Zvoncica
~1~ Foxy
Zvoncica
Iva Mili
PONOĆNI SUSRET
~2~ Foxy
Zvoncica
Iva Mili
PONOĆNI SUSRET
~2~ Foxy
Zvoncica
- En, ti ne razumeš, ja se njega plašim! A mislim da za to imam i dobar razlog - uzviknula je dramatično mlada gospođa Rozmeri Klajvs. - Rouz, ne preteruj. Ne mogu da zamislim da bilo ko ima nešto protiv tebe, a najmanje tako kulturan džentlmen kao što je on -
odvratila je njena sestra En. Sedele su u parku na klupici. Dadilja je otišla da prošeta malu Lusi i bebu Henrija, Rozmerinu decu. Lusi je imala četiri, a Henri nešto manje od dve godine. Videle su je između drveća kako zastaje da porazgovara sa nekom prijateljicom, koja je takođe u kolicima vozila bebu. En još jednom pogleda gde su deca i dadilja, pa se okrete svojoj
sestri. Rozmeri nije dobro izgledala. Bila je bleda i sa tamnim podočnjacima. To bi neupućenom posmatraču moglo da izgleda kao posledica njene nove trudnoće, jer je stomak već počinjao da se nazire ispod haljine i elegantnog kaputa, ali En je znala da Rozmeri dobro podnosi trudnoće. Ovo je poticalo od nečega sasvim drugog, zbog čega
je En doputovala pre dva dana, posle Rozmerinog očajnog pisma i poziva da dođe. Već je čula dobar deo razloga za taj hitan poziv, ali nije mogla da veruje u to. Poznavajući svoju lepu sestru, ovo je opet mogao da bude poziv da joj se nađe dok je sama i da privuče tuđu pažnju. - Ne, on je kao neki zli duh iz moje prošlosti, koji se vratio da me progoni! - opet je uzviknula Rouz i podigla maramicu da obriše sićušnu
suzicu u uglu oka. Njena sestra je uze za ruku. Tek je stigla, pa je još imala strpljenja
za sestrinu dramatičnost. - Ne bih rekla da je Džon Redvin, četvrti lord od Renlija, neki duh, a još manje da je došao specijalno da tebe progoni - rekla je En razložno. - Zašto se, onda, vratio? Zar nije mogao da ostane tamo... gde je bio ovih šest godina? I da se nikad ne vrati u Englesku?
Iz njenih usta je i ovako nerazumno obrazloženje zvučalo ljupko. Rozmeri je oduvek bila mezimica i lepotica, nežna i krhka, svi su joj redom ugađali, pa se navikla na to da joj uglavnom drugi rešavaju probleme. Tako je sada očekivala da se i ova neugodnost nekako sama ukloni, bez njenog učešća i nerviranja. Neugodnost u vidu gospodina koga je nekada odbila i mislila da je
sa njim završila. Da joj više neće smetati, a on se nekim čudom pojavio, baš njoj u inat. To je zaista bilo nepravedno. Zaista, zašto je morao da se vrati, kada je njoj ovako bilo fino. Skoro da ga je sasvim zaboravila. Zato ~3~ Foxy
Zvoncica
je pozvala sestru u pomoć. Ona sama nije umela da izađe na kraj sa situacijom koja je nastala. - Dušo, vratio se da preuzme titulu i nasledstvo koje je dobio,
pošto su četiri prethodna naslednika neočekivano nastradala za vreme dok... njega nije bilo - En joj je objašnjavala kao nerazumnom detetu. Ponekad se zaista činilo da je njena s tarija sestra nerazumno dete, o kome se treba stalno brinuti. Sva sreća što je Džordž Klajvs, Rozmerin muž, dobar i strpljiv čovek. Predali su mu u ruke priličan teret kada su je udali za njega. Ali sada Džordž nije bio tu, bio je na svom imanju da završi jesenje poslove. En je morala da se stvori pored sestre, da bi joj pomogla u rešavanju stvarnih i izmišljenih problema. Kao i uvek, pitala se da li taj problem nije, u stvari, Rozmerina potreba za društvom i
pažnjom. Rozmeri nije navikla da bude sama, da nema nekog ko će da pazi na nju. Ovog puta na nju i njenu decu. - Kladim se da je on umešao svoje prste u njihovu smrt - rekla je Rozmeri zlokobnim glasom. En uzdahnu. Pitala se da li Rozmeri nekim delićem svesti možda užva u drami koju izaziva. Njena sestra zaista je ponekad umela da bude naporna. Naročito kada je bila ovoliko zabrinuta ili uplašena, što je sada bio slučaj. Biće potrebno mnogo više strpljenja nego inače da je umiri. - Rouz, on nije ubica. Nikako nije mogao to da uradi, jer nije bio ovde. Osim toga, svi oni su umrli manje- više prirodnom smrću - rekla je En. To je samo delimično bilo tačno. Jedan je umro od starosti, jedan od gojaznosti i bolesti, jedan u dvoboju zbog nečije žene, a poslednji od posledica pijančenja i razuzdanog života. Tako da je Džon Redvin sasvim neočekivano postao lord od Renlija i vratio se u Englesku. Veoma dobro je bila upućena u dešavanja vezana za njega, mnogo bolje nego što je njena sestra mogla i da zamisli. Za Rozmeri je on bio bivši udvarač i neprijatnost iz prošlosti koju je pokušavala da zaboravi, jer nije volela sekiraciju. Ali za En, on je bio mnogo više nego što je smela da prizna. Ništa nije znala, kao ni ostali, o njegovom životu u poslednjih šest godina, niti kako se obogatio. Ali je zato bila veoma zainteresovana da sazna sve o njemu, sada kada se ponovo vratio u Englesku. Isto kao i celo društvo. Otkako je došao, bio je u centru pažnje, više nego pre svog odlaska. En se sva skupi na klupi pri podsećanju na te davne događaje. To je za njega bilo izgnanstvo, bar je tako počelo. Isključivo zahvaljujući ~4~ Foxy
Zvoncica
njihovom ocu, koji se pobrinuo da ga ukloni. Možda Rouz ima pravo što se boji. Št a ako se Redvin vratio još uvek ljut na Rouz i na njihovog oca? Vrlo lako bi moglo da mu padne na pamet da traži osvetu za ono što je zbog njih doživeo. Ona je navikla da u njemu i dalje vidi mladog, zanesenog, vatrenog i romantičnog junaka, nesuđenog izba vitelja njene sestre. Godine izgnanstva verovatno ga nisu mazile. Kakav li se vratio? Nije valjda gorak i osvetoljubiv. Stresla se. Ono što je čula o njemu, govorilo je da vrlo malo liči ne nekadašnjeg mladog Redvina. Ovaj sada bio je distanciran i hladan, ne previše druželjubiv ni ljubazan. Ali svejedno je pobuđivao pažnju i radoznalost, baš zbog svoje tajanstvene prošlosti i nedokučive pojave. Želela je da ga vidi, a istovremeno i strepela od toga. Nije volela razočaranja. A ovo je pretilo da bude baš to. Šta ako je istina sve to što se priča o njemu? - Možda ih i nije ubio svojim rukama, - nastavila je Rouz tvrdoglavo - ali mogao je na neki drugi način. On je sada veoma uticajan i to ne samo zbog titule i nasledstva. En, pričaju da se iz inostranstva vrat io veoma bogat. Ako je tako, niko neće moći da mu stane na put, bilo šta da reši da uradi. Ja... sreli smo se nekoliko puta. On izgleda tako zastrašujuće, da mi se svaki put slošilo kada bih ga spazila. - Zaboga, Rouz, nemoj toliko da dramiš! Pa ti ga opisuješ kao ubicu! Ne verujem da bi išao tako daleko da se bavi stvarima koje ti
zamišljaš u svojoj neobuzdanoj mašti. On je pravi gospodin. Ne verujem da se toliko promenio. Oduvek je bio ozbiljniji i bolji od drugih. - En, znam da se on tebi oduvek dopadao mnogo više od mojih
ostalih udvarača, ali ti si tada još bila dete, nisi umela dobro da proceniš ljude. Uvek si bila pod uticajem tvoje romantične mašte. Moraš da shvatiš da sam ga ja ostavila na cedilu kad je hteo da pobegnemo. A pre toga sam, u nekom trenutku zamračenja svesti, pristala na to odmahnula je ona glavom kao da se još uvek čudi tome. - Nisam se pojavila tamo gde me je čekao. Umesto toga, ostala sam kod kuće i ipak se udala za onog kog mi je otac odredio. A taj isti naš otac ga je uhvatio, uhapsio i... znaš šta se sve posle desilo. Ti znaš kako je strašan otac kad nekog uzme na zub. A Redvin mu je naročito išao na živce. Jedva je čekao neki povod da nad njim vežba svoju moć i uticaj. Sudija je bio njegov dobar prijatelj. Nikada nisam saznala šta su mu sve prikačili da bi ga tako strogo osudili. Niti znam zbog čega je otac oduvek toliko bio protiv njega, kad je u to vreme bio samo jedan od mojih udvarača. Nešto uporniji od ostalih, doduše. Ali ništa nije učinio da toliko iznervira oca, ~5~ Foxy
Zvoncica
osim što je hteo da me spasi od nepoželjnog braka koji mi je pretio. Bar
sam tako tada verovala. Da sam znala kako je Džordž dobar, nikada ne bih ni pomislila da pobegnem od njega. Jeste da ima taj ožiljak i da ne izgleda baš privlačno na prvi pogled, ali je divan i ja ga sada mnogo volim... - raspričala se Rozmeri kao i uvek kada je tema bila njena porodica ili njen muž. Možda joj je ipak bila potrebna publika? En je razmišljala o tim skoro zaboravljenim događajima mnogo češće i više nego njena bezbrižna sestra. I uspela je da sazna neke stvari koje tada, kao dete, nije mogla da zna. Raspitala se dobro o svemu što je bilo vezano za Redvina, tako da je sada bila mnogo bolje informisana o
njemu nego Rozmeri. - Znam ja - rekla je. - Šta? Oh! Zaista? - Rozmeri je već skoro zaboravila o čemu su pričale jer se setila svog muža. Nije volela što je odsutan, sada kad joj je najpotrebniji. A uvek joj je potreban. Zašto je morao da ode na to svoje imanje? Zar upravnik nije mogao to sve sam da završi? Sledeći put mu neće dozvoliti da je ostavi samu ovde u Londonu, gde vrebaju razne opasnosti... - Otac je svojevremeno hteo da se oženi njegovom tetkom ali mu je nisu dali. Mislim da je još uvek kivan na celu njihovu porodicu zbog toga. Tako sam bar čula. - Pa... to nisam znala. Ali... zašto bi se neko još uvek sećao tih davnih događaja - pitala se Rozmeri, koje je gledala da zaboravi sve što nije bilo prijatno za sećanje. - Uvek sam mislila da je u pitanju očeva nezgodna narav... - I jeste, uglavnom. On je prgavi starac, ali ima i to nekakvo opravdanje od pre sto godina da bude takvo zlopamtilo - uzdahnula je En. - Žao mi je majke. Ona je tu najviše stradala. Mislim da nikada nije uspeo da je zavoli. Nije ni pokušao, iako ga je ona, iz ko zna kog razloga
volela. Sam Bog zna da nije to zasluživao. - Pa... ako je voleo tu drugu... - Rozmeri je ponekad bila naivnija od deteta. Naročito ako se radilo o ljubavi. - Rozmeri, ti kao da ga ne poznaješ! On nije nikad bio sposoban da bilo koga voli. Niti je to hteo, ni pokušao. Samo je imao opravdanje da
kinji majku i nas. On uživa da bude zloban. Rekla sam mu to letos. - Oh! - Rouz je, iako udata već šest godina, i dalje živela u strahu od očevih izliva besa. ~6~ Foxy
Zvoncica
- Rekla sam mu da je on kriv što je majka umrla tako mlada. I da
nije zaslužio ni trunku njene ljubavi. A sam Gospod zna da ga je ona volela. Ne mogu da zamislim bilo koji razlog za to, ali bilo je tako - rekla je En ljutito. - A on? - Naravno, odmah se razjario, počeo da viče na mene i preti. Znaš, umorila sam se više od njegovog besa, od njegovog praskanja. Čini mi se
da ga se više ne bojim kao pre. Možda sam oguglala. Shvatila sam da je on samo jedan prgavi starčić, jadan i bedan u svojoj večitoj gorčini. On nikada nije dozvolio sebi da upozna ljubav, niti bilo kome da mu se
približi. Mogu samo da ga žalim. I da pokušam da se iščupam iz njegovih kandži, pre nego što usahnem isto kao i on. - En, ti si tako hrabra. Divim ti se. - Nisam baš toliko koliko misliš. Samo sam se malo umorila. Ne mogu celog života da hodam na prstima da mu ne zasmetam. Samo moje postojanje ga nervira, ja tu ništa ne mogu. I to što se ti sada toliko plašiš, bez stvarnog razloga, samo je njegova krivica. Sva sreća što si se udala za Džordža, koji je divan, dobar i koji te toliko voli. - Jeste. Ko bi rekao. A toliko sam se izbezumila kada mi je otac rekao da će me udati za njega. Pala sam u nesvest na tu vest. On mi je izgledao tako strašan sa onim ožiljkom... Mislila sam da je bolje da umrem, nego da se udam za njega. Sve vreme sam se nadala da ću moći da izaberem sama, nekog najboljeg, najlepšeg, a ne da mi otac odabere i da me proda - rekla je ona gorko. Bila je još uvek ljuta na oca zbog toga,
iako se sve dobro završilo. - Sećam se, imala sam četrnaest, a ti osamnaest - setno je rekla En. Dobro je pamtila to leto. To je bilo ono leto kada je Redvin dolazio svaki dan da se udvara njenoj sestri, a ona se k rila iza ružičnjaka da ga posmatra i da mu se iz prikrajka divi. Da ga sve vreme zamišlja kao viteza iz bajke, koji bi lako mogao da spasi neku nesrećnu princezu. Ta princeza je nekako uvek imala prelepo, tužno lice njene sestre. - Na nesreću, u tom momentu bio je prisutan Redvin i iz nekog razloga pomislio da bi trebalo da izigrava mog spasioca. Odmah je odredio da ćemo da pobegnemo. A ja... budala. Šta mi je bilo da pristanem, ne znam ni sama. Tada sam mislila samo o tome kako da pobegnem od Džordža, nisam razmišljala na koji način.
~7~ Foxy
Zvoncica
- Bila si uplašena. Džordž zaista nije nikad bio lepotan, sa
zastrašujućim ožiljkom, ali ispod njega je duša od čoveka. Ti si srećna žena. - Ah, kako sam bila glupa. Kako sam mogla da pristanem na to glupo bekstvo! Ja sam kriva za sve. Redvin ima puno pravo da me krivi i da želi da mi se sveti. Ko zna šta je sve doživeo kada je proteran... Ot ac je bio nemilosrdan prema njemu, a jedina njegova krivica bila je što se
zaljubio u mene i hteo da spreči da se udam za nekog drugog, kog u tom momentu nisam htela. Eh, onda sam se dosetila da ne želim ni Redvina, da ih se obojice plašim, da se plašim i oca i njegovog gneva kada sazna
za sve, kada nas uhvati. Sigurno bi nas uhvatio, da smo pobegli. Ko zna šta bi onda bilo. Džordž bi možda čuo za to i odustao bi od ženidbe sa mnom. To bi tek bilo užasno. Sada bih bila udata za Redvina, a ne za njega. Ah, šta bih propustila! Toliko volim Džordža! Ali sada je došlo vreme da platim za svoje gluposti. - Ne smeš da kriviš sebe. - Ne mogu da prestanem da mislim kako je bilo i kako je moglo da
bude. Iz najprostijeg razloga, Redvin se vratio pre izvesnog vremena. Opet je tu. Počeo je da me proganja. Pojavljuje se svuda gde i ja. A da samo znaš kako me svaki put pogleda! Kao da hoće da me ubije na mestu! Prošli put kada je naišao, samo što se nisam onesvestila! Da nije bila ledi Beri pored mene da me povrati, ne znam šta bi bilo. - Rouz, uvek si bila sklona drami... - Kažem ti samo istinu. On me prati i željan je krvi! - Oh, Rouz! Preteruješ, sigurna sam - En je morala da se nasmeje
sestrinim rečima ali u sebi nije bila sigurna da je sve tako smešno. Rozmeri je oduvek bila sklona preterivanju. Zbog toga niko nije uzimao za ozbiljno njene izjave. Ali šta ako je ovog puta u pravu? Ako Redvin zaista želi da joj se na neki način osveti? Imao bi opravdanje za to, bez obzira što Rouz nije kriva. Ako je otac toliko dugo bio k ivan zbog nečije manje greške, zašto on ne bi zbog ovako krupne stvari? Njemu je zaista učinjeno nažao, nije samo bio uvređen odbijanjem, kao što je bio otac. - Najozbiljnije ti kažem! A i sama ćeš se uveriti, sada kada si u Londonu. Šta ćeš tamo na imanju kad počinje balska sezona? Jedva sam čekala da stigneš. Ne mogu više, izludeću! Kuda god da odem, u posetu, na bal, pojavi se i on! I uputi mi takav smrknuti pogled, da ne mogu da ~8~ Foxy
Zvoncica
se priberem. A sada je počeo da dolazi čak i u park kada šetam decu. Videćeš ga i ti, sigurna sam da će uskoro iskrsnuti odnekud. - Rouz, lepo je vreme. Svi izađu u park po ovakvom sunčanom vremenu. Približava se zima, naravno da će svi gledati da se nauživaju sunca... - Ne i on! On dolazi isključivo da meni napakosti! Da me zast raši i da mi poruči kako od njega ne mogu da pobegnem i nemam kuda da se sklonim. - Ne verujem da si baš toliko u njegovim mislima - rekla je suvo
En. Ona je čula da je lord Redvin postao izuzetno popularan otkako se pobednički vratio u zemlju i da prosto ne može da odluči koju domaćicu da počasti svojim prisustvom na njenom balu. Njena sestra je još uvek zamišljala da je glavna lepotica, koja privlači opštu pažnju. Što je više kukala, En joj je sve manje verovala. Što je, kao za inat, izazivalo novu salvu zapomaganja i žalbi. Osim toga, Rouz je uvek mislila da su njeni problemi najveći i najznačajniji, a da su tudji mačiji kašalj. Na primer, da je En lako, da ona nema nikakvih problema i da će zbog toga lako preuzeti sestrine na svoja pleća i pobrinuti se d a što lakše i bezbolnije budu rešeni. - Vidim da mi ne veruješ, ali ubrzo ćeš se i sama uveriti. Već ovog jutra. On je sigurno ovde nege u parku, šunja se okolo na svom konju i čeka kad se najmanje nadam da samo iznikne ispred mene i isprepada me - uveravala ju je Rouz. En se opet nasmejala. Nije mogla da zamisli nikog ko bi toliko mrzeo Rouz da namerno izađe u park samo da bi nju plašio ili joj na sličan način napakostio. - En, evo ga! Ide! Na konju, sa tvoje leve strane. Oh, on tako radi svakog dana. Prođe pored mene u parku. Namerno - Rouz je stisnula Eninu ruku toliko da ju je izgrebala. En se okrenu. Osetila je kako joj vatra zahvata obraze. Sada će uslediti taj dugo očekivani trenutak, da ga vidi uživo posle toliko vremena. Da li se promenio? Da li je isto onako lep kakvog ga pamti? Zaista se njoj s leđa približavao jahač, koji kao da je malo usporio kada im se približio. Mogla je da prepozna tu vitku figuru, tamnu kosu i oči među hiljadu drugih. Rouz je sva bleda spustila pogled, ali En je želela da se uveri da li u onome što njena sestra priča ima istine. I da ga gleda... koliko god može. ~9~ Foxy
Zvoncica
Toliko ga dugo nije videla, da se uplašila da je zaboravila njegove crte. Zato je podigla pogled i posmatrala jahača kako se približava. Samo nije umela da proceni da li drhtavica koja ju je obuzimala potiče od straha i Rouzinih sumnji, ili od nečega sasvim drugog... Za šta je mislila da su samo nekadašanje dečije maštarije i da ih je davno zaboravila. Džon Redvin bio je divan mladi čovek tamne kose i očiju. Kada je pre šest godina počeo da se udvara njenoj sestri, En je mislila da je on najlepši mladić na svetu, najprivlačniji, najzgodniji, najhrabriji... prosto idealan. Znala je da ga ona ne zanima. Ona je za njega bila samo dosadno derište koje ga je pratilo u stopu i nije mu dozvoljavalo da nasamo
ostane sa njenom sestrom. Mnogo joj se sviđao i zato je detinjasto želela da Rouz izabere baš njega, najboljeg i najprivlačnijeg od svih. I bila je presrećna kada je priča iz njene mašte počela da se ostvaruje. Njena sest ra je nekako zaista postala napaćena princeza kojoj je potrebna pomoć. A on je postao dobri, hrabri vitez koji će joj tu pomoć pružiti i uz to osvojiti njeno srce i njenu ruku. Znala je od samog početka za bekstvo koje je predložio njenoj sestri, čak se i ona uključila u planove i pokušala da pomogne. Već je imala spremne konopce za spuštanje kroz prozor, spakovala joj je neke stvari za koje je verovala da su potrebne pri tako
