovića, koji osporavaju osnovu optužbe. U arhivi Specijalne policije grada Beograda za Jojića se čak kaže da je „slobodan zidar nastrojen ka levici“ što je u suprotnosti sa navodima optužbe da je bio denuncijant. Optužen je i streljan „za služenje okupatoru i potpisivanje Apela srpskom narodu avgusta 1941. Na osnovu nekih nedovoljno proverenih podataka, slobodni zidar i član Nacionalnog komiteta izabranog na kongresu u selu Ba dr Dragiša Vasi ć nije tragično završio život sa velikom grupom četnika na teritoriji Hrvatske, koja se na čelu sa Pavlom Đurišićem povlačila, već je krajem juna 1945. godine streljan posle kratkog su đenja u Banjaluci. I SMRT I UNAPRE Đ ENJE Istorič ar
n Cvetković konstatuje da „postoje i Sr đa neprincipijelnosti. Neke potpisnike Apela iz 1941. preki sudovi su osudili na smrt (J. Tanovi S. Stefanovi ć ) ili robiju (K. Kumanudi, L. Markovi ć i dr.) dok je npr. Veljko Petrovi ć postavljen za direktora Narodnog muzeja.“ A i Veljko Petrovi ć je bio slobodni zidar.
ć
i
Prema masonima, pripadnicima pokreta otpora Dragoljuba Draže Mihailovi ća nije bilo milosti. Osuđeni su u „spektakularnom“ javnom procesu Mihailovi ću (1946) masoni Stevan Moljević, Đura Vilović, Kosta Kumanudi, dr Lazar Markovi ć, a Slobodan Jovanovi ć, Momčilo Ninčić, Radoje Kneževi ć, Milan Gavrilovi ć, Petar Živkovi ć i Božidar Purić osuđeni su u odsustvu, na dugogodišnje zatvorske kazne zbog saradnje sa nema čkim okupatorima i zločina nad sopstvenim, srpskim narodom. Na dugogodišnju robiju, po istoj osnovi, osu đeni su nešto ranije (avgusta 1945.) i masoni Đura Đurović i Đor đe Bodi. Tako su se u zatvoru u Sremskoj Mitrovici u isto vreme našli dr Stevan Moljevi ć, poznati advokat i jedan od istaknutih vo đa ravnogorskog pokreta, dr Đura Đurović, iz Nacionalnog komiteta generala Draže Mihailovi ća, dr Vojin Andri ć, najmlađi doktor nauka u zemlji i vo đa ravnogorske omladine, dr Kosta Kumanudi, profesor i bivši ministar, kraljevski namesnik dr Radenko Stankovi ć, Mustafa Mulalić, publicista iz Doboja, predstavnik muslimana u Centralnom komitetu generala Mihailovi ća, dr Dragić Joksimović, advokat i branilac generala Mihailovića na montiranom procesu, major Žarko Vukosavljevi ć, pilot i književnik, dr Dragoljub Jovanovi ć, predsednik Zemljoradni čke stranke, dr Lazar Markovi ć, profesor i bivši ministar pravde, Metodije Milosavljevi ć, teolog i profesor, dr Đura Vilović, književnik iz Zagreba i član Centralnog nacionalnog komiteta, kapetan Andra Lon čarić, Milan Rajić, profesor i jedan iz onog besmrtnog Bataljona 1.300 kaplara, dr Nikola Popovi ć, rektor Beogradskog univerziteta, dr Dragoslav Stranjakovi ć, profesor Teološkog fakulteta i poznati istoričar, dr Milan Žujovi ć, profesor i bivši dekan Pravnog fakulteta, Dobrica Bojovi ć, sin vojvode Petra Bojovi ća. Kako je život pojedinaca, po često, dovoljna potka za najpotresnije romane ili drame, sa elementima tragedije, a istovremeno i odraz lomova i pojedina čne želje i istrajnosti da se ne odstupa od principa, po bilo koju cenu, re čit je primer književnika Borislava Peki ća, koji je kao tek svršeni gimnazijalac uhapšen 1948. godine u Beogradu, zbog organizovanja Saveza demokratske omladine Jugoslavije, čiji je bio politički sekretar. Posle šestomesečne istrage, provedene u zatvoru i bez prisustva advokata, Peki ć je osuđen 14. maja 1949. godine na kaznu lišenja slobode sa prinudnim radom u trajanju od deset godina i sa gubitkom građanskih prava i konfiskacijom imovine. NARU Č IVANJE Knjigu
„Masoni 1717-2010“ u dva toma možete naru č iti na: www. nenezic-
freemasonry.com
Kazna je posle žalbe tužioca pove ćana na petnaest godina, sa gubitkom gra đanskih prava i konfiskacijom imovine. Pomilovan je 1953. godine, a 1991. godine postao je član tada ve ć reaktivirane Velike Lože „Jugoslavija“. U vreme izdržavanja kazne Peki ć je, bar u toku zatvorskih šetnji, bio u prilici da se vi đa i sa predratnim slobodnim zidarima. Umro je 2. jula 1992. godine u Londonu. Svakom slobodnom zidaru je, u skladu sa pravilima organizacije, ostavljeno na njegovu slobodnu volju da se i mimo organizacije oglasi kao slobodni zidar, ali je u obavezi da o drugim članovima bez njihovog naro čitog pristanka to ne čini. Imena upokojenih članova se, takođe u duhu pravila masonske organizacije, mogu iznositi javno, što ovom prilikom i činim, poštujući uspomenu na boravak Borislava Peki ća u loži „Pobratim“ pod Velikom Ložom „Jugoslavija“, ne samo zbog toga što je ovaj autor bio njegov garant za prijem, ve ć u znak odavanja dužnog poštovanja nepokolebljivom, lucidnom, slobodnom čoveku čije će delo tek biti učitavano na pravi na čin.
(Nastavi će se)
4. Savetovali do smrti
Zoran D. Nenezi ć | 26. septembar 2010. 19:11
PREMA kazivanju Gojka Kneževi ća, jednog od osu đenika iz Sremske Mitrovice, koji je osuđen zbog pripadnosti Ravnogorskom pokretu, u zatvor su dolazili Sre ćko Manola, Brozov general, koji je imao na robiji brata, ustaškog majora, i činio je sve da ga zaštiti. Andrija Hebrang je obilazio redom sve osu đene ustaše i činio sve što je mogao da ih spase. Tražili su da budu preba čeni u Hrvatsku, što se ubrzo i desilo. Otišli su general Simakovi ć, pukovnici Sabljak, Mesić, Šulc, Manola. Sveštenik i Brozov ministar Vlada Ze čević imao je brata Marka na robiji, ali ga, budu ći da je bio ravnogorac, nije spasavao. I Petar Stamboli ć nije spasavao svoje ro đake - robijaše, ni Voja Lukić. Naprotiv, ispoljavali su prezir i mržnju prema svojim bliskim ro đacima. Lako je, onda, zamisliti kako su tek mrzeli nas koji im nismo nikakav rod. Jedan seljak iz okoline Gornjeg Milanovca skrivao je za vreme rata Miloša Mini ća, a kad je potom, kao pripadnik Ravnogorskog pokreta, dospeo u zatvor, Mini ć je bio gluv za njegove vapaje da mu pomogne. Tokom 1945. godine, posebno pri proširivanju AVNOJ-a vanstrana čkim pojedincima i članovima politi čkih partija koji se, prema merodavnim partijsko-policijskim mišljenjima, nisu ogrešili za vreme rata kolaboracijom, u njegov sastav ušli su i masoni Drago Maruši ć, Ivan Šubaši ć, Miloš Carevi ć, Aleksandar Beli ć, Božin Simić, Milan Grol, Savko Dukanac, Nikola Đonović, Toma Jan čiković, Hinko Krizman, Dušan Boškovi ć, Viktor Novak... MANEVRI NOVE VLASTI NOVE vlasti su formalno ispoštovale me đ unarodne obaveze i sporazume pri sastavljanju vlade Tito - Šubaši ć , ali su suštinski principi Atlantske povelje o demokratskom opredeljenju naroda o državnom ustrojstvu i društvenom poretku iznevereni raznim manevrima. To tada nije izazvalo prevelike proteste zapadnih demokratskih saveznika, jer je jasna podela interesnih sfera odigrala svoju ulogu.
Deklaraciju o proglašenju Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao "savezne države republikanskog oblika", donela je Ustavotvorna skupština (izabrana na "izborima" 11. novembra 1945. godine), na zasedanju koje je održano 29. novembra 1945. godine, a pro čitao ju je predratni slobodni zidar dr Siniša Stankovi ć. U ideološkoj državi, sa odlu čujućom ulogom komunisti čke partije, sve što je bilo ostatak starog, posebno srpskog gra đanskog društva nije gledano sa blagonaklonoš ću. Konfiskacija imovine, nacionalizacije, otima čine su poravnale ra čune sa nekadašnjim eksploatatorima. Otuda je zanimljivije šta se doga đalo sa ve ćinom nekadašnjih slobodnih zidara kada se dobro zna da su oni bili "eksponenti buržoazije". Nova vlast nije ispoljila slepo neznanje, jer je u bitkama za me đunarodno priznavanje nove, komunističke Jugoslavije, znala da joj uklju čivanje i što ve ćeg broja masona u najviše organe vlasti daje legitimitet i mogući međunarodni kredibilitet. Otuda i ne čudi veći broj masona kooptiranih u sastav AVNOJ-a, pred njegovo tre će zasedanje. Oni masoni koji su, posle izbora za Ustavotvornu skupštinu shvatili da su nemo ćni da svojim u češćem u političkom životu demokratski promene bilo šta, povla čili su se i postajali nejaka opozicija (M. Grol). U međuvremenu, islednici nastavljaju da obavljaju svoj posao. Svako pokriva svoje podru č je, svoju republiku, a na nivo federalnih policijskih organa slivaju se informacije. Zaplenjene su i arhive, a zna čaj i broj informacija dobijenih saslušavanjima okupatorskih istinskih saradnika poput Dragog Jovanovi ća (za vreme okupacije upravnika grada Beograda) nije bio mali. To što su on i još neki od uhapšenih dugo vremena posle izricanja smrtnih presuda bili živi i služili kao savetni čki kadar u formiranju nove tajne, komunisti čke policije, druga je tema. Franc Nojhauzen, koji je tako đe mnogo ispričao novim vlastima, bio je još dugo posle presude na usluzi onima koji su ga zasluženo osudili. Herman Nojbaher, prvi nacisti čki gradonačelnik Beča, od jeseni 1943. godine specijalni izaslanik za jugoistok, osu đen je 1952. godine na 20 godina robije, ali je ve ć u novembru iste godine bio slobodan i stupio u službu cara Haila Selasija. Ni saradnja sa mnogobrojnim i mo ćnim tajnim službama tada bratskog Sovjetskog Saveza nije bila bezna čajna u saznavanju činjenica koje su odlu čivale o životima. Kao rezultat rada mnogobrojnih službi i analiti čke obrade podataka, nastali su strogo poverljivi interni materijali, koji su dali, pored ostaloga, rekonstrukciju Nema čke obaveštajne službe na teritoriji Jugoslavije (1953-1956 u osam tomova, deset knjiga), "Delatnost i organizaciono stanje masonerije u Jugoslaviji izme đu dva rata" i "Istorije gra đanskih stranaka u Jugoslaviji" ("štampano za potrebe škole za unutrašnju upravu",1956). I ove rekonstrukcije su sadržavale mnogobrojne podatke iz istorije masonerije u Jugoslaviji, o sudbini masona za vreme okupacije i "aktivnosti masonerije posle oslobo đenja". Verovatno radi lakšeg dolaska do podataka i mogu će rekonstrukcije doratne masonerije u Jugoslaviji, od 1945. do 1953. godine ra đen je u jednom nau čnom institutu u Beogradu poseban projekat ("Delatnost i organizaciono stanje masonerije u Jugoslaviji izme đu dva svetska rata"). Kroz formu nau čnoistraživačkog pristupa, obavljeni su mnogobrojni razgovori - intervjui sa nekadašnjim masonima (Damjan Brankovi ć, Milan Bartoš, Antonije Šokorac, Andrej Andrejević, Milan Anti ć, Lazar Markovi ć, Jovan Veljić, Petar Šoć, Dušan Tomi ć, Milan Ulmanski, Vasilije I. Jovanović...). Podrazumeva se da su sva saznanja do kojih se došlo i na ovakav na čin bila dostavljena Udbi, jer ih je ona i organizovala. (Nastaviće se)
5. Neimari novih puteva Zoran D. Nenezi ć | 27. septembar 2010. 19:13 Brojni profesori i akademici nastavili i posle rata da igraju važne uloge. KPJ od dolaska Josipa Broza uz slobodne zidare
Glumac Raša Plaovi ć NAPOREDO sa borbom za me đunarodno priznavanje nove Jugoslavije, deo slobodnih zidara članova ranijih loža uklju čio se u politički, kulturni i javni život na razli čite načine. Svakako da jednu od zna čajnih etapa predstavlja i delovanje, pa i povezivanje sa inostranom masonerijom sa pozicija gra đanske opozicije u okviru Narodnog fronta (Grol, Carevi ć, Šubašić i drugi). Novoj vlasti su se, na svoj na čin, priključili i značajniji naučnici, kulturni i javni radnici slobodni zidari u Hrvatskoj. Uglavnom su u pitanju intelektualci, ugledni akademici dr Andrija Štampar (dugogodišnji predsednik JAZU - potpredsednik M. Krleža), dr Marko Kostrenčić, dr Miroslav Musulin, Marino Tartalja, dr Mihovil Abrami ć, dr Mijo Mirković, dr Stanko Frank, dr Franjo Durst, dr Josip Badali ć, dr Petar Skok, Gustav Krklec, Milan Marjanović, Ljubo Babić, Tomislav Krizman, dr Ivo Krbek i drugi. Brojni nekadašnji slobodni zidari u Beogradu predstavljali su okosnicu rada na Univerzitetu i Akademiji nauka. Izme đu ostalih, tu su bili: dr Vojislav Arnovljevi ć, dr Mehmed Begovi ć, dr Vojislav Miškovi ć, Mihailo Vukobratovi ć, dr Viktor Novak, dr Siniša Stankovi ć, dr Milan Bartoš, Risto Stijovi ć, Ivo Andrić, Krešimir Baranovi ć, dr Miodrag Ibrovac, dr Stefan Đelineo, dr Anton Bilimovi ć, Veljko Petrovi ć, dr Miloš Đurić, dr Jakov Hlit čijev, dr Bogdan Kosanović, dr Ilija Đuričić, dr Dušan Z. Milačić, dr Nikola Saltikov, dr Aleksandar Beli ć, dr Siniša Tasovac, dr Ksenofon Šahovi ć, dr Miloje M. Vasi ć. GRINVALD U DVE ULOGE Jevrejin, dr Božidar Grinvald, koji je bio č lan lože "Pravednost", podružne lože "Libertasa", iako je pre rata bio č lan HSS, od ustaša je bio proganjan, pa se skrivao u jednoj bolnici, pod zaštitom ustaškog "logornika" Oreškovi ća. Posle rata bio je predsednik Zemaljske komisije za utvr đ ivanje ratnih zlo č ina. Zbog toga što
je pravio oč igledne propuste i pokušao da spre č i utvr đ ivanje ratnih zlo č ina uč injenih od ustaša, bio je smenjen i uhapšen, ali je posle nekoliko meseci pušten bez su đ enja.
