Tajne Ribolova

Tajne ribolova Zbirka tekstova o ribolovu

priredio Aleksandar Dakiæ

u Vršcu marta 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi držali u rukama da nije bilo sledeæih ljudi kojima se ovim putem zahvaljujem: - za kordinaciju: Mariji Èirh - za savete u vezi sadržaja: Milanu Jovanoviæu - Miæi (“Zov”), Nebojši Matiæu (“mikroElektronika”), Stanku Popoviæu (“Ribolovaèki Magazin”), Vladimiru Stakiæu (“Ribolov”) - za informacije: Draganu Brzaku, èlanovima CWP - Carp teama (Saši Popoviæu i Aleksandru Radovanoviæu), Zoranu Dimitrijeviæu, Goranu Glišiæu, Zoranu Glišiæu, Brian Poole-u, Ranku Travaru, Andriji Urbanu, Jovici Vuèiæu - za podršku: Ashley Djurièinu (“Radio021”), Dragu Nemecu (“Ribarska”), Draganu Nikoliæu (“www.ribar.co.yu”), Miši Nikoliæu (radio “Èièica”), Vuku Petroviæu (“Ribolovaèki-magazin”), Vladimiru Vukašinoviæu (“www.ribar.co.yu”) - za drugarstvo na poèetku veka: Ivici Jeftimijeviæu, Vladimiru Mišiæu, Goranu Mladenoviæu, Jovanu Simiæu, Bobanu Stefanoviæu, Ranku Stevanoviæu, Hazbiji Šaæiroviæu, Darku Totu, Goranu Zariæu - za razumevanje u periodu 2000./2001.: Tomislavu Alimpiæu, Perici Zdravkoviæu, Jovici Vuèiæu, Marjanu Piljiæu i Ivanu Djokiæu Knjiga je pripremana sa dužnom pažnjom, ipak, koliki god trud bio uložen, grešaka i nejasnoæa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu kontaktirali u vezi sadržaja knjige. Aleksandar Dakiæ u Vršcu, 05.03.2002. Naznaka èitaocu: Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podleže copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora. Adresa za kontakte: tel: 013/821-641 Aleksandar Dakiæ e-mail: [email protected] Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac Internet: http://users.hemo.net/quercus

Uvod:

Šta sve treba da znate o ribama

Uvod

Šta sve treba da znate o ribama oda je gušæa od vazduha pa tako da smanjuje uticaj gravitacije na ribu. Iz tog razloga riblja peraja ne služe da bi riba stojala na njima, veæ za potiskivanje i veslanje. Ipak, telo ribe je gušæe od vode pa teži da potone. Veæina ribljih vrsta može da reguliše gustinu svoga tela ribljim mehurom. Riblji mehur je rezervoar pun vazduha koji riba može da puni i prazni po svojoj volji. Na taj naèin bez ikakvog napora može da se zadrži na željenoj dubini.

8

Inteligencija

Ribe imaju izuzetno mali mozak i njihovo ponašanje se zasniva na nizu urodjenih refleksa i reakcija prema stvarima u okolini, èak i prema hrani, svetlu i vibracijama. Reæi da je šaran bistar je veoma teško održivo. Ali, ukoliko se nekoliko puta uhvati na isti mamac poèeæe da ga zaobilazi. To je razlog što velike i stare ribe koje su više puta bile vraæane u vodu ili su se otkaèile pecarošima, treba pecati neuobièajenim mamcima.

Oblik tela

Ako dve ribe žive u istoj zoni vode i hrane se na istom mestu, sigurno je da æe jedna istisnuti drugu. Bodorka i crvenperka, recimo žive u istim vodama i hrane se istom hranom, ali su se prilagodila tako da se ne ugrožavaju, jer se crvenperka hrani sa površine, a bodorka na dnu. Bodorkama kao i drugim ribama koje se hrane sa dna gornja usna prelazi preko donje, što njihova usta èini blago povijenim nadole, dok je kod riba površini to obrnuto. Ribe dna èesto imaju moguænost da izduže usne u obliku trube koje im tada služe kao sisaljka. Ribe iz brzih voda, kao što su mrena i kleniæ, imaju vitko telo koje im olakšava plivanje u jakim strujama. Ribe sporih voda, kao što su linjak i deverika,

5

6 Uvod imaju debela tela, jer vitkost u njihovom svetu ne predstavlja nikakvu prednost, dok je u debljim telima je više mesta za akumulaciju masnih naslaga u toku zime. Grabljivice imaju razlièite oblike tela u zavisnosti od naèina života. Štuka i smudj, koji vrebaju iz zasede, imaju dobro razvijena prednja peraja koja im daju veliko ubrzanje pri prvom napadu. Bandar progoni svoj plen i telo mu je bolje za dugotrajno plivanje. Sve grabljivice imaju velika usta sa oštrim zubima, kao i veoma fleksibilne èeljusti koje im omoguæavaju da lako progutaju plen. Naravno svi predatori su dobro maskirani, kako bi uspeli da se neprimetno primaknu plenu.

Kako ribe vide

Voda upija i rasipa svetlost mnogo više od vazduha, posebno kada je mutna. Iz tog razloga dobar vid nije presudno bitan za ribe kao za kopnene životinje. Veæina riba je kratkovido. Oèi su kod riba postavljene sa strane glave, tako da one vide skoro u svih 360 . Da bi se odredila udaljenost objektu, potrebno je sa oba oka fiksirati predmet. Ovo nam kaže da samo objektu sa prednje strane riba može da odredi udaljenost. U ovom uskom pojasu riba vidi jasno i svaki i najmanji pokret precizno detektuje. Medjutim, sa strane, boèno, riba vidi samo konture i pokrete. Iz tog razloga, mnogo æete lakše uplašiti ribu ako se pomerate, nego ako mirujete. Grabljivice, kao što je štuka, plen progone uz pomoæ èula vida. Kod ove ribe, oèi su više približene i pomerene ka prednjoj strani glave. Na ovaj naèin poveæana je oblast u kojoj štuke odlièno vide i gde oba oka mogu da uèestvuju u stvaranju slike. Jatnim ribama, kao što je bodorka, nije bitno da odrede udaljenost do objekta, veæ im je mnogo bitnije da sagledaju što širu oblast oko sebe i u njoj primete svaki pokret, posebno napad grabljivice ili pomeranje celog jata. Iz tog razloga oèi su im postavljene boèno, sa suprotne strane glave. Ovako postavljene oèi omoguæavaju da se primeti pokret, ali ne i da se jasno vide predmeti i odredi daljina do njih. O

Ostala èula

Voda ne prenosi najbolje svetlo, ali je odlièan medijum za prenos ukusa i mirisa. Veæina riba ima izuzetno razvijeno èulo mirisa koje se nalazi u dve nostrile koje se nalaze na gornjoj strani njuške. Som recimo, skoro ne vidi, ali mu je èulo mirisa dominantno i njegovom upotrebom traži plen. Èulo ukus kod riba nije locirano samo u usnoj duplji. Cverglani recimo mogu da osete ukus i preko kože. Mnoge ribe imaju brkove kojima sem što pipkaju hranu ispitujuæi joj oblik mogu da osete i njen ukus.

Uvod 7 Na oba boka ribe, nalazi se po jedna lateralna senzitivna linija kojom ribe oseæaju i najmanje vibracije u vodi. Na taj naèin mogu osetiti približavanje neprijatelja ili lakše pronaæi plen. Kako i zemlja i voda prenose vibracije izuzetno dobro, svaki vaš neoprezan korak ribe mogu da osete i da se udalje.

Tipovi glave

Glava smudja - tipièna za grabljivicu. Oèi su postavljene sa prednje strane, omoguæavajuèi binokularan vid, usta su puna malih oštrih zuba i mogu se široko otvoriti. Glava crvenperke - tipièna za ribu koja se hrani sa površine vode. Donja usna prekriva gornju, usne su blago povijene nagore. Nema brèiæa. Glava šarana - tipièna za ribu koja se hrani sa dna. Gornja usna prekriva donju a obe usne mogu da se preobraze u sisaljku kojoj ove ribe riju mulj. Brèiæi detektuju hranjive materije u dnu.

Parenje

Postoje dva osnova oblika ponašanja pri razmnožavanju. Jedan broj riba polaže veliki broj jajašaca koja onda ostavlja da se sama snalaze, dok druga grupa polaže malu kolièinu ikre i brani svoj nasad sve dok se mladj ne izlegne, a nekad i odredjeni period kasnije. Štuke, šaran, linjak i dev- · Veæina riba iz familije šarana se ne pari erika polažu svoja jajašca na pod- dok temperatura vode ne predje 18OC. To vodno bilje. Mrena i smudj više se obièno dogadja od maja do juna, ali vole kamenjar i pesak, dok bandar ako je proleæe hladno taj period se pomera lepi jajašca na korenje i stabljike od jula do avgusta. biljaka. · Polagajuæi ikru medju biljem ribe štite Veæina riba se mresti u svoju mladj od predatora. proleæe, èim voda malo otopli. To · Linjak se recimo pari u toke nekoliko mladji daje najbolju šansu da nedelja, dok neke vrste riba, kao što su preživi sledeæu zimu, jer ima štuka i bandar polažu ikru za manje od dovoljno vremena da poraste i nedelju dana. ojaèa. U zavisnosti od vode, štuke · Nakon što ženka položi jajašca, mužjak se pare najranije u martu i aprilu, ih oplodjuje mleèom. bandar u aprilu, dok veæina šaran- · Jajašca imaju lepljivu tanku opnu koja skih riba to radi od maja do juna. im pomaže da se zakaèe travu, kamenje i Trenutak parenja je odredjen korenje kako u mulju ne bi propala od promenom temperature i dužine infekcije ili nedostatka kiseonika. dana.

8 Uvod

Mužjaci po pravilu ranije polno sazrevaju od ženki. Mužjaci štuke i bandara sazrevaju u svojoj drugoj godini, dok su ženkama potrebne tri godine. Sa polnim sazrevanjem kod ženki se pojavljuju ovarijumi i ribe dobijaju na težini izmedju 15 i 20%. Veæina se riba ne hrani za vreme parenja, ali se nakon završenog mresta poveæava njihova potreba za hranom. Recimo 60% ukupne godišnje hrane, štuka pojede odmah nakon mresta. Kada se iz jajašaca izlegnu mladi, nemaju odmah izgled ribe. U tom prvom delu života, ove larve imaju na sebi veliku kesicu poteklu od jajašca u kojoj se nalaze hranjive materije. U prvim danima života, larve troše te zalihe. Kad ih potroše, kreæu sa ishranom zooplanktonima. Trudite se da od marta do juna smanjite odlazak u ribolov. Razlog tome je parenje riba koje u tom periodu traže mir.

Staništa

Riba se obièno zadržava tamo gde se nešto dogadja, gde se voda peni i kovitla (mlin, brana, prevodnica, ušæe male pritoke, vodopad). Dobra mesta za ribolov su i zaklonjena staništa (panjevi, trava, potopljene grane, podlokana obala, ostrva na vodi, velike dubine). Ribe vole da se zadržavaju nizvodno od prepreke, jer im je lakše da dišu glavom uz struju, nego niz. Odavde se lako zakljuèuje da je nizvodna strana mosta bolja od one druge. Veæina riba ne voli preterano brze struje i jaku maticu, jer mora trošiti mnogo snage da bi se održala na mestu. Kada tražite ribu, uvek razmislite gde bi mogla da joj se nalazi hrana. Riba sve vreme prati izvor hrane, nekada i po cenu da ih veæe ribe napadnu i ubiju.

Prirodna riblja hrana

dafnija

vodeno bilje

puževi

artemija

ribe

larva vodenog konjica

36

ciklopsi tubifeks vodeni cvet

I deo:

Ribe naših voda

Sadržaj I dela

AMUR (CTENOPHARYNGODON IDELLA) BALAVAC (ACERINA CERNUA) BABUŠKA (CARASSIUS AURATUS GIBELIO) BANDAR (PERCA FLUVIATILIS) BAS (MICROPTERUS SALMOIDES) BEOVICA (ALBURNUS ALBURNUS) BODORKA (RUTILUS RUTILUS) BRATFIŠ (LEUSISCUS IDUS) BUCOV (ASPIUS ASPIUS) ÈIKOV (MISGURNUS FOSSILIS L. & COBITIS TANEA) CRVENPERKA (SCARDINIUS ERYTHROPHTHALMUS) CVERGLAN (ICTALURUS NEBULOSUS) DEVERIKA (ABRAMUS SAPA & ABRAMIS BRAMA) GAVÈICA (RHODEUS SERICEUS AMARUS) JEGULJA (ANGUILLA ANGUILLA) KARAŠ (CARRASSUS CARRASSUS) KEÈIGA (ACIPENSER RUTHENUS) KESEGA (ABRAMIS BALLERUS) KLEN (LEUCISCUS CEPHALUS) KLENIÆ (LEUCISCUS LEUCISCUS) KRKUŠA (GOBIO GOBIO) KRUPATICA (BLICCA BJOERKNA) LINJAK (TINCA TINCA) LIPLJEN (THYMALLUS THYMALLUS)

13 15 18 19 23 26 29 36 39 43 47 50 52 59 60 63 67 68 71 75 78 79 82 86

11

12 Ribe naših voda MANIÆ (LOTA LOTA) MLADICA (HUCHO HUCHO) MRENA (BARBUS BARBUS) NOSARA (VIMBA VIMBA) PASTRMKA (SALMO sp.) PEŠ (COTTUS GOBIO) PIJOR (PHOXINUS PHOXINUS) PLOTICA (RUTILUS PIGUS VIRGO) SKOBALJ (CHONDROSTOMA NASUS) SMUDJ (STIZOSTEDION LUCIOPERCA & STIZOSTEDION VOLGENSIS) SOM (SILURUS GLANIS) SUNÈICA (LEPOMIS sp.) ŠARAN (CIPRINUS CARPIO) ŠTUKA (ESOX LUCIUS) TOLSTOLOBIK (HIPOPHTHALMICHTHYS MOLITRIX & ARISTICHTHYS NOBILLIS)

89 91 94 98 100 105 106 107 110 112 116 121 122 134 142

Amur

Ctenopharyngdon idella ostojbina amura je centralni i donji tok reke Amur i njegove pritoke, kao i reke Kine u provincijama Kanton i Tajvan. Odatle je amur prenesen u Evropu i Ameriku oko 1970. godine kako bi kontrolisao rast vodenog bilja. Amur nastanjuje pretežno velike, tople reke sa blagim tokom, jezera i kanale obrasle travom i podvodnim biljem. U svojoj postojbini, na izvorištima velikih reka, pari se od aprila do kraja leta èim temperatura vode postigne 15OC. Nakon oplodnje jake struje odnose jajašca nizvodno i nekoliko desetina kilometara. Mladi se izlegu nakon 2 dana i rastu u pliæacima, gde se hrane zooplanktonom. Èim porastu preko 4 cm prelaze na ishranu iskljuèivo biljnom hranom. U Evropi se amur ne razmnožava u prirodi, jer mu ne odgovaraju temperaturni uslovi, ali i zato što kod nas pretežno živi u mirnim i sporim vodama, dok su mu za parenje potrebna izvorišta velike vodene moæi. Veštaèka oplodnja ikre se odvija pri temperaturi od 25OC, kada se dobija od 50.000 do 150.000 jaja po kilogramu ženke. Amur se hrani podvodnim biljem i insektima koji lete blizu površine vode. Zimi se njegova aktivnost smanjuje i on se povlaèi u dublje slojeve vode. U Kini se amur privredno iskorišæava preko 2.000 godina, ali u Evropi nije uspeo da dostigne popularnost koju ima u svojoj postojbini. Glavni zadatak amura u Evropi je eliminacija podvodnog bilja u kanalima i bazenima. Amur u svojoj postojbini naraste do 1,7 m i može biti težak do 36 kg, ali u Evropi njegove maksimalne dimenzije su 1 m i 25 kg. Iako ga ponegde nazivaju šaranom trave, on oblikom svog tela više podseæa na klena nego na pravog šarana. Telo mu je izduženo i cilindrièno, srebrnobronzane boje i prekriveno krupnom krljušti. U mladosti, lako ga je zameniti sa klenom. Medjutim klen ima 56-61 žbicu u ledjnom peraju, a amur 43-45. Kod amura su peraja više zaobljena, a analno i dorzalno peraje imaju po osam žbica.

P

13

14 Ribe naših voda

Lov Amura

Amura æete u toku leta · Primenite sve mere predostrožnosti: najèešæe naæi odmah ispod · Montirajte samo jednu udicu na štap; površine obrasle gustom vodenom · Koènica èekrka mora da bude valjano travom (Lemna sp.), dok se za podešena, da bi proklizavala i tako umarvreme hladnih zimskih dana ala ribu. Potpuno zakoèena mašinica, natpovlaèi u najdublje delove vode u eraæe amura da pokida najlon; kojoj živi. Sezona ribolova traje · Namotajte dovoljno najlona i neka on preko cele godine. bude ceo kvalitetan. Oèekujte da æe amur Zbog velièine ribe peca da vam izvuèe kompletnu špulnu najlona; se jaèim ribolovaèkim priborom sa · Meredov pripremite tako da vam bude najlonom 0,50 mm nosivosti do 7 pri ruci - spreman za prihvat ribe; kg, šaranskim udicama i štapovima · Amura možete pecati i dubinskom 0,9 do 1,1 kg. Od svih pripadnika metodom i na plovak. U oba sluèaja familije šarana, amur je neophodno je da pribor bude maksimalno najosetljiviji na otpor strune, pa se kvalitetan, fin, žilav, izdržljiv. Ukoliko najbolji rezultati postižu pecanjem pecate dubinskom metodom, koristite na kukuruz šeæerac ili boili sa aro- indikatore trzaja. Kod pecanja plovkom mom tuti-frutija vezanim na dlaku. plovak treba da bude minimalno moguæi. Ponekad se, posebno leti, hrani i sa · Kontra ne sme da bude prerana. Prerana površine vode. Tada mamac ispitu- kontra vodi do sigurnog gubitka ribe. je i duže vremena pre nego ga Pustite da riba ponese mamac kako bi se proguta. Za površinski ribolov udica zakaèila duboko u ustima ribe. najboje je koristiti keks za pse kao plutajuæi mamac. Moguæe ga je pecati i na komadiæe trske koji se odseku u dužini od 10 cm, ali tako da se na komadiæu nalaze i kolence i deo lista trske. Ovakav komadiæ se kaèi na trokraku udicu. Trsku treba montirati kao površinski mamac, a mašinica treba da ostane otkoèena. Kada se amur prevari, kontrira se snažno. Ono što uvek morate imati na umu kod pecanja amura je njegova velièina i snaga. Nikakvo “silovanje” pribora neæe dovesti ribu van vode. Potrebni su smirenost i strpljenje. Jedan dobar recept za smesu za amura sa vodenim biljkama je sledeæi: Napravi se pire od vodene kuge (Helodea canadensis) i parožine (Chara sp.) u odnosu 1:1. Na tu kolièinu pirea doda se identièna kolièina belog pšeniènog brašna i malo meda. Od ove mase prave se valjušci i kaèe direktno na udicu.

W

Babuška srebrni karaš melez

Carassius auratus gibelio

abuška je sve èešæa na našim ribolovnim vodama. Prvi put se u nas pojavila poèetkom osamdesetih i njena populacija raste, obièno na štetu karaša sa kojim se može ukrštati. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu. Proseèna lovna težina babuške kreæe se oko 500 grama, ali je moguæe naiæi i na babušku tešku preko 2 kilograma. Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je vreme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuæi kožnoj izluèevini koja se ne mrzne. Takodje, kao i karaš, u toku sušnih meseci, u stanju je da se ukopa u zemlju i tako ukopana preživi potpuno isušivanje bare ili jezera.

B

Lov babuške

Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuški po mehuriæima koji se pojavljuju na površini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predveèe babuške prilaze bliže obali i hrane se medju priobalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80cm od dna. U zavisnosti od kolièine vegetacije u vodi babuška se lovi na sledeæe naèine: · Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babuške se kreæu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To èine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama - èistim delovima vodene površine okružene njime. · Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babušku treba

15

16 Ribe naših voda tražiti što dalje od obale, što je najèešæe sluèaj na veæim jezerima. Za lov babuške treba koristiti fin i lak pribor. Babuška je oprezna riba i èesto æe vas iznenaditi krupan primerak koji je došao na samo jednog mesnog crviæa ili zrno žita. Najèešæi metod pecanja je plovkom. Štap treba da bude što duži (6 8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu dužinu najlona da mamac stigne do dna. Nije loša ideja ni postavljanje male mašinice na teleskopski štap nešto manje dužine, kojim onda možemo lagano voditi ribu do obale. Štap treba da bude što laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držimo u ruci. Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm, dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišæenju mašinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omoguæava i daleka zabacivanja i dovoljnu jaèinu da se izbori sa najveæim babuškama. Pri izboru udice uvek imajte na umu veæ reèeno, velika babuška hoæe da dodje na zrno pšenice ili jednog mesnog crviæa. Dakle velièinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim. Plovak ne utièe mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab - slièan pipkanju. Ako se lovi na veæoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno. Ukoliko babušku pecate na veæim daljinama možete se odluèiti za jedan od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizeæim vagler plovkom. Kod oba metoda preciznost zabaèaja je od esencijalne važnosti. Uvek bacajte na isto mesto u sred trougla na èija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba metoda, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to što bliže udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okaèena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babuška neæe moæi da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa æete lakše kontrirati. Od primame i taènog zabaèaja ceo lov æe i zavisiti. Ako je voda topla i stajaæa treba koristiti brašnaste hrane i žitarice u odnosu 2:1. Kod èistog dna primama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se raspala još dok pada i posula što veæi areal. Kupovne proverene primame su: "Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova kolièina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babuške prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par šaka kuvanog žita, ukoliko planirate i sutra da dodjete na isto mesto. Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i sunèice u hranu valja dodati

Ribe naših voda 17 malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babuške, a mamac je naravno glista ili parèe gliste. Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crviæi. Sa proleæa i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crviæi, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba èekati na udicu namamèenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili pšenicu kuvati sa karanfiliæem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšenice stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je proseèna velièina babuški. Pri mamèenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obièno probada boèno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšenice,14-tica i 12-tica se uspešno pokrivaju sa dva zrna,dok za tri zrna pšenice valja uzeti udicu broj 10. Kada idete na babušku, obavezno ponesite više raznovrsnih mamaca. Èesta je pojava da babuška u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Tražite onaj koji im najviše odgovara. Babuška je dobar borac i treba je polako privlaèiti obali, pazeæi da ne udje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona æe sama izaæi iz bilja. Budite maksimalno pažljivi, jedna otkaèena babuška, èesto æe rasterati celo jato. Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.

ED

n

n

n

n

n

n

tereni tajne ribolova vrste riba takmièenja oprema mamci

n

n

n

n

n

n

n

www.ribar.co.yu

mali oglasi liga trofeja izbor iz štampe ribolovaèki klubovi recepti riboskop vreme

Balavac buljež general šraè

Acerina cernua va mala riba, proseène dužine od 10 cm, a maksimalne 25 cm, koja lièi na mladog bandara, može se naæi širom Evrope. Pripada familiji grgeèa. Ima dva dorzalna peraja koja su potpuno spojena što ga razlikuje od bandara èija su dorzalna peraja razdvojena. Oèi su mu velike i purpurne boje. Telo mu je maslinasto-zeleno prošarano tamno braon taèkama poredjanim u redove na ledjima, bokovima, repu i dorzalnim perajima. Skriva se u najdubljim delovima sporih tekuæih reka i kanala, dok ga u mirnim vodama skoro i nema. Aktivan je u toku dana. Živi u malim jatima koja polako pretražuju dno u potrazi za hranom. U prirodi se najèešæe hrani insektima, mladim amfibijama, crvima i larvama. Mada balavac ne spada u grabljivice, veæi primerci mogu jesti vrlo sitnu ribu. Balavac postaje polno zreo sa tri godine. Pari se u aprilu ili maju kada se temperatura vode popne na 10 do 15OC. Ženka je u stanju da položi do 100.000 jajašaca koja se lepe na biljke i kamenu podlogu. Nakon izvaljivanja mladunaca, dvanaestog dana od mresta, mladj ostaje u dubokoj vodi. Raste izuzetno sporo, pa veæina balavaca ne poraste više od 8 cm za dve godine. Može živeti do devet godina.

O

Lov balavca

Mali je broj ribolovaca koji pecaju balavca. Razlog je njegova velièina. Medjutim, on može biti bitna vrsta kada se govori o takmièarskom ribolovu. Treba imati u vidu da se balavac kreæe u jatima na dnu voda. Obièno se sa njim pomeraju i jata krupnijih deverika i bodorki. Noæu miruje na pešèanom ili ilovastom dnu, dok je danju aktivan u potrazi za hranom. Peca se lakim priborom za belu ribu. Obièno se javlja kao neželjeni gost na dubinci kada je udica namamèena crvenom glistom.

18

I

Bandar grgeè ostriž

Perca fluviatilis andar naseljava celu Evropu, osim voda Škotske i Norveške. Naseljava sve vrste vodenih teritorija. Bez obzira na tip vode, bandara uvek tražite iza betonskih blokova, veæeg kamenja, potopljenog drveæa, medju vodenim biljem ili ispod podlokane obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveæa. Mresti se obièno od marta do aprila, ali ako je temperatura niža, taj period može da se produži i do juna. Ženka polaže i do 200.000 komada ikre i to je razlog brzog osvajanja novih voda. U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave. Naraste i do 50 cm sa težinom do 2 kg i može živeti i do 50 godina. Najèešæe upecani primerci su oko 200g. Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik. Jata su obièno sastavljena od primeraka iste velièine i što su èlanovi mladji jato je veæe. Sa dolaskom noæi i polaskom na poèinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli grgeèi zimi, iz dubina, periodièno dolaze u pliæe delove da nešto s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vraæaju u dubinu. Najaktivniji je kada je temperatura preko 14OC. Kada temperatura padne ispod 4OC bandar pada u san. Bandar je lepa riba, èiji oblik tela ukazuje na grabljivi naèin života. Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomažu da se sakrije u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivaè, ali je izuzetno izdržljiv. Bandar plen progoni, za razliku od štuke koja plen napada u trenu i brzo odustaje.

B

Lov bandara

Taktika za lov sitnijih bandara - Sitni bandari žive u svim tipovima voda, a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaroš baci u toku celog dana. Èesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najèešæe se mogu naæi

19

20 Ribe naših voda na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva površinu vode, recimo vrba ili dok, ali i plivajuæa vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari tu. Najviše voli sporotekuæe i mirne vode i retko se kreæu u matici reke. Kada koristite velike mamce kao što su gliste, bandar napravi pauzu pre nego što uzme mamac. Naizgled se èini da se igra sa njim, plovak prvo krene da tone, ali ubrzo poèinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promašaj. Treba saèekati da bandar potpuno uzme mamac, što on i radi odluèno potpuno potapajuæi plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, može vam se desiti da vam udica ostane u želudcu upecane ribe. Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu bandara. Medjutim, ako pecate bliže obali, prednost dajte plovcima. Laka pecaljka i fiksirana špulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija. Ukoliko pecate na veæim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti do 2 kg je pravi izbor. Taktika za lov velikih bandara - Najveæi problem kod lova krupnih bandara su upravo njihova sitnija sabraæa koja jednostavno napadaju svaki mamac koji im se nadje u blizini èim ga spaze. Jedini naèin da stignete do krupnijih komada je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na umu da èak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom periodu su izuzetno proždrljivi i agresivni. Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, žive i mrtve ribice (najbolje plavci), ali i durbaci mamci koji se sve èešæe koriste. Na veæim, dubljim vodama, možete pokušati da zainteresujete ribu primamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom mesnih crviæa. Sa aromom se može eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz crvenu boju èesto mogu pomoæi. Mesni crviæi imaju zadatak da privuku sitnu ribu èije æe prisustvo zainteresovati veæe bandare. Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice može preterano uznemiriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak, a udicu mamèiti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crviæa kako bi svojim pokretima uèinili mamac življim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlaèite štap, što æe èesto rezultovati ugrizom sumnjièavog bandara u blizini. Na velikim, dubokim vodama varalièarenje je mnogo efikasnije od bilo kog drugog metoda jer vam omoguæava da pretražujete kompletnu površinu vode. Patenti kao što su ABU Toby, Atom, Reflex i Zoranovi vobleri velièine 5 cm u sivo-beloj boji su se veæ do sada dobro pokazali. Ono što je najbitnije jeste da

Ribe naših voda 21 povlaèite varalicu što je sporije moguæe, da joj dozvolite da potone do samog dna pre nego što je povlaèenjem dovedete do površine. Nije loše da koristite sajlu za vezivanje varalice, jer se može desiti da na nju napadne štuka, koja bi monofilament presekla svojim oštrim zubima. Kako je bandar zainteresovan za sve što sija i vibrira, gotovo svaka varalica æe za njega biti odlièna. Ukoliko želite da pretražite vodu po dubini koristite fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U veæini sluèajeva je to èisto bela varalica, dok se na drugim vodama žuta ili crvena varalica pokazuje kao bolja. Varalica može biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, žaba ili ribica nisu loši. Kod vodjenja mamca obratite pažnju da bandar nije bog · Bandar obièno ne uzima mamac naglo, zna kako brz i spretan plivaè. veæ prvo voli sa njim da se poigra, što èini Omoguæite mu da mamac sustigne. pravovremeno kontriranje dosta teškim. Metalne varalice, kao što Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je su Mepps (velièine 0-2), Tori i saèekati par sekundi nakon što plovak Panter Martin su se na mnogim nestane, pa tek onda kontrirati i to blago. vodama pokazale kao dobitna kom- Nemojte predugo èekati, jer riba može binacija. Na ovakve varalice može ispustiti mamac, ali i potpuno progutati se okaèiti komadiæ crvenog platna udicu koju je kasnije teško izvaditi. ili plastike kako bi još više privuk- · Crvena boja je najprivlaènija za bandara. le pažnju proždrljivog bandara. Uz standardni mamac na udicu se može Još jedna kombinacija je dodati crvena ploèica ili perce. Ukoliko èesta: metalna varalica sa glistom varalièarite, probajte varalice sa crvenim razvuèenom po najlonu i udicom telom ili nekim veæim crvenim delom. na kraju. Ovakav sistem ribu · Najkrupniji bandari žive u najveæim privlaèi vibracijom i sjajem vara- dubinama reka, nizvodno od velikih predlice, ali i mirisom i oblikom gliste. meta u vodi, kao što su nosaèi mostova ili Ovde je bitno da glista prilikom stene, pored potopljenog drveæa. U jezervuèenja bude potpuno ispravljena. ima najèešæe se okupljaju na mestima gde Vodjenje ovakvog sis- korenje priobalnog drveæa pravi gust splet tema može biti po sredini vode, ali kanala u vodi natkrivenoj senkom krošnje èešæe vodjenje odskakanjem od je. Èesto patroliraju i delovima vode koja dna. Nakon zabacivanja saèeka se je obrasla površinskom vegetacijom. Leti, da varalica padne na dno. To se mesta gde je struja jaka, gde se voda peni vidi po tome što se najlon opusti i osvežava kiseonikom su rado poseæipotpuno. Zatim vrh štapa spustimo vana mesta za krupnije bandara. Takodje, na oko 50 cm od površine vode i bandara ima gde god ima i sitne ribe namotamo koliko možemo najlona, kojom se bandari hrane.

22 Ribe naših voda a da ne pomerimo varalicu. Sledeæi potez je naglo izdizanje vrha štapa za oko 80 cm. Varalica æe na ovaj trzaj poleteti sa dna, što èesto izazove bandara da napadne. Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuæi bolesnu ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvuèemo varalicu iz vode. Bandar se može, mada ne baš èesto, loviti i strimerom. Uglavnom se koristi plavi ili narandžasti strimer na udici velièine 6-8. Ovakav strimer treba da ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacujemo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom sluèaju imitiramo bolesnu malu ribu. Živi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica, gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajuæi kako joj ne bi pobegao, kedera bandar dobro zagleda pre nego ga proguta. Ovo znaèi da sajlu ne · Dobar metod pecanja bandaraje sledeæi: smete koristiti. Koristite monofila- Na udicu postaviti dve manje gliste ili ment ukoliko ste sigurni da nema kombinaciju gliste i mesnog ili brašštuka u blizini, inaèe koristite neki nenog crva. Deset santimetara od udice od novih materijala kao što su postavi se olovo koje ne može da se pribKryston Silkworm ili Kryston liži udici jer ste ispod olova postavili Quicksilver. Pravo mesto za stoper. Ovakvim sistemom polako prezabacivanje kedera je u blizini tražujte dno. Bacajte polako i oprezno. mesta gde lokvanji prekrivaju Pretražite teren sa leva na desno, a onda vodu. promenite lokaciju. Ukoliko koristite mrtvog kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi osetio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke na dnu vode kao što su lišæe i granèice. Da bi se ovo spreèilo treba koristiti olova oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim špricem. Mamci moraju uvek biti sveži. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuše dužine od 3,5 do 5 cm su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer bandar ne voli miris mora.

J

Bas

pastrvski grgeè

Micropterus salmoides as je pre svega fantastièna sportska riba. Vrlo borbena i teško predvidljiva. Jedina od grabljivica napada cverglana. Hrani se svime što mu padne na pamet, pa riba u njegovom meniju zauzima svega jednu petinu. Kada prvi put vidite basa prvo što vam padne na pamet su njegova izuzetno velika i duboka usta. Donja usna prekriva gornju i to mu daje dodatni “zloèesti” izgled. U ustima se nalaze brojni zubiæi i jak mesnati jezik. Bas je rasprostranjen pre svega u USA, ali se u poslednje vreme sreæe i u vodama Evrope. Španija, Portugalija i Francuska ga poznaju veæ ,duže vreme, a kod nas je poèeo od skoro da se naseljava. Najviše mu odgovaraju vode zatvorenog tipa, gde ga je moguæe naseliti u dovoljnom broju. Vrlo je otporan i nove terene vrlo brzo osvaja. Glavni razlog tome je što podnosi široki opseg temperature, od 0 do 30OC. Idealna temperatura za život mu je u opsegu od 15 do 20OC. Razmnožava se pri temperaturi od 17 do 21OC. Sam ritual je dosta složen. Mužjak gradi gnezdo preènika 30 do 50 cm i poziva ženke, i do èetiri, u njega. Tu se ikra polaže, a nakon oplodnje mužjak nastavlja da brine o ikri. U tom periodu je najèešæe plen veæih štuka, jer u roditeljskom zanosu, jednostavno upliva štuki u usta. Nakon deset dana jajašca se izvaljuju. Mladj se okuplja u jatima uz obalu, hraneæi se zooplanktonom. Kada dostignu dužinu od 7 cm poèinju da jedu i druge ribe.

B

Lov basa

Bas se uglavnom zadržava u priobalnim delovima voda, uz trsku i travu, odakle vreba plen. Sitniji komadi se ponekad sunèaju na površini vode, dok krupniji više vole veæe dubine. U proleæe i s jeseni više vole duboke vode, i do 20 m,

23

24 Ribe naših voda dok se pri sunèanom danu, leti, a posebno kada je temperatura vode od 18 do 20OC, love na samoj površini. Bas se lovi dvema poznatim tehnikama, mušièarenjem i varalièarenjem, mada se u novije vreme lovi i nekim karakteristiènim živim mamcima. Mušièarenje se najuspešnije izvodi u toku toplih i sunèanih letnjih dana, kada bas i inaèe lovi insekte koji padnu u vodu. Oprema treba da bude što robusnija. Mušièarskom tehnikom se lovi pomoæu površinskih mušica, popera i strimera. Površinske, suve mušice treba da se uzimaju u skladu sa tekuæom situacijom na vodi i raspoloživim živim insektima, mada uvek treba probati i sa nekim od fantastiènih mušica. Popere bas ponekad napada. Treba koristiti manje popere koji imitiraju bube i male žabe. Najredje od svega bas napada strimere. Strimer treba voditi blizu obale, èak ako je moguæe kroz travu. Na tim mestima bas vreba sve što se kreæe u njegovom vidokrugu. Najèešæe se bas lovi varalièarenjem. Za ovu namenu koriste se štapovi dobrih bacaèkih osobina dužine do 3 m, koji mogu da bace varalicu od 10 do 30 g na željenu daljinu. Koristi se najlon debljine 0,25 mm. Od varalica koriste se džigovi, vormovi, tvisteri, silikonski daždevnjaci i rakovi, metalne kašike i vobleri. Džigovi i silikonske varalice imitacije riba su u USA (njegovoj postojbini) na prvom mestu pri pecanju basa. Vode se pored trave i trske gde se predpostavlja da je riba. Èesto ih ribolovci umaèu u aromu ribljeg mesa kako bi ih naèinili još privlaènijima. Vormovi se koriste uglavnom za hvatanje basa na dnu. Ovo su silikonske varalice u obliku crva, dužine i do 20 cm. Prilikom kaèenja vrh udice se nabija u telo varalice kako se ne bi kaèio za dno. Kada se koriste vormovi udica treba da bude jako oštra kako riba ne bi probila vorma kada riba zagrize. · Ako se peca sa obale dobro je imati Kontra mora biti pravovremena i alatku za spasavanje voblera zakaèenih na odseèna. Pri zabacivanju, špulna se prepreke. Za izradu su potrebna tri duža otpušta kako bi najlon nesmetano eksera od kojih se pravi "cengela". Ona se izlazio, a vorm direktno tonuo. veže na kraj oko 30 m dugog ribarskog Kada vorm legne na dno, prebacite konca debljine 2,5-3mm, a ispod nje se graniènik, i saèekajte par sekundi. postavi olovni uteg težak 100-150 grama. Nakon ove pauze sledi trzaj. Trzaj Preciznim nabacivanjem u travu oko ne sme biti preterano jak i mora biti mesta na kome je zakaèeni vobler on se kontrolisan, odnosno ne duži od 30 najèešæe izvuèe zajedno sa komadima cm. Na svakom trzaju, vorm æe poèupane trave. poleteti sa dna, doæi do najviše

Ribe naših voda 25 taèke i onda pasti na dno. Tek tada namotajte najlon i zategnite ga. Napravite stanku i ponovite postupak, sve dok ne izadjete iz areala na kome predpostavljate da ima baseva. Samo jedna vrsta vorma se koristi za letnji površinski ribolov, a to je imitacija puža golaæa (slug). Tvisteri su svima dobro poznati i razlikuju se od vormova najviše po povijenom repu. Montiraju se na olovne džigove (udice sa velikim olovnim glavama, koje omoguæavaju bacanje i vodjenje varalice). Silikonski rakovi i daždevnjaci su dobre varalice za basa, buduæi da su mu rakovi i daždevnjaci prirodna hrana. Vrlo je bitno da varalicu umoèite u aromu rakovog mesa, kako bi se riba zavarala. Varalièarenje metalnim kašikama je kod nas dosta popularno. Za letnje pecanje koriste se rotirajuæe kašike velièine 2 do 3 koje su dreèavo obojene i leptiri od 1 do 3. Mogu se koristiti i tonuæi i plutajuæi vobleri. Èesto se ispred voblera veže poper i bacaju se zajedno. Mogu se koristiti i mali Rapalini modeli. Idealan vobler treba da bude plivajuæi, sa velikom kašikom, dužine od 5 do 7 cm. Okruglog tela, jer bi površina horizontalnog preseka trebala da bude veæa od najveæe površine vertikalnog preseka. Od boja najbolje se pokazao model za srebrnim ili žutim bokovima i crnim ledjima. Ukoliko se peca površinskom varalicom, mogu se koristiti èetiri osnovna naèina vodjenja varalice: · zigzaging (“šetanje psa”) - ova tehnika podrazumeva stalno blago povlaèenje i opuštanje varalice pa varalica neprekidno menja brzinu i izaziva ribu; · boèno šetanje - vrhom štapa se blago maše levo desno uz stalno namotavanje najlona; · povlaèenje - nakon zabacivanja povlaèi se varalica naglim trzajem vrha štapa nagore, nakon toga se vrh spušta, pa se ponavlja postupak. Najlon se ne namotava; · kreni i stani - nakon zabacivanja najlon se namotava, pa se onda stane sa namotavanjem. Postupak se ponavlja do izvlaèenja varalice iz vode. Kada je ribolov na basa jako loš i neproduktivan treba probati žive mamace. Gliste i rakove treba vuæi po dnu ili koristiti žive kedere da se slobodno kreæu ispod površine vode sa lakim otežanjem i malim udicama. Bas se danas sve èešæe lovi na daždevnjaka. Udica velièine 3/0 je za daždevnjaka velièine oko 10 cm, 4/0 za 15 cm i 5/0 za najveæe. Bass od 2 kg æe bez problema da proguta daždevnjaka od 20-tak cm.

N

Beovica ukljeva uklija bjelica bjelka klija laubica keder zelenika kaugler pliska plašica kolašica

Alburnus alburnus

eovica naseljava gotovo sve vode Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i Škotskoj. Fina krljušt beovice u sebi ima kristal guanin koji po svojoj strukturi lièi na biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu veštaèkih bisera. Van vode njena srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj baš ona pri površini pomaže da se sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuæi se u metalno plavu boju neba. Uglavnom bira sporotekuæe i nepokretne vode. Njen usni otvor okrenut je ka gore što govori da se hrani sa površine vode insektima i larvama, pa iz toga proizilazi da naseljava upravo taj sloj vode. Obièno formira velika jata sa bodorkama i kleniæima nadomešæujuæi svoju velièinu velièinom jata. U vodama bez predatora dešava se da se prenamnoži. Zimi se povlaèi u dublje zone vode. Mresti se od aprila do poèetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traže vode blizu obala bez imalo reènih strujanja. Jedna ženka može položiti 5.000 do 8.000 komada žutih jajašaca na bilje i kamenje.Mladj se izvaljuje nakon nedelju dana. Za samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, što èini polovinu ukupnog rasta za ceo život, koji obièno ne prelazi 6 godina. Beovica je izuzetno važna karika u lancu ishrane riba grabljivica i vodenih ptica.

Lov beovice

B

Sitna beovica se najèešæe lovi èerencem. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmièarski metodi. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su štapovi izuzetne mekoæe, dužine 2 do 11 m, akcije 35 do 130g, predviðeni za ribu težine do 1,5 kg. U naèelu, najbrže i najlakše se love kratkim do srednje dugim direkt štapovima (1 - 5 m). Tipièan kederski sistem izraðen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine od 0,05 do 0,08 omoguæuje najizazovnije pokrete mamca zakaèenog na udicu 20 - 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena

26

Ribe naših voda 27 kolièina olovnih kuglica. Olovne kuglice možemo postavljati na dva naèina u zavisnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to: · keder trza dobro i brzo - sva olova su spuštena do predveza; · keder trza slabo - jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm više; Valja napomenuti da je dužina predveza srazmerna brzini ribolova. Što kederi èešæe trzaju to je moguæe koristiti kraæi predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadiæi gliste, sitniji crvi, hleb. U veæini sluèajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao primamljivanja je da privuèe ribu i zadrži je na jednom mestu gde pecamo. Umeæe je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede ili prateæi hranu ode van domašaja pribora. Naèin hranjenja u lovu kedera zavisi od više faktora. Najznaèajniji su: · Za vreme niskog vodostaja, leti, jata se tehnika ribolova, ribolovna dubina, nalaze svuda po površini vode. Za vreme brzina protoka vode, velièina i brovisokog vodostaja beovice se nalaze u jnost riba u jatu. Osnovna hrana za lov kedera je najsporijim delovima matice. · Jedan od èešæih problema je da na vaš neka od standardnih gotovih oblak hrane navale "kederi" raznih velièi- smesa. Za površinski ribolov (do 1 na. Zanimljivi su, naravno, prvenstveno m dubine) upotrebljavaju se lagane oni veæi. Kako se rešiti gomile malih i smese koje u vodi prave "oblak". pružiti priliku veæima da stignu do udice s Za lovne dubine preko 1 m treba zakaèenim crviæem? U osnovnu smesu, koristiti osnovnu smesu sa nešto osim crva, pomešajte nešto suvih kastera. grublje mlevenim komponentama Za razliku od crva koji lagano tonu, kas- jer brže tone. Opšte je pravilo da u teri duže vremena plivaju na površini tekuæoj vodi treba "hraniti" mnogo vode. Dižuæi se, povuæi æe za sobom više nego u stajaæim. Osnovna nepoželjni sitniš, dok æe pokretni crviæi smesa, naravno, nije dovoljna za vrhunski rezultat. Ukratko postoje zadržati na mestu relativno veæu ribu. · Hranu i sve dodatke obavezno prvo èetiri moguæa dodatka: · Najèešæi dodatak su mesni crvi izmešati na suvo, a tek potom navlažiti. (lièinke razlièitih vrsta muva). · Drugi dodatak su kasteri (lutke muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva). · Treæi dodatak je fuj (lièinke vrste Chironomus tumi tumi i sliène). · Èetvrti dodatak, èest kao i mamac, su bloodworm-ovi. Osnovu primame za beovicu èine: fine mrvice crnog hleba, mleveni keks, kukuruzno brašno, kukuruzni griz i peèeni kikiriki. Kada krenete u potragu za beovicama potražite prvo osunèanu površinu

28 Ribe naših voda vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba površine vode. Èak i zimi, jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na površini. Kada se približite vodi i odredite mesto ribolova, navlažite primamu koliko god možete. Kada je bacite, trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Praktièno, raspadanje treba da poène èim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame žute i bele boje. Èist hleb je toliko dobra primama da èete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato beovica kako se bore za gric. Pribor treba da montirate tako da nakon zabaèaja, mamac što duže ostane na samoj površini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne oèekujte da ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte uvek na isto mesto i vadiæete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je možda najbliže sportskom ribolovu. Ne oèekujte da æete u jednom trenutku moæi da pecate na više od jednog štapa. Ugriz beovice je brz i odluèan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vaš mamac. Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove radnje æete automatizovati. Postavlja se pitanje što bi uopšte pecali beovice. Evo nekoliko razloga: · Pecaroš ste poèetnik. Pecanje beovica je odlièna vežba i priprema za mnogo krupnije ribe. · Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo možete napecati dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj èuvate kedere. Nemojte pecati više nego što vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog dana i uvek ih možete naæi. · Sportista u duši. Nije bitna vrsta, bitan je oseæaj ulova. · Na takmièenju. Svaka upecana beovica može odluèiti pobednika. · Loš dan. Beovica radi i kada ništa ne radi. · Èekate veæi ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na veæu dubinu i èekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme. Bez obzira na motiv, pecanje beovica može doneti dosta uživanja u prirodi i opuštanja uz nadmudrivanje ribe.

F

Bodorka crvenookica žutooka platika grunec siruna

Rutilus rutilus odorka je tipièno evropska riba i ne naseljava samo vode Norveške. Najviše joj odgovaraju dublji i sporiji reèni tokovi, jezera i kanali sa puno priobalnog rastinja. Najviše se zadržava na mestima bogatim trskom , rogozom i ševarom. Pored ovog, voli tvrdo dno gde voda nanosi i taloži prirodnu hranu. Karakteristike su joj: krupna srebrnasta krljušt koja se lako èisti, žuta peraja i oèi zlatno-žuto boje sa karakteristiènom mrljom u gornjem delu oka pa joj odatle i potièe jedan od naziva, zlatooka. Vrlo je slièna crvenperki, pa je oni manje iskusni ribolovci teško razlikuju. Postoji i forma koja periodièno migrira iz brakiènih voda Crnog, Baltièkog i Kaspijskog mora. Mresti se od februara do aprila èim temperature vode predju 10OC. Ikru polaže na dubini od 1,5 m. Ženka može položiti od 1.000 do 100.000 komada jajašaca, što je i glavni razlog brojnosti ove vrste. Mladj se izleže za 4 do 10 dana i odmah poèinje da se hrani. Migratorna forma, koja živi u morima, dolazi u reke kako bi se parila. Kako je ova forma veæa, ženka može položiti i preko 200.000 komada jajašaca. Dok obièna forma može narasti do 30 cm i mase 0,5 kg, migratorna forma može imati i 50 cm i 2 kg mase.

B

Lov bodorke

Prvo i osnovno je da odaberete dobro mesto sa èvrstim dnom i pristojnom dubinom, bogato travnatim lejama. Kada prilazite vodi i sve vreme lova budite tihi bez mnogo kretanja i trupkanja. Vrlo je osetljiva na zvuène vibracije i sumljive senke, i tada brzo napušta mesto jer je vrlo plašljiva i oprezna riba. Ovo ne mora da znaèi da vam neæe doæi novo jato, jer je bodorka riba pokreta, stalno se kreæe i zato je ima duž cele obale. Dobro grize. Ne morate imati vrhunski pribor niti zavidno znanje da bi je uhvatili, a kad grize onda je to stvarno griz. Za razliku od npr. beovice bodorka je riba dna i retko se diže na površinu.

29

30 Ribe naših voda Griz bodorke nije stidljiv i nije neophodno kontrirati na prvi pokret plovka. Ona retko ispušta mamac iz usta. Jedino za vreme hladnog doba godine mamac uzima jako nežno, pa je tada nužno loviti i na finiji pribor i samo jednog crviæa. Na udici je solidan borac, pa izbegavajte vaðenje veæih bodorki "u prsa". Kada dobro grizu i nisu baš jako sitne, ulov od 6 kg za 3 sata nije ništa neobièno. Postoje dva naèina pecanja bodorke koji zavise od njene velièine. Kako je bodorka aktivna preko cele godine zimi je jedna od najèešæih riba koje se pecaju. Bez obzira na hladnoæu najbolje vreme za pecanje bodorke zimi su prva dva tri sata mraka. U tom periodu bodorka je mnogo manje oprezna i mnogo grabežljivija. Za lov malih bodorki potreban vam je najlakši sistem koji je moguæe koristiti na vodi na kojoj pecate. Ako je u pitanju reka sistem treba da bude toliko lak da ga struja povlaèi za sobom, a u sluèaju da pokušate da ga zaustavite plovak tone. Ovo æe osigurati da vam se udica stalno pokreæe, što je preduslov za pecanje sitnih bodorki. Pored ove tehnike, na rekama možete primeniti i jednu od sledeæih: · zabacite, zaustavite plovak koji æe podiæi mamac, onda ga opet pustite da krene, što æe ga spustiti i tako ponavljajte. · šetajuæa tehnika se izvodi tako što se uzvodno baci mamac, kada se udica nadje na dnu, poèeæe da se podiže zbog struje. Za ovaj metod morate da koristite vrlo lak pribor. Na mirnim vodama mali kratki trzaji štapom uèiniæe da udica vibrira. Dubina na kojima se nalaze sitne bodorke je do 5 cm od dna. Prihrana treba da bude srednje teška (6 do 10 grudvi velièine limuna), a nakon toga nakon svakog zabacivanja treba ubaciti malu kuglu kako bi se bodorke zadržale aktivne. Ideja je da se voda stalno zadrži mutnom od prisustva prihrane. Prihrana malih bodorki je identièna prihrani beovica jer im je život u tom periodu vrlo slièan. Krupnije bodorke traže malo drugaèiju taktiku. Pre svega potreban vam je teži pribor. Najlon nosivosti od 1,1 do 1,4 kg i udica velièine od 8 do 12. Dubina je do 5 cm veæa od dubine dna, jer se krupnije bodorke hrane na dnu. Velika promena u velièini upecanih bodorki može da se dogodi ako se dubina udice spusti za tih 5 cm. Najbolji mamac za krupnije bodorke je hlebna pahulja. Pravilo da pomerate mamac i ovde je potrebno. Dobar metod je da se zaustavi sistem na vrhu mesta na kome bacamo primamu, pa nakon toga da ga polako pomeramo nizvodno (30tak santimetara), a nakon toga da ga zaustavimo i opet vratimo polako na poèetni položaj. Prihrana je u ovom sluèaju jaèa (10 do 20 kugli) i po jedna kuglica svakih 15 do 20 minuta. Ova primama mora biti malo kompaktnija, kako se ne bi

Ribe naših voda 31 odmah raspala, veæ da to uradi tek na dnu. Jedini razlog što ne vršite primamljivanje neprekidno, je taj što bi se stalnom primamom stvarala magla u vodi koja bi privlaèila sitnu ribu. Ova sitna riba bi komadala primamu pre nego što padne na dno i ne bi se postigao željeni cilj. Jedino odstupanje od ovog pravila je kada se peca u brzim vodama kada se primama baca bez prestanka. Kada tražite krupnije bodorke, potražite prvo delove vode gde je dubina veæa od proseka. Recimo, kada je voda duboka 1,4 m potražite deo dubine 1,5 m, ako je 2,4 m potražite rupu dubine 3 m. Velike bodorke vole depresije, verovatno jer su one u stvari mesta gde se nagomilava hrana. Brzina vode je takodje bitna. Treba tražiti malo sporije delove toka. Bodorke ne podnose dno koje je previše prljavo i prekriveno muljem, veæ više vole pesak i šljunak. Tražite je pod krošnjom vrbe ili jove koje joj za vreme hladnijih dana pružaju utoèište od vetra. Krupnije bodorke se hrane bubama, puževima i raèiæima koji se sakupljaju medju priobalnim korenjem gde se i one nalaze. Medjutim ne znaèi da se bodorke nalaze na svim mestima koje smo nabrojali. Najbolje je predveèe veoma pažljivo priæi reci i potražiti nizove balonèiæa koje bodorke ostavljaju za sobom u potrazi za hranom, na tim mestima treba pecati. Glavni period pecanja krupnih bodorki je od poèetka oktobra do kraja pecaroške sezone. Najbolji su oni dani kada je temperatura vazduha od 7 do 12°C, praæena blagim vetrom koji donosi slabu kišu i oblake. Kada duvaju suvi vetrovi, kada je nebo bez oblaka, kada se noæu javlja mraz ili je dnevna temperatura ispod nule ne treba tražiti bodorke. Ali bez obzira na vreme, nemojte oèajavati - bodorke se sigurno hrane u nekom trenutku dana. Najèešæe se hrane predveèe, nekad èak i u toku popodneva ukoliko je vreme toplije. Generalno, što je hladnije, to bodorke kasnije kreæu u potragu za hranom. Èesto je to period od 20 èasova pa sve do ponoæi. Svitanje je drugi deo dana kada se pecaju krupni primerci. Ovo posebno važi leti, ali se odnosi i na zimu i jesen posebno ako je noæ bila blaga sa eventualnim slabim vetrom. Ukoliko poznajete vodu na kojoj lovite i uvereni ste da obiluje bodorkom, te da u potrazi za hranom dolazi do obale, bez razmišljanja se opredelite za plovak. Možete je loviti sa deset metarskim štapom, ali i sa teleskopskim štapom ne dužim od 4 m. Štap ne mora biti brz, ali je važno da je lak i dobro izbalansiran, jer je bodorka najosetljivija riba od svih predstavnika familije šarana. Postoji pravilo gde je tražiti, a ono zavisi od vode i godišnjeg doba. Februar, mart i april potražite je na 8 - 15 m od obale, jun, jul lovite je pod samom obalom (dolazi na mrest), avgust, septembar, oktobar, novembar - odlazi u dublje delove vode. Proletni deo godine spada u teže periode ribolova na bodorku. Razlog je

32 Ribe naših voda jednostavan: sama riba je još uvek, tj. njen metabolizam, prilagoðen(a) hladnoj vodi. Nema borbenosti, a ribu vadimo iz vode kao "list". Sam griz žutooke je "bi - ne bi". Što je vreme toplije, voda se zagrejava i aktivnost ribe je veæa, njen griz živahniji i tada možete upotrebljavati i iglice za stajaæe vode ili cilindriène plovke od 4x12 do 4x18 nosivosti za tekuæe vode. Generalno nije neophodno da koristite izuzetno male plovke, veæ je bitno da ih maksimalno potopimo, tako da pri trzaju riba oseti minimalan otpor. U zavisnosti od dužine štapa treba uzimati plovke nosivosti 0,5 g za štapove od 4 m dužine, 1 g na štapove do 7 m dužine i 2 g za ostale. Predvez u hladnijim danima je kraæi oko 10 cm, a sa toplijim danima može biti duži, a maksimalno do 15 cm. Najlon mora biti maksimalno tanak, ali da izdrži uslove ribolova. Ukoliko se peca u vodama èistog dna najlon nosivosti 0,45 kg je dovoljan, ukoliko je voda obrasla travom nosivost treba da bude 0,7 do 0,8 kg. Udice moraju da budu takve da mamac na njima deluje prirodno. Stoga izbegavajte oble, zdepaste i debele udice. Izaberite udice sa dužim vratom i njihovu velièinu uskladite sa velièinom mamaca. Sa proleæa uzmite udice velièine 20 do 22, a kako se voda greje možete preæi i na udice velièine 18. Bodorka ne trpi otpor, èim ga oseti ostavlja mamac i odlazi. Prilaz mamcu joj je brz i nervozan, pa zato treba biti oprezan i brz na kontri. Plovak opteretiti tako da iz vode viri samo antena i obeleženi vrh plovka. Kako opteretiti plovak i rasporediti olovca? Prvo i osnovno,morate voditi raèuna da vam olovca koja koristite budu iste težine , nikakve kombinacije sa olovcima razlièite težine ne dolaze u obzir. Kada rasporedjujete olovca vodite raèuna da vam prvo bude udaljeno od udice 25 cm, a zatim vršite raspored prema vremenskim uslovima. Ako je mirna voda olovca treba grupisati ravnomerno, kod protoène vode preneti optereæenje prema plovku, ako je vetrovito, a voda stajaæa optereæenje ide ka udici. Mamac treba da bude pri samom dnu. Ukoliko se bodorke pecaju dubinskom metodom, na vrh štapa treba obavezno staviti meki vrh kao indikator trzaja. Jelovnik joj je širok, od biljne hrane, preko trave i rastinja sa dna, do hrane životinjskog porekla. Najèešæe se lovi na mesnog crviæa. I to tako što prvog crviæa navuèite celom dužinom na udicu 14, a jednog zakaèete da jednim delom slobodno leluja i mrda u vodi, što privlaèi pažnju ribi koja onda brzo i hitro napada. Sem ovog mamca odlièna je i crvena glista, ruža od belog hleba, mamac od sojinog brašna, ali su ovi mamci nesigurni, jer ih okolna sitna riba brzo skine. Bez greške, hleb je najbolji mamac za bodorke. Ima i drugih mamaca, ali ni jedan

Ribe naših voda 33 nije toliko uspešan. Nije loše prihranjivati mesto pecanja bar jednom nedeljno, a ukoliko ste u moguænosti svakog dana, gnjeèenim hlebom. Kad navikneti ribe na hleb tražiæe ga svakog dana. Kolièina hleba je odredjena vremenskim uslovima i osobinama vode. Kada je vreme hladnije i voda bistrija, treba dati maksimalno pola hleba, a ukoliko je vreme toplo, a voda mutna, može se iæi i na celu veknu. Seme konoplje ima prijatnu aromu za bodorke. Ukoliko se peca na konoplju, potrebno je sa vremena na vreme rasuti malu kolièinu semena na mesto pecanja. Ovo æe uznemiriti bodorke koje æe poèeti da pretražuju sve nivoe vode u potrazi za njima. Kada se peca na konoplju stavlja se jedno zrno na udicu velièine 18 ili 16. Velièina i kvalitet bodorki koje se pecaju na seme konoplje su zaprepašæujuæi, pomisliæete da je druga vrsta u pitanju. Jedini problem je što je ugriz bodorke na ovaj mamac izuzetno brz i vaša kontra mora biti adekvatna kako bi je upecali. Seme grahorice (Vicia sp.) može se koristiti kao mamac. Pre upotrebe treba ga skuvati tako da se može kaèiti na udicu a da se ne raspadne. Može se koristiti u kombinaciji sa semenom konoplje. Najbolje se pokazalo u toku leta i sa jeseni, kada se i može naæi u prirodi. Nije uvek sigurno da æe riba iæi na ovaj mamac, medjutim treba imati poverenja u njega i ulov æe biti dobar. Na kukuruz šeæerac ribu morate prvo naviknuti. Ali kada to uspete, pecaæete samo krupne primerke. Za razliku od konoplje i grahorice, na kukuruz šeæerac mogu da rade i šaran, linjak i krupna deverika. U rano proleæe kada je ostala riba tek probudjena iz zimskog sna, a neke zanete prirodnim nagonom za produženje vrste, bodorka svojom agresivnošæu uzima hranu i za vreme mresta, pa se èesto dešava da skoro svaka ulovljena bodorka ima utrobu punu ikre, što znaèi da je u ovo doba godine najaktivnija, pa je tada ribolovci masovno love. U ovo doba godine nije potrebna neka posebna hrana da bi smo je zadržali na mestu lova. Dovoljno je pomešati stari hleb sa koncentratom za piliæe, uz dodatak šake-dve mlevenog prženog suncokreta, malo prženog semena konoplje tucanog u avanu, dodati miris anisa ili vanile, ovo dobro umesiti, praviti kugle da su malo èvršæe, velièine pesnice i bacati ih na mesto pecanja. Ako želite da hrana bude jaèa ubacite jednu do dve šake crvica koje umešate u hranu. Još bolji efekat postiæi æete ako hrani dodate malo pileæe krvi što kod bodorke izaziva poseban nagon prema hrani. Prilikom primamljivanja u ranijim mesecima (mart, april) moramo obratiti pažnju da se riba pojavljuje u manjim grupama od 10 do 15 komada. To znaèi da kugle hrane moraju biti maksimalno velièine mandarine, uz obilno primamljivanje na poèetku (10 kugli) i praækanje crva (5 - 6 kom.). Samo dohranjivanje obavlja se kuglama velièine oraha. U kasnijem periodu godine bodorku obavezno prihranjujte. Bez prihrane rezultat ulova bit æe više plod sluèajnosti nego smišljenog ribolova. Za prihranu je

34 Ribe naših voda dovoljno 1 kg Sensasove hrane Gros Gardons, 1/2 kg hlebnih mrvica i 200 g crviæa. U kanti najpre natopite hlebne mrvice, prièekajte 10 minuta, pa uspite Gros Gardons i dobro promešajte. Dodajte potrebnu kolièinu vode, ponovno sve dobro promešajte i probajte formirati kuglu velièine narandže. Kugla mora biti kompaktna, ni pretvrda ni premekana. Na kraju uspite crviæe u hranu. Izmerite dubinu pomoæu meraèa dubine i zabacite sistem na željeno mesto. Nahranite mesto s 2/3 hrane, nataknite na udicu 1 ili 2 crviæa i zabacite. Ako je sve u redu, veæ nakon 10 - 15 min trebala bi se javiti bodorka. Ako primetite male mehuriæe na mestu gde ste nahranili, možete biti zadovoljni, jer jato bodorki privuèeno hranom rije po dnu. Potrebno je èešæe dohranjivanje (opet s kuglicama hrane velièine oraha). Bodorka iako riba dna može se diæi hranom, crvima i fujem. Hrana za nju treba da je slatkasta (miris èokolade). Pripremi hrane treba posvetiti maksimalnu pažnju, jer je i ona jedan od faktora uspešnosti. Neka od osnovnih pravila su: · hranu navlažiti barem dva sata pre · U potrazi za bodorkama na mestu na · navlaženu hranu obavezno pro- kome ste bacili gnjeèeni hleb, posmatrajte sejati na što sitnije sito; površinu vode. Ponekad na njenu · boja hrane zavisi od dubine vode, površinu izranjaju deliæi hleba koje tamnija za vode dubine do 2,5 m, a bodorke otkinu prilikom izjedanja prisvetlija za vode dublje od 3 m; mame. · boja ledja bodorke zavisi od boje · Ako koristite jednog mesnog crviæa na dna, zelena podloga zelena ledja, udici velièine 20 ili 18 na primer, okaèite crna podloga crna ledja, riba sa ga na što manji komad kože. Bodorke crnim ledjima neæe se zadržavati imaju obièaj da se poigraju sa mamcem nad primamom svetlije boje. pre nego ga uzmu i u sluèaju da ste Aditivi u primami bodor- mamac zakaèili èvrsto, on se neæe prirodke su vrlo važni. Belgijanci leti u no ponašati i umesto da zakaèite ribu, ona primamu ubacuju izmet goluba. æe se predomisliti i otiæi. Hrana golubova je kudelja, korijan- · U mirnoj vodi bodorku možete pecati der i ostale vrste semenki koje pro- vaglerom, a na dubokim vodama klizeæim laze kroz probavni trakt goluba plovkom. Dugaèke štapove koristite kada netaknute. To su iste one biljke pecate sa keja ili na kanalima. Dubinska koje se inaèe dodaju u primamu. metoda se obièno koristi zimi. Pored toga u golubljem izmetu nalaze se i enzimi koji pomažu golubu pri varenju, i koji kod riba ubrzavaju varenje hrane, pa se riba sporije zasiæuje. Pravilan naèin upotrebe golubljeg izmeta je da se on umeša u retku ovsenu kašu koji bi se nakon toga koristio da navlazi primamu. Ovu primamu treba pripremiti

Ribe naših voda 35 u vruæoj vodi 2 do 3 sata pre pecanja, a u hladnoj treba ostaviti tokom cele noæi. Razmera vode i izmeta je 3:1. Pre upotrebe izmeta nemojte zaboraviti da prosejete izmet kako bi izdvojili ostatke perja iz njega. Nakon cele pripreme pola kila izmeta biæe dovoljno za 2 kilograma suve primame. Druga stvar koju ne smete zaboraviti prilikom pripreme primame, jeste da ne prehranite ribe. Dobar naèin je da u primamu umešate blato. Crnica je dobar dodatak jer æe usput obojiti primamu. Treba koristiti od 30 do 50% blata. Što je riba manja i manje je ima treba dodati više blata. Postoji dobar naèin da postignete zadovoljavajuæu vlažnost blata. Uzmite mokar peškir pa ga dobro iscedite. U njega ubacite sloj debljine 2 do 3 cm fine zemlje i uvijte peškir. Nakon par sati zemlja æe biti prave vlažnosti. Èak i ovako navlaženu zemlju treba dodati neposredno pred pecanje u primamu jer može presušiti ostatak primame. Što se tièe korišæenja žive hrane u primami dozvoljeno je dodavanje svega, ali treba paziti da se ne pretera. Jedna šaka žive primame dovoljna je da se umeša u primamu za ceo dan. Ponekad je bolje koristiti zlatno žute velike kastere nego mesne crviæe. Poslednji savet je vezan za upotrebu PV1 za primamu na rekama i dubokim vodama, jer je on baziran na braon šeæeru. Zbog šeæera PV1 dobro vezuje primamu, ali kada se raskvasi pod vodom brzo se raspada što èini primamu živom. Primama koja se može kupiti je daleko neaktivnija i traje duže na dnu što odgovara recimo crvenperki koja traži izuzetno jaku i trajnu primamu.