romantičnom bekstvu... uradila je sve što je zamislila da bi trebalo da se u takvim prilikama uradi. I zdušno navijala da se sve završi idealno, da njih dvoje zaista pobegnu i onda žive srećno negde na kraju sveta do kraja svog života. A onda... Otac je saznao i razbesneo se više nego ikada do tada. Rozmeri je sve priznala, predomislila se i krotko pristala da se uda za čoveka koga su joj odredili. Džona Redvina su uhvatili kako čeka njenu sestru na dogovorenom mestu. Otac je tada bio uticajan u kraju, udesio je da mladić bude „odgovarajuće” kažnjen i proteran. Redvin je u to vreme bio samo mlađi sin, bočna linija u porodici plemenitog porekla, koji se nije nadao ni tituli ni nasledstvu. Nije imao ništa, niti se neko za njega zauzeo. Bio je zanemaren i bez uticaja, isto koliko i bez para i veza. Morao je da na svojoj koži oseti gnev njih ovog oca, koji je bio nemerljiv, kao da se u njemu godinama skupljao i samo čekao prvu pogodnu priliku da eksplodira i razlije svoj otrov po celom svetu. A najviše po Redvinu, koji se nekako našao u njegovom epicentru. Taj isti Redvin sada im se približava o na svom vitkom vrancu, visok i uspravan. Preživeo je i gnev njihovog oca, i tu nemoguću kaznu i vratio se ovamo moćniji i bogatiji nego što je njihov otac ikada bio ili zamišljao da bi mogao da bude. ~ 10 ~ Foxy
Zvoncica
En proguta knedlu kada je na trenutak susrela njegov hladni,
prodorni pogled kojim ih je obe sasekao. Sada joj je bilo mnogo jasnije o čemu je njena sestra pričala i čega se plašila. Nije bilo nikakve dileme oko njegovih trenutnih osećanja i raspoloženja prema njima. Ovo nije bio onaj isti mladić od pre šest godina, vođen romantičnim viteštvom i nesebičnom željom da pomogne bespomoćnoj dami u nevolji. Ovaj čovek je gorak, prekaljen, ogorčen. I neizmerno ljut na njenu sestru. Kako ih je samo obe prostrelio pogledom dok je polako prolazio. Kao da mu je želja bila da njegov ubitačni pogled bude što duže uperen u njih, u Rouz, da ga što sporije, bolnije osete. En se sva stresla, gledajući njegova leđa kako se udaljavaju niz stazu. Rouz je prebledela i nije mogla da govori iako nije gledala u njega dok je prolazio. Njegov pogled probijao je i progorevao, bio više nego
primetan, čak i ako je čovek hteo da ga izbegne. Ali jedno je bilo činjenica: i dalje je bio divan, predivan, uprkos ledenom preziru kojim ih je obasuo dok je prolazio. - Smiri se. Otišao je - uspela je nekako En da izusti. Nadala se da Rouz neće primetiti koliko joj drhte i ruke i glas dok pokušava da je umiri. - Ali će se vratiti. Uvek se vraća. Okrene po nekoliko krugova. Uvek prođe pored mene i odmeri me onim svojim orlovskim očima. Oh, En. Kad bi samo Džordž bio tu... - Rouz je izgubila energiju za kukanje. Činilo se da joj je jedan Redvinov pogled isisao svu snagu, pa je sada bezvoljno i depresivno klonula. - Ni slučajno! Nisi mu valjda pisala i zvala ga dođe? - trgla se En. - Nisam. Ali razmišljam da to uradim. - Ni slučajno. Nema potrebe da ga uznemiravamo dok radi na imanju. Sigurno ima mnogo posla i nije neophodno da trči u London zbog ovakve sitnice... - En se trudila da joj reči ne zvuče grčevito i grozničavo, dok ubeđuje sestru da ne meša svog muža u ovo. Da je pametnija, i sama bi shvatila kako to može da bude ubistveno opasno. - Ti misliš... oh, En! Nije valjda da se i ti bojiš! Bojiš se da bi Redvin mogao da izazove Džordža na dvoboj i da ga ubije! - konačno se i Rouz dosetila. - Tiše malo, Rouz. Polako, niko nikog neće da ubije. To što se desilo pre šest godina, nikako nije razlog da se sada neko ubija... - Ali i ti se bojiš da postoji ta mogućnost! Oh, En, šta da radimo? ~ 11 ~ Foxy
Zvoncica
- upitala je Rouz plačno. - Smiri se. Nije dobro za bebu da se toliko nerviraš. Smislićemo
nešto pre nego što se Džordž vrati sa imanja. Njega nikako ne smemo da mešamo. Napiši mu pismo, da ništa ne posumnja i ne pominji ništa od ovoga. Ne želimo da se iznenada vrati i nađe se usred ovakvog problema. Poželeće da ga sam reši. A mi znamo kako muškarci ovo rešavaju. - Džordž će ga sigurno izazvati na dvoboj, on ne može da trpi kada sam ja nesrećna. A onda će ga Redvin ubiti. On samo to i čeka. Hoće da mi se osveti - ponavljala je Rouz bledih usana, kao da ne čuje sestru. - Rouz, rekla sam ti da se smiriš. Hajde da se malo prošetamo, postaje hladno. Uskoro neće više biti ovako sunčanih dana, bolje da ovaj iskoristimo najbolje što možemo. Eno ledi Blekvud, maše nam. Idemo do nje. Ona voli da priča, malo će da nas razonodi svojim ogovaranjem. I ako on ponovo naiđe, probaj da se obuzdaš. Ne želimo da se nađemo u centru njenog sledećeg trača. - Oh, ta žena je dosadna. Prošle godine je probala da flertuje sa Džordžom. Ali on nije bio zainteresovan, pa se prebacila na nekog drugog. Uvek me ugnjavi svojim brbljanjem. Svi je izbegavaju. Pravi se fina, a voli da zabada nos gde joj nije mesto. - Sada će nam možda dobro doći njeno brbljanje. Treba nam nešto da nas razveseli. Idemo. Ledi Blekvud bila je mlada, zanosna, treća žena lorda Blekvuda. Njen dosta stariji muž je više voleo da provodi večeri za kockarskim stolom ili u svom klubu, pa njegovoj ženi nije preostajalo ništa drugo nego da sama sebi nađe zabavu. A u tome nije oskudevala. Oko nje je uvek bio veliki broj obožavalaca. Naravno, mladih i zgodnih. Iz te gomile ona je obično odvajala jednog koji ju je zabavljao neko vreme, dok joj ne bi dosadio. Onda ga je menjala za nekog zanimljivijeg. Trebalo je manje od jednog minuta da dve sestre Ambers saznaju
da je Karolina Blekvud bacila oko na lorda Redvina. I to nije krila. Na sva zvona je udarala kako namerava da od njega načini svog novog mezimca. En se odmah pokajala što su joj prišle. Da li bi Redvin pristao da bude „mezimac” jednoj takvoj osobi? A onda s pribrala i shvatila da će od brbljive Blekvudove moći da sazna šta je interesuje, da ne treba da besni zbog njenih planova, nego da je maksimalno iskoristi za dobijanje
informacija. ~ 12 ~ Foxy
Zvoncica
- Kako je samo divan! Ceo London bruji o njemu - brbljala je ona, srećna što ima publiku. - Došao je niotkuda, samo se pojavio kao
tajanstveni stranac sa titulom. Dame se prosto grabe pozivajući ga u posete i na balove. To je stvar prestiža kod koga će se on pojaviti. Ali on je prilično probirljiv, ne odaziva se na sve pozive. Neki tvrde da se uobrazio, neki da je naprosto nedruželjubiv... Uglavnom, vrlo se teško dolazi do njega. Zato je još popularniji. - Šta se zna o njegovom životu dok nije bio u Engleskoj? - En je odmah prešla na praktična pitanja. Sve ostalo je već i sama znala. Nije čekala da je informiše jedna ledi Blekvud o njegovoj iznenadnoj i velikoj popularnosti. Ta popularnost je bila prepreka, skoro isto toliko velika kao i onaj nemili događaj pre šest godina. Nije volela da je neko podseća na prepreke do njega. - Ništa, apsolutno ništa. Žene prosto lude zbog te njegove misteriozne prošlosti. Mnogo je zanimljiviji od ostalih muškaraca kada zamišljate kako je opasan i tajanstven. Znate, primetila sam da ima taj zanosni mali ožiljak na obrazu. Pitala sam ga otkud mu. Tako egzotično i primamljivo izgleda. Znate šta mi je rekao? Kaže, posekao ga brica. Ali tako zlokobnim glasom, da smo sve bile ubeđe ne da ga je zaradio na neki mnogo uzbudljiviji način - kikotala se ona, ubeđena da će uskoro taj primamljivi ožiljak biti njen. - Sve? - upitala je En nestrpljivo. Blekvudova joj je išla na živce sa tim njenim otvorenim divljenjem. Naravno da bi im rekao n eku takvu glupost, znajući da će one poverovati i kokodakati okolo o tome. Znala je da ne voli glupe ljude. I glupe žene. Rouz je stajala pored nje i nije bila u stanju da postavi nikakvo pametno pitanje, onako bleda i unezverena. Samo se osvrtala i strepe la
od njegovog ponovnog pojavljivanja. Kada će, najverovatnije, pasti prikladno u nesvest. En se namrštila. Nikog nije bilo da joj pomogne. Morala je sama da ispita Blekvudovu i da pazi na sestrino ponašanje. Da prikrije njenu paniku i bilo šta što može da oda kako njihova veza sa dotičnim Redvinom nije samo nevažno poznanstvo. Blekvudova nije glupa. Svaka zainteresovana žena odmah oseti konkurenciju, bilo šta što ima veze sa muškarcem kog želi za sebe. - Oh, bilo je nas nekoliko dama okupljeno oko njega. - nasmejala se ledi Blekvud značajno. I prilično samouvereno, kao da je od tih svih dama jedino ona važna. ~ 13 ~ Foxy
Zvoncica
- On je, izgleda, odmah postao vrlo tražen - primetila je En hladno.
Nije trpela tu koketnu torokušu. Moraće uskoro da je napuste. Počela je sve više da je nervira svojim uveravanjem da će upravo ona osvojiti Redvina. - On je najlepši, najzgodniji džentlmen u celom Londonu! Blekvudova nije krila oduševljenje. En se pitala kakav li je njen muž, kad ona ovako otvoreno iskazuje divljenje prema drugim muš karcima. Jeste li ga videle? Svakog dana jaše ovde. Trebalo bi da naiđe. Namerno sam izašla da ga sretnem. Hoću nešto da ga pitam. En je pretpostavljala kakvo bi to pitanje moglo da bude. Blekvudovoj nije ni bio potreban odgovor, samo publika. Okretala s e na sve strane, tražeći ga. Da bi mogla odmah da krene u napad, pomislila je En otrovno. - Hoću da ga pozovem da me sutra prati u pozorište - nastavljala je njihova nestrpljiva sagovornica. En se baš pitala kako li će glasiti njegov odgovor. I kako on prihvata to iznenadno žensko interesovanje. Nekada je tako bio odan njenoj sestri. Nije kod njega primetila nagon za flertom, niti želju da ima toliko obožavateljki. Ali šta je ona mogla da zna, kada je bila samo dete. Čak i da nije bio takav, bogatstvo, utic aj, popularnost mogu lako da promene čoveka. - Oh, eno ga. Oprostite, moram da mu priđem - i ona pojuri prema stazi gde bi trebalo da prođe jahač na crnom konju, koji se opet polako približavao. En i Rouz ostadoše da stoje na bočnoj stazici gledajući šta ć e da se desi. Noge su im bile kao od olova, pa i da su htele, nisu mogle da se udalje. En je želela da vidi kako će reagovati na poziv tako privlačne dame kao što je ledi Blekvud. Uspeo je da im dobaci ponovo jedan od onih njegovih pogleda, pre nego što ga je nasrtljiva Blekvudova zaustavila. Razmenili su nekoliko reči. Sa ove distance nije moglo da se pro ceni da li je njen poziv prihvatio ili ne. Ali nije se dugo zadržao u razgovoru. Produžio je dalje. I
ponovo bacio ubitačan pogled na njih dve kada je prolazio. En je ponovo sva uzdrhtala. Ali odmah se pribribrala i stegla sestri ruke. - Hajde, idemo da nađemo decu i dadilju pre nego što se Blekvudova vrati do nas - rekla je. Da nije bilo onog ledenog pogleda kojima ih je prostrelio bila bi zadovoljna nedostatkom oduševljenja za Blekvudovu. Da li je toliko ~ 14 ~ Foxy
Zvoncica
zaokupljen gorkim sećanjima vezanim za njih da ne može ni da uživa u trenutnoj ponudi zadovoljstava? Nije znala da li da se zbog toga raduje,
ili da strepi. Rouz bezvoljno pođe za njom. Dva ovakva susre ta sa njim bila su previše. Krenule su pošumljenom stazom kad su ugledale decu. Mala Lusi im je trčala u susret, a Henri je radosno cičao u kolicima. - Tetka En! Tetka En! - vikala je Lusi radosno. En je raširila ruke i uhvatila je, pa je zavrtela oko sebe . Obožavala je svoje male sestriće i oni nju. I mali Henri je pružao ručice da ga uzme kada je video kako drži njegovu sestricu. - Zlato moje! Kako sam te se uželela! - rekla je veselo devojčici. - Pa, onda sedi malo kod nas u gostima - tepala je mala grleći je. - Spusti je, teška je - rekla je Rouz proveravajući da mali Henri nije bljucnuo na novi kaputić. On se sve vreme smejao i širio ručice prema En. - Dodajte mi ga, Meri — rekla je En dadilji. - En, ti si blesava. Teški su, zar ćeš oboje da ih podigneš ? progunđala je Rouz. Otkako je Džordž otišao na imanje, bila je stalno loše volje. Samo joj je trebala i ova komplikacija sa Redvinom. Nego, tu je sada En, ona joj je oduvek bila podrška, iako je mlađa. Sada ju je gledala kako se smeje i zabavlja sa njenom decom, koja su cičala i vrištala od sreće u njenim rukama. En je oduvek imala više strpljenja od nje. Doduše, lako je njoj da dođe povremeno, na nekoliko nedelja. Za tako kratak period ne mogu da joj dosade. Ona i dadilja stajale su sa strane i gledale ih kako se zabavljaju. Nije htela da opominje sestru da je malo neprilično za jednu damu da se tako smeje i igra sa decom na javnom mestu. En je ionako ne bi poslušala, samo bi morala da trpi njenu pridiku i savete o slobodnijem vaspitanju uz više ljubavi i radosti. A trenutno nije bila
raspoložena za pridike.
Džon Redvin je nekako uspeo da umakne upornoj ledi Blekvud. Dao joj je neki neodređeni odgovor, tek toliko da poveruje kako će joj možda biti lak plen. Da je počeo da se otima i brani, ne bi ga tako lako ~ 15 ~ Foxy
Zvoncica
pustila. Znao je takve žene. Bile su kao pauci. Umele su da upetljaju žrtvu u svoju mrežu iz koje je posle bilo teško izvući se. Nije nameravao da bude jedan od njih. Čim joj se sklonio sa vidika, usporio je konja. Sestre Ambers otišle su desnom stazom. Zato je okrenuo konja i pošao na tu stranu. Žbunje i drveće dobro ga je zaklanjalo od njih, a i od ledi Blekvud. Mogao je da zastane i posmatra ih iz daljine kako se zanimaju decom. U stvari, sada je samo mlađa bila Ambers. Rouz je još pre šest god ina postala ledi Klajvs. Onda kad je njega šutnula, izigrala, napravila od njega budalu i žrtvenog jarca. Konj se malo uznemirio kada ga je nehotice jače stegao. Potapšao ga je po vratu, zamišljeno posmatrajući prizor. Ali mislima je bio daleko u prošlosti. Lepa Rouz. Kako je samo bila slatka, tako mila i bespomoćna, sa krupnim plavim očima koje su tražile zaštitu. Onaj njen prokleti otac bio je za nju prava muka, naročito kada joj je odredio da se uda za Klajvsa, starijeg od nje preko deset godina, sa gadnim ožiljkom preko celog obraza. Onesvestila se njemu u naručju. Ko bi mogao da odoli takvom pozivu na vitešku pomoć? Od nesuđenog viteštva u njemu je ostala samo gorčina. Morao je da ode iz Engleske na neko vreme. Sudija ga je tako zamolio. Napismeno. Matori Ambers bio je prijatelj sa njim, a on u to vreme nije imao nijednog prijatelja da mu pomogne. Tadašnji lord od Renlija, njegov uvaženi rođak, nije želeo ni prstom da mrdne da se zauzme za njega. Sebični stari gad. Ni ostali rođaci, koji su preuzimali ti tulu jedan posle drugoga, nisu imali sluha za njegove nevolje, koliko god da im je
pisao i molio da mu pomognu. Jedino je njegov prethodnik bio mekšeg srca. Ali nije stigao ništa da uradi. Ipak je njegova prerana smrt bila Redvinova karta za povratak
kući. Ko bi smeo da se suprotstavi jednom lordu od Renlija? Niko. Matori Ambers više nije imao uticaja. A i onaj sudija, koji mu je pomogao u tom nečasnom poslu, mogao bi malo da uzdrhti od njegove sadašnje titule. Lord Redvin. Baš lepo. Ta titula došla je u pravi čas. Pametno će da je iskoristi, kao moćno i opasno oružje za uništenje neprijatelja. Koliko je samo noći probdeo razmišljajući o svemu. O tome kako je ispao žrtva, glupak i budala. Ali neće to više nikad ponoviti. Od sada će on da bude grabljivac, opasnost. Nikad više žrtveni jarac. I, naravno, ~ 16 ~ Foxy
Zvoncica
osvetiće se. Svima koji su pripomogli da njegovo ime padne u blato, da se njegov život pretvori u pakao. Čak će se setiti i svih onih „prijatelja ” koji su možda mogli da pomognu, a samo su okrenuli glavu na drug u stranu. Sada ima prijatelja kuda god da se okrene. Ali on više nije naivna budala pa da poveruje da je to zaista tako. Lord Redvin ima prijatelje, a Džon ih ne bi imao da je i dalje bez titule. Bilo mu je muka od ulizica koji su vrveli oko njega i nicali kao pečurke posle kiše. A tek žene! Kao da su popile neko piće koje izaziva bunilo. Evo, na primer, ledi Blekvud. Gadila mu se njena jeftina zavodljivost. Naravno, bilo je i drugih. Onom starom, naivnom Redvinu to bi sigurno prijalo, da bude u centru pažnje tolikih obožavateljki. Ali ne i ovom, koji je postao posle šest teških godina daleko od kuće. Možda su te godine bile korisne i plodne, bar što se finansija tiče, ali teško ih je podneo. Razočaranje, bes, osećanje izdaje, sve ga je to izjedalo. A imao je više nego dovoljno vremena da razmišlja, da analizira, da proučava svoje glupo, lakoverno, naivno ponašanje. Zar je mogao da pomisli da će matori Ambers njemu dati svoju ćerku, le poticu Rozmeri? Njemu, koji je bio bez imanja, bez prihoda, bez izgleda da to
obezbedi u skorije vreme. Naravno, tada niko nije znao da će on postati lord. Uz to, bio je iz porodice koju je matori odabrao da mrzi, jer ga je svojevremeno uvredila odbijanjem da mu da devojku. Kakva li je on budala bio kada je poverovao da bi Rouz m ogla da pobegne sa njim. Pa, Rouz je bila mažena i pažena princeza, bez očeve dozvole nije smela ni „dobar dan” da kaže gostu. Zašto li se ponadao da će to sve da odbaci, da smogne hrabrosti i da ode sa njim u nepoznato, u neizvesnost i siromaštvo? Zašto li se ponadao da ga voli, kad je bila navikla samo da prima ljubav, ne i da je daje? Naravno da ga je izdala i
pokorno prihvatila očev izbor. Evo je sada, skoro isto onako lepa kao i pre šest godina, trudna sa trećim detetom čoveku zbog koga je pala u nesve st njemu na ruke kada
je čula da mora da se uda za njega. A sada je srećna sa tim istim čovekom za kog nije htela da pođe, zbog koga je gorke suze lila! Sada je uvažena ledi Klajvs. Ne smeta joj više Klajvsom ožiljak, ne misli da je on zastrašujuća, ružna zver. Ne, Klajvs nije zver. Ali za sebe ne može da tvrdi da nije. Posle šest godina, i najbolji čovek može da se promeni i postane čudovište, da ~ 17 ~ Foxy
Zvoncica
izgubi ono svetio i lepo u sebi, da ga zatrpa negde duboko, gde je večiti mrak. Da se stvrdne tamo gde su nekada bili srce i duša. Mračno se zamislio i pustio konja da lagano hoda. Odjednom se sa bočne staze začula cika i pred njega je istrčala devojka sa dva mala deteta u rukama. Naravno, to je bila En Ambers. I da je nije malopre video na klupici pored sestre, ve rovatno bi je prepoznao. Sećao se dobro njenih kikica i radoznalih, sjajnih očiju koje su ga svuda pratile. Kao što se dobro sećao i svega ostalog što nije bilo baš tako slatko. Povukao je uzdu i oštro je pogledao. Kada joj se pogled susreo sa njegovim, ona se pomerila korak nazad i uozbiljila. Deca su i dalje radosno cičala i vukla je za kosu i nakrivljeni šešir. Da to nije bila njena sestra, možda bi mu situacija i bila simpatična. I da je on bio neki drugi, davno izgubljeni Redvin, možda bi se nasmejao i pomislio kako je to sve lepo. Ali nije bio. Zato je samo podigao glavu, trznuo uzde i produžio stazom, ukočeno i oholo, stežući zube. Polako. Neće da žuri. Sve će lepo da isplanira, da mu ništa ne promakne. Osveta je slađa kada se servira hladna. Onda ne može ništa i nikog da preskoči ili zaboravi. Odavno mašta o njoj. O hladnoj osveti. O naplati za svoje usamljene, ljuto paćeničke godine koje su mu bezdušno uzeli. Možda mu i ne bi tako teško pale, da je sam odabrao taj put. Ali njega su gurnuli tamo, uperili prstom u njega i osudili ga. To je bolelo više nego ono što je usledilo kasnije. Kasnije je čak imao sreću da naiđe i na dobre ljude, koji su mu pomogli da stekne ovo što sad ima. Ali oni koji bezobzirno gaze po drugima ima da plate što su njega odabra li za žrtvu. Varaju se ako misle da će im tek tako biti oprošteno.