I među pripadnicima drugih profesija bilo je nekadašnjih slobodnih zidara, koji su nastavili da deluju i posle rata - Ljubo Leonti ć, Pjer Križanić, Milan Vidmar, Dušan Timotijevi ć, Hrvoje Macanović, dr Čedomil Veljačić, dr Boris Zarnik, dr Miloje Milojević, Raša Plaovi ć, Viktor Star čić i drugi. Neki od njih su u prvim poratnim godinama odigrali zna čajne uloge na raznim poljima društvenog rada, od obnavljanja obrazovnog i nau čnog sistema, do zastupanja interesa Jugoslavije u složenim me đunarodnim odnosima. Samo letimi čni pogled na bibliografije književnika, nau čnika i javnih radnika, nekadašnjih slobodnih zidara, uverava da su oni ugradili temelje u oblastima u kojima su radili. Kao ilustracija, valja podsetiti da su oni bili nosioci najviših javnih i društvenih priznanja, od naučnih do nagrade AVNOJ-a. KPJ, posebno od dolaska Josipa Broza na mesto generalnog sekretara, i u uslovima ilegalne borbe, jednim delom svoga rada našla je zajedni čki imenitelj sa liberalnim, demokratskim i antifašističkim slobodnim zidarima. Nije bilo razloga da takvi, nekadašnji slobodni zidari ne nastave (ili zapo čnu) saradnju i u uslovima nove vlasti i poretka. Još 1922. godine IV kongres Kominterne, donose ći rezoluciju o francuskom pitanju, isklju čio je svaku mogu ćnost da članovi partije mogu biti masoni, da bi ovaj revolucionarno nepomirljiv stav doživeo izvesnu modifikaciju odlukama VII kongresa Kominterne, u vreme narodnofrontovskog antifašisti čkog organizovanja. Tada je, čak i u Berlinu, postojala jedna loža koja je okupljala, izme đu ostalih Ernesta Tolera, Bertolda Brehta, Ota Bihalji Merina. Mnogo manje spektakularno izvedena su su đenja za genocid nad srpskim narodom i otvorenu kolaboraciju tzv. NDH sa fašisti čkom Nemačkom, održana u Zagrebu. Na jednom od takvih, oktobra 1945. godine, kao saradnici ustaškog režima i njegova finansijska potpora osu đeni su masoni iz lože "Libertas" Branko Pliveri ć, Ivo Mošinski i Valdemar Luna ček. Zbog saradnje ili aktivnog u češća u ustaškom režimu, osu đivani su i Ivo Belin, Dragutin Hruš, Milovan Pinterovi ć i Vladimir Košak, osu đen u procesu Slavku Kvaterniku 1947. godine. Izvesno vreme proveo je u logoru neposredno po završetku rata i Ante Draži ć, zbog sumnji da je bio nema čki saradnik. Član iste lože bio je i Vladimir O čić, koji je u ustaškoj državi bio na
mestu na čelnika u ministarstvu za trgovinu i industriju, pa je zbog zasluga bio i odlikovan od Paveli ća. To nije bila smetnja da i posle rata bude državni činovnik u istom ministarstvu. Bezbolan nastavak uspešnih univerzitetskih i drugih karijera, koje se, uglavnom, nisu prekidale ni za vreme ustaškog režima, imali su članovi nekadašnjih zagreba čkih loža, kako onih pod zaštitom VL "Jugoslavija", tako i onih pod "Libertasom". Njeni ključni članovi, koji su mnogo znali, ve ć su bili nestali, ili su bili u samom vrhu vlasti Andrija Štampar, Miroslav Krleža, Marko Kostren čić, Miroslav Karšulin, Grga Novak, Antun Barac, Fran Tućan, Stjepan Musulin, Marino Tartalja, Mihovil Abrami ć, Mijo Mirković,
Stanko Frank, Franjo Durst, Josip Badali ć, Petar Skok, Gustav Krklec, Milan Marjanovi ć, Ljubo Babić, Tomislav Krizman, Ivo Krbek, Krešimir Baranovi ć, Julije Beneši ć, Slavko Batušić, Boris Zarnik, Vale Vouk, Vladimir Kati čić, Milorad Stražnicki, Nikola Fink, Marko Bauer, Ivo Mihovilovi ć, Čedomilj Veljačić, Milan Vidmar, Cvito Fiskovi ć, Ćiro Gamulin, Srećko Šilović, Juraj Tkalčić, Marko Taj čević, Josip Horvat, Dane Medakovi ć... (Nastavi će se)
6. Braća brane Broza Zoran D. Nenezić | 28. septembar 2010. 19:29 Francuske lože protiv ruskih optužbi na Titov ra čun. Vatikan inspirator višegodišnjih progona Srba
Staljin i Tito
MASONSKI izvori u inostranstvu donosili su ocene: "I ako disident, Tito je komunista, kao svaki drugi, nastojao da iskoristi masoneriju za sebe. U toku decembra 1951. veliki broj upravljača francuske masonerije (u stvari, sve starešine loža u Parizu i provinciji) primili su, na kućnu adresu, jedno cirkularno pismo, kojim je 'jedan jugoslovenski mason' upozoravao lože protiv staljinističke propagande koja je optuživala Tita." Američka masonerija, kao i slobodni zidari ostalih zapadnih država od tada su po čeli da vode drugačiju politiku prema Jugoslaviji i svojoj bra ći. Pored linije pružanja neposredne podrške i pomoći jednoj grupi slobodnih zidara u zemlji i onima koji su se zatekli u politi čkoj emigraciji, oni menjaju i odnos prema preostalim masonima i Jugoslaviji u celini. Do tada se naro čito isticalo, ali od strane francuskih slobodnih zidara, da su masoni u "Titovoj komunističkoj državi" progonjeni. Tako ve ć pomenuti masonski izvori govore da "stvaranje FNRJ neće, pak, dovesti do prestanka proganjanja. Uništavanje gra đanske klase (konfiskacija imanja, hapšenja, streljanja na osnovu su đenja ili bez njega) obuhvatilo je i masone. Titov režim je napao na masonske kadrove koji su zauzimali suvereni položaj u nacionalnom političkom životu i, u prvom redu, na one koji su aktivno u čestvovali u antinemačkom pokretu otpora na strani generala Mihailovi ća".
GNUŠAJU SE KOMUNIZMA NA Konferenciji velikih majstora Severne Amerike februara 1947. godine jednoglasno je doneta rezolucija o komunizmu: "Masonerija se gnuša komunizma pošto nalazi da joj je u potpunosti suprotan po predstavi dostojanstva li č nosti, destruktivan po pitanju osnovnih prava koja su uzvišeno nasle đ e svih ljudi i ima neprijateljski stav prema osnovnom masonskom nač elu verovanja u Boga". Naredne, 1948. godine ova rezolucija je proširena stavom: "Masonerija proglašava komunizam suprotnim integritetu li č nosti, destruktivnim u
odnosu na osnovna prava, koja su božansko nasle đ e svih ljudi i istovetna osnovnim masonskim principima i veri u Boga". Ni drugi inostrani autori nisu ništa manje bili glasni u proglašavanju četničkog pokreta u antifašistički pokret otpora. Neki od predratnih slobodnih zidara bili su optuženi od francuskih masona za pružanje pomoći "komunističkom režimu" i povodom su đenja nadbiskupu A. Stepincu. Tada je Viktor Novak uputio i pismo "u ime jugoslovenske masonerije" i "zamolio masonski svet da se zainteresuje za akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca." Iz jednog sačuvanog pisma koje je Viktor Novak uputio Savi N. Kosanovi ću, tadašnjem jugoslovenskom ambasadoru u Vašingtonu, može se videti bliža pozadina prethodne optužbe: "... Vama je poznato, da sam četiri godine radio na jednom velikom delu, koje je na kraju dovršeno, i nalazi se u štampi u Zagrebu. Izda će ga Front Hrvatske. Ovaj moj "Magnum krimen", čim izađe poslaću Vam ga, izazvao je interesovanje kod mnogih rodoljuba kojima je problem pred o čima u svoj svojoj ozbiljnosti. Oni su mišljenja da delo treba da iza đe i na stranim jezicima, naročito na engleskom, jer je vatikanska propaganda, koja sada protiv nas cirkuliše oko čitavog globusa, osobitu pažnju posvetila Engleskoj i SAD. Odatle potreba da se u naučnom obliku, sa bezbrojnom dokumentacijom, pokaže civilizovanom svetu, kakvi su t i naši neprijatelji bili kroz čitava pola veka, da na kraju posle sloma Jugoslavije svi zajedno otkriju svoje maske, kad su verovali da je nema čki agresor rešio 1941. pitanje novog poretka za 1.000 godina. Dakako, kad bude delo odštampano, reši će se gde da se štampa na engleskom... To je pitanje koje će se rešiti prema Vašim savetovanjima, kao i to, da li da se ono prevodi ovde u Jugoslaviji ili u Americi?" U nastavku pisma, koje je napisao 25. januara 1947. godine, Viktor Novak dodaje još nekoliko zanimljivih zapažanja i molbi upu ćenih Kosanovi ću: "Kako u mom delu ima na tri mesta, gotovo u tri poglavlja i re či o ulozi Vatikana, a u najnovijem periodu, vezanoj s akcijom sadašnjeg kardinala Spelmana, to će mene još dugo interesovati upravo ova zanimljiva ličnost, kao vanredni vatikanski režiser, ali na žalost i most famous speaker of White House. Zato bih Vas molio da prikupljate materijale o njegovoj ulozi, i da mi ga li čno pošaljete kad budete imali prilike."
NARU Č IVANJE Knjigu „Masoni 1717-2010“ u dva toma možete naru č iti na: njnjnj. nenezic-freemasonry.com Za vreme sudskog procesa Alojziju Stepincu, Viktor Novak, koji je živeo i radio još od pre rata u Beogradu, obratio se ve ćem broju loža u inostranstvu, mole ći ih da se zainteresuju za "akciju jugoslovenskih komunista protiv monsinjora Stepinca". Novakov antiklerikalizam bio je odranije poznat, a posebno se zamerio Katoli čkoj crkvi zbog poznate knjige "Magnum krimen", o katoli čkoj crkvi u Hrvatskoj kao inspiratoru višedecenijskih progona Srba i izvršenog genocida za vreme trajanja ustaškog režima. I povodom objavljivanja ove njegove knjige u Zagrebu 1948. godine, on se obratio ve ćem broju i loža i masona u inostranstvu, pokušavaju ći da ih upozna sa suštinskim razlozima u činjenog genocida nad Srbima. Naro čito je pokušavao da njegova knjiga bude prevedena na engleski
jezik. Tako kaže navedeni autor. Po svoj prilici, ovde se radi o zameni identiteta, jer je pisma tim povodom pisao agilni Dušan Tomi ć.