Ribolovaèki magazin

ED

Revija za sportski ribolov, ekologiju i turizam na vodi email: [email protected] www.ribolovacki-magazin.co.yu

Bratfiš jaz jez protfiš peèenica

Leusiscus idus az naseljava sve evropske vode sem voda Britanije, Francuske, Švajcarske, Norveške i regiona južno od Alpa i Dunava. Kod nas ga ima duž celog toka Dunava i Save, a vrlo je brojan i u kanalima sistema DTD. U pritokama Dunava i Save ga takodje ima, ali samo u nizijskom delu. Bira centralne i donje reène tokove, mrtvaje i bare. Više voli dublju vodu sporijeg toka u kojima živi u velikim jatima hraneæi se pri dnu. Jaz je jatna riba. Jata èine jedinke istog uzrasta. Jedino krupniji primerci lutaju u parovima ili pojedinaèno. Na istom mestu se retko može uloviti više takvih komada. Sa proleæa, od aprila do juna, kada temperatura vode dostigne 8OC, parovi polno zrelih jedinki se izdvajaju i polažu ikru. Parenje traje oko tri dana. Ženka položi do 114.000 jajašaca na podvodno bilje i korenje. U periodu parenja, što je i karakteristika svih šaranskih riba, poprima sveèano, zlatno ruho. Po izvaljivanju mladj, 20 tak dana po polaganju ikre, živi na zooplanktonu, a kako rastu prelaze na sitne larve insekata. Odrasle ribe se hrane insektima i larvama. Polno sazrevaju izmedju 3. i 5. godine, dok im proseèan životni vek traje 15 godina. Maksimalna dužina ribe je 35 do 50 cm, a masa 2 kg. Aktivnost jaza tokom godine je ista kao i kod veæine šaranskih riba. Neophodna mu je toplija voda kako bi mu se metabolizam pokrenuo, što znaèi da je zimi gotovo potpuno neaktivan i da æete ga uloviti samo kada su dani izuzetno sunèani za to doba godine i ako mu mamac prinesete, malte ne, ispred usta. Imajte u vidu da je jaz, iako leti riba pliæaka, zimi sakriven u krtozima u najdubljem delu reke. Pravo vreme za lov jaza je od jula do septembra, kada se jaz približava obali u potrazi za hranom. Najradije se nalazi na dnu i to tamo gde voda nije dublja od 3 metra. Na površinu izlazi samo kada je svetlost smanjena, odnosno rano ujutro i uveèe. Ponekad, kada je vreme oblaèno ili maglovito, može se desiti da jaz produži svoj boravak na površini. Najbolji reper za to gde je jaz, je da posmatrate

J

36

Ribe naših voda 37 gde mu je prirodna hrana. Kada po površini vode nema gusenica i sitnih insekata, ni jaz nema razlog da bude tu, veæ se radije povlaèi u dubinu. Jaz ima izuzetno razvijeno èulo vida i vrlo dobro oseæa vibracije koje se prenose preko zemlje u vodu. Uvek imajte u vidu da je ovo plašljiva i oprezna riba i svako bahato ponašanje na obali sigurno æe ga uplašiti i oterati. Od svih mesta u reci ova riba æe najèešæe izabrati mesta gde se male vode ulivaju u vodeni tok. Izvori i rukavci su mu omiljena mesta. Zbog stalnog mešanja vode, ona postaje bogatija kiseonikom i riba teži da u njoj što suže ostane. Takodje, mnoga jata sitnih riba vole upravo ovakva mesta, a jaz je tu da bi se njima hranio. Obratite pažnju na to da jaz voli da se zadržava na mestima gde se kanalizacija uliva u vodu. Ova mesta su primamljiva za sve stanovnike voda zbog obilja hrane, ali ovakve ribe mogu biti vrlo neugodnog ukusa i mirisa, pa èak i bakteriološki neispravne za jelo. Jaz izgleda kao da je nastao ukrštanjem klena i bodorke. Njegova zaobljena ledja su plavo-zelene boje, bokovi su srebrni, a stomak beo. Repno i dorzalno peraje su sive boje, dok su ostala peraja crvenkasta, i za razliku od klenovih konkavna (udubljena).Najsigurniji naèin za identifikaciju jaza je broj krljušti na lateralnoj liniji, koji je kod jaza 55 do 61, a kod klena i bodorke 42 do 46.

Lov jaza

Da bi jaza uspešno lovili, pogledajmo prvo šta je njegova prirodna hrana, a to su sitne ribe, insekti i razne vrste crva. Dakle odmah je jasno da su odlièni mamci: sve vrste glista - posebno crvene gliste, insekti, mesni crviæi i kasteri posebno, skakavci, gusenice, larve komaraca, pa i poneki sitniji keder. Kao alternativa ovoj ribi se može ponuditi: hleb, kulja, zrnevlje ili kukuruz. Prihranjivanje je i za jaza od esencijalnog znaèaja. Medjutim, obratite pažnju na njegovu prirodu. Ovo je riba dna i tu je i treba tražiti i primamljivati. Takodje voda ne treba da bude dublja od 3 metra, inaèe tu jaz vrlo retko, sem zimi, dolazi. Dakle, treba nam tvrda primama, koja se polako raspada, tamne je boje, pada na dno i po moguænosti ne stvara ni malo magle u vodi, kako ne bi primamio gomilu sitne beovice, koja æe nam samo otežati ribolov. Takvu primamu možemo i kupiti kao gotovu, ali možemo i napraviti po sledeæem receptu: u 1 kg izmrvljenog hleba bez korice dodati 2 šake prekrupa ili izdrobljenog mladog kukuruza, a po potrebi dodaje se zemlja ili glina, nikako treset. Ovaj poslednji sastojak æe primamu otežati i obojiti. Primama se baca tehnikom polumasovnog prihranjivanja sa kasnijim dohranjivanjem. Dohranjivanje je moguæe vršiti klikerima same osnovne primame, rasipanjem kukuruza ili bacanjem komadiæa kulje. Najpogodnija mesta za lov jaza su delovi obale utvrdjeni kamenom,

38 Ribe naših voda mesta gde su potopljeni brodovi ili šlepovi, isteci poljskih kanala preko pumpi, mesta sa potopljenim oborenim drveæem i ulivi malih tokova i izvora u veæe vode. Jaz se lovi na sva tri osnovna naèina: najèešæe plovkom, redje varalicom, a dubinkom uglavnom sluèajno. Jaz se najlakše i najèešæe lovi na plovak i to obièno štapom dužine preko 4 m sa ili bez mašinice. Ovakav štap u veæini sluèajeva pokriva potpuni areal kretanja jaza u vodi, a ribolovcu pruža moguænost da precizno zabaci na hranjeno mesto. Kao plovak, nosivosti od 3 do 5 g, se može koristiti i klizeæi i fiksni, ali treba paziti da se mamac nadje na dnu. Još je bolje da je mamac samo malo odignut od dna i da sa on ponudi jazu "na tacni". Ovo olakšavanje mamaca se sastoji u tome, da se uz mamac na udicu okaèi i kuglica stiropora ili komadiæ hrane za pse. Klizeæi vagler plovak se može i mora koristiti samo na onim vodama gde je pliæak predugaèak, recimo šest-sedam metara, kao što je to sluèaj na veæim jezerima, pa ga treba prebaciti. Najlon treba da je 0,15-0,25 mm, nosivosti do 2 kg, bez obzira na boju. Udica od broja 12 pa do 6. Tehnika ribolova plovkom može biti i pretraživanje dna. Zabacite uzvodno i pustite da struja nosi plovak. Mamac æe na taj naèin iæi neposredno iznad dna dodirivajuæi ga povremeno. Visoko dignut mamac, jaz retko kad uzima. Jaz udicu sa mamcem uzima punim zahvatom usta, tako da plovak zastane kao da je udica zakaèila dno. Posle nekoliko trenutaka, plovak brzo potanja u pravcu dubljeg dela vode. Tada treba uèiniti lakšu kontru. Jaèa nije preporuèljiva zbog mekanih usta koja bi pri tom mogla biti proseèena udicom. Tehnika varalièarenja je nešto drukèija nego kod recimo bandara. Vodjenje treba da je brzo, pa èak i pravolinijsko. Cilj nam je da nateramo jaza da pomisli da je naša varalica sitna beovica koja slobodno pliva u potrazi za hranom. Ovakva manifestacija æe zainteresovati jaza, koji æe po pravilu pojuriti za hranom. Ono što je bitno napomenuti na ovom mestu jeste da jaz grabi odmah i snažno. Èesto uz jak cimaj. Medjutim, èim oseti otpor ispušta mamac. Ovo važi za sve metode ribolova, ali je za varalicu od presudnog znaèaja. Dakle vaša kontra mora biti brza i pravovremena. Od varalica najbolje su se pokazali okretni spineri, žuti meps broj.2, Zoranovi vobleri velièine 5 cm sivo-bele i zlatno-crne boje i druge sliène varalice. Najlon za ovu svrhu treba da je nešto jaèi 0,30 do 0,35 mm. Lov dubinskom metodom je realno moguæ, ali je pravo pitanje zbog èega bi zabacivali dubinku na tako malom rastojanju od obale. Pritom, morate neprestano paziti na vrh štapa, jer jaz èesto udara samo jedanput. Jedini razlog može biti prebrza reèna struja, koja bi plovak nosila bez kontrole. Kod nas pored jaza živi i manji zlatni jaz, naša najlepša riba i velika retkost, koja po verovanju ribolovaca donosi sreæu onom koji je ulovi.

M

Bucov bolen belun bajin

Aspius aspius ripada rodu (Aspius) iz familije Cyprinidae. Predstavlja jedinu grabljivicu iz familije šarana, jer klen, jaz, deverika i šaran samo retko napadaju sitnu ribu i ona im nije osnovna hrana. Može biti i 8 kg težak i dug preko 1 m, ali se u našim vodama najèešæe sreæu i love bucovi težine do 2 kg. Ovo je atraktivna i lepa riba. Telo joj je boèno splošteno i prekriveno sitnim krljuštima. Kod veæih primeraka ledja su blago pogrbljena. Boja ledja je tamno zelena, bokovi su metalno beli, a peraja su bela. Ima dobro razvijeno analno peraje - blago konkavnog oblika, kao i repno koje mu omoguæava izuzetne plivaèke sposobnosti. Usta su mu prostrana i duboka. Bucov plen proždire gutanjem, buduæi da nema zuba u zubalu, kao recimo štuka. Ždrelo ove ribe je rapavo i kada plen jednom zadje u ždrelo, nema naèina da se vrati u kontra smeru. Živi u celoj Evropi, u slivovima Crnog, Baltièkog i Kaspijskog mora, osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi samo na jugu, dok Finske reke poseæuje samo na zapadu. Uglavnom jedinke istog uzrasta formiraju jato, ali ovde jato nije saèinjeno od riba iz istog legla, kao što je sluèaj kod veæine riba. Ovo ima za posledicu da se velièina jata ne smanjuje bitno sa velièinom ribe, pa tako i najveæi bucovi love plen jatno. Jato okruži jato sitne ribe koju napadaju onda iznenada. Kao posledica ovog naèina hranjenja, na površini vode vidi se pravi vatromet sitne ribe koje iskaèu kako bi se spasle. Hrana bucova je iskljuèivo životinjskog porekla: crvi, insekti, školjke i puževi, zglavkari i sitna riba. Kada poraste preko 20 cm, što je za oko godinu dana, bucov poèinje da se hrani iskljuèivo ribama, a najomiljenije su mu bodorka i beovica. Raste vrlo brzo, pa sa dve godine veæ ima preko 40 cm. Bucov najviše vole brzu, pliæu i bistru vodu punu kiseonika. Medjutim lako se prilagodjava i na veæe dubine i mirnu jezersku vodu gde miruje u toku dana. Ipak, da bi se hranio bira mesta gde je voda baš onakva kakvu on voli:

P

39

40 Ribe naših voda prirodni ili veštaèki prelivi, stubovi mostova i ušæa voda. Na ova mesta dolazi uglavnom rano ujutro i predveèe. Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godini života pri velièini preko 30 cm. Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja, ženka polaže oko 100.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan..

Lov bucova

Za uspešan lov bucova treba imati na umu gde bucov živi, èime se hrani i kada to èini. Ovo smo veæ u prvom delu o bucovu rekli pa sad treba samo primeniti to znanje. Bucova dakle, treba tražiti u jutarnjim i veèernjim èasovima u delovima vode koja se peni i osvežava kiseonikom. Kod reka, koje imaju miran tok, treba ga tražiti u matici, što dalje od obale. Na Dunavu, recimo, bucov se više kreæe kada nivo vode stagnira ili je u blagom porastu. Bucov se prvenstveno hrani beovicom i bodorkom, a to su ribe koje žive na površini vode. Dakle, treba ga tražiti tik ispod površine vode. Od tehnika koje dolaze u obzir tu su: varalièarenje, mušièarenje, vodjenje živog mamaca i retko lov na plovak. Za uspešan lov varalicom, treba imati štap akcije "A" ili "B", težine bacanja u rasponu od 20 do 60, pa èak i 80 grama. Pre svega treba obratiti pažnju na bacaèke osobine štapa. Naime, za bucova treba baciti mamac što dalje od obale nekada i do 50 m. Nije loše ni koristiti mašinicu sa "long cast" špulnom, koja dodatno olakšava daleka zabacivanja. Takodje, zbog velike kolièine najlona koji neprekidno ide i vraæa se u mašinicu, mašinica treba da bude vrhunska, sa izuzetno dobrim mehanizmo slaganja najlona, mora biti i brza i nije loše da joj prenos bude 1:5. Sve ovo je da bi se olakšao lov i smanjila verovatnoæa da æete zamrsiti najlon. Kapacitet špulne treba da je što veæi, ali u veæini sluèajeva kapacitet od 100 m za najlon 0,40 je dovoljan. Najlon treba da bude mek, nosivosti do 4 kg i debljine 0,22 - 0,26 mm. Tanja kvalitetnija upredena struna od recimo 0,15 je opet prednost. Obavezno podesite koènicu u zavisnosti od upotrebljenog najlona, jer je bucov izuzetan borac na udici. Od varalica možete koristiti skoro sve tipove kašika, spinere, voblere i silikonske fleksibilne varalice. Po pravilu trebalo bi da su manje i da imitiraju malu, ranjenu ribu. Varalicu vodite po površini i to u gornjih 20-30 cm vode. Putanja varalice treba da je pravolinijska, a vodjenje ne preterano brzo. Pazite da vam varalica ne poskakuje iz vode, veæ da ima pravilan i ujednaèen rad. Lov veštaèkom mušicom je najbolji u toku toplog sunèanog proleæa i leti. Voda mora biti bistra, što je preduslov za mušice uopšte. Veštaèke mušice koje

Ribe naših voda 41 se najèešæe koriste su "fantastiène mušice", koje ne predstavljaju ni jednog stvarnog insekta iz ekosistema vode i mušice koje imitiraju bumbara, zulua, belog vodenog cveta i aleksandra. Takodje vrlo je èesta upotreba strimera bele ili crnobele varijante sa par zlatnih ili žutih dlaèica. Velièina može da varira, a mušice se vežu na udice velièine od 1 do 1/0. Dobra je tehnika pravljenja sistema mušica na kraju najlona. Za ovu svrhu treba probati razne kombinacije boja, oblika i velièina mušica. Dobitna varijanta ipak zavisi od mesta i vremena. Mušice treba zabacivati nizvodno ili popreèno na tok vode, a nikada uzvodno. Povlaèenje treba da bude brzo, èak nešto brže nego kod varalica. Vrh štapa treba da je podignut. Kako je mušice teško baciti na veæu udaljenost, obièno se mušièarenje radi iz èamca. Udarac bucova na mušicu je jak i treba lepo podesiti koènicu. Kao i kod varalica i ovde pribor mora biti što finiji, ali što kvalitetniji. Hrana bucova u prirodi je preko 90% ribljeg porekla, pa je sasvim logièno da æe se na kedera bucov vrlo èesto prevariti. Prva varjanta ribolova bucova na kedera je vodjenje mrtvog kedera, poznato kao "oživljavanje kedera". Za ovu tehniku koristimo beovicu ili bodorku do 10 cm. Kedera kaèimo kroz donju usnu, ali tako da vrh udice prodje kroz donji deo škržnih otvora. Na ovaj naèin æe keder najteže spasti pri jakom i dalekom zabacivanju. Da bi se ojaèao ceo sistem, može se dodati još jedna udica, koja se kaèi kederu za ledja ili bok, ali pri ovome morate paziti da ne narušite anatomiju kedera. Kriv i deformisan keder neæe imati pravu putanju kroz vodu i obazrivi bucov æe posumnjati u njega. Udice treba da budu iste velièine kao i kod mušica. Najlon može biti nešto deblji, od 0,28 do 0,30 mm, dok je upredena struna od 0,15 mm ipak najpreporuèljivija. Štap sa dobrom vršnom akcijom i mašinica sa “long cast” špulnom, kapaciteta bar 150 m 0,30 mm. Dva su osnovna naèina vodjenja ovakvog kedera. Prvi je da zabacujete što dalje, nizvodno ili popreko na tok vode, pa srednje brzim namotavanjem pravolinijski privlaèite mamac ka sebi. Štap držite visoko kako bi keder “plivao” u gornjih 20 do 30 cm vode. Ukoliko primetite da bucov prati mamac, nikako ne usporavajte sa namotavanjem. Neka iskustva kazuju da je u tom trenutku najbolje cimnuti vrhom štapa, što æe ubrzati kedera i eventualno nagoniti bucova na ugriz. U ovom sistemu ne treba koristiti vaser kuglu ni olova, veæ je dovolja jedna kvalitetna vrtilica na oko 30 cm od udice. Drugi metod je da kedera bacite nizvodno od mesta na kome oèekujete da se nalazi jato ili primerak krupnijeg bucova. Najlon nakon smirivanja treba blago nategnuti i držati kedera u vodenoj struji da poskakuje u gornjih 20 do 30 cm vode. Vrh štapa i ovde treba da je visoko dignut. Medjutim, za ovu tehniku, potrebna vam je i vaser kugla vezana nekih 50 cm od kedera. Na vaser kuglu ka kederu, postavite virblu. Ni ovaj sistem nema olova. Polakim namotavanjem,

42 Ribe naših voda privucite kedera na željeno mesto. Èesto æe udarac biti veæ u ovoj fazi, pa obratite pažnju na kolièinu najlona na špulni. Naime, kako je zabacivanje po pravilu dosta daleko, potrebno je da na špulni imate još dovoljno najlona da bi ribu uspeli da izmorite. Medjutim, ako do udarca ne dodje posle kraæeg vremena, poènite sa polakim namotavanjem najlona. Brzina treba da bude mala, po nekima i 2 do 3 puta manja od brzine vodjenja varalice. Ukoliko je bucov zainteresovan, pratiæe mamac i može se desiti da zagrize tek kod obale. Udarac je i ovde snažan i budite spremni na njega. Obratite pažnju kod privlaèenja bucova sa velike daljine na njegova izuzetno meka usta, jer bucov nema zube kao štuka. Svako prejako vuèenje može pocepati usta bucovu i udica æe ispasti. Poslednji metod ribolova bucova je ribolov na plovak. Ovo je najredji naèin i koristi se uglavnom iz èamca, sa mostova, ustava, brana ili sa drugih prepreka koje leže u vodi. Koriste se fiksni plovci namešteni da udica bude na 30 cm od površine vode. Može se postaviti olovce, ali i ne mora, jer bucov uzima snažno mamac. Plovak se pušta nizvodno do mesta gde oèekujemo da se jato nalazi. Natezanjem najlona zaustavljamo plovak i oèekujemo udarac. Kao mamac, koriste se žive bodorke i beovice. Pribor je isti kao i za druge naèine ribolova bucova. Kod lova bucova treba obratiti pažnju da se na mamac može zaleteti i štuka. Nažalost, ovakav dogadjaj æe najèešæe uzrokovati gubitkom plena i dela opreme, koji æe ostati u oštrim zubima štuke. Bilo kakvo osiguravanje èeliènim sajlama od ovakvog napada nije izvodljivo kod pecanja bucova, jer se on skoro nikada neæe polakomiti na sajlu.

i

Revija za ljubitelje prirode http://www.zov.co.yu e-mail: [email protected]

Crvenperka

crvenookica krvorepa crvenookica

Scardinius erythrophthalmus rvenperka naseljava reke severne Azije i Evrope, sem voda Skandinavije, Škotske, Pirineja i Apenina. Naseljava pretežno nizijske reke sporog toka, jezera, mrtvaje i veštaèka jezera, bare i iskope. Može se naæi i u mirnijim odsecima tekuæih voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao sto je lokvanj, drezga, šaš, trska. Za vreme toplih letnjih dana, cela jata crvenperki se podižu ka površini reke. Redje izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaèi u dubine. Mresti se u maju i junu medju podvodnim biljem u bistroj tekuæoj vodi. Ženka položi od 90.000 do 200.000 prozirno-žutih jajašaca. Mladj se izleže u intervalu od 6 do 7 dana i vreme provode u pliæacima hraneæi se plankonskom hranom. Kako rastu, tako se sele ka dubljoj vodi i prelaze na ishranu insektima. Rastu veoma sporo pa u nekim vodama treba da prodje i èetiri godine pre nego što dostignu polnu zrelost. Crvenperka je jedna od retkih ciprinida koja se hrani u toku cele godine, sa kratkim prekidom u toku parenja. Mladj se hrani planktonom, veæe ribe pretežno biljnom hranom, insektima, puževima i ribljom mladju. Crvenperka je izuzetno izdržljiva riba. Nije redak sluèaj da u zatravljenim i zabarenim vodama, starih reènih rukavaca poslednja riba koja uspeva da preživi, jeste upravo crvenperka. Podvrsta Scardinius erythrophthalmus racovitzai se prilagodila životu u toplim izvorima u Rumuniji. Optimalna temperatura vode u kojoj ove ribe žive je od 28 do 34OC, a ugibaju kada temperatura vode padne ispod 20OC. Proseèna dužina odrasle jedinke iznosi izmedju 20 i 30 cm, a kapitalaca težine prko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najteži poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukrštanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od beovice razlikuje po položaju usta, više su uzdignuta, po oštrom prelazu izmedju trbuha i podrepnog peraja, kao i daleko povuèenom ledjnom peraju prema repu.

C

43

44 Ribe naših voda Lako ju je na prvi pogled zameniti i sa bodorkom. Prepoznaæete je po crvenim perajima dok su kod bodorke narandžasta, tamno bronzano-zlatnom telu koje je kod bodorke srebrno i ustima zakrivljenim nagore umesto nadole kod bodorke. Bodorke i crvenperke se u prirodi medjusobno pare stvarajuæi hibride koji imaju potpuno ravna usta. Zbog oblika usana, crvenperka se uglavnom hrani sa površine vode. Kada je vreme toplo, crvenperka obièno miruje u zatonima vrebajuæi insekte koji sleæu ili padaju na površinu vode. Takodje voli da se hrani ljuskarima i mekušcima sa dna. Krupniji primerci èak proždiru sitnije ribe.

Lov crvenperke

Kada leti idete na pecanje, za vreme onih toplih, suvih i sunèanih dana, od maja do oktobra, crvenperka je pravi izbor i zabava. Ova riba prosto obožava toplinu i sunèevu svetlost i hrani se gotovo samo tada. Po obliku usana može se zakljuèiti da se crvenperka hrani sa površine, mada ni ovo nije pravilo, i to insektima koji padaju u vodu sa obale. Pri hranjenju oslanja se dosta na èulo vida, te otuda voli bistru vodu. Ovu osobinu crvenperke treba imati uvek u vidu. Ukoliko vas crvenperka spazi na obali, vrlo brzo æe pobeæi. Kako se najèešæe zadržava na mestima sa mirnom vodom tamo je i treba tražiti. Omiljena mesta su vode pune rastinja, pojas šaša i trske u kojem ima dosta hrane, kao i mesta ispod drveæa sa koga mogu padati insekti, ali je obavezno da površina vode bude osunèana. Pojas trske i šaša joj daje dodatnu sigurnost od njenog najveæeg neprijatelja - štuke. Otuda kada pecate štuku, crvenperka može biti idealan mamac. Najèešæi naèin ribolova crvenperka je plovkom. Plovak treba da je mali, osetljiv, oblika lopte. Treba koristiti sporotonuæe mamce: koricu hleba, hlebnu ružu, kastere, plivajuæi keks i crve. Olova treba tako podesiti da se plovak podigne što pre. Pokazalo se da je bolje koristiti više sitnih olovaca nego jedno krupnije. Razlog je ovome taj što crvenperka uzima èesto mamac u fazi tonjenja. Plovak mora biti dobro balansiran i zbog same tehnike ribolova, koja podrazumeva stalno pokretanje - vibriranje mamaca oko željene dubine. Ako nakon par minuta nema udarca, nije loše ponovo zabaciti. Najveæi realni problem pri pecanju ovom metodom su jata sitne ribe od kojih crvenperka èesto ni ne može da dodje do izražaja. Treba imati u vidu plašljivost ove vrste. Jato crvenperki se rastura na najmanje uznemiravanje vodene površine. Zbog toga, vodi prilazite polako i oprezno. Bez obzira na sve, vrlo æete retko upecati više od jedne ili dve crvenperke iz jednog jata. Crvenperke možete pecati i plovkom bez ikakvog optereæenja i mamcem

Ribe naših voda 45 na samoj površini vode. Plovak odmaknite oko 60 cm od mamca, a na 30 cm od mamca stavite najmanje olovce koje imate. Velike crvenperke obièno plivaju na dubini od oko 1 m i rado iz dubine napadaju sporotonuæi površinski mamac. Mesni crviæi, komadiæi kore hleba, hlebna ruža, kasteri i pseæi keksiæi su idealni za ovaj naèin ribolova. Da bi se izbegla èesta zabacivanja, koja su neophodna zbog osnova ribolova crvenperke, a to je neprestalno šetanje mamcem gore dole, koristi se vagler plovak. Vagler plovak treba da je dovoljne velièine i sa dovoljno prostranom ušicom može omoguæiti nesmetano klizanje najlona. Iznad udice, a ispod plovka postavlja se olovo dovoljne težine da ispravi plovak, a iznad plovka postavlja se graniènik - stoper, koji spreèava da najlon ceo isklizne kroz omèu vaglera i na taj naèin odredjuje maksimalnu dubinu ribolova. Tehnika je jednostavna: kada dovedete plovak na željeno mesto, vrh štapa podižete i spuštate. Jedino što treba da pazite je da ne dignete previše vrh štapa, što bi izvuklo i plovak van vode. Vagler birajte da bude najmanji moguæ, a ukoliko koristite veæe vaglere opteretite ih više kako bi više utonuli i davali manji otpor ribi kada uzme mamac. Nije loše vagler potopiti sve do antene, koja treba da bude što tanja. Umesto vaglera, može se koris· Najbolja mesta na kojima treba da titi i providna vodena kugla manjih potražite crvenperku su priobalno ševarje dimenzija jer veæa proizvodi jak i èista voda natkrivena krošnjom drveæa. pljusak prilikom dodira sa površiPosmatrajte da li se stabljike ševara nom vode, pogotovo ako se izbacupokreæu, èesto su ti pokreti stabljika je na veæu daljinu. Jato crvenperki prouzrokovani crvenperkinom potragom se lako može uplašiti i razbežati usled nepažljivog ubacivanja za hranom. · Koristite mesne crviæe ili kastere koji hrane. Medjutim, ove ribe se manje tonu polako. Najlon nemojte uopšte plaše od montaže unete u vodu i optereæivati ili ga opteretite najmanjim bez zazora prihvataju i mamac na olovcem na polovini dubine vode. veæoj udici. Ponekad se mogu uloviti i vesStalnim rasipanjem primame, privuæiæete crvenperke u srednji deo vode, kako bi taèkom mušicom. Crvenperka spada u malobrojne ribe koje se presrele vaš mamac koji tone. · Da bi naterali mesne crviæe da plutaju, uspešno love na mušice, ukoliko sipajte 3 do 5 cm vode u posudu u kojoj ih posle njihovog dodira sa površièuvate. Nakon 20 tak minuta, oni æe upiti nom vode nastanu "izdajnièki" dovoljno vazduha da bi mogli da plutaju. kružiæi. Talasiæi na vodi æe svakako · Probajte da aromatizujete mamce neèim privuæi pažnju crvenperke koja traga za insektima. slatkim.

46 Ribe naših voda Pribor za ribolov crvenperke je karakteristika koje su date dalje u tekstu. Štap treba da bude lak i elastièan, dužine 3 do 4 m. Na stacionarnu špulnu ili direktno vezom za vrh štapa stavite najlon debljine najviše 0,12 mm mada je pravi najlon 0,10 mm i nosivosti 0,45 kg ukoliko pecate na èistoj vodi. Ukoliko u vodi ima panjeva, trave i granja, ili se može oèekivati šaran ili linjak, nosivost najlona mora biti bar 1 kg. Velièinu udice usaglasite sa velièinom mamca. Ukoliko pecate na mesne crviæe koristite udice velièine 20, a ukoliko koristite hleb ili kukuruz šeæerac 12 æe biti odlièan izbor. Lovi se na glistu, kukuruz, hleb, crve, mušice, larve komaraca. Komadiæi prepeèenog ili starog hleba magièno privlaèe crvenperku. Mesni crviæi i sitne lauferke su se dobro pokazale. Kasteri su omiljeni krupnijim crvenperkama posebno kada se primamljuje površinskom hranom. Plutajuæi mamci kao što su korica hleba ili keks za pse mogu se koristiti za vreme toplih dana. U tom periodu i zeleni skakavci i muve mogu biti zanimljivi. Kada lovite krupnije crvenperke, probajte da na udicu 8 ili 10, zakaèite hlebnu ružu, a na vrat udice nanižete par mesnih crviæa. Primamljujete uvek po malo, kako bi voda isperd vas bila uvek mutna. Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadrže deliæe koji æe se posle rastapanja loptica dizati ka površini. U mešavinu dakle treba dodati komade treseta ili komadiæe hlebne korice i kastere. Mešavina treba da bude takvog sastava koji æe omoguæiti brzo razlaganje ubaèenih loptica, kako bi se raspadala veæ pri samom dodiru sa vodom praveæi fini oblak. Oblak bi trebao biti žute, narandžaste ili bele boje. Ukoliko primama koju pravite ili koju ste kupili ne pravi oblak ove boje, dobra je ideja dodati kesicu prehrambene boje prilikom kvašenja primame. Ukoliko možete da nadjete pinkije ili larve komaraca, dodajte ih u primamu. Medjutim, obratite pažnju da se oni odmah razviju iz primame kako ne bi pali na dno, odakle ih crvenperka sigurno neæe uzeti. Provereni, klasièan naèin primamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadiæa starog hleba u odgovarajuæoj mreži. Crvenperke su u pravom smislu reèi uporni i èvrsti borci, pa zbog toga zakaèenu ribu treba što pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i razbežale. Kapitalci se najèešæe nalaze u sredini jata ili ispod njega. Manifestacija ugriza kod plovka je karakteristièna. U prvom trenutku, plovak se blago izdiže iz vode i kreæe u stranu, što je posledica uzimanja i nošenja mamca. Sa udicom, crvenperka ponese i koje olovo, tako da plovak više nije otežan kao na poèetku. Nakon toga, kada crvenperka oseti težinu u ustima, kreæe u dubinu, što se manifestuje naglim tonjenjem plovka. U tom trenutku treba kontrirati.

W

Cverglan patuljasti som amerièki somiæ terpan manjov glavonja bodonja cvergl

Ictalurus nebulosus

ako živi u mulju na samom dnu, meso cverglana je finog ukusa, skoro bez kostiju i najviše lièi na meso soma. Kod skidanja sa udice i kod èišæenja ove ribe treba voditi raèuna o trima oštrim bodljama odmah iza glave, èiji ubodi znaju da budu izuzetno bolni. Cverglan je poribljen u Evropi sredinom osamdesetih godina prošlog veka iz svoje postojbine, Severne Amerike. Oèekivalo se da æe se ovde prilagoditi i narasti u veliku i sportski atraktivnu ribu kakva je u Americi. Medjutim zbog temperature vode kod nas on je uglavnom zakržljao. U našim vodama on naraste do 800g, mada su najèešæi primerci jedva teži od 100g, dok u svojoj postojbini cverglan naraste i preko 2 kg. Naseljava sve vode dunavskog sliva. Kako je ovo riba dna i to onog punog mulja i tinje, nema ga u brzim i bistrim rekama. Èest je u kanalima i barama, posebno onima koji su obrasli vegetacijom, sa dnom koje je puno panjeva, granja, ševara i podvodnog rastinja. Ovo je veoma izdržljiva i otporna riba. Sposoban je da preživi izuzetno visoke temperature, na kojima bi ostale ribe brzo uginule i na vrlo mali nivo kiseonika u vodi. Moguæe ga je naæi èak i u vodama koje dugo leže zamrznute, gde miruje i èeka trenutak otopljavanja. Kod nas se mresti od maja do juna. Ženke izbacuju izuzetno veliki broj jajašaca što je jedan od razloga tako uspešnog širenja ove ribe u našim vodama. Još jedna karakteristika mu ide na ruku: buduæi da je donesen iz drugih voda, u našim ekosistemima gotovo da i nema neprijatelja. Jedino bas, koji se još nije dovoljno raširio može da mu naudi kao prirodni neprijatelj. Štuka, som i smudj ipak vrlo retko napadaju cverglana.

I

Lov cverglana

Kada dodjete na neku vodu i upecate jednog ili dva cverglana zaredom ostaju vam dve moguænosti. Ili da se spakujete i odete na drugo mesto ili da se

47

48 Ribe naših voda nalovite cverglana i ni jedne druge ribe. Neæe vam vredeti ni promena mamca jer cverglan napada i guta sve mamce biljnog i životinjskog porekla koji se nadju na udici: hleb, valjak, žito, grašak, kukuruz, sve vrste glista, crviæe, pijavice, sitnije žive ili mrtve ribice, parèiæe ribica. Buduæi da je grabljivica, hrani se tokom celog dana i noæi sa kraæim pauzama. Jata cverglana idu po vodi po utvrdjenim stazama i ako želite da ih stalno pecate potrebno je da ih pratite ili da ste majstor primame i da ih zadržite na jednom mestu. Ipak predugo zadržavanje protiv njihove volje i nije moguæe, ali ni potrebno jer æe se veæ za par èasova vratiti. U tom periodu, možete probati sa pecanjem neke druge atraktivnije ribe. U toku godine, najaktivniji je u jesen kada sakuplja kilažu za nadolazeæu zimu, u toku koje uglavnom miruje. Iz sna se budi poèetkom marta, kada voda poèinje da otopljava. Tada je izuzetno gladan i aktivno jede, medjutim hrani se u veæim dubinama, za razliku od jeseni, kada ga je lakše naæi. Da bi privukli jato cverglana na neko mesto morate ih primamiti. Obièno se koristi standardna hrana za primamljivanje na dnu uz dodatak životinjskih komponenti: crva, iseckanih glista i blago usmrdeli komadiæi kedera. Primamu bacajte uvek na isto mesto, ne rasipajuæi je po celoj vodi. Cverglani imaju izuzetan "njuh" i naæi æe svaku gomilu hrane. Nakon osnovnog primamljivanja, povremeno dohranjujte mesto crviæima. Cverglana možete pecati na dva osnovna naèina: dubinskom metodom i plovkom - odluka zavisi od tipa vode. Osnova je da mamac miruje na dnu, tamo gde je i primama. Dakle, na mirnim vodama plovak, na tekuæim dubinka. Ukoliko se odluèite za dubinski metod pribor ne mora biti fin. Koristite najlon debljine 0,20 do 0,30mm. Udice mogu biti u opsegu od 6 do 8. Kod pecanja dubinskom metodom, mogu se vezati dve udice; jedna ispod, a druga iznad olova. Najpogodniji mamac za dubinsko pecanje su poveæi komadi belih ili crnih ritskih glista, sitniji durbaci, manji kederi ili blago usmrdeli repiæi kedera. Kontra kod pecanja dubinskom metodu ne treba da bude pri prvom trzaju. Kada cverglan oseti mamac neæe se smiriti dok ga ne proguta. Dakle saèekajte da se štap jasno savije i onda kontrirajte. Sistemom sa plovkom æete pecati na mirnim rekama, barama, jezerima i ustajalim kanalima. Najlon može biti kao i kod dubinskog metoda, medjutim ovde se peca sa jednom udicom. Razlog je jednostavan. Ukoliko ulovite krupnijeg cverglana, on æe nagonski krenuti ka potopljenoj grani ili travi i tu bi druga udica samo predstavljala smetnju. Oblik i nosivost plovka nisu bitni. Najbolji mamci za ovakav sistem pecanja su žive ili mrtve gavèice koje možete naloviti èerencem. Pored gavèica odlièno su se pokazali repiæi beovica - èak bolje nego kompletan mrtav keder. Velièina mamca ne treba da vas zabrinjava. Kada primetite podrhta-

Ribe naših voda 49 vanje plovka kao i kod dubinke ne žurite sa kontrom veæ kontrirajte tek kada podvuèe plovak pod vodu. Neki dobri recepti za mamce za lov cverglana su sledeæi: · za sirni mamac je potrebno: 250g Limburger sira i ražano brašno - po potrebi. Istopite sir na laganoj vatri. Kad je to gotovo dodajete brašno dok ne dobijete masu koja ostaje na udici. U smesu možete dodati još mlevenu piletinu, mlevenu džigericu kao i riblje brašno. · za krvavi mamac je potrebno: 1 šolja pšeniènog brašna, 1 šolja kukuruznog brašna, 1 kašièica vanila extrakta, 0,5 l pileæe ili govedje krvi, 2-3 kašièice praha od belog luka, 1 paketiæ želea od jagoda i gaza. Pomešate oba brašna sa vanilom i praškom od belog luka. U smesu lagano dodajete krv dok ne dobijete testo koje se da oblikovati. Stavite sve u gazu i kuvate u kipuæoj vodi oko 15 minuta da dobijete tvrdu pogaèu. Nakon hladjenja iseèete u komade i pomešate lagano sa želeom dok ne dobijemo solidnu loptu. Mamac èuvate u frižideru dok ne podjete u ribolov. · za mesni mamac je potrebno: 1 svinjsko srce ili džigerica ili mozak (može i sve zajedno), jedno ili dva tuceta kišnih glista (zavisi koju kolièinu mamaca pravite), brašno, konzerva kukuruza, nekoliko pari ženskih èarapa Iseckati ili samleti srce ili džigericu i izmešati je sa kukuruzom iz konzerve. Dodajte brašno i ponovo dobro izmešajte. U smesu istresite gliste, zdrobite ih i umešajte u smesu. Od dobijene smese pravite kuglice velièine loptice za golf i uvijate u najlon èarapu. Svežite èarapu koncem i odrežeite višak. Ovo ponavljate sve dok vam ne nestane smese ili èarapa. Gotove loptice poslažete u kutiju i ostavite nekoliko sati na sunèanom mestu da malo tukne. Mamac možete postaviti direktno na udicu ali i kao boilie. · za mleèni mamac je potrebno: mleko, kukuruzno brašno i so. Skuvate najobiènij kaèamak tako da se ne raspada na udici, pa ostavite nekoliko dana na toplom da se usmrdi. U ovaj mamac možete umesiti razne mirodjije.

j

Za ovaj tekst korišæeni recepti sa sajta: http://www.ribarska.com

Èikov brkica legbaba piškor badalj badelj vijun tivuška

Misgurnus fossilis L. & Cobitis tanea

edju èikove najèešæe ubrajamo dve vrste riba kamenog èikova (Misgurnus fosilis) i pravog èikova (Cobitis tanea). Ovo su ribe nizijskih voda crnomorskog sliva. U drugim slivovima Srbije ga nema. Mogu da prežive i u uslovima gde bi svaka druga riba uginula. Uz pomoæ jednog creva apsorbuju kiseonik iz vazduha i stvaraju rezerve, pa mogu ukopani u vlažanom mulju da opstanu i po mesec i više dana. Bez obzira na velièinu, ovo su veoma bitne ribe u ekosistemu, jer proždiru i najsitnije hranjive ostatke sa dna voda. Važna su karika u lancu ishrane i drugih riba ali i barskih ptica. Kameni èikov je tanji, a njegovo oblo telo je boèno izduženo kako se ide ka repu. Ima šest brkova iznad gornje usne. Ledja su mu zeleno-braon boje, dok je žuto-braon boje sa strane. Nepravilno je prošaran po celom telu braon pegama. Naraste do 20 cm. Živi u rekama jaèih struja, gde se obièno krije iza sitnog kamenja, u vodenoj travi ili u korenju priobalnog bilja. Hrani se krupnijim podvodnim insektima i raèiæima, noæu i u sumrak. Mresti se od aprila do juna, polažuæi ikru na kamenja i podvodno bilje. Jaja se izvaljuju nakon 14 do 16 dana, u zavisnosti od temperature. Pravi èikov je mnogo èistijih boja. Na svetlo žutoj podlozi, nalaze se èisto braon pege. Kao i kamenog, telo pravog èikova je vitko, ali je boèno spljošteno od glave do repa. Takodje ima šest brkiæa na gornjoj usni, ali su oni mnogo kraæi nego kod prvog. Ispod svakog oka nalazi se po jedna mala bodlja okrenuta ka repu. Naraste do 10 cm. Živi u sporotekuæim rekama i drenažnim kanalima. Ukopava se u mulj, tako da mu samo glava viri ili se u toku letnjih meseci, kada voda opadne i procveta, krije u gustom vodenom bilju. Hrani se sitnim ljuskarima sa dna u toku celog dana, ali izbegava jako sunèane periode. Mresti se od aprila do juna, polažuæi ikru na alge na dnu vode.

M

50

Ribe naših voda 51

Lov èikova

Lovi se vadjenjem mulja ili vršama, lako i dugo se èuva u akvarijumima i raznim kantama na cijem dnu ima nekoliko santimetra muljevitog peska i nešto vode. Èikov je izuzetan mamac za soma, a osim soma èikova rado napadaju i štuka, smudj, bucov i jegulja. Èikov je i najpouzdaniji meteorolog. Možete ga držati u akvarijumu i posmatrati njegovo ponašanje. Dan-dva pre promene vremena èikov se uznemiri i sa dna akvarijuma izlazi na površinu vode po kojoj nervozno pliva do pred samu promenu vremena ili pojavu vremenske nepogode.

98

doo"MIKS-SAL" Svetog Save b.r.55 35210 Svilajnac LOV----RIBOLOV----SPORT

prodavnica

LASER

tel/fax: 035/321-064 mob. 063/73 00 78 mob. 063/615 860 e-mail: [email protected]

Deverika hajn crnooka sinja deverika sinjac peèenica

Abramus sapa & Abramis brama everika naseljava sve vode Evrope, sem voda Skandinavije, Škotske, Pirinejskog i Apeninskog poluostrva i vode na zapadu i jugu Balkana. Tipièna riba donjih tokova velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakiènu vodu na ušæima reka u mora. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim vodama, približavajuæi se obali samo noæu i rano izjutra i kada voda nadolazi u potrazi za hranom. Kao i veæina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta i na podruèjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se sreæu èista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr. Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i boèno spljošteno. Mladi primerci su srebrnaste boje. Kod starijih, ledja dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajuæi srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predviliènim i viliènim kostima, vrlo su mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku. Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) žbicom. Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su: · Crnooka deverika (Abramis sapa P.) - Mresti se u aprilu i maju, naraste do dužine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška, uoèljivo veliko oko na maloj glavi, 41-48 žbica; · Deverika (Abramis brama L.) - Mresti se maja i juna. Dužine je do 80 cm. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuækaste boje; · Krupatica (Blica bjoerkna L.) - Mresti se od aprila do juna.

D

52

Ribe naših voda 53 Dužine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta, 22-26 žbica; · Kesega (Abramis ballerus L.) - Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje pojaèano sa tri tvrde koštane špièice, 39-46 žbica; · Šljivonosa (Vimba vimba L.) - Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 50 cm. Slièna skobalju, ali joj je nos uoèljivo tamniji, 20-25 žbica; Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda su proseèni primerci deverike u ulovu od 3040cm dužine i 0,5-1,5 kg težine. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odredjuje temperaturu vode i od doba dana,koje odredjuje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u sluèaju da pronadju podruèje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova i sl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleæa i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i kreæu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mladje jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužiæi i školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slièan, samo što jedu vrste veæih dimenzija. U bogato zatravljenim podruèjima, deverike æe "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja raèica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleæa deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predveèe. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i veèernji period. Sa nastupanjem jeseni i zahladjenjem, prelazi se ponovo na režim slièan onom u proleæe do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim i na peskovitim pa èak i kamenitim terenima. Ujutro i predveèe u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najveæi deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noæi provode u pliæoj vodi. Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od populacije drugih riba u vodi, tako i od kolièine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku hrane, cela populacija deverike zakržljava. Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedju 10 i 16OC. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, de-verike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuæi ikru po vodenoj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedju 6 i 9 sati, na mestima zaštiæenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata. Polnu zrelost deverike stièu veæ u treæoj godini života (mužjaci), a najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velièine, položi

54 Ribe naših voda od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je veæ pomenuto, spada u tzv."belu ribu" i raèuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zaštiæena minimalnom dužinom izlova.

Lov deverike

Velike deverike nisu srèani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava retkost da se sluèajno upecaju. Deverike do 3,6kg obièno žive u velikim jatima, i kad upecate jednu, imaæete još ulova. Medjutim, gigantski primerci žive usamljenièkim životom i jako ih je teško uhvatiti. Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudjeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan - siguran je ulov deverike. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili èak zavuæi u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistoènom vetru, a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblaènom vremenu nego po sunèanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u sumrak. Kako se zima približava, hranjenje se pomera i to najèešæe u periodu od ranog jutra do podneva. Deverika ne uzima odmah mamac, veæ ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da poène da guta, kreæe. To se slaže sa ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdižuæi mamac, podiže i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaèi pod vodu. Kesega i crnooka deverika imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica èesto vole da dižu plovak, koji neretko legne na površinu vode. Razlog takvom grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac naprave uzgon prema površini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kontriranja moramo biti jako oprezni. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo, levo ili desno, što bliže vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema površini, legne na vodu, stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno, pa u veæini sluèajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaèi sa udice. Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To æete uraditi rano ujutro, posmatrajuæi površinu vode i tražeæi mesto gde se deverike obræu na površini vode. Povežite sva takva mesta medjusobno linijama. Videæete da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu kreæu deverike. Zabaèaj na bilo koju putanju æe dovesti mamac pravo pred nos jatu. Ukoliko nije moguæe uoèiti deverike na površini, potražite mesta gde se one najèešæe zadržavaju kao što su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja mesta u vodi. Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najbliže ali niz

Ribe naših voda 55 vodno. Imajte na umu da se veæina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m od obale. Krupnu deveriku možemo loviti iskljuèivo na dnu. Potreban je predvez do metar dužine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku možemo loviti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima, štapom sa mašinicom, match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takoðe razlièiti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza šeæerca, crva škota ili pinkija, pa do ver de vasa). Štap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je koristiti tvrdje štapove, kako bi preciznije zabacivali. Medjutim, izuzetno je važno da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz štap, nosivosti 0,6 kg i dužine 3,6 m je idealan. Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica velièine 14 je odlièna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kišne gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za kuvani grašak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica velièine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizeæe. Takodje, umesto olova možete postaviti hranilicu. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili vizualni indikator trzaja. Takodje možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam najlon izmedju poslednje vodjice i mašinice. Kod sistema sa plovcima koristite meè štapove dužine od 3,5 do 4 m i špulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez može biti od tanjeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitnij primerci, pa sve do 1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika, gramaže 0,5 pa do 3 g. Ovakva vrsta plovaka je iskljuèivo za stajaæe vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempiran tako da viri samo antena. Klasièno vagler vezivanje plovka je do sada dalo najbolje rezultate ukoliko se peca na tekuæim vodama mach tehnikom. Treba upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo štekom potrebni su plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci oblika šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice velièine od 20 za mesne crviæe, pa sve do 10 za hleb ili gliste. Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quivertip ili swingtip, mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Možete postaviti veæi broj udica na kraj najlona, a velièine udica su iste kao i kod pecanja plovkom. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine

56 Ribe naših voda kada ga je Džek Klejton izmislio. Originlni swingtip je bio izradjen od najlona i bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih, ali je moguænost umršenja bila daleko veæa. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. Što je voda dublja i brža, potreban je duži swingtip. Minimalna dužina je 25 cm, dok je maksimum nekih 50. tak cm. U malu kolièinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta dodavanja crviæa u sredinu kugle. Na ovaj naèin se crviæi · Najbolji naèin da odredite mesta gde se neæe odmah osloboditi iz pri- deverike hrane, jeste da potražite mesta mame, veæ æe postepeno, jedan na vodi gde se deverike u zoru i u sumrak za drugim izlaziti, što æe dev- pojavljuju na površini vode. One tada eriku duže držati na jednom svojim ledjnim perajima seku vodu i mestu. okreæu se po površini taèno iznad mesta Pretpostavimo da na kojima se hrane. pecate na reci dubokoj 2,5 m i · Kada upecate deveriku, zabacite što pre širokoj oko 30 m. Dodajte na isto mesto. Deverike se uvek kreæu u najkraæi swingtip od 25 cm. jatu i velika je verovatnoæa da æete Štapove treba da zakosite ponoviti uspeh. nizvodno i u pravcu duvanja · Postavite štapove u pravcu toka vode i vetra. Zabacite oko 5 m od niz vetar. Na taj naèin æete bolje primetiti druge obale, pravo izmedju pri- trzaj deverike. mame. Na taj naèin æete pecati · Trudite se da svakog dana bacate primasamo one najgladnije ribe koje mu na isto meste u isto vreme. su se izdvojile iz jata ka primami, a neæete preplašiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Saèekajte par trenutaka sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u sluèaju da je veæ tu. Ukoliko nema trzaja, bacite pet kugli velièine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto mesto. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred ka vama. Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno komponentu, buduæi da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac. Kada ugrizi poènu da jenjavaju, pravo je vreme za još malo primame. Pazite da ne preplašite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred. Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i saèekajte da se jato opet prikupi. Obratite pažnju, da deverike vole da se oèešu o najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to èešan-

Ribe naših voda 57 je i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice neæe biti, ali æe se izuzetno poveæati broj ispuštenih mamaca od strane ribe. Krupna deverika ponaša se identièno šaranu. Rije po dnu i nema naèina da æete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspešno prihranjivanje i mamèenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odreðenoj vodi i samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti. U svakom sluèaju primama mora biti teška, lepljiva i masna, a kao dodatci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup, griz i skrob). Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljuèivo kompaktnu hranu. Potrebno je formirati kugle velièine mandarine, èvrstoæe kao da smo na tekuæoj vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmešati, navlažiti i prosejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili Decoler) dobiæemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu možemo bez ikakvih problema bacati i praækom. Kombinacije za deveriku · 1 kg Sensas Carp (žuti, sivi ili crveni) · 1 kg Sensas Gros gardon · 1 kg Sensas Fond super · 1 kg TTX Mais gras gros · aditiv Vanillix (ili Frutix) · 50 % zemlje (Terre de Some ili krtiènjaka) Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko želite da sve èestice profunkcionišu i aktivno deluju što pre. Za krupaticu i deveriku · 1 kg Sensas carp finne monture · 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes) · 1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake · 1 kg TTX Mais Fine · 50 % zemlje · aditiv Brasemix ili Bremix super brasem Za kesegu i crnooku deveriku · 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes) · 2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake · 1 kg Sensas Magic · 1 kg TTX Mais fine · 20 % zemlje · aditiv Unix special brasem

58 Ribe naših voda Za kesegu i crnooku deveriku 2 · 2 kg Main futter · 1 kg Sensas Etange · 20 % zemlje · 1/2 kg Mach blend Jedna od boljih mešano domaæe-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu za deverike, dodate smesu od ovsenih, jeèmenih ili pšeniènih pahuljica sa dodatkom nekog lepka. Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb, žito, larve komaraca i kukuruz šeæerac. Dobro je da par dana pre poèetka ribolova nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. Ukoliko to nije moguæe, uradite to èim dodjete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo veæa kolièina mesnih crviæa kao primama, i par crviæa na udici kao mamac. Postoje i druge kombinacije kao: kukuruz šeæerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kišne gliste. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje, pirinaè i žito su najpopularniji. Prava je umetnost odrediti kolièinu potrebne primame. Recimo da je minimum 0,5 l mesnih crviæa, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne primame i slièno. Maksimum je dva puta veæi od ove doze. Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja. Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i poènete pecanje, na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu pripremljene smeše. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj naèin æe hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu, bacite i èekajte. Trebaæe malo vremena da se situacija smiri i deverika dodje na mesto. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da neæe videti mamac, ako je daleko od hranilice. 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.

l

Za ovaj tekst korišæeni tekstovi sa sajtova: http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/ http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/

Gavèica plavac plavojka

Rhodeus sericeus amarus avèica živi na severu od Alpa, sa izuzetkom Skandinavije, Danske i Britanije. Na zapad se prostire sve do reke Rona, a na istoku do Kaspijskog mora. Naseljava mutne vode donjih tokova reka, rukavce i mrtvaje, kao i jezera i bazene. Reène školjke (rod Anodonta i rod Unjo) su neophodne da bi se gavèice razmnožavale, što èine od aprila do avgusta. Za vreme ovog perioda, legalica dužine 56 cm raste na telu ženke iza analnog otvora. Ova legalica služi da bi ženka položila jaja direktno u školjku, gde se ona razvijaju u ribice zaštiæena. Jedna ženka može položiti izmedju 40 i 100 jaja, a dešava se da u jednoj školjci bude i do 200 jajašaca. Jajašca se izvaljuju za 15 do 20 dana ne napuštajuæi odmah domaæina. Nakon napuštanja mladj se hrani zooplanktonom, a odrasle ribice se hrane mekušcima sa dna vode. Telo gavèice je visoko i boèno splošteno. Ledja su joj sivkastozelena, bokovi srebrnasti. U sredini tela ima jasnu zelenkastu prugu. Gvaèica kratko živi, u proseku pet godina. Naraste obièno od 5 do 8 cm, veoma retko 10 cm, te zbog toga nema neki privredni znaèaj. Meso joj je ljutkasto, ali je i pored toga izuzetan mamac za grabljivice. Zbog svoje izuzetne koloritnosti i zanimljive biologije gaji se i u akvarijumima.