Rouz je bila u pravu. Nekoliko dana kasnije, En je posmatrala kako domaćica bala oduševljeno pozdravlja Redvina, koji se pojavio na ulazu. Ona i Rouz samo su se pogledale dok se on kretao kroz gužvu prema njima. Kao da je imao neki detektor za njih, kao da tačno zna gde se one nalaze, još pre nego što osmotri po sali. Nepogrešivo je, kao i prethodnih dana, pošao pravo prema njima i prošao pored, uputivši im u prolazu ubitačno leden pogled. Rouz samo što se nije srušila. En je za ovih nekoliko dana ~ 18 ~ Foxy
Zvoncica
naučila kako da ga damski izdrži, a da joj se na licu ne vidi sva bura osećanja koja je u njoj besnela. Njegov jedini pozdrav bio je taj pogled, od koga bi se smrzla i Afrika, a ona bi se ipak skoro neprimetno naklonila, kako su je učili. Ali
trebalo je preživeti tih nekoliko trenutaka koliko je trajao njihov sukob očima. Drugačije nije mogla da nazove tu nemu, nepoštednu borbu. Prolazio bi pored njih beskrajno sporo, a sva mržnja ovog svet a, prezir i osvetoljubivost otvoreno su ih zasipali dok ne bi skrenuo pogled na
drugu stranu i produžio dalje, a one jedva nastavile da dišu. En je bila svesna da su ohrabrujuće reči kojima je tešila sestru na početku, samo to, prazne reči. Ovo je bilo nešto mnogo ozbiljnije. A za rešavanje nisu smele da se obrate ni ocu, a još manje Rouzinom mužu. Muškarci su svoje sukobe rešavali dvobojima. Jedina sreća u svemu bila je ta što se Džordž zadržao na imanju. Ali problem je postajao veći činjenicom da on neće tamo večito da sedi, sad kada je počinjala balska sezona u Londonu. Mogao je da se pojavi svako g dana i da još više iskomplikuje stvari. Redvin je produžio laganim korakom i stao uz domaćicu, nedaleko od njih. Uvek je tako bilo. Kao da je hteo da ih natera da ga primete, da razmišljaju o njemu, da strepe i predviđaju šta će sledeće da uradi. To je bilo loše. Dobro je bilo to što je onda En mogla krišom da ga gleda, jer se više nije osvrtao prema njima, kao da za njega ne postoje, kao da ih je
izbrisao. Nije znala šta joj teže pada, ta pomisao ili onaj njegov ledeni prezir. Ali nije mogla da izdrži a da povremeno ne baci pogled na njega. Izgledao je još lepše nego nekada. Ili je to sada mogla bolje da uoči, kada je odrasla devojka. Imao je muževnije, zrelije držanje, ali mu je samopouzdanje često naginjalo ka oholosti. Profil mu je bio kao umetničko delo. Šteta što je imao tako oštar izraz oko usana. Od njega bi uzdrhtala od nelagodnosti. Uporno je na njemu tražila one stare, mekše crte, toplinu koja ju je oduševljavala kao devojčicu. Ali sva njegova dobrota, blagost i živahnost se izgubila. Sada je u njemu postojala samo ona mračna, hladna vatra kojom ih je ledio u prolazu. En je bilo teško da se pomiri sa tim, a još više sa činjenicom da je njen otac odgovoran za tu promenu. Njegova senka padala je daleko, zahvatala i njih, i sada će, posle svega, možda biti nemoguće da nešto tu isprave. Na Rouz nije mogla da računa. Ona ni pred njim nije mogla da sakrije slabost i strah, a kamoli da mu se suprotstavi ili bilo šta drugo
pokuša. Osim toga, bila je trudna. En je obuzela ljutnja na Redvina. Zar ~ 19 ~ Foxy
Zvoncica
će se svetiti bespomoćnoj, trudnoj ženi, čija krivica se sastojala samo u tome što nije htela da odgovori na njegovo udvaranje i pobegne sa njim?
To nije baš toliki zločin, koji se treba ovako kažnjavati. Sve je to bio samo splet okolnosti, ne treba kriviti jednu bespomoćnu ženu što nije ispunila njegovo očekivanje i nije odgovorila na njegovo udvaranje.. Jedina osoba koja bi ovo mogla da pokuša da reši, bila je ona sama. Zbog toga što nije bila direktno umešana u sve to od pre šest godina,
možda bi ona uspela da ga nekako umilostivi da im oprosti... I opet ju je obuzimala ljutnja. Šta bi on to toliko imao da im oprašta? Možda je, doduše, otac zaista preterao sa sprovođenjem kazne nad njim. Otac je umeo da bude gadan kada se iznervira. Ali ni ona, ni Rouz, nisu krive zbog toga, da bi im udeljivao ovakve ubitačne poglede, naočigled cele sale. Samo je bilo pitanje vremena kada će neko primetiti, kada će se postaviti pitanje njegovog otvorenog neprijateljstva prema njima... Pa da počne prepričavanje i ogovaranje, narastanje cele priče... i da to posle sazna Džordž, Rouzin muž... Džordž je obožavao svoju ženu i štitio je na svaki mogući način. En nije ni najmanje sumnjala da bi odgovorio na Redvinove provokacije i
izazvao ga na dvoboj. Sva se stresla od pomisli kako bi to moglo da se završi. Već se šuškalo da je Redvin jedan od najboljih strelaca u Londonu, da redovno odlazi tamo gde mlada gospoda vežba gađanje. Da je veoma posvećen vežbanju, ne preskače nikad, ne opija se i ne gubi vreme u noćnom provodu na sumnjivim mestima. Iz nekog razloga En je oduvek bila ubeđena da će Redvin jednog dana postati takav, odgovoran i ispravan, bar što se tiče provoda. Ali ne i ovoliko posvećen osveti. Osvrnula se preko sale. On je stajao u suprotnom uglu, okružen domaćicom i njenim prijateljicama, njihovim mladim ćerkama za udaju. Ali njihovo ushićenje popularnim gostom nije bilo uzvraćeno. Gledao ih je samo malo manje nezainteresovano nego što je malopre pogledao nju i njenu sestru. A onda je podigao glavu i zarobio je svojim mračnim pogledom. Jedva je došla do daha. Srce joj je bubnjalo u grudima. Nije znala da li je to od straha, ili samo od siline njegovih tamnih očiju. Okrenula se prema Rouz i pokušala da se uključi u razgovor. Nije smela da dozvoli da njena sestra primeti ni njenu brigu, ni strah. Niti neprilično i opasno uzbuđenje koje ju je obuzimalo pri pogledu na njega. On je sada bio opasnost koje se trebalo čuvati, nikakav ljubazni mladić čiju pažnju treba tražiti. ~ 20 ~ Foxy
Zvoncica
Gužva oko Redvina nije dugo potrajala. Za to se postaralo njegovo nedruštveno raspoloženje. Uskoro su i najveći entuzijasti odustali i ostavili ga na miru. Krenuo je da šeta po sali. Ljudi su ga pozdravljali, ali mu uglavnom nisu prilazili. Počeo je da ga bije glas da je nezgodne naravi i nedruželjubiv. A to je na zanimljiv način i odbijalo i privlačilo ljude, naročito žene. Njega nije bilo briga šta se priča, sve dok mu ne dosađuju. A i to je lako rešavao, ako bi neko pokušao da pređe crtu. Ljudi su uglavnom dobro čitali izraz nje govog lica i sklanjali su mu se s puta. Sada je polako gledao po sali, prikrivajući neraspoloženje. Osećao je poglede, čuo šapat oko sebe, ali bio je svestan da to mora tako, jer se nije potrudio da zadovolji njihovu radoznalost, a ni ambicije. Ipak, nije bio sasvim nezadovoljan. Prestrašeni pogledi sestara Ambers pričinjavali su mu bar neko minimalno mračno zadovoljstvo. Posmatrao je prvo Rozmeri, a sada i njenu mlađu sestru En, koja je sigurno doputovala na njen poziv u pomoć. Sve vreme se pitao šta je na toj mladoj ženi bilo toliko fatalno da se onoliko zaljubi u nju. Došao je do zaključka da je samo splet okolnosti bio kriv da se on zadesi kod njih kada je Rouz dobila obaveštenje da će morati da se uda za nekog kog nije htela i koga se plašila. I da je samo romantična želja da se predstavi kao heroj izazvalo njegovu ponudu. Rozmeri Ambers nije imala nikakve osobine da dublje zainteresuje nekog, osim što je bila veoma lepa. Za svoje godine, nagledao se previše lepih žena koje iza lepote nisu imale nikakvu stvarnu vrednost, niti osobine vredne poštovanja kojim su mogle da
privuku njegovu pažnju. Čak se bojao da je to jedno negativno iskustvo prouzrokovalo u njemu trajno nepoverenje u žene, njihovu vrednost , postojanost i vernost. I nikako nije nailazio na neki primer koji će ga odvratiti od tog uverenja. Naročito su sada bili slabi izgledi da naiđe na takvu, kada je proglašen za najbolju lovinu ove sezone i kada su ga ambiciozne dame saletale sa svih strana, neke otvoreno, a neke glumeći
nevinost. Čak su mu te otvorene bile simpatičnije. Nikad više nijedna žena od njega neće napraviti naivnu budalu, odavno se zarekao. I to istrajno sprovodio u delo. - Redvine, dobro veče. Šta te dovodi na ovu stranu sv eta? Mora da je dobar provod i mogućnost uživanja u domaćim specijalitetima začuo se neki razgovoran, veseo glas. To je bio Lukas, njegov prijatelj sa studija. Prišao je i pozdravio se sa njim. ~ 21 ~ Foxy
Zvoncica
- Sigurno je to u pitanju - uputio mu je vučji osmeh. Lukas je oduvek bio veoma omiljen, lako je sklapao poznanstva i
plivao u društvenim vodama mnogo lakše i umešnije od njega. - Ili žene, možda? Vidim da imaš dosta obožavateljki. Zgodni, bogati, tajanstveni stranac, primljen u društvu, a sa nepoznatom prošlošću... Zavidim ti - narugao se Lukas prijateljski. - Na čemu to? - Redvinov osmeh zvučao je kao režanje. Zar je
zaboravio da se smeje? Nije želeo da izgleda i zvuči kao da je podivljao tamo u belom svetu. Ali bilo mu je teško da se priseti kako da pokaže zadovoljstvo što vidi starog prijatelja. - Pa na pažnji koju si izazvao. Niko u skorije vreme nije toliko bio interesantan visokom društvu
kao ti. Gde si to bio? Kaži mi, da mogu da se hvalim i osvajam dame tvojom prošlošću - nasmejao se Lukas. - Možda će mi to pomoći da privučem bar trećinu svojih obožavateljki. Kako kojoj priđem, one me obaspu pitanjima o tebi. Da li mogu da ih upoznam sa tobom, da im pomognem da te osvoje. Znaš već sva ta naivna pitanja - nacerio se. - Pazi da ti ne kažem - uzvratio mu je Redvin. Baš lepo što je naleteo na Lukasa, inače bi mu i ovo veće prošlo tmurno i dosadno, kao i većina prethodnih. - Eh, znao sam da hoćeš da obožavateljke sebično zadržiš samo za sebe. Jesi li našao neku koja te zanima? Ja znam bar desetak koje bi dušu dale da se sprijatelje sa tobom. Neke od njih su veoma zavodljive. I vrlo rado će se odreći svojih matorih, bogatih sponzora u tvoju korist naglasio je poverljivo. - Nisam zainteresovan. - Ooo, onda si rešio da se ženiš. Poznajem najmanje isto toliko nevinih, naivnih naslednica, sveže izašlih iz školskih klupa. Ni tu nisi mnogo zainteresovan, izgleda. Biće razočarane, veruj mi. - Neće ako ih ti zabaviš. Ti umeš da budeš veoma zanimljiv ženama, koliko se sećam. - Hvala, ali ti si mi sada preoteo slavu. Koga to gledaš? To su mala Ambersova i njena sestra, ledi Klajvs. Poznaješ ih? Redvin je zaboravio kako je Lukas inteligentan i sve zapaža. Trebalo je da bude malo pažljiviji. Ali baš ga briga. Ionako će uskoro sve izaći na videlo. Možda je upravo sada vreme da počne sa pravim pripremama za ono što želi. ~ 22 ~ Foxy
Zvoncica
- Poznavao sam stariju. Nekada. - A sada nisi zainteresovan da to poznanstvo obnoviš. - to je više
bio zaključak nego pitanje. Lukas je umeo da pročita izraze lica veoma dobro. A i da donosi zaključke. Posmatrao ga je nekolike trenutaka. Redvin se ne bi iznenadio da zna mnogo više nego što izgleda. Lukas je bio od onih koji su uvek najbolje informisani o svemu i prvi saznaju novosti. - Moraću da razmislim. Mlađoj je ovo prva sezona? - trudio se da mu pitanje bude ležerno. Mada, Lukasa je bilo teško zavarati. Možda mu je namerno prišao? Ili su ga one poslale? Pokušao je da se seti da li se
oni poznaju. A onda shvatio da je propustio šest godina. Naravno da su se u međuvremenu upoznali. Ovde svako zna svakoga. - Mala En Ambers već ima dvadeset. Ona, u stvari, samo povremeno dolazi sestri u posete. Mislim da ne juri po balovima u potrazi za mužem. - Zar? Mislio sam da devojke u tim godinama samo to rade – Redvin je nehajno lutao pogledom po sali, izbegavajući da gleda u njih
pod Lukasovim budnim okom. - Za nju nisam siguran. Dolazi samo povremeno, ne sedi cele sezone. I prilično je tiha, što trenutno nije u modi. Ne gledaj me tako, svi znaju da ja više volim kokete i vesele devojke - nasmejao se. - Čini mi se da se ona ne žuri. Nema neki veliki miraz, kako sam čuo. Ambersu ne ide baš najbolje u poslednje vreme, šuška se da je imao neke neuspešne
investicije. Izgleda da mu je mala En mezimica. U prevodu, velika verovatnoća je da je nju rešio da ostavi uz sebe. Ne trči da joj nađe muža, kao što se potrudio za stariju ćerku. - Misliš? - Redvinu se potkrala trunčica interesovanja za tu informaciju. Kao i za ono da matori finansijski loše stoji. Ako mu se posreći, Ambers će uskoro moći samo da sanja nekadašnje bogatst vo i moć. - Svi sumnjaju da ne želi uopšte da je uda. Nego da hoće da je zadrži uz sebe da ima kome da gunđa i na koga da se izdire pod stare dane. Šteta. Mala je baš slatka. Ko voli tako nežne i fine. Ja volim one sa više vatre u krvi. - Ne sumnjam u to - nešto slično osmehu pojavilo se na Redvinovom licu. ~ 23 ~ Foxy
Zvoncica
Nije hteo da nastavi razgovor, da ne izazove podozrenje kod
Lukasa. Nije želeo da se njegovi planovi i interesovanja pojavljuju u trač rubrikama visokog društva u vidu nagađanja pre nego što ih sasvim razradi. Pozdravio se sa Lukasom i krenuo lagano dalje. Znači, En Ambers je miljenica svog oca. Pa, izgleda da je dobio ideju kako da se osveti tom pokvarenom matorom jarcu. Možda je tako i bolje, više će ga zaboleti, mada nije odustao ni od direktnog suko ba sa njim i njegovog finansijskog uništavanja. En Ambers biće slatko sredstvo njegove osvete. Ionako mu nije milo da se obračunava sa trudnicom koja tako paćenički i jadno izgleda kao Rozmeri Klajvs. Ona je potpuno beskrvna ispod svoje lutkaste lepote, plašljiva i bez jakog
karaktera. Ne bi bila nikakav protivnik. Pobeda nad njom bila bi bedna i jadna. Ali sada ima ideju. Onaj ko se potrudio da njemu zagorča život i sam će osetiti sličnu gorčinu. Čoveku je često teže da gleda kako njegovi najmiliji pate ne go sam da oseti patnju na svojoj koži. A on će se dobro potruditi da matori Ambers oseti bar trunčicu onoga što je njemu priredio. Za to će mu odlično poslužiti njegova dragocena miljenica. Njenu sramotu osetiće i njen otac. Krv mu je proključala venama od naleta nove energije. Malopređašnja dosada i nervoza nestali su bez traga kada mu je sinuo taj plan. I sada će početi odmah da ga sprovodi u delo. A En samo što se nije srušila kada je podigla pogled i shvatila ko
stoji ispred nje. Čula je kako je pored nje Rouz zvučno udahnula. - Ledi Klajvs. Gospođice Ambers. Dozvolite da vas pozdravim Redvin se sasvim uljudno poklonio kada im je prišao. U blizini je nastao tajac. Svi su budno pratili nesvakidašnju pojavu, da Redvin sam priđe nekome i upusti se u razgovor. Naravno da su hteli da čuju o čemu pričaju. Ko i ne bi. Obično je bežao od ljudi, izgledao kao da mu svi dosađuju i gledao da ih izbegne. Uključujući i žene. Odmah je počelo sašaptavanje. Otkuda ih poznaje? Šta je posredi? Da li će se još nešto zanimljivo desiti? Jer za ovih desetak dana, nijednom im nije prišao, niti ih javno pozdravio. Uvek ih je mrko odmeravao, ali to je radio i sa ostalima, tako da se one nisu izdvajale,
niti privlačile pažnju. - Moj lorde... - naklonile su se obe, jedva uspevajući da se ne zagrcnu. Red je bio da Rouz prva progovori, jer je bila starija i bolje ga je
poznavala, ali ona očigledno nije uspevala da se pribere i izusti bilo šta. ~ 24 ~ Foxy
Zvoncica
Jedva se držala na nogama. En je već imala spremljeno opravdanje za ovakvu eventualnost: Rouzina trudnoća. Ako se sruši, padne u nesvest, niko neće moći to da poveže sa Redvinom. En će im zapušiti usta pripremljenom pričom. Rozmeri je bila trudna, to se videlo i golim okom. Zato je nehotice malo zaštitnički stala ispred nje, a njega to ni najmanje nije pomelo. - Ledi Klajvs... - pozdravio je izazovno. - Nismo se odavno videli. Pozdravite svog gospodina oca. Verujem da bi voleo da čuje kako sam ga se setio - oči su mu se zlobno caklile. - Gospođice Ambers, mogu li da vas zamolim za sledeći ples, ako niste zauzeti? - rekao je, iznenada se okrenuvši prema zanemeloj En. Trebalo joj je nekoliko trenutaka ošamućenog zurenja u njega da shvati šta je izgovorio. A onda još j oš toliko da povrati glas i odgovori mu. - Možete - odvratila je jedva čujno. Bubnjalo joj je u grudima i pištalo u ušima, pa se bojala da ga nije dobro čula i da je izjavila glupost. Zar bi je on birao za ples, on, za čijim pozivom umire pola ove sale? A druga polovina je sada neprijateljski odmerava, pitajući se šta to ona ima, pa da je on udostoji ovakvog
prilaženja. - Hvala - ponovo pon ovo se kruto naklonio i udaljio, jer je još trajao
prethodni ples. Tek kada je nestao sa vidika, En je mogla da udahne kako treba. Pogledala je u Rouz, kojoj je boja tek sad počinjala da se vraća u obraze. Prisilila se da se malkice osmehne i uputila sestri jedan upozoravajući pogled. Bile su okružene radoznalim licima, koja su gutala svaki njihov pokret i izraz. - Rouz, baš ljubazno od lorda Redvina što je prišao da se pozdravi sa nama - rekla je gl asno, pogledavši sestru u oči.