(Nastaviće se)
7. Krivica na Stepinca Zoran D. Nenezi ć | 29. septembar 2010. 20:07 Ponuđeni dokazi da je nadbiskup bio deo Paveli ćevog plana još pre rata. Optužbe o zaveri masona, Jevreja i komunista
Alojzije Stepinac sa Antom Paveli ćem MASON Dušan Tomi ć u pismu Moši Pijade od 15. septembra 1946. godine, navodi: "Što se tiče engleskog izdanja moje druge brošure, malo sam zadocnio, jer sam morao da izmenim i dopunim ve ć složen tekst i čak posle izvršene korekture. Dobio sam iz Amerike dva pisma. Prilažem kopiju jednog, pošto je ovo važnije. U onom drugom me pitaju da li je su đenje Stijepincu bilo javno i da li mogu da ga izvestim na osnovu kakvih je dokaza nadbiskup bio osuđen na 16 godina robije. Ovo me toliko naljutilo da sam se obratio na sve strane da prikupim sve naše listove iz tog doba i drugu dokumentaciju. Napisao sam dopunu i dao da se prevede. U nju sam uneo i neke dokaze koje nije naveo javni tužilac, niti su bili otkriveni na pretresu, ali za koje se može pozitivno tvrditi da su postojali (!?), kao, na primer, da je Stijepinac bio već u Pavelićevoj zaveri još pre rata, pošto je otišao da se pokloni Paveli ću, u Zagrebu, 16. aprila, kad još nije jugoslovenska vojska kapitulirala. Uz ovo navodim i sve ostale važnije doga đaje iz Stijepinčeve saradnje sa Paveli ćem. A i sam zaključak sam malo potencirao. Znaš, nema smisla da pokvarim postignut uspeh u Americi sa prvom brošurom... Najzad, dve-tri re či o postignutom rezultatu u Francuskoj... Centralna Uprava Francuskog Velikog Orijenta donela je rezoluciju kojom traži da se izvidi da li se i francusko više sveštenstvo nije ogrešilo pod uticajem Vatikana za vreme rata odnosno pod okupacijom. Inače je moglo da mi se dogodi da mi zamere što vre đam religiozne ose ćaje jednog velikog dela Francuza". PoČetkom naredne godine Dušan Tomi ć u pismu Moši Pijade, izme đu ostaloga, navodi: "Tebi i drugu Stanoju Simi ću šaljem ovo saopštenje namenjeno francuskim i ameri čkim masonima. Dobro bi bilo da mi pomognete sa vašim primedbama za slu čaj da štampaju kao dopunu ranijih saopštenja. Sa ovim tekstom držim predavanje u Velikom Orijentu, 21 januara. Naravno, za štampanje ima što šta da se dotera, u svakom pogledu, naro čito za Amerikance. Zbog njih ću i sam naslov da promenim. Potrebno je da znaš zbog čega i u kojem cilju sam
ovo napisao. U pariskim politi čkim krugovima, Masoni ili ne, ve ćina veruje, a mnogi su me i pitali, usmeno ili pismeno, da je Draža Mihajlovi ć žrtva osvete njegovog konkurenta, maršala Tita i da je nadbiskup Stijepinac tako đer žrtva osvete i to iz mržnje komunista i pravoslavnih prema katoli čkoj Crkvi... Do sada su u Americi bili vrlo predusretljivi prema meni. Moje je da pokušam i sa ovim saopštenjem. Pa, ili, ili"! ŠTAMPAR NE Ć E SARADNJU Nekoliko pokušaja za č vrš ćim organizacionim i suštinskim povezivanjima beogradskih i zagreba č kih slobodnih zidara nisu dali rezultata. U takve misije dolazio je u Zagreb i Viktor Novak, ali je Andrija Štampar, č ovek iz senke zagrebač kih slobodnih zidara, izbegavao da se na đ u, razgovaraju i dogovore.
"U dopuni mog odgovora na tvoje pismo, dozvoli mi još samo da ti dostavim priložene kopije cirkularnog sprovodnog pisma koje šaljem sa brošurom parlamentarcima i tri tipi čna odgovora. Iz njih ćeš videti da sam postao zastavnik u borbi "nekrstaša" protiv "krstaša". Ovako angažovana moja akcija u inostranstvu mora da bude korisna i po Jugoslaviju", piše Tomić Moši Pijade 16. 4. 1947. godine. Početkom naredne godine Dušan Tomi ć ističe: "Što se tiče postignutih rezultata sa mojim radom, javljam ti samo da su znatniji od onoga, kad smo, za vreme zagreba čke parnice, zajedno pisali po celom svetu, protiv habsburške imperije. Pišu ći ta pisma, ni ti, ni ja, nismo predvideli da će se ta "velika sila" srušiti, ni desetak godina docnije. Prema tome, dozvoljeno mi je da se nadam da ću doživeti i da papu najure iz Rima!!! Uostalom, to ne bi bio prvi put u istoriji, ali bi imao da bude definitivan." JAZU je, kroz kontinuirano organizovanje razli čitih međunarodnih nau čnih skupova, uvek sa inicijativom tamošnjih vode ćih masona, bio okosnica stvaranja intelektualne klime za ono što će uslediti u zvani čnoj politici kao "hrvatsko prolje će" 1971. godine. Tome je, pored ostaloga, prethodila i Deklaracija o položaju hrvatskog jezika, gde su, opet zagreba čki masoni, bili inicijatori procesa razgrani čenja sa Srbima u svakoj oblasti, pa i u jeziku. Napadi sa takvom intonacijom nastavljeni su i u vreme održavanja Drugog Vatikanskog koncila (koincidira da je održan neposredno posle konstituisanja nesvrstavanja kao organizovanog pokreta), kada je Katoli čka crkva iznalazila puteve za svoju reafirmaciju prihvatanjem izmenjenih realnosti u sukobljenom svetu. Katolička crkva, održavanjem svoga Drugog koncila (1961-1963), kao i njegovim odlukama, a posebno otvaranjem ekumenskog "dijaloga i sa nevernima, pa time i komunistima, nalazila je novu formulu zadržavanja svog globalnog položaja i uticaja. To je bilo vreme kada u njenim redovima dolazi i do sukoba izme đu konzervativnih, čak i reakcionarnih struja sa reformističkim i realnim kardinalima, koji su shvatili potrebu promenjenog delovanja Katoličke crkve. Iz krugova protivnika reformi dopirale su optužbe o masonsko-jevrejskoj zaveri u kojoj u čestvuju i neki jugoslovenski "komunisti čki lideri", pa su u sledu takvih optužbi u masone bili uvršteni i Josip Broz, Edvard Kardelj, Moša Pijade, Aleš Bebler i drugi. (Nastaviće se)
8. Zašto si smenio Marka?
Zoran D. Nenezi ć | 30. septembar 2010. 19:18 Ivan Gošnjak u pismu Titu otkriva prave motive za smenu Aleksandra Rankovi ća. Listu masona predvodili Kardelj, Bakari ć, Krleža, Đilas...
General Ivan Gošnjak JOŠ jedna knjiga donosi odre đen broj šokantnih "dokumenata", doduše, bez mogu ćnosti provere njihove autenti čnosti. I pored ozbiljnih rezervi, nudimo ono što se odnosi na temu ove knjige, bez upuštanja u bilo kakvu dalju analizu, mada je i na prvi pogled taj "dokument" manjkav sa nekoliko strana, bar što se ti če izvesnih podataka koji se čine, najblaže re čeno, kontradiktorni. Vjenceslav Cen čić je doneo nekoliko izvoda (bez faksimila) iz pisma nekadašnjeg ministra odbrane i na čelnika Generalštaba, generala armije Ivana Gošnjaka, upu ćenog Josipu Brozu, u knjizi "Poslednja Titova ispovjest" (2001. objavljena u Beogradu). Autor navodi da je pismo imalo 60 stranica, da ga Josip Broz nikada nije dobio, a u njemu je, prema istom autoru, dopisano Kardeljevom rukom: "Ne treba ga dati Titu jer je bolestan i u godinama. O tome treba da razgovara posebna komisija sa Gošnjakom." Navodi se da je u pismu Gošnjak tražio odgovore na dvadesetak pitanja. Prema ovim navodima, pismo je datirano 27. juna 1975. godine: "Druže Tito, pišem ti ovo pismo, prvi put ovakvog sadržaja i sa ovakvim naslovom", po činje Gošnjak. "Od mog prisilnog odlaska u mirovinu, osjećam potrebu da bih želio razgovarati s Tobom u četiri oka. Jer, nakon sastanka Vojnog savjeta, na kojem sam dobio podršku od Džemila Šarca, Radojice Nenezi ća i Đoke Jovanovića, a mislio sam da ću je dobiti i od Tebe, a nisam, osje ćam se ljudski povrije đen, jer je uz Tvoju 'dobronaklonost' pobijedila Kardeljeva linija, a ja sam umirovljen, pa se sve okrenulo, zahvaljuju ći Tebi, u korist konzervativaca, onih koji su i do sada oponiranjem vladali zemljom, i onih koji me godinama ogovaraju." PROTIV LOŽA U EGZILU Slobodno zidarstvo anglosaksonske tradicije, pre svega velike lože saveznih država SAD, sve do pada sa vlasti iranskog šaha Reze Pahlavija, nije prihvatalo postojanje velikih loža u egzilu, jer je to protivno principu teritorijalne rasprostranjenosti i masonske suverene vlasti nad ložama na toj državnoj teritoriji. UVL Engleske još ima stav da
je, uz ostale kriterijume koje neka velika loža treba da ispunjava, i teritorijalna jurisdikcija neophodan uslov da bi ih oni priznali.