G

Lov gavèice

Najèešæe se lovi "èerencem" u blizini obale. Jednostavno raspakujte èerenac, privežite ga za neki štap ili dužu granu kako bi mogli nesmetano da ga spustite u vodu. U sredini èerenca, sa gornje strane stavite komad natopljenog hleba ili neke druge primame koja tone. Spustite èerenac i saèekajte par minuta. Nakon toga, naglo podignite èerenac iz vode i pokupite ribe. Gavèicu možete loviti i lakim ribolovnim priborom najlonom debljine do 0,14 mm i udicom od 18 do 20. Mamci su komadiæi gliste, crvi (sitniji), hleb.

B

59

Jegulja

Anguilla anguilla vropska jegulja naseljava Evropu duž obale Atlanskog okeana, Mediteranskog, Azovskog i Crnog mora. Ženke migriraju u gornje tokove reka koje se ulivaju u ta mora, dok mužjaci ostaju u brakiènim vodama na ušæima. U potrazi za hranom jegulje migriraju uzvodno i to sve do visina od 1.000 metara nadmorske visine. Teško da neko ne zna kako izgleda jegulja. Telo joj je zmijoliko, a velika usta skrivaju mnoštvo sitnih zuba. Peraja su joj modifikovana tako da analno i dorzalno peraje grade jednu neprekidnu liniju oko repnog dela. Samo pektoralna peraja, odaju da ova životinja pripada ribama. Boja joj se menja kako stari. U principu je crna ili braon sa gornje strane, a žuta ili srebrna sa trbušne strane. Odrasle jedinke variraju u dužini. Ženke mogu dostiæi dužinu od 1 m, dok mužjaci retko prelaze 0,5 m. Rastu izuzetno sporo. Mužjaci postaju polno zreli za 4 do 14 godina, a ženke za 10 do 20 godina. Odrasle jegulje menjaju boju u srebrnu kada postanu polno zrele. U tom periodu jegulje su izuzetno proždrljive, nagomilavajuæi veliku kolièinu masnih rezervi. Kada se ugoje dovoljno prestaju da se hrane. Pri kraju leta i sa poèetkom jeseni, odrasle jegulje se pokreæu na veliko putovanje dugo 4.000 do 7.000 km ka mestima gde se veæ vekovima pare. U toku ovog puta jegulja dnevno predje 20 do 40 km. U martu i aprilu, jegulje stižu na mesto parenja, u Sergaso moru, izmedju Bahama i Bermuda. Parenje je misterija jer do sada èovek nije video ni jedno, ali se u ovim vodama može naæi veliki broj mladji jegulje medju zooplanktonom. Pretpostavlja se da je kolektivno i da se dešava na dubinama od 100 do 400 m. Nakon parenja, jegulje umiru pretpostavlja se od iscrpljenosti. Kada se mladj izlegne prepušta se Golfskoj struji kojoj treba oko tri godine da ih dovede do voda Evrope. U toku ovog putovanja listolike larve jegulje se transformišu u staklasto prozirnu mladj, koja kako stari dobija sve tamnije boje.

E

60

Lov jegulje

Ribe naših voda 61

Bez obzira što se jegulje vrlo retko upecaju, èinjenica je da se u svakoj vodi nalaze veliki primerci. Takodje treba imati na umu da medju upecanim jeguljama veæina potièe iz stajaæih voda. Bez obzira gde hvatate jegulje, one se najbezbednije oseæaju blizu ostrvaca, kamenja, podvodnog bilja, potopljenog drveæa ili potopljenih sprudova. Takodje, jegulje vole da se ukopavaju u meko dno. Jegulja se najèešæe ulovi od juna do septembra, u periodu od sat vremena pre sutona pa sve do ponoæi, ali i izjutra sat pre zore pa sve dok sunce ne izadje. Ponekad lovci na štuke zimi, ulove na mrtvog kedera jegulju. Preko cele godine, kada je oblaèno, jegulje se hrane po dnu, koristeæi svoj izuzetno jak oseæaj mirisa u potrazi za hranom. Ali, kada je vedro, posebno pri jakoj meseèini, obièno love u srednjem sloju vode napadajuæi mladj na površini vode po silueti koja se javlja od meseca. Osnovni metod pecanja jegulja je vagler. Na udicu se postavljaju bronzani mesni crviæi, koji se èisti bacaju kao primama. Potrebna vam je veæa kolièina crviæa, jer prihranjivanje mora biti konstantno. Poboljšani metod pecanja je izuzetno dugim štapovima sa kratkim najlonom umesto vagler tehnike. Na ovaj naèin se postiže bolja preciznost zabaèaja, ali i bolja fiksacija mamca. Jegulja naime traži potpuno nepomièan mamac. Štap treba da je tvrdji. Bez obzira gde i kada pecate, postoje tri osnovne postavke pribora. Prvo, pecajte 10 do 30 cm dublje od dubine vode, ali budite spremni da smanjite dubinu, kada jegulje poènu da se kreæu ka površini. Postavka 1 se koristi kada nema toka vode sem blagog pomeranja površine prouzrokovane vetrom. Koristite takmièarske plovke kruškastog tela, nosivosti 0,75 do 2 g. Postavka 2 se koristi kada nema nimalo vetra. Koriste se isti plovci nosivosti 0,75 do 1,25 g. Postavka 3 je za tekuæu vodu. Koriste se takmièarski plovci šljivolikog tela od balze, nosivosti 1 do 2,5 g. Za sve tri postavke koristi se najlon nosivosti 1 kg, podvez nosivosti 0,75 kg, sa udicama velièine 18, 20 ili 22. Najbolje mesto za lov je prelaz ravnog dna u strmu ivicu. Obièno je to dubina oko 4 m. Podesite dubinu pecanja da bude 10 do 30 cm veæa od dubine vode. Kao mamac stavite bronzanog mesnog crviæa. Prihranjujte mešavinom bronzanih crviæa i kastera oko vašeg plovka. Nakon toga prihranite uzak pojas iza plovka. Ideja je da se privuku jegulje iz centra vode, ka obali. Bacite po 20 crviæa ili kastera svaki put kad zabacite plovak. Kontrirajte na svaki brzi trazaj i potapanje plovka. Ukoliko se poveæa broj trzaja dok mamac pada u vodu, smanjite dubinu. To je znak da se riba nalazi u srednjem sloju. Ukoliko pecate velike jegulje obratite pažnju. Velike jegulje su izuzetno jaki borci i za njih je potreban snažan pribor, isti onaj koji se koristi za šarana ili

62 Ribe naših voda štuku. Ukoliko pecate dalje od obale, potreban vam je brži i kruæi štap, dok je za priobalno pecanje potreban mekši pribor. Dužina štapa od 3,5 do 4 m je idealna. Najlon bi trebao da bude nosivosti od 4,5 do 5 kg, dobre marke i izuzetnog kvaliteta. Dobro je koristiti sajlicu kao podvez zbog jeguljinih zuba. Mamci za velike jegulje su durbaci i komadi kedera. Velièinu udice prilagodite velièini mamca, a mogu biti od 2 do 10. Krupna jegulja æe ispustiti mamac ukoliko oseti i najmanji otpor. Iz tog razloga indikatori trzaja i mašinica moraju dati potpunu slobodu najlonu. Ukoliko vaša mašinica nema moguænost slobodnog otpuštanja najlona, prebacite preklopnik tako da oslobodi najlon. · Jegulje su najaktivnije u toku leta. Zimi Ukoliko je vreme vetrovito, ili je one obièno padaju u dubok san. Hrane se kretanje vode jaèe, koristite prstennoæu. U toku leta i najveæih vruæina, ove kako bi ste razlikovali lažne manje jegulje su jedina riba koja se može trzaje. Kod dubinske metode olovo mora biti klizeæe kako bi pružalo pecati. · Male jegulje se mogu naæi svuda, ali se najmanji moguæi otpor. Dobro je najèešæe pecaju u donjim tokovima reka. obaviti deo najlona blizu olova Tu se lako hvataju dubinskom metodom silikonom ili stabljikom baštenske ili plovkom sa kasterom, mesnim crvom kane kako se ne bi zario u mulj ili glistom kao mamcem. Bitno je da se povuèen olovom. Kada se peca u mamac nalazi na dnu. srednjem sloju ili na površini, · Velike jegulje se obièno nalaze u mirnim koristite plastiène, lake plovke. vodama, jezerima i mrtvajama. Pecaju se Možete koristiti i hranilicu i u nju dubinskom metodom, priborom za šarana stavite vatu natopljenu mirisom ili štuke. Mamac mogu biti durbaci ili koji može privuæi jegulje. Ukoliko ste sve podesili pravilkomadi mrtve ribe na veæim udicama (2 do 10). Najlon nosivosti 4,5 do 5kg je pre- no, velika jegulja neæe osetiti nikakav otpor i krenuæe da nosi poruèljiv. · Jedan broj pecaroša koristi vrlo kratke mamac i udicu. Ovo æe vam dati predveze. Ukoliko se upeca veæa jegulja, dosta vremena da kontrirate. Imajte ona æe sigurno progutati ceo predvez i na umu da se jegulja u blizini izgubiæete udicu. prirodnih zaklona, kada je na najlonu, jednostavno baca ka njima. Stigne li do njih, najlon æe obmotati oko prepreke i nema naèina da je izvadite napolje.

f

Karaš

zlatni karaš karas

Carassius carassius oreklo karaša su reke koje se ulivaju u Severno, Baltièko i Crno more, kao i one koje se ulivaju u Atlanski okean, pa sve do reke Lene. Živi uglavnom u mirnim, jako zatravljenim ravnièarskim vodama sa muljevitim dnom, dok je relativno redak u rekama. Njegova izuzetna izdržljivost omoguæava mu da živi i u onim vodama u kojima druge ribe ne mogu. Na primer, moguæe ga je naæi i u bazenima koji se u toku zime skoro potpuno lede, a u toku leta zbog male kolièine vode, postaju izuzetno tople skoro bez imalo kiseonika u vodi. U zavisnosti od uslova života, karaš ima veliku varijabilnost gradje. Proseèno poraste 15 - 30 cm, a dostiže i do 50 cm i težinu od 2,7 kg. U vodama sa malo hrane kao i u malim vodama dešava se da se prenamnože pa se tu mogu naæi duguljasta zakržlja jata èiji pojedinci teško premašuju 300 g. Ove karakteristike nisu nasledne i zavise samo od uslova. Kada dodju bolja vremena, potomci zakržljalih jedinki postaju brzorastuæi primerci okruglog tela. U vodama sa dosta hrane, a posebno u onima u kojim ima dosta grabljivica, mogu se naæi ogromni primerci karaša, ali su oni izuzetno retki. Karaš živi na dnu gde se i hrani sitnim životinjama i delovima biljaka. U toku leta se hrani intenzivnije, dok zimi potpuno prestaje sa uzimanjem hrane. U vodama koje se zimi potpuno lede, preživljava zahvaljujuæi svojoj telesnoj izluèevini koja se ne ledi, a obezbedjuje vlažnost kože. Pari se u maju i junu, a ženka položi oko 300.000 komada jajašaca na podvodnom bilju.

P

Lov karaša

Prihranjivanje jednog mesta u toku dužeg vremenskog perioda, pre pecanja, je jedan o od najboljih naèina da privuèete veæi broj razlièitih vrsta riba. Èudno, ali ovaj metod neæe poveæati broj upecanih karaša. Najveæi razlog tome je to što karaši nisu velike lutalice. Uglavnom se zadržavaju na svojoj teritoriji, retko je napuštajuæi. Ipak, mesto na kome lovite, treba dobro nahraniti mamcem sa

63

64 Ribe naših voda kojim æete pecati, par sati ranije. Ukoliko planirate rani jutarnji izlazak na vodu, nahranite u sumrak prethodnog dana i to sa par kugli navlaženog izgnjeèenog hleba sa dodatkom mesnih crva i kukuruza šeæerca. Rano izjutra pažljivo pridjite hranjenom mestu i raspakujte pribor. Primetiæete mehure vazduha na površini vode koji potièu od riba koje hraneæi se riju po dnu. Nemojte više prihranjivati mesto, jer æe to samo rasplašiti ribu. Namamèite udice hlebnim ružama ili mesnim crviæima i zabacite tamo gde ima najviše mehura. Rezultat bi trebao da bude trenutan. Karaša neæete naæi na svakom mestu u vodama u kojima boravi. Jata se obièno kreæu po svojoj teritoriji u potrazi za hranom, ali njihovo ponašanje uslovljavaju i vremenske prilike. Jata su obièno saèinjena od jedinki istog uzrasta. Veæe ribe plivaju u manjim grupacijama od po dve tri jedinke, koje se za vreme najveæih toplota u toku dana kriju u priobalju i medju vodenim biljem. U dubokim veštaèkim jezerima, karaši se u toku vidljivog dela dana sele ka najdubljim delovima, dok predveèe dolaze u pliæake nekad ni 50 cm duboke. Svoje prisustvo odaju mehurima vazduha na površini vode, koji se stvaraju dok traže hranu po dnu. Uglavnom traži vode zaklonjene od jakog vetra, a idealna temperatura vode je od 16 do 20OC. U takvim uslovima, oèekujte karaša od rane zore pa sve do 10 sati pre podne, ali i od trenutka zalaska sunca pa sve do potpunog mraka. Sa naglim padom nivoa vode karaš nagonski poèinje intenzivnije da se hrani. Na taj naèin se priprema za ukopavanje u blato u kome može duže vremena da preživi u vrlo plitkoj vodi. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Štap od 4 metra, najlon nosivosti 1,1 kg biæe dovoljni. Ukoliko se pojave krupniji karaši, uzmite jaèi štap dužine 3,5 m i najlon debljine 0,10 - 0,16 mm i nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Kako je karaš riba dna, i kako se dešava da i desetak puta sisa mamac pre nego ga proguta treba posebnu pažnju da obratite na plovak. · Sezona najboljeg lova je od juna do Uzmite uvek najfiniji plovak koji oktobra, posebno kada je pritisak visok, i prilike dopuštaju. Nosivost neka nema vetra. mu bude od 0,5 do 1,5 g. Na · Na veæini voda, treba loviti noæu i od otvorenim vodama bolje je koristiti izlaska sunca pa sve do 10 èasova. crne plovke, dok je u senci bolje · U toku izrazito toplih dana, probajte da uzeti crvene. Noæu dodajte fluores- pecate na hlebnu ružu na udici velièine 16 centne ampulice kako bi videli ili 18. Prihranjujte blago potpuno razvodnjenim hlebom. trzaje. Za vreme mirnih dana

Ribe naših voda 65 manja olova vezana 15 cm iznad mamca su savim dovoljna da obezbede da udica leži tik iznad dna. Kada pecate vagler tehnikom, uzmite minimalno olovo koje æe vam omoguæiti da zabacite na daljinu od 1 do 3 dužine štapa. Kada je vetrovito, stabilizujte mamac na dnu sa par olovaca 60 do 90 cm iznad mamca. Olovca treba da budu 15 cm iznad dna, kako se mamac ispod ne bi mrdao usled talasanja vode. Udice izaberite izmedju velièina 10 i 18 u zavisnosti od mamca. Ispitivanje dubine vode je najbitnija mera pre pecanja. Ima dve svrhe, prvo da se ispitaju konture dna, a onda i da se mamac postavi tako da tek dodiruje dno. Kada sagledate izgled dna, bacite primamu sa unutrašnje strane terase. Svakih pet minuta dodajte još primame i ponovo zabacite. Za noæno pecanje bolje je koristiti štapove dužine 3 do 3,5 m i najlon nosivosti 2,3 kg. Pecajte ih dubinskom metodom normalno ili sa otpuštenim najlonom i slobodnom špilnom ili plovkom. Idealni plovci su oni sa crvenom kuglom na vrhu antene, kako bi bili dobro uoèljivi za vreme sumraka. Noæu ih možete zameniti sa onima koji imaju fluorescentne antene. Plovak vežite wagler metodom, samo na dnu, tako da može da klizi slobodno niz najlon izmedju dva graniènika. Dodajte jedno malo olovce na 15 cm iznad udice, kako bi mamac što pre pao na dno i da bi tu ostao fiksiran. Karaš pre svega voli nepomièan mamac, pa mu treba i omoguæiti. Takodje, ako je moguæe koristite brzo tonuæe najlone. Uobièajeni mamci su kukuruz šeæerac i kišna glista (Eisenia foetida), ali su se kao najbolji pokazali hleb i mesni crvi zasebno ili u sendvièu. Primama treba da bude bele boje sa primesama mamca na koga pecate. Nekada mogu da se kao mamci koriste i kocke mesnog nareska ili zamrznuti grašak. Primama bi trebala da ima aromu konopljinog semena. Tipièan pokret plovka pri trzaju karaša je kompleksan i može da traje i do pet minuta. Prvo plovak potone, pa izroni, nakon toga krene na jednu pa na drugu stranu i najzad potone. Takodje, nekada se desi da karaš sisa mamac. U tom sluèaju plovak samo vibrira po površini. Da bi primetili tako fine trzaje koristite plovke sa prugastim antenama. Najzad, poslednja manifestacija može se videti kad karaš pridje mamcu, zaustavi se ispred njega i onda naglim otvaranjem usta usisa mamac. Tada plovak jednostavno brzo i odluèno potone pravo u dubinu vode. Kada se karaš sprema za ukopavanje u blato, kad nivo vode krene naglo da pada i izgled trzaja plovka se menja. Tada su trzaji nagli, pravolinijski i treba kontrirati kad plovak ide dole. U ovom periodu treba koristiti najosetljivije takmièarske plovke, a štap je neophodno držati u ruci kako bi brzo mogli da reagujete. Rupe u travi su prava mesta za zabacivanje plovka. Medjutim, nemojte zabacivati u sredinu rupe, veæ na samu njenu ivicu. Na taj naèin æete smanjiti broj lažnih trzaja prouzrokovanih udarom tela ili repa karaša po najlonu.

66 Ribe naših voda U toku zime, karaš se hrani u toku najtoplijeg dela dana, kada su temperature najviše i kada je voda osunèana. Idealna temperatura vode je 7OC, mada je karaš aktivan sve do 4OC. Interesantno je da se karaši èesto u toku zime igraju na površini vode. Nervozno se bacaju i po nekoliko puta u nizu. Ova igra nema veze sa hranjenjem i vrlo teško æete ovakvog karaša upecati. Ovo zimsko igranje treba razlikovati od letnjeg izranjanja, kada se karaš hrani i kada polako prevaljuje telo po površini. Neki od najboljih recepata za prihranu mesta za pecanje karaša data su ispod: · Testo od ovsenih ili zobenih pahuljica - Ove pahuljice se skuvaju. Dobro skuvane, pospu se hlebnim pahuljicama ili belim pšeniènim brašnom, najbolje onim za razvlaèenje, pa se dobro umese. Pre posipanja može se dodati i neki mirisni sastojak. Npr. za bodorke anis ili korijander, za karaša i deveriku šeæer. Kada je ovako testo pripremljeno, može se dodati i malo meda. Ako ste se namerili na šarane, umesto pahuljica ili brašna od pšenice dodajte kukuruzno brašno (nikako griz). · Testo od kukuruznog brašna - Naroèito je dobro za karaše i šarane. Kukuruzno brašno se ukuva. Po njemu pospu hlebne pahuljice ili belo pšenièno brašno. I ovde se preporuèuje dodavanje mirisnih materija u prašku i meda. Ako lovite mrene ili klenove, onda ukuvanom kukuruznom brašnu dodajete istrugani sir i vanilin šeæer. · Testo od griza - Kao za pravljenje testa od pahulljica, skuva se griz, pa se pospe pahuljicama ili pšeniènim brašnom. Kada mu se doda anis u prahu, odlièan je mamac za karaše, bodorke i deverike. · Hleb - Koristi se sredina svežeg belog hleba, odnosno peciva. Beli hleb je bolji za stajaæe vode dok je polubeli hleb pogodniji za tekuæe vode. Treba voditi raèuna da mirisni dodaci teško prodiru u hleb i voda ih brzo ispira. Zato su preporuèljivi dodaci u teènom stanju, kao npr. vanila koja se dodaje pecivu.

0

Za ovaj tekst korišæeni recepti za primamu sa sajta: http://www.ribar.co.yu i tekstovi sa sajta: http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak/

Keèiga

Acipenser ruthenus eèiga živi u rekama koje se ulivaju u Kaspijsko, Crno i Azovsko more, kao i u reke koje se ulivaju u Ladoga i Onega jezera. Ovo je jedini predstavnik jesetri (rod Acipenser) koji neprekidno živi u slatkoj vodi. Glava keèige je karakteristièna, sa izduženom njuškom i sa dugim i osetljivim brèiæima. Na telu ima 12 do 17 oštrih ledjnih ploèica, 58 do 70 boènih i 12 do 18 trbušnih. Maksimalno naraste do 1m i teži do 9 kg. Zimu preživljava u potpunom miru u veæim dubinama donjih tokova reka. U toku proleæa seli se uzvodno radi parenja. Od marta do juna, ženke polože od 11.000 do 140.000 jajašaca u peskovitom ili šljunkovitom dnu na dubini od 3 do 4 m. U prvih devet godina što je ženka starija, to više jajašaca položi. Nakon tog uzrasta broj jajašaca opada. Nakon oplodnje ženke napuštaju gnezdo, dok mužjak ostaje, nastavljajuæi da se pari sa drugim ženkama. Nakon izleganja mladj se pod uticajem strujanja reke seli ka ušæu, gde se hrani glavonošcima. Odrasle ribe se hrane životinjama dna i ikrom drugih riba. Noæu, prilaze obalama gde hvataju insekte koji padaju u vodu. Da bi ovo izveli, okreæu se na ledja, jer su im usta sa donje strane tela.

K

Lov keèige

Lovi se dubinski, a koriste se tanke i oštre udice velièine 8 - 14. Najbolji mamac je larva vodenog cveta, retko se može uloviti i na crvenu glistu. Najbolje se lovi u proleæe pred mrest. Na trzaj treba odmah kontrirati. Pored keèige u dunavskom toku žive i jesetre i morune koje su vrlo sliène keèigama, ali periodièno migriraju u Crno, Kaspijsko i Jadransko more. Ove dve ribe sportski pecaroši ne mogu da upecaju, njih mrežama love iskljuèivo profesionalni ribari.

A

67

Kesega kosalj sabljarka beovica

Abramis ballerus esega naraste obièno od 30 cm do 40 cm i težine do 0,5 kg. Prepoznatljiva je po maloj glavi, ustima koja su okrenuta polugore i velikim repnim perajima. Telo joj je spljošteno i izduženo. Oèi su joj velike sa belo-srebrnom beonjaèom. Ima neobièno dugo podrepno peraje sa 38 do 45 žbica. Boèno ima 66 do 73 komada krljušti. Ledja su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, sa blagim plavim odsjajem. Trbuh je crvenkastobeo.Živi u nizijskim vodama, najèešæe u velikim rekama i njihovim plavnim podruèijima. Može se naæi u svim slivovima srednje Evrope, posebno u blizini ušæa reka. Vrlo se retko može naæi u gornjem toku reke. Hrani se životinjskim organizmima pri dnu. Mresti se nešto pre deverike. Za vreme parenja mužjaci dobijaju na bokovima bradavièaste izrasline. Prvo su bele boje, a nakon toga požute. Polno sazreva sa èetiri godine, kada naraste 18 do 20 cm.

K

Lov kesege

Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Potreban je karbonski štap "takmièarac" od 5 - 6 metara iz dva ili tri dela. Debljina najlona ipak zavisi od velièine prve upecane kesege. Za pecanje u kanalima najlon debljine 0,08 - 0,10 je obièno dovoljan. Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od 0,3 - 1,5 gr. Balansiranje olovima treba da bude dobro uradjeno. Najbolje je koristiti neæi broj manjih olovaca ili jednog olivetija i više malih olovaca. Za pecanje u brzacima i rekama, najlon treba da je nešto deblji od 0,12 do 0,14 mm. Koristi se nešto veæi plovak oblika lopte ili kruške. Plovak treba da ima dugaèku antenu i telo zbog stabilnosti. Velièina udice se bira u zavisnosti od mamca. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18. Klasièni mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Medju

68

Ribe naših voda 69 njima mesni crviæi, larve komaraca, brašneni crvi, kuvano žito, hleb i gliste su najèešæe korišæeni. Za uspešan ribolov primama je esencijalna. Treba da bude teška, masna, hranjiva, tamna i lepljiva. U sebi može da sadrži samo biljne sastojke, ali kesega neæe odbiti ni mesne delove. Od biljnih sastojaka tu su hleb, mleveni keks, kukuruzni griz, skrob i pšeniène, ražene i ovsene pahuljice. Od mesnih sastojaka treba koristiti mesne crviæe, sitne gliste i komadiæe glista. Najbolje je formirati loptu od biljne primame, a onda u njenu unutrašnjost dodati životinjske komponente. Od primame se formiraju lopte velièine mandarine i sa oko 1/2kg hrane nahrani se mesto pecanja. Nakon toga, na isto mesto se zabacuje sistem sa hranilicom u sluèaju da je dubinski metod u pitanju, odnosno namamèena udica ukoliko se peca uz pomoæ plovka. Za razliku od deverike, koja se nikada neæe diæi sa dna, kesegu možemo adekvatnom primamom diæi od dna ako nam je to cilj. Primama koja to može uraditi mora u sebi imati elemente koji prilikom raspadanja isplivavaju, kao što su korica hleba i treset. Jedini razlog zašto želimo kesegu da dignemo sa dna je pecanje plovkom na mestima gde je dubina jako velika ili dno preterano zatravnjeno i prekriveno panjevima, pa je opasnost od kaèenja velika. Prisustvo kesega primetiæete po pojavi mehuriæa na površini vode, koji izlaze iz dna, dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. Imajte na umu da kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih može uplašiti. Zato kada jednom primamite ribe, nemojte dohranjivati dok god riba radi. Kada jato ode, prihranite opet i èekajte. Ugriz kesege je karakteristièan. Plovak prvo blago izroni, što je znak da je kesega uzela mamac, a nakon toga se položi, drži mamac u ustima i najzad krene u jednu stranu. U tom trenutku treba kontrirati i kaèenje je zagarantovano. Kesega se može pecati dubinskom metodom, plovkom i bolonjez tehnikom. Lov dubinskom metodom je najèešæi na jezerima i sporotekuæim vodama. U ovakvim sistemima kesega se nalazi na velikoj udaljenosti od obale i treba joj “dobaciti” mamac. Koristi se karbonski štap dužine od 3 do 4 m. Najbolje je da se vrh štapa opremi nekim indikatorom trzaja. Najlon treba da je od 0,14 do 0,16 mm. Na kraju najlona treba da se nalazi hranilica. Mesto pecanja pre poèetka dobro nahranite, a dohranjivanje vršite samo hranilicom. Zabacujte uvek na isto mesto. Štap postavite u pravcu toka reke. Kontrirajte kada indikator trzaja pokaže da je riba ponela mamac. Lov plovkom se ni u èemu ne razlikuje od lova bodorke plovkom. Pribor za ovakav lov opisan je na poèetku teksta. Plovkom se obièno lovi na tekuæim

70 Ribe naših voda vodama, kao što su reke i kanali. Kontrira se kada riba ponese plovak na jednu stranu. Lov kesega bolonjez (Bolognese) tehnikom dolazi iz Italije i tamo je koriste ribolovci na brzim vodama sa jakom strujom. Za ovaj tip pecanja potrebni su karbonski teleskopski štapovi dužine 5 do 7 m. Na ovakav štap postavlja se kvalitetna mašinica. Na špulnu se namotava najlon debljine 0,10 do 0,20 mm. Plovak treba da je masivan sa veæom nosivošæu. Antena olovka je velika i na vrhu ima kuglu. Montira se jedna udica velièine od 10 do 18 na kraj najlona. Udica je na predvezu dugom oko 50cm i vezana je virblom za glavni najlon. Za optereæenje koriste se dva veæa olova. Tehnika ribolova je jednostavna, ribolovac zabacuje sistem nizvodno i pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Vrh štapa stoji podignut i u svakom trenutku može da da kontru. Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od mesta gde leži mamac, kako bi se pri rastapanju primame èestice primame skotrljale pravo do mesta gde vozimo plovak. Pored kesege, ovaj sistem pecanja može biti odlièan i za druge vrste deverika, crnooku i nosaru.

YX

Klen

Leuciscus cephalus sim severne Skandinavije i ostrva u Mediteranskom moru, klen naseljava celu Evropu. Živi kako u slatkoj tako i u brakiènoj vodi, ali i u Baltièkom moru. Uprkos klenovoj velikoj sposobnosti prilagodjavanja, on ipak najradje naseljava tekuæe vode sa tvrdom podlogom. U nizijskim rekama, najèešæe se zadržava ispod brana i zapreka u vodi gde se hrani. U pastrmskim vodama smatra se nepoželjnim jer proždire plemenitu mladj i ikru. Klen se hrani i životinjskom i biljnom hranom. Veliki primerci se hrane drugim ribama i žabama, èak proždiru i plodove koji padaju sa priobalnog drveæa. Uprkos svojoj velikoj proždrljivosti, klenovi rastu prilièno sporo. Sezona parenja im je sa proleæa. U tom periodu mužjaci, pa èak i neke ženke dobijaju taèkice po telu, a analno i ventralno peraje postaje im crveno. Ženka polaže izmedju 50.000 i 200.000 jaja. Nakon izvaljivanja, mladj jede zooplanktone. Mlade ribe se drže u jatima, dok odrasli primerci žive zasebno. Kreæu se tik ispod površine vode, odakle mogu da reaguju na svaku opasnost. Klenovi su izuzetno stidljive ribe, što posebno važi za starije primerke.

O

Lov klena

Na rekama koristite plovke, dubinke bez i sa hranilicom kao i dubinku sa slobodnom špulnom. Naroèito je zanimljiv lov na "pec", koji je specifièan za manje reke. Pribor koji se koristi može biti sasvim skroman. Dovoljno je imati vitak štap srednje dužine, laganu mašinicu sa namotanim najlonom precnika 0,180,25mm, sasvim mali plovak i udicu, najbolje velièine oko broja 12. Najuspešniji mamac je skakavac, ali se mogu koristiti i krupniji insekti i leptirovi. Pri zabacivanju udice nije potrebno voditi raèuna da mamac što laganije padne na površinu vode. Grublji udar udice sa mamcem i plovka o površinu vode izaziva klena da zagrize èak i da nije gladan. Ako ne zagrize posle nekoliko sekundi od zabacivanja, ceo se postupak ponavlja. Duže èekanje nema smisla. Iako kod zabacivanja ne

71

72 Ribe naših voda mora mnogo da se pazi na narušavanje tišine, mestu za ribolov treba priæi što tiše, bez naglih pokreta, naroèito ako su klenovi na površini vode. Kada se zauzme dobra pozicija za zabacivanje, zakratko se saèeka i kada se uverite da su klenovi ostali tu, poèinje se lov. Mamac treba da padne 20-40cm ispred uoèenog klena. Ako na njega krene sitan primerak ne treba mu dozvoliti da ga on zgrabi, veæ ga povlaèenjem najlona spreèiti u tome.U jurnjavi i otimanju za plen koje tada nastane udicu obièno proguta najkrupniji klen iz grupe. Kada klen uzme mamac, pre kontriranja vrh štapa treba spustiti što bliže površini vode. Potezanje treba da bude kratko i dovoljno energièno da bi se udica sigurno zabola. Zakaèenom klenu ne treba dozvoliti da se izbacuje iz vode, jer se tada, u veæini sluèajeva, on uspesno oslobadja udice pre nego što ga izvuèemo na obalu. Klenovi koji se love na taj naèin su teški 100-300 grama. Kapitalci teški i više od 2 kg su daleko redji i oprezniji, ali se i oni ponekad ulove. Èest razlog gubljenja ulova · Prihranjivanje na malim vodama nije od je prekasna kontra. Naime, klen presudnog znaèaja, ali može pomoæi. uzima mamac obièno dok još tone. Bolje je baciti par stisnutih sitnih komada Premeæe ga u ustima i ako oseti primame na mesto pecanja i nekoliko gruotpor odmah ga ispušta. Ovde mora menèiæa navlaženog hleba uzvodno, nego uslediti brza kontra. Najveæi prob- bacati velike lopte primame. Ovo æe lem je što u toku tonjenja mamaca, uèiniti da se hleb uzvodno raspada i kondok struna nije još zategnuta, blagi stantno primamljuje ribu, što je mnogo trzaj klena neæete ni osetiti na štapu bolje od stalnog ubacivanja loptica koje pa je potrebno dobro paziti na svaki æe zasigurno zaplašiti ribu. neuobièajen pomeraj najlona. · U nekim vodama postoje jako veliki Na kanalima i drugim primerci klenova koje je teško uhvatiti. uskim vodama trudite se da doseg- Pokušajte sa mrtvim kederom ili sardinete suprotnu stranu obale dugim nom u priobalju pred sumrak. štapom sa kratkim najlonom ili · Iako su klenovi ribe tekuæih voda, kapidubinskom metodom sa quiver- talci se uglavnom nalaze u barama i jezertipom. Najlon treba da bude ima. nosivosti 1,8 do 2,5 kg. Udica · Vodi prilazite oprezno. Krupni klenovi velièine od 8 do 4. Na oko 20 cm su oprezni i na najmanji šum u stanju su od udice dodajte još jedno olovo da pobegnu na sasvim drugi deo vodenog kako bi primorali mamac da leži na toka. dnu. Osnovni princip je da treba da · Najbolje vreme za klena je od oko sat stavite minimalno olova. Dubinski vremena pre zalaska sunca pa sve do tri metod lova se primenjuje za vreme sata nakon zalaska. veæih voda, naroèito u proleæe i u

Ribe naših voda 73 kasnu jesen. Kada je voda bistra, možete prihraniti željeno mesto mesnim crviæima, konopljinim semenom ili kukuruzom šeæercem i èekati da se klenovi pojave pa pecati jednim štapom. Kod mutnih voda, kao i u zimskim uslovima ta varijanta ribolova retko uspeva. Bolje je onda zabaciti više dubinki i èekati ili koristiti metod pecanja sa dva štapa. Jedan zabacite na 4 do 5 m od obale, sa minimalnom kolièinom olova potrebnom da se mamac nadje na dnu. Koristite pola sardine ili durbaka. Na drugom štapu ponudite komadiæ mesnog nareska na dlaci i zabacite dalje u glavni tok. Koristite fiksno olovo težine 50 g. Klen je svaštojed i može se pecati na skoro svaki mamac. Možete probati sa sirom, komadom nagnjeèenog voæa, posebno kupinama i dudom, mesnim crviæima, suvom krvi, glistama, skakavcima ili puževima. Tu su i hlebne ruže, durbaci, kocke mesnog nareska i kukuruz šeæerac, prirodne i veštaèke mušice i živi insekti. Naravno, neæete koristiti sve ove mamce svaki put kad odete u ribolov. Kada je reka bistra, hlebna ruža i kukuruz šeèerac su se pokazali najboljim. Kada je voda mutna, bolje je koristiti što aromatiènije mamce (crvi, sir ili mesni narezak). Leti možete probati i puža. Ukoliko dodje do trzaja, biæe to još dok mamac tone. Tu je i korica hleba slobodno vezana na udiciu bez olova za letnje, a sa olovom za zimske uslove pecanja. Olovo postavite 5 do 15 cm iznad udice. Najbolji trenutak za klena je onaj odredjen promenom nivoa vode. Prvo treba da nivo poraste za oko metar, a nakon toga, za par dana da opadne na 15 do 45 cm ispod proseènog nivoa. Lov æe vam tada doneti velike klenove. Doba dana i nije toliko presudno. Klenovi su aktivni uvek, ali sumrak ipak daje najbolje rezultate kad se love krupni komadi. Nikako ne treba zaboraviti lov klena varalicom. Ovaj metod se najèešæe primenjuje u popodnevnim satima, kad klen iz dubine osmatra površinu vode i kada æe vašu varalicu brzo spaziti. Od varalica treba koristiti voblere od 3 do 5 cm , kao što su Rapale(Countdown i Mini Fat Rap u boji i S, SD, MN, RT, GRT, P, G i u mutnoj vodi GFR, RH, FT i SGT(SLN))*, Ružno paèe( BIS, BT, BGI, BS, DOR, BASS)* ili Zoranovi vobleri od 5 cm boje crno-bele i zlatno-crne. Takodje mogu se koristiti i leptiri velièine 0 do 3 i male kašike, male glavinjare imitacije žaba i riba, tvisteri i šediæi velièine 2,5 do 4. Zabacujte varalicu nizvodno i popreèno na tok reke. Obratite pažnju da se klenovi nalaze obièno pri obali, u senci ispod krošnji drveæa koje natkrivljuju površinu vode (ako su ta drveta još dud, glog ili trešnja eto objašnjenja zašto se i na ove biljne mamce može uloviti klen), uz obalu obraslu kupinama ili medju potopljenim panjevima i granama. Na ovim mestima klen saèekuje svoj plen bilo

74 Ribe naših voda da su to ribice, insekti koji sleæu na vodu ili upadaju sluèajno u nju ili plodovi koji padaju sa krošnji. Dakle na tom mestu treba pecati i bacati varalicu. Varalicu po pravilu klen uzima naglo, odluèno i kratko. Pravovremena kontra je najbitnija. Moguæa su tri scenarija koji vam se mogu dogoditi pri vodjenju varalice: · Bacate varalicu, ona pada, oseæate (a vrlo èesto èak ni ne osetite na štapu, veæ samo vidite da je najlon poèeo malo brže da se zateže) blagi trzaj i nastavljate da namotavate. Varalicu dovodite do vode i ponovo zabacujete. Desilo se da je klen uzeo varalicu još dok tone i dok najlon još nije bio zategnut, te stoga niste ni osetili trzaj. Klen je uzeo varalicu, malo je poneo, osetio otpor, prepoznao da “to” nije za jelo i ispljunuo je. Da bi rešili ovaj problem važi ista napomena kao i kod pecanja plovkom. Posmatrajte najlon još dok tone i na svaki sumljivi pokret najlona najbolje je da kontrirate. · Bacate varalicu, vodite je kroz vodu, oseæate blag trzaj, kontrirate i ništa. Opet vam je na varalici bio klen, koji ju je okusio i osetio da nije za jelo i ispljunuo. Jedino rešenje je da prilikom namotavanja najlon držite uvek nategnutim, posmatrate vrh štapa i kontrirate odmah pri najmanjem trzaju. · Treæi scenarij je dosta èest. U toku vuèenja osetite otežanje i pomišljate da je u pitanju trava ili komadiæ kese. Dovodite varalicu do kraja i primeæujete da je u pitanju klen. U veæini sluèajeva ovakav klen æe se pri izvlaèenju otkaèiti, jer nije dobro zagrizao mamac. I ovde je jedino rešenje kontra i pri najmanjoj promeni optereæenja. Pored vodjenja varalice može se na bržim vodama koristiti i tehnika “lerovanja” - zabacivanja nizvodno i zadržavanja varalice na jednom mestu, koja vibrira pod dejstvom toka vode. Povlaèenjem vrha štapa gore dole menjate dubinu , a levo desno mesto varalice. Ponekad se za vreme sunèanog i toplog dana klen okuplja na samoj površini vode i tada ga je moguæe loviti strimerma i mušicama potezaljkama koje se mogu kombinovati sa voblerima ili leptirovima. Od mušica su se najbolje pokazale imitacije bumbara, koèijaša, zula i veštice. Umesto mušice istim principom se može loviti i na malog skakavca (i zelenog i braon) i popca. Kao zamena za pravi mušièarski pribor može se koristiti i vaser kugla, tanak najlon bez olova i veštaèka mušica (zlatna, crni palmer i aleksandra) ili sveže uhvaæeni skakavac ili popac.

A

*Za informacije o tipovima i bojama varalica korišæen tekst iz Ribolovaèkog-magazina br.3 : Tibor Mesaroš, “Veliki uzima ne no” - http://www.ribolovaèki-magazin.co.yu

Kleniæ

Leuciscus leuciscus leniæ naseljava skoro celu Evropu, osim voda Škotske i severne Skandinavije. Naseljava mesta gde se ulivaju brzi potoci, bujice i reke. Kreæe se u manjim jatima, uglavnom blizu dna na kome jede insekte i njihove larve, puževe, ikru i riblju mladj. U toku veèeri i noæu isplivava na površinu gde lovi insekte koji padaju na površinu vode. U mutnim vodama voli da se hrani glistama koje bivaju sprane sa zemljišta nakon kiša. Sezonske migracije jata kleniæa ista su kao i jata bodorki. Sa proleæa nalaze se u mirnijim delovima toka, ali nakon par nedelja, kako vreme otopljava kreæu ka glavnom toku i veæim dubinama. Kao i bodorke rado se zadržavaju ispod krošnji koje nadvisuju vodu, hvatajuæi insekte i plodove koji padaju sa njih. Sa dolaskom jeseni odlaze u dublje vode. I dalje vole da se zadržavaju u brzim i turbulentnim vodama, ali se jata dele na manje grupacije. Kada dodje zima, jata se opet okupljaju i prezimljavaju u najveæim dubinama. Poèinje da se razmnožava u treæoj ili èetvrtoj godini života, u periodu od marta do maja. U hladnim vodama mrest se odvija nešto kasnije, èak i u junu. Parenje je zajednièko za celo jato. Polaže ikru na podvodnom bilju li njihovom korenju, nekada i na peskovitom dnu. Za razliku od veæine riba koje se sele u zvodno da bi se parile, kleniæi migriraju nizvodno. U tom periodu na telima mužjaka javljaju se pege. Ženka polaže od 3.000 do 27.000 jajašaca velikih 1 do 2 mm u preèniku. Pri temperaturi od 13OC mladj se izlegne nakon 25 dana. Nakon izvaljivanja mladj se sakuplja u velika jata. Kako ribe rastu, tako se jato raspada na manje delove. Kleniæ je obièno težak 100 do 200 grama, a maksimalna masa mu je 400 grama.

K

Lov kleniæa

Kleniæ prihvata sve vrste hrane kojom se hrane i bodorke. Hleb, ukljuèujuæi i hlebnu pastu, koricu, ružu ili lopticu je isto toliko popularan kao i žito, konoplja ili grahorica posebno u zimskim mesecima kada insekata nema. Veliki broj

75

76 Ribe naših voda pecaroša koristi zrnevlje konoplje kao primamu, a zreo plod zove kao mamac na udici. Leti, mesni crviæi, uholaèe, stenice i vodeni raèiæi i crviæi mogu se koristiti kao mamci. Sa živim mamcima uvek treba eksperimentisati, uvek pogledajte oko vode kojih insekata ima. Velika je verovatnoæa da se riba na njih veæ navikla i da æete sa njima imati najveæi uspeh. Na prostranim rekama, gde je struja jaka i tok dubok, vagler ili klizeæi plovak èine dobar izbor. Pribor mora biti fin. Štap dug od 3,5 do 4 m, plovak što lakši, ali da omoguæi dovoljno zabacivanje. Udice velièine 18 do 20, najlon debljine do 0,18 mm nosivosti 0,9 · Obratite pažnju na živahnost kleniæa, kg. Kao podvez koristite najlon nije redak sluèaj da iskoèe iz otvorene nosivosti od 0,45 do 0,70 kg. U toku pecanja treba menjati dubinu, èuvarke. · Zimi æete najèešæe uhvatiti krupnijeg jer se jato neprekidno kreæe. kleniæa, jar su sitnije riba manje aktivne. Mamac je mesni crviæ, a sa njime i Kasteri i crvene gliste su dobar mamac. prihranjujte mesto svaki put kad Bolje je pecati dubinskom metodom ili zabacite rasipanjem male kolièine plovkom sa mamcem na dnu nego vara- mesnih crviæa. lièariti. U plitkim rekama, posebno gde · Leti potražite kleniæa u dobro aerisanim je voda èista, mora se voditi raèuna vodama. Sa jeseni i u zimu oni se obièno da vas riba ne vidi. Najbolje je sele u dublje slojeve. Ipak, uvek izbe- oprezno priæi vodi i uoèiti jato. Odaberite pogodno mesto za gavaju statiènu i ubarenu vodu. · Kleniæi brzo trzaju, a ako duže vreme pecanje. Ne bi bilo loše da je ono kontrirate na svaki trzaj bez uspeha treba skriveno iza obalnog bilja, kako vas ribe ne bi videle. Kao primamu da proverite sledeæe tri stvari: · zategnite najlon izmedju plovka i štapa raspite jednu šaku mesnih crviæa. što je više moguæe kako bi ubrzali kontru; Ukoliko ulazite u vodu, nije loše da · reagujte samo kada plovak stvarno ode o bok vežete platnenu kesu sa dve tri rupice. U kesu stavite crviæe, ispod vode; · kada pecate na prostranijim vodama, koji æe se malo po malo rasipati u nemojte jako kontrirati. Povucite blago i vodu, primamljujuæi ribu. osetiæete da li ste ili niste zakaèili ribu. Zabacujte udicu nizvodno. Vodena Ukoliko niste, ostavite štap bez izvlaèe- struja æe omoguæiti titranje mamca nja udice napolje. Na taj naèin æete moæi u vodi. Drugi naèin ribolova koji se da smanjite broj zabaèaja za tri puta. Bitno je da prvi zabaèaj bude sa dalje može koristiti i u plitkim i u strane mesta gde primamljujete ribu rasu- dubokim vodama je lov dubinskom metodom. Koristi se lako olovo tim mesnim crviæima.

Ribe naših voda 77 koje se nalazi oko 10 cm iznad mamca. U plitkim vodama zabacujte preko jata, tako da podizanjem vrha štapa dovedete mamac u samo jato. Štap se drži u ruci i reaguje se odmah i na najmanji trzaj. Najefikasniji metod ribolova kleniæa u plitkim vodama je pecanje na crva bez imalo olova. Zabacite uzvodno mamac, koji æe se pod uticajem struje jednostavno kotrljati nizvodno i pokretima mamiti ribu. Ugrizi se manifestuju kao blago zatezanje najlona, a ponekad i po trzaju vrha. Vešt ribolovac bi trebalo da upeca svaku treæu ribu koja trzne. Pecanje mušicom je najinteresantniji naèin ribolova kleniæa. On je primenjiv na manjim potocima i brzim rekama. Svaka sitna mušica se može iskoristiti, ali je dobro uvek pogledati koji se insekti nalaze oko vode i naæi najslièniju imitaciju. Može se zabacivati i uzvodno i nizvodni. Koristi se i mokra i suva mušica ravnopravno, ali neki pecaroši vole da zakaèe i jednog mesnog crviæa. Obratite pažnju da se oko kleniæa obièno mogu naæi i klenovi. Njih æete razlikovati po konveksnom dorzalnom peraju koje je kod kleniæa konkavno. Koriste se iste mušice kao i kod pecanja klenova. Ukoliko nemate odgovarajuæi mušièarski pribor, probajte sa pecanjem sa vaser kuglom. Kuglu postavite oko 80 cm od udice ili mušice i koristite maksimalno tanak najlon bez imalo olova. Možete koristiti obe tehnike i bacanje mamaca nizvodno ili popreko toka uz neprestano privlaèenje i “lerovanje” mamca na jednom mestu korišæenjem reène struje. Kada nemate pri sebi veštaèkih mušica, koristite one prave iz prirode oko vas. Kleniæ najradije uzima skakavce, popce, sve vrste muva i leteæe mrave, jer su mu oni i prirodna hrana. Prezentacija mamca je bitna pa mora biti prirodna. Ovakve mušice padaju na površinu vode sa grana drveæa ili iz rojeva koje se roje iznad površine vode. Uvek tražite takva mesta jer se na njima i skupljaju jata kleniæa kako bi se hranila.

O

Krkuša govedarka grundl pištavac

Gobio gobio rkuša naseljava sve evropske vode sem one u Skandinaviji, Škotskoj, Pirinejima , južnoj Italiji i Grèkoj i to sa veæim brojem podvrsta. Naseljava sva moguæa staništa od planinskih potoèiæa do bazena. Iako nije èesta u dubokim bazenima, u njima može porasti izuzetno krupna. Ponekad se èak nalazi i u morskoj vodi sa manjom koncentracijom soli. Potrebna joj je bistra, topla voda srednje jako struje i kameno ili pešèano dno. Mresti se od maja do juna iznad kamenitog tla obraslog travom. Nastavlja sa hranjenjem i u toku zime sa tim što se seli u veæe dubine. Nakon 2 do 3 godine krkuša postaje polno zrela. Njegov životni vek je oko 6 godina i maksimalno poraste 15 cm. Ova tanušna srebrna ribica je ukrašena crnim taèkama po celom telu i perajima. Izuzetno lièi na sitnu mrenu ali ima jedan par brèiæa dok mrena ima dva para. Po položaju usana može se zakljuèiti da se hrani sa dna larvama insekata, puževima i zglavkarima. Usne mogu da joj se transformišu u tubu kojom je u stanju da isisa životinjice iz tla kao usisivaè. Nema neki privredni znaèaj izuzev u Francuskoj u kojoj se od nje pravi jedna vrsta nacionalnog jela. U centralnoj Evropi ovom ribicom hrane svinje. U prirodi ona je hrana veæim predatorima.

K

Lov krkuše

Krkušu možete naæi u gustim jatima u vodama sa jakom strujom. U toku zime odlazi u duboke vode, a leti se pomera u pliæe vode do 2 m, gde se hrani sa dna larvama insekata, puževima i zglavkarima. Najbolji period ribolova je od avgusta do septembra. Peca se finim priborom sa dve udice velièine 12 u razmaku 8 cm jedna od druge sa mamcem prezentovanim na dnu. Pre poèetka ribolova, štapom zamutite vodu, rijuæi po dnu. Ovo æe delovati kao alarm za krkuše i jato æe se pojaviti da se poèasti životinjicama dna koje ste upravo izvadili. Kao mamac koristite gliste i mesne crviæe.

78

I

Krupatica krupatka blika

Blicca bjoerkna rupatica naseljava sve vode Evrope, sem voda Skandinavskog poluostrva i Britanije. Najviše se zadržava u donjim tokovima reka, jezerima, mrtvajama i rukavcima. Traži mirna mesta, gde se krije u dubokim slojevima vode. U vodama gde su grabljivice retke, može se toliko namnožiti da cela populaciju, zbog nedostatka hrane postane zakržljala. Za razliku od deverike, sa kojom se èesto meša, krupatica je nešto deblja sa krupnim i svjetlijim ljuskama na bokovima, a peraja su joj na vrhu žuækastonarandžasta, dok kod deverike pretežno preovladava crna boja i zlatna boja krljušti. Broj žbica na lateralnoj liniji je kod krupatice 44 do 48, a kod deverike 51 do 60. Krupatice se od aprila do juna približava obali kako bi se parila. Nije retko da se krupatica u toku parenja ukršta sa deverikom, crvenperkom i bodorkom stvarajuæi neplodne hibride. U severnom delu areala koji naseljava parenje se odigrava sve do jula. Pre parenja mužjacima se na glavi i telu pojavljuju male košèane izrasline. U tom periodu postaju izuzetno teritorijalni braneæi je od drugih mužjaka. Sam mrest se dešava u sumrak i u zoru. Ženke polažu izmedju 11.000 i 109.000 jajašaca na vodenom bilju i ostalim potopljenim objektima, ka što su panjevi i krupno kamenje. Jajašca su lepljiva i kaèe se za objekte u vodi. Ona koja padnu na dno uginjavaju zbog nedostatka kiseonika. Ne polaže svu ikru odjednom, veæ u 2 do 3 navrata. Mesta parenja èesto deli u isto vreme sa crvenperkom, deverikom i bodorkom. Krupatica se izleže nakon 10 do 14 dana. Mladj se hrani zooplanktonom, dok se odrasle ribe hrane larvama, insektima i delovima biljaka. Za godinu dana mladj izraste na dužinu od 6 do 8 cm. Mužjaci postaju polno zreli nakon druge godine, a ženka nakon treæe do pete godine. Može živeti do 16 godina. Obièno naraste 16 - 18 cm i do 1 kg težine. Nije posebno kvalitetna riba, ali zbog svoje osobine da zimi ne miruje, omiljena je medju pecarošima koji zimi izlaze na vodu.

K

79

80 Ribe naših voda

Lov krupatice

Krupatica je najaktivnija u toku leta i jeseni, ali je najinteresantnija za lov zimi, kad ostale riblje vrste padaju u stanje hibernacije. Da bi smo u zimskim uslovima lovili ovu ribu potreban nam je vrlo osjetljiv pribor; plovci od 1 g ne dolaze u obzir jer se mnogi ugrizi ni ne osete zbog toga što riba zimi osetljivije trza. Živi u velikim jatima i to što su starije i krupnije to su jata manja. Ponekad je moguæe naæi mešovito jato krupatica, bodorki, deverika i kleniæa. Hrani se iskljuèivo na dnu jeduæi puževe, gliste, zglavkare, larve insekata ali i bilje. Velika jata preokreæu velike oblasti mulja u potrazi za hranom, pa ih gasovi iz dna i u najdubljim rekama odaju. U toku cele godine sem zimi lovi se istim priborom i tehnikom kao i deverika. Lovimo je iskljuèivo na dnu, a možemo koristiti oba metoda i dubinski i lov plovkom. Ukoliko lovimo dubinskom metodom na vrh štapa je dobro staviti neki od detektora trzaja. Najlon treba da je nosivosti oko 1,5 kg, a udice ne treba da su prevelike jer ih mamèimo uglavnom sitnim mamcima: mesnim crviæima, glistom i hlebom. Ukoliko pecamo na plovak, potrebni su nam duži štapovi sa ili bez mašinice. Moramo spustiti mamac na samo dno i to dalje od obale. Štap zato na nekim vodama mora biti i 10 m dugaèak. Što se plovaka tièe najbolji su oni nosivosti 4X16 ili 0,5 g, oblika iglice ili suze. Plovak treba da je montiran da može da klizi po najlonu kako bi olakšao zabacivanje. Najlon ne treba da je jaèi od 1,8 kg. Debljina najlona 0,10 - 0,12 osnovni, a predvez 0,08 - 0,10 mm. Udica treba biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra. Udice se mamèe: hlebom, sitnijim pijavicama, durbacima, kukuruzom šeæercem, mesnim crviæima ili glistama. Zimi sva bela riba s padom temperature odlazi u najdublja mesta u jezeru, pod podlokane duboke obale, pukotine na dnu i slièno. To su najidealnija mesta za ribolov na ovu ribu. Ali, ako i nema trzaja na tim mestima, nemojte oèajavati. Uz dobro pripremljenu prihranu možete vrlo lako da privuèete i nekoliko desetina ovih riba. Ako iznenada prestane da grize, dobro je na to mesto postaviti klizni sistem za grabljivice kako bi ulovili štuku ili smuða koji vam je preplašio ribe. Kad ulovimo grabljivicu ili kad ona sama ode, riba se polako, ali sigurno vraæa na hranjeno mesto, jer zimi nema hrane za biranje. Za zimski ribolov koristite fin dug pec štap kojim možete precizno da plasirate mamac na željeno mesto. Štap treba da je što duži (i do 10 m), pa ako i promašite griz, ne morate sistem odmah da vadite van vode, veæ ga jednostavno spustite na isto mesto. Što se plovaka tièe najbolji su vagler plovci sa malo veæom antenom.

Ribe naših voda 81 Razlog je taj što zimi zabacujete na veæu udaljenost i manji plovak jednostavno ne bi videli. Debljina najlona je 0,20 mm osnovni, a za predvez 0,15 - 0,18 mm. Predvez je dužine 30 cm. Udica treba biti od broja 18 do 20, tanka i vrlo oštra. Olovo treba da se nalazi na kraju najlona, a udice na po 30 cm iznad olova. Na taj naèin æe udice vioriti u vodi i privlaèiti ribu, a da vi ne morate da pomerate vrh štapa, što je za letnje pecanje ove ribe nekad presudan trik. Što se pripreme hrane za zimske uslove tièe u 3 kg klasiène primame dodajte oko 500 g konoplje i 100 g crva. Hranu s crvima pomešati na suvo, a zatim postepeno vlažiti sve dok se ne napravi èvrsta kugla koja ne sme biti previše vlažna. To je bitno zato što se kugla prilikom pada na dno brže rastvara i brže primamljuje ribu. Najbolji mamac za zimski ribolov ove ribe je crv. Ako koristimo veæu udicu kaèimo obiène crve, ali samo po jednog u sluèaju da riba slabije trza. Ako su primerci veæi, kaèimo dva do tri crva, ali je najbolje koristiti male crve tzv. "pinkije" jer su žilaviji i duže žive. U sluèaju velike hladnoæe, mamce držite u džepu uz telo. Na taj naèin æe na udici biti živahniji. Crva kaèimo za glavu tako da ga što manje povredimo. Stoga koristimo tanke udice. Hleb kao mamac nije poželjan, jer se zimi i inaèe duže èeka na griz, a on se za to vreme jako raskvasi, pa kad riba doðe do njega, uspe lagano da ga usisa, èak da i ne dotakne udicu. Trzaj ribe zimi je oštar i kratak i vrlo se èesto dogodi da se riba sama i upeca, a da mi to ni ne primetimo. Razlog tome je taj što riba kada uzme mamac potpuno miruje na mestu. Krupatica se zimi uspešno lovi štekom. Štapom dugim i do 11 m. Uz šteku potrebno je da imamo i specijalni držaè ispred i rolere iza sebe, po kojima æe šteka da klizi prilikom pozicioniranja mamca. Zabacivanje šteke je isto kao i zabacivanje sistema sa plovkom štapom bez mašinice. Nakon zabaèaja, spustimo prvi deo šteke na nosaèe i dodamo joj na kraju nastavak. Onda desnom rukom poguramo šteku unapred i dodamo sledeæi nastavak. Šteka je sada nameštena, a mamac na željenom mestu na sred reke. Kontra kod šteke ne mora biti prejaka zbog velike poluge koju pravi sam štap. Vadjenje ribe je u dve faze. U prvoj privlaèimo ribu do mesta na kome možemo da odštekamo sve nastavke sa šteke, a onda se ponašamo isto kao i sa sistemom sa plovkom. Ponovno zabacivanje usled promašaja je jednostavno, jer je dovoljno samo da spustimo štap na nosaè. Sistem vezivanja plovka i udica, kao i mamci su isti kao kod klasiènog pecanja na plovak.

G

Linjak linis linj

Tinca tinca

injak naseljava naše kao i vode skoro cele Evrope, sem voda severne Skandinavije, Škotske i zapadnog Balkana, a prenet je i u Severnu Ameriku, Sardiniju, Australiju, Novi Zeland. Najradije naseljava sporotekuæe vode jako obrasle vegetacijom sa mekim muljevitim dnom. Najèešæe se nalazi u mrtvajama, rukavcima reka koje su se odvojile od glavnog toka i sada predstavljaju jezera, barama i jezerima. Kvalitet vode mu ni malo ne smeta, pa u vodama sa vrlo malo kiseonika i kiselim vodama ima manje riblje konkurencije i populacija mu je brojnija. Može preživeti i nekoliko sati van vode, a ume i da se zakopa u blato pre nego voda presuši i u njemu preživi sušu. Linjak je jedini predstavnik roda linjaka u nas, pa stoga nema ni jedne njemu sliène ribe. Male sliènosti sa šaranom ima u obliku tela. Linjak ima samo jedan par brkova. Telo mu je obavijeno sluzi, kao kod soma ili cverglana, ali ispod sluzi nalazi se sloj sitnih krljušti. Boja tela je karakteristièno moèvarno zelena dok su mu bokovi sa zlatnim sjajem, a rbuh mu je zuækast. Peraja linjaka su obla i po tome je jedinstven. Mresti se u plitkim vodama od maja do avgusta. Sitnu i lepljivu ikru odlaže na plitkim mestima, na vodene biljke i samo dno, pri temperaturi od 20OC. Jajašca se izvale nakon šest do osam dana, a sa hranjenjem poèinju nakon dve nedelje. Prvo se hrane zooplanktonom, planktonskim larvama rakova i insekata, crvima i drugim siæušnim životinjama koje èine faunu dna. Odrasle jedinke se hrane insektima i larvama, puževima i crvima sa dna koje iskopava svojom rilicom. Na temperaturi od 4OC prestaje sa hranjenjem i pada u zimski san, te ga zimi i ne možemo loviti. Proseèna velièina velièina linjaka u nas je 30 do 40 cm i masa 1-2 kg, dok mu je maksimalna dužina 60 cm i težina 7 kg. Linjak je ugrožena vrsta i sve je manje ima u našim vodama. Razlog je u neprestanom smanjivanju njegovog prirodnog staništa, bara i moèvara. U nekim delovima sveta linjak se smatra doktorom drugih riba. Njegova sluz se smatra izuzetno lekovitom i veruje se da riba koja se oèeše o njega biva

L

82

Ribe naših voda 83 izleèena od svake riblje bolesti. U srednjem veku smatralo se da linjakova sluz leèi od zubobolje, glavobolje, migrene i mnogih drugih bolesti. Takodje verovalo se da štuka ne napada linjaka zbog njegove mistiène moæi.