Rouz se pribrala. - Da, veoma ljubazno - nije umela da se seti ništa pametnije da kaže. - Vi ga poznajete? - upitala ih je gospođa Pembri koja je stajala sa
njima i ćutke pratila ovaj susret. - Da, nekada davno smo ga upoznale. Baš sam se iznenadila kada sam videla da se toga setio - slagala je En. Otkako je dobio titulu, sestre Ambers više nisu bile odgovarajući nivo za Redvina. Nikog nije čudilo što on sve vreme nedruželjubivo ~ 25 ~ Foxy
Zvoncica
kruži okolo. Očigledno više niko nije bio na nje govom nivou, sad kada je dobio plemićku titulu. Zato je ovo sada bilo neopisivo iznenađenje. Ostali lordovi, naročito njihove neudate ćerke, nezadovoljno su odmeravali Ambersove. Ko su one? Kako je došlo do toga da im nedodirljivi Redvin priđe? Da li je ne ku od njih pozvao na ples? Izgleda da jeste, što je nezamislivo uvredljivo prema njima. En je sve ovo shvatila u deliću sekunde. Okrenula se prema sestri i ledi Pembri, da sakrije zažarene obraze. Baš ne moraju svi da vide koliko ju je uzbudilo to što im je Redvin prišao. - Nisam ga do sada videla da prilazi nekome i obnavlja
poznanstvo. A još manje da ovako poziva na ples. On je prešao preko cele sale da se sa vama pozdravi i da vas pozove. Baš čudno - gledala ih je je podozrivo gospođa Pembri, naročito En i njeno usijano lice. - Samo je ljubazan. Ništa više. Ne očekujemo baš da će da nastavi to poznanstvo, sada kada ima mnogo uticajnije poznanike i prijatelje -
rekla je opet En. Rouz je već izgledala bolje i činilo se da će moći da se normalno uključi u razgovor. Ali onda je orkestar počeo da se priprema za novi ples i Redvin je ponovo iskrsnuo pred njima, pružajući ruku En. Nadala se da sada izgleda pribranije, ali i dalje je osećala izdajničku vrućinu u obrazima. Tamo gde je dodirivao njene prste kroz ruk avicu, mislila je da će uskoro početi da kulja dim i vatra. Pošla je uz njega sitnim koracima, moleći se iz sve snage da se ne saplete i osramoti. Bujica sukobljenih osećanja pretila je da je obori u punom naletu. Ozbiljno ga je pogledala kada su stali jedno prema drugome u redu
ostalih igrača. Lice kao da mu je bilo od kamena. Ni titraj bilo kakvog osećanja, ni trunka topline. Samo je tamne oči upro u nju. Osetila je drthaj jeze koja je počela je da joj se spušta niz kičmu. Molila se sve vreme da on poštedi Rouz. Njena sestra je trudna, ima dvoje male dece, trebalo bi da ima sažaljenja za nju... Ali onda... Pogledala ga je ponovo i odjednom je shvatila otkuda ovaj poziv. Umesto Rouz, on je odabrao nju. Cilj mu je da se osveti njihovom ocu. Možda je shvatio da je ružno da se obračunava sa trudnom ženom, pa je odabrao pogodniju, primereniju žrtvu. Na neki uvrnut način nju će iskoristiti za osvetu njenom ocu. Tu nameru joj je ovim pozivom otvoreno, pokazao. I njoj, i celom svetu. Sva se stresla na tu pomisao. Počinje ono od čega su strepele. Upravo sada, na ovom mestu. I to sa ~ 26 ~ Foxy
Zvoncica
njom. Kako drugačije da shvati ovu njegovu neočekivanu „ljubaznost ”, kada ih je do malopre obe odmeravao ubitačnim pogledom? - Hladno vam je, gospođice? - njegov ton nije imao brižnu notu. Isto kao ni njegove tvrde oči kojima ju je probadao. - Ne, nije - čula je sebe kao iz daljine, kao da govori nečijim tuđim glasom. - Učinilo mi se da ste zadrhtali - uporno ju je fiksirao svojim crnim očima, kao da isprobava njihovu moć. Znala je šta će uslediti, čim je podigla glavu prema njemu. Jednom kada je susrela njegov pogled, bila je uhvaćena. Nije mogla da se otrgne od njega, ma koliko pokušavala. Osećala se kao meka glina u njegovim rukama. A još ništa nije uradio. Samo je kružio oko nje u plesnim figurama. Kao lovac oko plena. Progutala je knedlu. Mora nekako da iskoristi ovu priliku, što pre, dok traje muzika. Dok još ima hrabrosti. - Moj lorde... htela bih nešto da vas pitam... htela bih... da vas molim za oproštaj - nije znala kako da počne. Noćima je smišljala šta bi mu rekla ako samo dobije priliku, a sada ne ume ni jednu običnu rečenicu da sastavi. - Nema potrebe da me vi molite ni za šta - odvratio je. Ponovo ga je ozbiljno pogledala. Htela je da zamisli da se negde ispod te stvrdnute, hladne kore i dalje krije Džon Redvin koji im je nekada dolazio u goste, koji je plesao sa njenom sestrom dok ih je ona
krišom posmatrala sa mračnog stepeništa i divila mu se. Ta pomisao kao da ju je malo ohrabrila. Strepela je da će uskoro moći da samo ošamućeno zuri u njegovo lepo lice. Zato je bolje da počne odmah da priča, makar bilo šta. - Nekada ste ovako igrali sa mojom sestrom - rekla je i odmah videla kako mu se zateže lice. Požurila je da nastavi. - Ja sam se tada iskrala iz kreveta da mogu da posmatram bal. To je bilo za njen
osamnaesti rođendan. Vi ste bili jedan od najlepših mladića te večeri. Igrali ste sa njom tri puta. Bila sam presrećna zbog toga. - Što sam igrao tri puta sa vašom sestrom? Ako ga je ovakva izjava iznenadila, nije to pokaz ao. Dobro se čuvao, videla je. Za razliku od nje. Nije baš dobro odabrala temu za razgovor. Ali nije umela ni da prestane. ~ 27 ~ Foxy
Zvoncica
- Želela sam da... vi ste bili... - pogledala je u njega, ne uspevajući da
nađe reči. Imala je krupne, smeđe oči, oivičene tamnim trepavicama. - Da? Šta sam ja bio? - Vi ste bili moj omiljeni posetilac. Mislim, posetilac moje sestre. Ali moj omiljeni. Tako mi je žao... što se sve onako završilo - spetljala se ona, nervirajući se zbog toga. - Možda je tako bilo suđeno - posmatrao ju je skupljenih očiju. Porumenela je i stidljivo spustila pogled. Mora da se nervirala što je ispala ovako smušena. Proučavao je svaku nijansu na njenom licu. Da li je lažljiva manipulatorka ili je iskreno govorila? Znao je da je iznenađena njegovim pozivom. Čak i ako je smišljala neki govor za njega, uhvatio ju je nespremnu. Petljala je i mucala, mučila se baš kao što je želeo. Htela bi da ga dirne svojom iskrenošću i nekadašnjom naklonošću. Ako je toliko stidljiva, kako to da mu priznaje ovakve tajne simpatije? Ona više nije klinka od četrnaest godina, koliko je tada imala. Sećao se te mršave, stidljive devojčice kao kroz maglu. Bila je ona uvek tu negde u blizini, dosadno smetalo, ali suviše je bio zauzet lepotom njene sestre da bi bilo šta drugo primećivao. Možda je sada
vreme da je primeti. I moraće, ako želi da sve obavi onako kako je zamislio. Ali u tome ga neće omesti nikakva njena dirljiva priznanja ni molbe. - Nećemo sada da se vraćamo na ono što je bilo. Trebalo bi da mislimo na ono što treba da se desi - rekao je, sagnuvši malo glavu
prema njoj. Hteo je da vidi kako će ona da reaguje. I morao je da bude zadovoljan. Sva je buknula i više mu se nije obraćala. Nije smela ni da pogleda u njegovom pravcu, da podigne pogled više od njegove brade. Čak i pogled na njegove usne bio je za nju opasan. Na oči nije smela ni da pomisli. Znala je da to njemu ništa nije značilo ili je čak namerno uradio, samo da je zbuni. I izgledao je zadovoljno posle toga, kao što se i očekivalo. Nije smela da ponovi svoj pokušaj, jer je imala utisak da ne bi
ovako ljubazno odgovorio. Šta da radi? Ostalo joj je da izdrži ovaj ples do kraja, bledeći i rumeneći od njegovog upornog pogleda. Samo na mahove se usuđivala da ga susretne, ali odmah je bežala očima. Na svoju sramotu, nekoliko puta je pogrešila korak, krenula u suprotnom ~ 28 ~ Foxy
Zvoncica
smeru i skoro se sudarila sa njim. Bila je si gurna da su i drugi primetili
njenu nespretnost, ne samo on. Kad bi bar mogla nekako da prodre kroz tu njegovu čeličnu masku, da nasluti šta on zaista misli. Ali kada je muzika prestala, samo ju je bez reči doveo na mesto i udaljio se dignute glave. Na svu sreću, Rozmeri je nije ništa pitala. A ne bi mogla ni da dobije nikakav odgovor. Do kraja večeri samo su se trudile da se ponašaju normalno i da ne privlače pažnju. Što nije bilo lako. On je uvek nekako stajao tako da ih ima na oku, ma kako se one trudile da mu
umaknu. I to nije krio. Naravno, to budnoj publici nije moglo da promakne. Sašaptavanja i komentari su ih okruživali, na koju god stranu da se okrenu. En je posle ovoga bila sigurna da će najkasnije do kraja nedelje isplivati taj zaboravljeni i zataškani skandal koji one tako grčevito pokušavaju da sakriju. Pitala se da nije on sam taj koji će da ga izvadi na videlo. Ovo veče je, izgleda, bilo prvi korak ka tome.
Narednog dana nisu izlazile. Obe su zaključile da je bezbednije da se ne pojavljuju na mestima gde bi mogle njega da sretnu, što je bilo providno, i nije pomoglo protiv ogovaranja. Naprosto nisu imale hrabrosti da se suoče sa njim. A onda im je u posetu stigla tetka, ledi
Džejn Ouksbridž. - Šta je to sa vama? Čula sam neka govorkanja i došla da lično proverim - prešla je odmah u napad. Ona je bila starija sestra njihove majke, dama koja se nikad nije predavala, niti odobravala kukavičko ponašanje. - Ne znam na šta mislite - pokušala je Rouz da izvrda. - Znaš ti dobro. Ah, taj vaš ludi otac. Umesto da on sada kusa šta je zakuvao, ostavio je vama da se borite umesto njega. Šta se to desilo na balu kod Lokvudovih pre dve večeri? Kakve to priče čujem o lordu Redvinu i En? - sada se okrenula ka En. - Birao te je za ples? Posle onoga što mu je tvoj otac priredio? To mi se ništa ne sviđa - pogledala ih je nestrpljivo. - Znam sve detalje o onome što se tada desilo. Oduvek sam znala. Sada da vidimo šta možemo da ispravimo dok se još više nije zakomplikovalo. Rouz, kada se tvoj muž vraća sa imanja? Nadam se da ~ 29 ~ Foxy
Zvoncica
neće uskoro, jer može da naiđe na pravo minsko polje ovde - ona nije bila osoba koja će da okoliša. - Redvin nam je prišao kao da je sve u redu i odveo En na podijum. Ali mislim da nešto smišlja. Sve vreme pre toga nas je mrko gledao. Nemoguće da je odjednom promenio mišljenje i uvideo koliko je moja sestra ljupka i privlačna. Iza toga se nešto krije - izdeklamovala je Rouz. En se namrštila na izjavu o takvoj nemogućnosti. Ali morala je da prizna da je Rouz vrlo blizu istine. Tetka nije delovala iznenađeno. - I meni je to sve sumnjivo. En, o čemu ste razgovarali? To vam je do sada bio prvi i jedini razgovor, kako mi se čini. - On... ništa posebno nije rekao. Ali nije hteo da sluša kada sam pokušala da tražim oproštaj za ono što je bilo pre šest godina. Sav je bio čudan i napet - priznala je En. Rouz je poskočila na stolici. - Znala sam! A ti me umiruješ! On će nešto pokušati. Oh, da je bar Džordž tu! - Nikako! - povikale su En i tetka u isto vreme. Ledi Ouksbridž je pogledala Rouz kao dete koje je izjavilo najveću glupost. - Ovo bi trebalo da rešimo pre nego što se on vrati. Ja ću pokušati da rešim. Idem kod tog gospodina na razgovor. Da vidim šta je nau mio i da pokušam da ga urazumim i umirim. Pa neće se valjda svetiti jednoj trudnoj ženi i njenoj nedužnoj sestri. - Oh, tetka, hvala vam... - počela je Rouz. - Nemoj da mi unapred zahvaljuješ. A i ti si mogla da ga bolje proceniš. I da se ne zalećeš u neka glupa obećanja kada si videla da je pun ludih ideja. - Ali, ko je mogao da zna šta će se desiti - pravdala se Rouz. - Dobro, dobro. Šta je bilo, bilo je. Nisi ti kriva. Onaj vaš ludi otac je kriv za sve. To ne može tako. Mač uvek ima dve oštrice, ne kaže se uzalud. Ali ko će budalu da urazumi, naročito matoru budalu. Idem da vidim šta mogu da učinim. I da li može da se ovaj trač zaustavi. - Kakav trač? - upitala je Rouz slabim glasom. - Neko se setio šta se desilo, pa se sada malo... prepričava po gradu. Pokušavam da tome stanem na put, ali ne vredi. Sve se saznalo, sa još više pikantnih detalja nego što je zaista bilo. Rouz, šta da ti kažem. ~ 30 ~ Foxy
Zvoncica
Znaju da je zbog tebe morao da napusti zemlju, da je tvoj otac ispao skot u celoj toj nedužnoj i naivnoj priči. Bar je tako glasio onaj deo koji sam
ja sinoć čula. - Oh. Znala sam da će me taj čovek uništiti - počela je Rouz da plače. - Nemoj unapred da se predaješ. Tetka će da razgovara sa njim tek sad je progovorila En. Tetkina ponuda došla joj je kao slamka za spas . Za njen spas. Samo nije bila sigurna zašto je osećala blago razočaranje zbog toga. Ako tetka uspe da ga urazumi, on je više neće birati za ples. Više nikada neće sa njim ni razgovarati, niti će je pogledati. Trebalo bi da se raduje zbog toga, jer je on sada njihov neprijatelj. Ali nikako nije mogla sebe da natera na to. - Pokušaću. Ovo se mora saseći u korenu, dok se Džordž nije vratio. Ili dok mu neki „dobronamerni ” prijatelj anonimno nejavi kako mu se žena spetljala sa bivšim ljubavnikom. - Tetka! - vrisnula je Rouz užasnuto. - Ja samo hoću da ti ilustrujem šta bi sve mogla da čuješ i očekuješ ako se taj trač raširi i zabiberi. I kako će naši dragi prijatelji da budu prijatni u svom apetitu za skandalima. Nekako mi se čini da se on neće preterano truditi da ispravlja njihove pretpostavke i da stišava
ogovaranje.
- Ledi Ouksbridž, vi nemate nikakve veze sa time. Zašto se mešate? - lord Redvin je’ sedeo izazivački zavaljen u svojoj fotelji i glumio
opuštenost. Znao je da će tako delovati još uvredljivije nego da se svađao. Osim toga, zašto bi se svađao sa ledi Ouksbridž, kad nju nije obuhvato njegov plan? Jedino ako je sama odabrala da mu izađe na megdan. - Znači, vi ne negirate da ćete pokušati da se osvetite mojim sestričinama? - upitala je oštro. - Osvetiti! Kako ružna reč. Zar vam ja ličim na takvog čoveka? nastavljao je umilno, dok je ona počinjala da kipi. Ništa ovo do sada nije valjalo. - Ne znam otkud vam ta pomisao. Uvredili ste me. Samo sam ~ 31 ~ Foxy
Zvoncica
odigrao jedan ples sa gospođicom Ambers. U tome nema ništa loše. Nisam je zaveo pa ostavio - malo je pooštrio ton. - Nisam je ni na koji način izvrgao ruglu, niti je naveo da pati. Niti odvojio od poro dice, uništio njen ugled. Mislim čak da sam vrlo dobar igrač i da je mogla samo da uživa sa mnom - kako je govorio, glas mu se pojačavao, tako da je i neustrašiva ledi Ouksbridž morala da se stiša. - Pored toga, nisam naudio ni njenoj sestri, ledi Klajvs. Nikog nisam naveo na pomisao da je, na primer, to dete koje nosi, moje. Niti da je neverna svom dragom suprugu. Niti da se na bilo koji način ponašala nedolično. Vidite kako im čuvam ugled, obema - sada je opet govorio meko, toliko fino da su i tako opasnu damu kao što je ona bila, podilazili žmarci. Ovo će biti mnogo teže nego što je očekivala. Došla je ovamo da ga moli, ili da mu održi lekciju o lepom ponašanju. Umesto toga, uhvatila je sebe kako strepi za svoje rođake. Naročito za En. On je tačno znao št a radi i šta se priča. I šta će se iz svega izroditi. Izgleda da će njegova glavna meta biti En, sudeći po onoj večeri. Ona je volela obe svoje sestričine, čak joj je razumna En bila i draža. Možda treba da bude srećna ako on odabere da poštedi Rouz, ali nije volela ni da En strada. To nije smela da dozvoli. Morala je da pokuša sve što je u njenoj moći. - Moj lorde, - počela je drugim, mnogo mirnijim glasom - molim vas da nekako oprostite. Da zaboravite šta se desilo, ako ikako možete. Da nađete u sebi snagu za to dobro delo. Znam da je moj zet veoma nezgodan čovek. Oduvek je bio takav. Ali morate da shvatite da one nisu ništa krive. I one su propatile pored takvog oca. Zar mislite da je njima bilo lako sa njim? - Mnogo lakše nego što je bilo meni ovih šest godina - odvratio je
ledeno. - Ja vas molim, kao džentlmena... - Otkud vam pomisao da sam ja džentlmen? - prekinuo je. Počeo je da gubi strpljenje. Umesto da ga preklinju na kolenima, poslale su ovu goropadnu tetku da mu drži lekcije iz ponašanja. Neće to više da trpi. Gospodin Ambers je pre šest godina smatrao da nisam dostojan da mu postanem zet. Znači, ni tada nisam bio džentlmen. Zašto bih to sada postao? A verujte mi, tamo gde sam bio, nikako nisam mogao da naučim da to budem. - Ali ne znam šta su vam one skrivile. One su potpuno nedužne... - To je sada nebitno. One su ćerke čoveka koji mi je naudio. ~ 32 ~ Foxy
Zvoncica
- Znači priznajete da imate neke loše namere prema njima? - Bože sačuvaj, loše namere. Ali - recimo to ovako: možete da
izaberete kojoj ću da se udvaram. Gospođici Ambers, ili gospođi Klajvs. Obe su dražesne - ljubazno je nastavljao. - Učiniću tu jedan mali ustupak. Gospođa Klajvs je ipak udata i to srećno udata, trudna je i postoji mogućnost od otvorenog sukoba i krvoprolića kada se njen sugrug vrati sa puta. Složićete se da to nije dobro rešenje. Sa druge strane, njena mlađa sestra je slobodna, neudata, u mogućnosti da prima pažnju neoženjenog gospodina. Prema tome... uz vašu dozvolu ili ne, udvaraću se vašoj mlađoj nećaki. Mislim da bi trebalo da bud e počašćena time. Ja sam sada ipak lord, visoko cenjeni plemić. Mnoge mlade devojke bi želele za sebe tu čast. Ali ja ću je ukazati vašoj miloj nećaci En - završio je zaslađeno. - Ili ne želite da mi date odobrenje za to udvaranje? Verujte da me to ne bi odvratilo. Vaša rođaka je predivna devojka - nacerio se nadmoćno. - Vi... vi ste jedan... užasan... - ledi Ouksbridž je počela da se guši od nemoćnog besa. Bilo je jasno šta se krilo iza njegovih umilnih i drskih reči. - Polako, polako. Mislim da ne želite da me naljutite. Ja sam rekao da ću da joj se udvaram. U tome nema ništa loše, zar ne? - na licu mu se iskrivio opaki osmeh.
Ledi Ouksbridž se posle te posete odmah vratila. Rouz je bila sa dadiljom u dečijoj sobi. Bolje je što će se ovaj razgovor voditi u četiri oka. - En, draga, moram da ti nešto kažem... - Bili ste kod njega. I nije uspelo. Pretpostavila sam to - odvratila je En bezbojno, odmah shvatajući njeno snebivanje. - Žao mi je, dušo. Mislila sam da ću uspeti da ga nekako urazumim. Ali on je neumoljiv. Pristao bi na ustupak da ostavi Rouz na miru... ali pod uslovom... - čak i rečita ledi Ouksbridž nije znala kako da ovo saopšti svojoj omiljenoj sestričini. - On će... on namerava da ti se udvara. Tako mi je najavio - izustila je najzad. - Meni? Zašto? - upitala je En ošamućeno, dok joj je srce zaglušujuće udaralo. Da joj se udvara? Ali... šta je u tome loše? Očekivala ~ 33 ~ Foxy
Zvoncica
je da tetka najavi nešto katastrofalno i dramatično. Nije joj ništa bilo jasno. - Oh, nemoj sada i ti! Mislila sam da si pametnija od Rozmeri. Njegovo „udvaranje” ima sasvim drugi smisao. I cilj. - pogledala ju je značajno. En je prebledela. Baš je glupa. Kao da bi on hteo da joj se zaista udvara. Okrenula se da tetka ne vidi dubinu razočaranja na njenom licu. - Oprostite, nisam odmah shvatila - rekla je rastreseno. Ali onda je naglo podigla pogled u šoku. Sada je zaista shvatila skriveno značenje te najave. Tetka ju je sažaljivo gledala. - Da, nažalost. Žao mi je, dušo. On je veoma dobra prilika, ne bih imala ništa protiv da ti se zaista udvara. Zavidelo bi ti pola Londona. Ali ovako... - Šta će... šta će biti sa mnom? - skoro se zagrcnula. Razjapljene čeljusti njene propasti zinule su pred njom u svoj svojoj zastrašujućoj izvesnosti. A on će biti njen egzekutor. To ni u svojim najgorim noćnim morama nije mogla da zamisli. - Pa... pretpostavljam, iz njegovih izjava, da namerava da ti uništi ugled svojim zavođenjem, da bi tako napakostio tvom ocu. Iz onog poziva na ples to je moglo da se nasluti. Njegov otac je svojevremeno tako uništio njegov ugled, pa ga naterao da ode iz zemlje. - Mislite da će i on tako nešto... - Pokušaćemo da sprečimo sve što bi moglo da te ugrozi. Ali devojčaka čast je tako krhka, dušo, i najmanja senka može da je uništi. Dovoljna je samo tvrdnja jednog uvažen og lorda kako je bio tvoj ljubavnik pa da budeš osramoćena. On uživa u svemu ovome. To je ono što me najviše brine. Da mu ne padne na pamet nešto još gore. On je... ovaj... predočio i drugu mogućnost. Da uništi Rouz. Kaže, zna da ne može da tvrdi da je to dete njegovo, ali ako bi rekao da su bili ljubavnici, njen život, porodica, brak... sve bi bilo uništeno. Naravno, Džordž to ne bi mogao da podnese, izazavao bi ga na dvoboj. A dvoboj nije nešto čega bi se lord Redvin uplašio. Možda ga baš i priželjkuje. Taj čovek me plaši, moram da priznam. Nisam znala da bi mogao tako daleko da ide. - Pre ću sama da kažem kako mi je bio ljubavnik, nego da dozvolim da uništi Rouz i dečicu! ~ 34 ~ Foxy
Zvoncica
- Niko od tebe to ne traži. Sada bar znamo šta mu je namera. Svi
ćemo biti uz tebe. Uprkos tetkinom ohrabrenju, En se nije nadala da će moći nešto da promene. Redvin je delovao kao čovek koji ništa ne prepušta slučaju. Verovatno je sve unapred isplanirao, do najsitnijeg detalja. Začudo, sada kada je znala šta je čeka, nije se više plašila. Strah je u neizvesnosti mnogo jači, nego od konkretne opasnosti. Izašla je iz salona i popela se u svoju sobu. Mislila je da će sa suzama iz sebe izbaciti razočaranje. Ali nije mogla. Samo je sela na krevet i zurila u zid. Ljudski i hrišćanski je praštati. Zar on nema tu vrlinu u sebi? Ona se sve vreme nekako nadala da je on i dalje dobar, bolji i većeg srca od svih, da ima u sebi snagu za oproštaj, ma
kako to teško bilo. Kako je samo romantična budala bila, sve ovo vreme. A podsmevala se sestri na nedostatku razuma i na preobilju mašte. Ali, ako on tako hoće... kako da mu odbije?
Stajali su u grupici i razgovarali. Veče je već odmaklo, a njega još nije bilo. En nije znala da li više strahuje od susreta sa njim, ili od mogućnosti da ga uopšte ne vidi. - Gospođice Ambers, niste večeras raspoloženi? - začula je pitanje od koga se trgla. Ali to je bio samo mladi Lajonel Dvejn, rođak njenog teče Ouksbridža, koji je iz nekog razloga mislio da bi zbog toga trebalo da joj se udvara. Znala je da tetka i teča gledaju sa odobravanjem na njihovo zbližavanje i da bi voleli da to pređe u nešto ozbiljnije. Mladi Dvejn joj je bio simpatičan, ali nije bila istinski zainteresovana. Naročito sada nije imala snage da mu pravi društvo u laganom ćaskanju dok iščekuje ozbiljnu bitku. - Ne, sve je u redu. Malo me je zabolela glava. - Hoćete li da izađemo malo u hodnik? Tamo je svežije - upitao je sa nadom.
