Kordofoni narodni instrumenti
Kordofoni instrumenti (žičani instrumenti) ► ton
se dobija kao rezultat svirke na napetoj struni ► struna - od životinjskih creva, konjskog repa ili metala ► vibriranje strune pojačava se rezonatorom (rezonantnom kutijom – telom (korpusom) instrumenta)
Osnovne grupe kordofonih instrumenata ► 1.
citre: pravougaoni ili trapezasti korpus na ravnoj podlozi sa horizontalno napetim žicama
►
ton se dobija trzanjem (citra) i udaranjem (cimbal)
Osnovne grupe kordofonih instrumenata ► 2.
lutnje: kruškoliki korpus, izdužen duži ili kraći vrat.
► zvuk
se dobija trzanjem (tambure – ćitelija, šargija, saz, tambure vojvođanskog tipa) ili guđenjem (gusla-ćemane, gusle, violina)
Citra ► naziv
je grčkog porekla i odnosi se na celu porodicu instrumenata ► rezonator: pljosnata drvena kutija pravougaonog ili trapezoidnog oblika ► 30-45 metalnih žica štimovanih u kvartama ili kvintama, zategnutih čivija ► dijatonske i hromatske citre ► tehnika: okidanje prstima, metalnim naprscima ili plektrumima ► rasprostranjenost: Vojvodina (mađarsko stanovništvo) ► poreklo: azijsko (putem Mađara iz pradomovine)
Cimbal ► persijsko-arapskog
porekla ► drveni trup trapezoidnog oblika + čelične žice ► žice se štimuju po 3-4 unisono ► tehnika
sviranja: udaranje štapića po žicama ► rasprostranjenost: Vojvodina (mađarsko i rumunsko stanovništvo)
Šargija ► vrsta tambure ► 4-12 metalnih
kratkog vrata žica štimovanih na tri tonske visine (f1- c1 u sredini -g1) ► tehnika sviranja: okidanje terzijanom (plektrumom od životinjkog roga) ► najviša žica = melodija, ostale – bordunska pratnja ► poreklo: iz Azije, preko osmanlijskih osvajanja ► rasprostranjenost: severozapad Srbije (Podrinje, užički kraj), Bosna i Hercegovina, Makedonija, Kosovo i Metohija ► funkcija: pratnja igara i pesama (uglavnom šaljivog sadržaja) ► tip svirke: ritmički ► pripada uglavnom seoskoj tradiciji
Saz ► vrsta
tambure dugog vrata ► pripada gradskoj, uglavnom muslimanskoj tradiciji severozapadne Srbije (Podrinje), Bosne i Hercegovine, u nekim krajevima i Makedonije i Kosova i Metohije ► 9-12 žica štimovanih na tri visine (kao kod šargije) ► tip svirke: melodijski, bogata muzička faktura, ornamentika, dinamika ► jednoglas, dvoglas, troglas ili četvoroglas (deoba najviše žice) ► repertoar: vokalno-instrumentalni - sevdalinke
Vojvođanska tambura ► t’n
= žica (persijski) ► poreklo: preko Šokaca i Bunjevaca – seobom sa zapada Balkana u XVIII i XIX veku usled nepovoljnih okolnosti za život pod vlašću Turske ► modifikacije izgleda (izazvane uticajima srednje Evrope): skraćivanje vrata, pužolika glava, trup se oblikuje po uzpru na klasične kordofone instrumente (gitara, gudački instrumenti...) ► tehnika sviranja: trzanje ili udaranje po žicama terzijanom od guščijeg ili ćurećeg pera, višnjevog ili trešnjevog drveta, roga, celuloida ► u sastavu tamburaškog orkestra ili solistički (samica, dangubica) ► funkcija: pratnje narodnih igara i pesama
Gusla
(ćemane, ćemene, ćemanče, gadulka, gagalo, džukalo) ► poreklo: persijsko-arapsko ► izgled instrumenta: kruškasti
korpus, kratak vrat, 3-4 čivije za 3-4 žice, dugme, magariče ► gudalo: dugačko, opuštene strune koje se zatežu palcem pri sviranju ► štimovanje: c1-g1-c2 ► tehnika izvođenja: melodija se dobija skraćivanjem najviše žice korenom nokta (tipično za orijentalne instrumente). Ostale žice su bordunske. ► instrument se drži na levom kolenu (sedeći) ili zakačen za kaiš (u stojećem stavu) ► repertoar: pratnja narodnih igara i pesama ► rasprostranjenost: jugoistočna Srbija, jugozapadna Bugarska, Grčka, Albanija, Makedonija
Gusle
izgled instrumenta: kruškasti korpus, koža, dug vrat, glava, čivija, dugme, struna od konjske dlake, lučno gudalo sa nategnutim strunama ► način sviranja: sedeći nisko, gusle su između nogu ukrštenih ispod kolena (Srbija) ili sedeći na stolici, gusle su oslonjene ne noge prekrštene preko kolena (Crna Gora) ► tehnika sviranja: prevlačenje gudalom preko strune, skraćivanje strune drugim člankom prstiju ► funkcija: pratnja epskoj pesmi ► muzička struktura: heterofona ► muzički oblik guslarske svirke: instrumentalni uvod, vokalnoinstrumentalno izlaganje ispresecano instrumentalnim interludijumima, instrumentalna coda ► rasprostranjenost: predeli naseljeni dinarskim stanovništvom (zapadna Srbija, Crna Gora, Šumadija) ► specifičnosti guslarske prakse: ceremonijalnost guslarskog performansa ►
Dvostrune gusle ► identične
jednostrunim, osim što imaju dve strune ► funkcija: pratnja tzv. lirskih, strofičnih pesama šaljivog sadržaja i narodnih igara ► tip svirke: melodija + bordunski ton ► često instrument slepih koji nemaju drugo zaposlenje ► rasprostranjenost: Srbija (okolina Niša, Pirota, Ćuprije, u Temniću), Vojvodina (Bačka, Srem), Lika, Banija, Kordun
Violina (ćemane) ► fabrički
proizveden instrument ► solistički (ređe) i kao deo narodnog ansambla (uz bubanj, ad hoc ansambli) ili orkestra (gudački ili tamburaški – umesto prim tamburice) ► poreklo na našim prostorima: nepoznato ► izvođači: većinom Romi i Vlasi, ali i Srbi ► repertoar: neobredne pesme, obred lazarica (preuzet od strane Roma), balade (Vlasi) ► rasprostranjenost: gotovo u celoj Srbiji (severozapad, severoistok, istok, gradske sredine, Vojvodina)