Isti autor u nastavku navodi: "Tito, ja znam da ćeš mi zameriti što Ti s mojim smenjivanjem povezuješ i Marka, koji je prije devet godina prošao još gore od mene. Samo nas nekoliko, Ti, Lazar Koliševski, Josip Kopini č, Koča Popovi ć, Jovanka Broz i ja znali smo zašto si naprosto oterao Marka. I sam znaš da je prisluškivanje laž... Razlog smenjivanja Marka, Ti to druže Tito dobro znaš, jeste njegov izveštaj o masonima u Jugoslaviji, odnosno konstatacija i tvrdnja autora izveštaja da masoni vladaju Jugoslavijom. "Druže Tito, znaš i to da sam imao prilike pro čitati taj izveštaj, ali poslije Plenuma, a pisali su ga naši najbolji obaveštajci i imao je dva dijela. U prvom dijelu izveštaja piše se o masonima koji su djelovali u Jugoslaviji do 1941. godine, a u drugom, strogo poverljive naravi, - masoni i njihova aktivnost u SFRJ. Taj izveštaj Markove policije kaznio je njega samog, posebno deo izveštaja gde se spominje i Tvoje ime. Naime, Tebe se spominje sa 1961. godinom, kada si bio na putu mira po afri čkim zemljama, a kada je došlo do sukoba izme đu Jovanke i Koliševskog, koji je spre čio da ideš na skupštinu masona koju je organizirao marokanski suveren - kralj, šef Velike masonske lože. Taj, i drugi podaci 'ubili' su Marka, mislim, politički ga ubili. Mislim da to i druge 'bisere' tog izveštaja Ti dobro znaš. "Nisam znao, druže Tito, dok nisam pro čitao izveštaj (a dao mi ga je Marko), da su i Kardelj, Bakarić (pod imenom Kupferstein, zbog tajnosti), bra ća Dizdarević, Krleža, Vidmar, dr Novak, dr Savi ć, Koča, Velebit, Augustin čić, Z. Kunc, dr Kocbek, Ivan Ribar st., Ivo Andri ć, A. Belić, Ivan Kraja čić Stevo, Sr đan Budisavljevi ć, Crnjanski, Vasa Čubrilović, O. Davičo, Dž. Bijedić, M. Đilas, P. Gregori ć, Hristić, Isaković, Mladen Ivekovi ć, Ribnikar, braća Levi, M. Pijade, H. Macanovi ć, Ivo Mihovilovi ć, B. Krajger, Ivo Politeo, Sr đan Prica, Smodlaka, V. Terzić, A. Bebler, Mika Tripalo, Milan Bartoš, Gustav Krklec, K. Baranovi ć, da ne nabrajamo i druge, masoni, kojom je ložom 'Nova Jugoslavija' do smrti rukovodio I. Ribar st., a po njegovoj smrti Krleža. Druže Tito, sada mi je jasno zašto je Marko morao oti ći, zašto sam ja morao biti smenjen!" Veliki broj slobodnih zidara iz podružnih loža "samouspavane" VL "Jugoslavija", najve ćim delom iz beogradskih, i pre kapitulacija Kraljevine Jugoslavije 1941, a i tokom rata, izbegao je iz okupirane zemlje. Bili su antikomunisti i nisu se pomirili sa revolucionarnom promenom političkog sistema u Jugoslaviji. Zbog toga su neki dobrovoljno, a neki zbog izre čenih presuda za ratne zlo čine, ostali u politi čkoj emigraciji, rasuti širom zapadne Evrope i SAD. Kolonija srpskih masona u emigraciji i posle 1945. godine, nije se bitnije umanjila prema onoj iz 1941. godine. Ostali su u emigraciji radikali Mom čilo Ninčić, Krsta Miletić, Miloš Bobić, "jenesovci" Jovo Banjanin, Bogoljub Jefti ć, Petar Živkovi ć (primljen u emigraciji zajedno sa Božidarom Purićem), "zemljoradnik" Milan Gavrilovi ć, "republikanac" Jovan Đonovi ć, kao i Većeslav Vilder, Radoje Kneževi ć, Ilija Šumenković, Prvislav Grizogono, Božidar Vlaji ć, Vladimir Ribarž, Časlav Nikitović, Aleksandar Avakumovi ć, Miloje Dinić, Slavko Bjelajac, Ranko Brašić, Vladeta Bogdanovi ć, Dragutin Savić, Danilo Zobenica, Ivan Suboti ć, Dušan Nikolić, Jovan Crven čanin, Kosta Pavlovi ć, Branko Deni ć, Jakov Davi čo, Živojin Balugdžić... (Nastaviće se)
9. Iluzije velike lože Zoran D. Nenezi ć | 01. oktobar 2010. 19:26 Ni masonsko delovanje nije pomirilo podeljenu srpsku emigraciju. Hari Truman podržavao srpske zidare
Hari Truman, predsednik SAD OBNAVLJANJE Velike lože i njeno prerastanje u Vrhovni savet škotskog rituala "Jugoslavija" i njoj pripadaju će zemlje (u egzilu), otpo čelo je 1947. godine u Rimu, sa Vladimirom Belajčićem kao velikim majstorom i komanderom, Milojem Dini ćem, kao velikim sekretarom i Simom Adanjom, kao velikim blagajnikom. Velika loža je imala lože u Rimu, Parizu, Kairu i Aleksandriji. Prvobitno sedište je bilo u Rimu, a kasnije je preseljeno u Pariz. Pokušaji da svojim radom i preko emigrantskih udruženja i organizacija uti ču na antikomunističko objedinjavanje celokupne emigracije nisu uspeli. Pisali su brojna pisma, obraćajući se za pomo ć kako velikim ložama, tako i istaknutim masonima politi čarima (Hari Truman), pokušavali su da objedine svoj rad sa radom masona iz ostalih politi čkih i emigrantskih kolonija (Poljska i sl.). Blaga podrška za ovaj pokušaj organizovanog masonskog rada u emigraciji je dobijena od Velike lože Škotske. Pred oktobarsko zasedanje Vrhovnog saveta Južne jurisdikcije Škotskog rituala SAD, njegov komander Koules zatražio je od Dušana Tomi ća (5. 4. 1947.) precizne odgovore na niz pitanja o organizaciji i imenima kako Vrhovnog saveta, tako i Velike lože u Jugoslaviji radi podnošenja izveštaja o stvarnom stanju masonskog rada u Jugoslaviji, podse ćajući da je veliki reprezent VL "Jugoslavija" kod VL Kentakija Džozef Volf, a da je Veliki reprezent VL Kentakija kod VL "Jugoslavija" bio Milan Marjanovi ć. NEIMARI MOSTOVA MIRA NA
planu spoljne politike Jugoslavije, jedan od krupnijih događ aja je poseta Haila Selasija Jugoslaviji (1954), koja je, uz putovanja Josipa Broza po novooslobo đ enim zemljama i u č eš će na Konferenciji u Bandungu, utemeljila ra đ anje nove politike - nesvrstavanja. Nesvrstanost, koju su stvarali lideri tre ćeg sveta i na Beogradskoj konferenciji (1961), postala je sinonim politike mira i ravnopravne saradnje. U
međ uvremenu, došlo je do poboljšanja jugoslovenskih odnosa sa Sovjetskim Savezom (1955), kao i do uspostavljanja č vrš će i stabilnije saradnje sa SAD, posebno posle posete Josipa Broza SAD 1963. godine.
Dušan Tomić, neumorni zagovornik obnavljanja masonskog rada u novoj, socijalisti čkoj Jugoslaviji, ubrzo je po saznanju o po četku rada Velike lože i Vrhovnog saveta u egzilu, o tome obavestio Ljubomira Tomaši ća, pismom iz Pariza (23. 2. 1948): "Izvešten sam iz Vašingtona da se formirala u inostranstvu masonska jugoslovenska federacija u izbeglištvu sa Vrhovnim Savetom i to u Rimu (!?). Ona je o tome obavestila masonske organizacije u Americi i neki me od njih pitaju šta znam o njoj. Neki dr. Vladimir Belajčić navodi u cirkularu da je veliki komander. A, neki Miloje S. Dini ć se potpisuje kao glavni sekretar i da je tako đe 33. stepen. Kao adresu za korespondenciju daju London... Navode da je ova organizacija sprovedena pod zaštitom italijanske masonerije. Očevidno je da je ovo preduze će čisto političkog karaktera naše emigracije u inostranstvu i da njenim radom može da napakosti našim masonima u zemlji! Zbog toga je hitno potrebno da se ti sa bratom Androm Dini ćem, sa Milanom Marjanovi ćem, Viktorom Novakom i Đurom Bajalovićem, dogovorite i zajedni čki smislite jedno kratko pismo na engleskom jeziku i uputite ga Cowles u Washington (komander Južne Jurisdikcije Škotskog Rituala SAD), avionom... U tom pismu vi biste imali da javite samo da je još u funkciji uprava Jugoslovenske Velike Lože i Jugoslovenskog Supreme Councila i da, prema tome, nikoga niste ovlastili da sprovede u inostranstvu "Organizaciju Federacije Jugoslovenske masonerije u inostranstvu". Možda bi korisno bilo i da se kaže da oni nisu članovi uprave jugoslovenske masonerije i da vi, u Beogradu, verujete da su ovu organizaciju sproveli politi čki emigranti u čisto političkom cilju koji može da naškodi, vama, koji ste u zemlji. Zbog toga se unapred odri čete da ste s njima u kontaktu... Kao što vidiš, stvar je ozbiljna i hitna!" Što zbog starosti i uticaja biološkog faktora, što zbog politi čkih nesuglasica i razmimoilaženja, pa čak i oštrih sukoba, naro čito oko kralja Petra II Kara đor đevića i njegove Kancelarije, a delom i zbog opšteg razvoja doga đaja na me đunarodnom planu i mesta koju je zauzela Jugoslavija kao tampon zona izme đu dva suprotstavljena vojno-politi čka bloka, ova Velika loža nije imala šanse za uspeh. Uz to je radila izvan teritorije države čije je ime nosila. Njihovi pokušaji su uživali izvesnu podršku i princa Pavla Kara đor đevića, a zbog života u nemaštini, na poziv Velike lože Švedske, Vladimir Belaj čić odlazi u Stokholm, gde je i umro 1971. godine. Na mestu velikog majstora pre toga zamenio ga je Sima Adanja, a po obustavljanju rada ove Velike lože 1967. godine, Adanja se preseljava na Kubu (koja ima neprekinuti kontinuitet rada Velike lože, sa nepunih 30.000 članova, za sve vreme, bez obzira na političke promene koje je donela revolucija i režim Fidela Kastra). Oko ove Velike lože okupljali su se Bogoljub Jevti ć, Miloš Bobić, Božidar Vlaji ć, Konstantin Fotić, Radoje Kneževi ć, Vane Ivanovi ć, Ivan Subotić i drugi. Značajna za rad ovih slobodnih zidara bila je i podrška koju su dobili od Harija Trumana, takođe masona, u pokušajima objedinjavanja rascepkane srpske emigracije na antikomunističkoj platformi. Međusobni razlazi me đu srpskom politi čkom emigracijom nisu
mogli biti objedinjeni ni masonskim delovanjem, a Velika loža (u egzilu) ugasila se 1967. godine, kao što je i preusmeravanje ameri čke politike prema Jugoslaviji 1952. godine od ovih masona stvorila "alternativnu" snagu u rezervi koja nikada ne će biti aktivirana. (Nastavi će se)
10. Vatikan vesnik “Proljeća“ Zoran D. Nenezi ć | 02. oktobar 2010. 20:06 Zbog saradnje sa fašistima, papa smenio slovena čke biskupe, ali ne i hrvatske
Mika Tripalo INOSTRANI masoni i rotarijanci koristili su brojne prilike za privla čenje i učlanjenje Jugoslovena u svoje lože i rotari klubove, posebno od otvaranja granica Jugoslavije i šireg uključivanja jugoslovenske privrede u me đunarodnu podelu rada. Dešavalo se to preko jugoslovenskih privrednih i sli čnih predstavništava, me đunarodne nau čne, tehni čke i kulturne saradnje i koriš ćenjem raznih inostranih stipendija. Tako se jedan broj naših državljana našao u inostranim ložama, pa ne čude ni prezimena kao što su Vukobratovi ć, Denić, Šaranović, Brnčić, koja se mogu sresti u uglednim masonskim časopisima. SPISKOVI U RUKAMA POLICIJE Službeni policijski organi u Hrvatskoj imali su podatke o predratnim č lanovima loža, jer su im tada u još centralizovanom sistemu politi č ke policije (do 1966) dostavljeni spiskovi č lanova iz zaplenjene arhive VL Jugoslavija iz Beograda. Dopao im je u ruke i deo ustaške masonske arhive, kao i deo policijskih materijala koje su sa č inili Italijani za vreme njihovog boravka u Dalmaciji.
Svoje interese u razvoju ondašnje socijalisti čke Jugoslavije i njenim unutrašnjim protivrečnostima našla je i inostrana masonerija, traže ći kanale za me đusobnu komunikaciju sa nekim od lidera nacionalizma, mas pokreta i liberalizma. Jedan od nespornih lidera „Hrvatskog prolje ća“ Mika Tripalo bio je slobodni zidar, povezan sa grupom hrvatskih intelektualaca slobodnih zidara. Oni su preko nekih nau čnih aktivnosti oko JAZU još od kraja šezdesetih godina bili u vezi sa inostranim slobodnim zidarstvom koje je pružalo svaku podršku nacionalisti čko-separatističkim strujama u Hrvatskoj. (F. Zeller, Trois point c’est tout. Paris, 1974).
Na nau čnom skupu Istorijskog instituta SANU („Sukob ili susret civilizacija“, Beograd, 9. 12. 1997), istoričar i akademik Milorad Ekme čić podneo je referat „Sukob civilizacija ili stvaranje svetskog sistema velikih sila“. Iz tog teksta za ovu knjigu zanimljivi su slede ći navodi: „Uloga Katoličke crkve u obaranju komunisti čkog sistema u zemljama isto čne Evrope je postala nezamenljiva. Jedno vreme se mislilo da je jugoslovenski samoupravni poredak, posle prekida sa Sovjetskim Savezom 1948, najbolje sredstvo za unutrašnju destabilizaciju komunističkog sveta uopšte. Vrlo brzo se uvidelo da je podrška Katoli čkoj crkvi u tim zemljama daleko dragocenija. Ve ćina ozbiljne nau čne literature o gra đanskom ratu u Jugoslaviji 1991-1995. uzima da je Katoli čka crkva u tome odigrala primarnu ulogu.“ To se dovodi u vezu s još nau čno neobjašnjenom posetom maršala Tita Vatikanu 1944. godine. Odmah zatim, usledila je misija člana jugoslovenske vlade Edvarda Kocbeka, koja je završena polovi čnim uspehom, jer je papa pristao da smeni samo slovena čke biskupe, a ne i hrvatske, kao ustupak jugoslovenskim zahtevima da se time kazne za saradnju sa fašistima. U Vatikanu se tada (1945) „shvatilo da je neophodno da se hitno sa Titom uspostavi kontakt i da se on omekša“. Poslat mu je ameri čki sveštenik, ali je zahtev za smenjivanje Stepinca za 20 godina te kontakte poremetio. Kona čno su se izgladili odnosi tek u pregovorima i sporazumima 1966, 1968. i 1971. Ameri čka vlada je u ovome bila posrednik, a u naknadu za ustupke je jugoslovenskoj strani davala podršku i nov čanu pomo ć. Neki istoričari misle da je gra đanski rat 1991. u korenu po čeo protokolom iz 1966, u kome je navedeno da se osu đuje pominjanje u češća katoličkih sveštenika u genocidu nad srpskim narodom u prošlom ratu. Tim Titovim sre đivanjem „državno-crkvenih odnosa je po čelo 'Hrvatsko proleće’ (1972), u kome je katoli čka crkva opet odigrala klju čnu ulogu“. Isti autor, u napomenama ide korak dalje. Kaže da je vlada SAD bila u toku ovih pregovaranja i davala jugoslovenskoj vladi, kao potporu, politi čku podršku i finansijsku pomo ć. U tim sporazumima je bio i uslov da se zlo čini nad srpskim stanovništvom 1941-1945. ne pominju i zaborave. Za razliku od situacije u Beogradu, masoni u Zagrebu su u prvim posleratnim godinama bili pošteđeni posebnog tretmana Udbe i sli čnih institucija. On se, u tim godinama, uglavnom odnosio na aktivnosti onih članova nekadašnjih loža koji su im bili zanimljivi zbog njihove moguće obaveštajne aktivnosti za neku od službi Francuske, Italije, SAD, V. Britanije. Neki od masona iz Hrvatske, pored pomenutih, bili su aktivno uklju čeni u partizanski pokret i neposrednu posleratnu obnovu, kao simpatizeri ili članovi Komunističke partije (ministar Mate Jakšić, Đuro Oberzen, Bogdan Stoisavljevi ć, Lav Grizogono, Josip Kodl, Ivan Fišer, Josip Peteh, Lav Mirski, Vuko Jovanovi ć, Branko Mua čević, Alear Kraljević, Armin Borovic, Eduard Mendler, Miho Solja čić, Milan Radeka). U jednom materijalu SDB Zagreba iz 1967. godine kaže se da su ustaše tokom rata imale stav prema masonima približan nema čkom. Takav stav prema masonima ostao je do 1943. godine, kada se po čeo ublažavati pod uticajem Nemaca koji su tražili kompromis sa zapadom. „Poslije toga ustaše su sa pojedinim masonima uspostavljali kontakte i davali im zaposlenja“. Ovakav zaklju čak je u kontradiktornosti sa stvarnim razvojem doga đaja tokom rata u tzv. NDH.