~ 35 ~ Foxy
Zvoncica
- Hvala, ali već mi je bolje - naterala je sebe da se osmehne. Taman posla, samo bi joj to nedostajalo, da posle prič aju kako se ljubakala sa
svima redom. - Hoćete li opet da igramo? Vi ste tako graciozna igračica... - Gospođice Ambers, mogu li da vas zamolim za ples? - začula je duboki glas od koga se sva stresla. Celo veče je pazila, a sada je dozvolila da joj priđe neprimetno i da je iznenadi. Pred njom je stajao lord Redvin sa tako neumoljivim izrazom da je odmah zavladao tajac, ne samo u njenom društvu, nego i u
okolini. Trač se proširio društvom i sada su već svi znali šta se nekada dogodilo. Ovo je trebalo da pre dstavlja uzbudljivo finale, njegovu naplatu dugova. Naravno, ona je bila ta koja će da plati, to je već postalo izvesno, kada je videla uzbuđena, željna lica posmatrača. Samo se lice mladog Dvejna blago zacrvenelo u negodovanju. Oh, ne treba joj sad i ta komplikacija u vidu golobradog branioca! - Možete - rekla je podigavši glavu i pružila mu ruku.
Kada već propada, neka bude sa stilom i dostojanstveno. Možda će uspeti da ubedi publiku da je to sve samo njegova predstava, da ona
nikada neće pristati da bude nečija ko hoće da na taj način naudi njenom ocu. On je pogledao, zabavljen njenim čvrstim stavom. Poveo ju je na podijum, zadovoljno primetivši kako se došaptavanje pojačalo. Ova dva dana koliko su se krile od njega, trač se već proširio po celom Londonu. Ne dešava se često da se takva predstava odigrava javno, pred svima. Mogao je da oseti uzbuđenje, glad za senzacijama i krvlju. E pa, pružiće im to sa zadovoljstvom. Počeo je da uživa u svojoj osveti. En je pored njega išla pognute glave. Ali kada su stali u red igrača, pogledala ga je u oči. Oh, divno. Izgleda da joj je tetka prenela ceo razgovor. Naravno da nije oduševljena. Ali izgledala je rešena da se suoči sa njim. To ga je zabavljalo. Voleo je da ima koliko -toliko ravnopravnog protivnika. Oči su joj bile ozbiljne dok ga je gledala. Ali drhtave ruke odavale su da nije baš tako hrabra koliko se upinje da
izgleda. Veoma dobro. Uputio joj je jedan zločesti osmeh. Ona uvređeno okrenu glavu na drugu stranu. - Gospođice Ambers, nadam se da vas nisam uvredio ovim pozivom na ples? - upitao je, gledajući je ispod trepavica. ~ 36 ~ Foxy
Zvoncica
Bila je uporna, i dalje joj je glava bila okrenuta na drugu stranu. Uništavanje devojačkog ugleda je lak i brz posao. Ali on je želeo da u tome uživa polako, ne samo da gleda razultat. Zato će je ponovo i ponovo pozivati na ples, dok svi posmatraju u atmosferi iščekivanja i neizvesnosti. - Naravno da niste. Svakoj devojci bi bila čast da je udostojite poziva - odvratila je. Jetkost u njenom glasu bila je tako slatka. I uvređenost i Ijutina, takođe. - Ali ipak nećete da me pogledate - to je zazvučalo kao smeh. Podigla je prkosno glavu. Oh, ne. Znala je šta će se desiti. Zato je i pokušavala da to izbegne. Čim se susrela sa njegovim očima, one su je ščepale. I nisu htele da je puste. Isto kao prošli put. Zurila je u njegovo lice kao hipnotisana. Bio je najlepši mladić koga je znala. Pa, njena uloga joj nije branila da ga gleda. Gledaće ga do mile volje, koliko joj srce žudi. Ionako bi trebalo da izgleda kao da je on zavodi. Bar će sebi pri tome pružiti malo zadovoljstva. Zamišljaće da joj se on zaista udvara. Oči su mu se skupile dok je proučavao promene na njenom licu. A onda je pogledao preko njenog ramena i nasmejao se. Trgla se iznenađeno. - Vaši rođaci i vaš mladi prijatelj izgledaju zabrinuto. Izgleda da on misli kako se svađamo. Ne znam zašto - rekao je i privukao je malo. Ljutito ga je pogledala. - Ostavite ga na miru. On je nevažan. Samo mladić koji misli da treba da izigrava viteza. Kakav ste i vi nekada bili - rekla mu je izazovno. To mu se nije dopalo. - Oh, ja sam baš pomislio kako ga treba naučiti pameti. Jer jaki i moćni tako treba da se ponašaju prema slabijima - odvratio je kroz zube aludirajući na njenog oca. Sva se stresla od njegovog obuzdanog besa. - Nisam tako mislila. Vi to dobro znate. Samo ne želim da mu... ništa loše uradite. - Šta bi to loše moglo da bude? Nemam nameru da svakog zelenog klinca koji poželi da vas odvoji od mene, izazivam na dvoboj. Ali poziv svakako neću da odbijem. - Neće vas on pozivati na dvoboj. ~ 37 ~ Foxy
Zvoncica
- Nisam baš siguran. Izgleda kao da će svakog trenutka uleteti
ovamo i preoteti vas od mene. A nisam siguran da želim da mu vas vratim. Nije smela da pogleda u njega. Samo je duboko disala pokušavajući da sve drži pod kontrolom. - Pretpostavljam da je taj vaš namr gođeni izraz razlog što je on tako... zaštitnički nastrojen nastavljao je. - Sad je već bolje. Rekao bi neko da vam ne prija da igrate sa mnom. - Pitam se zašto? Pretite mom prijatelju. - Ja mu ne pretim. Samo iznosim činjenice. Ako poželi da izigrava viteza, ja sam mu na raspolaganju. - Prekinite sa tim. - Sada izgledamo kao ljubavni par koji se svađa - nasmejao se, a zubi mu bljesnuše u visini njenih očiju. Nije smela da podigne pogled više od toga. Plašila se zarobljavanja i osećaja bespomoćnosti koji je dobijala kada bi ga gledala u oči. Mada ni gledanje njegovih primamljivih usana nije bilo bezbedno. - To je iskuljučivo vaša zasluga. Da me ne izazivate, ne bih tako izgledala - umesto toga je progunđala. - Ooo, znam ja da vi umete da budete i umiljati kad hoćete. Pitanje je samo hoćete li. Jer ja nameravam da vas pozovem i na naredni ples. I na onaj posle toga. Sva je pocrvenela na te reči. Devojku bi ogovarali i kada bi dvaput za veče igrala sa jednim muškarcem. A on namerava da je već večeras uništi. Baš mu se žuri. - Hoćete da odbijete moju molbu? - opet je pored nje zazvonio njegov podsmešljiv glas. - Ne znam zašto insistirate na tome da me obeležite tim plesovima - procedila je kroz zube. - I ne znam zašto birate mene, kada sam sigurna da b i pola ovih žena vrlo rado pristalo da igra sa vama. - Ali možda ja ne želim sa njima. - Čini mi se da neke od njih ne prihvataju odbijanje. Ledi Blekvud, na primer - pogledala ga je izazovno. Namrštio se od njenih reči. - Ne znam kakve veze ona ima sa mnom, ili sa vama. ~ 38 ~ Foxy
Zvoncica
- Zar nema? Pre neki dan je tvrdila da ćete upravo vi da joj budete
pratilac u pozorištu. A ona je veoma uporna i privlačna dama. - Da li ste vi to ljubomorni na nju? - upitao je fiksirajući je pogledom. Njen napad se odmah srušio. - Nisam, - ustuknula je - ali znam da vam se čak i ne sviđam - rekla je turobno. - Grešite, otkud vam to? - glas mu je dobio veselu notu. - Čak sam i vašoj tetki najavio kako nameravam da vam se udvaram. A ja sve radim vrlo temeljito - preo je uz njeno uvo. Nije ni sumnjala da se odlično zabavlja, kada je odabrao pogodnu igračku. - Baš vam se žuri da uništite moj ugled - rekla je tiho. Ćutao je. Podigla je glavu i susrela njegov pogled. Nije bio zadovoljan njenim rečima. - Nemojte ovo da radite, molim vas - odjednom su joj suze bile u
očima. - Obuzdajte se. Inače će biti još gore - rekao je grubo. On nije bio
od onih koje će suze da razneže i pokolebaju. - Znate, to što radite nije dobro ni za vas - rekla je kada se malo smirila. - Podsećate me na mog oca - rekla je brzopleto. Usne su mu se skupile u besnu crtu kada je pomenula oca, ali brzo je nastavila, praveći se da to nije primetila. - On je skoro ceo život proveo besneći što nije
uspeo da se oženi devojkom koju je hteo. Uspeo je da upropasti život i svojoj ženi, koja ga je volela, i ćerkama koje su ga trpele, tom svojom kivnošću na neku uvredu iz mladosti. Umesto da uživa u onome što je dobio i što bi ga možda usrećilo, postao je matori namćor, uvek ljut i uvređen zbog nečega. Tako je lepo mogao da uživa, da je s amo umeo da prihvati ljubav moje majke. - Poredite me sa svojim ocem? - procedio je kroz zube. Ona se uplašila. Malo se zaletela. On nije čovek koji bi trpeo da mu neko pametuje. - Samo hoću da vas posavetujem... da ne upropastite sebi budućnost tako što ćete se posvetiti prošlosti. Možda vas negde na putu čeka istinska sreća. Nemojte da je propustite ili zagorčate vraćanjem na ono što je bilo... ili nije moglo da bude. Nemojte da postanete gorak čovek koji živi u prošlosti, kada možete da imate sve što poželite. ~ 39 ~ Foxy
Zvoncica
- Ja ću i da imam sve što poželim. Vi mislite da žalim za vašom sestrom?
Njegov cinizam ju je zaboleo. Nije trebalo da njegov slučaj poredi sa očevim nerazumnim durenjem. Redvin je imao mnogo veći razlog da bude ljut i osvetoljubiv. A ona je možda samo sve pogoršala ovim trapavim poređenjem. - Pa... ne znam. Možda podsvesno... - pokušala je da se izvuče. - Nemate vi pojma. Možda vaša sestra uobražava da sam još zaljubljen u nju. To je tako privlačno, imati mnogo obožavalaca, nastavljao je ironično - ali moram da vas razočaram, isto kao i nju. Sa takvim greškama sam odavno raskrstio. To vam kažem da ne biste toliko brinuli za moju dobrobit. Pošto vidim da ste dobra dušica i volite da savetujete. Možda mu reči i nisu bile toliko grube, koliko njegov ton. Sva je pocrvenela od nelagodnosti. - Nisam nameravala da vas uvredim... - pokušala je da se izvuče. - A šta ste nameravali? Da me posavetujete, kao dobra učiteljica lošeg đaka? Gospođice, vi ste suviše mladi i zeleni da biste uspešno mogli da dajete tak ve savete. Naročito ne meni. - Nisam zaista nameravala... Samo sam htela da sa vama porazgovaram... - Ovo nije ni mesto, ni vreme za to. Sem ako ne želite stotinu svedoka - rekao je izazovno. Ovaj njen pokušaj nije dobro ispao. Jer on nije imao nameru da popusti. Ali nije bilo drugog izlaza. Rouz ovo ne može sama da reši. Osim toga, ako on odluči da se sveti ocu, kako bi to drugačije izveo, nego da ga finansijski uništi? To bi onda imalo direktne posledice po nju. I tako je zaključila da ne sme da odustane, koliko god neprijatno bilo. - Onda... možemo li da razgovaramo negde nasamo? - upitala je tiho. Srce joj je bučno zalupalo na same te reči. Naravno, ne sme da bude uzbuđena na taj način ako on pristane na razgovor. Ali bez obzira, osetila je kako joj se vrućina razliva po obrazima. I bila je sigurna da je i on to primetio. - Naravno - nekoliko trenutaka igrao mu je na licu onaj njegov zlobni osmeh, sa kojim je posmatrao njene rumene obraze. - Čekam vas ~ 40 ~ Foxy
Zvoncica
sutra u ponoć u mojoj kući. Znate gde živim? - upitao je ležerno, uživajući u njenom šoku. Nekoliko trenutaka nije umela da progovori, iako su joj usta bila
otvorena. - Zzz...nam. - Šta je, uplašili ste se? Vi ste predložili da razgovaramo. Nasamo naglasio je. Ovo će biti još zabavnije nego što je očekivao. - Da, ali... ne kod vas - pobunila se. Mora da joj je lice buktinja, pomislila je bez nade. Ali to joj je sada predstavljalo najmanji problem. Veći je bio taj njegov značajni osmeh, koji bi htela da mu nekako skine s lica. - Možete da birate. Ili sutra ko d mene, ili nasred podijuma za igru, sada - odvratio je odlučno. Nije očekivao da ona pristane. Samo njeno zbunjivanje i crvenjenje mu je donosilo ogromno zadovoljstvo. Zaista je uživao u svemu ovome, više nego što je mogao i da pretpostavi. Nekoliko tenut aka je ćutala kolebajući se. Ovo što on predlaže je nečuveno. Ali je isto tako i ono što inače planira. Možda bi trebalo da se malo i ona nešto pita? Svaki razgovor koji uspe da nekako iskamči od njega, može samo da joj pomogne. Nije valjda toliko neosetlj iv da ne može da ga ubedi... da izmoli od njega saosećanje i praštanje. Bila je sigurna da će nekako uspeti da ga ubedi kada budu sami. U tišini njegove kuće. Jedva je disala. Nije smela da ga pogleda. Ako opet na licu ima onaj njegov osmeh, nije sigurna u to kako će mu odgovoriti. A možda on sve vreme primećuje njeno uzbuđenje, njenu strepnju, njenu nadu... - U...redu. Doći ću - rekla je brzo. U stvari, od početka je znala kako će da mu odgovori. Samo što iščekivanje i nada ne bi smeli da budu na spisku osećanja sa kojima će otići kod njega. Nada u onom smislu koji nju opseda sve ovo vreme, nada sa kojom se vrlo teško bori, koju pokušava da izbriše ubeđivanjem da on ne može biti dobronameran prema njoj. - Rekli ste nasamo. Prema tome, očekujem da dođete sam i – njegova ljubaznost kao da je imala zube. - Šta ćete mi uraditi? - izletelo joj je uplašeno pitanje. On se nasmejao. Ovog puta izgledalo je kao da mu je zaista smešno, a ne kao da se sprema da je proguta u jednom zalogaju. ~ 41 ~ Foxy
Zvoncica
- Šta biste vi hteli da vam uradim? To je bio vaš predlog, da razgovaramo - oči su mu sijale i ona shvati da je začikava. - Da, ali ne... u vašoj kući... u ponoć - odmah se pobunila.
Veselost sa kojom je prihvatio njen predlog i sa kojom je izneo svoj, nije obećavala ništa dobro. A ipak je izazivala nesluđeno uzbuđenje u njoj. Osetila je da se nada u njoj ponovo budi i nadima, koliko god da ju je potiskivala i gurala od sebe, ubeđivala da je to što mašta nemoguće. - Možete da pristanete ili ne. Od vas zavisi šta će dalje da se dešava - upozorio ju je. Ali iz njegovih očiju i dalje su letele iskrice. I lepile se za njeno srce. To nije mogla da porekne. Odjednom je znala da je dobila priliku o kojoj je sve vreme maštala. Jedino što može, to je da je iskoristi najbolje što može. Ionako nema mnogo šta da izgubi. Već gubi u ovom njihovom ratu. - U redu - sada je zvučala odlučnije. - Pod uslovom da me večeras ne zovete za svaki ples. I da ne dovodite mog prijatelja u situaciju da mora da brani moju čast. - Dogovoeno, neću baš na svaki. Ali moraćete da igrate sa mnom bar još dvaput. I neću ga izazivati, niti vređati. Ali ni trpeti njegove ispade - naravno da nije mogao da joj olako da obećanje. Morao je da ima svoje uslove. - Vi ste nemogući - progunđala je na kraju. To je moglo da zvuči kao pristajanje i predaja. Tiho se nasmejao na to i pogledao je malo toplije. Video je da je takvi njegovi pogledi naročito zbunjuju. A izgledala je tako slatko kada je zbunjena ili ljuta. Jer nije ni umela da bude dugo ljuta. Bar u njegovom prisustvu. Nije zna o kako godi taj osećaj, da imate nad nekim toliku moć. Bežala je pogledom od njega, ali se i vraćala, šireći oči svaki put kada bi ga pogledala. A oči su joj imale tako neobičan sjaj. Mala En Ambers uspevala je da mu popravi raspoloženje. Što nikome u poslednje vreme nije tako lako pošlo za rukom. Čim ju je otpratio, prišao mu je Lukas, njegov prijatelj. - Redvine! - Lukase. Šta je bilo? Nešto si mi neuobičajeno ozbiljan. - Hteo sam nešto da te pitam... Šta se, kog đavola, dešava? - Na šta misliš? - i dalje je zvučao bezbrižno, mada mu se učinilo da
zna kuda vodi ovo pitanje. A nije bio raspoložen za objašnjenja. ~ 42 ~ Foxy
Zvoncica
- Znaš ti na šta mislim. En Ambers. Svašta sam čuo za ova dva
dana. Šta to pokušavaš? - Ništa. Samo sam igrao sa njom. Šta ti pokušavaš da insinuiraš? sada je počinjao da gubi strpljenje. Niko nema prava da mu se meša, pa ni Lukas. - Znaš, ti si mi prijatelj. Zato ti i govorim ovo. I Džordž Klajvs mi je prijatelj. I veoma dobar čovek. - Kakve veze ima on sa mnom? Nisam njegovu ženu ni pogle dao odvratio je Redvin mrzovoljno. - Znam, ali on nije čovek koji će da sedi i mirno gleda kako mu neko zavodi svastiku. - A ti ćeš u tome da mu pomogneš? - Znaš... ako dođe do toga, biću njegov sekundant, ne tvoj upozorio ga je Lukas ozbiljno. Bilo je jasno da shvata i ne odobrava ovo što se dešavalo. Naravno, priča je došla i do njega. - Zašto misliš da bi moglo da dođe do toga? - odvratio je Redvin. Nije želeo da se svađa sa Lukasom. On je bio dobar momak i cenio je njegov pokušaj da dovede do izmirenja. Jedino se on nije sladio propašću koja joj se smešila. Jedino je on hteo da je zaštiti, makar se zamerio sa njim. Očigledno je dobro imati ga za prijatelja. - Zato što po klubovima već počinje da kruži opklada koliko će ti dugo biti potrebno da zavedeš i ostaviš En Ambers, i tako njenom ocu zariješ nož u srce - Lukas nije odustajao. - Zar? - Odričeš da ta priča ima osnova? - Niti potvrđujem, niti odričem. A šta si ti ovde, zabrinuta baba? Otkad ti to brineš za ugled neke devojke? Mislio sam da si ti glavni
zavodnik. - Ja nikad nisam igrao tako opasnu igru. Osim toga, Džordž Klajvs mi je dobar prijatelj, rekao sam ti već. - Mislio sam da sam ti ja prijatelj. - I jesi. Sve dok se ponašaš tako. Nikome neću dozvoliti da pređe granicu pristojnosti i ljudskosti. Naročito ne prijatelju. - Ko te je poslao? Ledi Ouksbridž? - Niko me nije poslao. Ali smatram da je moj zadatak da te upozorim. ~ 43 ~ Foxy
Zvoncica
- Pretiš mi? - Naravno da ne. Ako ne misliš da uradiš ništa glupo, uvek ću biti
na tvojoj strani. - A ako mislim? - Onda ne računaj na mene - odvratio je uvređeno Lukas, okrenuo
se i otišao. Klubovi, zanimljivo. Sutra će proći po klubovima da vidi da li se stvarno ljudi klade u to što mu je Lukas rekao. Neko ga je potapšao po ramenu. To je bio Džordan, njegov poznanik. I to ne baš omiljeni. - Redvine! Bravo, čoveče! Redvin ga je belo gledao. Džordan je spadao u one mlade naslednike koji se boje da im ne promakne bilo koji vid
iživljavajućeg zabavljanja pre nego što se žrtvuju da se ožene. Pa i tada možda nastave sa starim provodom, suviše ogrezli u zavisnost od takve „zabave”. - Hi, hi! Ti si car, prijatelju! - nastavljao je Džordan pijano. Redvin se nadao da će ga se uskoro osloboditi. Nije želeo ni njegovo društvo, niti da bude viđen sa njim. - Čemu čestitke? - Pa, maznuo si devojku, a samo što si stigao u grad. To ne može svako. Meni je prošli put trebalo skoro tri meseca za to. Svi smo uz tebe, druže, celo društvo - petljao je Džordan zadebljalim jezikom i lako se teturao. Redvinu se zgadio on, isto kao i njegova primedb a. Oni svakako nisu bili prijatelji. Niti će ikada biti. - Ne znam o čemu govoriš - odvratio je hladno. - Aaa, opasan si ti! - Džordan je malo izgubio ravnotežu, ali odmah se uspravio. Očigledno da je navikao da se drži u ovakvom stanju. Mislim na malu Ambersovu. Da znaš, svi se kladimo na tebe. Dobro ćeš zabiberiti matorom Ambersu kada mu mazneš ćerkicu. Ako, što nije mislio na vreme, nego se zakačinjao sa pogrešnim ljudima. - Mislim da si pogrešio. - Neka, neka. Pravi muškarac ne odaje svoje planove. Samo sam hteo da ti kažem: Bravo. Ona je slatko parčence. Ne baš onako kako ja volim, ali nije loša. Edvinu se sviđa. Znaš Edvina, mog drugara? Planira da je preuzme kad ti završiš sa njom. ~ 44 ~ Foxy
Zvoncica
- Me, nemoj? - hladnoća je u Redvinovom glasu bila sve vidljivija, ali pijanom čoveku ništa nije značila. - Jeste, jednom ga je matori Ambers isterao kada je došao da se
udvara starijoj lepotici. Šta ima veze što je bio pod gasom? Samo se malo zagrejao. To je bilo vrlo nekulturno, isterati ćerkinog udvarača iz kuće. Zaslužio je kaznu. A ti ćeš nas sve osvetiti. Mala Ambersova neće više moći da toliko diže nos. Pokazaćeš joj gde joj je mesto. A možda će nešto i za nas da ostane. Onako drugarski - nasmejao se, i kiselkasti zadah zapljusnuo je Redvina. On se izmaknu iz Džordanovog pijanog zagrljalja. - Prevario si se, drugar. Ništa tako nemam u planu. - Dobro, dobro. Samo tako nastavi. Da nas sve osvetiš. Za sve uvrede koji nam je matori naneo. Čuvao je svoje dušice kao da su zlatne, ali sada će da plati za to - mleo je bez prestanka. Redvin se izmaknuo i udaljio. Zgadio mu se Džordan. A ono zadovoljstvo od malopre dobilo je gorčinu. Više nije tako uživao u svojoj maloj igri. Pošao je okolo, izbegavajući Džordanove pijane prijatelje. Niko nije smeo da mu priđe ovako narogušen om i to mu je sasvim odgovaralo. Čak i da malo sam stoji u uglu pored prozora. Više mu nije prijalo društvo. Znači, tako stoje stvari. Neki ga osuđuju, neki se slade. A video je i ko kako reaguje. Stajao je neko vreme namršten i zamišljen, kad je opazio En kako
šeta sa gospođom Lavli. Povukao se dublje u senku. Zastale su nedaleko od njega, udubljene u razgovor. Nije mogao da ih čuje, ali je zato imao dobar pogled na lice gospođice Ambers. Ozbiljno je slušala prijatelji cu, i nešto je, izgleda, savetovala. Redvin je odmerio celu njenu figuru. U odnosu na Rozmeri, nije bila velika lepotica, ali imala je skladnu figuru, malo vitkiju nego što je zahtevala moda bujnog poprsja. Otvor njene haljine bio je skroman, kao što je bila i cela njena pojava. Ništa na njoj nije bilo spektakularno privlačno. A opet je odisala nekim mirom, poverenjem i spokojem,
uprkos pretnji koja se nadnosila nad njom. Posvetila se prijateljici ozbiljno i predano, kao da joj nije pre sat vremena zadao tešku glavobolju svojim nerazumnim zahtevom. Pitao se otkud mu uopšte
takva ideja, da je zove kući, pa još u ponoć. Mora da je luda ako zaista dođe. Ali pristala je. I delovala kao da to zaista misli. Ona izgleda kao osoba od reči. Malo čvršćeg kova od njene sestre. ~ 45 ~ Foxy
Zvoncica
Mogao je da se kladi da, uprk os nežnoj pojavi, nikada nije pala u nesvest. I mir sa kojim je prihvatila njegovo „udvaranje ”, govorio je u
prilog njenom razumu i vaspitanju. Mala sestra izgleda kao da je rešila da se bori i da ne želi da se tek tako preda. Dopadao mu se taj njen stav, pokušaji da ga razmekša, da mu parira... Kad malo bolje razmisli, svašta je pokušala. I da se svađa, i da ga moli, nagovara. Pa čak i da dođe kod njega. To je najmanje očekivao. Šta li je smislila i dokle će da ide, živo ga je interesovalo. Mio osmeh ozario joj je lice dok je nešto odgovarala svojoj
prijateljici. Gle kako sva sija dok se smeje. Prišla je još jedna dama i poverljivo se sagnula prema njima. Gospođica Ambers je još neko vreme razgovarala sa njima. Redvin nije skidao pogled sa nje, kao da je tek sada prvi put video. Pa, on je u stvari i ne poznaje dobro. Uopšte je ne poznaje. Nejasno je se sećao kao dosadne devojčice, koja je uvek nekako bila u blizini, pratila ga krupnim očima, zbog koje nije mogao da se malo slobodnije udvara njenoj sestri. Ali sada je ta devojčica izrasla u mladu damu. Prilično privlačnu mladu damu, morao je nevoljno da prizna. Dve dame su se odvojile i otišle na drugu stranu. Baš kada se spremao da izroni iz senke, neočekivano joj je prišao mladi Dvejn. R uke su mu se stegle u pes nice. Ali se savladao i ostao u svom tamnom skrovištu. Nešto su razgovarali. Dvejnovo lice nije mogao da vidi, ali se saginjao ka En i nešto je ubeđivao. Ona ga je ozbiljno gledala i čak uzmakla jedan korak. Ah, kako bi ga zgrabio... Odjednom se umirio. Zašto bi želeo da zgrabi jednog balavog žutokljunca kao što je Dvejn? Pa on se tek ispilio, nije nikakva konkurencija... Sada se potpuno ukočio. Zar on u zelenom Dvejnu vidi nekakvu konkurenciju? Potpuno se ohladio. Ovo neće tako moći. Nije mu se dopadalo što je hteo da izmlati tog dečka. Zašto bi to hteo? Nije valjda... zbog male Ambersove?