Lov linjaka

Linjak se hrani skoro iskljuèivo sa dna, preturajuæi mulj. Kada to radi, primetiæete mehuriæe metana na površini vode. U mulju pronalazi životinjice kao što su male pijavice ili larve insekata. Od krupnijih životinja linjak se hrani glistama, puževima, školjkama pa nekad i sitnijim ribama. Jedna od najveæih zabluda je da linjak jede vodeno bilje. Uglavnom se hrani u sumrak i ujutro, vrlo retko noæu. U toku zime pada u san i ne hrani se uopšte. Za uspešan ribolov bitno je lokalizovati mesto gde se riba nalazi. Linjak voli sve vrste mirnih voda, sve do malih seoskih bara koje leti postaju izuzetno tople i sa vrlo malo kiseonika. U velikim rekama, linjaci se zadržavaju samo na pojedinim mirnim mestima i moramo ih poznavati ako želimo da ih upecamo. Veæinu vremena provodi na dnu vode, obièno sakriven u travi. Noæu ponekad izlazi iz zaklona u otvorenu vodu, ali i blizu obale kako bi se nahranio. Linjaci su jake i borbene ribe i pribor mora biti odgovarajuæi. Ukoliko su vode pune podvodnih grebena, trave, granja i panjeva najlon bi trebalo da bude jaèi nosivosti i do 5,4 kg, ali ako je teren lakši i 2 kg je dovoljno. Na kraju najlona možete dodati i hranilicu. Udice zavise od mamca i mogu biti od 16 do 18 za sitnije mamce, a 10 do 12 za krupnije. Tehnike ribolova mogu biti razlièite. Èetiri najèešæa metoda su: ribolov plovkom, ribolov dubinskom metodom, pecanje veoma osetljivim plovkom sa mamcem koji dodiruje dno i slobodnim najlonom bez olova ili plovka sa mamcem na dnu. Za poèetnika, pecanje slobodnim najlonom je najbolje. Najjednostavniji je i potreban je samo štap, mašinica, najlon i udica. Sa ovom taktikom, mamac æe se naæi na dnu taèno gde treba, a linjak neæe osetiti otpor pri uzimanju mamca. Kao indikatori trzaja mogu se koristiti fluorescentni prstenovi okaèeni na trbuhe najlona izmedju mašinice i prve vodjice na štapu. Jedini nedostatak ovog metoda je ogranièena daljina zabacivanja. Medjutim, dobrim štapom veæi hlebni mamac ili crva možete baciti i do 10 m. Èesto, nije ni potrebno zabaciti dalje. Linjaci se nalaze oko 5 m od obale. Ukoliko želite da poveæate daljinu zabacivanja dodajte malo klizeæe olovce na 30 do 60 cm od udice. Pravi trenutak za kontru je kada se najlon polako zateže, a prstenovi podižu. Kod pecanja sa plovkom potrebno je znati taènu dubinu vode kako bi mamac legao na dno. Kukuruz šeæerac, baštenske gliste, puževi golaæi, pijavice, hleb, mesni crviæi i kaster lutke su najbolji mamci, a tu su i kulja i meso od crnog reènog puža. Crvena boja mamaca i primame se preporuèuje. Najlon treba da bude nosivosti 1,4 do 1,8 kg. Koristiti polupotopljen plovak optereæen sa 2 do 4 olovne kugle, mada se može koristiti i vagler i klizeæi plovak. Ukoliko se peca vaglerom treba biti od 2BB do 2SSG. Glavno olovo treba da bude oko 1 m od udice, dok

84 Ribe naših voda jedno olovce treba da bude na 15 cm od udice. Udica mora biti bar broj 12. Pri korišæenju klizeæeg plovka, problem može biti vezivanje gornjeg èvora. Ovaj èvor mora biti vezan iznad plovka i mora imati i malu perlicu. Indikacija ugriza je veoma važna kod pecanja na klizeæi plovak. U ovom sluèaju plovak se uzdiže u sluèaju uzimanja mamca i udice od strane ribe, a ponovo se vraæa na normalni položaj ukoliko riba odustane od mamaca. Veoma je važno kontrirati kada se plovak uzdiže, jer je tada najveæa verovatnoæa pecanja ribe. Naravno ukoliko linjak uzme mamac i poène da ga nosi plovak æe skliznuti pod površinom u jednu stranu i treba onda kontrirati. Pecanje dubinskom metodom se preporuèuje na onim vodama gde je potrebno zabaciti dalje. Kako se linjak hrani sa dna udicu treba postaviti na kraju najlona ispod olova koje bi bilo dobro da bude klizeæe. Pecajte na boile sa aromom jagode ili ribe. Kukuruz šeæerac, grahorica i javorovi plodovi mogu se koristiti kao i boiliji na dlaci dužine 2,5 cm. Možete koristiti po jedan 16 mm veliki boili ili više manjih u kombinaciji sa plodovima. Kod pravljenja primame u nju dodajte mleène proteine ili zrnevlje za ptice. Zvuèni indikatori trzaja u kombi- · Ukoliko je voda bez trave i podvodnih naciji sa majmunom ili savitljivim panjeva i grana slobodno koristite laku vrhom treba da se koriste kako bi hranilicu. poveæali uspešnost u pecanju. Za · Linjaci su teritorijalne životinje. ovu vrstu ribolova mogu se koristiMedjutim u nekim delovima se ti mekši štapovi, najlon nosivosti zadržavaju duže vreme i odlaze iznenada 3,6 kg i udice 8 do 10. Obièno olovo od 15 do 20 g sa standardnim retko se vraæajuæi. Dakle ako ste lovili na naèinom vezivanja jedne ili dve nekom mestu i ribe su nestale, tražite ih udice vezane na kraj najlona. dalje. Neæe se vratiti. Najlon je potrebno opustiti kako bi · Pliæaci su dobra mesta za lov linjaka u se dalo vremena ribi da ponese vreme mresta. Kasnije se povlaèi u veæe mamac pre nego što oseti otpor. dubine sve do 6 m. Nemojte ga pecati Ukoliko pecate na vodama bez noæu kada miruje na dnu. Najbolje je ikakve vegetacije možete koristiti vreme od 7 satiujutro pa sve do podneva. izuzetno meke štapove, najlon · Ukoliko planirate da pravite svoje mini nosivosti 1,8 kg i udice velièine 12 i hranilicu. Podvez treba da bude boile, bolje je da budu kubiènog nekgo 90 cm minimalno i vezan preko okruglog oblika. Iznad svega linjak obožava kocke sira i mesnog nareska. vrtilice. Ako na vrhu štapa imate Dobra velièina boila za linjaka je oko 10 indikator trzaja, štap postavite mm, a postavljaju se dva ili tri na dlaku paralelno sa reènim tokom, a vrh dužine 2,5 cm. indikatora postavite u nivou sa · Iz nekog razloga, linjak obožava mamce vodom. Najlon treba da je skoro crvene boje. Probajte crvene mesne crviæe kompletno u vodi. Linjak uzima i crvenu primamu. mamac polako i nežno i ispušta ga

Ribe naših voda 85 na najmanji otpor. Kao indikaciju trzaja uzmite trenutak kada se vrh indikatora polako krene ispravljati. Kontra mora biti pravovremena i snažna. Raèunajte da je linjak jak i vešt borac i da æe borba sa njim biti do trenutka ubacivanja u meredov. Za dubinski naèin pecanja najbolje se pokazala obièna žutorepa glista koju možete naæi u pregorelom stajnjaku. Ona za razliku od lauferke ima, kako joj ime i kaže, žuti rep. Ovih glista neæete mnogo naæi, ali æete naæi dosta obiènih baštenskih crvenih glista koje su takodje odlièan mamac za linjaka. U potrazi za glistama pretražite boène ivice gomile, jer je srednji deo previše topao za ovu vrste glista i tu možete naæi samo crnu glistu koja se nije pokazala kao dobar mamac za linjaka. Primamljivanje je jednostavno - bacite dve ili tri kugle velièine mandarine u obliku prstena na željeno mesto pecanja. Pecajte u centar tog prstena. Nemojte prihranjivati ponovo sve dok ne upecate par riba ili bar jednu krupniju jer æete rasplašiti ostale. Primama treba da je tamna, braon boje ili boje dna, blago slatkog ukusa. U njen sastav treba da udju hlebne mrvice, melasa ili malt, kukuruzne pahuljice i griz. Slatko ljut i aromatièan ukus djumbira se u nekim vodama pokazao kao atraktivan. U primamu se mogu umešati i lomljena zrna kukuruza šeæerca kao i ovsene, pšeniène i jeèmene pahuljice. Bitno je da primama bude kompaktna, da brzo pada na dno i tu se raspada ne dižuæi prevelik oblak. Linjak je mirna i plašljiva riba i jato sitne ribe oko mesta hranjenja u nekim sluèajevima može i da ga zaplaši. Kada se peca živim mamcima u primamu se mogu dodati mesni crviæi, gliste i larve komaraca. Prilikom izbora primame imajte na umu da ljinjak živi u vodama èije dno je puno mulja i materija koje se raspadaju. Dakle slobodno koristite ustajale i blago fermentisane elemente za pravljenje primame, ali i za mamce. Ukoliko pecate na bojlije, možete praviti sve tipove šaranskih bojlija koji su žuti, crveni ili narandžasti, sitni i slatkog ukusa. Primama u ovom sluèaju treba da budu isti takvi bojliji i to bar 100 komada. Da bi se linjak navikao na ukus i oblik bojlija potrebno je više dana prehranjivati isto mesto. Prehranjivanje mora biti najredje svakog treæeg dana u isto vreme, mada bi svakodnevno prehranjivanje bilo najbolje.

)

Lipljen lipen lipan lipanj

Thymallus thymallus ipljen naseljava skoro sve vode Evrope. Najviše voli pliæe tokove sa peskovitim, šljunkovitim ili glinenim dnom u kojima živi u jatima od po desetak do stotinu riba. Retko se ili uopšte ne može naæi u mirnim i statiènim vodama. Najviše voli èistu, hladnu vodu do 20OC, punu kiseonika, kao što su planinski potoci. Zadržava se na mestima gde se voda kovitla i prelazi iz mirnog u brži tok. U rekama sporijeg toka može se naæi na mestima gde je voda najbrža, na prelivnicima, branama i ustavama, u pliæim i širim delovima sa èvrstim dnom bez mulja. Lipljen je dugo smatran i ubrajan u porodicu pastrmki, ali je u novije vreme izdvojen u zasebnu. Najlakše se prepoznaje po ledjnom peraju, èije žbice mogu biti duge i do 25 cm, i po èemu se najlakše razlikuje od pastrmke. Telo lipljena je uže i duže od pastrmkinog, od koje se još razlikuje i po relativno malim ustima. Mala usta su i razlog korišæenja sitnijih mamaca pri lovu lipljena. Boja tela je metalno siva u osnovi. Ledja su zelenkasta sa okruglim crnim pegama, bokovi su žuækasti, a stomak beo. Proseèna velièina lovljenog lipljana kod nas je 750 g, dok su najveæi ulovi i do 2,7 kg. Lipljen se razmnožava od marta do maja pri temperaturi od 12oC i polaže oko 10.000 jajašaca po kilogramu svoje mase što je i deset puta više od pastrmke. Osnovna hrana lipljena su lièinke, sitne vodene životinjice, pužiæi i mušice koje lovi u svim slojevima vode. U vodama koje su hladnije i oko kojih živi manje insekata, lipljen lovi i sitnije ribe.

L

Lov lipljena

Lipljen je brzi lovac na mušice, koje padaju, ili samo dodiruju u letu vodenu površinu. Za razliku od drugih riba, on nikad ne proguta odmah uhvaæenu mušicu, veæ je osetljivim usnama i nepcima oproba, i onda, ako nije po ukusu, jed-

86

Ribe naših voda 87 nostavno ispljune. U trenutku kad krene i zaleti se na mušicu treba zaigrati štapom. Jer ako ste reagovali kada je veæ probao mušicu, a vi osetili jak udar - budite sigurni da tog lipljena neæete videti. Potom odmah promenite mesto jer lipljen se ne vara dva puta. Veoma je borben kada se nadje na udici. Oprezniji je od pastrmke, pa teško postaje plen ribolovaca poèetnika. U lovu lipljena veoma je važno, dobro se sakriti. Bolje je loviti kada je površina vode namreškana usled laganog vetra jer nas ne vidi. Najbolje je loviti ga sa proleæa kad prestane mrest i sa jeseni. U toku leta vreme za lov je rano ujutro, ili predveèe, za vreme blage kiše i oblaènog vremena. Koriste se mušice velièine 14 do 16 u proleæe i 12 do 18 leti i u jesen. Najèešæe korišæene mušice su: Hardijeva beskrila (Hardy's Favourite), Horoksova (Harrock's fly - proleæe), Gouverner (Gouvernor - jesen), Kozarica (Zeigenfliege proleæe, leto), Zlatovka (Wickham's fancy - proleæe, leto), Crni mrav (Schwarz ameisefliege). Od tehnika ribolova lipljena mogu se koristiti više osnovnih metoda: lov na mokru mušicu (podvodnu mušicu), lov suvom mušicom (površinskom mušicom), lov nimfom, lov varalicom i lov sa vaser kuglom. Mokra mušica se najbolje pokazala u toku kasne jeseni i zimi kada je lov suvom mušicom otežan. Ova tehnika je preporuèljiva i kada je površina vode mirna, pa je ribi olakšano prepoznavanje mamaca. Uobièajeno je da se na najlon privežu dve do tri mokre mušice i to jedna na kraj najlona(nimfa) i po jedna na svakih 40 cm prema štapu. Štap za ovu tehniku treba da je bar 3 m dug Struna plutajuæa (DT 4 ili T5) fluorescenta kako bi se lako primetio trzaj ribe dužine 3,5 do 4,5 m. Mušica se obièno veže na udicu 14 do 18, mada se mogu ponekad koristiti i mušice za pastrmku na udici 12. Boje mušica mogu biti i dreèave ( zelena, metalik, crvena, narandžasta, žuta) posebno kod fantastiènih mušica. Tehnika mušièarenja je uobièajena. Mušica se baca popreko u odnosu na reèni tok ili blago ukoso pod uglom od 60O u odnosu na obalu. Trudite se da mušicu ne vodite kroz vazduh iznad mesta gde æete je baciti, jer vrlo èesto to uplaši lipljena. Sa druge strane obratite pažnju na vrh dreèavo obojene strune i na najmanji znak kontrirajte. Ono što je neophodno pri lovu lipljena na suvu mušicu je namreškana površina vode. Bez nje nema naèina da se lipljan prevari i uzme vašu veštaèku mušicu. Razlog je vrlo jednostavan: za razliku od pastrmke koja kada se hrani insektima sa površine, pliva u gornjih 30 cm vode, lipljen se nalazi na dubini od 2 m i odatle se zaleæe na površinu. Ovo znaèi da ima dovoljno vremena da odredi da li je zalogaj ukusan ili nije. Jedina šansa je da voda bude blago valovita i da zbog prelamanja ne prepozna prevaru. Mušicu bacajte popreko ili blago uzvodno par

88 Ribe naših voda metara iznad mesta pecanja i vodite je ujednaèeno par metara ispod mesta. Dobro je da zabaèaj bude nizvodno kako bi mušica pala pre strune. U skluèaju da struna prva padne, smanjiæete verovatnoæu da lipljen zagrize. Navežite dve do tri mušice na najtanji moguæi najlon debljine tek 0,1 ili 0,08 mm. Lipljen èesto uzme mušici neposredno nakon što dotakne vodu te stoga budite uvek na oprezu. Kako riba dolazi iz dubine i nakon uzimanja ponovo kreæe nazad, bolje je da ne kontrirate snažno, veæ samo da zategnete najlon. Radi održavanja karakteristike suvih mušica da plutaju, mušice se premazuju specijalnim kupovnim silikonskim sredstvima. Ukoliko se mušica posle odredjenog vremena slepi, potrebno ju je ispucati i protresti ili ostaviti na toplom da se prosuši. Umesto kupovnog silikonskog preparata, moguæe je koristiti i rastvor parafina u benzinu. Nimfom se peca u donjem i srednjem sloju vode. Kako je cilj dovesti nimfu što pre na tu dubinu, ona se èesto otežava olovcetom ili još bolje bakarnom žicom. Boja bakra èak može da deluje vrlo stimulativno na lipljena. Sa druge strane, boja tela nimfe može biti dreèava i ova kombinacija èesto jeste dobitna. Struna treba da bude duga 4 do 5 m, a tanak najlon na koga vežemo nimfu i do 1 m. Njegova debljina je od 0,08 do 1 mm. Nimfu treba oživeti, a to se radi na sledeæi naèin. Kada nimfa dodje na mesto i dubinu na kojoj mislite da je riba i gde je ona može osmotriti (imajte na umu da lipljen èesto neæe da napadne mamac dalje od 50 cm), podižete vrh štapa i nimfa kreæe nagore. Ovaj manevar može pokrenuti lipljena da napadne nimfu. Ima nekih informacija da su krupniji komadi lipljena napadali žuti meps velièine 2 i 3, ali je verovatnije da se takve pojave dešavaju na vodama gde nema dovoljno insekata, pa je lipljen primoran i nauèen da jede sitnu ribu. Može se probati sa lovom lipljena vaser kuglom i tankim najlonom na èijem se kraju navežu suve mušice. Ukoliko se peca morkim mušicama, kugla se postavlja na kraj najlona. Ova varijantu koriste pecaroši koji nemaju adekvatan mušièarski pribor. Zbog jakog udarca vaser kugle o površinu, retko se stvarno može prevariti lipljen, ali postoje informacije da je bilo i takvih uspešnih sluèajeva. Predvez treba da je što tanji 0,08 do 0,1 mm , a glavni najlon 0,16 do 0,20 mm. Vaser kugla takodje što manja. Pri zabacivanju trudite se da što nežnije spustite kuglu na površinu vode.

C

Maniæ deraèa žabar menjka

Lota lota va neobièna, vrlo interesantna i retka riba, naseljava vode sliva Dunava. Krajnja južna taèka njenog areala su pastrmske vode oko Plavskog jezera i reka Lim u Crnoj Gori. Maniæ može dostiæi težinu i do 3 kg, ali raste vrlo sporo i treba mu mnogo godina i hrane da poraste toliki. Pripada porodici bakalara i jedini je njihov slatkovodni predstavnik. Možda baš to, što pripada familiji morskih riba, utièe na njegovu slabu otpornost na zagadjenje u vodi. Nekada je u Dunavu bilo izuzetno mnogo maniæa, ali je danas vrlo retka riba. Svi bakalari su ribe hladnih mora, pa tako i maniæ voli hladnu i èistu vodu i pešèano dno. Ceo njegov životni ciklus prilagodjen je tome. Pari se i najaktivniji je zimi, od decembra do januara, dok se leti povlaèi u najdublje i najhladnije slojeve vode i miruje. Ledja maniæa su zelena ili tamnosiva, sa belièastim šarama, a trbuh mu je beo. Koža mu je debela, obrasla sitnom krljušæu preko koje se nalazi sloj sluzi. Glava mu je spljoštena i široka, a ispod donje usne, na sredini brade nalazi se karakteristièan brk-jezièak. Ledjno peraje mu je dugo i proteže se do repnog koje je polukružnog oblika. Maniæ je svaštojed i hrani se svime što može da uhvati, od kukaca, insekata, glista i ikre, pa sve do sitnije ribe.

O

Lov maniæa

Maniæ je riba dna i danju je vrlo lenj, posebno leti za vreme velikih vruæina. Ovo je pretežno noæna riba, jer tada kreæe u potragu za hranom. Medjutim ni tada se ne udaljava preterano od svog gnezda, pa je neophodno da pecaroš zna taèno mesto njegovog zadržavanja kako bi ga upecao. Lov maniæa je bolji kada je voda mutna i obojena, a vreme oblaèno. Toliko je lenj, da ni mamac ne uzima naglo, bez obzira na svoju velièinu.

89

90 Ribe naših voda Ponašanje najviše lièi na šaransko pipkanje. Èesto ribolovac ni ne primeti da se riba upecala, jer maniæ kada proguta mamac obièno ostaje na jednom mestu. U svakom sluèaju, pri lovu maniæa nemojte naglo trzati, niti vaditi mamac na svaki udar štapa. Pustite da maniæ proguta mamac i onda ga je lako izvaditi. Najbolji mamac za lov maniæa su: sitna mrtva ili živa riba (bodorka, pižor, karaš i beovica), gliste i to veæi broj nanizanih glista, živinska creva i sveže iznutrice domaæih životinja (jetre i bubrezi), kuvano meso puža kao i meso iz repa reènog raka. Osnova pecanja maniæa je da mamac bude pravilno prezentovan na samom dnu vode, jedini izuzetak je živi keder. Pecanje može da bude sa obale, kroz rupu u ledu i iz èamca. Sve tri tehnike su karakteristiène za lov maniæa. Lov dubinskom tehnikom sa obale, je najèešæi i tada maniæ dolazi na mamce koje smo punudili štuki ili smudju. Koristi se najlon debljine 0,30 do 0,40 cm, predvez dužine 30 do 40 cm i debljine 0,25 do 0,30 cm sa jednom udicom velièine 5 do 0 u zavisnosti od mamca. Iznad predveza, prema štapu, postavlja se klizeæe olovo težine 15 do 30 g. Iznad olova postavlja se plastièni stoper ili manje olovce. Dobra je i kombinacija sa dve udice, jednom ispod, a drugom iznad olova, pri èemu se na donjoj postavlja mrtva riba, a na gornjoj živa. Ukoliko pecate kroz rupu u ledu, budite izuzetno pažljivi. Tanak led može biti smrtno opasan, ako upadnete u vodu. Pre svega treba probušiti rupu u ledu ( u preèniku do 30 cm je sasvim dovoljno) i spustiti mamac na samo dno. Može se koristiti štap bez mašinice. Takodje nije loše koristiti plovak, jer je indikacija trzaja lakša. Štap treba da je maksimalno kratak, radi lakšeg rukovanja. Pravi štap za lov kroz rupu u ledu je dugaèak svega 50 cm. Kontrira se na jasan trzaj plovka. Pecanje iz èamca podrazumeva kombinaciju prve dve metode i u zavisnosti od situacije opredeljujte se za dubinski ili metod na plovak. Ono što je prednost èamca, je da možete da se dovezete do taènog mesta gde riba živi. Pecanje na varalicu, iako je ovo riba grabljivica, nije moguæe. Maniæ je toliko lenj, da æe ponekad i poæi za varalicom, ako mu ona prodje "ispred nosa", ali je neæe stiæi i progutati. Ribari kažu da maniæ ponekad pipka tvistera, a neæe da ga proguta. Maniæ je slab borac na udici i kada se zakaèi, lako ga je izvaditi.

i

Mladica

dunavska mladica glavatica

Hucho Hucho ladica je naša najveæa salmonidna riba. Može porasti i do 70 kg, ali su takve izuzetno retke. Toliki primerak je vidjen samo jednom i to uginuli 1870 g. u reci Waag. Najveæa ulovljena mladica je bila teška 59,6 kg, dugaèka 185 cm i uhvaæena je na Dunavu. Bilo je to 1873.godine. Mladice koje se sada najèešæe hvataju su mnogo manjih dimenzija i retko prelaze 15 kg. Areal prostiranja mladice je sliv Dunava. U tom slivu nema bliskih srodnika, pa se iz toga zakljuèuje da je ona stara i autohtona vrsta. Životni prostor joj se na zapadu širi do reke Treisen, na severu do Karpata, na istoku do Crnog mora, a na jugu do Save i Šar planine. Ono što mladicu izdvaja u posebnu grupu salmonida su krupni zubi, velika usta i vrlo sitna krljušt. Škržni poklopci su takodje vrlo veliki, pa stoga i glava izgleda velika - otuda i naziv u nekim delovima glavatica. Zubi su joj kukasto savijeni i pored zuba na usnama, postoje i dva reda zuba na jeziku. Telo joj se najviše razlikuje od pastrmkinog jer je više okruglo sa, kod velikih primeraka, širokim ledjima. Ledja se završavaju snažnim repom sa jakim perajima, što joj omoguæuje da vrlo brzo pliva. Glava i ledja mladice su tamnosmedja sa zelenkastom ili ružièastom nijansom, koja zavisi od okoline u kojoj živi. Za vreme parenja boja prelazi u bakarno-ružièastu. Po telu ima crne pege. Glava, kao poèetak tela je izuzetno hidrodinamièna, te stoga omoguæava mladici da lako pliva uzvodno i u brzim i snažnim strujama. Karakteristièno je da mladica ima izuzetno krupne oèi. Pored dobrog vida ima razvijeno èulo ukusa. Osnovna razlika izmedju mladice i pastrmki za vreme mresta je što one nemaju karakteristièno savijenu donju vilicu. Mreste se krajem marta i poèetkom aprila. Ženke kopaju gnezdo na pešèanom tlu u preèniku i 1,5 m i duboko 40 cm u kome leže nekoliko dana i polažu ikru odmah je nakon oplodnje zakopavajuæi.

M

91

92 Ribe naših voda Oko nje obigravaju mužjaci oplodjujuæi je. Primerci su zreli za mrest kada porastu preko 70 cm, što je obièno u èetvrtoj godina za ženke i treæoj za mužjake.

Lov mladice

Mladica se ne lovi samo za vreme parenja u martu i aprilu. Jedino je ogranièenje da se ne sme loviti na živi mamac i da se primerci manji od 70 cm, oni koji se još ni jednom nisu parili, moraju vratiti u vodu. Najbolji lovni tereni za mladicu su od Bajine Baste pa nizvodno do sela Crnca pre poèetka Zvornièkog jezera u Opštini Ljubovija. Za lov mladice najbitnije je pronaæi ribu. Za ovo moramo znati gde se riba inaèe zadržava, ali i imati intuiciju. Duboki virovi i kanali s uzvodnim i nizvodnim pliæim brzim ili mirnim delovima korita su najomiljenija staništa ove ribe. Odavde riba ide samo za vreme mresta, kada je ni ne smemo loviti i za vreme zime, kada odlazi nizvodno u potrazi za hranom. Smatra se da svaki dublji vir ima svoju mladicu. Buduæi da su teritorijalne ribe, ne trpe uljeze u svojoj blizini. Ukoliko jaèa mladica napusti vir, ugine ili bude upecana, na njeno mesto se naseljava po pravilu manji i mladji primerak. Mladica se najèešæe hrani na mestima gde duboka voda prelazi u plitku, gde se kovitla i peni jer na tim mestima ima dosta sitne ribe. Ponekada se mladica hrani sa površine vode i tada ju je moguæe i videti. Ponudjen mamac ribi koju ste videli osigurava ulov. Kada pronadjete ribu ili mesto gde bi mogla biti kreæe se u pretraživanje terena mušièarskim ili varalièarskim priborom. Svaki put kada odete na vodu budite spremni na promenu konfiguracije terena, jer su brze reke u kojima živi mladica promenljivog intenziteta toka. Interesantno je, a skoro i pravilo da mladica živi uvek na onim mestima do kojih je teško doæi. Prilikom izbora mesta, uvek razmislite o tome kako æete izvaditi eventualno ulovljenu ribu, koja ume biti i deset kila teška. Kada odredjujemo vreme kada pecati mladicu moramo imati na umu kada se ona prirodno i hrani. Leti je to predveèe, u toku noæi i rano ujutro. Medjutim treba imati u vidu da je ribolov noæu zabranjen. Kako vreme postaje sve hladnije, mladica ranije prestaje da jede u toku noæi, pa je treba pecati predveèe. Takodje, treba posmatrati i migracije sitne ribe kako bi se u toku godine odredilo mesto gde je pecati. Veæ je reèeno da je sitna riba za vreme leta na mestima gde se dubina susreæe sa plitkom vodom, pa to daje odgovor da je i mladica tu. Zimi, kada voda nadolazi od snegova i ume biti vrlo hladna i sa dosta prljavštine, sitne ribe prilaze obali gde je protok vode manji. Kako je voda mutna, treba koristiti jarko obojene mamce kako bi ih riba primetila. U ranu jesen voda je dosta

Ribe naših voda 93 topla i sa smanjenom kolièinom kiseonika i mladicu treba tražiti u najbržim i najpenušavijim delovima reke. Kada sa približavanjem zime voda poène hladiti, pravo je vreme za lov voblerima. Zimi kada je vodostaj nizak mladica po pravilu miruje. Medjutim na svaki rast vode, pri oblaènom vremenu, pokreæu se i sitne ribe, pa sa njima i ona kreæe u lov. Idealno vreme bi bilo kada pada blagi sneg, nema vetra i temperatura je oko nule. Mladica se zimi nalazi u svojim virovima i odatle napada ribe koje takodje, silaze u dublje toplije vode. Da bi joj prišli koristimo vodjene varalice po dnu, koje se vode u lukovima. Kao mamci se u ovo vreme koriste: pletenica ("cof" ili "copf"), veæi-tonuæi modeli voblera (Zoranovi vobleri 7,9,11 cm u realnim bojama (peš, kleniæ), silikonske ribice, razne vrste metalnih varalica i velike potezanke. Opšte je pravilo, da kada mladica pojuri za varalicom, nikako ne zaustavljajte i ne uspororavajte mamac. Ovo je èest problem mladih ribolovaca, koji refleksno, kada vide ribu koja je pojurila njihov mamac, požele da joj mamac sami poguraju u usta. Medjutim, u prirodi, svaka ribica, koja postaje plen i koju mladica pojuri, neæe stati, veæ æe pokušati da još brže pobegne. Ukoliko vaš mamac to ne uradi, mladica æe otkriti prevaru i odustati od mamca. Svaki ozbiljan pecaroš na mladicu, mora imati veliku kolekciju varalica, jer je mladica æudljiva riba. Uvek je treba iznenaditi neèim novim, ali u toj kolekciji moraju se nalaziti primerci: pletenice, peša, mepsa i sundjerastog peša. Pribor za lov mladice mora biti vrhunski jer oèekujemo krupnu i borbenu ribu. Najlon mora biti nov, ispravan, debljine oko 0,50 cm.

QT

Radio 021 radio koji povezuje ljude http://www.radio021.co.yu

Mrena

Barbus barbus rena naseljava sve vode centralne i zapadne Evrope, ukljuèujuæi basen reke Dunava. Najradije se nalazi u glavnom toku reke, tamo gde je dno od kamena. Tipièno naseljava više i srednje tokove reka. Aktivna je pretežno noæu, ali se hrani i danju nakon oluja, kada kupi male životinje koje su upale u vodu. Mrena se kreæe u jatima, koja saèinjavaju ribe razlièitih velièina. Hrane se tako što pretražuju dno i okreæu kamenje sa dna , kako bi ispod njih pronašle životinjice. Kada voda poène da se hladi, mrene, kao i šaran, prelaze u fazu mirovanja i povlaèe se ka najdubljim delovima toka. Mrena je riba karakteristiènog i lako prepoznatljivog izgleda. Ledja su joj tamnozelena ili braon boje, bokovi tamnozlatni sa nijansom bakarne boje, dok joj je stomak sa dosta žute nijanse. Telo mrene je izrazito vretenasto, prekriveno sitnim krljuštima. Glava mrene je karakteristièna i po položaju usana odmah æete shvatiti da se ova riba hrani sa dna. Usta su sa donje strane glave, gotovo ravna sa podlogom. Na usnama mrena ima dva para brèiæa. Oèi su joj sitne. Mrena može porasti i do 8 kg, ali je najèešæa lovna težina od 500 g do 1 kg. Mresti se od maja do jula. Ženke polažu do 10.000 jajašaca u bistru i hladnu vodu bogatu kiseonikom. Ono što je karakteristièno za mrenu je da u tom periodu migrira u salmonidne vode i da se u njima hrani insektima koje pronalazi na dnu ispod kamenja. Treba obratiti pažnju da je ikra mrene otrovna za vreme mresta i taj se otrov ne može uništiti kuvanjem ili prženjem. Meso mrene je u toku cele godine ispravno za jelo. Mrena se hrani larvama komaraca, efemerama, trihopterama, biljem i zooplanktonom, mada neæe odbiti ni druge vrste životinja koje može naæi prevræuæi kamenja na dnu.

M

Lov mrene

Mrene se mogu loviti tokom cele godine sem zimi. Zimi padaju gotovo u san i retko kada se kreæu. U proleæe mrene migriraju da bi se parile i to u svežije

94

Ribe naših voda 95 i kiseonikom bogatije vode. Tada ih tamo treba i tražiti. Leti se vraæaju nazad i treba ih tražiti u pliæim delovima reka u kojima voda pojaèano žubori, na prelivnicama, branama i ustavama. Sa jeseni je pravo vreme za dubinski lov mrene u veæim rekama. Idealno vreme za lov mrena je predveèe i noæ, ali i dan nakon kiše kada je voda mutna. U pogledu mamaca prilièno je izbirljiva. Uzima hleb, gliste, crvice, rovce, kukuruz, dud(redje), kastere, seme konoplje, ali i razni mamci jakog mirisa kao što je sir i mesni narezak. U mutnim vodama odlièno se pokazao durbak. Konoplja i kasteri kao i konoplja i kukuruz šeæerac kao primama i mamac su se pokazali kao idealna kombinacija. Imajte na umu da su mrene izuzetno proždrljive. Za primamu potrebno vam je bar 2 kg semena konoplje i 1 kg kastera za ceo dan pecanja. Izuzetno dobra kombinacija je da zabacite udicu namamèenu komadiæem mesnog nareska na mestu primamljenom semenom konoplje. Ne smete da zaboravite da je mrena oprezna i pametna riba. Ugleda li nas pobeæi æe. Uèini li joj se mamac ili deo pribora sumljivim nestaæe iz vašeg vidokruga. Vaš prilaz pecanju mrene može biti statièan ili mobilan. Kod mobilnog metoda idite od mesta do mesta na svakom se zadržavajuæi maksimalno 20 minuta. Koristite onoliko olova koliko vam je potrebno da mamac legne na dno. Mrena se može pecati na više naèina: na plovak, dubinskom metodom, varalicom, kotrljanjem, na zastavicu, èekom i plutajuæom strunom. Lov mrene na plovak nije statiènog tipa. Mamac treba oživeti stalnim pomeranjem vrha štapa. Cilj je voditi mamac po dnu da skakuæe i na taj naèin privlaèiti ribu. Najlon treba da je uvek blago zategnut i kontra je pri prvom trzaju. Na ovaj naèin pretražuje se dno, a kako je struja na mestima gde se mrena peca jaka i sama nosi plovak, treba paziti da ne dodje do kaèenja udice za dno. Mesto treba primamiti smesom od nakvašenog bajatog hleba, sa crviæima, glistama i kukuruzom. Štap za ovu svrhu treba da je tanak i osetljiv, dug preko 3 m, najlon debljine 0,30 mm, a udice od 10 do 6. Olovo ide iznad udica prema štapu i mora ležati na dnu kako bi se osiguralo da i mamci leže na dnu. Pribor za pecanje dubinskom metodom je standardan i treba koristiti nešto deblji najlon od onoga pri pecanju plovkom. Na kraju najlona postavlja se olovo od 80 do 100 g ili još bolje poluzatvorena hranilica puna mesnih crviæa. Na dvadesetak santimetara iznad olova, ka štapu, treba postaviti udicu na predvezu dužine 50 do 70 cm. Na ovaj naèin osiguravate da je mamac na dnu, da pri povlaèenju neæe doæi do kaèenja olova i da æe trzaj mrene biti odmah vidljiv na vrhu štapa. Moguæe je postaviti još jednu udicu iznad ove ili ispod olova, ali je verovatnoæa kaèenja poveæana. Od mamaca za dubinku nezamenljivi su komadi sira trapista, rovac i glista. Ako je na udici rovac najbolje je špricom i iglom u

96 Ribe naših voda njega ubrizgati jod kojeg rovac u vodi ispušta i privlaèi mrenu i druge ribe (klena, soma). Lov mrene na varalicu je specifièan. Potrebno je varalicu spustiti na samo dno i po njemu je voditi. Sistem na kraju najlona je ovde vrlo bitan. Koristi se klizeæe olovo, posebno neko od onih koje se slabo kaèe za podloge na dnu, pa ispod olova treba na oko 30 do 40 cm vezati varalicu. Tehnika je sledeæa: zabacuje se popreèno ili nizvodno na reènu struju i pušta se da voda odnese varalicu što dalje. Držite najlon koliko toliko nategnut kako bi osetili kada je varalica pala na dno. Nakon toga polako povlaèite varalicu po dnu ka vama i to u skokovima. Manevar je sledeæi: povuèete vrh štapa, varalica poleti i stane, pa opet ponavljatepostupak. Od varalica najbolje je koristiti voblere velièine 2 do 5, vormove (koji su i inaèe namenjeni ovoj svrsi), male cikade i kašikare. Leptiri su se pokazali kao loše rešenje. Lov na kotrljanje podrazumeva kombinaciju tehnike sa plovkom i dubinske metode. Sam sistem je isto vezan kao i kod dubinske metode, sa tim da se koristi okruglo olovo manje težine koje se slabije kaèi za dno. Predvez se veže preko vrtilice da ne dodje do uvrtanja najlona. Sistem se zabacuje uzvodno i pušta da padne na dno. Najlon i ovde treba da je blago zategnut kako bi znali kada je došlo do dodira sa dnom. Nakon toga, pušta se da jaka struja nosi, "kotrlja", mamac po dnu. Kada mamac bude dovoljno nizvodno od vas, vadite ga i ponavljate radnju. Kontrira se iz ruke na svaki trzaj ribe. Za lov na zastavicu pretraživanjem koristi se ista tehnika kao i kod lova kotrljanjem, sa tim da ovde postoji zastavica, krpica crvene boje, koja jasno, u plitkoj vodi pokazuje lokaciju mamca. Sistem za ovo pecanje sastoji se od okruglog olova težine 1,5 do 4 g na kraju najlona, a na 10 do 30 cm od olova ka vrhu štapa postave se dve udice na predvezu dužem od 40 cm. Iznad njih postavlja se zastavica na samom najlonu. Za lov na zastavicu èekom koristi se isti sistem kao i kod lova pretraživanjem, sa tim da se ovde sistem zabacujte nizvodno i postavte u držaè ili drži u ruci. Najlon treba da je blago nategnut, a zastavica ovde ima funkciju pokretaèa, odnosno animatora mamca, efekat slièan pomeranju vrha štapa pri pecanju plovkom. Kada krenemo u ribolov na mrenu èekom, potrebno je naæi mesto gde je ima. U proleæe, u vreme parenja, mrene se okupljaju da bi se parile. To je odlièno vreme, da na jednom mestu naidjete na veliki broj riba. Pretražite reku, i nemojte biti razoèarani, ako pronadjete samo sitne primerke. To su mužjaci, i sigurno je da su i ženke negde u blizini. Neposredno pre parenja, mrene imaju veliki apetit i tada ih je lako pecati. Nakon mresta, jata se rasturaju i tada se love pojedini primerci

Ribe naših voda 97 koji nastavljaju da žive usamljenièkim životom. Pravo mesto za ribolov mrena su panjevi i prepreke u vodi, kao i najdublja korita reka. Pre nego zapoènete ribolov, pronadjite pogodno mesto sa tvrdom podlogom i bistrom vodom. Ovo mesto treba da bude što bliže mestu gde se mrena inaèe zadržava i koje smatra bezbednim, kako bi bila što opuštenija. Ovo mesto mora da bude potpuno èisto, ali èistina ne sme biti velika jer æe se riba uplašiti. Poènite sa primamom i saèekajte da se ribe pojave. Posmatrajte njihovo ponašanje i koju primamu najradije uzimaju. Riba æe, kad se prvi put pojavi, uzeti primamu i napustiti mesto. Nakon 30 do 45 minuta, doæi æe ponovo i opet uzeti deo primame pa otiæi. Ovakvi ciklusi æe se ponavljati, ali æe ostajanja biti sve duža, a dolasci sve èešæi. Potrebno je biti strpljiv kako se riba ne bi na poèetku uplašila. Nije loše saèekati noæ na bistrim vodama, dok je kod mutnih moguæe pecati i preko dana i u sumrak. Mamac koji koristite ne sme se nalaziti u primami. Za dnevni ribolov mesni crviæi su najbolji mamac i primama, ali vam za jedan lov treba oko 1,5 litar crviæa. Za noæni ribolov, sasvim su dobri i boili i kupovna pasta specijalno pravljena za mrenu. Mlinovi, brane i ustave su na sporim vodama mesta gde one poprimaju osobine brzih planinskih potoka i reka. Zbog velike kolièine kiseonika u vodi, i obilja hrane ribe vole da se zadržavaju oko ovih mesta. Mrena, riba brzih i bistrih voda, jednostavno ne može da propusti ovakvo mesto, a posebno voli da se zadržava ispod vrela, saèekujuæi hranu koja pada. Centralni tok je najjaèi, ali pri dnu njegova jaèina nije ni nalik na onu na površini. Baš taj deo toka vole da koriste klen i mrena. To je mesto gde se mrena nalazi u popodnevnim satima i u toku leta, nakon napuštanja vrela gde se nalazi izjutra. U boène strane toka mrena odlazi samo kada je voda mutna ili posle kiše. Boène strane toka, koje su najblaže, naseljene su deverikom, bodorkom, mrenom, klenom, smudjem i štukom. Naravno deverike biraju najsporije delove, dok se kleniæi nalaze u najbržim. Postoji još jedan dobar naèin za pronalaženje mrena, a to je:”gde su panjevi tu su i mrene”. Prihrana u ovim vodama je najveæi problem. Za lake tipove primame, treba koristiti hranilice kojima je moguæe spustiti hranu na željeno mesto. Kod krupnije primame, moguæe ju je vezati na strunu i spustiti je na dno vode. Za mutne vode, rak je idealan mamac za mrenu. Pri lovu mrena kod brana, ustava i mlinova, zbog jaèine vodenog toka, koristite najlon veæe nosivosti od one koju diktira velièina riba koje oèekujete. Kao primama za mrenu najèešæe se koriste mesni crviæi, kasteri, kuvana zrna konoplje i zrnevlja žitarica. Mamci se bacaju loosefeed tehnikom (rasipanjem) po prostoru na kome vozite vaš sistem sa udicama. Ukoliko je to mesto predaleko, treba koristiti praæku.

W

Nosara

buborak ugrica ogrica gubièasta deverika plavonos šljivar buboran ciganka popadika bojnik

Vimba vimba

osara naseljava vode srednje i severne Evrope, a ponekad odlazi èak i u brakiènu, pa i u morsku vodu. Ipak najèešæe živi u istim vodama u kojima živi i mrena. Treba ih traziti u bržem vodenom toku. Leti se rado zadržava u vodi bogatoj kiseonikom, znaèi mogu se naæi kod brana, ustava i mlinova. U pliæacima se mogu spaziti njihovi srebrni bokovi kako blješte, dok pokretima tela kidaju alge sa dna. Proseèna dužina nosare je 35 cm, retko do 50 cm i težine od 1,5 kg, a najveæi primerci mogu težiti i 2,5 kg. Najvidljivija odlika nosare je njena gornja usna produžena u obliku nosa. Po njoj je i dobila ime. Neiskusni ribolovci èesto nosaru zamene sa skobaljem, koji nema izražen nos. Nos je kod nosare tamnoplave do crne boje. Glava i ledja nosare se tamnosivi koji prelaze preko bokova sve do stomaka koji je potpuno beo. Telo joj je pljosnato, ali vitko. Za vreme mresta, nosare se okupljaju u jaka i kompaktna jata i kreæu uzvodno u bistre i hladnije vode. Ovo ponašanje je slièno ponašanju mrena. Jedino što treba znati, je to da u tim periodima nosara retko uzima hranu i èesto je to frustrirajuæe saznanje za ribolovce.

Lov nosare

N

Kada krenete u lov na nosare imajte uvek na umu da su to jatne ribe i da prvo treba da pronadjete jato. A jato je tamo gde je hrana. Kako se nosare uglavnom love u bistrim i pliæim vodama, pridjite koliko možete jatu pazeæi da ga ne uplašite. Prihrana je neophodna u lovu nosara. Cilj je jato što duže zadržati na mestu pecanja. Koristite teže tipove primame koje u sebi nemaju materije koje pomažu raspadanju iste. Takodje umesite tako da bude što je moguæe tvrdja da bi se nosare duže njome bavile. Primamu bacajte uzvodno u odnosnu na mesto

98

Ribe naših voda 99 ribolova kako ne bi pod uticajem jake struje pala niže od željene taèke pecanja. Nosare su pretežno vegetarijanci pa su im glavna hrana · Specijalisti za ovu ribu pokušavaju veæ zelene konèaste alge, koje stružu sa decenijama da ovu ribu prevare na njenu kamenog dna. Jedno od pravila, omiljenu hranu-alge. Udice pokrivaju koje važi za mnoge ribe koje se pazljivo oèupanim zelenim algama. Ako hrane algama, je da kada je dno ovaj najprirodniji mamac za nosaru izdrži obraslo algama ribe su site i teško izbaèaj i vodenu struju, onda je ulov ih je uloviti. Pored algi nosare obièno zagarantovan. Pošto se ovaj proždiru larve insekata, raèiæe, mamac loše drži na udici, neki specijalisti crviæe ili gliste koje im ribolovac se kunu u specijalne smeše od algi. Zato ponudi, kukuruz, noklu, hlebnu se alge pomešaju sa rastopljenim želatinružu ili prokuvanu pšenicu. om i posle hladjenja mase seèe se na sitne Pri ribolovu nosara komade. Neki ribolovci èak mešaju alge koriste se sve tehnike koje se sa vatom, da bi se bolje držala na udici. koriste i za mrenu, ali se ipak Trud se isplati, jer tamo gde su nosare u najèešæe koristi lov plovkom i lov velikom broju, moguæ je bogat ulov. sa zastavicom. · Nosare su pri jasnom letnjem danu Za lov plovkom koriste posebno oprezne i mogu se prevariti samo se finiji štapovi, i manji plovci, uz pomoæ finog pribora i sitnih mamaca. sitne udice velièine 16-20, osnovni Bolji izgledi za ulov su u proleæe ili kasno najlon 0,15 do 0,2 mm i predvez od leto i to u dubljim delovima vode. 0,12 do 0,14 mm. Mamac se baca · Kapitalne nosare su odlièni borci i uzvodno i pušta da skakuæe po dnu. neretko ih ribolovac zameni sa snažnom Vodeni tok nosi plovak, a pecaroš u mrenom ili jazom. rukama drži štap i na najmanji trzaj kontrira. Za lov zastavicom koristi se isti pribor kao i sa plovkom sem što se umesto plovka privezuje crvena krpica ili vuneni konac na oko 1 do 2 m od kraja najlona. Funkcija ovog dodatka je da oživi mamac na dnu. Takodje se koristi olovo tek one težine koja omoguæava dovoljno daleko zabacivanje. Baca se isto kao i sistem sa plovcima, uzvodno, najlon se uvek drži blago zategnut, a kao indikator trzaja koristi se prst na najlonu. Kontrira se na svaki trzaj.

F

Pastrmka pastrva

Salmo sp. astrmke su izuzetno atraktivne ribe visinskih bistrih voda. Jedan broj ribolovaca smatra da je jedini pravi sportski ribolov upravo lov salmonida, kojima pastrmke i pripadaju. Kod nas zastupljene sa veæim brojem vrsta i podvrsta, neke su autohtone, a neke su donesene i poribljene ili se veštaèki uzgajaju. Najznaèajniji predstavnici ove grupe riba su: · potoèna pastrmka (Salmo trutta m. fario) - ova riba je najbogatija varijetetima koji se razlikuju samo u detaljima i žive u razlièitim vodama. U ovu grupu spadaju: primorska potoèna, garka, makedonska, pelargonijska, peristerska, visovaèka, zrmanjska, bosanska(solinka) i mnoge druge. Prepoznaje se po crvenim taèkama po telu. Boja pastrmke može izuzetno zavisiti od reke u kojoj se nalazi i to je razlog ovolikog broja varijeteta. Ima krupniju glavu sa velikim ustima u kojima su oštri zubi. Ledja su joj zelenkasta, tamnosiva, tamnosmedja ili crna, bokovi su zelenkasti ili žuækasti, a stomak joj je beo. Idealna temperatura vode je 10OC, ali može preživeti i 15OC. · jezerska pastrmka (Salmo trutta m. lacustis) - Osnovno obeležje ove pastrmke su crne taèke po telu, tamnozelena ledja i beo trbuh. Naraste do 20 kg. · soška pastrmka (Salmo marmoratus) - Obeležje joj je krupna glava, popreène tamne pruge po telu, zelena ili tamnoružièasta ledja i beo stomak. · kalifornijska pastrmka (Salmo gairdneri irideus) - Odlikuje se raznobojnom prugom po boku. Kod nas je donesena 1893. godine iz Amerike. Pored ovih kod nas živi još jedan broj riba koje pripadaju porodici Salmonidae, ali ne i familiji Salmo, a to su: · mekousna pastrmka (Salmothymus obtusirostris obtusirostris) Kratka glava i meka usna su karakteristika ove tamnomaslinaste ribe. Po telu ima tamne i crvene nepravilne taèke. · potoèna zlatovèica (Salvelinus fontinalis) - Donesena je iz Kanade.

P

100

Ribe naših voda 101 Ima zelena ledja, svetle bokove i crvenkast trbuh i crvene taèke. Mase je do 1kg. U prirodi pastrmke se hrane svim živim organizmima u njihovoj okolini. Zbog svoje proždrljivosti bile bi lak plen ribolovaca koji bi je lovili njenom prirodnom hranom, te se zbog sportskog karaktera ribolova zabranjuje upotreba živih mamaca.

Lov pastrmki

Pastrmka se najbolje lovi za vreme tmurnog dana ili odmah posle slabe kiše i kada duva zapadni vetar. Mušicom se lovi u proleæe i u jesen i to predveèe. Najèešæe se koriste kamenjarke (Stone fly, Steinfliege u aprilu), zmajevke (May fly, Maifliege u maju) i bumbari (Baer, sumrak). Po Jovanu M. Petroviæu postoji dvanaest univerzalnih mušica bez kojih kolekcija ne može ni postojati, a to su: profesor (Professor), Crveni prelac (Red spinner, Rotspinner), Pešèarka (Sandy fly, Sandfliege), Kozarac (Goat fly, Ziegenfliege), Oranž mušica (Orange fly, Orangefliege), Hrastovka (Oak fly, Eichenfliege), Lepotica parmašela (Parmachen belle), Francisova (Frencis fly), Kraljevski grizli (Grizzly king), Kraljica vode (Queen of waters), Crni mrav (Black ant, SCHW. ameiseflege) i Edmead. Prema Rikardu Hafneru preporuèene mušice su: za vedro i toplo vreme: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, avgustovka, Ornage Fly, Greenwelova mušica, kozarica, žuta lièinka, velika modra, profesor i crveni mrav; za bistru vodu: zlatovka, zlatna libela, soldier, palmer, smedji bumbar, avgustovka, Orange Fly i profesor; za hladno i kišovito vreme: Hoflandova mušica, muška ožujka, Hardy’s Favourit, obièna sivulja, Baxmannova, crni prelac, jošavka, srebrna libela, vještica, crveni rep, sivi bumbar, crni bumbar, zulu, Black Red, beli moljac, beli vodeni cvet, Paunellova crna, crvena i siva, zunzare (crnosive, srebrno sive, srebrno crne) i kuæna muva; za noæ: srebrna libela, veštica, aleksandra, crveni rep, zulu, Black Red, beli moljac, beli vodeni cvet; za mutnu vodu: Hardy, aleksandra, crveni rep, zulu, Black Red i šarenka. Naravno ovde treba spomenuti jedan broj izuzetnih mušica g. Andrije Urbana i to: Pahuljasta maslinasta pupa (Bubble CDC Olive Emerging Hatching Pupa), Pahuljasta patkova viseæa svetlo žuta trzalica (Bubble CDC Suspender Pale Yellow Midge Pupa), Maslinasta CDC trzalica (Bubble CDC Suspender Olive Midge), Višnjina svetlica (CDC Claret Velvet Pearl), Patkova pupa (CDC Cream Pupa), Patkova sivomaslinasta pupa (Bubble CDC Grey-Olive Caddis Pupa), Pahuljasta (Bubble) patkova rojenka (CDC Emerging Mayfly), Pahuljasta radjajuæa grao pupa (CDC Grey Emerging Pupa), Pahuljasta presvlaèeæa višnjasta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow Dun" CDC Hatching Claret Dun), Pahuljasta presvlaèeæa krem - žuta rojenka (CDC Hatching Surface Cream-Yellow

102 Ribe naših voda Dun), Prvenka (CDC Olive Emerger), Pahuljasta narandžasta rojenka (CDC Orange Hatching Dun), Lipljanova veèernja rojenka (Grayling’s Pale Evening Emerger), Kamenjar sivonja (Grey Hopper), Kobilica - Andrijin skakavac (Olive Hopper),Narandžastoguzi žuti skakavac (Orange Yellow Hopper), Narandžastoguzi olivni skakavac (Orange Olive Hopper), Crvenoguzi skakavac (Red Brown Hopper), Radjajuæa braon pupa (Surface Hatching Caddis Pupa ). Više informacija o ovim mušicama i slike istih nalaze se na internet sajtu: http://www.flytyingworld.com/PagesA/au-andrija-urban.htm. Pri lovu pastrmke najèešæe se koristi tehnika varalièarenja, lov vormom, mušièarenje mokrim i suvim mušicama, pecanje sa potopljenom mušicom i ribolov nimfom. Za varalièarenje kada se oèekuju manji primerci koriste se minijaturne varalice težine od 0,5 do 2 g. Najèešæe se koriste rotirajuæe kašike (Mepps Aglia 2), male imitacije ribica dužine 4 do 7 cm (Rapala), twisteri, Zoranovi vobleri od 5 cm realnih boja (pior, peš) i crno-bele, šadovi i torpeda velièine 3 do 7 cm. Najlon treba da je 0,1 do 0,14 mm. Štap treba da bude izuzetno lak dužine od 2 do 2,5 m. Ipak, kada oèekujemo krupnije primerke koriste se teže varalice težine i do 15 g, kao što su kašike velièine 3 i 4, Rapalini vobleri dugi 8 cm. Koriste se nešto duži štapovi do 3 m i deblji najlon do 0,26 mm. Ova tehnika se najèešæe koristi leti, kada je nivo vode nizak i duva slab vetar. Ribolov veštaèkom varalicom tipa worm (crv) je moguæ. Praktikuje se na poèetku sezone kada je struja jaka i kada dodatno oživljava ovu silikonsku varalicu. Prezentovanje mamca je na dnu, a koriste se crveni i rozi mamci. Najlon treba da bude debljine 0,18 do 0,20 mm, a udice koje se koriste za kaèenje wormova 6 ili 8. Lov mokrom veštaèkom mušicom je èesta tehnika ribolova pastrmke. Za ovaj metod potreban vam je štap dužine oko 3 m i struna fluorescentnih ili dreèavih boja. Boja strune je bitna samo zbog lakog praæenja vrha strune, koji se povlaèi u sluèaju ugriza ribe. Sistem se obièno sastoji od dve do tri mokre mušice kod kojih je boja jako bitna. Generalno, žuta, braon, maslinasta i crna su preporuèljive boje, ali se ona ni izbliza ne može odrediti dok niste na vodi. U tom trenutku u zavisnosti od insekata koji se roje kod vode, treba i izabrati mušicu. Mušice se bacaju nizvodno na oko 3/4 vode i polako povlaèe prema pecarošu. Sama struja æe oživeti mušice i to svaku na svojoj dubini na razlièit naèin. Kontrira se na i najmanji nepravilan pokret vrha strune, ali i na odblesak ribe u vodi na mestu gde bi mušice trebale da nam se nalaze. Pre svega kod lova suvom mušicom, potrebno je da je površina vode blago zatalasana, jer tada pastrmka teže može da odredi da li je reè o prevari. Boja

Ribe naših voda 103 mušice u ovom metodu nije toliko bitna, jer gledajuæi prema nebu sve mušice, iz riblje perspektive, deluju crno. Medjutim postoje dve škole pecanja mušicama. Jedna zagovara bitnost sliènosti veštaèke mušice sa pravom kojom se riba u tom trenutku hrani. Ovaj pristup predpostavlja da pecaroš ima veliku kolekciju mušica i da ume da razazna kojoj od èetiri velike grupe pripadaju insekti nad vodom. Te grupe su: vilinski konjiæi (Odonata), dvokrile mušice (Diptera), vodeni cvetovi jednodnevne muve (Ephemeroptera) i neleteæi insekti (mravi - Formicidae, skakavci - Saltatoria i razne bube). Drugi pristup više pažnje poklanja samom prezentovanju mamca. Prezentovanje mamca je bitno u svim sluèajevima, sem kada se zabacuje u sam penušavi brzak, gde riba ne može da primeti nikakvu nepravilnost. Mušica se zabacuje uzvodno od mesta pecanja, pa je struja nosi nizvodno. Tako ribolovac pretražuje vodeni prostor. Pri ribolovu suvom mušicom koriste se štapovi dužine 2 do 3 m. Struna treba da je 2x ili 3x, predvez dužine oko 2 m za brzake i potoke, a 2,5 do 4 m za velike reke, debljine 0,1 do 0,12. Postoji i tehnika mušièarenja potopljenom mušicom. Ova tehnika je u stvari spoj dve prethodne. Koriste se suve mušice, ali se ne premazuju, tako da prilikom vuèenja kroz vodu bivaju blago potopljene. Kao modeli koriste se one mušice koje imitiraju završnu fazu u razvoju insekta. Najzad, poslednja tehnika ribolova je mušièarenje nimfom. Nimfa je stadijum u razvoju insekta u kome on živi pod vodom. Takvim nimfama se ribe èesto hrane i rado uzimaju ovakav mamac. Medjutim, ovde je tehnika zabacivanja sasvim drugaèija nego kod prethodnih metoda. Da bi se pecalo nimfom potrebno je videti i lokalizovati ribu. Nakon toga mora se precizno zabaciti ispred usta ribe. Nimfa je tonuæa i treba da padne neposredno pred ribu, koja je uzima u srednjem ili donjem sloju vode. Za ovaj metod ribolova koriste se štapovi sa suve mušice dužine 2,7 m. Predvez treba da je tanak 0,08 do 0,12 mm i dug oko 1,5 m. Nije loše da struna na vrhu ima malu oznaku ili da je sama dreèave boje, kako bi se lako primetilo uzimanje mamca. Jedan broj pastrmki živi i u jezerima i tehnika ribolova na mirnim vodama se razlikuje od one izložene do sada. Za vreme lošeg vremena, posebno ako je došlo iznenada, veliki broj insekata pada u vodu. To je razlog za podizanje pastrmki iz dubina, te se one tada uglavnom love na suvim mušicama, kao i mušicama koje imitiraju larvu komarca. Može se probati i sa voblerima i drugim imitacijama riba. Kada je vreme sunèano, riba u jezerima može zaèas promeniti dubinu. Imajte na umu da pastrmka ne voli preterano toplu vodu, pa æe u toku dana biti na dnu, a u toku jutra i predveèe, jata se dižu na površinu. Ovo treba osmatrati i adekvatno reagovati. Za površinski lov koriste se plutajuæe strune i lov suvom mušicom, kada duva vetar ta mušica treba da bude što jarkijih boja. Kada je riba

104 Ribe naših voda na dnu koriste se skoro sve ostale tehnike i struna treba da bude potapajuæa. U srednjem sloju vode koriste se strimeri, mokre mušice i tehnika potopljene mušice.

gh

Andrija Urban

Fly manufacturing - Art - Publicist

Partizanski put 5 17542 Vranjska Banja

[email protected] www.flytyingworld.com/PagesA/auandrija-urban.htm

Peš

balavi peš reèni peš

Cottus gobio & Cottus poecilopus eš je srodnik èikovima, pa i deli isto stanište sa kamenim èikovom. Najviše voli brzo tekuæe vode u kojima se krije iza kamenja, u gustoj travi dna ili u korenju priobalnog bilja. Ima ga u svim rekama dunavskog sliva. Glava mu je vertikalno spljoštena i ima po jednu malu bodlju sa svake strane. Dva dorzalna i repno peraje su mu lepezastog oblika. Boja mu varira u zavisnosti od staništa, ali je najèešæe braon zelene boje sa tamnijim nepravilnim šarama. Naraste do 12 cm. Hrani se krupnijim insektima i njihovim larvama kao i raznim reènim raèiæima. U našim vodama žive dve vrste peševa. Cottus gobio vrlo retko napada, a Cottus poecilopus nikada ne napada ikru drugih riba tako da se ne može smatrati štetnom ribom. Dok prva vrsta živi u celoj srednjoj Evropi, druga je nastanjena uglavnom u donjim tokovima reka dunavskog sliva. Mresti se od marta do maja i svoje gnezdo brani od drugih riba. Mladj se izleže nakon tri do èetiri nedelja i sve vreme su roditelji u blizini. Nakon izvaljivanja, mladj odlazi nizvodno u potrazi za hranom.