Prema tim dostupnim podacima, pored onih masona koji su bili u raznim vezama sa ustaškim režimom i koji su i posle rata ostali u zemlji i naj češće na sličnim pozicijama, njih 24 su emigrirali u strahu od mogu ćeg utvr đivanja krivične odgovornosti za dela koja su činili u ratnom periodu. (Nastaviće se)
11. Sin u tatinoj loži Zoran D. Nenezi ć | 03. oktobar 2010. 20:35 Veća koncentracija masona u Zagrebu posle rata bila je u tadašnjoj JAZU, na Univerzitetu, u Krležinom Leksikografskom zavodu
Pripadali su dvema strujama - jedna je zadržala sve profesionalne pozicije, pa je na osnovu toga imala i izvestan javni i društveni uticaj, i nije bila saglasna sa politi čkim uređenjem zemlje i položajem Hrvatske u njoj. Druga struja je bila u manjini, i činili su je masoni, koji su iz svojih ube đenja pristupili potpunoj integraciji u novi poredak. Posebno zanimljivo mesto bio je Leksikografski zavod, u kome su bili profesionalno zaposleni ili su, na Krležinu inicijativu, angažovani kao stalni saradnici na izradi enciklopedije Jugoslavije i ostalih enciklopedijskih izdanja. Tu su Ivo Belin i Radoslav Horvat imali izvestan uticaj, koji se protezao, posebno Belinov, i na JAZU, gde su bili neprikosnoveni pripadnici ranijih loža u Hrvatskoj poput Andrije Štampara, Marka Kostrenčića, Mirka Deanovi ća, Josipa Badali ća, Milan Čur čina, Olivera Tarabocija, Natka Katičića, Nikole Finka, Julija Beneši ća, Vladimira Žepića... Njihov uticaj je bio znatan i na Univerzitetu. UDBA SVE DOZNA KONTINUIRANO pra ćenje
pripadnika nekadašnjih masonskih loža, koje je radila Udba, dovelo je i do njenog saznanja da je "jedan deo tih predratnih masona produžio svoju aktivnost u posleratnim godinama. Njihova aktivnost ose ćala se još 1946. godine u vidu međ usobnog sastajanja i pretresanja spoljnopoliti č kih događ aja, stanja u zemlji i raspravljanja internih problema masonerije u Jugoslaviji".
Posle 1948. godine, zagreba čki masoni imali su punu svest o tome da zapad nema interesa da destabilizuje jaku Brozovu poziciju, ve ć naprotiv, da im je imperativ u čvršćivanje njegovog režima radi nastavka pružanja otpora Sovjetskom Savezu.
Ni druga strana, koja je krenula putem liberalizma u Srbiji, nije bila bez masonskih uporišta u SAD. Tako je tadašnji sekretar partijske organizacije Beograda, najbrojnije u Jugoslaviji i sa "svetlim revolucionarnim tradicijama", na ra čun jedne ameri čke fondacije "usavršavao" svoja znanja na specijalizaciji u SAD. Bio je to sin nekadašnjeg slobodnog zidara koji je aktivno radio za interese ameri čke masonerije i obaveštajne službe. Posebnu grupu nekadašnjih slobodnih zidara predstavljaju oni masoni, prvenstveno u Beogradu, koji se "ohrabreni tolerantnim stavom države, a podstaknuti iz inostranstva" povezuju i obnavljaju rad masonske organizacije. Ve ć 1946. godine slobodni zidari nastoje da se organizuju, okupljaju ći sinove nekadašnjih slobodnih zidara. U ovoj grupi naro čito su aktivni bili dr Ljubomir Tomaši ć, Nikola Tomaši ć, Predrag Luki ć, Mojsije Stojkov... Politi čka platforma njihovog okupljanja bila je antijugoslovenska i antisocijalisti čka, a rad ilegalan. Nešto kasnije i formalno se organizuje tzv. Beogradska loža na čelu sa Damjanom Brankovićem, uz koga su najaktivniji članovi bili Ljubiša Trifunovi ć, Jovan Aleksi ć, dr Vasilije Jovanovi ć, Jovan Veljić, dr Vojislav Arnovljevi ć, Dimitrije Branković, Toma Smiljanić, dr Petar Samardžija. Pripadali su joj i Dušan Jovi čić, Dobrivoje Brankovi ć, Mihailo Terzibaši ć, Božidar Belopavli ć, Kornel Horovic i drugi. Sastanci ove lože su održavani bez ritualnih formi, obi čno u stanovima Damjana Brankovi ća, Samardžije i Arnovljevi ća. Na njima su razmatrali razna politi čka i druga pitanja nove Jugoslavije i situacije u njoj. Na osnovu razgranatih veza sa masonima od pre rata, prikupljali su razne podatke iz čitave zemlje i u vidu opširnih elaborata slali ih u inostranstvo (Švajcarsku, SAD). Braću su izvestili i o tome ko je od slobodnih zidara u novoj Jugoslaviji, kojoj oni nisu bili naklonjeni, zatvaran, osu đivan, streljan. Istovremeno, kopije elaborata dostavljali su posebnim kanalima srpskim politi čkim emigrantima (Konstantinu Foti ću, Nikolaju Velimirovi ću, Božidaru Maksimovi ću i drugima). Deo tih elaborata koriš ćen je u hladnoratovskoj propagandi protiv komunizma u Jugoslaviji. Druga grupa nekadašnjih slobodnih zidara, okupljena u tzv. Jugoslovenskoj loži slobodnih zidara, takođe je radila na povezivanju članova bivših masonskih loža od 1946. godine, ali je njen rad posebno intenziviran posle 1953. godine, kada im se pridružilo nekoliko mla đih slobodnih zidara. Za razliku od starije generacije masona, koji su bili na pozicijama integralnog jugoslovenstva, mlađi slobodni zidari iz ove lože su bili u pogledu nacionalnog odre đenja srpski orijentisani, ali u granicama Jugoslavije. Na čelu ove lože nalazio se dr Ljubomir Tomaši ć, a činili su je, pored ostalih, Božidar Pavlovi ć, Vojislav Miškovi ć, Robert Cihler Gašparevi ć, Stojan Jugović, dr Dimitrije Perovi ć, Aleksandar Acovi ć, Đor đe Đor đević, Nikodije Bogdanović, Mika Jankovi ć, dr Anton Bilimovi ć, dr Radivoje Kašanin, dr Mom čilo Mokranjac, Zarije Matić, dr Dragoslav Stranjakovi ć, Nikola Đonović, Rajko Vu čkovi ć. Na predlog ameri čkih masona, a uz saglasnost Tomaši ća, njega su, zbog starosti, na rukovodećem mestu ove lože zamenili Božidar Pavlovi ć i Vojislav Paljić. (Nastaviće se)
12. Tajno protiv režima Zoran D. Nenezi ć | 04. oktobar 2010. 19:43 Na strani komunista Ivo Andri ć i Gustav Krklec. Pisma iz ilegale slata na adrese udovica nekadašnjih zidara
Književnik Veljko Petrovi ć IDEJA o ujedinjavanju nije dobila podršku Beogradske lože na dva sastanka u martu 1956, pa je to ozna čilo i početak sukoba u kome je Jugoslovenska loža imala podršku inostrane masonerije. U me đusobnom obra čunu korišćeni su različiti metodi diskreditovanja i blokiranja, a zahvaljuju ći inostranoj podršci, Jugoslovenska loža je postala stvarni centar obnovljene, ilegalne masonerije, koja je radila sve do 1967. godine. Masonerija je, preko Jugoslovenske lože, reaktivirana po planu i uz podršku ameri čke masonerije, koja je išla preko Švajcarske. Za oživljavanje rada masonerije u drugim gradovima Jugoslavije zaduživani su pojedini članovi. Uspostavljen je kontakt sa Brankom Tokinom i Ivanom Jovanovi ćem u Vršcu, dr Milošem Pavlovi ćem, Kolomanom Vidakovićem, dr Aleksandrom Magaraševi ćem i drugima iz Subotice, dr Žarkom Kapamadžijom, Vojislavom Jankulovom i drugima iz Novog Sada, dr Antom Draži ćem, Vladom Mugošom, Kostom Mladenovi ćem, Jakovom Vivodom i drugima u Zagrebu. Inicijativu za reaktiviranje slobodnih zidara u Splitu preuzeo je Ivo Bona či. Ova loža je raspolagala i odre đenim novčanim fondom, formiranim od priloga iz inostranstva, članarine i priloga ostalih masona. U to vreme samo je pomo ć iz inostranstva prelazila iznos od 500.000 ondašnjih dinara, dobijenih zamenom dolara. Fond je služio za pomaganje materijalno nezbrinutih slobodnih zidara ( čime su onda oni vezivani za rad lože), kao i za pokrivanje troškova rada lože i oživljavanje rada masonerije u zemlji. Iz ovog fonda slata je i pomoć nekim od slobodnih zidara, koji su zbog svog antikomunisti čkog i nacionalisti čkog rada bili osuđeni (Đura Đurović i drugi). Paralelno postojanje dve "lože" trajalo je nekoliko godina, a po četkom 1956. godine u Beogradu se obreo Vilijam Goldberg, izaslanik Vrhovnog saveta iz Vašingtona sa predlozima o ujedinjenju obe "lože", koje bi, u tom slu čaju, mogle postati okosnica organizovanog rada masonerije u Jugoslaviji, sa priznavanjem od strane ne samo ameri čke masonerije. Budu ća
moralna i materijalna pomo ć uslovljena je njihovim ujedinjenjem. Najuporniji zastupnik ideje o ujedinjenju bio je Božidar Pavlovi ć. Inicijativa je propala zbog odbijanja vo đstva beogradske "lože" - D. Brankovi ća i B. Tomića. Jugoslovenska "loža" nastavila je da radi, agilno vo đena od Vojislava Palji ća, oprezna u selekciji slobodnih zidara koje će uključivati u svoj budu ći rad. Uspostavljena je direktna komunikacija sa masonima u Švajcarskoj i SAD i to preko švajcarskog komandera Širera do komandera Južne jurisdikcije SAD Lutera Smita. Sa inostranom, švajcarskom i ameri čkom masonerijom kontakti su održavani preko visokih časnika Širera, Smita i Kolea. Dobro razra đena konspirativna tehnika dopisivanja i susreta sa njima odavala je njihovu brigu za ilegalan rad, usmeren protiv postoje ćeg sistema u Jugoslaviji. Pisma su dobijali na adrese udovica nekadašnjih slobodnih zidara, a povremena službena putovanja zaposlenih u državnim i drugim institucijama bila su pokri će za ovu masonsku aktivnost. Na redovnim sastancima, obi čno održavanim u stanu Božidara Pavlovi ća, govorilo se i o onim slobodnim zidarima koji su prešli na stranu komunista. "Po kriterijumima lože, u ovu kategoriju svrstani su redovni profesori i akademici Aleksandar Beli ć, Siniša Stankovi ć, Ilija Đuričić, Milan Bartoš, Aleksandar Deroko, profesor Filozofskog fakulteta Viktor Novak... Književnici Veljko Petrovi ć, Gustav Krklec i Ivo Andri ć, kompozitori Krešimir Baranovi ć i Mihailo Vuk Dragovi ć i drugi." "Po oceni lože, izvestan broj masona je "politi čki siguran", ali, nekima od njih nedostaje "hrabrosti i odlučnosti", pa stoga, prema njima treba biti oprezan. U tu grupu svrstani su vajar Risto Stijović, profesor gra đevinskog fakulteta Đur đe Bošković itd. Interesantno je da je Milan Bartoš, i pored toga što su ga smatrali nepouzdanim, po kazivanju Pavlovića, davao nov čane priloge Jugoslovenskoj loži. Posebno mesto su zauzimale želje da se masonerija još čvršće poveže i organizuje na Beogradskom univerzitetu i u SANU, gde je jedno vreme delovao i masonski "ven čić", na čijem se čelu nalazio dr Vojislav Miškovi ć. Pojedini članovi Jugoslovenske lože pripremali su, uz pomo ć spoljnih saradnika Akademije, posebne elaborate, koji su zatim obaveštajnim kanalima dostavljani ameri čkim masonima. Ova aktivnost odvela je nekoliko slobodnih zidara i u zatvor ( Đura Đurović).