Dečko je otišao dalje, prilično nevoljno i Redvin je osetio kako mu se zbog toga popravlja raspoloženje. Nema tu ničega. Možda je dečko i zainteresovan, ali ne i ona. Laknulo mu je, ali nije hteo da se bavi analizama zašto. Ona će biti samo njegova. Sve dok on tako želi. Iskoračio je iz senke i čekao da ga primeti. Trgla se kada ga je spazila. Stao je i posmatrao je. Sagla je glavu i požurila pored njega, ~ 46 ~ Foxy
Zvoncica
zarumenjenih obraza. Ako, nek beži. Sutra uveče neće imati kuda da
pobegne kada zaključa vrata za njom. Biće kod njega, sama. Neočekivani nalet zadovoljstva i uzbuđenja svog ga je obuzeo. Da, to će biti dobro. Odjednom nije mogao da sačeka sutrašnji dan. Okrenuo se i polako pošao za njom. Sada će se malo pozabaviti njenim praćenjem. Malopre mu se to dopalo, dok je vrebao iz senke. Ali sada se neće kriti. Posmatraće je, neće je ispuštati iz vida. Gledaće je bledu i rumenu, kako drhti od njegovog pogleda, kako pokušava da mu
umakne. Ali neće joj uspeti. Biće joj za petama, kao dobro uvežbani, uporni lovac. To mu se sve više dopadalo. Naročito otkako mu se učinilo da njegov pogled upravo tako deluje na nju. Kada ju je drugi put poveo na podijum, pošla je sa njim ćutke. Tako su odigrali i prvih nekoliko taktova. - Ljuti ste na mene? – pogledao je. - Da li će to promeniti nešto u vašem ponašanju? - Ne. - Onda nemojte ni da me pitate. - Ipak, interesuje me. Zbog čega ste ljuti na mene? - Još pitate! Treba li da počnem da nabraj am? - Ne treba - nasmejao se, a nju je iznenadio njegov bezbrižni smeh. Potpuno je opušten, uveren u svoju pobedu. Zato izgleda tako zadovoljno. Još pre sat vremena videla mu je takav osmeh na licu, kada je nepromišljeno pristala da se sa njim sastane sutra. Kod njega kući. Bez pratnje. Uzdahnula je. - Zašto ste uzdahnuli? Počeli ste da se mirite sa sudbinom? začikavao ju je. Uzvratila je besnim pogledom. Ali njegovo lice bilo je suviše blizu, suviše nasmejano i privlačno da bi dugo mogla da se ljuti. Prekorevala je sebe zbog brze predaje. Ali nije uspevala da ostane namrštena. - Neću ni da pokušavam ništa da promenim - odvratila je mirnije. Likovala je u sebi kada je sumnjičavo osmotrio taj njen osmeh i predaju. Ah, bar trunčica zadovoljstva u ovom moru briga i nemoći. Uspela je da ga bar na trenutak zabrine i pokoleba, natera na
razmišljanje zašto je tako opuštena. - Čemu taj osmeh? Dopada vam se ova situacija? - upitao je kao da potvrđuje njene pretpostavke. ~ 47 ~ Foxy
Zvoncica
Pogledala ga je medeno. Osećala je da će b ar ovu bitku dobiti, ako ne ceo rat. - Zar ne bi trebalo? Igram sa najprivlačnijim mladim čovekom u sali. Zavidi mi na tome bar pola grada. I sami ste svesni toga. Zar ne bi, onda, trebalo da uživam? Sumnjičavo ju je posmatrao. - Činilo mi se da sam vam odvratan. I da me se plašite. Otkud sada ovo? - Pa... odvratni niste. Zaista ste privlačni, kao što većina devojaka
misli. A da li vas se plašim... to će zavisiti samo od vašeg ponašanja. - Vidim da ste rešili da budete hrabri. - To ste lepo primetili. Zaista mi je dosadilo da se plašim. Biću malo hrabra, za promenu. - I uživaćete u mom društvu? - Zar vam to ne odgovara? Mislila sam da ću svoju ulogu uverljivije odigrati ako se opustim i uživam. - Koju to ulogu? - Onu koju ste mi namenili - pogledala ga je u oči. Susreli su im se ozbiljni pogledi. - Ulogu žrtve vaše osvete. - Vi ste to suviše ozbiljno i tragično shvatili. Ko vam je rekao da treba da budete žrtva? - Niko, ja nisam glupa. Neko mora da plati za postupke mog oca. A najbezbolnije je da to budem ja. Nekoliko trenutaka ju je posma trao. Pomirenost na njenom licu bila je skoro iritantna. Možda hoće sad ona njega malo da nervira? Neće joj to dozvoliti. - Pa ste rešili da zamenite svoju sestru kao žrtvu opakog čudovišta? - Ona ima mnogo više da izgubi. A i slabija je od mene - ignorisala je drugi deo njegove primedbe, ono o čudovištu. Znala je da će ga to nervirati. - To vidim i sam - progunđao je, a ona prođe ispred njega u sledećoj figuri sa zanetim osmehom na licu. Ah, ma la lisica rešila je da ga izaziva. Ne zna kako je opasno igrati se takvom vatrom. - I vi hoćete da mi olakšate? Tek tako, iz čista mira i dobrog srca? ~ 48 ~ Foxy
Zvoncica
- Pa, ako treba da padnem kao žrtva vašeg zavođenja, niko u to
neće poverovati ako se sve vreme mrštim na vas. Zato je bolje da budem uverljivija - objasnila mu je slatko. - Zašto biste se trudili da mi olakšate? - Zato što bi vas onda to više zadovoljilo. Dala bih vam iskupljenje
koje tražite. I vi biste onda ostavili na miru moju sestru i njenu porodicu - pogledala ga je ozbiljno. Skupio je oči i proučavao je između trepavica. - Mislite da bi to bilo dovoljno? - konačno je izustio. - Nadam se. Pristajem na ulogu koju ste mi namenili. Znam čak i za opklade koje su počele da kruže gradom. Svi procenjuju koliko će vam vremena biti potrebno da me uništite. Nije mu se dopao taj njen izraz, A ni opuštenost sa kojom je
govorila o tome. - To je suviše grub izraz. Ne želim da vas uništim. Ko vam je to rekao? - pobunio se. - Zar to nije ono što ste želeli? - Od koga ste čuli za te opklade? Od mladog Dvejna? - sav se narogušio. Osmeh joj je nestao s lica. - Nije važno od koga sam čula. Ta osoba je samo htela da me upozori na opasnost koja mi preti od vas. - Ali vi ste ga razočarali. Već ste znali za tu opasnost. - nije se dao. - On ne razume zašto moram ovo da uradim. Ali bila sam ubedljiva kada sam mu rekla da ga se to ne tiče - rekla je popuštajući. Nije htela da ga previše iznervira. Mada joj je godilo da zamišlja kako je on ljubomoran na Dvejna, i da se zato ovako ljuti. Bilo bi lepo kada bi to bila istina. Čak i ako je zaista ljubomoran, to je čista muška posesivnost, bez naklonosti i ljubavi, to joj je bar bilo jasno. - Pa... lepo što mi pomažete - podsmehnuo se, ali i osetio blago olakšanje zbog njenog popuštanja. Mora da bolje ispita zašto se tako opustila. Ona, izgleda, misli da će se on predomisliti? Da će ga naterati da odustane od svoje zamisli? I dalje je bio sumnjičav. - Tako stičem olakšavajuće okolnosti - osmehnula se, kao da potvrđuje njegove pretpostavke. ~ 49 ~ Foxy
Zvoncica
Proučavao je do detalja njen osmeh. Toliko intenzivno da je sa nelagodom okrenula glavu, sva rumena. Ali lepo joj je stajalo. To je dokazivalo da nije baš toliko bezbrižna koliko se trudila da se predstavi. Ispod sveg tog hrabrenja i dalje je bila nežna mlađa sestra Rozmeri Ambers. Od te pomisli se opet uozbiljio. Ne treba da zaboravi na svoj cilj. Ni da dozvoli da ga nešto skrene sa zacrtanog puta. Kao što su njeni osmesi i sramežljivi pogledi u stranu, kojima je pokušavala da pobegne od njega. Ali on ih je lovio. Primoravao da se vrate na njega. Nije želeo da je tako izazovno samouverena. Želeo je da drhti, da skrene pogled pod naletom vreline iz njegovih očiju. Privukao ju je malo bliže. Ostala je bez daha kada je skoro naletela na njega pri tom okretu. Ali njegova ruka bila je tu da je pridrži i prihvati. - Ne morate da me oborite nasred sale - rekla mu je prekorno,
zajapurenog lica. On se osmehnu onim svojim iskrivljenim osmehom. Beli zubi zasijati su mu ispod usana. - Ne bojte se. Čvrsto vas držim. Ne bih dozvolio da vam se desi ništa nepredviđeno - naglasio je dvosmisleno, a ona se opet okrenula od njega. Ali već sledećeg trenutka ga je opet gledala. Dopadalo mu se to što krši njen otpor, što uspeva da zadrži njen pogled sve duže, što ne može da mu pobegne. - Verujem vam - podsmehnula se, ali bez ljutnje. Oči su joj imale neku toplu nijansu smeđe i bile su krupne i blistave. Iskrice iz njih bile su očaravajuće, činile da izgledaju kao najlepše oči na svetu. Ali onda se prenuo. Ne sme da se divi njenim očima. U redu da primeti kako su lepe, ali ne sme da toliko uživa u njima. Čak i ovaj razgovor je bio suviše lak i tečan, suviše otvoren i spontan, suviše prisan i topao. Šta je to sa njom? Zar ga se više ne plaši? Pristaće svojom voljom na sve što od nje bude tražio? To je u redu, ali da to bude sa ovakvim zadovoljstvom? Zar to nije sumnjivo... i divno. Sledeća misao koju je uhvatio bila je kako je lepa dok se okreće ispred njega, kako je graciozna dok igra, kako joj osmeh predivno treperi dok izvodi svoju figuru... Ah, ne. To bi ona ht ela, da ga smota i
natera da se sažali na nju, da je poštedi. Ali neće moći. Već je sve razradio, biće onako kako je zamislio. Neće joj uspeti da ga ubedi da se predomisli. Niti da se zaljubi u nju. ~ 50 ~ Foxy
Zvoncica
Ostao je zaleđen pri toj poslednjoj pomisli. Na svu sreću, ples se završavao, pa niko nije primetio njegovu iznenadnu ukočenost. Divota! Kako li je samo uspeo da dođe do toga, mora sam sebi da čestita, pomislio je Ijutito, dok ju je pratio do njenog društva. A onda mu je pripala muka pri pogledu na bleda lica koja su je sa strepnjom čekala. Njena divna sestra i zabrinuta tetka. Obe ga gledaju kao čudovište koje će je pojesti, uništiti. Namršteno im se naklonio i žurno udaljio. Uh, kako ga nerviraju. A i ona sa svojim leptirastim, slatkim osmehom kojim hoće da ga kupi. Neće to moći tako. Rešio je da odmah ode. iznervirao se kada je došao do zaključka da postaje slab na nju. To nije smeo sebi da dozvoli. Onda je u kočiji sebe ubeđivao da je sve u redu, da on i dalje drži sve konce u rukama. Da se ništa opasno nije desilo. Igra se i dalje odvijala po njegovim pravilima. To ga je umirilo. Setio se nekoliko njenih zbunjenih i zanetih pogleda i malo se opustio. Zar će se nervirati što se sve odvija još bolje nego što je planirao? Neće. I nije pobegao od nje, uplašen oseć anja kojih je postao svestan. Jednostavno mu je ovaj bal dosadio. I ona mu je dosadila, sa svojim ljupkim, pokornim licem svetice. Hteo je da ode u svoj omiljeni klub i malo se tamo odmori. Možda naiđe na nekog prijatelja, dobije novu korisnu infirmaciju. Otkako je stigao, pratio je redovno finansijsku situaciju i matorog Ambersa i
Džordža Klajvsa. Nisu bile sjajne, a on će se pobrinuti da budu još gore. Sve se odvijalo po planu. Sem što mu ona već nedostaje. Zbog toga što mu je zabavno da posmatra borbu njenih osećanja, ni zbog čega drugog, odmah je sebe ubedio. Ali činjenica je bila da mu je odmah opalo raspoloženje, čim je izašao sa onog bala. I u klubu mu je bilo dosadno. Ili su ga podozrivo i sa neodobravanjem gledali, verovatno sličnog mišljenja kao nj egov prijatelj Lukas, ili su ga ohrabrujuće i pripito tapšali po ramenu, dvosmisleno mu čestitajući, što mu je još više išlo na živce. Zato se nije ni tu mnogo zadržao. Otišao je kući i seo u biblioteku. Tu kuću nasledio je zajedno sa titulom, i nije mu se previše dopadala. Kad je bio mali dečak, jednom je došao u posetu rođaku čija je tada bila, i učinila mu se prevelikom i hladnom. Ni do danas nije promenio mišljenje. A to nije mnogo doprinelo da se oseti bolje. Seo je u fotelju koja se činila najudobnijom i nasipao sebi piće. Mračno raspoloženje nije mu se mnogo popravilo. Sve se dobro odvijalo, ~ 51 ~ Foxy
Zvoncica
zašto je bio tako nezadovoljan? A opet se osećao grozno. Skoro isto kao ono pre šest godina... Ustao je iz fotelje. Nije mogao da podnese podsećanje na ono razočaranje, nepravdu i očaj koji je tada osećao. I zaricanje da će se vratiti i osvetiti. Prošetao je po sobi. Ta sećanja su uvek u njemu izazvala uznemirenost. Jeste da ga je sreća pogledala, da je uspeo da svoj boravak u inostranstvu pametno iskoristi, da stekne bogatstvo... Ali osećaj usamljenosti, odbačenosti i nepravde bio je suviše veliki da bi tek tako zaboravio. Kad bi ovi silni prijatelji, koji mu se dodvoravaju i tapšu po ramenu, znali da je svoje bogatstvo stekao prezrenom trgovinom, da li bi i dalje želeli da mu se
ulaguju? Verovatno bi. Ljudi su koristoljubivi. Ogovarali bi ga, kao što to već rade, zavidljivo i pakosno, ali bi mu se smeškali i odobravali. Šta njih briga odakle mu pare, kad ih već ima. Većina bi zažmurila na jedno oko što se bavio poslom koji je rezervisan za nižu klasu i nastavila da ga poziva u kuću i da ga diskretno upoznaje sa svojim kćerima i sestrama. Ipak on ima plemićku titulu. To što je i bogat, samo je šlag na torti. Neće ga niko pitati odakle mu, sve dok ima, biće jedan od njih. A sam Bog zna da ništa od ovoga nije želeo. Nekoliko smrti bilo je potrebno pa da se on nađe u ovoj fotelji. To ga je podsetilo da sutra napiše ček udovici jednog od njih. Sada je on bio glava porodice, morao da se brine o rođacima koji su svi zavisili od njegove velikodušnosti. Opet je neraspoloženo seo u fotelju. Kako mu je ova prevelika kuća bila dosadna. Sve mu je bilo dosadno. Pokajao se što je otišao sa bala. Jedino mu nije bilo dosadno dok se prepirao i nadmudrivao sa En Ambers. Dok je gledao sa kakvim izrazom lica prihvata njegove otrovne izjave. I kako ga pogleda kada je jače privuče uz sebe. Šta je to sa njim? Zar je poludeo? Ma to je samo obična želja, ništa više. Nije dugo imao nikakvu vezu. I one su mu bile dosadne, te žene koje su ga jurile i očekivale da ih zauzvrat časti, obasipa poklonima i pažnjom. To ga je ponovo vratilo na En Ambers. Ona će sebe prineti njemu kao žrtvu, tako je odlučila. Preuzeće na sebe sve loše što bi moglo da se desi, što bi on mogao da uradi, pomislio j e kiselo. Opet on nekako ovde ispade negativac. A slatka En Ambers nevina žrtva. Da li je to prava velikodušnost prema sestri, ili se i ona pretvara kao ostale? Prema
Rozmeri Ambers postao je skoro sasvim ravnodušan. Gospođa Klajvs nije više bila ona devojka koja je u njemu izazivala ta daleka,
zaboravljena osećanja. Sada je bila samo preplašena supruga nekog ~ 52 ~ Foxy
Zvoncica
drugog čoveka, za koga su tvrdili da je dobar i koji bi branio čak i čast ženine sestre. Ali zato ga je En Ambers interesovala. Neočekivano mu je iz sećanja izronila ona slika iz parka, kada je skoro naleteo na nju dok se igrala sa sestrinom decom. Tada je bio suviše besan, ali sada je mogao da prizna da je izgledala predivno,
onako razbarušena i zajapurena od trčanja i smejanja, dok su deca radosno cičala i pela joj se na glavu. On sam nije imao radosno detinjstvo. Ta deca ga verovatno imaju. Rozmeri možda nije najrazumnija osoba i majka, ali je brižna i voli ih. Uz to imaju tetku koja hoće da se igra i da pokaže ljubav. On nije imao ništa od toga. Bilo je to usamljeno i turobno detinjstvo. Zato je tada poleteo u zargljaj Rozmeri Ambers na samo jedan njen topli pogled. Nije znao da se iza njega ne krije stvarna toplina, niti osećanja slična njegovim, nego samo uplašena praznina. Šta bi bilo da su udružil i svoje praznine? Možda je i bolje što se sve onako završilo. Inače bi sada bio zarobljen sa Rozmeri. Ah, kako je bio mlad. I glup, i naivan. A sada je isceđen od svih mladalačkih sokova i radosti. Zavideo je En Ambers na njenoj sposobnosti da se smeje. Da savlada svoja negativna osećanja, da pobedi strah. Da pristane na njegov poziv. Podigao je glavu i pokušao da je zamisli u kući. Bilo je teško. Njena nežna, topla pojava nije se uklapala u ovaj hladni, mračni ambijent. Ali gde da je primi? Ne valjda u spa vaćoj sobi. Preplavio ga je nalet vrućine na tu pomisao. To mu je sve govorilo. Spavaća soba otpada. Ali samo dok je ne ubedi da pristane da bude njegova, da mu se pokori i telom,
kao što je pristala razumom. Želeo ju je. Sada je bio potpuno svestan toga i bio je spreman da prizna, bar sebi. Jako ju je želeo. Ne zato što bi to bilo sredstvo osvete njenom ocu, nego zbog nje same. Zbog njene zbunjenosti, uznemirenih pogleda, drhtaja kojima je odgovarala na njegovu blizinu. Sve je to ukazivalo da mu neće biti teško da ostvari ono što je zamislio. Da je zavede. Sada mu to više nije bilo onoliko važno. Jedino što ga je interesovalo, bilo je šta ona misli o svemu ovome, šta oseća. Nije obratio pažnju na njeno priznanje da joj je nekada bio simpatija. Ali sada ga je to kopkalo. Da li je u njoj ostala bar trunčica tih starih osećanja prema njemu? Da li zbog njih drhti kada joj se približi, beži pogledom, a onda se vraća, privučena njegovom vatrom. Činilo se da u njoj ima još nekih ~ 53 ~ Foxy
Zvoncica
osećanja prema njemu, osim straha. Ž eleo je da ih ima, više nego išta do sada. Kako je došlo do toga da on, umesto da sprema osvetu, toliko žudi za njom, da se brine da li ona uzvraća njegovu želju? Sutra će otići na bal gde je i ona pozvana da je vidi, da se uveri, da mu ona potvrdi da će m u u ponoć doći. Ako se predomislila ili uplašila, moraće da upotrebi svu svoju moć ubeđivanja da je nagovori da dođe. Nadao se da ipak neće morati to da radi. Zašto je imao toliku veru u nju, sada kada je stariji i iskusniji, kada
zna kako su ljudi, žene pogotovo, lažljivi i prevrtljivi? Kada zna kako ga je njena rođena sestra izigrala i ostavila na cedilu, a posle se mirno udala za onog koga su joj namenili? Zašto joj toliko veruje, kada ona nema nijedan razlog da pristane, da dođe? Naprotiv, ima hiljadu r azloga
da ga mrzi, da ga se plaši i da ga u suzama izbegava. Sedeo je i namršteno gledao u vatru, nezadovoljan svojim mislima
i željama, situacijom u koju je sebe sopstvenom greškom doveo. Ah, ko drugome jamu kopa... Sam se upetljao, moraće sam i da se vadi. I to odmah sutra. Čim je ovamo dovede.