P

Lov peša

Nema ekonomskog znaèaja i sem na takmièenjima, nema ga svrhe loviti. Lovi se lakim ribolovnim priborom, najlon debljine 0,10 - 0,16 ili tanji, udica br. 12-16, plovak nosivosti 0,5 - 1,5 gr. Mamci su glista i razni insekti. Mesta za lov peša su priobalna podruèja èije dno mora biti kamenito. Koristi se kao (dobar) mamac za smudja, koji mu je i najveæi prirodni neprijatelj. Peš kao mamac može dugo da preživi na udici i da podnese velike dubine i nedostatak kiseonika, što nije sluèaj sa beovicom, koju nedostatak kiseonika i duboka voda brzo ubijaju.

M

105

Pijor gagica pižor

Phoxinus phoxinus ajmanji predstavnik šarana. Živi u svim vodama dunavskog i jadranskog sliva. Èvrste gradje, okruglog trupa, male glave i sitnih krljušti, kojih po stomaku nema. Boja mu se èesto menja. Osnovna boja na ledjima mu je tanozelena ili prljavosiva, a celo telo mu je posuto sitnim sivim pegama. Glava mu je kod usta karmincrvena, kao i prsa. Zlatna pruga poèinje od oèiju i ide bokom sve do repnog peraja. Naraste najviše do 12cm, a u proseku svega 9 cm. Živi u bistrim rekama sa pešèanim i šljunkovitim dnom. Uvek se zadržava u velikim jatima. Ako se u toku leta voda jako ugreje, jata se sele ka izvorima gde je voda hladnija. Može se koristiti kao hrana, mada mu je meso blago gorko, ali i kao odlièan mamac, pri èemu treba paziti na njegovu osetljivost na dubinu vode. U ribnjacima se koristi kao živa hrana.

N

Lov pijora

Pior se lovi najfinijim priborom, najsitnijim udicama namaèenim najmanjim glistama ili kuglicama hleba. Pre pecanja u vodu treba rasuti sitne mrve hleba kako bi se jato okupilo. Najèešæe se lovi èerencem. U sredinu rasklopljenog èerenca stavi se komad hleba ili tonuæe primame i baci uz obalu gde se ribe jate. Nakon desetak minuta, polako i pažljivo se približimo èerencu i naglim trzajem izvlaèimo ga napolje. Ukoliko je hleb suv ili sa mnogo korice, neæe tonuti, pa treba najlonom ili nekim kanapom privezati grumen za mrežu. Na ovaj naèin možete uloviti veliku kolièinu piora. Nemojte preterivati jer brzo ugibaju, pa lovite onoliko koliko vam stvarno treba. Kao keder pior se može koristiti samo u hladnijim i kiseonikom punim vodama. Pijor je izuzetno osetljiva riba i vrlo brzo ugiba na udici.

106

N

Plotica

crvenpera belica platnica

Rutilus pigus virgo lotica je rasprostranjena po celoj Evropi. Kod nas se može naæi u svim rekama dunavskog sliva, dok je u jadranskom slivu redja. Voli brzo tekuæe, èiste vode bogate zelenim biljem, gde živi u veæim jatima. Jata su neretko pomešana sa jatima skobalja. Èesto se zadržava pri površini vode, mada se uglavnom peca na dnu, jer se tu i hrani. Izuzetak su kamene obale sa kojih pase alge. Hrani se biljnom hranom, kukcima, lièinkama i crviæima. Po izgledu plotice, odmah æemo shvatiti da pripada familiji šarana. Telo joj je izduženo, glava mala sa sitnijim oèima. Peraja su joj crvenkasta, po ledjima je plavozelena do tamnomaslinasta, a bokovi su joj srebrnkasti, a stomak beo. Proseèni lovni primerci su dugi 30 cm i teški 350 g, a kapitalnim ulovom se smatra onaj od 2 kg. Može doživeti i 15 godina.

P

Lov plotice

Plotica se može loviti gotovo svuda, kako u brzim, tako i u sporim vodama. Najbolje je loviti je sa proleæa u aprilu i s jeseni u novembru. Iako nema lovostaja za ploticu, treba imati na umu da se plotica mresti u aprilu i da svaka tada ulovljena plotica znaèi hiljade izgubljenih mladunaca. Na brzim vodama ploticu treba tražiti u dubljim delovima voda, ali samo tamo gde ima algi kladofora kojima se plotice rado hrane. Ove alge rastu na kamenitoj podlozi, pa je jasno da virovi u kojima živi plotica moraju biti kamenog dna i strana, a ne pešèani niti glineni useci. Taènu lokaciju ribe možete naæi po mestu gde se ona baca, medjutim te pozicije ne moraju biti idealne za ribolov i taj problem rešavate primamom. Po reèima g. Ranka Travara "Ukoliko se plotice izbacuju na dijelu vira gdje nisu dobri uslovi za lov na ploticu (preduboko, kontra - voda, neravno dno...), nastojte rastresitom hranom da je izvuèete na prvu najbližu lokaciju sa ujednaèenim uslovima

107

108 Ribe naših voda za lov. Ako vam to podje za rukom, druga primama mora biti èvrsta i njena funkcija da veže jato za neku mikrolokaciju, koja nam najbolje odgovara za plovkarenje."* Takodje g.Travar preporuèuje upotrebu mešavine hleba sa crvenom zimskom primamom za ovu svrhu ukoliko lovimo u novembru. Ovakva primama treba da vrlo brzo tone i da se brzo raspada na dnu. U sastav primama treba da bude po jedan deo mlevenog sirovog zrna konoplje,brašna od soje,brašna od kukuruza, kuvanog testa(crvenog) i sira na dva dela hleba. Hleb i konoplja služe kao lepkovi, a kukuruzno brašno i testo kao aktivator primame kada dospe na dno. Kao specijalan aktivator koriste se mesni crviæi. Oni se dodaju u sredinu kugle primame. Ovako pripremljena kugla lepo pada na dno i tu se ubrzano raspada pod dejstvom crviæa iznutra. Ipak, sa crvima ne treba preterivati, jer previše crva znaèi primamu koja se raspada u srednjem sloju. Sa druge strane plotice se vrlo brzo zasite od crva i odlaze. Bacanje primame treba da je u pravcu ribolovca, a ne uzvodno. Plotice po pravilu ne pecate u prejakoj struji koja bi uspela da odnese primamu nizvodno. To je razlog što je i bacate, tamo gde želite da padne. Sa druge strane, lov plovkom podrazumeva lagano klizanje plovka ka hranjenom mestu, prelaz preko njega i napuštanje mesta, nakon èega sledi ponovni zabaèaj. Ukoliko hranite uzvodno, prvog dela tehnike neæe ni biti. Pravilan ritam hranjenja u ribolovu na ploticu je 2 do 3 kugle hrane odjednom u pravilnim intervalima od 40 do 50 min. Crvena primama ide uz bele hlebne mamce. Posebno je interesantan ovakav lov ujutro i uveèe, kada je plotica i inaèe u pliæim, obali bližim delovima vode. Kako dan prilazi podnevu, ribe odlaze u dublje delove toka i mora se dalje zabacivati. Ovo obièno iskljuèuje hleb kao mamac, a zamenjuje se algama (ako ih u vodi ima u tom trenutku). Ukoliko ploticu pecate do 7 metara od obale, bolje je koristiti bolognese štapove iste dužine, jer se njima lako manevriše. Sa druge strane, kada ploticu pecate daleko od obale, ovi štapovi nisu pogodni za daleka zabacivanja pa je bolje koristiti malo mekšu varijantu telemeè štapova dužine 4,5 m. Najbolji plovci su bez sumnje oni oblika okrenute kruške, bolje ako su malo produženi sa skoro spljoštenom glavom: dugaèak profil odlièno sledi struju, a spljoštena glava ne izlazi iz vode za vreme vodjenja plovka. Udica mora biti sitna, velièine 18 do 24, i prilagodjena mamcu na koji pecate. Kaèenje mamca je najbitnije. U sluèaju mesnog crviæa udicom probijate kožu glave crviæa, jer on na taj naèin ostaje najduže živ. Ukoliko pecate na alge, koristite do 10 cm duge, dobro razlistale trake uz maksimalno dobro maskiranje * Za ovaj tekst korišæen deo teksta iz “Ribolovaèkog magazina” br. 4 Ranko Travar “Plotica gorski amur”

Ribe naših voda 109

udice.

Na špulnu stavite najlon 0,14 mm, dok na dva predveza staviteo najlon promera 0,12 ili 0,10 mm. Dve vrtilice spajaju ta dva predeza sa osnovnim najlonom. Od prve veæe vrtilice do druge podvez je 0,12 mm, dužine 1,20 m, a od druge do udice je podvez 0,10 mm dužine oko 50 cm. Kraj najlona sa mnogo olova koèio bi sistem kao malo sidro i uèinio bi ribolov nemoguæim. Pozicija olovca mora biti smeštena izmeðu dve vrtilice, 50 cm udaljena od one manje. Tehnika ribolova se svodi na to da plovak bacate uzvodno. Linija vodjenja mamca mora biti direktno preko primame, kako bi ga riba videla i uzela. Obratite pažnju da ne štopujete preèesto. Pustite da voda nosi mamac 2 do 3 metra, pa onda štopujte, pa sve to ponavljajte dokle možete. Svako štopovanje æe privlaèiti mamac ka obali i skretati ga sa željene putanje. U novije vreme, zbog poboljšanja kvaliteta vode u nizijskim rekama, došlo je do spuštanja plotice i u nizijske reke. U ovim vodama plotica je mnogo lukavija i opreznija nego u planinskim delovima. Ovde plotica prirodno ne uzima hranu koja pliva veæ je iskljuèivo traži po dnu. To je razlog što i mamac mora biti prilepljen za dno. Tehnika ribolova u ovim, sporotekuæim vodama je ista, ali je oprema kojom se to postiže razlièita. Pre svega treba zabaciti daleko, u maticu reke, gde je plotica. To je najbolje uraditi telemeè štapovima od 4,5 m. Koriste se najloni debljine 0,16 mm. Postavlja se jedna udica na dnu i duži predvez. Vrlo blizu udice postavite jedno malo ili nekoliko minijaturnih olova kako bi prikovalo najlon za dno, a mamac ostavili da slobodno skakuæe. Predvez, dugaèak 50 cm, treba vezati za glavnu strunu vrtilicom. Iznad vrtilice postavlja se olovo od 5 g da optereti plovak.

YX

Skobalj škobalja podust tintaš jatnik šljivar rijaè štupser

Chondrostoma nasus

kobalj je riba koja se kreæe u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. Rasprostranjen je po celoj Istoènoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom. Ledja su mu tamnozelena, bokovi i trbuh srebrnasti, peraja crvenkasta. Telo je izduženo. Glava mu je sa karakteristiènim usnama, prilagodjenim za struganje hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod veæeg nosa. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Mresti se od marta do maja i ženka izbaci u proseku 75,000 jajašaca. Jedinke su spremne za parenje nakon tri godine. Skobalj je jedna od glavnih hrana mladice. Iako je rado pecana riba, jer se na udici bori sve do meredova, meso mu nije na ceni. Nakon šest godina, što je pristojna starost za skobalje, naraste do 50 cm, a težina mu može biti i do 1,5 kg.

S

Lov skobalja

Pre poèetka pecanja, treba odrediti mesto gde ima skobalja i odatle ih privuæi na željeno mesto ili ih tu zadržati primamom. Skobalje treba tražiti u dubokim mirnim virovima pored brzaka. Za primamljivanje jata skobalja koristi se alatka "mamac" koja služi za primamljivanje primamama baziranim na hlebu. To je naprava saèinjena od izlivenog olovnog tega od oko 3 kg na koga je montirana pletena mrežica sa otvorima 2x2 cm velièine kese za 2 kg. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi za zabacivanje. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (1 mm) na èijem je kraju plovak od stiropora(precnika 10 cm) ili plastièna flaša koja služi za obeležavanje taènog mesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali

110

Ribe naših voda 111 malo uzvodno od mamca da bi držao marker na mestu kako ne bi smetao pri ribolovu. U hleb za primamu treba staviti i crvenu ili narandžastu boju, jer se pokazalo da pecanje belim mamcima na crvenoj primami daje najbolje rezultate. U primamu možete dodati i kastere, mesne crviæe (žuto, narandžasto ili crveno obojene), komadiæe glista, crve brašnare (Tenebrio molitor), pa èak i komadiæe kuvanog krompira. Kao primama može se koristiti i mešavina u kojoj se nalaze sledeæi sastojci: mrvice belog ili crnog hleba kao osnova, mlevena golica, mleveno presno semo konoplje i mak. Pecanje je aktivno i štap se uvek drži u ruci, jer kontra mora biti brza i automatska. Sa lovom se poèinje odmah nakon primamljivanja, jer skobalj brzo dolazi na hranjeno mesto. Udica se namamèi sa ružom od hleba koja se na jednom kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna kuglica, mesni crviæi, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuvani krompir, kulja i komadiæ zgrušane krvi. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred mamca i kad plovak nailazi u blizinu bove lagano ga navedemo pred samu mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam namamèena udica klizi po dnu, jer se skobalj hrani sa samog dna. Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi, od 3,5 do 4 m kratke akcije, ako se lovi sa mašinicom ili 4 do 5 m ako se lovi štapovima bez vodjica. Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu namenu pokazali su se dobri karbonski štapovi. Što se plovaka tièe, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plastièni ili balza plovci dužine 10 cm i preènika 15 mm sa plastiènim ili fiberglas antenama i plovci pera, koji nose do 20 g olova. Udice bele, kovane, velièine 10 do 18. Najlon 0,16 mm sa noseæim podvezom od 0,12 mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja. Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju ispod vode, lako je pronaæi mesta gde se kreæe, prostim pregledom površine kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizini. Medjutim mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bista, skobalj ima dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Skobalj ne može da èupa alge sa kamenja, veæ ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi struja. Ovi komadi nisu zeleni veæ mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da oponašate vašom prezentacijom.

B

Smuð

obièni smudj smudj kamenjar volgin smudj

Stizostedion lucioperca & Stizostedion volgensis

mudj je poreklom iz voda reke Elbe koja se uliva u Aralsko more. Odatle je donesen u zapadnu Evropu i Ameriku. Dve su osnovne vrste smudjeva kod nas. Prvi je rasprostranjeniji obièni smudj, a drugi je smudj kamenjar. · Stizostedion lucioperca - obièni smudj: Zadnji ugao vilica ne doseže nivo zadnje ivice oka. Obrazi nose krljušt na sebi. U bocnoj liniji se nalazi 70-83 krljušti. Živi u omanjim jatima, u najdubljim delovima reka u njihovom donjem toku. Najviše mu odgovara peskovito i kamenito dno. Prilagodljiv je, pa može živeti i u brakiènim vodama i veštaèkim jezerima. Može da naraste do 1,3 m dužine i do 15 kg mase. · Stizostedion volgensis - smudj kamenjar: Zadnji ugao vilica doseže ili premašuje zadnji ugao oka. Boèni delovi glave nisu skroz, veæ samo mestimièno obrasli krljuštima. U bocnoj liniji se nalazi 80-97 krljušti. Naraste do 50 cm i 1,4kg. Smudju je neophodna voda bogata kiseonikom da bi preživeo i tada može podneti velike toplotne ekstreme, pa èak i 35 C. Najviše voli dubinu od 4 m, a kada voda nadolazi približava se obali u podruèja dubine od 1 do 2 m. Životni vek smudja je 17 godina.

S

O

Lov smudja

Tipièna hrana smudja su bodorka (Rutilus rutilus), balavac (Gymnocephalus cernua) i grgeè (Perca fluviatilis). U proleæe, smudjevi, posebno sitniji primerci, rado uzimaju i gliste i krupnije puževe. Zbog vrlo dobro razvijenog sloja sudovnjaèe oka, smudj ima sposobnost relativno dobre vizuelne orijentacije i u mutnoj vodi, kao i u uslovima loše osvetljenosti, što mu omoguæava da lovi ribu u svim uslovima i na svim lokacijama. Leti se intenzivno hrani ujutru, dok se sa približavanjem zime poèinje hraniti i pred-

112

Ribe naših voda 113 veèe. U toku zime aktivan je celog dana. Smudj se slabo hrani noæu i u podne. Plen progoni iz dubine, nikada se ne bacajuæi po površini. Sezona najboljeg lova je od juna pa sve do prvih mrazeva u novembru, kao i u februaru i martu, ako su ovi meseci blagi. Srednje toplo, vlažno vreme, mutni i maglovit dan je idealan za smudja. Kad je visoka voda treba ga tražiti u veæoj dubini u priobalju pod potopljenim vrbama tokom veæeg dela dana, a to je obièno sa proleæa i sa jeseni. Kad je voda niska, vredi ga èekati uveèe iza prepreka koje prave limane i oko rtova. U bistrim vodama peca se noæu. Odmah po otvaranju sezone u kasno proleæe definitivno najbolje mesto za pecanje smudja je zapenjena voda ispod vodopada. Tu se odrasli kapitalni smudjevi okupljaju u velikim jatima i pecaju se na živog kedera. Nakon proletnjeg okupljanja oko vodopada, u èijoj blizini su se izmrestili, smudjevi napuštaju ovakva mesta i poèetkom leta se povlaèe u mirnije i dublje vode. Tokom letnjih meseci trebalo bi pecati na mestima sa šljunkovitim dnom ili jakim padom dubine. Obratite naroèitu pažnju na potopljena ostrva, jer je upravo to struktura koja proizvodi bogat ulov tokom cele godine. Karbonski tvrdji štap dužine od 3 do 3,5m namenjen pecanju šarana ili štuke je idealan je za smudja. Smudj pruža lep otpor, ali nije snažan. Iz tog razloga, najlon nosivosti 3,6 kg je sasvim dovoljan. Ukoliko u vodi ima dosta potopljenih panjeva, potreban je najlon nosivosti 5 kg. U ovim vodama pazite da se najlon ne vuèe po vodi. Udice velièine 8 do 10 su idealne. Mrtva ribica je najbolji mamac za smudja u toku cele godine. Možete koristiti bilo koju slatkovodnu ribu, ali su mu bodorka, balavac, jegulja i grgeè omiljeni. Morska riba kao što su tune i sardine nisu dobri mamci za smudja, mada æe privuæi mnoge druge ribe. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g i treba je spustiti na samo dno vode. Mamac otežajte olovom kako bi sigurno legao na dno. Možete koristiti sveže ili zamrznute mamce. Metod “oživljavanja” mrtve ribe su 1967. godine izmislili Albert Draškoviæ i Henri Limouzin. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Udicu provuèete kroz riblja usta, kroz telo i kroz stomak izvadite vrh udice napolje. Jig vežemtepreko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Pustite ga da padne na dno, što identifikujete blagim opuštanjem najlona. Oživljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi bolesnu ribu. Ukoliko je dno sa dosta prepreka, granja i panjeva, umesto jiga može se

114 Ribe naših voda koristiti i specijalno nekaèeæe olovo u obliku bumeranga. U ovom sluèaju olovo uvek grebe po dnu, dižuæi mulj i primamljujuæi smudja. Za razliku od mrtvih mamaca, živi treba da budu iznad dna na 30 do 60 cm. Zabacite što bliže nekoj podvodnoj prepreci. Približite se vodi i potražte brojna jata sitne ribe. Smudj mora da bude u blizini. Standardno vezivanje sa klizeæim olovom se koristi kada se peca sa živim mamcem. Olova moraju da budu laka, 20 do 30 g, jer æe smudj odustati od mamca ako oseti otpor. Plovak treba da bude polistirenski, velike nosivosti i do 60 g. Dubinski metod se može koristiti za pecanje sa mrtvom ribicom. Najbolje je na kraj najlona postaviti olovnu virblu. Na nju postavite predvez dužine 40 cm i dve trokrake udice. Mrtvu ribu ili parèe prièvrstite na udice. Iznad mamaca postavite jedno veæe ili više manjih olovaca da drže mamac i najlon pripijene na dno. Ukoliko znate da je dno · U snažnim i brzim rekama, zabacite plopuno panjeva, koristite pre plovak vak uzvodno bliže obali. Plovak æe sam neko dubinsku metodu. Sistem koji naæi mesto. Nakon stabilizacije plovka vežete na plovak je bitan. Može se namotajte suvišan najlon. koristiti isti naèin vezivanja kao i · Smudj je na dnu i kreæe se u jatu za lov dubinskim metodom, sa tim · Prezentujte sporo, što sporije možete da virbla mora biti te težine da · Živ keder je najbolji mamac optereti i ispravi plovak, ali se · Ako ne pecate na kedera, mamac neka može napraviti i drugaèiji sistem. bude preovladavajuæe žute boje Na kraj najlona postavlja se laka · Pecajte noæu, u ranu zoru ili kasno virbla, a onda se na nju kaèe dva popodne predveza. Jedan dužine 70 cm na kome se nalazi olovo težine 20 g, a na drugom dužine 30 cm, postavlja se trokraka udica i mamac. Može se pecati varalicom u obliku metalne kašike ili male ribice. Varalica mora da lièi na prirodnu hranu koju smudj može da nadje u svojoj okolini.Ukoliko varalièarite u jesen treba koristiti krupnije varalice. Dobro su se pokazale Risto Rap, Rattlin’ Fat Rap,Tail dancer kao i razne "zvecke"- varalice koje proizvode zvuk. Na našim vodama dobro su se pokazali Zoranovi vobleri za smudja velièine 5 i 9 cm,sivo-plave i braon nijanse. Kada se lovi na spinera iza njega na udicu treba postaviti glistu ili veæu pijavicu. U rano proleæe plitkoroneæi vobleri kao Rapala, Rebel ili Thunderstick vode se brzinom koja je jedva dovoljna da vobler radi. Sa vremena na vreme povucite štap da varalica napravi pauzu u radu što može naterati smudja da napadne varalicu. Ova tehnika je dobra ako je voda duboka od 1,5 m do 3 m.

Ribe naših voda 115 Smudja možete loviti i na silikonske varalice, šedove, twistere i vormove. Tehnika lova vormovima se primenjuje na onim mestima gde je dno teško, puno granja i prepreka pa bi drugi sistemi kaèili. Za postavljanje vorma koriste se specijalne udice sa zakrivljenim vratom. Vrh udice se uranja u telo vorma, i na taj naèin ne može doæi do kaèenja. Sam vorm sistem klizi po vratu udice i odskakuje od podloge. Slièno jigu i vorm ima olovnu glavu, koja nije deo udice i koja se posebno montira. U sluèaju teksas sistema, glava se nalazi na samom vratu udice i vorm najviše lièi na twistera. Ovaj sistem je pogodan za èvrsta dna. Kada je dno muljevito, koristi se karolina sistem. Glava vorma se kaèi na kraj najlona i na nju se postavlja vrtilica. Veže se na virblu predvez od najlona od 0,5 do 1,5 m. Na predvez se vezuje vorm udica i sam vorm na njoj. Ovako vezan sistem neæe potonuti u mulj. Pri zabacivanju, cilj je vorma što pre spustiti na dno, pa ostavite najlon slobodno da izlazi iz mašinice, sve dok vorm ne padne na dno. Nakon toga polako namotajte najlon i ostavite nekoliko sekundi da vorm leži na dnu. Vrh štapa povucite nagore oko 40 cm. Brzina povlaèenja treba da je manja od brzine pri kontri. Morate osetiti rad vorma. Opet spuštate vrh. Vorm tada ide nadole i kada padne na dno namotajte najlon. Na ovaj naèin pretražujete dno u koracima. Pauza na dnu može biti mirna, ali možete i da vibrirate vrhom nakon što zategnete najlon. Dno pretražujte tamo gde bi riba mogla da bude. Imajte uvek na umu da smudj na èistinu izlazi samo ako nema podvodnih struktura i rano u proleæe kada prilazi pliæacima da bi se hranio. U ovom drugom sluèaju, smudja æete vrlo teško naterati da zagrize bilo šta. Ribolov sa jig glavom je dosta slièan ribolovu sa vormom. Ukoliko koristite jig-a sa olovnom glavom, svakako najbolja prezentacija se postiže kad puštate jig da "odskaèe" od dna. Povucite jig u kratkom trzaju, a zatim ga pustite da padne na dno. Na dnu ga ostavite da miruje par sekundi, a zatim opet povucite. Nastojte da radite sporo i da ostavite jig da miruje na dnu, jer smudj vrlo èesto uzima kad je jig u mirovanju. Od glava jiga najuniverzalnija varijanta je okrugla, trouglasta. Metak šed se preporuèuje za brzotonuæe varjante, stand-up za tvrda, ravna dna. Za zimski ribolov preporuèuju se Sesi šajner, Fin šed, Sesi šed i Orkin Šed. Drugi metod je ako koristite jig sa plutajuæom glavom. U ovom sluèaju vam je potrebno klizno olovo koje æe držati predvez sa jig-om na dnu, a u isto vreme omoguæava vam da vrlo precizno odredite kad ga je smudj uzeo da bi pravovremeno reagovali. Povlaèite predvez na "potez", ne više od metra, a zatim namotajte višak najlona i saèekajte izvesno vreme da se jig podigne. Kad ste procenili da se podigao i stoji uspravno, povucite opet.

J

Som

Silurus glanis

vropski som naseljava sve reke Evrope koje se ulivaju u Severno, Baltièko, Crno, Aralsko i Kaspijsko more. Takodje naseljava brakiène vode Baltika, Crnog i Kaspijskog mora. Ovo je termofilna vrsta. Najveæa je reèna riba kod nas uz jesetru i morunu. Naseljava reke, jezera, mrtvaje, veæe bazene. Voli mirna i duboka mesta u rupama u glavnom toku i mesta zaštiæena panjevima i granama. Preferira meko dno. On uopšte ne lièi na svoje rodjake u svetu. Ima veliku spljoštenu glavu sa sitnim oèima i velika usta sa sitnim zubima. Ima šest brkova od kojih su dva na gornjoj vilici i znatno su veæi nego oni u donjoj. Telo mu je golo i ljigavo i prema repu sve tanje i pljosnatije. Ledja su mu sivomaslinasta, a stomak beo sa plavom nijansom. Može imati nepravilne pege. Svaštojed je, a glavnu hranu mu èine ribe, žabe, rakovi, sisari, a lovi i ptice koje slete na vodu. Pretežno lovi noæu i za vreme snažnih i buènih oluja kada kreæe kako u jaku struju, tako i u plitka mesta. Danju se odluèuje za lov samo ako je vreme oblaèno. Problem soma je loš vid, te hranu više nalazi pipanjem i izuzetno osetljivom boènom linijom kojom oseæa i najmanju vibraciju u vodi. Som se iz zimskog sna budi kada temperatura vode poraste na 18OC. Idealna temperatura vode za soma je 28OC i on se pri njoj najbolje oseæa. Mresti se u maju i junu, što zavisi od temperature vode koja treba da bude od 19 do 24OC. Mresti se u parovima u gnezdu velièine 1x1 metar i visine oko 75 cm. Ikra je lepljiva i lepi se za materijal od kojeg je gnezdo napravljeno, pa je ženka u moguænosti da je èuva dok se mladi ne izlegnu. Najèešæa lovna velièina soma kod nas je jedan metar i masa od 10 kilograma. Najveæi ikad ulovljeni som bio je dugaèak 5 m i težak 400 kg. Kod nas je zabeležen sluèaj da je u Dunavu kod Apatina 1958.godine ulovljen som mase 208 kilograma na stari alaski naèin.

E

116

Lov soma

Ribe naših voda 117

Som je snažna riba koja se nièega i nikoga u vodi ne plaši. Veliki somovi su toliko snažni da se dešava da èovek nema dovoljno snage da ga izvuèe na obalu. Takav som ukoliko se lovi iz èamca može toliko biti snažan, da motor na èamcu ne može da mu se suprotstavi. Èesto, jedino rešenje za ribara je da pusti soma na slobodu. Nisu retki ni sluèajevi da som pocepa ribarsku mrežu i ode. Sportski ribolovci, sa druge strane, love soma samo alatima koji imaju udicu. U ove alate spada i buæka koja se koristi iz èamca. Smatra se da je najbolje vreme za lov soma jul i avgust. Som se može loviti na sve mamce koji vam padnu napamet. Ide toliko daleko, da se domaæi sapun (onaj koji se pravi od kostiju) smatra tradicionalno dobrim mamcem za soma. Ipak najèešæi mamac je crna glista, pijavica, durbak, rovac, riba ili parèe ribe, žaba. Po nekim izvorima, najbolji mamac za soma je maniæ. Tehnike za lov soma su mnogobrojne, ali se najèešæe koristi lov buækom, varalièarenje, lov na mrtvu ribu, dubinski metod (ovde su date verzije g. Vuèiæa i “pop-up”), plovkom, lov na živu ribu i lov sistemom bez olova. Kao mamac za buæku upotrebljava se rovac, mrmorak ili ribica. Buæka je jedno parèe drveta obradjeno tako da sa jednog kraja ima rukohvat koji se nastavlja delom koji je potpuno pljosnat i na kraju se naglo završava sa proširenjem u obliku potkovice. Ovom potkovicom se udara o vodu i stvara speèifican zvuk koji izaziva soma i pokreæe ga u akciju. Sastavni deo buæke je još i parèe kanapa koje sa jedne strane ima omèu gde se vezuje dugaèki kanap, a sa druge strane se vezuje veæa i jaèa udica iznad koje se pravi crvena kiæanka. Na kanap iznad kiæanke se naniže dvadestetak olova velièine i oblika spljostenog klikera, a na udicu stavi komad sundjera tako da pokrije vrat udice. Kada se lovi, ovaj deo buæke se vezuje omèom na jedan dugaèak i jak kanap za èiji se drugi kraj veže veæa prazna plastièna kanta. Ova kanta služi kao lokator za soma, ukoliko ne možete strunu zadržati u ruci. Veliki som je toliko snažan da bez problema vuèe èamac po vodi. Ovakvog soma je ponekad bolje pustit da sam ide, ne bi li se izmorio, a njegov položaj odrediæete po položaju plastiène kante na površini. Som se uspešno može loviti i varalicom. Najbolji period za to su maj i jun. Za lov soma varalicom mora se upotrebljavati jak pribor i dobre varalice. Varalice za soma spadaju u grupu morskih varalica. Dužina treba da im bude od 10 do 15 cm i treba da budu teške od 20 do 90 g. Sem leti, kada se som približava obali i lovi na površini i kada je moguæe koristiti kašike, som se lovi na tonuæe voblere. Preporuèuje se upotreba Meps Anglia long br.5, žutog ili narandžastog Giant Killera, Zoranovih voblera 7,9,11,13 cm jakih boja (crvena,zelena,žuto-zele-

118 Ribe naših voda na), dvostrukih kašika, Blue Fox Super Vibrex br.6 metalno obojenog i sa dodatnim kleperom i kombinacije kašike i šeda. Takodje dobro su se pokazale 90 gramske Yann kašike, 30 gramska Eira, Toby i Rapala Inokoo. Štapovi za soma su dugi 3 do 3,5 m sa mašinicom sa long kast špulnom koja ima špulnu kapaciteta 250 m promera 0,40 mm. Zabacivanje se može vršiti iz èamca i sa obale. Ukoliko se vrši iz èamca, mora se paziti da se ne uznemiri riba neprirodnim zvucima, koji potièu od udaraca ribara i opreme o dno barke. Zabacuje se što dalje i nakon pada varalice u vodu, ona se pušta da potone do dna. Povlaèenje je lagano, tek tom brzinom da varalica zavibrira. Ukoliko dodje do trzaja, izvlaèenje grdosije se obièno sastoji od dve faze. U prvoj je potrebno, što pre soma odvojiti od dna i dovesti na površinu da "proguta" vazduh. Ovakav som, sada neæe preplašiti ostale u jatu. Nakon toga sleduje polako i postepeno izmaranje ribe. U toku dana i za vreme hladnijih meseci, som neæe pojuriti za varalicom. Jedino što nam preostaje je da na tonuæu jig glavu montiramo mrtvu ribicu i pokušamo da pogodimo rupu u kojoj je som. Ukoliko se mamac pravilno prezentuje, somu ispred usta, rado æe ga uzeti. Mamac se vodi isto kao i varalica i koristi se isti pecaroški pribor. Som se može loviti i dubinskom metodom g. Jovice Vuèiæa. Na kraj najlona veže se olovo, dok se dve udice vežu iznad olova. Prva na 20-tak santimetara iznad olova druga 20-tak santimetara iznad prve. Udice su velièine 2 ili 3. Podvezi su kratki oko 10-15 cm da se ne bi prilikom zabacivanja uvrtali oko osnovnog najlona. Udica se mamèi durbacima. Mamac prilikom mamèenja navuæi na udicu do tri puta, širim bodom. Paziti da rep ostane slobodan kako bi mahao u vodi. Durbak je za razliku od pijavice mnogo bolji mamac, jer se u vodi širi i viori,dok se pijavica grèi. Pored soma na ovaj mamac može doæi i šaran i klen. Pecanje se odvija noæu i to je najbolje poèeti oko 19.00h i završiti ga do 22.00h. Na vrhu svakog štapa postavlja se zvono za signalizaciju. Najlon se drži maksimalno nategnut, ali tako da ne povija štap. Štapovi se smeštaju u držaèe pod uglom od oko 60 stepeni. Peca se sa do tri štapa. Kontrira se na jaèi trzaj, ne na pipkanje. Dubinski metod se koristi onda kada znamo gde se riba nalazi ili predpostavljamo mesto kuda æe proæi. Sa druge strane dubinski metod taèno postavlja mamac na željeno mesto i dubinu. Po pravilu se koristi klizeæe olovo, vezano na boènom predvezu dužine od 50 do 80 cm preko virble, dok se na glavnoj struni vezuje udica sa mamcem. Olovo treba da stoji iznad mamca, dajuæi mu dovoljno slobode. Dubinskim metodom se po pravilu može prezentovati veæi broj razlièitih mamaca, od kojih se najèešæe koriste: debele crne gliste, veæe klupko crvenih glista ili grupa pijavica na udici 4 ili 5. Pokazalo se da som rado uzima mamac koji

Ribe naših voda 119 ne leži na samom dnu i da nikada ne kopa po mulju. To je razlog što · Živa riba - bilo koja riba može se korismorate obezbediti da vaš mamac titi kao živi mamac, u svim slojevima bude dobro vidljiv. Jedan od lakših vode. naèina je da koristite komadiæ · Mrtva riba - koristi se bilo koja riba, stiropora na vratu udice. Nakon èak i morska, cela ili u komadu, na dnu ili zabacivanja, ovaj komad æe izdiza- na površini. ti udicu sa mamcem kao mini plo- · Durbaci - jedan ili veæi broj durbaka, vak. uglavnom na dnu. Može se medicinskim “Pop-up” metod se špricom ubrizgati vazduh u njih kako bi koristi na svim vodama, a posebno plutali. na onima gde je dno prekriveno · Pijavice - ovo je mamac koga napada debljim slojem mulja. Ovim samo som. Izuzetno je trajna. metodom može se postaviti mamac · Lignje - koriste se cele ili u parèiæima, na proizvoljnoj dubini i daljini. na dnu ili da plutaju od dna na oko 10 cm. Na glavni najlon Odsecite im glave i ubacite u tela. postavite klizeæe olovo-bombu · Puževi - nekoliko komada se kaèi na minimalne mase 45 g. Nakon udicu, na dnu. Može se pecati i bez olova, njega, stavite veliku perlu. Na kraj ali tada treba koristiti indikatore trzaja. najlona vežite vrtilicu. Podvez Pre ribolova, nahraniti mesto komadiæima dužine 60 cm sa jednom udicom puševog mesa. vežite na vrtilicu. Za alku na udici, · Mesni narezak - mali komadi se koriste vežite vrlo tanak najlon. Dužina kao primama, a na udicu se kaèi jedan ovog najlona odredjuje na kojoj komad velièine do jedne polovine konzdubini želite da vam se nalazi erve. Provucite plastiènu cevèicu kroz mamac pri pecanju. Na drugi kraj sredinu mesa. Kroz cevèicu postavite tankog najlona postavite kuglu najlon. Pri zabacivanju, cevèica štiti stiropora. narezak, koga bi najlon pocepao. Na udicu postavite · Boiliji - na vodama na kojima ima mamac i zabacite. Najlon nemojte šarana i gde se èesto peca na boilije, som zatezati dok se sistem ne stabilizu- se vremenom navikne na njihov ukus. je. Sistem je stabilizovan, kada se Koristiti boilije od velièine oraha do kugla stiropora pojavi na površini velièine jajeta. Pri spremanju u mešavinu vode. Nakon toga polako nategnite dodajte meso sardine. najlon. Ovim sistemom možete · Teleæa džigerica - zbog svoje mekoæe pretraživati sve dubine vode na jed- koristite cevèicu pri montiranju na udicu. nom mestu, samo jednim zabaèajem. Polakim natezanjem najlona, pazite da ne pomerite olovo na dnu, mamac pri-

120 Ribe naših voda bližavate dnu, a laganim opuštanjem, mamac se opet vraæa ka prvobitnom položaju. Ovo je jedan od najefikasnijih metoda pecanja soma. Ribolov plovkom je moguæ u onim mesecima i dobu dana kada som prilazi obali i tu se u pliæoj vodi hrani. Za sistem sa plovkom se koristi klizajuæi plovak ili vagler plovak. Na kraj najlona stavimo olovo, dovoljno da ispravi plovak i da ono legne na dno. Ispod olova stavimo predvez sa par sitnih olova i udicu. Mamèimo je standardnim mamcima, uz opcionu upotrebu stiropora. Lov soma živom ribom je u suštini lov soma dubinskom metodom i lov soma plovkom , ali se u tom sluèaju koristi živa riba kao mamac. Interesantno je na koliko naèina riba može da se kaèi. Postoji nekoliko karakteristiènih vezova: jednokraka udica ispod ledjnog peraja, jednokraka udica kroz rep, trokraka udica ispod ledjnog peraja, bilo koja od kombinacija trokrake i jednokrake koje su do sada predstavljene i šniranje. Pod šniranjem podrazumevam da se iglom provuèe komad najlona kroz ledja ribe, ispod ledjnog peraja. Taj komad se savije, napravi se omèa i nakaèi a udicu. Medjutim postoji još jedan efikasan naèin vezivanja žive ribe. On se sastoji u sledeæem: na kraj najlona postavite teško olovo. Iznad njega o najlon okaèite neki veliki plovak, na dubini koja je jednaka dubini vode u kojoj se peca. Sada se iznad tog plovka, ka štapu, postavlja još jedan klizeæi plovak koji ima alku na vrhu ili moguænost da se preko vrtilice povežu struna i plovak. Ispod plovka se postavlja predvez. Sistem se zabacuje i sada keder može da se pomera i pliva nesmetano od štapa pa sve do mesta bacanja teškog olova. Za ovaj sistem se koriste štapovi dužine od 3,3 do 3,6 m, jaèine od 1,4 do 1,8 kg, sa mašinicom koja može da ima 250 m najlona 0,50 mm debljine. Lov sistemom bez olova je uspešan i jednostavan, ali retko korišæen naèin. Za ovaj metod pecanja, potrebni su vam štap i mašinica identiènih karakteristika kao i za dubinski ribolov. Osnovni najlon je monofilament preènika 0,40 mm ili veæeg. Podvez se pravi od Carp Silk-a ili Quicksilver-a nosivosti 13 kg ili monofilamenta nosivosti preko 9 kg. Ako je podvez od monofilamenta provucite ga kroz silikonsku cevèicu dužine 15 cm. Navucite je blago i na vrat udice kako se ne bi pomerala pri zabacivanju. Podvez vežite na glavni najlon preko vrtilice. Udica treba da je broj 2 ili veæa. Pored ove opreme potrebni su vam i identifikatori trzaja, i to majmuni, prsteni ili elektrièni signalizatori. Nakon zabacivanja, saèekajte da mamac padne na dno. Polako zategnite najlon, ali tako da ne pomerite mamac. Postavite na najlon identifikator trzaja. Kontrirajte èim riba poène da nosi mamac.

de

Sunèica

sunèanica sunèarka japanski karaš japek japiæ japanac

Lepomis sp.

unèica je mala riba i danas vrlo brojna u mnogim našim vodama. Postojbina su joj južni delovi Severne Amerike. Zbog svog neobièno atraktivnog izgleda prenešena je u Europu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepažnjom raširila se po prirodi gde se izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Smatra se tipiènim "ribljim korovom". Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaæim vodama sa puno bilja, ali uspela se održati èak i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilograma) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Hrani se svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta ukljuèujuæi i mlað drugih vrsta riba. Za razliku od veæine evropskih vrsta, sunèanice požrtvovano èuvaju svoju ikru i tek izlegle lièinke od veæih riba. Zahvaljujuæi tome, vrlo se brzo množe u vodama gde je prelovom smanjen broj veæih grabljivih vrsta (štuka, som).

S

Lov sunèice

Za lov se upotrebljava lak pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice velièine 14-18. Od mamaca se koriste sitne gliste,crvi,komadici ribe. Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih kolièina crva (lièinki muva), "fuja" (lièinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najèešæe se lovi direkt štapovima u blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, sunèice su, meðutim i dosta plašljive. Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na samom poèetku ribolova. Savet : pre nego što poènete loviti drugu ribu pažljivo pregledajte pliæak i pokupite sunèice koje se tu nalaze. Kasnije se povlaèe u dubinu ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je èesto prilièno teško izmamiti na otvoreno.

A

121

Šaran krap

Ciprinus carpio ivlja forma šarana potièe iz Mandžurije kineske provincije, odakle je naseljen u reke Mediteranskog, Aralskog i Kaspijskog sliva. Ovo je krupna, termofilna vrsta, koja se najbolje oseæa u Suncem zagrejanim vodama nižih nadmorskih visina. Šaran je najznaèajnija riba ravnièarskih reka kako sa sportskog, tako i sa gastronomskog i privrednog aspekta. Od svih riba najèešæe se nalazi na našim trpezama ribnjaèki šaran-golaæ. Ribnjaèki šaran je selekcionisan da ima što veæi prirast uz obilje hrane. U povoljnim uslovima postiže velike težine, ali mu borbenost nije u srazmeri. Zakaèen na udicu, brzo se predaje. Bira obièno kanale, jezera, pa i mirnije reke, pa ga stoga u Dunavu redje nalazimo. Postoji i tzv.Èeški šaran, koji takodje spada u ribnjaèke šarane. On ima krljušti, ali se mnogo razlikuje po obliku od pravog divljaka. Zdepast je i ima izrazito strma ledja. Pravi dunavski oklagijaš je riba vretenastog oblika i naseljava gotovo sve nizijske reke. Iz Evrope je preseljen u Severnu Ameriku i Australiju. Èesto ga zovu i "dunavski lisac", jer dugo ispituje mamac,pa ga je teško uloviti. Uboden na udicu, pronaæi æe i najmanji zapon u vodi da obmota najlon oko njega, a onda zbogom. Na kamenitim delovima reke držaæe se dna da bi najlon prerezao na kamen ili školjku. Njegovo telo je gomila mišiæa (ne predaje se do poslednjeg èasa). Kao svoje stanište, od koga se redje udaljava, obièno bira osunèana mesta do dubine od 2 m gde ima potopljenih panjeva i stabala koja su duže vreme u vodi. Ovakva drva su naèeta crvima, koji su mu, pored školjki i puževa, glavna hrana. Mresti se od maja do juna pri temperaturi vode od 15 do 20OC, u pliæacima obraslim vodenim biljem kao i na terenima koji su poplavljeni. Ženka položi od 50.000 do 1.664.000 komada jajašaca. Èim se ribice izlegu, hrane se zooplanktonom, a veæ pri velièini od 2 cm poèinju da se hrane na dnu reke gde traže larve insekata, ali i delove biljaka i semenke. U Evropi, šaran se hrani samo u toku tople sezone. Kada temperatura padne ispod 8OC, šaran prelazi u potpuno mirovanje.

D

122

Lov šarana

Ribe naših voda 123

Pronaæi ribu je najbitnija stavka u celom ribolovu šarana. Pretražite vodu u potrazi za mestima gde se šaran baca i prevræe po vodi. Mehuri metana na površini vode odaju hranjenje ribe na dnu, što može biti i šaran. Danju se šaran sakriva blizu ostrva, ševara i trske kao i u delovima vode koje natkriva krošnja drveta. Mamac baèen blizu tih mesta u toku dana èesto produkuje ugriz. U dubokim otkopima, kao što su mesta gde se vadila cigla, treba bacati mamac blizu podvodnih terasa. Locirajte terase pomoæu olova na kraju najlona i plovka. Jezera su najbolja mesta za pecanje stvarno velikih primeraka. Šarana je najbolje pecati leti do 10 èasova ujutro, popodne od 16 èasova , a najaktivniji je noæu . Za poèetak, dobro je upoznati se sa izgledom dna gde se peca. Ovo se može uraditi plovkom i veæim olovom, koje se postavlja na kraj najlona. Povlaèenjem plovka nagore, i stalnim uranjanjem u vodu, moguæe je oderediti dubinu vode u svakoj taèki. Sledeæa stvar koju treba da odredimo jeste èime je prekriveno dno. Ovo radimo tako što zabacimo olovo bez udice u vodu i držeæi štap pod uglom od 45 stepeni polako namotavamo najlon. U zavisnosti od tipa dna imaæemo sledeæe ponašanje: · meki mulj - potrebna je veæa sila da se pokrene teg, ali kad se krene klizi veoma lako · tvrdo dno - teg pri povlaèenju trza, poskakujuæi po dnu · trava - otpor je veliki ponekad se zaglavljuje Najèešæe mesto za lov se pronalazi posmatranjem površine vode. Tako se uoèavaju karakteristièni klobuci koje šaran pravi pri hranjenju. Ako se utvrdi da se radi o potopljenom deblu, na najlon se vezuje samo olovo, pa se pretragom po dnu odredjuje dubina i položaj potopljenog drveta. Na ovakvim mestima je obièno pogodno koristiti jedan do dva štapa. Riba se uglavnom kreæe uz krajeve stabla. Ako ne odredimo taèan položaj stabla i pojedinih grana, sigurno æemo mnogo više kaèiti udicom i kidati najlon, a drmanjem štapa šaran æe se rasplašiti. Lov šarana s jeseni i zimi je mnogo teži, ali nije nemoguæ. Kako vremenski uslovi izuzetno menjaju ponašanje šarana, moramo mu prilagoditi strategiju. Šaran se u tim danima polako smiruje i kretanje smanjuje na minimum, kako bi mu energija ostala za zimu. Iz tog razloga, primamu je potrebno bacati na jedno mesto. Ne rasipati je. Vrsta mamca zavisi od vode, ali su boili ipak najbolji. Šaran se cele godine može pecati dubinskom metodom, površinskim ribolovom ili pecanjem plovkom. Dubinski metod je najpopularniji, najjednostavniji i najefikasniji. Za dubinski metod, potreban je brz i snažan štap. Takodje, štap mora biti žilav kako

124 Ribe naših voda bi omoguæio daleka zabacivanja zašta trebaju velika i teška olova. Ribu je neophodno što pre izdiæi od dna i potopljenog debla. U suprotnom, šaran æe se uplesti u granje, što je unapred izgubljena bitka. Dvodelni parabolici su još uvek èesti, a nemali broj ribolovaca još uvek koristi i zastarele snažne štapove od bambusa. Dugaèak štap se više savija, što je neophodno izbeæi. Idealan štap je dužine 3,6 m, bacaèke mase 70-150 ili 100-200 grama. Štapovi od karbona, odnosno mešavine karbona i kevlara, takodje se mogu koristiti, i to dužine od 3,6 do 3,9 m, bacaèke mase 80 do 100g.. Mašinica treba da ima moguænost potpunog oslobadjanja najlona sa kapacitetom špulne od 200 m najlona nosivosti od bar 3,5 kg. Ukoliko je voda puna panjeva i potopljenih grana uzmite deblji najlon od 4,5 do 7 kg, a za izuzetno teške vode koristite najlone nosivosti od 7 do 11 kg. Najlon treba da je opušten, kako bi riba lako mogla da ponese mamac bez otpora. Pošto se ovde ne preporuèuje zamaranje dok se riba ne odvoji od stabla, najloni tanji od 0,45mm ne dolaze u obzir. Znaèi nikako istegljivi, jer se ribi ne sme dati prostora da se negde zavuèe. Ipak ne treba ni preterivati, deblji najlon je vidljiviji, a poveæava otpor vode, pa je samim tim potrebno stavljati i teže olovo. Šaran je izuzetno oprezna riba i ako oseti prevelik otpor, neæe se prevariti. Standardni podvez je dužine 30 do 45 cm. Veliki broj specijalnih šaranskih udica može se kupiti u prodavnicama ribolovaèke opreme. Udice moraju biti jake i oštre i sa kratkim vratom. Velièine su 4s do 10s. Kad se lovi šaran nikad ne treba stavljati dve udice zato što se jedna udica uvek uplete u granje. Umesto postavljanja mamca na udicu, možete koristiti i dlaku. Na ovaj naèin, umesto kaèenja mamca na udicu, nanižite jedan ili veæi broj mamaca na dlaku dužine do 5 cm, koju nakon toga privežete za vrat udice. Ova metod je izuzetno uspešan, jer mamac ostaje potpuno slobodan i šaran ga mnogo lakše uzima i redje ispušta iz usta kada ga ponese. Dobro je koristiti klizeæe olovo ali i specijalnu montažu sa silikonskom cevèicom. Kod ove montaže koristi se silikonska cevèica kroz koju se provlaèi najlon koji sada bez otpora prolazi ne uznemiravajuæi ribu. Sa spoljne strane cevèice namešteno je olovo tako da ne dolazi ni do kakvog dodira olova i najlona. Olovo se može privezati za glavni najlon ili preko vrtilice ukoliko nije moguæe drugaèije vezivanje. Vez za olovo treba da bude do 15 cm. Nije loše da cevèica bude u obliku latiniènog slova V, zakrivljena pod pravim uglom. Ovakva cevèica æe pružati još manji otpor šaranu kada uzme mamac. Kada se peca u vodama sa dosta panjeva i drugih podvodnih prepreka, popuštanja nema i veæina ribolovaca steže koènicu mašinice do kraja, jer ako šaran

Ribe naših voda 125 krene svojim putem, veæ je pod stablom. Preporuèuju se izuzetno kvalitetne mašinice sa velikim kapacitetom špulne, zbog èestog kidanja najlona. Za pravo pecanje šarana, potrebno je imati specijalne držaèe za štapove podove. Ovi držaèi omoguæuju da se više štapova posmatra jednovremeno. Na podove mogu se montirati indikatori trzaja. Šaran ima naviku da uzme mamac i u ustima ga nosi. Da bi ovo na vreme primetili, potrebno je koristiti indikatore trzaja. Elektrièni audio vizuelni indikatori, majmuni ili meki vrhovi mogu se koristit sa istim uspehom. Svi ovi indikatori mogu na sebi imati fluorescentne delove, tako da se mogu koristiti i u noænom ribolovu. Majmuni su u stvari prstenovi koji se kaèe na opušteni najlon izmedju mašinice i poslednje alke. Prilikom zatezanja najlona, majmun se penje i vizuelno signalizira da je mamac uzet. Meki vrhovi takozvani swingertip-ovi se postavljaju na sam vrh štapa. U normalnom sluèaju ovi indikatori padaju pod uglom od 45O u odnosu na pravac protezanja štapa. Kada šaran uzme mamac vrh se podiže ukoliko šaran odlazi od štapa, a potpuno se savija, odnosno pada ukoliko se šaran približava. Tehnika dubinskog pecanja je podeljena u više faza. U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome želimo da pecamo. Dobro je da to mesto hranimo više dana u isto vreme istim mamcem. Na taj naèin navikavamo šarana na ukus. Kada dodjemo na vodu, prvo što treba uraditi je prihraniti mesto. Po nekim procenama, ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg, potrebno je baciti i do 1000 bojlija.ili ekvivalentnu kolièinu druge hrane. Cilj je šarana naviknuti na hranu, ali ne nahraniti ga. Ovo postižemo dodavanjem laksativa, sredstava koje podstièu probavu, u primamu. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto, što je preduslov za dobar ulov. U drugoj fazi treba zabaciti na hranjena mesta. Prilikom zabacivanja, nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. Ako preklopite mašinicu, najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati, po pravilu bliže obali. Nakon smirivanja olova, polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Namestite indikatore trzaja i èekajte. U sluèaju trzaja, kontra treba biti odluèna, kako bi se udica zabila u usnu šarana. Po pravilu upecan šaran beži prvo ka suprotnoj obali, a nakon toga ka travi. U prvom trenutku, izmarajte ga maksimalno, jer imate dovoljno najlona na špulni. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Ukoliko zaplete najlon u travu nema naèina da ga odatle izvuèete. Pecanje po površini je vrlo jednostavno i preporuèuje se u letnjim

126 Ribe naših voda mesecima u toku najtoplijeg dela dana, kada se šarani sunèaju na površini. Uzmite komad korice svežeg hleba i okaèite ga na udicu. Na najlon nemojte vezivati nikakvo olovo. Ukoliko želite dalje da zabacite, postavite plovak da leži na površini. Umesto korice, možete koristiti puf-ije, hranu za pse ili maèke, žito i kukuruz ali i plutajuæe boilije. Plutajuæi boiliji se prave po istim recepturama kao i standardni boiliji, ali se u njih dodaje soda bikarbona (prašak za pecivo), kako bi boili bio šupljikav ili se termièki obradjuju. I kod ove tehnike, kao i kod tehnike pecanja dubinskom metodom mogu se koristiti detektori trzaja. Dva najveæa problema kod ovog naèina pecanja je kaèenje izuzetno tvrdih mamaca na udicu i njihovo daleko zabacivanje, sa obzirom da su izuzetno laki. Prvi problem se rešava lepljenjem samog mamaca na udicu superlepkom. Drugi problem može se rešiti dodavanjem komadiæa balze uz mamac ili optereæivanjem najlona komadiæem balze. Ukoliko se balza kaèi na najlon, ona treba da bude oko 1,5 m daleko od mamca. Iznad balze je moguæe staviti i malo olovce, kako bi se dodatno otežala, ali treba paziti i na nosivost. Takodje je moguæe dodati i jedno klizeæe olovo pre balze, bliže štapu, koje pri zabaèaju stoji kod balze, pa pomaže da se mamac dalje zabaci, a kada padne u vodu, olovo klizne po najlonu i padne na dno, dok balza ispliva i drži mamac. Ovakvo vezivanje je dobro na tekuæim vodama. Tehnika površinskog ribolova je u suštini drugaèija od svih tehnika. Ovde ribolovac mora namamiti ribu na hranjeno mesto i steæi njeno poverenje. Prvi deo ribolova zasniva se na hranjenju mesta površinskim mamcima. Ovo treba ponavljati sve dok se riba ne pojavi. Kada šaran dodje na mesto i poène da jede primamu, treba nastaviti sa dohranjivanjem, kako bi se riba navikla na stalno padanje hrane na površinu vode. Tek kada procenite da se šaran više ne plaši, zabacujete mamac na hranjeno mesto. Ovde je vrlo bitno da ribolovac bude maksimalno skoncentrisan i miran, kako nekim nepromišljenim ili buènim pokretom, ne bi oterao ribu. Nakon kontre, šaran æe upotrebiti svu svoju snagu da zaroni i pobegne. Taj momenat je krucijalan u ovom tipu lova, jer pribor to mora i izdržati. Oprema treba da bude kvalitetna kao i za dubinski ribolov šarana, sa tim da ne treba koristiti udice veæe od br. 6. Metod pecanja sa plovkom je najstandardniji. Koristiti isti pribor kao i kod druge ribe iz familije šarana koje se hrani sa dna. Bez obzira koji metod koristite, precizno zabacivanje je najbitnije. Pre svega treba naæi mesta gde se riba nalazi i bacati blizu njih. Dodatnim hranjenjem možete privuæi i ohrabriti ribu da uzme mamac.

Ribe naših voda 127 U poslednje vreme, tehnološki je moguæe napraviti izuzetno jake, a dugaèke štapove. Ovo omoguæava da se dugim karbonskim štapovima ( dugim od 10 do 13 m), precizno zabaci mamac šaranu. Ovi specijalni štapovi imaju oznaku “carp and big fish”. Pogrešan izbor štapa, arome boila ili mamca nisu toliko veliki nedostatak kao što je neodgovarajuæi podvez. Bitno je da uravnotežite velièinu udice i debljinu najlona. Recimo udica velièine 2 i najlon nosivosti 0,9 kg nema smisla sparivati. Više nije taèno da najlon koji ima veliku nosivost mora biti debeo, nefleksibilan i vidljiv èak i za slepog šarana. Moderni monofilamenti su upravo malog preènika, ali velike izdržljivosti. Preporuèuju se najloni debljine 0,18 do 0,20 mm. Šaran ima veoma meka usta, koja se u borbi lako rascepaju, a riba se oslobadja. Oblik šaranske udice veæ je uglavnom poznat. To su kratke i široke udice, malo zakrivljene, radi lakšeg kaèenja. Vrh obièan ili kriv(papagajke), materijal èelik, a u novije doba karbonke laserski ili hemijski oštrene. One su izvanredne za ribolov na kanalima i jezerima, gde nema zapona i gde se riba može do beskraja zamarati. Medjutim, u panjevima te udice slobodno zaboravite. Iskljuèivo Mustadove èeliène kovanice dolaze u obzir. Najpre zbog mnogo veæe snage, a potom što su znatno deblje od karbonskih, pa teže proseku šara- · Strpljenje je esencijalno kod pecanja nove usne. Preporuèljivi brojevi u šarana, ali ukoliko tu gde pecate nemate lovu su 1/0, 2/0, 3/0. Ako stavljate uspeha, preselite se na mesto gde ste manju udicu, znaèi 1/0, i riba sav- videli ribu. ije štap, a vi je u kontri ne zakaèite · Efikasni mamci za šarana su: biskviti za odmah, stavljajte veæu. Taj šaran pse i maèke kao površinska hrana, kuvani ima usta da u njih može stati pes- kikiriki, boili - aroma jagode, aroma tropnica i mora se što pre izdiæi od dna skih ili okeanskih biljaka i tuti-fruti, riblji pa je potrebna debela udica velike boili sa dodatkom mesa ribe, slatki boili snage. sa dodatkom zrnevlja za ptice i mleka, Postoji jedna rasprava kukuruz šeæerac, grahorica, korica hleba, vezana za boju najlona za pod- hlebna ruža i komadiæ mesnog nareska. veze. Naime, smatra se da je šaran · Kada postavljate majmuna ostavite navikao na crnu boju najlona i najlon da bude slobodan i da se može nesnauèio je da ga izbegava. Pri metano odmotavati sa mašinice. povezivanju podveza treba imati na umu par stvari. Za upletene najlone grinner èvor je najbolji. Obratite pažnju da se blood èvor vrlo lako odvezuje. Dobro je na kraj glavne strune postaviti vrtilicu pa je lako menjati podveze i vezivati razne sisteme.