VELIKE SEOBE NARODA
"I pre nego komunistima do đe kraj, Srbi treba blagovremeno da zauzmu pozicije kako nam sutra opet drugi ne bi krojio kapu. Više se ne sme dozvoliti da izme đu Srbije i Hrvatske bude uspostavljena istorijska granica. Tu treba fiksirati etni čku granicu, pa onda iseljavati Srbe iz Hrvatske u Srbiju, a Hrvate iz Srbije u Hrvatsku. Jer, danas nema zajedni čkih interesa. Od američke pomoći, šest milijardi je dato za izgradnju Istre. Zar nema nikakvih potreba da se ovde u Srbiji nešto sazida. Koliko su tek Hrvati i Bosanci dobili. A mi, samo za ovaj most i za hotel "Metropol", svega milijardu dinara..."
Koliko je i među članovima ove lože jugoslovenski unitarizam evoluirao u svojevrstan izolacionizam ponovo svedo če reči Vojislava Paljića: "I zato Jugoslaviju treba rasturiti tek kada Srbi uzmu vlast u svoje ruke i kada od njih bude zavisilo gde će biti njihove granice. Treba u stvari da budemo mudriji, da do čekamo vreme da imamo vlast u svojim rukama, jer smo dovoljno mo ćni da Srpstvo o čuvamo u jednoj državi i da joj stanemo na čelo." (Nastaviće se)
13. Nemci vraćaju dugove Zoran D. Nenezić | 05. oktobar 2010. 19:48 Zakletva Ernstu Valteru prilikom rituala u Sava centru 23. 6. 1990. Miloševi ć se zanimao za Titovu ulogu u masoneriji
Predaja Povelje o reaktiviranju VL "Jugoslavija" POČECI obnavljanja VL "Jugoslavija", posle nekoliko uzaludnih pojedina čnih pokušaja, konačno su se desili u jesen 1989. godine. Tada je dr Zlatko Lemberger, u komunikaciji koju smo imali od 1985. godine u kontinuitetu, prepiskom, tele fonom i li čno, pokrenuo pitanje ponovnog organizovanja VL "Jugoslavija" i mogu ćnosti mog angažovanja na tom poslu. Njegova ideja je bila prihvaćena od tadašnjeg Velikog majstora UVL Nemačke Ernsta Valtera, sa kojim je on imao i bližu, prijateljsku komunikaciju. Valterovi motivi su, od prvog dana, bili jasni, moralni, masonski i časni. To je i posle obnovljenog rada VL "Jugoslavija" prisutnim jugoslovenskim novinarima nedvosmisleno iskazao - da je to vraćanje samo malog dela duga koji Nemci imaju prema Jugoslaviji, jer je, u spletu istorijskih okolnosti, politika nemačkog fašističkog Rajha dovela do "samouspavljivanja" VL "Jugoslavija" 1. avgusta 1940. godine. Procesi secesionističkog razgrađivanja jugoslovenske državne zajednice bili su u završnoj fazi, pa je to i uslovilo potrebu da se poslovi oko reaktiviranja VL "Jugoslavija", dogovorno sa UVL Nemačke ubrzaju, mada je masonsko, nepisano pravilo nalagalo sporije aktivnosti i postupnost. Pored priprema vršenih u UVL Nemačke, u Jugoslaviji su stvarani potrebni preduslovi za formiranje (reaktiviranje) VL "Jugoslavija". Pokušaji da se jedna loža registruje u Zagrebu, a druga u Ljubljani nisu uspeli zbog izrazito negativnog stava državnih organa prema toj inicijativi, ali i zbog straha tamošnjih članova od moguće državne represije. Sve tri lože, koje čine minimalan broj kao osnovu za Veliku ložu, stoga su registrovane kod državnih organa u Srbiji, kao i Velika loža, njihova asocijacija za teritoriju SFRJ. Posle nekoliko razgovora sa Slobodanom Vučetićem, tadašnjim članom Predsedništva Srbije, uz njegovo posredovanje, krajem marta 1990. godine, susreo sam se, u ime organizacionog
odbora za formiranje VL "Jugoslavija", sa Slobodanom Miloševićem, predsednikom Predsedništva Srbije. Informisao sam ga o inicijativi za osnovanje VL "Jugoslavija", koja će biti izvršena juna te godine, uz pomoć UVL Nemačke koja je prihvatila da to uradi pod uslovom da se ona prostire na tadašnju SFRJ, za razliku od austrijske inicijative, koja je bila vezana za Sloveniju i Hrvatsku i gde izvesne uticaje ima i Ante Marković.
TRI BEOGRADSKE LOŽE NEKOLIKO dana posle razgovora sa Miloševi ćem, nadležni organi MUP-a Srbije izdali su rešenja o upisu u registar udruženja gra đ ana za tri beogradske lože - "Pobratim", "Sloga, Rad i Postojanstvo" i "Maksimilijan Vrhovac", sa č lanovima samo iz Beograda, a GSUP je odobrio održavanje osniva č ke Skupštine VL "Jugoslavija" u junu mesecu te godine u beogradskom Sava centru. Ukazao sam da na Zapadu vlada pojednostavljeno poimanje demokratičnosti nekog društva i u pogledu slobodnog rada masonske organizaciji. Zato je ovo bila prilika da se, pošto se u Ljubljani i Zagrebu ne mogu izvršiti registracije, slika o Srbiji donekle popravi, jer je vladalo uvreženo mišljenje da je ona jedini komunistički bastion u Jugoslaviji. Kao mogući budući Veliki majstor istakao sam da je masonerija patriotska organizacija koja se odriče tajnih političkih i prevratničkih ideja, da je humanitarna organizacija koja radi u korist svoga naroda i svoje zemlje. Proces reaktiviranja masonerije u istočnoj Evropi, započet sa Mađarskom, nastaviće se i smatrao sam da, kad je već pokrenuta takva inicijativa i u Jugoslaviji, da bi je valjalo okončati u skladu sa neminovnom demokratizacijom. Saglasili smo se da o razgovoru i njegovom sadržaju ne bi bilo uputno upoznavati javnost, zbog tadašnjih zaoštrenih političkih procesa u zemlji. Milošević je, uglavnom, slušao. Postavio je samo nekoliko pitanja na koja sam odgovorio pitanje Brozovog članstva u loži "Libertas", odnosima komunista i ustaša pre Drugog svetskog rata preko te divlje lože, odnos masonerije i Rimokatoličke crkve, pitanje odnosa sa francuskim masonima i poreklo ove inicijative nemačke masonerije. Izrazio je svoje očekivanje da će državni organi, radeći u skladu sa svojim ovlašćenjima, doneti pozitivno rešenje po zahtevu za registraciju VL "Jugoslavija" i da ne vidi razloge za drugačije rešenje, posebno ne za organizaciju sa izrazito humanitarnim i patriotskim ciljevima, kako je on doživljavao slobodno zidarstvo. Osvećivanje, reaktiviranje i instalacija VL "Jugoslavija" obavljeno je 23. juna 1990. godine na posebnom ritualu u Sava centru u Beogradu. UVL Nemačke je, preko svog Velikog majstora Ernsta Valtera reaktivirala, "probudila" do tada "uspavanu" VL "Jugoslavija", o čemu je izdala posebnu povelju. Ovom činu je prisustvovalo i veći broj masona jugoslovenskog porekla iz Nema čke, Luksemburga i Kanade, koji su i činili privremenu VL "Jugoslavija", a za Velikog majstora sam izabran njihovom odlukom. U funkciju Velikog majstora VL "Jugoslavija" uveo me je Ernst Valter, kome sam položio zakletvu na vernost Starim masonskim dužnostima i Konstituciji VL "Jugoslavija". Sve to je, sa stanovišta masonskih načela, označilo početak ponovnog rada VL "Jugoslavija" kao samostalne, suverene i j edine velike masonske vlasti na teritoriji tadašnje SFRJ, sa pravilima na osnovu kojih je radila i pre Drugog svetskog rata.
Na improvizovanoj konferenciji za novinare VM UVL Nemačke Ernst Valter je rekao "da VL 'Jugoslavija' može ponovo da započne rad na svojim principima humanizma, u korist i za dobrobit ljudi i čovečanstva". (Nastaviće se)
14. Strah od velike lože
Zoran D. Nenezi ć | 06. oktobar 2010. 19:47 Hrvatima ne prija ništa što dolazi iz Beograda, pa ni obnova rada masona. Naši ljudi u Kaliforniji zabrinuti potezima SPC
Veliki majstor UVL Nema čke Ernst Valter JAVNI odjeci obnovljenog rada VL Jugoslavija bili su relativno korektni u ve ćini medija u Srbiji, dok su mediji u Hrvatskoj bili podeljeni. Komentar hrvatskog "masonologa" Ivana Muži ća bio je rečit, jer mu je "bilo jasno da se pod jugoslavenskim masonstvom može obnoviti velikosrpsko masonstvo". Autor iz Hrvatske D. Grakali ć je tada dao ocenu stvaranja VL Jugoslavija na nedvosmislen način: "... mnogi izvori potvr đuju da je Jugoslavija nastala kao masonska tvorevina. Valja pretpostaviti, dakle, da bi i masoni, a ne samo Ante Markovi ć, mogli na sebi svojstven na čin braniti Jugoslaviju... i samo centralizirano širenje slobodnozidarskog jedinstva odviše smrdi na 'Srboslaviju', ili barem Organizaciju jugoslavenskih nacionalista..." Velika loža Jugoslavija, koja deluje na teritoriji SFRJ, dobila je 10. jula 1990. godine rešenje o upisu u registar gra đana. Reaktivirana VL Jugoslavija, stvorena je u trenutku kada su procesi raspadanja države ve ć započeti, a to je bio otežavajući momenat vezan za uspostavljanje me đusobnog priznavanja sa drugim velikim ložama u svetu. Početkom marta 1991. godine u neposrednom razgovoru sa Ernstom Valterom u Vupertalu (Nemačka) otklonjeni su nesporazumi, izazvani "interpretacijom" nekih masona jugoslovenskog porekla, koji nisu razumevali masonske prilike u Jugoslaviji. Ovaj sastanak je rezultirao našim razmimoilaženjem sa jednim od inicijatora i osniva ča obnovljene VL Jugoslavija, Zlatkom Lembergerom, zbog njegove težnje da iz Nema čke upravlja radom VL Jugoslavija. Na tom sastanku Ernst Valter je pružio podršku radu VL Jugoslavija i njenom VM u skladu sa njenom konstitucijom i njenom samostalnoš ću.
OSNIVAČ I U PRAGU Novembra
1990. godine u Pragu je delegacija VL Jugoslavija prisustvovala osnivanju VL Č ehoslova č ke. Ovo prisustvo je imalo i izvesnu simboliku, jer je 1923. godine tadašnja VL Jugoslavija svojom poveljom osnovala VL Č ehoslova č ke. Delegacija VL Jugoslavija je i ovaj skup iskoristila za uspostavljanje neposrednog i neformalnog kontakta sa svim delegacijama.
Zahvaljujući radu na izgra đivanju složenog unutrašnjeg sistema koji podrazumeva velika voža, kao i Bazi čnim principima za međusobno priznavanje velikih loža, UVL Nema čke je maja 1991. godine pisanim dokumentom potvrdila da je formiranje VL Jugoslavija 1990. godine izvedeno u skladu sa svim masonskim principima i da je regularno stvorena velika masonska vlast na teritoriji Jugoslavije, koja samostalno nastavlja rad. Boravak delegacije VL Jugoslavija u Kaliforniji na konferenciji velikih majstora Severne Amerike februara 1991. iskoriš ćen je i za susret sa Amerikancima masonima srpskog porekla. Iako je poziv za ovaj susret upu ćen i slobodnim zidarima hrvatskog porekla, oni su odbili da mu prisustvuju. U regionu južne Kalifornije, u velikom broju tamošnjih loža, ima nekoliko stotina masona srpskog porekla, sa kojima su tada uspostavljeni bliski odnosi. Iako su ve ćina od njih pripadnici ratne politi čke emigracije, imali su stalnu komunikaciju sa zemljom i posebno ih je poga đalo povremeno antimasonsko istupanje u Jugoslaviji ljudi bliskih Srpskoj pravoslavnoj crkvi, pogotovo što je ve ćina od njih sve vreme emigrantskog života jedinu vezu sa zemljom imala upravo preko crkve. U jeku dezintegracionih procesa u Jugoslaviji, koji su se ubrzavali iz dana u dan, s prole ća 1991. godine, još više su komplikovali opštu situaciju u zemlji. Masoni iz SAD su i dalje davali snažnu podršku VL Jugoslavija. Po četkom juna 1991. godine, jedan broj slobodnih zidara iz VL Jugoslavija je u Pragu, zajedno sa masonima iz tadašnje VL Čehoslovačke, pod okriljem Vrhovnog saveta Južne jurisdikcije škotskog rituala SAD, ušao u škotski ritual (u 32 stepen), čime je stvorena pretpostavka za formiranje VS ŠR Jugoslavije. Iniciranju jugoslovenskih masona u škotski ritual prisustvovao je i komander Južne jurisdikcije SAD Fred Klajkneht, čime je dat poseban zna čaj ovom činu. Pri svemu valja znati da je položaj Južne jurisdikcije ŠR SAD u ovom sistemu vrlo sli čan položaju UVL Engleske u simboličkim stepenima, odnosno da on predstavlja maticu iz koje su potekli, direktno ili indirektno, svi vrhovni saveti ŠR u svetu. GodiŠnja skupština VL Jugoslavija održana je 29. juna 1991. godine u Beogradu, nekoliko dana po zapo činjanju "slovena čkog rata za nezavisnost". Zbog toga ovoj skupštini nisu prisustvovale najavljene delegacije ve ćeg broja evropskih VL, pri čemu je posebno nemasonski delovalo obrazloženje VL Austrije, koja je VL Jugoslavija izjedna čila sa "srbokomunističkom vojnom intervencijom" na Sloveniju i Hrvatsku. I pored svega, skupštini je prisustvovao veliki majstor UVL Nema čke Ernst Valter, zamenik VM VL AFAM Nema čke Klaus Hornefer, zamenik VM VL Luksemburga Jozef Niles, veliki besednik VO Italije Gustavo Rafi i izaslanik VL Kalifornije Arnold Herman. Konačno je na toj skupštini saopšten stav UVL Nema čke da je formiranje VL Jugoslavija proteklo u skladu sa svim masonskim pravilima i da je ona od 23. juna 1990. godine samostalna, jedina i nezavisna velika loža na teritoriji SFRJ.