Sutradan je, kao i skoro svako prepodne, projahao kroz park. Nadao se, ali bilo je loše vreme i nije mogao da očekuje da će je tu videti. Poslepodne mu je vrlo sporo prolazilo, jer nije hteo da ide ni u posete ni
u klubove. Zato je bio spreman kao zapeta puška kada je došlo veče. Pojavio se na očekivanom balu tačno na vreme, ni suviše rano, ni kasno. Ona je bila tamo, sa svojom pratnjom i odmah mu je uputila uznemireni pogled. Vidno je odahnuo. Bila je tu. Ako neće sama da mu dođe, oteće je odavde. Toliko ga je obuzelo neko grozničavo ludilo. Šta je to sa njim? Zar je moguće da je toliko izgubio kontrolu? Jedva je čekao da počne sledeći ples. Ona je već bila na podijumu i igrala sa drugim. Mračno ih je odmerio. Sledeći ples će biti njegov. Osmotrio je njenog partnera. Delovao je mlado i bezopasno. Ipak, iznenadio ga je razjareni bes koji ga je obuzeo pri pogledu na njih. Trebalo bi da se bolje kontroliše. I da ga mnogo ne interesuje sa kim se ona zabavlja i igra. Nestrpljivo joj je prišao čim se muzika završila. Bilo je tu još nekoliko kavaljera, ali on se progurao između njih i autoritativno stao ~ 54 ~ Foxy
Zvoncica
pred nju. Morali su da se razmaknu i ustuknu pred njim da bi to uspeo. Ona ga je pogledala sa mešavinom ljutnje i predaje. I pošla sa njim na podijum. - Zašto ste to uradili? Zar ne umete da se ponašate pristojno? -
prekorila ga je. - Zašto bih se tako ponašao?
Juče ste pristali da budete moji. Još ste to i glumili pred publikom. Zašto vam je stalo do udvaranja tih balavaca, koji su se možda ponadali da dobiju neki moj ostatak? - Vrlo ste nekulturni. Nisam pristala da me vređate - prostrelila ga
je pogledom. Iz nekog razloga, osetio je blaženo zadovoljstvo zbog toga, kao da ga je nagradila osmehom. - Nisam to nameravao. Samo sam izrazio neslaganje što ste igrali sa drugim. - Nije bio dogovor da ne smem da igram sa drugima. Nego samo da sa vama odigram tri plesa. - To je bilo juče. Večeras ćete morati četiri. - Mislite da će biti vremena za to? Zaustavio je pogled na njenom licu. Ovog puta ne oštro. - U pravu ste. Moraćemo ranije da izađemo. Zadrhtala je od njegovih reči. - Niste se predomislili? - upitao je, posmatrajući je. - A ako jesam? - Znam da niste. Rekli ste da ćete doći i ja vam verujem. - Obećavate... obećavate li da ćete biti pristojni... tamo, kod vas? - Biću pristojan. Hteli ste da razgovarate sa mnom, a ja sam
predložio gde i kada. Zar nije tako bilo? - Jeste. Ali... - Bojite me se? - Da. - Pa... neću da vas lažem. Možda i treba da me se plašite - rekao je mračno, ne gledajući u nju. - Doći ću. Ne želim da... se ponovo neko iz moje porodice ne pojavi na dogovorenom mestu - spustila je pogled. - Samo iz tog razloga? ~ 55 ~ Foxy
Zvoncica
- Trebalo bi da postoji i neki drugi? - Ne znam. Ali saznaću večeras u ponoć. Imate li čime da dođete? - Zaustaviću neku kočiju ispred. Uvek se nađe neka gde su balovi. - Ne dolazi u obzir. Ja ću vam poslati moju. - Oprostite, ali volela bih da me ne vide u vašoj kočiji. - Zašto? Pa ionako ste pristali da budete zavedeni. To će još bolje
od sinoćne glume uveriti ljude da sam bio uspešan u tome. - Oh, dobro. Uvek mora da bude po vašem. A gde ćete biti vi? uplaši se ona. Psihički se spremila da ode kod njega. Ali ne i da se u mračnoj, tesnoj kočiji vozi sa njim do tamo. - Ja ću vas čekati kod kuće. I verovaću da se nećete predomisliti. - Neću - odvratila je tiho. Poželeo je još nešto da kaže, ali se predomislio. Biće vremena kasnije. Mnogo više vremena. Negde oko jedanaest videla ga je kako izlazi iz sale. Pre toga joj je uputio značajan pogled. Odjednom joj je postalo hladno. Toliko hladno da je sva uzdrhtala kao u groznici. Dogovor je bio da on izađe dvadesetak minuta pre nje. Njegov kočijaš će se vratiti po nju i odvesti je. - Rouz, moraću da izađem - rekla je tiho En sestri, kada je došlo vreme da se iskrade. - Zašto, kuda ćeš? - Bolje je da ne znaš. Nemoj da me čekaš, verovatno ću doći kasno. Ovo ti kažem samo da ne brineš i da ne paničiš što me nema. - On je u pitanju? - prebledela je Rouz. - Rekla sam ti, bolje je da ne znaš. Ne pitaj me ništa. Možda ću uspeti da ga ubedim da odustane i da nas ostavi na miru. - Ali ako neće? Šta će biti sa tobom? En je izgubila strpljenje. - Hoćeš li ti da ideš da se nađeš sa njim? Ne?! I mislila sam tako. Zato me pusti da idem i ne pitaj me ništa. Smiri se, biće sve u redu, obećavam. - Ne možeš ti to da obećaš - rekla je bleda Rouz. - Trebalo bi da on obeća. - Nemoj da brineš, molim te. Ako neko pita, kaži da mi se slošilo i da sam otišla kući. ~ 56 ~ Foxy
Zvoncica
Kočijaš je zaista bio ispred i odmah joj je prišao. Stavila je kapuljaču na glavu, ali joj se učinilo da se nekoliko glava okrenulo za njom pre nego što je izašla iz kuće i ušla u kočiju. Sada ne može da brine o tome. Ima pred sobom mnogo veću brigu.
Sedeo je u biblioteci i po stoti put proverio vatru. Ponovo je u bacio drva. Bilo je pristojno toplo, s obzirom na veličinu sobe. Nije želeo da se ona smrzne. Samo dve sveće na kaminu činile su ambijent intimnijim. To će mu verovatno zameriti, ali nije mario. Brzo će se odljutiti. To mu se sviđalo kod nje. Sve mu se sviđalo, ne samo to. Nije mogao da sačeka da ona stigne. Kada će već? Začula se kočija na ulici. Obuzdao je želju da razmakne navučene zavese i pogleda. Zvono na vratima uskoro ga je oslobodilo neizvesnosti. Poslužitelj je imao zadatak da je primi, dovede ovamo i zaključa kuću. Niko više nije smeo da uđe kada ona bude ovde. Pošao joj je u susret kada je ušla u sobu. Zastala je kod vrata, uperivši u njega dva velika oka kada je videla da je soba skoro u mraku. - Dođite pored vatre, toplije je. Potrudio sam se, ali nisam baš siguran da ovo čudo od sobe može ikako da se zagreje. Ona je polako prišla i sela na fotelju najbližu vatri, ne pominjući slabo osvetljenje. Nije ponudio da joj prihvati ogrtač. Bojala se, a i još uvek joj je bilo hladno, pretpostavio je. Tak o da se pravio da ne primećuje kako još uvek sedi dobro zamotana i pokrivena. - Hoćete li brendi? Konjak? - Neću. U stvari, dajte jedan konjak. Nalio joj je u čašu i dodao, pazeći da joj ne dodirne prste. To bi verovatno protumačila kao napad i nepristojnost. Trudio se da bude dobar domaćin i da je ne uplaši. Probala je piće i stresla se. - Jako je. - Nije previše. Samo niste navikli. - Zaista nisam. Kao ni da dolazim gospodi u posetu u ovo doba noći - zvučalo je kao prekor. - Ali vidite da sam bezopasan - rekao je i seo na fotelju do njene. ~ 57 ~ Foxy
Zvoncica
Vatra je veselo pucketala. Činilo se da je ona najveselija u tamnoj sobi. - Vi ste sve samo ne bezopasan. I to dobro znate. - Priznajem da sam se potrudio da vas uplašim. Nisam uvek takav -
branio se. - Zašto? - Inače ne biste došli. - A morala sam. - Da. - Dobro kada bar to priznajete - uzdahnula je. - Želeli ste da razgovaramo na miru. Evo, razgovarajmo. - Hoćete li pristati ako vas ponovo zamolim da... - Ne. - Ali nisam ni dovršila - požalila se. - Ne - bilo mu je žao što je tako oštar, ali odgovor na to pitanje nije promenio. Ustao je i primetio kako se od toga vidno trgla i sva skupila na fotelji. Zato se malo udaljio i stao pored kamina. - Jeste li hteli još nešto da me pitate? - Pa... htela sam da kažem kako mi je žao zbog svega... što ste
morali da doživite, bilo čijom krivicom. Mog oca, prvenstveno. - Znam to. - Pa, zašto onda ovo radite? - Zato što sam tako hteo. - Niste baš ljubazan domaćin - Ijutnula se i ustala. Stajala je iza fotelje u kojoj je sedela. - Rekli ste da ćemo samo razgovarati. Zašto ste
ovako zamračili sobu? - Vama treba svetio za razgovor? - Nemojte uvek da izvrćete moje reči. Znate vi dobro šta sam htela da kažem. - Ali zaista razgovaramo. Čega se vi, u stvari, bojite? - upitao je malo mekše. Izgledala je kao da se svakog časa sprema da pobegne. - Pa... vi ste mi pripretili da ćete... ovaj... da ćete udesiti da izgleda kao da ste me zaveli. I... ovaj... ja sam pristala na to. Da znate da su me neki videli kako ulazim u vašu kočiju. Tako da će već sutra ceo grad pričati samo o tome. I vaš cilj će biti ispunjen. Moj ugled će već do ujutru ~ 58 ~ Foxy
Zvoncica
biti uništen, izgledaće kao da ste me zaista zaveli. I bićemo kvit. Jel ’ tako? - Ne baš. - Kako to mislite? Pa dogovor je bio da izgleda... - Ne da izgleda. Ja zaista želim da vas zavedem. Ne samo za
publiku. - Oh! - zagledala se oprezno u njega, ustuknuvši jedan korak. Oči su joj bile tamne i okrugle u polumraku. - To mi niste... baš tako rekli. - Najverovatnije ništa nisam ni rekao. Sve su to vaše pretpostavke i sumnje. Možda ste vi pogrešno razumeli, očigledno onako kako vama
odgovara. Nismo ni razgovarali o tome. Ali sada ćemo se sve lepo dogovoriti - pomerio se i ona se ponovo trgla. - Čekajte. Ja ne... ne mogu to. Vi... vi ste mi obećali... da ću biti bezbedna kod vas, da ćete se pristojno ponašati... - Zar ovo nije pristojno ponašanje? Evo, stojim malo dalje od vas i lepo razgovaramo - vratio se pored kamina. - Da, ali... vi mi pretite. - Ni najmanje. Samo vam saopštavam šta će se dogoditi. Šta ne možete da izbegnete - govorio je polako i meko, glas mu je prosto klizio
kroz sobu i šunjao se do nje. - A ako probam da pobegnem? - upitala je slabim glasom. - Pa probajte - rekao je mirno i spustio svoju čašu na kamin.
Progutala je knedlu, prateći pogledom njegove lenje pokrete. Prekrstio je ruke na grudima i gledao je. Nije bilo sumnje da bi je stigao u dva koraka. - Nećete da bežite? To znači da pristajete. - Ne pristajem. - Onda odustajete od našeg dogovora. - Dogovor je bio da samo dođem ovamo na razgovor - odvratila je razdražljivo. - Zar ovo nije razgovor? Ništa drugo ne radimo, osim što
razgovaramo. I to vrlo lepo i uljudno. Bar se tako meni čini. - Možda bi trebalo da odem. Vi... vi mi dajete nečuvene predloge. - Koje ste vi već imali najavljene. Ne pr edstavljaju vam preveliko iznenađenje, šta je tu nečuveno? To što tražim nadoknadu za ~ 59 ~ Foxy
Zvoncica
pretrpljenu štetu? Hoćete li da pošaljete sestru ovamo umesto vas? - sad je zazvučao oštrije, kao uvek kada bi pomenuo Rozmeri. Bilo mu je žao, ali morao je da povisi glas. Inače ovo ne bi nikuda odvelo. Bar ne tamo gde je on želeo. - Neću, ostaću - rekla je tiho. A onda je otkopčala ogrtač i polako ga spustila na naslon fotelje na kojoj je do malopre sedela. Ćutke je pratio šta radi. Ali je ostao da stoji na svom mestu. Za šta mu je bila zahvalna. Valjda je očekivala da skoči na nju, šta li. Umesto toga on je samo prekrstio ruke i naslonio se ramenom na visoki zid kamina. Mora da bude veoma strpljiv i pažljiv da ne upropasti ovo. - Šta je to trebalo da znači? Vašu predaju, pristanak? - nakrivio je glavu i posmatrao je kako stoji iza fotelje u tankoj balskoj haljini. Šta li je rekla sestri, kuda ide? Mora da su se njene rođake zgrozile kada je najavila da odlazi sa bala. I sada je očajno, strepeći čekaju da se vrati. Ako se vrati. Možda je neće pustiti da ode. - Ne. Samo sam... Nema potrebe da sedim u ogrtaču, kada ste vi tako pristojni - rekla je i opet ga oprezno pogledala. Dobar je pregovarač. Sada je načinila jedan ustupak. Verovatno očekuje da on uzvrati istom merom. Nasmejao se i beli zubi bljesnuše mu u polumraku. - Ne bojte se, neću vas pojesti. Već ste se uverili u to. - To vi tako kažete - nadureno je odvratila. On se opet nasmejao, malo glasnije. Pratila je sa blagim iznenađenjem i oprezom kako mu se popravlja raspoloženje. To bi trebalo da je dobar znak. - Znate li priču o Šeherezadi? - upitao je iznenada. - Ona je nekom sultanu pričala priče svako veče da ne bi bila pogubljena. Mislite da sam to ja? Zabavlja vas ovo š to vam govorim? ponadala se. Možda će i nju poštedeti, kao Šeherezadu? Da li se taj sultan zaljubio u Šeherazadu i oženio se njome? Eh, sada već zamišlja nešto nemoguće. - Prilično. Ne znam ni sam zašto. Ali umete da mi popravite raspoloženje. Jeste li gladni? Vidite kako sam dobar domaćin, naredio sam da nam postave ovde večeru. - Nisam gladna - rekla je. ~ 60 ~ Foxy
Zvoncica
Kako bi bila, kada joj se stomak zavezao u čvor. I ne samo stomak. Cela je stegnuta, da jedva diše. Trgla se kada je on zakoračio prema njoj. Zastao je, podigavši ruke kao da pokazuje da joj ništa neće. - Samo sam hteo da vam pokažem šta imam u ponudi - prošao je pored nje i otišao do stočića koji nije ni videla kad je ušla, tako je u sobi bilo mračno. Od slabašnog treperenja sveća počelo je da joj se vrti u glavi, ali nije smela da se vrati u fotelju. Tu je mogao lako da je zaskoči. Nije htela da razmišlja o tome da bi to mogao lako da uradi bilo gde, samo da je
hteo. To joj je probudilo novu pomisao. Zašto to već nije uradio? Sama mu je došla, može da radi sa njom šta hoće. Ima dobar izgovor. I mnogi se ne bi snebivali da iskoriste ovakvu situaciju. A on izigrava gostoljubivog domaćina, nutka je jelom i pićem. I ne napada je. Nego je zaista ljubazan i fin. Jel’ to neka njegova igra? Pratila je kako stavlja parčiće mesa na tanjir i prinosi do stočića između fotelja. - Za slučaj da se predomislite i dosetite da ste ipak gladni. Vidite kako sam fin - rekao je, kao da joj čita misli. - Zašto ste fini? - htela je da zna. Uspravio se. Sada je bio ispred nje. Nije trebalo da ga pita dok je ovako blizu, odmah je uočila svoju grešku. Ali je ostala na mestu, nije ustuknula. - Ne odgovara vam što sam fin? - osmehnuo se. Pomislila je kako ima veoma lep osmeh, kada ga negde pronađe, zaturenog. Posmatrala ga je zaneta i ošamućena nekoliko trenutaka. - Šta ste me ono pitali? - promucala je potpuno zbunjena, zureći u njega. On se zadovoljno nasmejao. - Hoćete li ipak jedno parčence mesa? - Ne mogu - priznala je. Prišao joj je jedan korak. - Zašto ne možete? - glas mu je dobio promuklu boju. Ili se to njoj pričinjavalo. Bio je prelep, bio je dobar i fin. I bio je pored nje. Odjednom je imala osećaj da sanja. Jedan od onih snova, u kojima je bio on. Koje sanja još od svoje četrnaeste godine, otkako ga je videla na balu kako igra sa njenom sestrom. I koji su se ovih dana vratili, malo promenjeni i zbunjujući, ali sa mnogo većim intenzitetom i efektom na nju. Gledala ga je, nekako uverena da sanja, i da će se svakog trenutka probuditi, ~ 61 ~ Foxy
Zvoncica
razočarana što je to bio samo san. Ali taj trenutak nikako nije dolazio. Ovog puta nije želela ništa da propusti, pa da se posle ne seća. Gledala ga je i čekala da se probudi. Čekala. I čekala. I gledala ga kako prilazi još korak-dva, koliko su ih delili. Naslonila se na fotelju, bojeći se da je noge ne izdaju, baš kada je trebalo da san postane još uzbudljiviji. Onda bi shvatila da se probudila jer je ispala iz kreveta. I to se jednom desilo, davno. Stao je pred nju, potpuno nemoćan da odvoji pogled od njenog lica, od zamagljenih očiju, koje kao da ga više nisu videle, ili su videle mnogo dublje, čak do njegovog srca. Od usana, koje su se blago rastvorile, kao da ga pozivaju. Polako je pružio ruku, da je ne uplaši. I spustio dlan na njen obraz, mek i topao. A ona je blago naslonila glavu na njega i zatvorila oči. Palcem je prešao preko njenog obraza. Zakoračio je i sada je bio sasvim uz nju. Srce mu je tuklo kao ludo dok je i drugu ruku oprezno pružao iza njenog potiljka. Haljina je bila taman toliko otvorena da dodirne golu kožu njenog vrata. Otvorila je zamagljene oči i pogledala ga, potpuno zaneta i prepuštena. To je bilo previše. Spustio je glavu i priljubio usne uz njene. Rastvorile su se za njega, kao da su ga čekale. Potpuno se izgubio, zaboravljajući na sve planove. Upijao je njene usne, osećajući kako i ona pomera svoje uz njegove, kako ga pušta da vodi, kako ga prati sa istom željom koja je i njega vodila. A onda je osetio njene ruke oko vrata, i u kosi. Privlačila ga je uz sebe, tiho zaječavši. Ili je to bio on? Više nije znao gde prestaje on, a gde počinje ona. Ruke su mu bile oko nje, privlačeći je, privijajući je uz sebe. Nije želeo da je pusti. Nikad više. To je moglo da traje beskonačno dugo, isto kao i nekoliko trenutaka. A onda se začulo kloparanje kočije u blizini. Zastali su, o boje vraćeni u stvarnost. Blago se izvila iz njegovog naručja i on ju je nerado pustio. Izmakla se od njega, razbarušene kose iz koje su virile ukosnice, natečenih usana koje su ga ponovo privlačile. Zakoračio je prema njoj, ali ona se izmakla, pogleda prikovanog za njegovo lice. - Oh, oh! - zateturala se unazad. Kada je ponovo zakoračio prema njoj, pobegla je iza fotelje. I dalje nije spuštala pogled. - Ovo... ovo nije san - bunovno je zaključila. Došlo mu je da se nasmeje, ali uzdržao se pod njenim optužujućim pogledom. Želela ga je. Ljubila ga je. Isto kao i on nju. ~ 62 ~ Foxy
Zvoncica
- Da li ste me često sanjali? - oči su mu nestašno i radosno sijale,