128 Ribe naših voda Pre pecanja obavezno pregledajte prstima najlon. Ukoliko ste i ranije sa njim pecali, došlo je do kontakta najlona sa predmetima u vodi koji mogu da ga oštete. Ako je površina jako ljuspièasta i neravna, obavezno zamenite najlon, jer ta pojava mnogo smanjuje maksimalnu nosivost najlona. Pecaroši koji redovno odlaze u ribolov menjaju najlone i do dva puta godišnje, a podveze posle svake malo veæe upecane ribe. Dva su naèina vezivanja sistema ispod plovka. Prvi, za manje šarane je klasièan klizni plovak, sa olovom na dnu i predvezom dugim oko 30 cm, nameštenim ispod olova kako bi mamac ležao na dnu. Ukoliko se peca krupniji šaran, ovaj sistem nije dobar jer osnovni najlon od plovka do olova stoji vertikalno i šaran æe ga primetiti. Bolje je postaviti vagler plovak, a olovo · Štap pri izvlaèenju šarana držite na devet spustiti na veæu dubinu od dubine sati. Tako æe štap pravilno biti optereæen. vode u kojoj pecamo. Predvez i · Veliki broj šarana se izgubi u zadnjem dalje stoji ispod olova. Nakon trenutku, pri prihvatanju meredovom. zabacivanja, zategnemo blago Pravilo je da ribu uvedete u nepomièan najlon, što æe dovesti do stvaranja meredov, a ne da je jurite meredovom po padajuæe putanje najlona, direktno vodi. od vrha štapa do olova. Plovak æe · Ako imate dosta promašaja, probajte da nesmetano kliznuti na potrebno promenite monofilament podvez sa mesto na najlonu. Ovako æe prostor upletenim najlonom i obrnuto. iznad mamca i olova ostati èist i · Ukoliko nema trzaja, pomerite polako šaran neæe zazirati od najlona. vrh štapa. Ovo æe pomeriti mamac, što Pecanje šarana može dovesti do trzaja. mušièarenjem za nekoga može · Ako je voda puna panjeva, pri povlaèendelovati neozbiljno, ali nije mali ju vrh štapa držite visoko. broj internet izvora koji potvrdjuje · Leti se šaran u jutarnjim èasovima nalazi da je moguæe zakaèiti šarana ovim u pliæaku. metodom, a kao glavni zagovornik · Pecajte na onoj strani na koju duva blag, ove metode pominje se Dave topao vetar. Šarani su bliže toj obali. Whitlock. Ono što je mnogo teže, · Kada duva severni hladan vetar. Pecajte jeste izvaditi šarana napolje. na severnoj obali. Ova obala æe biti Možda najveæi problem predstavlja zaštiæena od vetra bedemom i osunèana pronalaženje bistre vode u kojoj bi sa južne strane. ova tehnika bila moguæa. Za opis · Najviše šarana se upeca u periodu od 9 ove tehnike, koja je kod nas skoro do 11 èasova pre podne i oko 13 èasova nepoznata izvor je sajt posle podne. http://www.ribarska.com.

Ribe naših voda 129 Imitacije koje se izradjuju se mogu podeliti u tri grupe. Mušice,tj.imitacije insekata ili bolje reèeno imitacije vodenih životinja gde spadaju nimfe majske mušice, dragonfly i damselfly, a od životinja pijavice, crvi, gliste, puževi i raèiæi. Drugo, imitacije biljnog vodenog sveta koju èine razni plodovi podvodnih i priobalnih biljaka kao i alge. Treæa grupa bi bila sve ono što èovek baca u vodu, a tu spada kukuruz, hleb, krompir i dr. Pri izradi imitacija treba obratiti pažnju da imitacija bude što realnija. Izgleda da šaran ne voli impresionizam. Šarana možemo loviti mušièarskim priborom na dva nacina i to na vidjeno i na nevidjeno.Na vidjeno je kad vidimo šarana u vodi. Tada se trudite da zabacite vašu imitaciju na nekih 25-50 cm od njega. Na nevidjeno je zabacivati mamac na mesta gde pretpostavljamo da bi šaran mogao biti. U oba sluèaja dobro je koristiti neku vrstu primame kao recimo kukuruz. Imitacije treba otežati. Ako nije dovoljno teška dodajte kuglicu olova na predvez na rastojanju od nekih 10 cm. Bolje je koristiti više manjih kuglica nego jednu veliku. Imitacija mora savršeno da oponaša kretanje pravog mamca. Ako lovimo na reci prepustimo da vodena struja nosi mamac bez ikakvih pokreta. Poželjno je koristiti indikator trzaja i polarizacione naoèare. Na jezeru možemo dati malo živosti imitaciji vrlo kratkim i retkim trzajima. Važno je da imitacija bude na samom dnu. Još jedna bitna stvar je miris imitacije. Kad dodjete na vodu provucite imitaciju kroz mulj, pesak i sl. i na taj naèin æete otkloniti vaš miris. Ponekad je dobro imitaciju umoèiti u blagi rastvor vanile ili anisa ili je jedostavno staviti u šeæer. Znamo da šaran voli slatko. Loviti šarana mušièarskim priborom možete i noæu. Tada je najbolje koristiti primamu koju razbacate na oko 4 kvadratna metra. Na ovaj naèin znate da je šaran tu negde. Zabacujte uzvodno i pustite da mamac potone na dno. Pratiti ga sve dok ga struja ne prinese obali. Šaran se noæu može naæi uz samu obalu u 10 cm dubokoj vodi. Ne koristiti nikakvu rasvetu jer to može oterati ribu. Povremeno bacite šaku primame. Evo nekoliko recepata za izradu šaranskih "mušica". Pre toga samo napomena da je bolje praviti imitacije tako da pri plivanju luk i vrh udice budeu okrenut na gore. Ovo æe donekle rešiti problem èestih kaèenja za podvodne elemente. Corn fly by Tom Connor · Udica za nimfe Tiemco TMC 2457 · Komad najlona do 10 kg nosivosti · Komad žute spužve 6mmx12mmx6mm

130 Ribe naših voda · Olovna žica · Crni osnovni konac Dosta jednostavna mušica, ali zato ubojita, pogotovo za noæno mušièarenje. Komad žute spužve oblikujete makazama da lièi na zrno kukuruza. Na telo udice namotate osnovni konac kojim prièvrstite komad najlona. Lakirate sa sredstvom za uèvršæivanje glave. Zatim prièvrstite olovnu žicu i namotate oko tela. Ovo æe biti otežanje udice. Sve to prekrijete osnovnim koncem svežemo èvor i lakirate. Na najlon pomoæu igle za šivenje navuèemo spužvicu i na udaljenosti od oko 1 cm uèvrstite super lepilom. Odrežite višak najlona i Corn fly je spreman za upotrebu. Za vreme ribolova spužvicu možete umakati u extrakt anisa, vanile ili banane. Nemojte istu mušicu umakati u razlièite arome. Mušicu zabacite na mesto na koje ste predhodno bacili kukuruz i èekajte na trzaj. Bread & crust fly by Dave Whitlock · Udica za suve mušice velièine 8 do 12 · Beli i braon sundjer · Braon osnovni konac Još jednostavnija mušica za izradu od poznatog Dave Whitlock-a. Namotajte osnovni konac do luka udice i prièvrstite spužvice tako da braon bude na vrhu. Braon spužvica imitira koru hleba dok bela njegovu sredinu. Vratite konac do oka udice i prièvrstimo drugi kraj sundjera. Svežite èvor i odrežite viškove sundjera na oba kraja. Mušica je dobra za sve slojeve vode i površinu u zavisnosti gde se šaran nalazi. Bolji rezultati se postižu prihranjivanjem šarana hlebom i potapanjem imitacije u mirišljave extrakte. Berry fly by Dave Whitlock Dosta mesta pored reka i jezera je obraslo drveæem na kojima rastu plodovi poput trnjina recimo. Ribolovci su primetili da se šaran rado skuplja ispod njih u vreme kada su ovi zreli i opadaju sa drveæa. Imitaciju ovih plodova pravite od jelenove dlake ofarbane u boju ploda. Nakon postavljanja dlake na udicu, vezanja èvora i lakiranja, makazicama ošišate dlaku u oblik ploda. Važna napomena za lov sa ovom "mušicom" je da se mora èuti ono "PLOP" kad ona udari o površinu vode, baš kao i pravi plod. Od mušica koje imitiraju životinje najbolje se pokazale: Dragon fly nymph, San Juan Worm.May fly nymph, Caddis larve, Prince nymph, Flashback hare’s ear, Crazy Charley muddler ,Dave’s damsel nymph i druge. Pri izboru arome za primamu i mamac, važno je usaglasiti sa onim što se nalazi u prirodi u okolini vode u tom trenutku. Prihranjuje se u manjim kolièinama sa probarenim kukuruzom. Male kolièine hrane služe samo zato da se šarani naviknu na tu hranu i da je uzimaju bez podozrenja. Riba u panjevima ima

Ribe naših voda 131 dovoljno hrane za razvoj, jer kad bi èekala prihranu slabo bi napre- · Kolièina primame mora biti adekvatna. dovala. Kukuruz za prihranu mora Na velikim vodama, gde ribu ne možete biti tvrd, jer se u suprotnom nakupi prehraniti i po 30 kg hrane dnevno nije mnogo bele ribe i rakova. Na takav mnogo. se kukuruz i peca. Obièno se · Pored boilija, mnogi koriste èist hleb sa prihranjuje uzvodno 7-10 m od komadom korice na dlaci. mesta pecanja. Jedna dobra · Ukoliko imate veliki broj promašaja, primama ima sledeæi sadržaj: probajte da pored mamaca dodate 250 g riblje hrane za šarane komadiæ pop-up boila kako bi još više kupovne, 50 g soje, 125 g izdigli mamac sa dna. pšeniènog griza, 15 g mleka u · Ukoliko na dlaku stavite i boili i kukuruz prahu, 15 g cimeta, 2 g betana, 1 g dobijate maksimalan efekat. Atraktivnost pivskog kvasca, 6 jaja. Ukoliko kukuruza i kvalitet boila. želite da koristite aromu, dodajte je · Ako vam se primama raspada dodajte joj u maloj kolièini. mekinje. Još jedna uspešna pri- · Dobro je veèe pred pecanje baciti oko 2 mama jeste recimo: 250 g soje, kg kukuruza na mesto u vidu prihrane. 250 g pšeniènog griza, 2 g betaina,1 g cimeta, 4 ml arome jarebike, 4 ml ulja od badema. Da bi se poveæala masa kupljene, fabrièke primame, u nju se može dodati do 50% soje i pšeniènog griza, a da se ne pokvare njene karakteristike. Šaran se može loviti na durbaka, zelenu glistu, obicnu glistu, crvice, noklu(valjak), hlebnu ružu, gnjeèen hleb, kukuruz(stari i mladi), školjku, reènog puža, rovca, ribicu, baren krompir, pa èak i na tvistera. Boili su lopte od meke paste koje se kuvaju u vodi dok se ne stvrdnu. Postoji veliki broj veæ pripremljenih, kupovnih boila, ali zbog svoje cene nekada je bolje napraviti sopstvene. Osnovni boili se pravi na sledeæi naèin: 2/3 kukuruznog i 1/3 pšeniènog brašna zamesiti u hladnoj vodi (po želji obojiti i dodati mirise). U lonac staviti vodu da provri.Od smese se odmah prave nokle veliène oraha. Nokle se ubacuju u kipuæu vodu i mešaju se varjaèom da se ne zalepe za dno. Kada nokle isplivaju na površinu vade se i stavljaju pod tekuæu hladnu vodu. Ovako napravljena nokla kada se baci o pod mora da odskoèi bar jedan metar. Dobro pripremljen na udici stoji 2-3 sata, a voda i bela riba teško je skidaju. Školjke i puževi se pripremaju tako što se oèišæeni ostavljaju na jakom suncu da se isuše. Tada postaju kao guma, pa ih bela riba teže skida. Kuvanjem takodje postaju tvrdje, ali se zbog neprijatnog mirisa preporuèuje da se to radi napolju. Boili od ribljeg mesa se prave od istih sastojaka kao i normalni boili, sem što im

132 Ribe naših voda se dodaju riblje meso, kosti i kožura. Kao zamena za ove boilije mogu se koristiti maèiji biskviti. Boili sa dodatkom zrnevlja za ptice pravi se od osnovnog boila, uz dodatak lana ili koriandera. Svi tipovi zrnevlja se mogu koristiti i kao mamac i kao primama. Jedini je uslov da se ostave preko noæi u vodi da nabubre, a da se sutra blago prokuvaju oko sat vremena kako bi omekšali. Ovo zrnevlje se ili ostavlja u svom soku, ili stavlja u vakuum vreæe i ostavlja par dana da poène da fermentira, kada poèinje da dobija blago alkoholnu aromu. Kaèe se o dlaku oko udice broj 6. Paste su izuzetna primama za šarana. Pripremaju se kao i semena, ali se nakon toga pasiraju. Odliène paste se prave od kikirikija, suncokretovih semenki i ostalih masnih semena. Kikiriki je odlièna primama za šarana. Ostavite ga preko noæi da nabubri i prokuvajte ga oko sat vremena. Ostavite ga dan dva da fermentiše. Slobodno ga koristite u veæim kolièinama, jer mu se kuvanjem drastièno smanjuje kalorijska vrednost. Meso mesnog nareska je dobro kao mamac. Seèe se u obliku kupe i postavlja na udicu. Meso iz gulaša se može koristiti kao mamac. Gulaš treba da bude do-minatnog ukusa na ono što se u prirodi nalazi u tom trenutku oko voda i sa èime se šaran potencijalno hrani. Kao primama koristi se seme konoplje, a peca se na komadiæe mesa.Salama je fin mamac, ali i primama za šarana. Seèe se u obliku kupa. Jetra je mamac prepun amino-kiselinama. Seèe se u kocke i kaèi direktno na udicu. Dobar je dodatak boilijima. Hrana za pse i maèke se može koristiti kao mamac. Kaèi se direktno na udicu ili na dlaku. Pre upotrebe bilo bi dobro da se navlaže kako bi omekšali. Obièno se koriste kao površinski mamac. Riba, a posebno komadiæi pastrmke mogu se koristiti kao mamac za šarana , ali se pre upotrebe mora prokuvati. Kaèi se direktno na udicu. Blago obaren krompir postaje sve popularniji kao mamac. Paste od raznih žitarica, brašna soje i kukuruza dobijaju se mešanjem sa jajetom, boje se i aromatizuju. Ove paste se ne kuvaju kao boiliji. Sir se može koristiti kao mamac, a pravilo je prosto što smrdljiviji to bolji. Može se direktno stavljati na udicu ili dlaku ili ga možete dodavati u boili. Mesni crviæi su rado vidjena hrana šarana. Mana im je što i druge ribe vole da ih konzumiraju. Ukoliko se koriste kao primama, potrebno ih je preliti vrelom vodom, kako bi uginuli, kako bi se spreèilo njihovo odlaženje od mesta primame. Od glista u obzir dolazi iskljuèivo zelena ritska, jer sve ostale odmah napadne bela riba. Kukuruz šeæerac je najèešæi i najprovereniji mamac i primama za šarana.

Ribe naših voda 133 Mogu se nakon barenja bojiti i aromatizovati (vanila, jagoda, tuti-fruti,...). Kaèe se direktno na udicu br 4 ili na dlaku i u toj varijanti se postavlja 4 do 6 zrna na dlaku oko udice 4 do 6. Konoplja se može koristiti kao mamac i to na dlaku koja se veže za udicu 4 ili 6. Obavezno je ubacite u primamu. Pre upotrebe potrebno ju je prokuvati. Komad hleba je ono èemu ni jedna riba ne može odoleti. U tome je i najveæi problem. Kako saèuvati hleb na udici, a da ga sitnija riba ne ugrabi. Hlebna pasta, se pravi od hleba starog nekoliko dana. Uzima se samo unutrašnjost hleba koja se kvasi i mesi. Kuglica paste se stavlja direktno na udicu. Hlebna ruža se pravi od svežeg hleba i to njegovog unutrašnjeg mekog dela. Otkine se jedno parèence hleba, a zatim se u jednom kraju stisne i provuèe udica. Ikra riba može se može koristiti kao mamac za šarana. Kaèi se direktno na udicu, ili dlaku. Koriste se krupnija jajašca, kao recimo jajašca pastrmke. Manèmelov se može koristiti kao plivajuæi mamac za šarana. Koristiti najmanji moguæi manèmelov koji možete nabaviti u radnji. Iako su vrlo soèni, ostaju na udici dosta dugo.

VU

Carp World Popoviæ

Naš najtrofejniji Carp team

www.carp-yu.co.yu

Štuka

Esox lucius aša štuka je riba nizijskih voda, reka, jezera i bara. Prema nekim podacima, naraste do 1,5 pa i 2m i 34 kg mase, mada kod nas ima zabeleženih primeraka do 15 kg. Telo štuke je zelenkaste boje sa žuækasto-belim popreènim prugama. Izduženog je i vretenastog oblika sa snažnim repom na kraju. Po obliku tela, može se zakljuèiti da štuka nije dobar plivaè na duže staze, veæ napada iz zasede, iz ševara, granja i potopljenih panjeva ili podlokane obale. Njen jak rep joj daje ogromno ubrzanje pri napadu. Ukoliko ne uspe iz prvog pokušaja, u veæini sluèajeva odustaje od daljeg proganjanja plena. Ovo treba imati u vidu pri vodjenju varalica. Glava štuke je karakteristiènog oblika gušèijeg kljuna. Na njoj se nalaze velika usta, sa 700 oštrih zuba. Štuka plen hvata sa boka i okreæe ga napred glavom, te ga tako guta. Vid joj je odlièno razvijen i pretežno se oslanja na njega pri lovu. Treba imati u vidu da je štuki potrebna svetlost za lov, ali da se kod bistrih voda, ona ipak odluèuje za lov pri sumraku, jer je tada druge riba teže uoèavaju. Hrana su joj sva živa biæa manja od nje koja se mogu naæi u vodi do dubine od 2 m ili na vodi. Mresti se prva, veæ krajem zime, kada temperatura vode predje 10OC, u našem podneblju od februara do aprila. Prvi put ulazi u mrest sa 3-4 godine starosti. Leti, štuka lovi izjutra i predveèe, a u toku dana samo za oblaènog vremena. Sa jeseni, lovni period štuke se produžava na skoro ceo dan. U ovom periodu štuka taloži masne naslage za zimu. Zimi ne prestaje sa hranjenjem, posebno za vreme lepih i sunèanih dana, kada bela riba krene da pliva.

N

Lov štuke 134

Bez obzira da li je u pitanju reka, jezero ili kanal, potreban joj je i pros-

Ribe naših voda 135 tor sa plitkom vodom obrastao biljem da bi se mrestila, ali i da obezbedi sklonište iz koga vreba plen. Iako se štuka, u principu, može upecati preko cele godine, njen apetit je ipak promenljiv. Štuka se najbolje hvata kada je oblaèno vreme. Po sunèanom danu najbolje je probati uveèe pri zalasku Sunca, mada ni rano jutro nije loše. Dan sa slabim vetrom koji stvara male talase je bolji nego kada je površina vode potpuno mirna i to zbog manjeg prodiranja svetlosti pri nemirnoj površini vode. Vreme pre nadolazeæe oluje je možda najbolje vreme za pecanje štuke. Definitivno najbolje mesto za traženje štuke u rano proleæe su plitki zalivi. Ako je u blizini i potok koji se uliva u zaliv, muljeviti deo ispred je prvo mesto gde treba probati. Zatim, pešèana ili šljunkovita obala koja se veoma blago spušta ka dubini je takodje dobro mesto. Najbolje je probati na mestima uz obalu koja se nalazi na severnoj strani jezera ili reke. Severna obala je zaštiæena od hladnog severnog vetra i zato se voda brze zagreje na toj strani jezera. Hladan severni vetar gura hladnu vodenu masu sa sredine jezera prema južnoj obali i zato je voda sa južne strane hladnija u proleæe. Sa dolaskom leta i visokih temperatura štuka se teže da upecati. Manje štuke ostaju u pliæoj vodi, dok se velike premeštaju u duboku vodu. I u ovom sluèaju štuke æe biti u blizini neke strukture u vodi. Može to biti ivica trave, ivica gde pliæak naglo prelazi u dubinu (dublja strana), podvodne stene i slièno. Krajem leta štuka kao da oseæa da se bliže posniji dani, pa poèinje intenzivnije da se hrani. Za vreme veoma toplih dana u avgustu, štuke æe se pomeriti u dublju vodu, i tada ih je najbolje i tražiti u najdubljim mestima u jezeru ili reci. U to vreme su šanse za uspešan ulov poveæane i tada je štuka zakaèena za varalicu najborbenija. Jesen je top sezona za pecanje štuke. Iako je ona aktivnija u februaru, neposredno pred mrest, ipak je jesen najbolji deo sezone za njen lov. To je vreme kada se gomile ribolovaca upuæuje na vode sa kantama prepunim sitnim kederima i kada se i izlovi veliki broj uglavnom nedoraslih primeraka štuke, koji se ni jednom u svom životu nisu mrestili. U jesen kada voda poène da se hladi, dolaze u pliæe delove. Ranije u jesen dobra mesta mogu biti platoi koji još uvek imaju zelenu travu i pliæa strana ivice škarpe. U kasnu jesen štuke se mogu naæi skoro na svim mestima. Kako je voda uveliko hladna one nemaju neko pravilo gde se zadržavaju, tako da se mogu uhvatiti i na mestima na kojima se najmanje nadate. Druga polovina jeseni je vreme kada se mogu upecati najveæi primerci. Ako pravilno odaberete vodu i varalicu i ako imate dobru intuiciju imaæete šansu da se veoma sreæni vratite kuæi sa pecanja. Mnogi poèetnici smatraju ribolov na štuke kao usputnu stvar kada podju

136 Ribe naših voda na pecanje. Obièno koriste stare i nepotrebne štapove za ovu namenu, ostavljajuæi ih sa strane. Èesto se desi da štuka potpuno proguta udicu i nakon toga otkine najlon, što joj prouzrokuje sigurnu i bolnu smrt. Štuka se može pecati na èetiri osnovna naèina: na mrtvog kedera, varalièarenjem, mušièarenjem i na živog kedera. Za dubinsku metodu na mrtvog kedera štap mora da bude jak. Veæina šaranskih štapova može da se koristi, sem onih najmekših, jer sa njima nije moguæe zabaciti težak mamac na veæu daljinu. Dužina treba da mu je od 3 m ukoliko je to šaranski štap, ili 3 do 3,7 m ukoliko se koristi pravi štap za štuke. Najlon treba da ima deklarisanu nosivost od 4,5 do 5,5 kg i treba mu na kraj postaviti sajlu dužine 45 do 50 cm nosivosti od 9 kg. Mrtav keder se kaèi sa dve trokrake udice velièine 8 na sajli dužini 7,5 cm. Koristite bodorku, haringu, skušu ili neku drugu ribu. Uèvrstite mamac obmotavanjem najlona oko repa ribe, što æe vam pomoæi ukoliko zabacujete na veæe daljine. Štuka obièno guta prvo glavu ribe. Zbog toga udice kaèite što je moguæe bliže repu. Ako pecate sa plovcima na mrtvog kedera potrebni su vam specijalni plovci za štuke velike nosivosti. Moguæe je koristiti i klizeæe plovke veæe nosivosti, ali u sistemu u kombinaciji sa dubinskom metodom. Plovak se postavlja iznad olova, a stoper na mestu na kome najlon seèe površinu vode. Nakon zabacivanja, plovak æe kliznuti do graniènika što je i dubina vode, a olovo povlaèi mrtvog kedera na dno. Trzaj se manifestuje potapanjem plovka. U toku cele godine mrtva ribica se može koristi kao varalica. Velièina mrtve ribe treba da da bude izmedju 8 i 10 cm i težine do 60 g. Osnovu ovog sistema èini jig glava. Udicu provuèete kroz riblja usta, kroz telo i stomak i izvadite vrh udice napolje. Jig vežete preko vrtilice za glavnu strunu. Na istu vrtilicu postavite jednu ili dve trokrake udice na predvezima ne dužim od polovine dužine kedera. Mamac bacate finim štapom dužine 2,5 do 2,7 m. Ovim sistemom pretražujte sve slojeve vode, od dna do površine. Ožvljavanje se radi naglim trzajem vrha štapa nagore i namotavanjem najlona. Na ovaj naèin riba kao da skakuæe po dnu glumeæi ranjenu ribu. Dosta pecaroša je neopravdano skeptièno u vezi uspešnosti varalièarenja na štuku. Postoje dva razloga za to. Prvi je da je velièina štuka koje se pecaju na ovaj naèin manja, oko 3,1 kg, ali je moguæe upecati veæi broj riba. Drugo, varalièarenje je uspešnije u leto i jesen nego zimi, kada to pecaroši obièno rade. Štap za varalièarenje je idealne dužine 2,7 m. Kada se peca iz èamca, potrebno je koristiti vrlo kratke štapove, dužine 1,8 m. Kombinacija karbonskog teleskopa i mašinice je idealna, jer se štap drži u rukama sve vreme pecanja. Za

Ribe naših voda 137 ovu svrhu se koristi mekši štap u odnosu na onaj za dubinsko pecanje. Na špulnu je potrebno postaviti do 100 m najlona nosivosti od 4,5 do 7 kg. Podvez sajla treba da je 30 cm duga. Kraæi podvez ne treba koristiti, jer krupnija štuka guta mamac, pa bi recimo 15 cm podvez bio progutan u jednom zalogaju i riba bi zubima presekla glavni najlon. Zabacivanje i namotavanje najlona je bitno kod varalièarenja, medjutim ima još nekih stvari o kojima treba brinuti. Nemojte zabacivati istu varalicu bezbroj puta na sve strane. Bolje je prvo razmisliti gde bi štuke mogle da se nalaze i gadjajte to mesto. Vrsta varalice naroèito zavisi od vremena i vrsti vode. U mnogim sluèajevima samo iskustvo pomaže. Uzmite u obzir prozirnost vode, podvodne panjeve, podvodnu vegetaciju i dubinu vode. Menjajte varalice èesto dok ne dobijete pobednièku kombinaciju vrste, boje i velièine za taj dan. Ova promena može biti presudna za uspešnost ribolova. Generalno, varalicu vodite polako i kontinuirano, a zimi je spustite što je više moguæe u dubinu. Leti probajte po površini, ali probajte i u srednjem sloju vode. Ravnomerno vuèenje promenite u isprekidano, samo ako ovo prvo ne daje rezultate. Pretražite varalicom vode koje su naizgled nemoguæe za pecanje, na kojima do sada niko nije pecao. Èesto se u ševarju kriju štuke u zasedi. Korišæenje varalice sa jednom udicom omoguæava zabacivanje medju drveæe ili u sred vodenog bilja. Nikad nemojte bacati varalicu baš na mesto gde oèekujete da je štuka, veæ nekoliko puta zabacite oko tog mesta kako bi je izmamili iz zasede, a ne bi uplašili. Nepisano pravilo je da se u proleæe i jesen kada je voda hladna sve varalice vuku sporo kroz vodu. U leto, iste varalice se vuku mnogo brže, u zavisnosti od situacije. Rano u sezoni manje varalice se pokazuju kao bolje od veæih modela. Veliki broj ribolovaca stavlja i kašikare ispred voblera pogotovu u rano proleæe što je pogrešno. Voblere ne treba vuæi ravnomerno, jednoliènom brzinom, kako to veæina ribolovaca pogrešno radi, veæ ih treba oživeti serijom kratkih trzaja nakon kojih dolaze pauze. Pauze ne treba da budu duže od 5 sekundi. Vobleri se dele na tri vrste: tonuæe, plutajuæe i voblere sa neutralnom težinom. Upravo ovi zadnji su najbolji u ranu jesen i kada je štuka neaktivna. Pri pecanju na neaktivne štuke ove varalice se trebaju vuæi kratkim trzajem iza koje sledi pauza od oko pet sekundi. Plutajuæi daju najjaèe vibracije od sve tri grupe i ovo je možda najjaèi adut pri pecanju u dubokoj vodi i medju vodenim biljem, ali je pitanje kako spustiti plutajuæi volbler u dubinu. Neki ribolovci koriste takozvani "sistem u tri pravca" koji koristi teško olovo na jednom kraju sistema da povuèe voblera (vezanom na drugom kraju sistema) na dno koji æe težeæi da ide ka površini uvek biti na odredjenom rastojanju od dna. Treæi kraj sistema je najlon koji vodi

138 Ribe naših voda ka štapu i mašinici. Dobro su se pokazali Zoranovi vobleri velièine 9,11 i 13 cm u crveno-beloj i zelenoj nijansi. Bucktail jigovi moraju biti dugaèki najmanje deset santimetara. Regularni plastièni jigovi su i dalje nezamenljivi za štuku u rano proleæe ili kasnu jesen kada je štuka aktivna, ali nije agresivna da juri neku od brzih varalica. Leptirice su svakako najrasprostranjenije i najpopularnije varalice u lovu na štuku. Mogu imati duguljasti ili okrugli leptir. Takodje na kraju, na trokrakoj mogu imati jelenovu dlaku, perje, plastiène niti, ili jiga što daje leptirici dodatne vibracije. Najboje rade kada se brzo vuku ispod same površine i leptirom prave turbulenciju i "guraju" vodu. Takodje jednolièno motanje se može koristiti u kombinaciji sa kratkim trzajima što je dobra taktika u nekim situacijama Stare dobre kašikare "Effzet" ili "Mepps Cyclops nr. 3" i danas hvataju štuke istom žestinom kao i pre. Njihova imitacija kedera bilo da se vuku jednolièno ili na trzanje, tipa trzaj, opuštanje, namotavanje, trzaj u stranu, izaziva štuku da ih napadne. U sluèaju da se opazi štuka koja je promašila kašikaru , ne treba se usporiti sa povlaèenjem, veæ naprotiv, treba ubrzati vuèenje varalice uz par naglih trzaja. Veoma je korisno da se posle svakih èetiri-pet okretaja ruèke na · Dubinu pecanja možete promeniti mašinici napravi pauza od par pomeranjem klizeæeg stoper-èvora od sekundi. najlona nosivosti 3,6 kg, Power Gum-om Spinerbait je jos jedna ili komadom elastiène trake. odlièna varalica za štuku. · Žive mamce možete èuvati u èuvarci i to Spinerbeit može imati jedan ili dva što je kraæe moguæe, jer u njoj vrlo brzo leptira. Leptiri mogu biti u više uginjavaju. Takodje možete koristiti plaskombinacija, kao dva duguljasta, tiène kanistre i posude koje treba potopiti duguljasti i okrugli ili dva okrugla. u vodu i privezati za obalu. Otvoreni deo Dobro su se pokazli Mepps Anglia zatvorite finom mrežom i prièvrstite velièina 4 i 5. gumicom za tegle. U Americi se sve èešæe · Buzzer-i su najnovije varalice koje se koriste silikonske varalice za koriste pri pecanju štuka. Potpuno su pecanje štuka. Pre svega tu su tvis- razlièite od svih dosadašnjih varalica, jer teri, ali i razne gumice realnih obli- ne imitiraju pokrete ranjene ili bolesne ka riba. Vrh udice može biti spolja, ribe. ali može se i ostaviti u telu varalice, · Štuka voli jake mirise. Bodorka, skuša kako bi se smanjio rizik od kaèen- ili pola haringe iskorišæene kao mrtav ja. Najnovije tehnike vuèenja vor- mamac pri dnu, daju dobre rezultate. mova po dnu i slugova po površini Probajte ove mrtve mamce da povlaèite su se pokazale dobrim i za štuke. polako po dnu, oponašajuæi ranjenu ribu.

Ribe naših voda 139 Jedna od preporuka je koristiti na istom sistemu jednu silikonsku varalicu u kombinaciji sa metalnom kašikom. Silikon æe dati vibracije, a kašika vizuelni efekat. Dobra kombinacija je Timber Doodle #1 + Mister Twister Split Double Tail uz dodatak male gavèice ili pijora okaèenog kroz usta na udicu od varalice. Ova kombinacija u sebi sadrži sve elemente: vizuelni efekat, vibraciju i mirisnu notu. Površinskim gumenim varalicama, bez obzira da li su to imitacije žaba, miševa ili nekih drugih sitnih životinja koje se mogu naæi u vodi, uspešno se mogu loviti štuke. Tehnika je jednostavna. Zabacujte varalicu na željeno mesto, na èistinu, tik uz ševar ili površinsku travu, saèekate sekund dva i nakon toga vuèete varalicu u trzajima imitirajuæi plivanje žabe. Za mušièarenje se koriste strimeri, specijalno izradjeni za štuku. Ovo su krupniji strimeri živih boja, medju kojima crvena preovladjuje. Vode se po površini, i to u nizu nepredvidivih i uvek razlièitih trzaja. Kontra mora biti pravovremena, ali ribar mora saèekati sekundu pre uzmaha rukom, kako bi se riba dobro zakaèila. Ugriz je obièno spektakularan, kao i kod ostalih površinskih metoda pecanja štuke. Na nekim vodama, štuku je moguæe uhvatiti samo metodom ribolova sa živim mamcima. Kada temperatura vode opadne ovu ribu je moguæe pokrenuti jedino njima. Za ovu vrstu ribolova potreban je jak i krut štap dužine 3,5 m. Prilikom zabacivanja potrebno je obratiti posebnu pažnju kako mamac ne bi spao.Što je vrh štapa tvrdji, to je spadanje verovatnije. Kapacitet špulne treba da je bar 150 m. Najlon mora biti nosivosti 5,4 kg. Ukoliko je voda puna panjeva uzmite jaèi najlon nosivosti 6,8 kg. Klizeæi okrugli plovci preènika 3 do 4 cm se danas najèešæe koriste. Jednostavnim pomeranjem klizeæeg èvora možete menjati dubinu. Mali prsten ispod klizeæeg èvora može poslužiti kao osiguraè da plovak ni pod kojim uslovima ne preskoèi preko èvora. Pecanje živim mamcem je i dalje veoma zastupljeno u rano proleæe koje je za ovu tehniku najbolje, prvenstveno zato što nema trave, a i štuka u to vreme pliva pored obale u potrazi za hranom. Izaberite mesto, zabacite kedera i èekajte da štuka sama dodje ka njemu. · Lutajuæi živi mamac - Živa riba se slobodno kreæe podržavana plovkom po celom toku vode. Iznad mamca na najlon se postavi par sitnih olovaca kako bi se onemoguæilo njegovo isplivavanje na površinu. Ovim metodom može da bude problematièno postavljanje mamca na veæu dubinu. Pecanje na plovak je u proleæe u suštini bolje nego pecanje na dnu, jer ipak pecate u plitkim vodama. U sustini, klizeæi plovak je bolji od fiksiranog, zbog

140 Ribe naših voda kontre koja je mnogo jaèa i efikasnija kada nema otpora koji stvara fiksiran plovak. Keder treba da bude dugaèak oko 10 cm. · Vodjeni živi mamac - Ovaj metod je slièan prethodnom, sa tim da se ovde koriste posebno dizajnirani plovci koji kontrolišu kretanje mamca kroz vodu. Ova taktika je korisna kada duva vetar. Iskusan pecaroš, ovom metodom, može zabaciti mamac na daljinu preko 150 m. Ne treba koristiti ovaj metod na vodama obraslim travom i na vodama gde ima puno potopljenih grana i panjeva, jer tu plovak mora da se postavi previše plitko. Nakon što zabacite mamac, pomerite se par metara niz obalu i privucite ga malo. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne izvuèete mamac blizu obale. Cilj je prebrisati što veæu površinu vode mamcem. · Živi mamac sa potpoljenim plovkom - Ponekad je potrebno da bacite mamac što je bliže moguæe nekom mestu gde oèekujete da je štuka, recimo blizu nekoj potopljenoj grani. Ovo je najbolji metod za tu namenu. Plovak se kod ovog metoda potpuno potapa ispod površine, ali tako da pluta pod vodom. Plovak æe pridržavati podvez i mamac na željenoj dubini. · Živi mamac na dubinci - Ukoliko treba da postavimo mamac blizu dna vode i ukoliko je voda bez prirodnih zapreka možemo koristiti klasièni dubinski metod. Na udicu pored žive ribe, postavljamo i jednu stiropornu kuglu kako bi pridržavala mamac da ne legne na dno, odakle ga štuka neæe uzeti. Kasnije u sezoni pogotovu kada otopli, pecanje kederom na dnu daje bolje rezultate od pecanja sa plovkom, jer se mamac može spustiti na mnogo veæe dubine nego sa plovkom. · Živi mamac na otpuštenom najlonu - Na kraj najlona postavlja se samo par sitnih olovaca, kako bi primorali ribicu da se spusti niže u vodu. Mana ovog sistema je loša signalizacija ugriza štuke. · Vuèenje živog mamaca - Ukoliko se nalazite u èamcu, možete primeniti i ovaj metod. Jednostavno nakaèite živu ribu na udicu i vucite ceo sistem za èamcem. Kod pliæih voda obavezno koristite plovak, dok kod dubljih to nije neophodno. Zapamtite da je štuka dosta spora kada krstarite èamcem. Za podveze obavezno koristite sajle. Uobièajena jaèina sajli za štuku je 9 kg. Za izuzetno teške vode, pune prepreka koriste se sajle do 13,5 kg. Sajla mora biti najmanje 50 cm duga. Koristite najbolje, karbonske udice sa izuzetno oštrim vrhovima. Usaglasite velièinu udice sa mamcem koji koristite. Uobièajene velièine su 10s, 8s i 6s. Sitne mamce je najbolje kaèiti na usnu jednom udicom. Kod onih koji

Ribe naših voda 141 imaju meke usne, provucite udicu kroz obe usne. Veæe mamce zakaèite na dve udice koje su jedna od druge odmaknute 8 cm. Za metode vuèenja i vodjenja mamca, gornju udicu provucite kroz usnu, a donju blizu pektoralnog peraja. Za sve druge sluèajeve jednu udicu zakaèite na sred ledja, a drugu kod korena repa kako bi onemoguæili mamac da luta vodom.

l

Vobleri koji su nastali kao spoj velike ljubavi i krajnje sportskog pristupa ribolovu. Razne velièine, težine, vibracije i širok spektar boja su garancija da æete i vi medju njima naæi nešto za sebe.

Ako vobler uzdiže levi bok u odnosu na ribolovca, pažljivo pomeriti vodeæu alku u desnu stranu.

Ukoliko želite da vobler pravi sitnije vibracije, pažljivo pomerite vodeæu alku na gore.

Vobler radi pravilno kada Ako vobler uzdiže desni su mu ledja u odnosu na bok u odnosu na ribolovca, pažljivo pomeriti vodeæu trbušni deo postavljena alku u levu stranu. vertikalno.

Ovo je "osnovna" vibracija voblera

Ukoliko želite da vobler pravi krupnije vibracije, pažljivo pomerite vodeæu alku na dole.

Tel: 031 512 467 http://www.geocities.com/zoranvid e-mail: [email protected]

Tolstolobik

Hipophthalmichthys molitrix & Aristichthys nobilis

ostoje dve vrste tostolobika u nas: beli (Hipophthalmichthys moltrix) i sivi (Aristichthys nobilis). Narastu do 1 m. Dostižu 20 kg mase. Tolstolobik je prenet iz Kine, iz reke Amur. Gaji se u ribnjacima, a naselio je i Dunav i njegove pritoke. U našim vodama se mresti jedino veštaèki. Beli se kao mladj hrani zooplanktonom, a kada poraste iskljuèivo fitoplanktonom (algama i jednoæelijskim organizmima). Sivi se i kao odrastao hrani zooplanktonom (larve, vodene bube). Medjutim, u ribnjacima, obe se vrste mogu naviknuti i na gliste i na zrnastu hranu.

P

Lov tolstolobika

Ulov tolstolobika je uglavnom sluèajan. Èešæi je na hranjenim vodama, gde se on navikava na zrnastu hranu. Lovi se sa više uspeha na plovak u srednjim slojevima vode nego dubinski. Najlonom od 0,20 mm do 0,30 mm i šaranskim udicama. Za uspešan ribolov obavezno je korišæenje primame (primama u vodi treba da stvara oblak po èitavoj visini vodenog stuba i blago muti vodu oko hranilice), od mamaca se koristi, prazna udica kod sistema sa tehnoplanktonskom tabletom (tolstolobik usisa udicu prilikom hranjenja), stiroporna kuglica, svila mladog kukuruza, mlad ili kuvani kukuruz, list deteline, komadiæi vodenog bilja. Najbolji trenuci za ribolov su rani jutarnji i kasni veèernji èasovi.

j 142

II deo:

Osnovni pecaroški pribor

Sadržaj II dela

PLOVCI KLIZEÆI PLOVCI Klizeæi plovak od gušèijeg pera ŠUPLJI PLOVCI U OBLIKU OLOVKE VAGLER PLOVCI - PLOVAK SA TELOM VAGLER PLOVAK - OD GUŠÈIJEG PERA INDIKATORI TRZAJA STRUNA ÈVOROVI PODVEZI UDICE ÈUVARKA I MEREDOV

147 148 149 150 151 153 154 157 159 162 165 167

"#

Plovci

Zašto plovci plutaju ili šta pecaroš mora da zna o njima

efinicija: Jedan objekat pliva ako je težina vode koju on zauzima kada se potopi veæa od njegove sopstvene težine. Pre svega plovak mora da bude tako izradjen da pruži minimalan otpor ribi koja uzima mamac. Ovo znaèi da plovak mora biti tako postavljen u vodi da iz nje viri samo antena, koja je najtanji deo plovka. Namena antene plovka je a) da bude signalizator ugriza i b) da da plovku veæi potisak kada mu je telo potpuno potopljeno. Što je antena deblja i duža, potisak je veæi. Birajuæi plovak sa najtanjom moguæom antenom za date uslove pecanja(vetar, struja vode, masa mamca i olova) osiguravate da riba oseti najmanji otpor pri ugrizu, a vi dobijate maksimalno osetljiv plovak. Uobièajene dimenzije antene su od 0,3 do 4 mm. Možda se razlika izmedju 0,3 i 1 mm antene vama ne èini posebno velika, ali treba imati u vidu da je zapremina valjka proporcionalna kvadratu polupreènika,što znaèi, da æe ovaj drugi plovak dati 11 puta veæi otpor pri ugrizu. Jedna od najèešæih zabluda je da su plovci sa metalnom antenom osetljiviji od onih drugih. To generalno nije taèno jer se plovak mora gledati u celini, a kao parametar se uzima njegova gramaža. Uticaj antene se raèuna samo preko njene zapremin. Odavde sledi da su osetljiviji plovci sa lakšom i tanjom antenom. Težina tela plovka utièe na njegovu osetljivost i to tako da plovak sa težim i širim telom ima veæu inerciju te je i manje osetljiv. Poslednji faktor koji utièe na osetljivost plovka je površinski napon na spoju vode i tela antene. Najmanji je kod glatkih plovaka, a što je plovak rapaviji to se ovaj uticaj jaèe izražava. Jedini naèin na koji možete uticati na ovu pojavu je da smanjite hrapavost površine plovka premazujuæi antenu vazelinom.

D

f

147

Klizeæi plovci lizeæi plovci od balze su obièno u obliku šipkice preènika od 1 cm pa naviše. Nekim ribolovcima mogu se uèiniti pregrubim, ali njihova glavna namena je u turbulentnim, brzim vodama, gde neæe dati lažnu signalizaciju. Balza ima izuzetnu sposobnost da se održi na površini vode, pa ovi plovci nisu podložni uticajima talasa. Drugi plovci bi kod ovakvih uslova davali pogrešnu manifestaciju ugriza ribe. Ovi plovci, se kao i svi klizeæi plovci koriste na onim mestima gde je dubina vode veæa od dužine štapa. Kao stoper za plovak može se koristiti mala gumica, ali i specijalan stop èvor koji treba vezati od istog najlona kao i glavnu · Boja tela plovka je obièno lièna stvar strunu. pecaroša. Jedni tvrde da je beli plovak Postoje dva metoda da se odlièan ukoliko plovak stoji izmedju vas i optereti ovaj plovak. Prvi je da se sunca, dok se drugi kunu u crni plovak. postavi jedno olovo (Olivette) koje æe povuæi najlon kroz alkicu naniže. Olovo treba da bude dovoljno veliko kako bi uspelo da ispravi plovak. Tradicionalni metod èini grupa od nekoliko manjih olovaca (AAA ili BB) na treæini udaljenosti izmedju udice i plovka, ka udici. Prvi metod daleko brže uspravlja plovak i èini trzaj mnogo lakše vidljivim. Najlakše je postaviti par najmanjih olovaca na kraj najlona, bliže udici, kako bi se spreèilo zamršenje najlona pod uticajem vodenog toka, za vreme zabacivanja i kontriranja. Kod izuzetno plitke vode (do 1m), ova opasnost nije realna, pa ne treba dodatno otežavati najlon.

K

Izrada plovaka

Za izradu klizeæih plovaka potrebno vam je sledeæe: skalper, komad balze preènika 1cm, srednje grubi i fini brusni papir, lepak za drvo, metalni provodnik za najlon, crna masna boja, bela podloga za bojenje drveta, fluorescentna boja, lak i

148

Pribor 149 igla. Koristeæi skalper, odsecite komad balze potrebne dužine. Srednje grubim brusnim papirom jedan kraj plovka napravite da bude zaobljen, dok drugi kraj izdužite kako bi lakše ponirao u vodu. Sve izbrusite finim brusnim papirom. prefarbajte plovak belom podlogom i postavite vodjice za najlon. Gore sitniju, kako bi se plovak zaustavio kod stop èvora, a dole krupniju. Obratite pažnju da vodjice budu u jednoj liniji. Prefarbajte plovak u crno, nakon toga vrh obojite fluorescentnom bojom. Iglom oèistite vodjice od zaostale boje.

Klizeæi plovak od gušèijeg pera i njegova izrada

Ovo je višenamenski plovak koji se sastoji od tela od pera price, jedne boène vodjice i antene. U zavisnosti od velièine može nositi olova od velièine 6 do olova velièine 12, a može biti dugaèak od 2 do 10 cm. Preènik tela mu je od 5 do 7 mm. Ukoliko pravite ovaj plovak, možete ga napraviti taèno za onoliko olova sa koliko želite da ga opteretite. Uzmite pero i oèistite ga od peruške skalperom i nakon toga obradite žbicu sa finim brusnim papirom. Postavite boènu alkicu i odsecite pero na željenu dužinu. Uzmite antenu i zabodite je u plovak. Postavite mali komad najlona sa željenim olovnim optereæenjem i stavite plovak u posudu sa vodom. Plovak treba da stoji uspravno i nosi olovo. Ukoliko plovak tone smanjite antenu. Ukoliko je plovak previše izronio ili smanjite telo ili poveæajte antenu. Tek kad dobijete željeno ponašanje plovka izvadite plovak iz vode i osušite ga. Nakon toga zalepite antenu na plovak i dva puta prelakirajte plovak. Belom podlogom pa onda fluorescentnom bojom predjite preko vrha plovka, a zatim donji, porinuti deo plovka obojite tamnom bojom. Za izradu plovka vam je potrebno: pero, fini brusni papir, skalper, epoksi lepak, drvena èaèkalica kao antena, èetkice, igla ili udica velièine 14 ili 16 za vodjicu i klešta.

98

Šuplji plovci u obliku olovke lovci koji su šuplji i u obliku olovke mogu biti izradjeni od prirodnih materijala kao što je stabljika trskeili bodlja bodljikavog praseta, ali se u novije vreme izradjuju od plastike. Ovi plovci su èvršæi od onih od balze i teže se lome. Mogu se upotrebiti kao klizeæi , ali i kao fiksni. Ukoliko su plastièni na vrhu imaju poklopac koji može da se odvoji i na njegovo mesto postavi fluorescentna ampula za noæni ribolov. Vrh od balze može biti zaobljen, zašiljen ili u obliku ramena. Prva dva vrha imaju vrlo sliène karakteristike, mada neki pecaroši smatraju da zašiljen vrh ima prednost kada je vetrovito. Plovak sa vrhom u obliku ramena ima veæu nosivost, a smanjen otpor.

P

Izrada plovka

Najteže se izradjuje samo telo plovka koje u unutrašnjosti mora biti šuplje. Odsecite parèe trske, dužine tri plovka. Oèistite stabljiku od lišæa. Prièvrstite bušilicu u držaè i ukljuèite je na malu brzinu. Pozicionirajte komad trske i polako spuštajte bušilicu, pazeæi da ne oštetite trsku. Kada probušite cevèicu, blagim brusnim papirom dovršite ivice. Da bi na osnovu od trske dodali vrh od balze potrebno je da izradite zubac dužine 1 cm i širine od 1,5 do 3 mm u zavisnosti od dimenzija plovka. Odsecite komad balze i u njemu naèinite žleb u koji može upasti jezièak koji ste naèinili na komadu trske. Prilepite balzu za trsku i finim brusnim papirom dajte završni oblik plovku. Za izradu plovka potrebni su vam: elektrièna bušilica, 4-5 cm stabljike sveže trske, grubi i fini brusni papir, èetkice, epoksi lepak, komad balze preènika 1 cm, farba, reckast nož, skalper.

O

150

Vagler plovci - plovak sa telom vde govorimo o plovcima za duge štapove koji imaju druge karakteristike od onih za teleskope. Pre svega ovi plovci prilikom zabaèaja ne smeju da mrse najlon. To znaèi da im je centar mase dovoljno nisko da ne dozvoljava obrtanje plovka u toku zabacivanja. Ovo se može postiæi korišæenjem pravog materijala i njegovom dovoljnom dužinom. Drugim reèima laki materijali moraju biti na vrhu plovka, a teški na njegovom dnu. Najboljni naèin da odliène komercijalne plovke prepravite, jeste da na njihovom dnu dodate tanko olovce (velièina 10 do 12). Pri izradi plovka naèinite ga sa telom dužine 15 cm, što je za 3 do 5 cm duže od uobièajenih komercijalnih plovaka. Najpopularniji oblici tela su oblik ragbi lopte, obrnute suze, kruške i luka. Kakav god da je oblik, plovak mora biti maksimalno simetrièan. Telo plovka može biti i šuplje iznutra i u tom sluèaju je plovak još lakši i ima veæu nosivost. Kvalitet balse izuzetno mnogo utièe na osobine plovka. Gustina balze može biti od 0,06g/cm3 do 0,25g/cm3, a najbolja je ona sa gustinom u opsegu 0,10,15 g/cm3. Razlog je sledeæi, ako pravite plovak od 3 g, to znaèi da æe mu zapremina biti 3 cm3. Ovo znaèi da æe sa balzom od 0,1 g/cm3 telo biti teško 0,3 g, a sa onom od 0,25 g/cm3 ono æe imati masu od 0,75 g. Razlika je u 0,45 g, koja kada se doda na vrh èini da plovak lako mrsi najlon. Zakljuèak je: “što lakša balza, to bolje”. Što se tièe antene postoji mit da je plovak sa težom antenom osetljiviji. Preporuka je praviti plovke sa antenom od fiberglasa. Ovaj materijal je lakši od metala, mnogo je uoèljiviji, ali i dovoljno èvrst da bude antena. Nerdjajuæi èelik je najbolji materijal za vodjice i to · 0,4 mm preènika za plovke ispod 0,4 g · 0,5 mm za plovke u opsegu 0,4-2 g, · 0,6 mm za 2-4 g i

O

151

152 Pribor · 0,8 mm za 4 g i teže. Takodje se može koristiti i karbonsko vlakno za izradu vodjica.

Izrada plovka

Za izradu plovka potrebni su vam: · komad balze · komad pleksiglasa · skalper · šuplja cevèica ili cev od pleksiglasa ili metala za antenu · šuplja cevèica za dno plovka sa alkom za kaèenje · grub i fin brusni papir · burgija · èetkice, boje i lepak. Najveæi problem je izraditi više plovaka iste geometrije. Za tu namenu koristi se 5 mm debeo pleksiglas na kome se ureže oblik plovka. Nakon toga se na konturnu ivicu pleksiglasa nalepi sitan reèni pesak ili brusni papir. Prvi korak kod izrade je da skalperom ovlaš izbrusite telo plovka. Potrebna je mala bušilica, baterijska. Prvo se tanka žica ubode u balzu i pomoæu nje postavi balza u glavu maketarske bušilice. Približavajuæi alat od pleksiglasa balzi koja rotira, rezbari se telo plovka. Ako želite da imate šuplji plovak, možete burgijom izbušiti sredinu balze. Ovo nemojte raditi elektriènom bušilicom, veæ burgiju držite u rukama i polako je okreæite. Nakon toga se odredjuje osa simetrije (središte) plovka i ubada se antena. Nakon rezbarenja ubada se i druga-donja, antena i vodjica koja se dodatno lepi. Nakon toga se plovak premazuje i na njemu se piše gramaža. Ukoliko želite, možete plovku dodati stalno optereæenje. Na dnu plovka navijte komad žice i potopite plovak. Kada vam je plovak dovoljno optereæen osušite ga i zajedno sa spiralno uvijenom žicom prilepite. Prelakirajte i obojte. Ovako dobijen plovak je nešto teži pa ga je moguæe dalje zabacivati.

G

Vagler plovak - od gušèijeg pera agler od ptièijeg pera je naroèito osetljiv i lak plovak. Pruža izuzetno mali otpor. Obièno je blago zakrivljen treba obratiti pažnju pri zabacivanju da trbuh plovka bude okrenut od pecaroša. Ovaj plovak se može postaviti i kao vagler, ali i kao fiksni plovak. Može se koristiti i u sistemima sa neoptereæenim najlonom, bez olova kada se peca klen ili šaran i kada plovak leži na površini vode.

V

Izrada plovka

Izaberite pero od guske ili labuda dužine 30 cm. Skalperom odsecite perušku sa obe strane cevèice i finim brusnim papirom obradite ivice. Odsecite cevèicu na užem kraju i izdubite rupu od 1,5 cm. Uzmite drvce debljine 2 do 3 mm i dužine oko 2,5 cm i uvucite ga u rupu. Zalepite epoksi lepkom. Kada se lepak osuši zalepite na drvce plastièni adapter koji æe imati istu funkciju kao i metalna alka - da kroz nju prolazi najlon, a ne prolaze olovca. Nakon postavljanja plovka na najlon, dodajte dva AAA olova sa obe strane plovka. Probajte plovak u vodi i obeležite liniju dokle je potopljen i željenu dužinu plovka. Izvadite ga iz vode i dobro osušite. Odrežite plovak na željenu dužinu i prelakirajte ga dva puta. Svaki put ga blago obrusite. Najzad uzmite boju i ofarbajte plovak, a vrh do linije potapanja ofarbajte u fluoresvcentnu boju. Umesto gusèijeg ili labudovog pera, možete koristiti i fazanovo pero za vrlo osetljive vaglere. Za izradu plovka vam je potrebno: pero od guske, labuda ili fazana, skalper, fini brusni papir, mala burgija, komadiæ drveta, epoksi lepak, èetkica, lak, crna poliuretanska boja, bela podloga i fluorescentna boja.

J

153

Indikatori trzaja

ored plovaka, postoji niz drugih metoda detekcije ugriza ribe. Na osnovu ponašanja ovih dodataka - naprava, vešt ribolovac može proceniti najbolje vreme za kontriranje. Neke ribe su izuzetno osetljive na otpor mamca, pa je potrebno usaglasiti vrstu indikatora sa ribom koju oèekujemo na udici.

P

Vrh štapa

Današnji štapovi se prave od takvih materijala, da mogu biti laki, tanki, jaki i elastièni u isto vreme. Ovo omoguæuje da su za pecanje riba dubinskom metodom koje imaju jak trzaj, kao što su mrena i klen, nepotrebni dodatni indikatori.

Dodirivanje najlona

Najjednostavniji metod detekcije trzaja je kada držeæi štap istovremeno držite i najlon izmedju palca i kažiprsta ruke ili kažiprsta i špulne mašinice. Reagujte kada se najlon zategne i kada poène da vam klizi pod prstima. Ovaj naèin se najèešæe koristi kada pecate u pokretu. Nezamenjiv je kada pecate sa neoptereæenim najlonom, kada na najlonu imate samo, udicu i mamac, bez olova ili plovka. Takodje u brzim rekama, kada pecate na mestima gde voda ima jaku turbulenciju, ovo je najlakši naèin detekcije. Trzaji klena, kleniæa i mrene se obièno detektuju na ovaj naèin. Mana ovog metoda je što u jednom trenutku možete kontrolisati samo jedan štap i što ga morate sve vreme držati u rukama.

Indikatori iz kuæne radinosti

Jednostavan indikator može se dobiti od grudve nakvašenog i nagnjeèenog hleba, preènika 5 cm, postavljenog izmedju mašinice i prvog provodnika. Najlon blago otpustite, tako da grudva bude 30 do 45 cm ispod linije štapa. U

154

Pribor 155 sluèaju trzaja, kugla se podiže, ako riba odlazi od štapa, odnosno spušta, ako riba prilazi obali. Ovaj metod je najefikacniji pri lovu dubinskom tehnikom linjaka, šarana, deverike, bandara i jegulje. Mana ovog metoda je što se pri vetru sistem klati, što se može rešiti podmetanjem jedne veæe prazne tegle ispod kugle tako da ona bude u tegli. Umesto kugle hleba, može se koristiti i èep od flaše od teènosti za pranje sudova. Ovaj plastièni èep je veæ probušen i namešta se pre zabacivanja, ne spada nakon kontre i mnogo je lakši i osetljiviji od kugle hleba. Èesto se kod nas koriste i deèije fluorescentne narukvice. Ove narukvice su izradjene od jedne vrste meke plastike u obliku creva. Fluo crevo se lako savija u obliku alke i formira narukvicu. Ovakav indikator je vrlo jeftin, a mana mu je što je nešto teži i što za razliku od majmuna ne oslobadja najlon pri privlaèenju ribe. Neki ribolovci prave jeftine identifikatore od parèeta papira, staniola ili celofana i para èaèkalica. Nakon zabacivanja, najlon se zategne, pa mu se napravi stomak izmedju mašinice i prve alke, tako da dodiruje zemlju. Na tom mestu, postavlja se komad papira preko najlona i ceo sistem prièvršæuje dvema èaèkalicama za zemlju. Prilikom trzaja, najlon se lako oslobadja, a prilikom privlaèenja nema nikakvih smetnji od strane identifikatora. Jedina mana je nešto slabija oèiglednost trzaja.

Indikatori koji se kaèe na najlon

Dva najpopularnija indikatora iz ove grupe su majmuni i elektronski alarm.Možete ih koristiti odvojeno, ali i u kombinaciji sa nekim drugim detektorom trzaja. Majmun Majmun je dizajniran po principu grudve hleba. Sastoji se od tela majmuna koje se može slobodno kretati po nerdjajuæoj šipci - zvanoj igla. Igla je dugaèka 45 do 90 cm i postavlja se ispod štapa na zemlju izmedju mašinice i prve vodjice. Najlon se otpušta, tako da pravi stomak od 45 cm i kaèi se o majmuna koji se nalazi na igli. Kada riba uzme mamac i krene ka obali majmun pada ka zemlji, a ukoliko odlazi, majmun se penje ka vrhu šipke. Pri kontri, majmun spada potpuno sa igle i oslobadja najlon, pa je vodjene ribe neometano. Elektronski alarm Elektronski alarm može biti zvuèni, vizuelni ili kombinovani. Najlon se postavlja u žleb indikatora. Pokret najlona po žlebu se detektuje i signalizira.

Indikatori za vrh štapa

156 Pribor U ovu grupu spadaju quivertip, swingertip i springtip. Osetljivi su i ne pružaju gotovo nikakav otpor. Namenjeni su ribama koje ne odnose svoj mamac, kao što su deverika ili bodorka, dok šaran i linjak, svojim trzajem èesto otkinu indikator sa vrha štapa pre nego i uspete da reagujete. Quivertip Ovo je najuniverzalniji indikator za vrh štapa i može se koristiti za skoro sve vrste riba, ali je ipak najbolji za deverike, klenove i mrene. Quivertip je praktièno najjednostavniji dodatak za vrh štapa u obliku izuzetno elastiènog štapiæa. Može se dodatno montirati na svaki štap, ali može biti i fabrièki ugradjen. Dužina mu je od 20 do 60 cm. Mekši su za mirne vode, tvrdji za brže. Veština se sastoji u pravilnom natezanju najlona. Previše opušten najlon neæe na vreme podiæi quivertip, a prezategnut æe pružati preveliki otpor ribi. Swingtip Swingertip se sastoji od jednog èvrstog štapiæa od pleksiglasa ili karbona koji je preko elastiènog zgloba od gume ili najlona vezan za vrh štapa. Na sebi može imati jednu ili više vodjica. Štap se postavlja horizontalno, i pod uglom od 45O u odnosu na tok reke, pa swingtip stoji vertikalno u odnosu na vodu i podiže se u sluèaju da riba odlazi od obale, a obara se ukoliko riba prilazi. Odlièan je za sve ribe koje brzo uzimaju mamac. Mana mu je velika osetljivost na vetar, po kome poèinje da se njiše. Dužina swingertipa je od 25 do 50 cm. Što je voda dublja i tok jaèi, swingertip treba da je duži. Springtip Springtip je mešavina prethodna dva dodatka. Kao i swingtip kaèi se na štap preko elastiène veze, ali je i sam elastièan kao quivertip. Ovo ga èini izuzetno osetljivim i preporuèuje se za ribolov na mirnim vodama riba koje imaju slab trzaj kao što je bodorka.

C

Struna

overenje u vaš pribor je neophodno kada podjete u ribolov. Obièno se najviše neprijatnosti dogadja zbog strune. Zbog toga struna mora biti perfektna. Boja strune se obièno bira tako da bude maskirna. Èesto je to crna, braon ili zelena. Medjutim, vrlo je verovatno da riba ne obraæa pažnju na boju, veæ na sjajnost. Sjajna struna æe sigurno uplašiti ribu ili joj poveæati opreznost.