(Nastaviće se)
15. Zavere sa dve strane
Zoran D. Nenezi ć | 07. oktobar 2010. 19:27 Kampanja po receptu nema čke službe li čila na poziv na lin č masona u Srbiji. Skandalozan stav katolika prema krizi u Jugoslaviji
Đani de Mikelis
U VATIKANU je 1990. pod neposrednim rukovodstvom pape Jovana Pavla II formiran "krizni komitet" za pra ćenje i borbu protiv razvoja masonerije u zemljama isto čne Evrope, posebno u Jugoslaviji. To je podrazumevalo bezrezervnu podršku secesiji Slovenije i Hrvatske i aktivnostima sra čunatim na onemogu ćavanje ostvarivanja "srpskog masonskog uticaja" na međunarodne faktore uklju čene u rešavanje jugoslovenske politi čko-državne krize. Kada je jugoslovenski politi čki vrh prihvatio "dobre usluge" Evropske zajednice i kada su misije "evropske trojke" ( Đani de Mikelis, Hans van den Bruk i Žak Pos) u Jugoslaviji učestale, usledila je i snažna reakcija Vatikana, javno obelodanjena u maniru njene hiljadugodišnje tradicije, posredno, preko dvoje katoli čkih novina ("Il sabato" i "Familiglia Cristiana") i nekoliko glasnogovornika, članova Demohrišćanske partije Italije. Povod za saopštavanje vatikanskog antimasonskog stava bila je izjava italijanskog ministra inostranih poslova Đanija de Mikelisa (septembra 1991), koji je istakao da je svestan da pri Svetoj stolici postoji snažan hrvatski lobi, "ali sam zapanjen i skandalizovan na činom na koji su katolici zauzeli stav prema krizi u Jugoslaviji". Prilikom razgovora sa jugoslovenskim politi čkim zvaničnicima, nekoliko dana pre formiranja VL "Jugoslavija", De Mikelis, italijanski ministar inostranih poslova je, prema pisanju ljubljanskog "Dela" (26.6.1990), saopštio novinarima da je "obavestio svoje jugoslovenske sagovornike o mogu ćnosti većih investicija jugoslovenskog kapitala, ako se obnove masonske lože". Podrška ameri čkih slobodnih zidara VL "Jugoslavija" i masonskom pokretu u Jugoslaviji rezultirala je stvaranjem Vrhovnog saveta Škotskog rituala Jugoslavije (23. novembra 1991. godine u Pragu, zbog tadašnje zabrane ameri čkim državljanima da putuju u Jugoslaviju), kada
je formiran i Vrhovni savet ŠR Čehoslovačke. Na zajedni čkoj svečanoj ceremoniji u Vrhovni savet ŠR Jugoslavije uveden je potreban broj članova najvišeg, 33 stepena, a za Komandera sam izabran, na predlog F. Klajknehta i odlukom jugoslovenskih članova, kao što je na njegov predlog za češkog komandera izabran VM Jirži Silaba. Bivši generalni sekretar UN, Ksavijer Peres de Kueljar, koji je transparentno izražavao svoje suprotstavljanje osamostaljivanju Hrvatske i Slovenije, tako đ e je slobodni zidar. I francuski predsednik Fransoa Miteran je odavno dovo đ en u vezu sa ložom Veliki Orijent Francuske. Miteran se u jugoslovenskom pitanju č vrsto držao beogradske karte. MITERAN UZ BEOGRAD
Uoči izglasavanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN 757 o potpunoj ekonomskoj blokadi i suspenziji svake nau čne, kulturne i sportske saradnje SR Jugoslavije (30.5.1992), antimasonska kampanja u doma ćoj javnosti doživela je kulminaciju. Pojedini prvaci tzv. nacionalnih stranaka, ali i zna čajni predstavnici vladaju ćih socijalista, kao i glasnogovornici obaveštajno-propagandnih centara, ponavljali su svoje teze o masonskoj zaveri protiv srpskog naroda. Zanimljivo je da je argumentacija u ovim istupima naj češće bila slična ili identi čna onoj koju je po četkom te godine plasirala nema čka obaveštajna služba preko be čkog "Kurira". Zbog javnog stvaranja atmosfere koja je li čila na poziv na lin č masona, VL "Jugoslavija" je donela odluku o privremenom obustavljanju ritualnih radova. Tada se i ve ći broj članova jugoslovenskih loža, iz svojih razloga, privremeno ili trajno iselio iz zemlje. Od blagonaklonih slobodnih zidara iz SAD, sa kojima smo imali dnevnu komunikaciju, savetovano nam je da se odmah privremeno prekinu sve masonske aktivnosti u Jugoslaviji. "Smatramo da problemi u Jugoslaviji ne će još dugo trajati i da će ovo biti samo privremena mera... Budite spokojni jer, svi mi čvrsto stojimo iza vas. Vi niste sami! Ovakve stvari su se mnogo puta dešavale i ranije u drugim zemljama, ali je slobodno zidarstvo preživljavalo sve napade i postajalo još čvršće" (iz pisma D. H. Lemonsa, upu ćenog 5.6.1992.). UoČi održavanja važne Londonske konferencije o Jugoslaviji, uz punu saglasnost i pomo ć komandera Klajknehta i Vrhovnog saveta ŠR Južne jurisdikcije SAD, tro članu delegaciju VL "Jugoslavija" je 25. juna 1992. godine primio tadašnji predsednik SR Jugoslavije Dobrica Ćosić. Upoznavši ga sa nekoliko naših obra ćanja istaknutim slobodnim zidarima u SAD, kao i sa tekstom našeg Apela VL SAD, izrazili smo nameru da u predstoje ćim privatnim razgovorima u Vašingtonu pokušamo da objasnimo, sa stanovišta naših i univerzalnih masonskih principa, tragi čno tešku situaciju u našoj zemlji, istovremeno mole ći za pomoć u mirnom rešavanju ratnih sukoba u BiH, kao i kona čnom rešavanju krize na prostorima bivše Jugoslavije. Od Dobrice Ćosića sam bio ovlaš ćen da njegove stavove kao predsednika SR Jugoslavije o najaktuelnijim pitanjima jugoslovenske krize, mogu slobodno koristiti i svim ameri čkim sagovornicima preneti njegovu spremnost i odlu čnost za pružanje punog doprinosa Jugoslavije mirnom i hitnom rešavanju ratnih sukoba, ali i obezbe đivanja prava srpskom narodu na samoopredeljenje. U Vašingtonu sam boravio od 10. do 22. avgusta 1992. godine i obavio veliki broj privatnih razgovora sa slobodnim zidarima.
Sa većim brojem članova Senata i Kongresa SAD razgovore je obavio i sam komander Klajkneht, prenose ći im rezime mojih ličnih viđenja, a svima je dostavljen i poseban pisani materijal. Obavio sam razgovore i sa nekoliko generala i admirala, tako đe, slobodnih zidara, koji su svi bili protiv vojne intervencije radi uspostavljanja mira u Bosni i Hercegovini. (Nastaviće se)
16. Nemci našli majstora Zoran D. Nenezi ć | 08. oktobar 2010. 19:36 Na skupu u Riminiju stvorena nova loža radi smene dotadašnjeg vo đstva. Optužbe zbog "tragične" sudbine Hrvata i njihove crkve
Vojin Matić (levo) doajen masonerije sa kolegama POČETKOM 1993. godine objavljen je "programski" članak u zagreba čkom nedeljniku "Danas" sa "senzacionalnim" otkri ćem već naznačenim u naslovu da "Srpsku agresiju poti ču masoni". Prema autoru tog teksta, masoni Srbi, i masoni uopšte, najve ći su krivci za istorijski "tragičnu" sudbinu hrvatskog naroda i Rimokatoli čke crkve. Uz nabrajanja srpskih masonskih "grehova", poput atentata na Franca Ferdinanda 1914. godine u Sarajevu, Aleksandar Široka navodi i slede će: "Točno godinu dana prije otvorene agresije Jugoslavenske vojske na Hrvatsku, u subotu 23. lipnja 1990. u Beogradu je sve čano otvorena Velika loža Jugoslavije... Tom je zgodom na tajnom obredu inauguriran u velikog majstora jugoslavenske lože Zoran Nenezi ć, jedan od rijetkih bradatih masona". Dalje se navodi i drugi "brat", Venecijanac Đani de Mikelis, ministar inostranih poslova Italije, koji "u to vrijeme tajno pregovara s budu ćim predsjednikom Jugoslavije Dobricom Ćosićem o novoj podjeli hrvatskog teritorija. U isto vrijeme snažno se opire priznanju Hrvatske u Europskoj zajednici uz pomo ć pripadnika iste masonerije lorda Karingtona. Škotskom obredu Južne jurisdikcije, uz lorda Karingtona i de Mikelisa, pripadaju i Džordž Buš, Džejms Bejker, H. Kisindžer i Iglberger... Ho će li otkriće i kampanja sve ćenika Bevela, suborca slavnog M. L. Kinga zaustaviti Južnu jurisdikciju Škotskog obreda u stvaranju 'novog svjetskog poretka', teško je zamisliti". Posledice formiranja VL Bugarske i pretnje UVL Nema čke da će posle toga bitno preispitati svoj stav prema VL "Jugoslavija", osetile su se veoma brzo. Dva isključena člana iz sastava loža pod VL "Jugoslavija", zajedno sa sedam suspendovanih članova, kao i sa još nekoliko članova koji su im se pridružili, uz orkestraciju UVL Nema čke i asistenciju Velikog Orijenta Italije, sa nezaobilaznom koordinacijom dvojice slobodnih zidara
jugoslovenskog porekla (S. Ćeran iz Italije i V. Pavlovi ć iz Nemačke), koji su, kao dotadašnji počasni članovi VL "Jugoslavija" imali pravo prisustva, održali su svoju "skupštinu" u Riminiju, 14. 3. 1993. godine, proglašavaju ći je "redovnom" skupštinom VL "Jugoslavija". U PISMU NOVO IME PODRŠKA
novoj loži sadržana je u pismu UVL Nema č ke 14. novembra 1993. godine, poslatom evropskim VL: "UVL Nema č ke je primila obaveštenje o č injenici da je VL 'Jugoslavija', osnovana pomo ću UVL Nema č ke, nedavno promenila ime u Regularna VL 'Jugoslavija' i da je shodno tome promenila svoju Konstituciju i pravne akte. Od marta 1993. RVL 'Jugoslavija' vodi potpuno odgovaraju će izabrani brat Dragan Tanasi ć kao njen veliki majstor. UVL Nema č ke nastaviće da pruža svaku neophodnu pomo ć RVL 'Jugoslavija' i ceniće slič no delovanje ostalih velikih loža..."