otapajući njen otpor. - Da - odgovorila je pre nego što je stigla da razmisli. - To mi je veoma milo čuti. - Oh, dođavola. Nisam htela da vam to priznam. - Otkad me sanjate? - bio je uporan, jedva se uzdržavajući da ne pođe za njom i ponovo je privuče sebi. Ipak se približio jedan korak. - Od kada sam vas upoznala. Radost zbog njenog priznanja zaigrala mu je u grudima. Zastao je i zagledao se u nju. Spustila je pogled. Iskoristio je to da zakorači još jednom. U njoj je postojala sila koja ga je neodoljivo privlačila. Više nije mogao nazad. - Pa... hvala. Što me sanjate i što ste mi to priznali - rekao je blago. Hteo je da je uzme u naručje, da je ljulja, da je mazi i ljubi. Ne da je plaši. Valjda je bila svesna toga. - Nisam nameravala. Ali mislila sam... učinilo mi se da opet sanjam. Molim vas, ostanite tu gde jeste. Sad kad znam da ne sanjam, hoću da budem bistrog uma - povisila je malo glas u blagoj panici. Ne, nije se ona plašila njega, nego sebe. To mu je sada postajalo jasnije. Zaista je zastao. Ali da malo sabere svoje radosno srce. Ona ga sanja. To znači da misli na njega. Da ga možda... voli? Uz nju je zaista bilo više uzbuđenja nego što je očekivao. Ali ovako nešto nije ni sanjao. Da mu se skoro istopi u naručju, da ga grli i ljubi, da istom merom uzvraća... - Jeste li se pribrali? - upitao je posle nekoliko trenutaka, kada mu se učinilo da se i on malo smirio. - Ne koliko bih htela - zvučala je tako slatko optužujuće, da mu je srce ponovo zaigralo. - Zašto ste me poljubili? - Nije vam se dopalo? - Ne skrećite sa teme. Rekli ste da ćete se pristojno ponašati. - I vi ste mene poljubili. Vidite kako mi je kaput izgužvan odvratio je. U mraku se nije videlo da li je to istina, ali video je njen
nepoverljivi pogled kojim je proveravala istinitost njegove optužbe. ~ 63 ~ Foxy
Zvoncica
Odjednom je izgledala postiđeno. Obišla je fotelju i sela u nju, zagnjurivši lice u šake. Zbunjeno je posmatrao tu promenu. - En! - morao je da je pozove po imenu. Ona je sada za njega bila En. - šta je bilo? - Ja sam užasna osoba. Nije trebalo da dolazim ovamo, kada sam znala šta će se desiti - njen glas se jedva čuo, ispod ruku kojima je pritiskala lice. - Ali ništa se loše nije desilo - odvratio je blago. - Kako nije? Bacila sam se na vas kao izgladnela. Ponašala sam se nerazumno... i... bludno - podigla je glavu i video je da su joj oči pune suza. Prišao je i spustio se na susednu fotelju. A onda uzeo njene ruke među svoje. - Tako mi je drago zbog toga, ne mogu ni da vam opišem koliko. - Eto vidite, sve vam ovo ide na ruku. Baš kao što ste planirali, još i bolje - pokušala je da okrene glavu, ali on je uzeo njeno lice među dlanove i naterao je da ga pogleda. - Ja sam najsrećniji čovek na svetu. - Da - odvratila je gorko. - Veoma sam vam olakšala u vašoj nameri. Mora da ste zadovoljni. Sad možete vrlo lako da dobijete ono što ste od početka želeli. - Da li je to vaš potvrdan odgovor? - teško je prikrivao radost, bez obzira na njenu zlovolju. Nije bila zadovoljna zbog toga, pa je pokušala da se izvuče iz njegovih ruku. Ali on se se sasvim približio i seo uz nju. Mogao da oseti njen isprekidani dah. Prestala je da se brani i sada ga je samo gledala, raširenih očiju. A onda je sklopila oči, dajući mu odgovor. Istog trenutka povukao ju je gore, prema sebi, ponovo pokrivajući njene usne svojima. Prepustila se skoro istog trenutka, uzvraćajući mu žustro kako je i on nju ljubio. Sada je znala da ovo nije san. Ali nije marila. Nije ni želela, ni mogla da se obuzda. Ionako je znala šta će se desiti, još pre nego što je stigla ovamo. Istog trenutka kada joj je predložio da dođe, znala je da će pristati. I da će se desiti baš ovo što se dešava. Posle nekog vremena poljupci više nis u bili dovoljni. Uhvatio je i vratio njenu ruku, koju je nekako zavukla ispod njegove košulje. ~ 64 ~ Foxy
Zvoncica
Postiđeno se okrenula na drugu stranu. Morao je da bude siguran da ona želi isto što i on. Da bude svesna da ne sanja. Uzdahnuo je i sasvim je lagano dodirnuo usnama u čelo. Pa onda još jednom, u obraz. U drugi obraz. U oko. Usne. I još jednom usne, pre nego što je ona njega obasula poljupcima. A onda je počela drhtavo da petlja oko dugmića na njegovoj košulji. Odvojio se od nje na trenutak i zbacio kaput i košulju sa sebe. Stidljivo je gledala u stranu, sve dok nije ponovo stao ispred nje. A ona je lagano spustila ruke na njegova ramena i grudi, preplašena ali
rešena, proučavajući ih nežno i pažljivo. Glasno je uzdahnuo kada je ose tio njen dodir i sagnuo se prema njoj. - Ne možeš da prestaneš, je li? - začula je njegovo grubo pitanje između poljubaca. - Ne - odvratila je isto tako, užurbano dišući, ispitujući prstima njegovu kožu, privlačeći ga uz sebe. A onda ju je povukao na čupavo krzno ispred kamina. Spustili su se, skotrljali, jedno klupko zapetljanih usana, ruku, nogu i njene haljine. Jedan trenutak gledao je njeno zažareno lice dok joj je podizao haljinu i prislanjao dlan na golu nogu. A onda joj nogu privukao i prebacio savijeno koleno preko svog kuka, ispit ujući joj očima lice u mraku. Uzdrhtala je i pogledala ga. Priljubila se uz njega, tražeći ponovo njegove usne i privlačeći ga bliže. Ruka mu je skliznula ispod haljine, praćena njenim glasnim uzdahom. Polako je krenuo naviše, uživajući u njenim grčevitim trzajima, kojima se još više priljubljivala uz njega. Kada mu je ruka stigla do vrha, bila je potpuno mokra. Nije se zaustavio. Kliznuo je glatko nekoliko puta, sve dok se ona nije zgrčila i jako ga stegla, ispuštajući neki zvuk sličan jecaju. To je bilo previše. Oslobodio se pantalona i polako se privukao. Zastao je jedino kada je ona otvorila oči i zarila prste u njegova gola ramena. Ali nije mogao nazad. Stegao ju je jače i zaronio u nju, oslobađajući se uz glasni jecaj. Kada je sve bilo gotovo, skotrljao se sa nje. Ležala je nepomično i čudno ukočeno. Privukao ju je uz sebe i smestio njenu glavu u udubljenje svoje mišice. Pribila se uz njega, osluškujući njegovo disanje. A onda su se oboje utišali. ~ 65 ~ Foxy
Zvoncica
Kada se posle nekog vremena prenuo, bila je budna. Ukoči o se od neudobnog ležaja, a i bilo je prilično hladno, a on bez košulje. Pridigao se da dohvati košulju, a ona se okrenula na drugu stranu, spuštajući i popravljajući haljinu. - En? Jesi li dobro? - upitao je brižno. Samo je klimnula glavom, ne okrećući se. Nije izgledala tako. Zakopčao je samo dva dugmeta, kada je dohvatio njena ramena i prisilio je da se okrene prema njemu i da ga pogleda. Oči su joj bile pune suza. - Oh, En, nemoj, molim te. Ovo nije bilo... ništa loše. - Ali jeste - otelo joj se kroz jecaj. - Ja sam... htela. Znala sam šta će da se desi i ipak sam došla. Želela sam da dođem, još pre nego što si me pozvao. Bio je potpuno zbunjen, ali presrećan. Privukao ju je uz sebe. Zarila je lice u njegove grudi i zaje cala. - I nije mi žao, nimalo, da znaš - nastavljala je. - Bar sam jednom bila s tobom. Ako ne želiš više da me vidiš... - čuo je nejasno njen glas iz svoje košulje. - Zašto misliš da ne želim više da te vidim? - Zato... što si dobio šta si hteo. - Mislim da još nisam - rekao je polako i odvojio je od sebe. Podigla je nepoverljivo pogled prema njemu. - Nisam dobio tebe. A ti si ono što zaista želim. Da li i ti mene želiš? - upitao je nežno. I video da ona ne razume. Ili ne želi da razume i da se nada. Oči su joj se raširile. - Želim te. Ali... šta...? - Shvatio sam da mi je jedno veče sa tobom premalo. Da ne mogu bez tebe. Da ova kuća i ova soba nikad više neće biti iste ako ih ti ne ispunjavaš. Hoćeš li da se udaš za mene? Molim te? - Ti to ozbiljno? - Najozbiljije - nasmejao se. - Hoću - odvratila je brzo i dalje ga nepoverljivo gledajući. Ponovo
se uplašila da ovo nije samo san. Bio bi to veoma bolan san, s obzirom na buru osećanja kroz koju je prošla. - Hvala. To je bio odgovor kome sam se sve vreme nadao. - Koje sve vreme? ~ 66 ~ Foxy
Zvoncica
- Sinoć nisam baš bio toliko siguran. Čak i večeras nisam odmah shvatio. Ali otkako si kročila u ovu sobu, znao sam da želim da
zauvek ostaneš sa mnom. - Jesi li siguran? Ne bi bilo dobro... da se ujutru probudiš i ne sećaš se ovoga što si sada rekao - još je bila sumnjičava. - Oh, ne brini. Budniji sam od tebe. Potpuno sam siguran da nijedan deo večeri nisam prespavao i presanjao - zadirkivao ju je. Tek se onda malo osmehnula, shvatajući da je sasvim ozbiljan. - Pa, kako to... odjednom? Mislila sam... da želiš nešto sa svim drugo. - I ja sam mislio, kažem ti. Sve do pre sat vremena. Dok nisi stigla ovde. Dobro je što sam na vreme shvatio šta zaista želim. A želim tebe. Celu. Zauvek. Bež prestanka. - Nešto se desilo sa tobom - nasmejala se njegovom zanetom
izrazu. - Znam. Ti si se desila. - Ma, jel’ ti to ozbiljno? Ne zadirkuješ me? - Najozbiljnije. Ne mogu bez tebe. Ali sada ti da kažeš iskreno, otkad misliš na mene? - Oduvek. Otkad sam te upoznala. Samo sam bila još dete, a ti
zaljubljen u moju sestru. - Mislim da prema njoj nikada nisam ni na trenutak osetio ni delić
ovoga što osećam prema tebi. Ti si čudo. Preporodila si me i izlečila. - A ono drugo... tvoja osveta? - upitala je bojažljivo. - Mislim da će se moja osveta sastojati u tome da nateram tvog oca da me ipak prihvati za zeta. - Oh! - zagnjurila je lice u njegove grudi. Zagrlio ju je i privukao k sebi. - Sada bi bilo dobro da se obučemo. Ispratiću te kući. A onda ujutru rano dolazim da te zvanično isprosim od tvoje tetke. Misliš li da će se složiti? Nisam baš b io pristojan prema njoj kada smo poslednji put razgovarali. Pretpostavljam da mi to nije oprostila. - Ali hoće. Složiće se sa onim što ja želim. Mislim da će svima pasti kamen sa srca kada im saopštimo novosti. - Meni je svakako pala stena. Osećam se slobo dno kao što nikad nisam. Dođi da jedemo. Ja sam gladan kao vuk. ~ 67 ~ Foxy
Zvoncica
- I ja sam sada. Malopre sam imala utisak kao da mi je stomak
vezan u čvor. Ti si bio tu, tako divan, nisam znala kako da ti odolim, i kako će se sve završiti. - Završilo se kao što se uglavnom i završava, muškarac mora da
kapitulira pred takvom ženom kao što si ti. - Sada mi laskaš. Hoćeš li batak ili belo meso? - Bilo šta. Iz tvojih ruku i otrov je sladak - nasmejao se i poljubio je. Povukla ga je i oborila ponovo na čupavu prostirku. - Mislio sam da treba ja tebe da zavedem - uspeo je nekako da promrmlja pre nego što mu je zapušila usta poljupcem.
Kada je En stigla kući i Rozmeri i tetka bile su u salonu i čekale je. Htela je da se tiho ušunja uz stepenice do svoje sobe, onako raščupana, zamrljane i izgužvane haljine, ali one su je čule i istrčale otuda. A onda zastale kad su je videle takvu. Sve im je istog trenutka bilo jasno. Rouz je briznula u plač, a tetka se uhvatilaza srce. - Smirite se, nije ništa opasno - uspravila se En, pošto je već bila uhvaćena. Pokušala je da rukom zagladi kosu, ali nije vredelo. - Kako ništa, pogledaj se na šta ličiš. Jao, ovo će Džordž da sazna. A onda će ga Redvin ubiti - počela je Rouz da cvili. - Prestani da kukaš. On sutra ujutru dolazi ovamo da me isprosi. A vi, tetka, da vodite računa kakav mu odgovor dajete. Ja sam već potvrdila da pristajem - rekla je En otresito, da ih malo ohrabri. Nije se prijatno osećala pod njihovim pogledima, samo je htela da legne u krevet i ponovo misli na njega, na ono što se desilo. Ali prvo je morala da im objasni, da bi i one mogle na miru da spavaju. - En, dete, to je mnogo više nego što smo tražile - rekla je njena tetka sažaljivo. Rouz je odmah izvadila lice iz maramice i sumjičavo ih pogledala. - Šta smo to tražile? Ja nisam ništa... En, tako mi je žao što si ti morala da istrpiš njegovu osvetu umesto mene - zagrcnula se ponovo. En je samo prevrnula očima. Znači, sve ispočetka. - Vidiš da mi nije ništa. On je bio... vrlo fin i uljudan - rekla je, popravljajući nakrivljenu frizuru. Jedna šnala ispala je i lupnula izdajnički na mermerne stepenice. - Vidim kako je fin... Šta si ono rekla malopre? - prisetila se Rouz. - Sutra dolazi da me isprosi. ~ 68 ~ Foxy
Zvoncica
- Oh, dušo, tako mi je žao - tetka je to iskreno mislila. - Zašto? Pa sve se dobro završilo. Udaću se za njega. Zaprosio me je i ja sam pristala. Sve smo se dogovorili - nepoverljivo ih je gledala En.
Umesto da se raduju, one prave ovakva lica. - Zato što je to... uobičajena laž takvih monstruma pre i posle zločina. Svi oni obećavaju ljubav i brak... sve dok ne dobiju ono što žele. A on je, očigledno dobio. Valjda će te sada ostaviti na miru. - Tetka - En je zagrizla usnu, pokušavajući da dozove strpljenje, koje joj je uporno izmicalo. - Sigurna sam da nije lagao. On je... nije ništ a kriv. Ovaj... i... ja sam delimično. - Dušo, to niko nije tražio od tebe. Ali svejedno. Iscrpljena si i potrešena. Pomoći ćemo ti. Prvo da skineš tu haljinu. Ne mora posluga da vidi u kakvom si stanju došla. Sutra ćemo pričati. Sada ćeš da se odmoriš. To ti je neophodno, posle svega što si preživela.
Sutradan ujutru sve tri su sedele u salonu. Tetka je nepoverljivo ćutala, dok je Rouz šetkala od prozora do vrata. En je natmureno čekala u uglu. Bile su ubeđene je on prevarant i lažov i da neće doći. A ona je bila ubeđena da su one pune predrasuda i bez dovoljno poverenja. Na kraju su poskočile kada su se vrata otvorila i poslužitelj najavio: - Lord Džon Redvin od Renlija! - Sve tri su ustale i stale prema njemu kada je ušao. - Moje dame, dobro jutro. Na dam se da ste dobro spavale - pogled mu se zaustavio na zajapurenoj i srećnoj En. Kada je ugledao njeno lice, kao da mu je laknulo. - Morate da mi oprostite na mom donedavnom neoprostivom ponašanju. Ali sinoć se desilo nešto što je potpuno promenilo moje mišljenje... - počeo je biranim rečima. - Znaju šta se desilo - upala mu je u reč nestrpljiva En. - ...tako da sam došao do zaključka da je neophodno da se oženim gospođicom En Ambers. Ona je divna osoba, u koju sam se neizmerno zaljubio. Pošto je ona sinoć već pristala, molim ledi Ouksbridž da mi umesto njenog oca da pristanak da se njome oženim. Nekoliko sekundi su ga gledale kao u čudu, pre nego što se ledi Ouksbridž trgla, prisetivši se pravila lepog ponašanja. ~ 69 ~ Foxy
Zvoncica
- Ovaj... pa... naravno da pristajemo. Mislim, En je već dala svoj
pristanak, tako da meni ostaje samo da potvrdim. Nadam se da ćete biti srećni - dodala je malo sumnjičavo. Ali on je brzo prišao i neočekivano joj poljubio ruku. A onda isto ponovio i sa Rouz, pogledavši je usput ozbiljno, kao da že li tim pogledom da izbriše sve loše što se među njima ikada desilo. Rouz se pri tome, na sreću, obuzdala od neodoljive potrebe da pobegne. A onda je stao ispred En, uputivši joj pogled koji je nedvosmisleno potvrđivao iskrenost njegovih reči. Rouz i tetka su požurile napolje, gurajući se na vratima da se što pre izgube i ostave verenike same, konačno uverene da će se sve dobro završiti. I da u trpezariji razmene ushićenje zbog ovog preokreta. - En, brinuo sam sve vreme dok ovde nisam ponovo čuo tvoj odgovor. - Da li je moguće? Trebalo bi da ti je od sinoć sve jasno - nasmejala se, konačno slobodna da ga do mile volje guta pogledom. - Znam, ali toliko sam bio loš i prema tebi i prema tvojoj porodici, da nisam mogao da budem siguran dok te ponovo ne vidim, po
dnevnom svetlu i bistre glave. Ali sada sam presrećan. Idem. - Šta? Kuda ćeš? Tek si stigao - uzbunila se ona i zgrabila ga za rukav. - Imam da obavim nešto hitno. Da uzmem dozvolu da bismo mogli već sutra da se venčamo. - Ooo, to je onda opravdano - morala je nevoljno da prizna i da ga
pusti. A onda je shvatila šta je izjavio. - Uzećeš specijalnu dozvolu? To je samo moglo da znači da neće čekati na njega posle beskonačne i nesigurne veridbe, da će već sutra i zvanično biti njegova. I on njen. - Idem dok nisu sve dozvole nestale - nasmejao se, videvši njeno iznenađenje i sreću. - Ne bih mogao da čekam još jedan dan da naprave
nove. Prišla mu je i privila se uz njega. Privukao ju je i stegao da je jedva mogla da diše, ali nije se bunila. - Nikada nisam bio ovoliko srećan. Prosto se plašim da je ovo samo san i da ću se svakog trenutka probuditi. Ili da je ono sinoć bio ~ 70 ~ Foxy
Zvoncica
san, i da sam došao ovamo vođen svojom bujnom maštom i ljubavnim ludilom. Tek te sad razumem. - Sad vidiš kako je meni sinoć bilo - nasmejala se i poljubila ga. Pa, još jednom... Otišao je tek posle pola sata, kada su jedva nekako uspeli da se
razdvoje. I odmah je na uglu naleteo na Lukasa, svog Ijutitog prijatelja. - Hej, Lukase! - uzviknuo je veselo. Lukas je zastao, kao preko volje. Pogledao ga je mrko. - Vidim da si srećan - to je zvučalo kao optužba. - Ih, i presrećan - potvrdio je Redvin, osmehujući se od uha do uha. - Da te pitam zbog čega? Sram te bilo! - Zašto? - nije se dao Redvin. I dalje se osmehivao, sluteći kakvo će prijatno iznenađenje da priredi prijatelju. Ali nije hteo odmah. Bio je raspoložen za šalu. Bio je raspoložen da peva i potrči nazad svojoj En, koja mu je već nedostajala. Svakakve gluposti su mu padale na pamet. A u svakoj je ona igrala glavnu ulogu. Isto kao i u njegovom životu. - Kako zašto? Dotična gospođica, za koju sam te upozorio da je ne diraš, viđena je kako sinoć kasno ulazi u tvoju kočiju i odlazi sa bala. Od jutros ceo grad samo priča o tome. Tako da nemoj da se praviš lud i da me nerviraš - Lukas je zaist a bio ljut. - Hm., imam objašnjenje za to - rekao je Redvin, gledajući sa nesmanjenim zadovoljstvom prijateljevo Ijutito lice. - Ne sumnjam u to. I nemoj tako blentavo da mi se ceriš, da te ne bih udario... - Hoćeš li sutra da mi budeš kum? - ...jer kad bih te udario, odleteo bi preko... Šta!? - Da mi budeš kum. Ženim se. Po specijalnoj dozvoli. Isprosio sam je i sada žurim da sve završim, kako bismo mogli odmah da se venčamo - izdeklamova Redvin ponosno. - Ozbiljan si? - Lukasovo lice se odmah ozarilo. Njemu nije trebalo mnogo ubeđivanja kao što je verovatno trebalo Eninoj tetki. Mogao je da zamisli kakva je bura sinoć bila kada je En onakva stigla kući. Jedva ju je pustio od sebe, ali je znao da ona ne sme da dočeka jutro kod njega. To bi joj onda nepovratno uništilo ugled. ~ 71 ~ Foxy