P

Monofilament - struna od jednog vlakna

Sve do pojave najlona 1940. godine, kao monofilament se koristio laneni ili svileni kanap, koji je morao da se skida sa špulne i suši svaki put nakon pecanja. Najlonski monofilament se izuzetno lako održava. Treba ga držati na suvom i tamnom mestu i treba ga zameniti svaka 3 do 4 meseca. Imajte na umu da ultravioletno zraèenje i vlaga slabe najlon. Obièno vam ne treba više od 100 m najlona na špulni. Za laki ribolov u plitkim vodama treba vam najlon nosivosti 0,5 do 1,4 kg. Ukoliko je voda duboka, jaka i puna panjeva poveæajte nosivost, a na špulnu dodajte i do 200 m strune. Odlika loših najlona je da imaju memoriju, odnosno zadržavaju oblik u kome su se nalazili jedno vreme. Druga karakteristika lošeg najlona je da su po površini ljuspasti. Ovakvi najloni lako pucaju, mrse se, onemoguæavajuæi meko zabacivanje i teško se vežu.

Plivajuæa struna

Veæina struna tone i one su pogodne za pecanje dubinskom metodom i plovcima na dnu. Postoje i strune koje plivaju i koriste se za površinski ribolov. Od potapajuæe strune možete dobiti plivajuæu, ako u lanenu krpicu natopite malo masti i provuèete najlon kroz nju. U pecaroškim radnjama možete naæi specijalne vrste masti za ovu namenu.

157

158 Pribor

Upredena struna

Da bi se poveæala nosivosti, a smanjila debljina tanke strune se upredaju u jednu deblju. Na ovaj naèin moguæe je dobiti strune izuzetne tankoæe, a velike nosivosti. Ovako upredene strune su meke i lako se vežu i riba ih slabije oseæa.

Multifilament - multivlakno

Multifilament je novijeg datuma. Sastoji se od mnoštva mikrotankih najlona, koji kada se navlaže postaju skoro nevedljivi. Kryston multivlakno je u ovom trenutku vrhunac tehnologije. Multivlakno se obièno koristi za podveze, jer mu je cena dosta visoka.

Èelièna struna

Za ribolov grabljivica, posebno onih koje imaju zube, kao što su štuke i smudjevi neophodno je koristiti èeliène strune. Ove ribe bi svojim zubima sa lakoæom prekinule sve druge èisto najlonske strune. Èeliène strune u sredini imaju èeliène sajle malih preseka, a obložene su slojem najlona. Krute su i ne mogu se koristiti kod opreznih riba. Teže se vezuju od klasiènih struna te stoga postoje posebni vezovi za njih. Obièno se koriste samo za podveze. Vrsta ribe

Bandar Bodorka Bratfiš Bucov Crvenperka Deverika Jegulja Karaš Klen Linjak Lipljen Mrena Plotica Podust Smudj Som Šaran Štuka

Debljina strune(mm)

Broj udice

0,25-0,35 0,15-0,20 0,25-0,35 0,35-0,45 0,15-0,20 0,25-0,35 0,35-0,45 0,20-0,30 0,25-0,35 0,20-0,30 0,15-0,25 0,30-0,40 0,25-0,35 0,20-0,30 0,30-0,50 0,45-1,00 0,35-0,50 0,35-0,60

4-7 10-14 7-10 2/0-3 10-14 5-10 1-6 8-14 3-11 7-11 10-12 3-8 6-8 8-12 2-6 5/0-1/0 2-6 2/0-4

I

Èvorovi

va najèešæa uzroka prekidanja strune su spadanje èvora i njegovo odvezivanje te i pucanje strune zbog intenzivnog prelamanja kada se naglo optereti u trenutku kada riba zagrize. Najlonskim monofilamentom je najlakše vezati èvor. Razlog tome je njegova izuzetna glatkost, ali tu je i opasnost od samoodvezivanja èvora iz istog razloga. Strunu je lako oštetiti. Površinska abrazija pod uticajem vode i sunèevih zraka, istezanje, prevezivanje i ostale deformacije utièu na jaèinu strune. Treba imati na umu, da recimo samo zbog uticaja sunèeve svetlosti struna može da oslabi i do 50%. Vezivanje èvorova na struni i njihovo preterano stezanje može oštetiti strunu.

D

Koliko zategnuti èvor

Zatežite èvor polako odmereno povlaèeæi krajeve najlona. Ovo æe sigurno rezultovati odredjenom dozom toplote koja æe se osloboditi na samom vezu. Preterana toplota može oštetiti strunu i oslabiti je. Dobro je da sam èvor podmažete nekim mazivom kao što je voda ili pljuvaèka. Nemojte zatezati èvor trzajem. On æe oslabit strunu. Završni zahvati Uvek namotajte onoliko namotaja koliko je u prikazu èvora i reèeno. U suprotnom, èvor "e se odvezati pri prvom jaèem trzaju. Veæina poznatih èvorova izgleda vrlo uredno kada su pravilno vezani. Ukoliko vam èvor imalo lièi da je musav, odsecite strunu i ponovite vezivanje. Nemojte se kockati. Kada zavežete èvor, potrebno je da odseèete vešak najlona. Uvek to radite makazama i ostavite minimalno 1 mm najlona na kraju. Maksimalo možete ostaviti 3 do 4 mm kod èvorova za varalice i virble. Broj èvorova na struni treba da je minimalan. Nosivost èvora je najviše 80% od nosivosti strune.

159

160 Pribor

Najèeše korišæeni èvorovi

Half blood èvor, je jednostavan èvor za vezivanje virbli, olova i udica. Napravite minimalno šest okretaja pre nego ga zategnete. (1)

1 Poboljšani half blood, je varijanta osnovnog half blood èvora, ali koji teže spada i odvezuje se. (2)

2 Dupla overhand petlja, je idealna za vezivanje dve petlje jedne za drugu. (3)

3 Loop-to-loop, je naèin vezivanja dve petlje jedne o drugu. Jedina mana ove tehnike je ta što petlje èesto skupljaju travu dna vode. (4)

4 Vodeni èvor, je mali i uredan èvor za povezivanje dve strune, ali i za vezivanje podveza i klizeæeg stopera. (5)

5 Whipping èvor, služi za vezivanje udice na strunu. Na slikama (6a), (6b) i (6c) prikazano je vezivanje ovog èvora u etapama. Obavijte najlon bar osam puta i podmažite èvor. (b) Držite slobodan kraj najlona i polako zatežite. (c)

6a

6b

6c

Pribor 161 Èetvorostruki griner èvor, je odlièan èvor za povezivanje vrtilica i udica sa alkom. (7) 7

Klinè èvor, je najèešæe korišæeni èvor za povezivanje vrtilica. (8)

8

Mahin èvor, služi za povezivanje dve strune. (9)

9

Griner èvor, namenjen je za povezivanje struna. (10)

10

M

Podvezi

ajlon, olovo i udica èine podvez. Uobièajeno je da pecaroš pre pecanja napravi nekoliko podveza kako bi ih iskoristio na vodi. Nije loša ideja da se komplikovaniji podvezi kod kuæe urade bez udica, a da se one vezuju tek na vodi, kako bi uvek koristili oštre i nove udice. Bela riba uglavnom uzima hranu sisanjem. Kada je najlon zategnut, on pruža veliki otpor i riba uglavnom odlazi od udice nakon prvog trzaja. Što je najlon finiji i mekši više æete trzaja imati. Medjutim ovakav najlon bi omoguæio samo pecanje plovkom i to veoma lakim. Još gore, ukoliko bi naišla iole veæa riba, najlon bi zbog svoje male nosivosti verovatno pukao. Da bi se ovi problemi prevazišli koriste se podvezi koji se montiraju na kraj najlona i na sebi nose samo udicu. Izradjuju se od tanjeg najlona, pa ukoliko i dodje do · U hladnim zimskim mesecima, vrlo je pucanja, ostajete samo bez udice. verovatno da æe se najlon lediti kada proUobièajena dužina podveza je 45 lazi kroz vodjice. Jednostavan naèin da to cm. Duži podvez bi mogao da se izbegnete, je da vodjice namažete gliceriošteti od olova koje mora da se nom. nadje na manjoj udaljenosti od udice. Kraæi bi pukao jer nije u stanju da apsorbuje iznenadan trzaj. Kada pecate dubinskom metodom, probajte da koristite maksimalno dugaèke podveze. Obièno se misli da je za pecanje riba recimo mase 2,5 kg, potreban najlon nosivosti od 2,5 kg. To bi bilo taèno kada bi najlonom ribu vukli direktno bez štapa i mašinice i to po suvom van vode. U vodi je stvar sasvim drugaèija. Uzmite u obzir da elastièan štap smanjuje optereæenje same strune, vaša mašinica ima moguænost otpuštanja najlona kada se prekoraèi neka granièna vrednost sile vuèenja, a i ribu ne vadite izvan vode na najlonu veæ pomoæu meredova. U vodi riba zbog svog oblika tela daje manji otpor. Dobrom tehnikom i uz kvalitetan pri-

N

162

Pribor 163 bor, dakle, moguæe je izvaditi ribu od recimo, 2,3 kg, najlonom nosivosti od 0,9 kg, podvezom nosivosti 0,45 i udicom velièine 20. Postoji nekoliko tipiènih naèina pravljenja podveza i to:

sezona brzog lova bodorke (Rutilus rutilus)

U ovom periodu, obièno sa poèetka godine, brzina izlova je presudna. Zamršenje najlona ili njegov prekid su nedopustive pojave. U ovom periodu podvez mora biti jednostavan i jak. Treba izabrati najlon koji je dovoljno jak (bar 2 kg) kako ne bi brinuli o moguæem prekidu. Podvez mora biti brz što se postiže karakteristiènim oblikom olova(oliveti) postavljenog oko 10-15 cm od udice. Sitnija olova služe da fiksiraju veæe olovo na željenom mestu. Udice koje su ovde potrebne su velièine 12 do 14. Plovak treba da je nosivosti 3 do 5 g.

sezona pecanja beovice sa površine (Alburnus alburnus)

Beovica je sitna riba koja se kreæe u velikim jatima na površini vode. Ovo omoguæuje da se za kratko vreme upeca veliki broj riba. Svetski rekord je 563 ribe za sat vremena. Za ovu vrstu pecanja koriste se tanki i dugi plovci koji se ispravljaju u vodi kada ih optereti mamac na udici. Ovi plovci mogu da prikažu trzaj ribe i onda kada udica još pada ka dnu. Nosivost plovka je od 0,2 do 0,5 grama. Kako su beovice velièine 5 do 10 grama koriste se maksimalno tanki najloni. Velièina udice je 24 za sitne pa sve do 18 za velike beovice. Uobièajeno je da se optereæenje pravi od grupe sitnih olovaca (br. 9) koja se nanižu jedno do drugoga 5 do 7 cm od udice.

pecanje deverike sa dna (Abramis brama)

Deverika je riba koja voli da jede sa dna, pa je potrebno postaviti mamac na samo dno korita. Za ovakvu namenu mogu se koristiti veæi plovci oblika limuna nosivosti i do 2 grama za mirne vode, ali se ta gramaža mora korigovati u zavisnosti od brzine toka. Glavni najlon treba da bude od 1,2 do 1,4 kg, dok najlon podveza treba da se kreæe od 0,9 do 1,2 kg. Raspored olovaca je karakteristièan i složeniji.Koristi se jedno veæe olovo(oliveti 2-3g) na udaljenosti od 60 cm od udice, koje se samo sa donje strane fiksira sa dva najmanja olovca. Ispod njega, bliže udici,

164 Pribor nalazi se još jedna grupa olovaca (br. 4) na udaljenosti 45 cm od udice. Najzad jedno olovce velièine 9 ili 10 nalazi se na svega 15 cm od udice. Dubina se podešava tako da grupa olovaca ispod velikog olova pri ispravljanju plovka bude taèno iznad dna. Kada se ovako podesi sistem, jedan deo linije nalazi se polegnut na dnu. Kada riba, uzimajuæi mamac sa dna podigne grupu olova ispod velikog, dolazi do izdizanja plovka što je signal za blagu kontru. Ostala sitna olova služe da priljube mamac pri dnu.

sezona pecanja bodorke u srednjoj zoni (Rutilus rutilus)

U toku cele godine bodorke se nalaze u srednjem sloju vode, iznad deverika, ali ispod beovica. Uobièajeno je da se nalaze na dubini od 5 do 60 cm od dna. Za ovaj tip pecanja može se koristiti jedno veæe olovo ili više manjih na udaljenosti 50 cm od udice. Pored njega dobro je staviti jedno malecno olovo velièine 10 na 15 cm od udice ili više manjih na podjednakim udaljenostima izmedju velikog olova i udice. Na ovaj naèin se postiže da se udica sa mamcem polako spušta u dubinu, što obièno rezultuje ugrizom. Najlon je najèešæe tanak nosivosti 0,9 kg za glavni, a 0,35 do 0,5 kg za podvez. Velièina udice je 24 do 18. Plovak je nosivosti 1 ili 2 g.

Pecanje na dlaci

Dlaku su izmislili i razvili 1970. godine Kevin Maddocks i Len Middleton kako bi pecali ribe koje su više puta bežale sa udice i time postale vrlo oprezne. Primetilo se da šaran, recimo, èešæe odustaje od mamca kroz koji se provuèe najlon. jer ga oseæa svojim usnama, nego od mamca na ljudskoj dlaci. Danas se umesto dlake koriste vrlo tanka specijalna vlakna nosivosti od 0,45 do 0,70 kg i dužine od 6 do 8 mm. Ako oèekujete veæu ribu, uzmite dužu dlaku. Jedan od najefikasnijih metoda izrade sistema sa dlakom jeste pravljenje dlake dužine 20 cm koja se vezuje za vrat udice. Jakom iglom, probija se rupa i provlaèi dlaka kroz mamac. Da bi fiksirali položaj mamca na dlaku postavite dva mala stopa sa obe strane mamca. Imajte na umu da se èvor na udici kojim je vezana dlaka može prilikom privlaèenja obali opustiti, pa ga proverite pre svakog zabacivanja.

0

Udice

snovne velièine udica za slatkovodni ribolov su 2(najveæa), 4, 6, 8, 10, 12, 14, 16, 18, 20, 22, 24 i 26(najmanja). U skorije vreme jedan broj proizvodjaèa ribolovaèke opreme proizvodi i medjubrojeve 19, 21 i 23. Da stvar bude još gora, same velièine nisu identiène kod svih proizvodjaèa, pa brojeve treba uzimati sa rezervom i uporedjivati same udice. U knjizi je korišæena Redditch-ova skala, a ne KendalHall-ova za mušièarski ribolov. U ovim skalama velièina udice se odredjuje po rasponu izmedju vrata udice i vrha. U tabeli ispod date su obe skale.

O

Stara (Redditch) 16 15 14 13 12 11 10 9 8 7 6

Nova (Kendal-Hall) 00 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Raspon (mm) 2,7 3,0 3,4 3,7 4,0 4,5 5,0 5,5 6,2 5,7 7,0

Stara (Redditch) 5 4 3 2 1 1/0 2/0 3/0 4/0 5/0 6/0

Nova (Kendal-Hall) 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20

Raspon (mm) 7,3 8,0 8,5 9,0 10,0 12,0 13,0 14,0 15,0 16,0 17,0

Veæina ribolovaca èini veliku grešku kada velièinu udice koju koristi odredjuje prema velièini ribe koju bi želeo da upeca, umesto prema mamcu. Možda je na prvi pogled logièno da velika riba oèekuje veliki mamac, a mala mali, ali to nije pravilo. Ono što je sigurno pogrešno je veliki mamac na maloj udici, u tom sluèaju mamac maskira vrh udice, a još gore velika udica sa malim mamcem, gde mamac ne može da se ponaša prirodno.

Jaèina udica

Udice se medjusobno razlikuju po jaèini i dele se na fine, srednje i debele. Velike udice, velièine od 2 do 14, obièno su debele i srednje, jer bi se fine 165

166 Pribor krivile ukoliko bi bile tih dimenzija. Male udice su obièno srednje tanke i fine. Neophodne su za mamce kao što su larve komaraca, mesni crviæi i kasteri.

Oblik udice

Udice mogu imati razlièite oblike, ali se ipak sve svrstavaju u èetiri osnovne grupe. Udice oštrih pregiba, obièno su manjih dimenzija i idealne su za kaèenje mesnih crviæa i svih onih mamaca koji treba da vise ispod udice. Udice oblog, polukružnog oblika, obièno veæe, odliène za velike mamce kao što su hlebni komadi ili komadi mesnog nareska. Udice sa dugim vratom, uglavnom manjih velièina (22 do 26), najèešæe se koriste za pecanje sitnih riba, jer je sa njih otkaèinjanje lako i èesto. Udice sa kratkim ili srednje dugim vratom, mogu se upotrebljavati u skoro svim situacijama.

Sa ili bez jezièka

Veèita je dilema koje udice koristiti, sa ili bez jezièka. Jedno vreme su se koristile samo one sa jezièkom, a nakon toga one bez. Sada je trend da se koriste one sa mikro jeziècima. Prednost onih sa jezièkom je da sa njih riba i mamac teže spadaju, dok se kod oni bez jezièka lakše kaèe, ali i lakše vade ukoliko vam se ubodu u meso ili odeæu. Najnovije udice sa mikro jeziècima objedinjuju sve prednosti prethodne dve varijante i svakako su najpreporuèljivije.

Udice sa alkom ili sa ploèicom na vrhu?

Udice sa alkom su obièno veæe, dok one sa ploèastim vrhom na vratu imaju manje dimenzije. Problem sa alkom je da mora biti dovolje dimenzije da kroz nju prodje najlon kako bi se privezao, a kod manjih udica alka bi morala da bude prevelika pa bi loše uticala na osobine udice. Najveæa prednost udica sa alkom je ta da je èvor na njima daleko jaèi nego na udici sa ploèicom.

Trokrake udice

Sastavni su deo metalnih i drugih imitacijskih mamaca, a vrlo se uspešno koriste i u pecanju sa živim mamcima.

Uništite iskorišæene udice

Budite sigurni, da æe slomljenu ili iskrivljenu udicu koju bacite pored obale naæi neka ptica i progutati je misleæi da je ukusan zalogaj. Ovaj njen postupak se obièno završava fatalno. Iz tog razloga, nikada ne bacajte iskorišæene udice kraj vode, veæ ih odnesite kuæi i bacite na sigurno mesto.

N

Èuvarka i meredov

edan od najbitnijih delova opreme svakog pecaroša jeste èuvarka. Svrha joj je da za sve vreme pecanja saèuva ribu, po moguænosti živu. Mora biti dovoljno prostrana. Može biti izradjena od kanapa, ali i od metala. Metalne èuvarke su jaèe i lakše se održavaju, peru i prenose. Medjutim, obièno imaju manji kapacitet od onih od kanapa. Pravilan izbor položaja èuvarke je izuzetno bitan. Mora biti potpuno rastegnuta i ne sme ležati na dnu, jer æe ulov napadati pijavice. Dobro bi bilo da se ona nadje na dubini od 1,5 do 2 m. Ukoliko je voda izuzetno plitka, razmislite da li da uopšte koristite èuvarku, jer æe riba vrlo verovatno uginuti. Ukoliko pecate na brzoj vodi, razvucite je u pravcu toka reke. Sa ribom pri ubacivanju u èuvarku i pri vadjenju iz nje rukujte pažljivo. Nakon svakog pecanja proverite da li je èuvarka ošteæena i eventualno zakrpite rupe, operite èuvarku i ostavite je da se potpuno osuši. Tek je tada spakujte. Bez meredova se na pecanje ne ide. Osnovna mu je namena vadjene ribe iz vode. Meredov je u stvari kesa od mreže zategnuta na metalnom prstenu preènika oko 50 cm i dubine oko 75 cm. Posadjena je na štap dužine 1 do 1,5 m. Naši stari alasi prave meredov od drenovine ili crnog gloga sa rašljama na vrhu koje saviju u obruè. Danas se u svim ribo-radnjama može naæi veliki izbor kvalitetnih meredova sa metalnom drškom.

J

) 167

Nova knjiga u pripremi

Ova knjiga objašnjava i ilustruje najbolje naèine vezivanja sistema za ribolov razlièitih vrsta riba, metode i specifiènosti ribolova u zavisnosti od vode (bara, jezero, kanal, planinska reka, ravnièarska reka).

Vaš primerak knjige

“Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa vode” možete rezervisati direktno kod autora telefonom: 013/821-641 e-mailom: [email protected] www: http://users.hemo.net/quercus.

III deo:

Tehnike primamljivanja

Sadržaj III dela

PRIMAMA SASTOJCI PRIMAME PRIPREMA PRIMAME GROUNDBAITING TEHNIKA TEHNIKE PRIMAMLJIVANJA Masovno primamljivanje Stalno primamljivanje Polumasovno primamljivanje sa dohrajivanjem PRIMAMLJIVANJE S ÈISTIM MAMCIMA PRIMAMLJIVANJE NA VELIKOJ UDALJENOSTI LOOSEFEEDING TEHNIKA PREHRANJIVANJE

173 176 179 182 185

187 188 189 191

%

Primama

a primamu se kaže da je preduslov dobrog ribolova. Ali to ne znaèi da æete dobro loviti ako umete da koristite primamu i ako znate da je pravite, a pri tome su vam ostale pecaroške veštine slabo poznate. To vam je kao karika u lancu, gde ona najslabija odredjuje ukupnu jaèinu celog lanca. Primama pre svega služi da bi se privukla željena riba i zadržala na izabranom mestu za sve vreme dok traje partija ribolova. Primamiti u stvari znaèi "postaviti sto", ali ne bilo gde, veæ na nekom mestu prolaza gde se ribe u pravilu svakodnevno kreæu u potrazi za hranom. Uspeju li da pronadju primamljenu zonu, bez ikakve sumnje æe se zaustaviti i u njoj ostati sve dok imaju šta da jedu. Ali, èim hrane nestane, neizbežno æe da je napuste. Podsetimo da im je to jedna od tri osnovne, egzistencijalne aktivnosti: hraniti se, mrestiti se i zašititi se. Ali, kod primamljivanja dakle ne postoji, nažalost, nikakvo jedinstveno rešenje veæ se pecaroš mora neprestalno prilagoðavati kako traženoj ribi, tako i godišnjem dobu, vremenskim prilikama, vrsti vode u kojoj lovi. Da bi dugotrajno zadržao ribe na primamljenom mestu, pecaroš ni u jednom trenutku ne sme da dozvoli da se one zasite. Naprotiv, moraju se meðusobno takmièiti i boriti za svaki zalogaj. Ali, s druge strane, ukoliko im ne da dovoljno hrane, one æe jednostavno napustiti to mesto i krenuti u potragu za novom, bogatijom trpezom. Zanimljivo je znati da buka koja se stvara uslijed bacanja kugli u vodu, neodoljivo privlaèi neke ribe kao što je deverika. Druge se pak razbeže, kao linjak na primer. Ovo æe možda neke iznenaditi, ali što je više ribe na mestu hranjenja, sve više treba primamljivati. Primera radi, ukoliko svaka dva minuta upecate jednu deveriku, znaèi da je stigla cela porodica zajedno s bližom i daljom rodbinom. Ali, ukoliko zaboravite redovno da primamljujete, u tren oka æe ekipa oèistiti sto i nestati, jer poznato je da deverike imaju veliki apetit. Ako naprotiv ulovite jednu

Z

173

174 Primama bodorku svakih deset minuta, nema nikakve sumnje da ima dovoljno hrane na dnu. U tom sluèaju, sve dok se grizevi ne ubrzaju i ne pojave veæi primerci, sasvim je nepotrebno ponovno primamljivati. Jedna od uèestalih grešaka je primamiti i to masivno, u odsutnosti grizeva. Sasvim je normalno èekati od 15 do 30 minuta pre nego se pojavi prvi griz, posebno ako su kugle èvrsto stisnute. Strpljenje, ribe jednostavno još nisu stigle. Još jedan važan detalj i èest razlog neuspeha jeste èinjenica da se lovi van primamljene zone. Ni s najboljom mešavinom, ni najveæi šampioni ne uspevaju da ulove ribu tamo gde je nema. Razlog korišæenja primame je jednostavan: ona privlaèi veæi broj riba vama na dohvat štapova i vi ste u moguænosti da napravite bolji ulov. Uspešnost primame zavisi od više razloga kao što su: · vizuelni efekt: odnosi se na oblak koji se stvara oko primame koja pada ili se raspada na dnu; · ukus/miris: miris je vezan za pojam vazduha i pitanje je da li se on prenosi kroz vodu. Ukus je ono što ribe sigurno oseæaju pa se treba skoncentrisati na ukus primame, a ne na njen miris; · raznovrsna ponuda: sigurno je da æete u svoju primamu dodati kako žive mamce tako i semenke koje ribe inaèe jedu, ali i koje se nalaze kao mamci na udicama; · kolièina hrane: za neke vrste riba kolièina hrane je od presudnog znaèaja za zadržavanje na nekom mestu. Što je riba veæa treba joj više hrane; · boja: boja primame zavisi od velièine riba koje se pecaju. Što su ribe sitnije treba uzimati tamniju primamu; Najbolje je posmatrati teoriju kroz praktiène sluèajeve. Dobra primama je: Uzmimo zato dve ribe deveriku 200 gr pšeniène klice (Abramis Brama) i bodorku 300 gr kukuruzni griz (Rutilus Rutilus). Ove dve ribe nas- 200 gr kukuruzno brašno tanjuju dve razlièite zone vode. 400 gr prezle od celog hleba Deverika se hrani sa dna, dok se 500 gr pržena konoplja bodorka hrani u sredini vode. Zbog 200 gr rogaè toga se i primama ove dve ribe raz- 100 gr pahuljice krompir pirea likuje i to, za deveriku primama 200 gr bundevina pogaèa mora biti kompaktnija i lepljivija 20 gr aspika (ili anisovo brašno) kako bi se što duže vremena nalazi- 500 gr mleveni petit b. la na dnu ne raspadajuæi se, dok *Recept preuzet sa internet sajta: primama za bodorku treba da se http://luna.on.neobee.net/

Primama 175 razloži za 1 do 2 minuta od bacanja. Naravno treba primetiti da se uvek na poèetku prihranjuje malo jaèe, dok se u toku pecanja recimo na deveriku ne vrši prihrana, dok se kod bodorke primamljuje malom kolièinom hrane kad god se zabac. Naravno u realnim situacijama kolièina primame varira izmedju ova dva ekstrema. · Osnovna primama za deveriku: 8 delova mrvica belog hleba, 2 dela mrvica crnog hleba, 2 dela PV1 ili malteksa, 2 dva dela melase, 1 deo keksa u prahu, 0,5 delova korijandera i 0,25 delova vanile.Ovaj recept daæe lepljivu i postojanu primamu koja može dugo ležati na dnu. Slatkastog je ukusa i braon/žute boje. Primamu je potrebno napraviti bar sat ili dva pre poèetka ribolova. · Luna fishing team primama za deveriku: 800 g mrvica, 200 g pšeniènih klica, 50 g mlevenog karanfiliæa, 200 g kokosovog brašna, 200 g kukuruznog brašna, 200 g pistaæa, 400 g mlevenog keksa. · Osnovna primama za bodorku: 10 delova mrvica crnog hleba, 2 dela PV1 ili malteksa, 2 dela zrna konoplje i 2 dela mlevenih oraha. Ova mešavina je laka, tamno braon boje koja se brzo raspada u vodi. Masni sastojci primame èine da deliæi primame poènu da izronjavaju stvarajuæi oblak. Primama se uvek kvasi pre upotrebe kako bi se formirale Dobra primama za kanal DTD je: lopte. Nakon kvašenja potrebno je 400 gr mlevenog dvopeka prosejati primamu da bi se elimi- 300 gr mlevenih medenjaka nisale grudvice, ali i da bi se 100 gr bundevine pogaèe aerisala primama. Prosejavanje ne 100 gr pržene konoplje mora da se obavi ako se vrši prima- 100 gr kukuruznih klica ma pri dnu. 500 gr lanenog semena Veliki broj pecaroša 100 gr prezle od celog hleba izabere dobar pribor, mamce, dobar 100 gr petit beuera teren, ali ipak malo upecaju. 200 gr kuvanog žita(dodati na licu mesta) Razlog tome je što ne koriste pri- 100 gr crva (dodati na licu mesta) * mamu, a bez primame, ribe neæe doæi na neko mesto i sedeti. Mali i *Tekst preuzet sa internet sajta: srednje veliki klenovi, deverike, http://luna.on.neobee.net/ bodorke, karaši, mrene, linjaci, bandari,... su veoma razlièite ribe, ali jedno im je zajednièko, uvek plivaju u jatu. Veæinu svog vremena, ova jata troše pretražujuæi teren u potrazi za hranom. Ukoliko je nadju, zaustaviæe se na tom mestu dok je ne sliste. Ukoliko mesto ne nahranite upecaæete samo ribe sluèajne prolaznike.

)

Sastojci primame a bi se napravila kvalitetna i atraktivna primama potrebno je poznavati sastojke koji se mogu koristiti. Osnovni sastojci svake primame su sledeæi: · Hleb - Odsecite samo par komada crnog ili belog hleba navlažite ih i dobiæete odliènu primamu. Ukoliko pecate sitniju ribu, ugnjeèite hleb do najsitnijih delova. Ukoliko pecate krupnije vrste, kao što su šaran ili linjak, slobodno ostavite i komadiæe hleba u celosti. Kada želite izuzetno finu pastu, nemojte koristiti koricu hleba. Blago iscedjena pasta je dobra, onda kada je potrebno primamiti ribu u srednjem i površinskom sloju vode, dok jako iscedjena pada direktno na dno i tu se raspada. Pored paste, koriste se i hlebne mrvice - prezla. Prave se od suvog hleba nakon èega se melju na željenu oštrinu. Postoje dve varijante mrvica: bele i braon. Bele mrvice se prave od suvog hleba i koriste se za izradu primama za dno i onih koje se sporije razlažu. Braon mrvice se dobijaju od belih koje se peku nakon mlevenja. Na ovaj naèin mrvice prestaju da budu lepljive kada se nakvase, pa se koriste za primame koje treba da se raspadnu dok tonu. Mrvice u primami èine obièno oko 50% ukupne suve mase. Nakon 5 minuta od bacanja, kugla belog hleba se na dnu pretvara u kupu, a nakon još 13 minuta ostaje samo trag u vidu razbacanih deliæa hleba. Kupa crnog hleba se formira 2,5 minuta nakon bacanja, a kompletno raspada nakon još 9 minuta. · Treset - Kada se pomeša sa hlebom, dobija se izuzetno dobra, tamna i èvrsta primama. Odnos je 7:3 u korist hleba. Ovako naèinjena primama može se praækom izbacivati na izuzetnu daljinu, ali se u vodi vrlo brzo raspada. Nakon par sekundi od bacanja vazduh iz kugli primame poèinje da izlazi noseæi sa sobom deliæe primame, a ta pojava traje oko 1 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u vidu kupe i postaje deo dna zbog svoje tamne boje. · Zemlja - Generalno zemlje se ponašaju kao lepkovi i služe da prima-

D

176

Primama 177 mu održe na jednom mestu kako bi se lakše bacila. Naravno, glina otežava primamu što praæku èini mnogo moænijom. Koristi se za dubinsku hranu i za jake vodene struje. Pored gline koristi se i kaolin. Kao i glina veoma lepljiv i prvenstveno se koristi za dubinsku hranu. Neki pecaroši smatraju izuzetnom zemlju koju izbaci krtica. U tome ima dosta istine, jer je struktura takve zemlje izuzetno fina. Kreda (kalcijum karbonat) je savršena za površinske hrane, daje gustinu i dovodi do zamuèenja vode. · PV1 - Braon zasladjivaè koji se koristi za zasladjivanje cerealija za hranjenje trkaèkih konja. Zahvaljujuæi braon šeæeru PV1 služi i kao slepljivaè. Ovaj dodatak je idealan za pravljenje primama koje se bacaju na dno gde treba i da se raspadnu. Koristi se u kolièini od 15% od ukupne mase primame. Ukoliko se želi izuzetno tvrda primama koja se sporo raspada na svaka 4 dela mrvica crnog hleba, treba dodati jedan deo PV1. Tvrdoæa primame se poveæava dodavanjem PV1. · Brašno kikirikija - Ovo brašno je nešto svetlije od brašna oraha. Može se koristiti kao živo ili peèeno. Živo je lepljivo i masnije od peèenog. Dobro je za bodorku. Dodaje se u kolièini od 10%. · Kukuruzni prekrup - Uglavnom se koristi za èišæenje mesnih crviæa, ali se uspešno može koristiti i kao primama. Blago pokvašen, u vodi stvara izuzetan, žut i vidljiv oblak hrane u svim slojevima koji mami ribu. Umešan sa hlebom pada na dno i tamo se raspada, dok veæi komadi isplivavaju na površinu, dodatno mameæi ribu. Pored prekrupa u primamu se može dodati kukuruzno brašno i kukuruzni griz. Sva tri sastojka mogu èiniti i do 50% ukupne mase primame. · Ikra - Kavijar od bodorke. Zahvaljujuæi kolièini ulja u njemu služi kao mehuriæ koji izdiže hranu ka površini. Dodaje se u kolièini od 15%. · Mleveni biskvit i keks - Za dubinsku hranu koristi se mleveni biskvit, dok se za površinsku prihranu koristi mleveni vafel ili kornet od sladoleda. Dodaje se do 15%. · Mleveni orasi - Fino mleveni orasi daju primami masnoæu i èine je aktivnijom u vodi. Braon boja oraha je korisna, jer dodatno zatamljuje primamu. Posebno su efikasni za bodorke. Koriste se u kolièini od 10% od ukupne mase primame. · Korijander, vanila, anis, karamela, voæni ekstrakti, veštaèke arome - Zaèini se koriste da daju primami specifiènu aromu. Ubacuju se do 5% od ukupne mase primame. · Melasa i jeèmeni slad (malt) - Ova slatka materija, koja se koristi za stoènu ishranu, može se dodati u primamu da bi je naèinila kompaktnijom. Najviše se koristi na poèetku sezone lova šarana, linjaka i deverike. Uobièajen je odnos 2/3

178 Primama melase prema 1/3 mrvica crnog hleba. Ovakva primama poèinje odmah da se raspada, a balonèiæi vazduha poèinju da se pojavljuju na površini vode, a to traje oko 1,5 minut. Nakon 2 minuta kugla se raspada u potpunosti, pri èemu se zbog uticaja balonèiæa vazduha parèiæi primame nalaze na veæoj površini. · Mleko u prahu - Koristi se kao zamagljivaè pri ribolovu sitne ribe pri površini i za stvaranje oblaka u sredini vode. · Kokosovo brašno - Lakše je od vode, pa u toku raspadanja primame isplivava i mami ribu u svim slojevima. · Drveni opiljci - Opiljci od tvrdog drveta imaju istu namenu kao i kokosovo brašno i treset. Daju rastresitu primamu, koja isplivava. · Boja - Crvena je najèešæa boja koja se dodaje primami, medjutim neki ribolovci smatraju da je najbolje da primama ima prirodni ton. · Biljna semena - U ovu grupu spadaju sva semena biljaka koje životinje koriste u ishrani. Osnovni kriterijum je masnoæa i hranljivost semena. Èine do 20% ukupne mase primame i najèešæe se koriste: ricinus, konoplja, rogaè, kikiriki, soja , suncokret i stoèni i obièni grašak. Sva semena se pre upotrebe samelju. · Sitne životinje - Kao dodatak primami sitne životinje se dodaju tek na kraju, na samom mestu pecanja. Ove životinje su prirodna hrana ribama i one ih rado uzimaju. Za ovu svrhu se najèešæe koriste: dafnije, tubifeks crvi, larve komaraca i sitnije vrste mesnih i mleènih crviæa. · Koštano brašno - Koštano i riblje brašno se dodaju primami, pre svega zbog mirisa i hranjivosti. Ukoliko se ne mogu naæi u èistom obliku, mogu se koristiti i koncentrati za domaæe životinje, kao i izmlevena hrana za pse i maèke, hrana za kornjaèe i akvarijumske ribice. · Sir - Rendani tvrdi sir, kao što je parmezan ili gorgonzola dodaju se u primamu, radi pojaèanja mirisnosti i atraktivnosti mešavine. · Bundeva - Rendana bundeva se može dodati primami jer je u isto vreme i slatka i atraktivne narandžaste boje. Primami daje vlažnost na šta se mora obratiti pažnja. · Seme konoplje - Seme konoplje je idealna i dugotrajna primama. Riba æe se vraæati na hranjeno mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.

CD

Priprema primame oznavanje tehnike pripreme primame je jedan od preduslova dobrog i uspešnog ribolova. Veliki broj sportskih pecaroša amatera retko i nerado koristi primamu, èesto

P

èak i iz finansijskih razloga. Jedna od najèešæih grešaka je kupovina gotove primame i dodavanje hleba u odnosu 1:1 na svim vodama, u svim uslovima bez obzira na vrstu ribe. Vrlo je bitno poboljšati primamu tako da ona taèno odgovara ribi koju želite da lovite. Da bi ovladali tom veštinom, potrebno je da prouèite životne navike svake riblje vrste i vrstu hrane kojom se najèešæe hrani. Imajte na umu da primama uvek ide u paru sa vrstom mamca. Ne možete efikasno pecati površinskim mamcima uz upotrebu teške dubinske primame. Pri pripremi primame bitna je veština kvašenja smese. Svaka hrana se kvasi zavisno od namene za koju je pripremljena. Na primer, površinske hrane su pripremljene za lov površinske ribe, najèešæe kedera i crvenperke. Vrlo su sitno mlevene i u dodiru s vodom stvaraju oblak koji bi se trebao što duže zadržati u površinskom sloju vode. Ako takve hrane pripremite polusuve i oblikujete u kuglice, one æe brzo potonuti, ali æe se sastojci koji su vrlo lagani dizati prema površini mameæi ribu i podižuæi je od dna. Ako se površinska hrana jako namoèi tako da joj je konzinstencija mekana (kao retki griz što takmièari vrlo èesto rade) njihove æe komponente potpuno upiti vodu i postati neaktivne. To znaèi da æe se takva hrana na samoj površini raspasti i poèeti polako da tone prema dnu. Takvu hranu ribe obièno èekaju u odreðenom sloju vode i na mestu gde im je struja donosi. Pri lovu treba naæi sloj vode i dubinu na kojoj se riba hrani. Primame delimo na lake i teške, odnosno na one namenjene srednjoj zoni vode i one namenjene dnu. Hrane namenjene srednjem sloju vode kvase se manjom kolièinom vode, dovoljnom tek da se komponente toliko natope da ih možete baciti na

179

180 Primama željeno mesto. Pri dodavanju vode, ove hrane treba energièno mešati kako bi komponente što ravnomernije upile vodu. Ovu hranu obavezno prosejati, a pravu konzistenciju hrane i kolièinu vode koju treba dodati postiæi æete samo iskustvom. Hrane za dno se kvase kolièinom vode koja je dovoljna da krupne komponente upiju vodu i postanu ribama dovoljno meke da ih mogu bez problema jesti. Ove hrane treba 2 - 3 puta kvasiti u razmacima od 15 min, a najbolje je to uèiniti 2 - 3 sata pre ribolova. Postoji jedna tajna koju koriste iskusni takmièari. Sastoji se u tome da hranu za dno što više puta premese i proseju kroz sito. Takva hrana je potpuno neaktiva i brzo pada na dno i tamo ostaje. To se prvenstveno radi zato da se otklone sve grudvice koje su stvorene pri mešanju i moèenju i da se omoguæi pravilno moèenje svih komponenti. Prosejavanjem se postiže i da u finalnom mixu bude veæa kolièina vazduha koji omoguæuje da se kugla pri padu kroz vodu i na dnu (zavisno od hrane) brzo i pravilno rastvara mameæi ribu. Znati koje je vreme potrebno hrani koju ste napravili da se otvori na dnu, ponekad može napraviti razliku izmeðu bogatog i nikakvog ulova. Koliko se dugo kugla u vodi rastvara lako možete saznati ako jednu

10 zlatnih pravila pripreme:

1. 3 kg hrane staviti u jednu kantu. Ne više. 2. Sunðer potpuno iscediti u hranu i onda detaljno mešati. 3. Hrana æe vodu za kratko vreme potpuno upiti. (Hrana se još oseæa suva). 4. Dodajte još vode, posle 10 minuta æe hrana nabubriti pa æe dobiti na kolièini. Dobro treba mešati. 5. Sada kvasite treæi put. Na taj naèin se dobija prava koezistencija hrane. Vodite raèuna o tome, da ako u hrani ima mnogo vode, gubi se kvalitet zaèina. 6. Kroz je sito prosejte hranu da ne ostanu grudvice, zbog toga da bi se u vodi na dnu hrana odmah raspala. 7. Ako hrana nije teška za reènu struju, izmešajte 10%-15% kamenèiæa sa hranom. 8. Kada ste sve to uradili, napravite kontrolu. Od hrane napravite lopticu koju æete iz visine od oko jednog metra pustiti na zemlju. Ako se ne raspadne, hrana je dobra. 9. Hranu možete poboljšati sa razlièitim dodacima. U toplo godišnje doba dodajte aromu karamele, vanile, meda, jer sa njima možete uspešno pecati. Kumin, koriander i anis su dobri za zimske dane. 10. Posebno dobro se razvija aroma ako se svi zaèini pomešaju sa suvom hranom nekoliko dana pre pecanja i dobro zatvore. kuglu bacite u pliæak ispred sebe i izmerite

Primama 181 vreme. Recimo da se kugla otopila za 15 min. Ako poèetno hranjenje Jedan interesantan naèin pripremanja priobavite sa 10 kugli i u prvih 20-ak mame dat je ispod: Dan pre zamesite 5 kg minuta dobijete nekoliko grizova hrane (M. Van Den Eynde): 3 kg Big ili ulovljenih riba, ali vam nakon 20 Fisch-a, 2 kg Heavy Special-a, 150 g adimin ribe prestanu da grizu, to je tiva Brasem Orange-a. Hranu pomešajte vreme za ponovno dohranjivanje. na suvo te postupno dadajte vodu. U Vešt pecaroš primamom hranu uspite 1/4 kg smrznutih crva. može ribu privuæi na željeno mesto, Polovinu kolièine hrane odvojite i podiæi je sa dna u sredinu ili na napravite èvrste kugle velièine oveæe površinu hranjene vode, razdvojiti narandže. Drugu polovinu hrane još jaèe krupnu ribu od sitne, naviknuti ribu navlažite i napravite nešto manje kugle. na mamac i uèiniti ribu još više Suvlje kugle brže æe se raspadati u vodi i gladnom. pre mamiti ribu. Kugle podelite u vreæice Korišæenjem primame za (pet vlažnijih + pet suvljih) i stavite ih u sredinu vode, kao i loosefeeding duboko smrzavanje. Na ribolov ih nosite tehnikom, možete sa dna podiæi u prenosnom hladnjaku. Prihranjujte ribu u srednji sloj i tu joj ponuditi svakih sat do sat i po vremena. Prvo hranmamac. Ovo æete raditi ukoliko se jenje 10 kugli, sledeæe 5. (Robert Janko) na mestu ribolova pojave cverglani, sunèice, krkuše ili druge ribe koje rado jedu sa dna. Ubacivanjem kastera u primamu i korišæenjem loosefeed tehnike, razdvojiæete sitne ribe i beovice iz jata na površinu, pa æete lako na dnu pecati najveæe primerke iz jata. Kada na nekoj vodi želite da naviknete ribu na novi mamac, nahranite mesta veæom kolièinom mamaca. Bilo bi dobro da prihranu mesta vršite u dužem vremenskom periodu i do pet dana, uvek u isto vreme. Ovo æe kod ribe stvoriti naviku i na mesto i na vreme. Ovako naviknuta riba, biæe manje oprezna kada vidi mamac na udici. Pazite da prilikom primamljivanja ne zasitite ribu. To je èesta greška kod neveštih ribolovaca. Još od davnina se u primamu dodaju laksativi (kao što je izmet od golubova) i masne materije koje pojaèavaju probavu kod riba i na taj naèin je teraju da se èešæe hrani. Sita i najedena riba pogrešnim hranjenjem, prestaæe da se hrani i tog dana æete se sa pecanja vratiti sa slabim ulovom.

.

Groundbaiting ostoje dva osnovna tipa primaljivanja ribe. Jedno je razbacivanje uzoraka mamca ili neke hrane (engl. loosefeeding) rukom, praækom ili hranilicom. Drugi naèin je primama loptama koje se u suštini sastoje od navlaženog hleba u koga po želji možete dodati potrebnu kolièinu mamaca (Engl. groundbaiting). Lopte se bacaju rukom, praækom ili se postavljaju na hranilicu. Odluka koji naèin da upotrebite je dosta teška. Ukoliko pecate deveriku ili crvenperku koristite drugi naèin dok kleniæ, klen, mrena ili bandar ne vole ovaj naèin. Zimi je groundbaiting velika greška, posebno u hladnim i bistrim vodama kada se ribe vrlo brzo zasite.

P

Koliko i koliko èesto

Namera vam je da primamite ribu i da je vežete za jedno mesto. Ne i da je nahranite. U tri reèi: “hranite èesto i pomalo”. Poènite sa kuglama velièine oraha. Ukoliko se pojave ribe, pojaèajte kolièinu, ukoliko ih nema, smanjite. Uèestano hranjenje poveæava verovatnoæu da æete upecati nešto, ne samo na poèetku, veæ svo vreme pecanja. Kada pecate na tekuæim vodama, · Precizno bacanje primame je od izuzetne primamljujte sa svakim zabaèajem, važnosti. Razbacivanjem primame, razbakada pecate na stajaæim vodama, caæete ribu po celoj površini i onda vam hranite na svakih pet minuta. ostaje samo da pecate uzduž i popreko. Uvek prihranjujte istu taèku u kojoj Izuzetci pravila pecate. Glavni izuzetak pravila · Zlatno pravilo je da ne pecate predaleko. èesto i pomalo je pecanje deverika. Daleki zabaèaju su retko precizni, a i priOve ribe postaju vrlo nervozne mamu je teško daleko dobaciti, a da se ne kada im nešto stalno pada na glavu. raspe usput.

182

Primama 183 Ovde je dobro primamiti sa par veæih kugli na malom rastojanju i pecati izmedju njih. Dodatkom primame, verovatno æete rasplašiti jato. Drugi izuzetak je onda kada u vodi ima mnogo sitne ribe. Tada možete da probate oèajnièki metod, da pobacate svu primamu u nadi da æete prehraniti jato i tako ga oterati. Groundbait je, strogo govoreæi, taèno odredjena mešavina sastojaka koja privlaèi ribe. Bazira se na hlebu i keksu i razlikuje se od loosefeed-a koji se bazira na mesnim crviæima i kukuruzu šeæercu.

Kupovne primame

Kupovne groundbait primame kao što su francuski Sensas i belgijski Van Den Eynde u sebi sadrže sve moguæe sastojke, od vanile i keksa pa do izmeta goluba. Na kesama primame se obièno nalazi i uputstvo za upotrebu, ali i vrsta ribe za koju je ona namenjena. Najbolju primamu za neko mesto i vodu možete odrediti samo eksperimentom. Ne mora to biti ni najskuplja ni najmirisnija primama.

Pravljenje smese

Bez obzira da li koristite domaæu ili kupovnu primamu osnove pravljenja smese i njeno mešenje su iste. Dok god ne savladate ovu tehniku, nikakve kolièine aditiva vam neæe pomoæi da primamite ribu. Prvo, treba imati posudu u kojoj se mesi primama. Ona treba da bude plitka i široka. U dubokoj posudi, sloj primame na vrhu biæe premek, a onaj na dnu verovatno presuv. Ukoliko se koriste mesni crviæi oni æe spasti na dno posude i neæe biti ravnomerno rasporedjeni. U uskoj posudi neæete moæi komotno da ubacite šake kako bi dobro umesili smesu. Dalje, ne mesite svu primamu odjednom. Ukoliko to uradite, do kraja dana primama æe na toploti i suncu izgubiti od svoje arome i vlažnosti, pa time i atraktivnosti. Isto tako, nemojte ubaciti sve crviæe na poèetku. Napiæe se vode i postati plivajuæi.

Pravi sastav

Najbitnija osobina primame nije ni boja, ni ukus ni miris, veæ tekstura. Ista primama u zavisnosti od teksture se na istoj vodi može primeniti za razlièite namene. Zamesite je tek toliko vlažnu da bi se mogle praviti kugle i primama æe se pri udaru u vodu raspadati i praviti maglu. Ova primama je odlièna za površinski ribolov na mirnim vodama. Ista primama, ukoliko se postavi u hranilicu, æe prosto ekplodirati kada

184 Primama padne na dno i poèeti da se napija vodom i na taj naèin æe pokriti veæu površinu dna. Ako primamu zamesite sa toliko vode koliko je neophodno da u nju možete dodati i crviæe ili komade glista, a da se ona ne raspadne dobiæete idealnu smesu za ribolov na donjoj polovini toka na mirnim i sporotekuæim vodama. Ovakva primama se neæe raspasti èim udari u vodenu površinu, veæ tek kad poène da se napija vodom, a to je par sekundi posle.

Korišæenje primame

Primamu možete dozirati na razlièite naèine. Velike i èeste kugle mogu rasplašiti ribu, ali æe brzo nahraniti vodu, dok æe recimo hranilica tiho, ali polako prihraniti neko mesto. Bez obzira što veæina ribolovaca primamu baca iz ruke, na velikim vodama i kada je potrebno biti precizan mnogo je bolje koristiti praæku. Na taj naèin je najbolje bacati kugle malo veæe mandarine, a pre bacanja kuglu umoèite u vodu kako se ne bi lepila za praæku.

Vrste primama u zavisnosti od vode

Razlièite vode traže razlièite primame. U mirnim vodama laka primama sa par mesnih crviæa privuæi æe bodorke, crvenperke i beovice. U bržim vodama potrebne su vam teže primame, posebno one koje æe raditi u drugoj polovini dubine vode.

Groundbait kao nasilac

Korišæenje groundbait-a kao nosioca podrazumeva njegovu osobinu da može da transportuje komadiæe mamca na željeno mesto. Veæina riba pozitivno reaguje na loosefeed, ali ima situacija kada je ta tehnika neprimenjiva. Recimo kada treba baciti daleko ili kada je jak vetar, kada treba baciti primamu neposredno ispred vas, a struja je izrazito jaka. I sitne ribe mogu praviti problema, proždiruæi loosefeed pre nego parèiæi padnu na dno.

Groundbait kao primamljivaè

Iako struktura primame može biti takva da su joj deliæi toliko sitni (u vidu praha) da riba ne može ni da je iskoristi, ona svojom aromom može privuæi jato.

*

Tehnike primamljivanja ad se govori o tehnikama primamljivanja, ovde misli se na postupke koje ribolovac èini kako bi privukao i na jednom mestu zadržao jato riba. Od tehnika ovde obradjenih imamo: masovno primamljivanje, stalno primamljivanje i polumasovno primamljivanje sa dohranjivanjem.

K

Masovno primamljivanje

Ova tehnika podrazumeva da se primama baca samo jednom, na poèetku ribolova, jer bi dodatno ubacivanje, ili uplašilo ciljanu ribu ili prizvalo neželjene goste. Uglavnom se koristi kod stajaæih i izuzetno sporo tekuæih voda, gde je efekat ispiranja hrane sa dna pod dejstvom struje minimalan. Cilj nam je da na mesto privuèemo ribu i da je tu zadržimo što duže vreme. Prvi zahtev rešavamo tako što ukupnu kolièinu, a to je obièno od 5 do 15 kugli velièine manje pomorandže, bacamo na isto mesto na kome želimo da pecamo. Drugi problem je u stvari problem istovremenosti aktiviranja primame. Ukoliko bi se primama raspala istovremeno, ovaj efekat bi bio umanjen. To je razlog što jedan deo mase stisnemo izuzetno èvrsto, on æe se poslednji raspasti, jedan deo blago i jedan deo samo ovlaš da bi se raspao i aktivirao veæ u dodiru sa dnom. Ovim naèinom se uglavnom privlaèe krupnije ribe dna kao što su šaran, deverika, linjak, cverglan, ali i neke ribe brzih voda kao što su mrena ili skobalj.

Stalno primamljivanje

Ovaj metod je potpuna suprotnost prethodnom. Primenjuje se na brzo tekuæim vodama kao i na vodama gde je struja jaka, pa bi svako masovno primamljivanje trajalo prekratko, a utrošak primame bi bio neisplativ. Posebno je pogodan za lov riba koje se pecaju na vrhu ili u srednjem sloju vode kao što su: beovice, crvenperke, bodorke, klenovi i kleniæi. Sama tehnika se sastoji u stalnom

185

186 Primama ubacivanju odredjene kolièine materijala u vodu. Ovaj ritam je po pravilu sa svakim ubaèajem plovka, kojim se u ovakvim situacijama obièno i peca. Krajnji cilj je napraviti oblak hrane na dubini i mestu na kome provlaèimo mamac. Dubina raspadanja se reguliše mekoæom primame (mekša se brže raspada) i njenom velièinom (manje kugle se brže rastapaju od veæih). Nikako ne smemo dozvoliti da preteramo sa kolièinom hrane, jer æe se ribe najesti i napustiti mesto. Dakle, svi parametri se podešavaju od sluèaja do sluèaja, a reper je oblak primame na željenoj dubini.

Polumasovno prihranjivanje uz dohranjivanje

Kako ni jedan metod nije idealan, ni prethodna dva se ne mogu uvek primeniti. Najveæa mana prvog je moguænost da se pretera sa kolièinom hrane, kao i ogranièenje na spore i mirne vode. Druga tehnika, ipak, traži više pažnje i stalno posmatranje efekata i može ponekad biti zamorna za ribolovca. Mešavina ove dve tehnike je uzela one najbolje elemente od svake. Prvo se baca veæa kolièina primame na dno, ali je ta primama u ovom sluèaju isto stisnuta i raspada se jednovremeno. Bacite do 5 kugli. Nakon toga saèekajte da riba dodje i poène da se hrani, kada ugrizi prestanu, poènite sa dohranjivanjem sa manjom kolièinom sitnijih kuglica (klikera) prihrane. Na ovaj naèin stalno privlaèite ribu, a možete je i diæi sa dna ukoliko vam je to cilj. Pošto smesa za poèetno hranjenje i kasnije dohranjivanje morju imati istu boju i ukus, ali morju biti razlièitog fizièkog svojstva (prva se mora polako raspadati i padati na dno, a druga bi trebala da se raspada veæ uz put) treba uraditi sledeæe. U prvu smesu treba dodati neki slepljivaè kao što su PV1, melasa ili maltex, a u drugu neki od aktivatora, kokosovo brašno, treset ili èak mesne crviæe. Pri ribolovu dubinskom metodom, dohranjivanje može da se radi i specijalnom metalnom hranilicom koja se veže na kraj najlona. Ova hranilica obièno na sebi ima i olovno otežanje, te nije potrebno dodavanje olova na sistem. Problemi se javljaju kada je voda na kojoj pecate teška, odnosno dno puno panjeva i grana i kada se hranilica lako kaèi pri izvlaèenju. Postoji jedan lak i elegantan naèin da se reše ovi problemi. Pre ribolova, kod kuæe u èašu od jogurta ili manju èašu naspete zrnastu primamu i zalijete je vodom. U sredinu èaše ubacite parèe savijene žice u obliku omèe. Sve ovo zaledite. Na pecanje idete sa malim prenosnim frižiderom u kome èuvate, ove napravljene hranilice. Kaèe se na kraj najlona o žièanu omèu koju ste napravili pre ledjenja. Nakon zabacivanja u vodi zaledjeni paketi primame se brzo tope i pri izvlaèenju najlona samo omèa ostaje vezana. Kaèenje je na ovaj naèin svedeno na minimum.

9

Primamljivanje sa èistim mamcima od ove vrste primamljivanja, redovno se bacaju, ruèno ili uz pomoæ praæke, samo èisti mamci, po pravilu isti oni koji se postavljaju na udicu. U toplim vodama najèešæe se radi o zrnima raznoraznih žitarica (kukuruz, žito, konoplja...), dok u hladnim bolje odgovaraju životinjski mamci (mesni crvi, kasteri, pinkiji...). Od svih primamljivanja ovo je najdiskretnije i koristi se iskljuèivo kod izuzetno opreznih riba. Meðu brojnim prednostima, izdvojimo moguænost da se po potrebi brzo i lako promeni mesto hranjenja. Dovoljno je izbaciti mamce malo dalje ili malo bliže od poèetne zone. Ono omoguæuje da se ribe premeste sa jedne dubine na drugu: bacate li svaki minut 20 mamaca, zadržaæete ribu na dnu. Pošaljete li naprotiv 10 mamaca svakih pola minuta, ribe æe se progresivno "odlepiti" od dna i zauzeti položaj izmeðu površine i dna. Ponekad kada želite izabrati lepšu ribu, žutooke na primer, to je jedino rešenje da se oslobodite cverglana. U reènim vodama, ništa bolje nema od èistih mamaca pa da se kao èarobnim štapiæem privuèe klen. U malim jezerima, barama, ribnjacima gde god ima linjaka i šarana, a dno je muljevito, jedino ovo primamljivanje dozvoljava da se okupi i dugotrajno zadrži na željenom mestu. Da bi se u tekuæim vodama bela riba privukla i sa uspehom zadržala na željenom mestu, presudno je da svi baèeni mamci tonu istom brzinom. U tom pogledu, korisno je prosejati sa vremena na vreme mesne crve da bi se odstranili mrtvi, a zatim one u dobrom stanju "odmastiti" uz pomoæ kukuruznog brašna da brže tonu. Što se tièe žitarica, kako bi sva zrna manje - više jednako težila, izbegavajte predugo kuvanje. Jedini problem je što su neophodni solidni živci, jer je èesto potrebno èekati i više sati pre nego što se pojavi prvi griz izmeðu dna i površine.

K

1

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta: http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm

187

Primamljivanje na velikoj udaljenosti raæka je neophodna kad god treba primamiti na veliku udaljenost, 10 do 50 m, zavisno o vrste hrane. Kod bacanja kugli sve zavisi od toga koliko èvrsto su stisnute. Najvažnije je da se ne raspadnu za vreme leta. Po pravilu se mesni crvi mogu izbaciti na jedno dvadesetak metara. I najbolji modeli praæki mogu razoèarati, stoga je dobro uvek predvideti zamenu. Da bi osigurali neophodnu preciznost, primamljujte svaki put sa istog mesta i u istom smeru (odredite neki orijentir). Što se tièe udaljenosti, morate kod svakog bacanja isto nategnuti praæku. Da bi u tome uspeli, zavežite za dršku komad najlona, dužina mu odreðuje dužinu natezanja. Tuba za izbacivanje hrane zvana "kobra", koristi se iskljuèivo za izbacivanje boila na udaljenost od 80 do 100 m.

P

Kriterijumi za precizno primamljivanje

U tekuæim vodama nije lako sa preciznošæu odrediti mesto na koje mora da padne kugla. Stoga pri primamljivanju morate uzeti u obzir dva elementa: dubinu na kojoj æete loviti i jaèinu struje. Što je dubina veæa i struja jaèa, sve uzvodnije morate bacati kuglu. Neretko je mesto na kojme kugla dotièe dno udaljeno od 3 do 4 m od onog na koje je baèena. U stajaæim vodama kod primamljivanja sa èistim mamcima poslužite se mini posudicom (pole cup) koja se nakon što se napuni s mamcima fiksira na vrh šteka, a zatim jednostavno prevrne i istrese na mesto hranjenja. Kod bacanja kugli, kako bi se postigla uvek ista udaljenost, najèešæe se cilja vrh štapa. Ali s modelima dugim i do 17 m nije ga uvek lako uoèiti.

9

*Informacije za tekst preuzete sa internet sajta: http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm 188

Loosefeeding tehnika va tehnika je najprimenjivija kod pecanja plovkom. Razlog tome je što je vrlo teško rasuti sitne mamce precizno na veliku daljinu. Drugi razlog je taj što je ovde cilj naterati ribu da presretne mamac dok pada, znaèi treba imati veliki broj zabaèaja u kratkom vremenu što je dubinskom tehnikom nemoguæe izvesti, a da se riba ne rastera. Oèigledno je da što je voda dublja, više treba vremena da mamac padne na dno. Na stvarno mirnim vodama, ovo nije problem, medjutim na brzim jeste, pa taj uticaj uzmite u obzir. U takvim situacijama uvek bacite primamu uzvodno i to za onoliko uzvodnije za koliko je voda dublja i brža.