Na tom ilegalnom skupu izvršili su izbor svog VM i velikog sekretara. Ta mesta zauzeli su upravo prvi isklju čeni, tada ve ć bivši masoni, D. Tanasi ć i S. Perović, a u "svoju" tzv. VL izabrali su još nekoliko članova iz VL "Jugoslavija" koji za to nisu imali uslova - bili su suspendovani i pred isklju čenjem. Ponašanje UVL Nema čke, pokaza će vremenom da je osnovni motiv održavanja tzv. Skupštine u Riminiju bila promena vo đstva VL "Jugoslavije". Zato su godinama ulagali napore, da jednu grupu neovlaš ćenih članova iz VL "Jugoslavija", promovišu kao članove Skupštine VL "Jugoslavija" koja je donela odluku o promeni imena u "Regularna". Time su izbegli da toj novoj organizaciji daju svetlost, što je, u skladu sa bazi čnim principima, bilo neizvodljivo. Tzv. masonska RVL je svoje ime promenila 1. 6. 1993. godine, kada se prvi put registrovala kod Saveznog ministarstva pravde kao potpuno novo udruženje gra đana, što dodatno potkrepljuje ceo ovaj "projekat" kao nemasonski i kao falsifikat. Prema pismu tzv. RVL na petnaest stranica, od 10. 3. 1995. godine, preko UVL Nema čke dostavljenom UVL Engleske, tu organizaciju su tada činili: D. Tanasi ć, V. Pavlović, S. Ćeran, D. Kostić, J. Vasiljevi ć, Lj. Draškić, S. Perovi ć, M. Pavić, Nenad Manojlovi ć, Zoran Milutinović, Dragan Stojkov, Mahmut Bušatlija, Vojislav Berberovi ć, Novica Jovovi ć, Branko Kažanegra, Aleksandar Mumovi ć, V. Desimirović, Mile Grozdani ć, Mladen Vratonjić, Konstantin Babi ć, Stanko Šepi ć, Saša Mešterovi ć, Milan Davidovi ć, Milan Marković, Jovan Šainovi ć, B. Žigić, Milan Popovi ć, Miroslav Gašić, Nenad Duki ć, Boško Jakšić, Milan Krstić, Sr đan Stojanović, Đor đe Zečević, Branko Smrzlić, Slobodan Patrnogi ć, Sava Petkovi ć, Dalibor Strnad, Milomir - Miša Brkić, Milenko Dlakić, Novak Jaukovi ć, Miodrag Živkovi ć, Dragoljub Vukovi ć, Milan Kovačević, Vladimir Komneni ć, Branislav Radojčić. Ti isključeni ili izbrisani članovi, sada ve ć bivši masoni, uz nema čku podršku su nastavili da primaju nove "masone", me đu kojima su bili: Slobodan Đukić, Miodrag Đor đević, Vladimir Marjanović, Milorad Stevanovi ć, Dimitrije Golemović, Milan Mihailović, Ivan Mladenov, Ved Ahuja, Boris Šarkovi ć, Dragan Momirov, Ivan Zlatanovi ć, Zoran Petrov, Vladimir Petrov, Jovan Da čić, Dejan Popovi ć, Obrad Mikić, Zoran Jerkovi ć, Zoran Joki ć, Dejan Miladinović, Dušan Mihailovi ć, Vojislav Andrić, Branko Dedakin, Đuro Kovačević, Ninoslav Stojadinović, Nikša Stipčević, Raša Livada, Milorad Simi ć, Milan Boži ć, Mirko Čotrić, Dejan Kostić, Đor đe Avramović, Radoslav Petkovi ć, Božo Šibali ć, Dragan Veliki ć, Vlastimir Matejić, Sr đan Stankovi ć, Nebojša Đukelić, Petar Ćuković, Rade Tufegdži ć...
(Nastaviće se)
17. Prvaci u novoj loži Zoran D. Nenezi ć | 09. oktobar 2010. 19:11 Stav VL Nemačke presudan za priznavanje i uspon novih masona. Na dugoj listi članova najviše glumaca
Promocija: Tahir Hasanovi ć PRIBEGLO se novom manevru, pošto je bilo jasno da VL Jugoslavija regularno radi u kontinuitetu od 23. 6. 1990, pa i posle marta 1993. godine. Ujedinjene VL Nema čke su znale da ne mogu da izdaju novu povelju o unošenju svetla u novu tzv. Regularnu veliku ložu Jugoslavija. Ta tzv. RVL Jugoslavija je podnela zahtev za upis u registar udruženja koji se tada vodio kod Saveznog ministarstva pravde SRJ. Prilikom prevoda rešenja o upisu u registar udruženja RVL Jugoslavija, koji je sa činio V. Berberović, a namenjeno slanju velikim ložama u svetu, napravljena je mala „omaška“. U prevodu je napisano „na osnovu zahteva Velike lože Jugoslavija, tako da se onaj ko ima taj prevod „uverava“ da se Velika loža Jugoslavija sama registrovala i promenila ime u Regularna velika voža Jugoslavija, danas sa novim imenom tzv. RVL Srbije. U tom rešenju nema 23. juna 1990. godine kao datuma osnivanja te organizacije. To što su se ostale VL u svetu rukovodile stavom UVL Nema čke oko ove rašomonijade, jeste prirodno jer su pretpostavljale da je ona najviše upoznata sa situacijom u VL Jugoslavija. UVL Nemačke su, kona čno, posle niza unutrašnjih nepovoljnih doga đaja u UVL Engleske, uspele da dobiju priznavanje za tzv. RVL Jugoslavija od UVL Engleske (2001). Koristeći se zamagljenom slikom, a objektivno sa priznavanjima od VL iz sveta, RVL Jugoslavija je postala neosporni mamac za nove članove. Tako je tokom 2003. godine preko devedeset članova nekadašnje Velike nacionalne lože primljeno u RVL Jugoslavija. U periodu posle dobijanja priznanja od UVL Engleske i deo članova lože Sloga, rad i postojanstvo pod zaštitom VL Jugoslavija se opredelio za prelazak u tu ložu. Masovnije se to
desilo i koju godinu kasnije kada je četrdesetak članova lože Šumadija, koja je tada radila pod vedrim nebom, u činilo isto. OBAVEŠTAJAC NA DELU U nekoliko navrata je mason Arnold Herman dolazio u Beograd i Jugoslaviju, uvek pod drugim imenom, sa novim pasošema i razli č itim „zanimanjima“, kao jedan od ključ nih ljudi ameri č kih tajnih službi za ovaj deo Evrope, sa sedištem u Bukureštu. Pod imenom Georgiju Joanesku, ušao je u Jugoslaviju 10. februara 1996. godine, boravio u Beogradu, Novom Sadu, Crnoj Gori, Dubrovniku... Slede ći put je došao kao Stefan Dragulesku. Svaki put je profesionalno dobijao jugoslovenska dokumenta! Neki od č lanova VL Jugoslavija su ga prepoznali još iz vremena kada su bili dobrovoljci u ratu za odbranu Republike Srpske Krajine, gde je Dragulesku (Joanesku), svojim u č eš ćem, doprineo tragič nom kraju RSK.
Na tom vetru u jedra tzv. RVL Jugoslavija, odnosno tzv. RVL Srbije, moglo se desiti da u nju uđe i ne mali broj novih članova koji su imali samo ovu propagandisti čku predstavu o toj organizaciji. Ovde se navode neka imena onih koji su bili, ili su još članovi tzv. RVL Jugoslavija, odnosno tzv. RVL Srbije: Đor đe Andrejević, Vojislav Berberovi ć, Aleksandar Crevar, Zoran, Dragan Jovanović, Vladimir Kostić-Divac, Dušan Kova čević, Milovan Rako čević, Dejan Sinadinović, Branislav Božovi ć, Ilija Jorga, Miloš Karanovi ć, Branislav Petkovi ć, Sr đan Popovac, Dragan Mandari ć, Dimitrije Tasić, Dušan Kosti ć, Miodrag Zagorac, Miša Luki ć, Milan Mišić, Predrag Dokmanović, Branko Đurović, Đor đe Vučinić, Milan Komneni ć, Ilija Radulović, Ivan Bender, Milovan Popovi ć, Aleksandar Nikoli ć, Aleksandar Andrejevi ć, Dejan Boškovi ć, Krsto Perovi ć, Slaviša Simovi ć, Dragan Popovi ć, Nenad Backovi ć, Siniša Mitrović, Darko Stanić, Zoran Flori ć, Goran Opa čić, Vojislav Žižić, Miloš Jovanovi ć-Frenči, Zdenko Toj čić, Ivo Berisavac, Ivan Štajnberger, Svetislav - Bata Preli ć, Đor đe Terzin, Slobodan Ilić, Miljan Vuksanovi ć, Saša Joki ć, Dragan Krnjetin, Đor đe Petrović, Branislav Borovac, Mladen Vratonji ć, Ratko Lukić, Borivoj Sajko, Milenko Živulj, Jevrem Popovi ć, Aleksandar Ražnatovi ć, Dragan Veliki ć, Sr đan Ivanović, Raša Livada, Velibor Milovanovi ć, Branko Smrzlić, Aleksandar Neškovi ć, Darko Stevanovi ć, Ivan Tasovac, Zoran Popovi ć, Velimir Baltazarević. Tu su i Dragan Jovanovi ć, Dragutin Kecmanovi ć, Milorad Pavi ć, Branko Dimitrijević, Aleksandar Popovi ć, Slobodan Vu čićević, Goran Vračar, Leon Lukman, Milan Petrovi ć, Miroljub Filipović, Orhan Nevzati, Gojko Mati ć, Bratislav Peši ć, Aleksandar Đurić, Vojislav Berberović, Vladimir Desimirovi ć, Branislav Dimitrijević, Dragan Mijanovi ć, Zoran Mišeljić, Boris Labudovi ć, Siniša Košuti ć, Dušan S. Košuti ć, Igor Ilić, Ljubomir Draški ć, Borislav Kapamadžija, Bora Đor đević, Vladimir Đurić, Nikša Stipčević, Milan Stajić, Aljoša Vučkovi ć, Dragan Stevovi ć, Jovan Kova čić, Dragan Petrovi ć, Aleksandar Šoštar, Dejan Novaković, Dragan Bjelogrlić, Bogdan Dikli ć, Svetozar Cvetkovi ć, Branislav Lečić, Goran Šušljik, Aleksandar Vlahovi ć, Ranko Vujačić, Čedomir Antić, Milan Markovi ć, Milan Vujanić, Dušan Zupan, Miodrag Stojkovi ć, Goran Takač, Slobodan G. Markovi ć, Tahir Hasanović, Goran Svilanovi ć, Miloljub Albijanić, Marko Blagojevi ć, Slobodan Milosavljevi ć, Predrag Miki Manojlovi ć, Milan Jankovi ć, Vojislav Vuk čević, Svetolik Kostadinovi ć, Svetozar Šijačić, Nenad Proki ć, Ivan Đor đević, Đor đo Antelj, Dragan Karleuša, Siniša Nikolić, Živojin Stjepić, Milan Božić, Stevan Nik čević, Milan Parivodi ć, Bogoljub Šijačić, Dušan Mihajlović, Vojislav Andrić, Bojan Pajtić, Svetozar Čiplić, Nebojša Bradi ć, Dragor
Hiber, Goran Kneževi ć, Zoran Živkovi ć, Milan Božić, Milorad-Miki Savićević, Vojislav Milovanović, Milko Štimac, Dušan Bajec, Igor Jovi čić, Goran Jovi čić, Dragan Trivan... (Nastaviće se)
18. Zidar u fotelji vlade Zoran D. Nenezi ć | 10. oktobar 2010. 19:17 U resorima Vlade Srbije sede i brojni članovi masonske lože. Represije nisu retkost u srpskoj masoneriji
Nenad Proki ć Ukoliko se neko tokom dugog niza godina usu đivao da postavi “nezgodna” pitanja o nastanku, ili bi tražio poštovanje pravila, naj češće bi bio isključen ili bi se sam povukao. To što je određeni, relativno uži krug te tzv. Regularne VL Jugoslavija, sada tzv. RVL Srbije, koristio selektivne informacije, moglo je dovesti samo do situacije da se odre đen broj njihovih članova, oseti manipulisanim, pa se, ili povla čio, ili upuštao u sizifovske pokušaje uticanja na regularnost rada, što se, po često, završavalo represijama. Najsvežiji primeri samovlaš ća i sprovo đenja torture su slu čaj sa suspenzijom Nenada Proki ća (isključen u septembru ove godine), njihovog nekadašnjeg velikog besednika i starešine njihove lože Pobratim, ili sa suspenzijom njihove lože Amadeus (ukinuta ovih dana), čiji je član i njihov nekadašnji VM Jovan Vasiljevi ć. Poslednja u nizu je suspenzija Leona Lukmana, zbog javno iskazanog nezadovoljstva stanjem u njihovoj organizaciji (i njegova suspenzija je povučena ovih dana). STVORENA LAŽNA SLIKA Pitanje je šta se to doga đ a u tzv. RVL Srbije? Samo ono što joj je imanentno od prvog dana, od tzv. skupštine u Riminiju (1993) - po svaku cenu se držati prevare o preuzimanju identiteta VL Jugoslavija, koja i dalje postoji i radi, dobiti priznanja od VL iz inostranstva i fingirati stvarni masonski rad u Srbiji. Pou č eni tim priznanjima, veliki broj ljudi koji su č lanovi te organizacije, imaju utisak da se zaista nalaze u masonskoj organizaciji, ali su u situaciji da im se servira lažna slika o suštini te organizacije, sa međ unarodnim priznavanjima kao krunskim dokazom. Tako su i ti njihovi č lanovi u situaciji da budu manipulisani i da izigravaju kulise za ko zna kakve interese.
Nenad Proki ć je u pismu upu ćenom kao odgovor na suspenziju napisao, izme đu ostaloga: “Onaj ko je zamislio da mahinacijama ukrade još ko zna koliko mandata, koji je spreman da vas sve suspenduje i isklju či, namerava u krajnjem slu čaju da ostane sam u svojoj fotelji sa