O

Gde primamljivati

Pre svega treba imati na umu, da brzina toka vode nije ista u svim slojevima. Najbrža je na vrhu, a na dnu se voda kreæe sporo. To je razlog što æe putanja kretanja vašeg mamca biti luèna. Uzimajuæi sve ovo u obzir, ukoliko bacate recimo 20 m od obale, u vodu srednje brzine, i dubine 2,5 do 3 m, potrebno je mamce baciti oko 1 do 2 m uzvodno.

Kada i koliko primamljivati

Na veæim i bogatim rekama recimo, možete baciti oko 20 mesnih crviæa kad god zabacujete mamac. Nemojte odustati od primamljivanja, budite uporni, pa oko sat vremena od poèetka pecanja posmatrajte kako se riba ponaša i · Ovom tehnikom raspite hranu na veæu da li treba poveæati ili smanjiti površinu. Na taj naèin sebi pružate priliku kolièinu primame. Ova odluka zav- da provlaèenjem plovka po toj površini isi od vrste ribe koju želite da poveæate verovatnoæu ulova. uhvatite. Kleniæ i deverika traže

189

190 Primama manje primame od klena, pa smanjite kolièinu na 10 crviæa svakih 45 sekundi, ako ni to ne pomogne, smanjite period na 30 sekundi.

Gde se nalazi riba?

Leti, kada je riba gladna, loosefeeding može privuæi ribu ka površini vode. Prvo æe se pojaviti sitnija riba, dok æe krupnija doæi kasnije kada bude zainteresovana komešanjem u vodi. Zimi, riba je malo aktivna i saèekaæe da mamac padne na samo dno. Tu treba zabaciti i udicu, pa prièekati eventualni trzaj.

Primeri loosefeed tehnike

Pravi efekat loosefeed tehnike primaljivanja može se videti pri korišæenju mešavine konoplje, hrane za pse i kuvanog azuki pasulja. Umesto azukija može se koristiti bilo koji sitni i tamni pasulj. Preko noæi u kofu od 20 l sipajte mešavinu konoplje:hrane:pasulja u odnosu 6:3:1. Kada dodjete na vodu, odaberite par interesantnih mesta. Na svakom bacite do pet punih šaka ove primame. Saèekajte par sati i obidjite hranjena mesta. Na onom na kome vidite mehuriæe koji odaju da se riba hrani pridjite i pecajte. Periodièno proveravajte i ostala mesta, a po potrebi predjite da pecate na njima. Drugi primer je korišæe- · Nemojte nikada prihranjivati mesta koja nje boilija pri pecanju šarana. Prvo su na kraju vašeg bacaèkog dometa. Može zabacite samo udicu sa mamcem. se desiti da vetar promeni smer i da vam Nakon par sati nahranite mesto onemoguæi dalje bacanje loosefeed tehnikom sa jednom · Ukoliko riba na nekom mestu ne radi, šakom boilija i jednom šakom promenite ga. zrnevlja. Ako u naredna 24 èasa · Kada riba ne radi, iseckajte 20-tak glista ništa ne upecate promenite mesto. i dodajte im šaku mesnih crviæa. Zajedno Ukoliko se na štapu pojave trzaji ih bacite kao primamu za beovice. uradite sledeæe: · Kada pecate metodom zastavice ili kotr· Leti, na slabo poseæen- ljanjem po dnu, bacajte primamu sa im vodama, u vodu ubacite oko 5 svakim zabaèajem. Mera je po 10 crviæa, kg boilija promera 18 mm i 5 kg zrna konoplje ili kastera svaki put. zrnevlja ( kukuruz, konoplja ili mahunarke). Sve do poslednjeg dana ubacujte istu kolièinu. Zadnja 24 èasa nemojte dohranjivati. · Ako na vodi ima dosta ribolovaca, koristite 2 kg boilija velièine 14 mm i 1 kg zrnevlja. Ista ova mera ide i na poèetku sezone kada je voda hladna. · Ako je voda inaèe izuzetno hranjena, dovoljna je šaka primame koja se baca na samom poèetku. Nema potrebe ni za kakvim dohranjivanjem.

)

Prehranjivanje (Engl. prebating) rehranjivanje mesta je prihvaæeno kao uspešna tehnika u ribolovu. Obièno se koristi za pecanje krupnih pojedinaènih primeraka ribe na nekom, taèno odredjenom mestu, u cilju dovodjenja ribe na hranjeno mesto, ali i na navikavanje na novi mamac kojim æemo je kasnije pecati.

P

Koliko je efikasno?

Nema te kolièine lošeg mamca i nema te upornosti koja æe loše mesto naèiniti dobrim, a mamac atraktivnim. Ali, ako dobar mamac koristite na dobrom mestu, rezultati æe biti izuzetni.

Izbor mamca

Izbor mamca najviše zavisi od vrste ribe koja se tu nalazi. Gliste su odliène za deverike i linjake, ali ako se u vodi nalaze jata bandara ovo mesto æe biti preplavljeno njima i ništa od pecanja, pa je bolje koristiti miniboilije ili kukuruz šeæerac. Kolièina za visi od broja riba. U slabo naseljenim vodama oko 0,5 kg je dovoljno, dok u bogatim vodama upotrebite 2,5 do 3 kg. Za rasturanje hrane možete koristiti obe tehnike i loosefeed i groundbating.

· Ukoliko niste u moguænosti da na vodu izlazite èesto, ili imate samo jednu šansu da pecate na njoj, prihranite mesto veèe pred pecanje. Veæina krupnih riba je plašljiva pa bi ih jutarnje prihranjivanje uplašilo. · Na vodama gde ima dosta pecaroša, uvek hranite par mesta, da se ne bi desilo da vaše mesto bude zauzeto kada dodjete izjutra. · Udružite se sa prijateljima i izlazite na vodu naizmenièno, hraneæi ista mesta. Na taj naèin æete uspeti da prihranjujete mesto svaki drugi, treæi dan.

191

192 Primama Dobar dodatak hrani je riblje meso i meso kornjaèe, onda aditivi u vidu aroma i zasladjivaèa. Šarandžije obièno hrane mesto boilijima, u nameri da naviknu šarana da je upravo njihov boili ukusan i bezbedan te da ga može jesti bez straha.

Koliko èesto?

Idealno bi bilo da prihranjujete mesto svakog dana, sem onog kada ste rešili da pecate. Èesto pecaroš nije u moguænosti da to uèini, pa bi prihranjivanje na svaka dva do tri dana bilo dovoljno. Redje od toga nema svrhe.

Loosefeed ili groundbait tehnika?

· Poènite sa prehranjivanjem što je moguæe ranije, pa èak i u januaru. · Prvo bacajte manje hrane, a kako vreme otopljava, poveæajte kolièinu hrane. · Mera hrane je za jezero sa: · 50 šarana po 2 kg tri puta nedeljno · 100 šarana po 3 kg tri puta nedeljno · 200 šarana po 4,5 kg tri puta nedeljno · Koristite najkvalitetniju primamu koju možete priuštiti. Mora biti u skladu sa mamcem na koji æete kasnije pecati. · Hranite mesto uvek predveèe. · Izaberite mesto blizu kuæe ili uz put kojim èesto idete, kako bi smanjili troškove. · Neka mesto ne bude opšte poznata pecaroška lokacija. U blizini ne bi trebalo da bude drugih ribolovaca. · Èuvajte mesto u tajnosti. · Sa pecanjem poènite najranije 2 meseca nakon zapoèinjanja hranjenja.

Tehnika ipak zavisi od vrste hrane koju želite da bacite. Boilije možete precizno da plasirate u vodu, pa bi loosefeed bio dobar izbor. Ako pecate na crve, bolje je koristiti groundbaiting, pa pored hleba i crva dodajte i zrno konoplje, koje odlièno privlaèi, ali i zadržava ribu na željenom mestu.

Primer korišæenja tehnike

Pravi efekat prehranjivanja može se videti pri korišæenju konoplje. Potrebno vam je oko 17 l konoplje koja je preko noæi stojala u vodi. Ovako nabubrela zrna raspite na dva mesta. Pecajte nakon dva do tri dana. Konoplja je toliko dobar atraktor, da æe riba dolaziti na isto mesto dok i poslednje zrno konoplje ne pojede.

36

IV deo:

Pecaroški mamci

Sadržaj IV dela

MAMCI ŽIVOTINJSKOG POREKLA MESNI CRVIÆI PIJAVICA I DURBAK BLOODWORM I JOKER GLISTE OSINA LARVA INSEKTI ŠKOLJKE PUŽEVI RIBA SIR PARIZER,MESNI NAREZAK, KRV I IZNUTRICE MESO RAZNE SITNE ŽIVOTINJE MAMCI BILJNOG POREKLA HLEB PSEÆI BISKVITI I PLUTAJUÆI KEKS PŠENICA, JEÈAM I KUKURUZ ŠEÆERAC KONOPLJA MAHUNARKE KROMPIR KULJA BOILI VOÆE I ZELENE ALGE ADITIVI

197 197 204 205 207 210 211 213 214 215 217 218 219 221 222 222 225 226 228 229 230 231 232 238 239

'#

Mamci 201  

    
 

  
  4   
      
#   / 
            4  
      
 

     
  
    
  3     


       !
   
    
              
   
  3 "   
     "  ==  =A  "     
=<" 
 

"#

!   

     $
    
 


  

/
    "    "   0  "   #       
#  
   !
 "                       *
 
 
    +        "
 
 " 0
 
#      
 
           
 
         
  
    !   "    
 
         /"        
 
   ><   !   

 /
   
 
  "  $    *
  B !  
  
     B><<    ,
  " == B   =< B"  B     B
  B
 " B   B

     /
            
      
 $                    0  
    

202 Mamci    *

  
=>      *




  
 ! 
" 
 
 
 "  #        
 
  
  ! " 

            "
 
 +
  
 
   
  

 
 ,
 
       
 

 4
  
 
  

%

!"   
     
  ,      
     
   4         
   
  +   "      
 
  
 
 
  
 
   #   
 
    3  
   3    

 
  
  $   3    
 7 B    B B  
 B  
 B   B? +    "                  
"             
      *

     
 
  /         
   :               +         B 4     
 
   "    
 
   
  /     
    B*

 '            
 *     
         *  

 
 9
 ;>< $ 

   
   
?     

Mamci 203

 

-
 


C


C 

0 


,  

D

#

E

#

E

E

E

E

E

E

#

#

#

E

E

E

E

E

E

C 

E

E

E

E

B

E

E

#

!


E

$

-
 

C 


,


C
 

8
       

      
  "    
      0 
 
 
  
    
 
  ,
   
 0  

         
  
     !       
 "    !   
  *   

   
"
   >.   $ 
      $
       "
 ! 
 
 
       !   





  
# 
=?/- ' 
 " 
     #   
 
  
  !  "   ?A  B +  
 
     ! 
  

  
            +    
 
   
  
       "      

     
  ,
     B C
       
            
 
 0       
   
       
        

  0    
 "   #      "  
  
  "       
"  " 
        
  $  
       
      
     0
     




   
     ,
 "       :     
     

  


#

    (        )  
# (
 
)      
 
 
     ,      
    # 

    
  
      ,"       
        
   +    " 

     
  
      
  

       
    
  *       
"  
     
  0   
   
    
#   "  #


 ! " 
     F

G 
 
"
    
 
     *     
 
    

 9    "  0
  
 8  
"    
 


    

           
   C           
 "  
 0
     
     *   
    
    0
 "  "  




    
        
   
 ! 
  
#   
 !  
      
      ! 
  
    
 "       
     #  


P

204

W

&'  H


  "  
     
#   
  *
  
        
    
      4 H
#  
  
  
  
     0  H
# 
        
  
 
  /  
         
    
    
 
  
   "  /  
   
              
   
 CH
#
 =

I        *
  
     "      
    

  +

   "      
 ,  
  
   
   H
#  B+"   "   
#     *
" 
    
 " H
#        
 

    " 

     B3  
#    

  
        
       , 
  
          
     3
   +  "  =<  ==   
  H
#  ,"   
      

B

 '(

CH
#  
 "#   
   *

    

205

206 Mamci    *
   
   4        
 
  / 
            ?<  A>   /
  
     ;>=     >< 0  
   
#
" 

  

3
H
#
 

 
 
   
 
 7    
    B:  
        
  
     
   
         
 
 
 + !  
  
    "  
  
 
   
 
   /" 
    

 

   " !        A> 0 
  # 
   
      ;> ,   
"  
    

de

%   
   "  


  0 
   
           
    

       >
P

) 

-
      "                  # 
   
$    
  

  ,"  #

   A.    .I;< % 
    " ;A;.  
 
   9       
 #
       
      
  
   0   >I
   

# ;>  /       

 
           *

  
  
        
  

* #

C
    
               0  ;<;?  

  , 


207

208 Mamci  "    / "    

 /       

)   ( 

/    
   
 "  
    
    !
 >I /"  "      
      
 
 /"        
 $ 
   
 

    

+  (

/   
    # 
         
   ,   "

      

  
   
"  
    
     

, 

B- 
 "  
. 3"    
            " 
  B +             

  
         B 0
    
 
      " 
 

#  B + 
  
    
      

$    
 "  
 
  #    (  

)  $ 
   
  
      8 
     
  $
  
 

 
   !  "      

  

/   " 
    
  
 8 

"     

   
 
  
         

        ! 
"  
   
  

   

,    
    "  
  
      
 "     +
  "    

" ;;>

Mamci 209 (+    
  " 
 " 

   
  
    ) !    
   
 B !     

           "  
  9 

     ;>  ?<   !     
    
        
            >   !    B +          ;<<  =<<   $ "             
 !    
  

          "           
"   
      :
     0       
   
 
    #   

 !   +                /   
        " 
 
   # 
 
    9
          
" 0
     # 
 4    
  
 
  
    $          
   
   
    
    
      

   

J    "             
    / 
 #              
 + 
  "      #  
  
 

98

-          
   
    !  
     
   #    /    "     
   " 
 9
 
  + 
 
 
   :      
 
    
 
    *"     
"   
   9

   
  
 

 # #     *  " 
   *
    
 #      /         8    
  / 
  
A#> 
"       0
  "     
              *
          
   /  
  B $   
   
     
   /       #   
  
 
   
  *
 "                   "  
 
 
              
  
        
# 
" ,"          
 

  

  !       *             J            
  0  
      " 

     

Z

210

M

. 
       
 9
 
   7  
   

      
                  
 

C

&

C    
 
    
 
         

  
    !  "
 

  "          

& / (012

C
  
  
    
  
      /  
 
    J  " 

"   # 
  !  
      "
 
  

"  3    
  
   " A>
 +   
 =<      A  .   
  *
 
        
  +   
   * 

  
  

 ;<;>/- !;A 
  
 

  

 
  C   
    
 ,

?" 
"
! 
    "

     
 
  ! "      

 4

  
 
   
   / 
    "  

   +  " ;.;I "  ;= ;A " 
   +
      #

211

212 Mamci   
 
     +"
      
 /
  
#    " ;==< ,"   " ;A;< *
 
"   
   
     

%

J   
    ,
       "  ,"                       !" "   
 
 
  
  
 
 #   
           
 ,"   

B3 
 .  B 3      .  ;<   ," 
"  

"   
      
   B *                
  
        
  +  
       "    
 



$ " 
     " !  
     : 
 
 

 "   

 !   

    
 

3 

% " 
  
    !  
 
   

   
  


 0 " 

 7prvi # 

   
  "   

 Kdrugi -  
      "  /
  
     

      
 

*      

/ "     
 
     
  
 !   
  
  
# 
 
 


  :
 
   
  "  * 
  "  

i

4          
        +   
    
 
 
  
 # 
 " 
 

#  "  
   9
        "          
 
 
 
 "               #  (   2 
 )" 
  


 #    !  
  


  
           B+ 
"   
 0          
  "     
#         "       
  
   
  
 "   B*
  
   " I        4 ;<   ;I  /
           
       
  
# B C
               ,   
 
 
  
   
"    " ;< /        
 
 !   

#    
    
    
    !          
 
     /#      
         ,
      
  
 "

/   

     

O

N

213

   
        
  "   

#        *   
 
         /"     
 
  
 

  
   
 ,          "    
    
# 

  
 
  
  *    "      +       

 
  ;>   "   +      #  
  +      "   "  
  9   
 

        
  *"   
 "      
  

      *    !   
      /
   
   
  B 9
   
               +
     
 
     "     
    
# 
  *             

  
          
        /          *   
 "    
   +
                    
 * " 
   
    
   C
    (Planorbis sp.)
" 
;?

P

214

J

3

  
  
 

 
"
   
       3"   #    
    
" 
      
 

   
   ><=><  
 


  
    " " 
   
"  
  $ 
      "
 
  
    
 
# 
     
  
      /

     
  
 0      "  
#  
      
   
  
   +  
# 
 "  "   
  


     #   
 +  
   
           #
  "        "  %   


  
 :  =A " *
 
      
 !
  
 
  
 
 
   
   

 0      " 
  #   +"
 

 " 
 
 
   ,    
 # B 3         
       " I;=   !"  "    B*
"    
 "
        
    

    

      "  
    
 
   

P

215

216 Mamci     
" 
"   
 * 
      
 
     
 " 
;>< +        
  A<  !  
 
    

    
   
 


  "  
  

      + 6 6 

 "    
     "     
  
"      % " 
 
    
  
       3          "           *  
    "     
 B      
 
        "  , 
     
       
   

 /    

    !    
 
"      !   
    "     


    
      

   B+   
" 
 ,         
       
   #  
"   
  C
            B," 
 
   
  "  
  "  I     "  
 
           
    ,
  
  
   
  *
               
      +     
  "   

   
# 
   2
  
 B     
         
               
    
 
 
    
"   
  #
"  $           
   
 
   9
" 
 
#        
        
     
 !
"  "  

    

  "    
  / 
  

   
   3        
       "  
   " 
#  
   

O

 
          
 
 ! 
 
   
                
   
 
 
  7F"
 G *
  
   "      
  
        
      
      "   "  
    
 *
     
 "   B*
 "  
  9
 
                " B$
    4 
 .     ;= ;=    B*
" 

 
# ;<  I  =<     .     *
 
      

     "  "   "  
  
 
   3pastu od sira 
  7;=<  

  
     
  4 
 
    0  
  
  *  #    

  "  "  

  
" 
 / "   

  0

 palentu sa sirom 7F+
 
   F3 G
   , 
    8#   
 G Sirni valjušc 
 ;<<  "  
 ;<#=< F3 G 
  3  
 

S

I

217

 5  5  
 
            

     
  *

    "       
  +    

 
   =<<       "        
      "     
    
            

   
  "    /   "  
  

 *
 
  ;= !
   


  +    
 "  *
          !           
      9

 
 
     
 "   ! 
#      

      "  
I      
A.

   ,
 

   ! "   
      
        "     *
   
   
  
 
       4
  
    "  
 
  : " 
   " 
 "   / 
  "   

 
   +    
   
             "
 /

  
   
       ,  "
#  
 F 
 G 


M

218

J




     
"           "  

         
 /" 
       +     
 
 (


  B +            
 
        
    
)      "   *
  " 
   
 
          
     
  

  
  
 + 
   
       
  $       
 B          
      
   
 
         
  "#    ;>   !  
 
  /
"  "      
  
  ,       


 
     0    
       
   
 
  
        ;LI<#     
 
         #       /   
      9       " 
  4 
 
    
  ;     .<L<      -  "  
   

   #   ,            
         +  
 
"  
      
 *
        "   

S

219

220 Mamci

     
 "    
 
 " 3   
     "     
        
    
"  ,  "   
   , 
  
    %     +     
 "              
  "     "    :
     
   "
 
#     
     
  "     0
  

 =A"
   4    
     

 ,   
          
 



 
  ;= "  3  
       
    B    "  "  
 # 
 
  !            
  
       
  
 
  
   
 ;= 
 
  
  / 
   
     / 
         "    " 
    B   
"  
 

!             
            
"  

ED

3         
 
 
        /     "   
     

R 6 

D    

 
      
       ,     
   
      
    ,"         #     
  
   ! "   
 :
    
#      
       
       /      "     "  
   +     #  
        
    

7   (

/    
  ,   #
 

"
" 
 C
    
    0   " #   
 
   ! "    9  

     
    
 


/ 

    

 
   
  "    
              
        

 
 


 

O

221


     8  
      
 
     
   
          
    
      ,
   
   
  
 
#      *
           
 
  
  "    

B

8  

*
        
 
       
 : "    I;A  ,  
   
     9
     ;  =>   
"   +   
"    
 
            
 
 
      
    
   
    +   "   =<     *
    


     
 "       * 

  
#  

    2   
 *   
  +  "#   
 
 
   
      
 
  
 
    4    

   

     
 ! "            9    

  / 7= =>??> !"   
    " ??>  
 =<       "    
 ==  ,
  
   

  (, C>;;)          
 

222


   

Mamci 223

8 

2  
   
         /     "  
   !"  
  "   /         
   
  
    

8  

2      
            /           
   2 
     
  4     
        
        / 

  
 "     *   "       
       

    

8  

2   
 
      
    
   
 
  /   
   
  
   /
 ;I /  "   #      
              
  

224 Mamci    ,              
         

 


8  

3
   
 
 "     2      
   !    #    
        
    3

   
    "  2               !
   

   
  9
   
   
  C    
  0        
  $
   
#
 
   *
"   
    
     
 ( " .;.) 9 
   
 
    +  
   
  
    
 
 
     +   
        
        
  
      
     

    
  >              

 +       
 *           

    $ 

    
   
    
  
  0            +  
        +  
 
  
 
+ C 
    F$

G :  ,
 
     
    
  /     


   

+     
  
"
         
"  *

 
"   
#   ! "            "        #   $ 
  
         
           





C

         
 
 
     
    ,   
    "   
 
 
   
#   
  "  , 
    
 ,"     
      
 
  
   ,
#     
   !    
         
   

       ,"  
 
   
"
#    
 !
  
 
      
  
  2
 
 
 
"  
"     
          
  
    
   +   
   
 
   
         
 +      
      
 +    
     
   
 , 
        " !    

 Prva taktika 
         *
   ?<  A< 
    
              !               /  
               
    
     
   
 " 

    
 Druga taktika        
  
 
 
    
 9     
 



 Treæa taktika           
    
  
  
  0   
 

 

"  
  "  ,
" 
 =>>
  225 I

P

/ 5    " 

  

  
 
  3           
  
   
" 

J /

*      


            4
  
  
          
  
  3        
  " 
 "       *

    *


 
 
  " !   

   $
 
        
        
"  $   
   ?<  
  
      
 
 *  
 

  

#        ,      
  ;<    ;<=<
 

9 

   " 
 *

 " 

#         
   ," 

 "  " ;<;= +   
"   
  " ;. +       
         
 "   
    
   
 ,
 "
  "   

 /  

C
 
 
  
 
 /  
"  , 

 
   
 #    
       /
 

226

Mamci 227 
 
 *
 
  "   
 
     ,
 
   "      
    ,   

  
#
   

   0
 
   
   ,   

#
      

  +      
    
   
      

  
   !
           
      B $   
  
 
  
   #  



  
    
 B *
    "    ,
  
   
      
  "    *
  
       :    
 "
 
     
   B 3
     
         "  *
   
 
      " 
"

 
           
  
 "  

 

4      

        
   "  7
        
     "      

  
             +"
"       =?  $       "  *    



  " 
 +
 
 "            
 
  /   
  0 
      
 "  ,"  
;A;=

:         0#2

M 
  
 
   
  
  
  ,    "  " 
    " 
   #  
  
              
   M 
  
      
        
 
      



G

        
#   
  
  *

        $ " 
          
  3
    
" $  
  
 " 
#       4   
  


 , " 

       ,         
             
 ,"   
 ;I;. +  
   *
           C     
        "       
      
 
     ,    
       "  
"  :  
      


     

   

   0 "  
 
  ,  
 
  "  . ;=
     + 



         9 
  
 +"   
   
   B *
             "     #   
  $             + 
  
     
   -    
  !     
    
 

       
  
  " 
 


  %"   #  

 
     =<.<  3 
   
  

   "              

S

228

N


      
   
    

 
  
 
 "  *

  #   
 !  
# 
    
  ' 
    
  " 

     *

 
 
 

     /  


" 
     
     /

    
  


 
  ,      
    
        " " 
 J
 
   
 
  
    
  
  " "   *  
   
  
    
  J
    "                 "    
     J
 

    ! 

   
  $   " 

        
        
  $         
    /        0   

  
           "  ,
  " ;.  ,
 
  
   
        /   
         
 
 
  
      
    *
 
     
        *

  
    /  
 =A !     

  
 ! 

    =<  ?< *     
 "      !  " 
  =>

S

J

229


        
   
"    

3
 
  

   
   
  
     /  


     
         
    !
        
       

 +    
 
# 


 !

 
 
    
 


 
  *

 

        *
 
    
     !         "  ,

"   " ;=
  
 "     
        K .  ;<           

    
 
  "   ;=  ;A  *
  
   
 

!     

-  
   

  +     

 
 

  
  
  
  


*
  
   

    

  
  
   *
 

  
  
  !" 
  7 
         

 

 " 
    
   0
  

    7 !
          



   
 "  
    
  
  3
    


       
  $
           

     
  "

P

230

B

   
 
   #  3
   
   
#  
    
    ,
    
 *
   ;. ;I   ;A + 
  4 
    = 
  ><<  +     
  

 
 

 B Kukuruzni mamac za šarana7 *
  ;N=    *   =   
    ;   "  
   0  ;N=         $  
 =  
;  +  
     ,     

     B Ukusni mamac7 +       "   ;>     ;  A  
 *
  " 
   ;  
   
     
"      ?   4    8 

   B Jojo mamac7+    
 
  
      ,    #  0 ;  A      
 B *
   
          *
    

   ,
 
;=   ,     ,   " B Jell-O mamac7 *
  ?     +     ?          *         
         "   
   $   
          ,    " 



D

W

231

&
=<     
  
 
  ,     
"     
   *
           
 
  
     

      /;LI<#           
   ,    
      
=<?<     
   !     
    #     
 
 
  "    9 
   "     "     "  

      /
      >><       

    
       
  
  
  :      

   !
       
 
 
 
     
    
  +          
 
 
     7 .
" ;<
"  
 
"        
    
            
  /      #    
  (     
  # 5>
P

232

Mamci 233    
  
   
  *    5              B*
  
 
 
 
#   /   
      "     # 
" .=>
   
     
  
  



       B!  
  

  ;  +
    C    ?<  ><   !      +             
         +  
 # B*    

      
       "           

     

 
 9
 "  
 # B$
 "     " 
  #   7     
     #    /    
           
   
  
  B 3 mleèni boili            
 7I>   K>P 
 K    >P  
K=I 
K=I B $"       
 K=I  "   #  
 B3riblji boili  
# 7>P  
  K>P 
 K=I 
K=I 
 #    K>P   
   B3boili sa semenjem  
 7=I     KA= 
 #        K ;;?     
 K >P  
    K ;A  K=<
      
        
   B3osnovni boili 
  7==> 
  
 K;P< 
 " 
 >> 
    
(% % ). "  (  
  
 >    (% 2  ) > $  $  ' (%2  );=%2;/(%2  )=< 
   
()) B 3 poboljšanini boili 
   7 =I> 
 ;P<     
  ;=#=A
 

 (     

) A  
  
 A    7 >#;>     
 (   );> #

 

234 Mamci B3kukuruzni boili 
  7=>< 
 " ( 
# )>  
 A  ; 
>  
A   
? ? 
 

  B3kikiriki boili 
  7A 
  A 
#   ;
;
  
  
<>
  "  
 ; "  " 
    ;     ; "  "<> ;= ,;#=  B 3 proleæni boili 
   7?<<  
       =<< 
  
 =<<     
  ;<<     
  ;<<  
     "  
;<<   ;<"=<   ( "  
);  ;= B3celogodišnji boili 
  7 ;<<< 
 " 
 A#.  ;<#;=    
 B 3 letnji boili 
   7 ?<<  
  ?<<     
  =<< 
   
  ;<<     ;<<  
   
 ;<#;=  ;< "
 
     B3ptièiji boili 
  7;<< 
  ;=>   
  P> 
  
 ;=> 
><  
=>   B3maèiji boili 
#  7=>< 
 " (  3    
   
) >    
  A     
      ; 
>
#  
   &  A  
? ? 3      

    

    ,         
 7 >;<  $    
      B 3 poluplutajuæi boili         
   7A    ; 
#     (.<#I< ;
   
   .<<
)

 <>
  "  
         
 

 ;"
 ;# ;><   *     ; "  <>      

    ;=   ,    ;  = 9 

  
    "  

 B3letnji boili by Saša  
 Q Kostadinoviæ 
  7;< ?<   =>< 
  
  Q9 
  
7 ;><  
     =><  
 7NNHHH

 R =<< 
  ;>< 
 

Mamci 235 
 " ,;  B3zimski boili by Saša Kostadinoviæ 
  7>;>  ;>< 
;<< 
  
 ;<<   
 ;<< 
 "  
# >< 
 
  ,;  B3domaæi boili by www.ribar.co.yu 
  7;<<

  
 ;<<
 "  
 =><

 
 (  
#  )><

 
 (  
 ) ; 
;       
  ;       
     
 ,=  ,  


 B 3 voæni boili by www.ribar.co.yu 
   7 =        =     
   
" ;      
  <>  
 5 ( 
   )
  
  
  B3osnovni plutajuæi boili 
  7=>< 
=>< 
 .   
  -        
       ,       /   
 !   
    ;>?<      


  0
 
    
     #  ;>=<  *

" "   
  
  ! 

   

 " B3dopunjeni kupovni boili 
  7A<< 
 
 ;<<     
  
 =? 

#  B3danski boili 
  7=>< 
  
 =<< 
    
 ;<< 

;<<   ;><    
  ;<<     ;<<  "  
 >. 
 B3danski riblji boili 
  7?<< 
  
 ?<< #
  
 =<<   
 =<< 
 
 >. 
#  B3danski letnji boili 
  7=>< 
 
 ;>< " 
 =>< 
  
 =<<   
 ;>< 
 "  
 > .
  B 3 boili za hladnu vodu 
   7 ?<<  "  
  =><
   
  =><     
  ;<<       #   ;<< 
 
 >.  B3boili za loš dan sa pirinèanim brašnom 
  7?<< 
  
 =<< 
  
 =<<   
 =<< 
 "  
 

236 Mamci ;<< 
 
  B3boili za loš dan 
  7?<< 
  
 ?<<    ><<   
 >.
( ) B3pseæi boili 
  7=><    
  ;>< 
 
 ;<<  "  
 ><   >. B +      
    B3ražani boili 
# 
         

    7=>< 
  
 ;<<    #       ;<<     7 ;<<   "   
  P> B
 
 #?   ;< B
 
 #;<>. B
 
 #?<O B3sojin boili 
  B
 
  #=<O  7 =><     
 ;>< B #=<O
   
  ;><      = B 
#=<O ? B


#=<O B3kazein boili 
# B  #;<=<O  7=<<   ;<<   B "   (
)#;<O    =<<  
    B 
#;<?<O ><   "     >< B 
#;<?<O  "   
  ?  A  B
 
 #I<O 
 B
  #=<A<O B 3 skrobni boili B 
 #A<O 
   7 =<<     ;<<     ;<<  
  ><  "    (
)><  "  
 ?A B3kazeinski boili 
  7;<<   ><  
#   ><   
 A<  "  
;< 
?A 
 B3prezla boili 
  7;<< 
 ><   ><   "     ><   "     ><   "   
  ><  "  
><   
 ><   
>< 
  
  ? A B3danski zimski boili 
  7;<< 
 
 ;<< 
  
     =>         ;> 
 >< 
  
 ><  ><  "  
 >< 
  
 A > B 3 danski proleæni boili 
   7 ;<<<   
    " 

Mamci 237 
  ><<  
   
  A<<  

 
  
 ;=<     
;.< 
 
 A< 
 
 
  I<    =<  ? 
 
B 3 danski letnji (temperatura vode preko 15OC boili 
   7 ;<<< 
  "  
 ><< 
  
 =I< 
 
# 
A<  " ;=<  
;.< 
 
 =< ?< 
5( )?
  B3danski jesenji boili 
  7;<<  ;<< #   
 ;<< 
  
 ><  "  
 =>   => 
  
=<     ();>  "   

 B 3 lovaèki boili 
   7 ;A< 
 I>     
  ;>    (
   
     
 
 
    
 
)";<  
?  B3deèiji boili 
  7;=<< 
.I<   
 ;?< 
   .<  
;I B 3 ovseni reèni boili 
   7 =<<     
  
 

 =<<   
 P< 
==    A  ,A  
 B3ptièiji reèni boili 
  7=<<   
  #
 
=<<    
 ;<< 
    
 ;N=  
P< 
==    A  ,A  


N

   
 7 
       
  
  
                    /
     "       
    
  
    
   
 !trešnje i višnje "     
  !    

    
 
     
 "
     

  * "        " P;<

 ;=;. !    
  
 "

   *

 " "  marelica, bresaka, krušaka i šljiva   
     "  

 
  
  

"   4      
  *   banane i jabuke   
 
   $        "     
    
     
 
     +
 "  
maline, kupine i dud    "        %     
  *
   "    

 " ;=;. ,
      , 

 
    + zelenih algi  " 
 

            !          "   (   "  
 ) "       " I;< :
 
   *    

 


 

U

238

I

 

  

 
"
     
      "         /  
     
           
S ,   
 
   
  
 ,  
    
 
    
    ,    
    *

"  
  ,
    

    
  
    


          9
"
 
    *    
  
  
 (      
    
 
) 
       
   /"  
 >
  A><  
      ,
   

   
    
 
 
"    

 
  *

"    ( 

)  
 
 
  ,
#    
  
  
 B 2        "  
  #
     
   
  
  *   
 " 0
 # 
   B, 
 "   
        
   
        

 ,   
   A><   /   "        
   
      
  
   

N

239

240 Mamci 
     
    9
 
           
7 
     #
 
  
  "
" 
   
     

 
"  
"  M  
  
"   7 B :
 
  
   
   B3breskva aroma mix "    

 
   7 >   
 

"  
  =  
    
  
   #    " ;<    
     #   
  
   
    ;        /     
"      A #    ?><  
  B 3 jesenji aroma mix 
   7 A  
     =   
  
  ;  "  ;"   
   
     
 A    ?><  
 
  B 3 zimski aroma mix 
   7 A   
   " ?  
    =<      ;  " ;           >A><  
 ,"  
"  
 
    

  "  
  
   
"  
"  9"       
  
 

VU

V deo: Dodatak

Ribarski kalendar

Januar

ako se sve ribe ne mogu pecati u toku cele godine, pravi sportski ribolovac nema “mrtav deo sezone”. On i kada ne izalazi na vodu ima mnogo sitnih poslova koje treba da uradi.

1

Skoro sve ribe se nalaze na najdubljim mestima reka, u zaklonima i skrovištima. Šaranske ribe i somovi leže u mulju, gde spavaju zimskim snom. Ribe, sem maniæa i nekih grabljivica, retko ne traže hranu. Ipak, ako je vreme lepo i voda bistra, može se loviti riba udicom nekoliko èasova oko podneva. Ako je reka zaledjena, mogu se na ledu napraviti rupe. Peca se veæinom na crvenu glistu. Love se štuka, bandar, klen, bodorka, bucov i lipljan. U januaru se mresti maniæ.

Februar

U februaru, ako snegovi poènu da se tope, vode su obièno velike i mutne, pa se riba ne lovi na udicu, nego mrežama i ostalim ribarskim napravama. Ako je voda èista, može se pecati oko podne na dubljim mestima, u limanima i pored obale. Na udicu dolaze štuka, bandar, jegulje, klen, bodorka, lipljan i bucov. Ako je lepo vreme sredinom meseca se mresti štuka.

Mart

U martu, naroèito u drugoj polovini, ribe željno traže dve stvari: sunce i hranu. Ako je vreme lepo, a voda nije suviše jaka, poèinju da traže hranu i šarani, bodorke, deverike i krkuše. Ribu treba tražiti bliže obali, jer se tu voda brže zagreva i ima više hrane, naroèito biljne. Za šaransku ribu u martu su gliste odlièan mamac. Mreste se: štuka, lipljan, kleniæ, bandar, smudj vretenar, skobalj i cverglan.

243

244 Dodatak

April

Priroda se budi iz zimskog sna, ribe, izgladnele usled zimskog mirovanja, lakomo traže hranu. Naroèito šarani, koji su u to vreme mršavi. Jazevi, bodorke i klenovi u meandrima i mirnim rukavcima èesto u jatima izlaze na sunèanje. Ostale ribe su pod zabranom lova ili im je meso, pošto se mrest završi, sasvim neukusno, pa se u tom mesecu riba slabo lovi. Mreste se: bandar, skobalj, bucov, štuka, lipljan, bodorka, jaz, smudj i crvenperka.

Maj

Ako je vreme lepo, vode su u maju dovoljno èiste i zagrejane, pa sve ribe užurbano traže hranu i napadaju na mamac na površini i na dnu. Na površini, naroèito pri kraju meseca, javljaju se beovice i bucovi koji ih love i to je najbolji znak da sezona letnjeg ribolova poèinje. Veæina šaranskih riba je pod zabranom zbog mresta. Mreste se: lipljan, štuka, bandar, smudj, mrena, deverika, bodorka, šaran, karaš, skobalj, som, cverglan, klen, krkuše i beovice.

Jun

Ako je vreme bilo lepo skoro sve ribe su završile sa mrestom i lov na njih je dopušten. Ako je vreme bilo hladno, mreste se šaran, mrena, deverika, linjak, krkuša i krupatica. Naše vode krajem maja i poèetkom juna naglo nadolaze. U to vreme po nekoliko dana voda cveta, tj. u masama se pojavljuje buba “vodeni cvet”, koju lakomo žderu sve ribe. Pošto su nekoliko dana od toga site, slabo uzimaju druge mamce. Posle toga poèinje pravi letnji ribolov. Love se bandar, bucov, beovica na muvu i klen na trešnju. Šaranske ribe love se na dnu, na veæoj dubini, kuda se povlaèe od jakog sunca. Lovi se ujutro i uveèe bolje nego preko dana.

Jul

U ovom najtoplijem mesecu ribe traže dublja mesta sa hladnijom vodom, senkom, hranu traže uveèe i izjutra. Pošto riba sad ima dovoljno prirodne hrane, teže napada na udicu. Ako je jun bio hladan, mresti se zaostala riba: šaran, som, mrena i linjak. Klen grize na trešnju. Krkuša i mrena rado grizu. Krajem meseca deverika i šaran, krupan grgeè i bodorka. Šaran se lovi i na èerenac, a krupan som na buæku. Za vreme velikih vruæina sredinom jula i poèetkom avgusta, riba vrlo èesto sasvim miruje, pada èak u neku vrstu letnjeg sna. Najbolje vreme za ribolov je rano izjutra i predveèe.

Avgust

Ne mresti se ni jedna vrsta ribe. Ako su velike vruæine prošle, riba grize

Dodatak245 halapljivije. Ako vruæine traju, grizu samo uveèe i u zoru, na dubljim mestima. Love se bandar, bucov i klen. Ovo je najbolje vreme za deveriku. Odlièno grizu: šaran, mrena, krkuša i smudj. Poèinje sezona štuke.

Septembar

Odlièan mesec za pecanje svih vrsta riba, u svako doba dana i noæi. Ako je jako toplo, ipak je bolje ujutro i predveèe. Usled hladjenja vode i noænih mrazeva nestaje vodene vegetacije, pa šaranske ribe napuštaju svoja mesta i užurbano traže hranu, da bi se ugojile za zimu. Rado uzimaju biljnu hranu. Love se odlièno sve šaranske ribe. Ovo je najbolji mesec za mrenu, smudja, bandara i štuku. Jaz putuje uzvodno, pa se i on dobro lovi.

Oktobar

Ako je vreme lepo i toplo, oktobar je dobar kao i septembar. Vodena vegetacija se gubi, voda zahladjuje, pa se sve ribe povlaèe u dubinu, gde se peca sa dna. Šaran i mrena grizu dobro, ali prestaju da jedu, èim poènu noæni mrazevi. Za štuku i smudja ovo je odlièno vreme. Lipljan, grgeè, bodorka, klen i deverika takodje dobro grizu. Peca se samo u toplom delu dana.

Novembar

Drveæe je ogolelo, poèinju vetrovi i kiše, vode su buèno velike i mutne. Šarani su prestali da jedu. Riba se naglo povlaèi u dubinu, u skloništa i skrovišta, gde se krtoži da provede zimu. Neke ribe se sakupljaju oko toplih izvora u koritu reke radi zimovanja. Za štuku je ovo izuzetno vreme. Grizu: bandar, lipljan, klen i po neka bodorka. Mresti se manjiæ.

Decembar

Stajaæe vode su se zaledile, na rekama se pojavljuju sante leda. Ribe su u krtogu, po rupama, potkapinama i u velikim dubinama gde provode zimu. Lovi se štuka, lipljan i bandar. Ako je vreme izuzetno lepo, ako sunce sija, oko podne se može probiti rupa kroz led i potražiti riba na crvenu glistu ili živu ribicu. U rekama pliva i mresti se samo manjiæ koji se lovi na komadiæ ribice. Zimsko vreme može ribolovac da iskoristi za pletenje mreža, opravku svog pribora i za èitanje ribarske literature.

j

Pravila

o važeæem zakonu o ribolovu ustanovljen je lovostaj (period kada je zabranjen lov na pojedine vrste ribe), i definisana je minimalna dužina ribe koju je dozvoljeno loviti. · Keèiga (Acipenser ruhenus) od 1.IV do 31.V, · Smudj (Lucioperca sp.) od 1.III do 30.IV, · Som (Silurus glanis) od 31.V do 15.VI, · Šaran (Cuprinus carpio) od 31.III do 31.V, · Štuka (Esox lucius) od 1.II do 31.III, · Pastrmka (Salmo sp.) od 1.X do 1.III, · Rak (Astacus leptodactylus, Astacus fluviatillis) od 1.XI do 31.V. Zabranjen je sportski ribolov svih ribljih vrsta od 1.IV do 30.IX u vremenu od 21 do 3 èasa i od 1.X do 31.III u vremenu od 18 do 5 èasova. Zabranjen je lov sledeæih vrsta, èija je dužina ispod: · Keèiga (Acipenser ruhenus) 40 cm · Pastrmka (Salmo sp.) 25 cm · Smudj ( Lucioperca lucioperca) 35 cm · Smudj - kamenjar (Lucioperca vulgensis) 25 cm · Som (Silurus glanis) 60 cm · Šaran (Cuprinus carpio) 30 cm · Štuku (Esox lucius) 30 cm · Deverika (Abramis brama) 20 cm · Veliki vretenar (Aspro zingel) 25 cm · Mali vretenar (Astacus streber) 15 cm · Rak plemeniti (Astacus fluviatillis) 9 cm

2

f 246

Ribolovna tabela

vrsta ribe bandar

bodorka

vrsta ribolova debljina strune sa plovkom, 0,25-0,35 varalièarski

broj udice 1K* 4-7 3K* 8-10 sa plovkom 0,15-0,20 1K 10-14

dubina ribolova hladno doba god. dno, inaèe sredina i pri površini sve dubine

mamac mesec 5-11 crvena glista,puž, žive ribice, meso, male varalice

1-12 crvena glista, žitarice, insekti, krompir, hleb bratfiš varalièarski 0,25-0,35 1K hladno doba 5-9 gliste, bube, crvi, grašak, varalice, 7-10 god. dno, sistem sa veštaèke mušice, inaèe sredina vod. kuglom, skakavci i pri površini dubinski 5-9 varalice, ribice, leti pri bucov varalièarski, 0,35-0,45 1K gliste, sistem sa 2/0-3 površini, varalièarski vod. kug. + veš. 3K inaèe srednje sistem sa mušice, bube dubine 1-4 vod. kuglom crvenper- sa plovkom 0,15-0,20 1K sve dubine 1-12 gliste, lièinke, žitarice, bube, 8-14 ka krompir, hleb 4-9 gliste, krompir, dno deverika sa plovkom, 0,25-0,35 1K crv, larve, hleb, 5-10 dubinski kulja, žitarice 5-12 g l i s t e , r i b i c e , dno dubinski, 0,35-0,45 1K jegulja parèe ribe, rak 1-6 plovkom 247 * 1K - jednokraka udica; 3K - trokraka udica; muš - mušica

248 Dodatak vrsta ribe

vrsta ribolova debljina broj strune udice karaš sa plovkom 0,20-0,30 1K 8-14 klen sa plovkom, 0,25-0,35 1K 3-11 varalièarski, dubinski, sistem sa vod. kuglom sa plovkom 0,10-0,18 1K kleniæ 18-20 krkuša sa plovkom 0,10-0,18 1K 18-20 linjak sa plovkom, 0,20-0,30 1K 7-11 dubinski mušièarski, lipljen muš. muš* varalièarski struna, 8-16 0,15-0,25 1K 10-12 mladica varalièarski 0,50-0,70 1K 1/0 mrena dubinski 0,30-0,40 1K 3-8 muš. muš. salmonide mušièarski, varalièarski struna, 8-16 0,20-0,30 1K 10-12 skobalj sa plovkom 0,25-0,30 1K 8-12 smudj varalièarski, 0,30-0,50 1K 2-6 dubinski, sa plovkom dubinski, 0,45-1,00 3K som 5/0-2 varalièarski sa plovkom 0,35-0,50 1K šaran 2-6 dubinski varalièarski, 0,35-0,60 1K štuka sa plovkom sajla 2/0-4

0

dubina ribolova dno

memamac sec 3-10 krompir, žitarice, crvi, gliste, testo hladno doba 4-9 gliste, sir, testo, god. dno, voæe, insekti, crv, inaèe srednja žitarice, varalice, dubina i pri veš. mušice površini pri površini 6-8 crvi, puž, lièinke, vodeni raèiæi dno 7-10 crv, meso,lièinke dno sve dubine

sve dubine

4-9 gliste, rep od raka, moždina 3-9 mušice, varalice, vobleri 1-2 “Zopf”, varalice

dno

6-11 gliste, crvi, sir, džigerica, grašak sve dubine 3-9 mušice, varalice, vobleri dno dno, leti u sredini dno

3-10 gliste, crvi, sir, hleb, muve 6-12 živa i mrtva riba, male varalice

6-11 živa i mrtva riba, gliste, žabe, vara. dno 4-10 gliste, boili, testo, krompir, žitarice hladno dno, 5-12 živa i mrtva riba, varalice, žabe inaèe svuda

Literatura:

Štampani i internet izvori

Štampani izvori

ABU., Dobar ribolov 72/73, ABU, Hetsingborgs, 1972, str.1-32 Affre P., Durantel P., Guillotte P. Pecaroški džepni vodiè, Konemann, Singapore, 2000, str.134-248 Brehm A., Život životinja, Prosvjeta, Zagreb, 1982, str.485-498,514-516, DAM., Pribor za ribolov ‘72,’73,’74 DAM, Berlin, 1972,73,74, str.1-100 Drobnjakoviæ B., Ribolov na Drini, Etnografski muzej, Beograd, 1934, str.1-56 Fink-Zebiæ V., Ribolov i pecanje, Iproz, Beograd, 1943, str.5-16,19,21-44,49-53 Klašterka V., Sportski ribolov, Znanje, Zagreb, 1976, str.71-133,165-237 Petroviæ J., Lov pastrmke i lipljana, Sportska knjiga, Beograd, 1971, str.6-7 Popoviæ Lj., Pastrmka, Direkcija za ribarstvo, Beograd, 1948, str.1-109 Radanov D., Ribolovaèki èvorovi, Nolit,Beograd,1991,str.1-18,43,52-55,58 Radanov D., Aleksiæ O., O metodama slatkovodnog ,Nolit,Beograd,1981,str.27-29 Sabol M.., Sportski ribolov, Zrinski, Èakovec, 1977, str.61-66, 123-125, 132-167,183-239 Stanjek V.J.., Svet životinja u slikama, Mlado pokolenje, Beograd, str.238-250 Tanasijeviæ N., Iliæ B., Posebna entomologija, Gradjevinska knjiga, Beograd, 1969, str.1-23, 305-353 Tanasiæ R., Opstanak, Pokret gorana, Novi Sad, 1996, str.96-109 Vrenk B.,Najbolja riba, Stvarnost,Zagreb,1984, str. 21

l 251

Znaèajniji internet izvori

Biff Poole fishing page, http://www.users.globalnet.co.uk/~bpoole/index.html Carp catchers rigs an tips page, http://vzone.virgin.net/k.roe/cc/index.htm Carp fishing in Netherlands, http://www.dutchcarp.nl/index.html Carp invaders, http://home.pi.se/magnus.ugander/carphome.htm Carp net, http://www.carp.net/home2.htm Carp world, http://www.carpworld.de Cool carp fishing page, http://www.umr.edu/~pdawson/home.html Electronic zoo, http://netvet.wustl.edu/fish.htm Fishing (Kajiæ V.), http://vlatko.virtualave.net Fishing about, http://fishing.about.com Fly fishing in USA, http://www.flyfishusa.com/ Luna fishing team., http://luna.on.neobee.net Natjecateljske stranice, http://www.geocities.com/Baja/Mesa/7714/index.htm Ribar, http://www.ribar.co.yu Ribarska, http://www.ribarska.com Ribe naših voda (Brzak D.), http://www.ptt.yu/korisnici/b/r/brzak Ribolov,http://home.drenik.net/ribolov/ & http://solair.eunet.yu/~djdragan Ribolov net, http://ribolov.net/ Specialist tackle, http://www.specialist-tackle.co.uk Tajne ribolova, http://users.hemo.net/quercus/ Tennessee Oudorsmen, http://www.tnoutdoorsmen.com/ Yosemite cabine, http://www.geocities.com/Yosemite/Cabin/6222/main.html Waterland net, http://www.waterland.net Wierd fishing, http://www.angelfire.com/weird/aaaaaa/index.html

252

O

Prenumeranti I izdanja

“Dve su stvari kojima treba težiti u životu: prvo je da se dobije ono što se želi; a, potom, da se u tome i uživa” - Logan Pearsall Smith, 1931 Aleksiæ Vladeta,Kruševac Andesilic Pavle,Kula Andjeliæ Ljubiša,Trebinja Andjelkoviæ Nenad,Beograd Andraš Mate,Debeljaèa Bar(b)iæ Savo,Beograd Bašiæ Danijel,Sonta Bašiæ Bojana,Novi Sad Berarov Dejan,Zernjanin Bicanin Nenad,Beograd Bicvic Mato (Jože),Prud Bilušiæ Ivica,Zagreb Blagojeviæ Milan,Valjevo Blaškoviæ Bela,Sombor Bojaniæ Zoran,Brrndby Straud Bojoviæ Zoran,Zemun Brkiæ Nemanja,Mladenovac Cakiæ Dušan,Beograd Crljeniæ Dalibor,Belišæe Crnaliæ Nihad,Fojnica Cvetkoviæ Velimir,Požarevac Cvijiæ Milorad,Kosjeriæ Æiriæ Mirko,Banja Luka Èupa Milan, Vršac Dangubiæ Dragan,Bileæa Dašiæ Dražen,Zemun David Atijas,Doboj Dejan Miliæ,Kosovska Mitrovica Deljeviæ Mirsad,Novi Pazar Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Dizdareviæ Marin, Zrenjanin Divniæ Dragi,Negotin Djordjeviæ Miodrag,Æiæevac Djordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Djukanoviæ Aleksandar,Beograd

Djukiæ Zoran,Beograd Djuriæ Dragoljub,Novi Beograd Dodiæ Dejan,Vranje Dolinaj Jan,Stara Pazova Dragiæ Duško,Beograd Dragin Dragan,Ada Draškoviæ Branislav,N Beograd Draškoviæ Ivan,Beograd Drmanoviæ Igor,Novi Beograd Erdudac Andrija,Ratkovo Ferencik Laslo,Zrenjanin Filipoviæ Igor,Beograd Gadzo Edin,Hrasnica Gajiæ Nenad,Kozarska Dubica Gajinov Djordje,Kulpin Gašpar Surap,Kanjiža Gigoviæ Slaviša,Kragujevac Godiæ Zvonko,Novi Sad Goluboviæ Darko,Beograd Gordiæ Zoran,Niš Granovljeviæ Dragan,Moroviæ Grkoviæ Nikola,Sombor Grnèarski Miloš,Kula Hadžiæ Ermin,Sarajevo Haseviæ Ermin,Brèko Horti Zoltan,Baèko Gradište Hristovski Vladimir,Bitola Ibrajter Ivan,Senta Iliæ Zoran,Despotovac Ilijevski Ivan,Skopje Ivanoviæ Dušan,selo Guncate Ivanoviæ Davor,Slavonski Brod Jakšiæ Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruševac Janiæijeviæ Konstantin,Požarevac

Jankoviæ Siniša,Šabac Jovanoviæ Igor,Beograd Jovanoviæ Goran,Voluja Jovanoviæ Vera,Voluja Kafedžiæ Nedžad,Gradaèac Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar Kandiæ Božidar,Lapovo Varoš Karaèonji Geza,Zrenjanin Karanoviæ Ratko,S Kamenica Kecoviæ Ljubiša,Kragujevac Kekez Bojan,Nuštar Kekiæ Vesna,Novi Sad Kerkez Mile,Vršac Kikoviæ Milija,Nova Varoš Klièek-Horvat Željko,Varaždin Kos,Vladan Banja Luka Kosiæ Vinko,Žepèe Kosoviæ Dejan,Paraæin Kovaè Jozef,Sirig Kozar Dalibor,Zemun Krneta Aleksandar,Medjuvedja Krnjac Miroslav,Panèevo Krpuèin Slobodan,Zrenjanin Kuzmanoviæ Zivan,Novi Sad Ladjar Hako,Novi Pazar Lazar Darko,Ruma Laziæ Marinko,Bajmok Laziæ David,Beograd Laziæ Zoran,Vojska Leban Laslo,Mužlja Lipovac Krunoslav,Vukovar Lonèar Milika,Beograd Lonèar Milan,Novi Sad Maksimoviæ Miroslav,Zemun Maletaški Tatjana,Novi Sad

253

254 Prenumeranti

Malibašiæ Slobodan,Zrenjanin Maniæ Slobodan,Smederevo Mariæ Zoran,Novi Kneževac Marinkoviæ Milun,Kragujevac Marinkoviæ Boban,Graèanica Markoviæ Radomir,Kovilj Markusi Berislav,S. Brod Masleša Jovan,Gajdobra Masnikoviæ Dragomir,Beograd Matiæ Danko,Banja Luka Matoviæ Milan,Takovo Mesaroš Laslo,Senta Mezei Ivan,Novi Sad Mihalek Ivan,Novi Sad Mijatoviæ Milan,Vladimirci Milanoviæ Nebojša,Lazarevac Milenkoviæ Vladica,Vranje Miletiæ Goran,Petr. na Mlavi Miloradoviæ Dalibor,Kušiljevo Milosavljeviæ Raško,Ivanjica Milovanoviæ Andrija,Beograd Milutinoviæ Aleksandar,Kula Mišur Boban,Valjevo Mitiæ Željko,S. Kamenica Mitiæ Dragana,Ruma Mitroviæ Milorad,Beograd Mitroviæ Vojislav,Šabac Momèilo Milivojeviæ,Kukujevci Momèiloviæ Djordje,Zajeèar Mudri Vlado,Varašdin Musiæ Seid,Brèko Mužiæ Saša,Subotica Nadj Miloš,Wien Naumoviæ Goran,Kraljevo Neradžiæ Aleksandar,Valjevo Neškoviæ Dragan,Kraljevo Nikoliæ Dejan,Bajmok Nikoliæ Zoran,Loznica Nikoliæ Ladislav,Zrenjanin Nikoliæ Branislav,Beograd Novakoviæ Antonio,Beograd Omeroviæ Izet,Novi Pazar Oreškoviæ Marko,Kaèarevo Paljinkaš Boris,Ruski Krstur Pantiæ Danijel,Beograd Pavloviæ Serafim,Mladenovac

Pecekoviæ Dejan,Novi Beograd Pešiæ Zoran,Niš Petroviæ Goran,Pirot Petroviæ Borislav,Boljevac Popov Marjan,Novi Kneževac Popoviæ Dobrivoje,V. Banja Popoviæ Miodrag,Zemun Porèiæ Dejvid,Banovci-Dunav Praziæ Srdjan,Panèevo Predrag Novkoviæ,Beograd Prerad Goran,Gradiška Prtinac Suad,Novi Pazar Puja Tomislav,Cerak - Beograd Radujkoviæ Janko,Novi Sad Rajkoviæ Milenko,N. Beograd Rakèeviæ Nemanja,Podgorica Ratkoviæ Tihomir,Trebinje Ristiæ Saša,Doboj Rovèanin Zlatko,Zrenjanin Satara Edar,Sarajevo Saula Goran,Srbac Seovac Božidar,Loznica Simiæ Aleksandar,Kruševac Simiæ Nenad,Kuzmin Slokar Mirko,Novi Sad Smiljaniæ Aleksandar,M. Belotiæ Spaho Izet,Sarajevo Spaseniæ Radiša,Kraljevo Spear Antun,Padul (Granada) Srdanov Vladimir,Zrenjanin Sremèeviæ Bojan,Kruševac Sretenoviæ Dragica,Beograd Stankoviæ Foto,S. Mitrovica Stankoviæ Filip,Panèevo Stankoviæ Darko,Zrenjanin Stefanoviæ Borislav,Kruševac Stefanoviæ Andreja,Kragujevac Stepanov Filip,Zemun Stojanoviæ Aleksandar,Negotin Stojanoviæ Vladimir,Leskovac Stojiæ Nada, Vršac Stojiæeviæ Vladimir,Šabac Stojkoviæ Vladica,Leskovac Strakušek Jan,Kovaèica Suèeviæ Slobodan,Beograd Šakriæ Saša,Subotica

)

Šarac Goran,Kruševac Tasiæ Paja,Indjija Tasiæ Gligorije,Leskovac Tešanoviæ Branko,Trebinje Tijanoviæ Ljuboje,Prijepolje Tkalèec Siniša,Donji Vidovec Todoroviæ,Bratislav,Vuèje Tomaš Branislav,Novi Sad Tošiæ Aleksandar,Beograd Trailoviæ Zoran,Aleksandrovac Trajkoviæ Dragan,Šabac Trebinjac Milojko,N. Beograd Trièkoviæ Dragan,S. Palanka Trubljanin Tufo,Novi Pazar Vasilevski Aleksandar,Skopje Vasiljeviæ Marko,Užice Vasiljeviæ Jovan,Loznica Veèerina Vladimir,Stanišiæ Viæentijeviæ Milivoje,Beograd Vidojeviæ Goran,Kruševac Viskoviæ Jovan,Beograd Vlajkoviæ Radovan,Kruševac Vlèek Vlatko,Pivnica Vogrinec Marjan,Ivanjkovci Vorinski Ivan,S. Mitrovica Vozar Emil,Kisaè Vrziæ Predrag, Novi Sad Vuèen Kristijan,Zrennjanin Vuèetiæ Miodrag,V. Banja Vuèetiæ Branislav,Aleksandrovac Vuèkoviæ Sima,Beograd Vuèkoviæ Darko,Paraæin Vujuæ Vladimir,Klupci - Loznica Vukotiæ Svetozar,Podgorica Zdimiroviæ Franja,Kovin Zdraviæ Milan,Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko,Temerin Zekoviæ Esad,Novi Pazar Zrniæ Siniša,Novi Sad Zvonimir Matovina,Šid Žagar Ninoslav,Zagreb Žeradjanin Mihajlo,Aleksandr. Živiæ Rade,Padinska Skela Živkoviæ Pavo,Orašje Živkoviæ Milan,G. Milanovac Živkoviæ Nenad,Blace

Beleške

255

256

Aleksandar Dakiæ TAJNE RIBOLOVA zbirka tekstova o ribolovu Samostalno autorsko izdanje  Aleksandar Dakiæ Copyright 2002 I izdanje Štampa Štamparija “Triton”, Vršac Marta 2002. Tiraž 500 ISBN 86-902935-1-5

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije , Beograd 639.21 (497.113) 799.12 TA J N E r i b o l o v a / p r i r e d i o A l e k s a n d a r Dakiæ. - [1. izd.] - Vršac : A.Dakiæ, 2 0 0 2 ( Vr š a c : Tr i t o n ) . - 2 5 4 s t r. : i l u s t r. ; 2 0 c m Ti r a ž 5 0 0 . - B i b l i o g r a f i j a : s t r. [255-256]. ISBN 86-902935-1-5 1. Daki} ,Aleksandar a) Ribe, slatkovodne - Vojvodina b) Sportski ribolov COBISS-ID 97400076