Zvoncica&Neky
1
NASLEDNICA Iva Mili
Zvoncica&Neky
2
I Ketrin Tjuken pogleda iza svog paravana. Brzo je jela, bacajući oprezne poglede okolo. Krĉma je bila dobro zagrejana i ubrzo je prestala da drhti. Smrzla se do Londona u onoj staroj klimavoj koĉiji. Cipela joj je propustila, a stara pelerina natopljena kišom poĉela da isparava. Cela krĉma bila je zadimljena i puna mirisa ustajalog znoja i zagorelog jela. Ali, za nešto bolje nije imala novac. Od kako je gospodja Kornik umrla, neprestano se pitala šta će biti sa njom. Biti druţbenica staroj gospodji Kornik imalo je mana, to je ona dobro znala. Ali bar je primala platu, imala gde da spava i jede. I na neki neobjašnjiv naĉin, imala je utisak da je draga toj staroj, strašnoj gospodji. I, ma koliko izgledala stara, mršava i slaba, ĉinilo se da će gospodja Kornik ţiveti bar još sto godina. Bila je oštrog duha i jezika, a s obzirom na svoje godine i priliĉno dobrog zdravlja. Zato su se svi iznenadili kada su je jednog jutra, pre oko dve nedelje, zatekli mrtvu u krevetu. Ketrin se ĉinilo da se odjednom srušio ceo njen svet. Gde će sada, i šta će biti sa njom, pitala se. Ovaj poziv od porodiĉnog advokata malo ju je zaĉudio. Ostalo osoblje dobilo je otpremninu, ili će je dobiti tamo, kod kuće. Zašto nju zovu u London? Nije smela sebi da dozvoli strah. To mora da bude neki dobar razlog. Zašto bi je inaĉe zvali? Moţda joj je gospodja Kornik ostavila više nego ostalom osoblju? Pa i sama je bila svesna da joj nešto više znaĉi, mada stara dama to nikako nije pokazivala. Moţda joj je ostavila dvesta funti? Ili ĉak trista? To je znaĉajna cifra. Moći će sa takvom sumom da promeni sebi budućnost. Da moţda prestane da radi, ili investira negde, ili kupi kućicu i poĉne da ţivi mirno i bez straha šta nosi sutrašnji dan. Ako Sajmon Nevil, nećak gospodje Kornik nasledi imanje, pitaće njega da joj da preporuke. Bez obzira što pomalo zazire od njega. Trebaće joj ako treba da traţi novi posao. Moţda je i bolje što dolazi u London. Ovde će joj biti lakše da nadje novi posao. Posao druţbenice ili guvernante. To je bilo jedino Ĉemu je mogla da se nada. Samo da uspe da bude u nekoj dobroj kući, i da radi za neku dobru ţenu. Gospodja Kornik, iako je bila veoma stroga i zahtevna, bila je istovremeno i veoma pravedna. Uprkos svemu, Ketrin ju je na neki naĉin volela. - ...akcije će pasti. Uveravam te da je plan odliĉan - zaĉu ona tihi glas iza paravana. Osmehnula se. Ako je kod g-dje Kornik nešto nauĉila, to je da piše poslovnu korespodenciju, da se bavi akcijama, menicama i poslovnim knjigama. Gospodja Kornik bila je bogata, poslovna dama, malo ekscentriĉna, ali veoma sposobna. A u njoj je imala vrednog pomoćnika. Pitala se da li će kod neke druge dame imati sliĉna zanimljiva zaduţenja. Sumnjala je u to. Dame su uzimale druţbenice da imaju kome da se ţale na svoje narušeno zdravlje i koga da maltretiraju. Nije imala iluzije o tome. Ona nehotice oslušnu razgovor. - ...Ne brini. Ovde je potpuno bezbedno. Kad se Dţekson povuĉe iz preduzeća, akcije će naglo poĉeti da padaju. Drugi glas se nije dobro ĉuo, ali ona je pretpostavljala da komentariše reĉi svog sagovornika koji je sedeo bliţe njoj, i bolje se ĉuo. - U petak, dvadeset petog, pašće na najniţi nivo. Daće ih na prodaju, jer će se ĉiniti da je katastrofa na pomolu. Cena će za kupovinu biti idealna. Kad ih se domognemo, posle deset dana bićemo bogati. Zvoncica&Neky
3
- Jesi li siguran? Nemoj da nam propadne investicija. Prokleti gospodiĉić ima dovoljno da mu ostane ĉak i ako izgubi celo preduzeće. A mi igramo na sve ili ništa. - Bez brige. Sigurno je. Kupićemo akcije, jer će izgledati beznadeţno. Niko ne zna da su brodovi "Aurora" i "Kraljica Men", u stvari, sasvim bezbedni, i da su skrenuli sa kursa zbog lošeg vremena. Samo mi. To je prava sreća. - A ako im se u medjuvremenu nešto desi? Moţda ipak nastradaju dovde, kao što se već misli? - Neće nastradati. Već su skoro stigli. Ĉeka nas bogatstvo, da znaš samo koliko sam platio ovu informaciju. - A ako neće da proda akcije? Prodaće, videćeš. Hajdemo sada. Ketrin se povuĉe dublje u ugao, da je ne primete. Nije baš bilo pametno da vide kako je neko ĉuo njihovo dogovaranje i da imaju svedoke. Dovoljno bi bilo da je saĉekaju ispred krĉme, pa da je proguta mrak. lako je ţivela na selu, ĉula je i saznala dovoljno o ţivotu u Londonu. Nije mu se baš radovala, sad kad je bila tu. Ona sigurno nije bila osoba koja ima zaštitu. Niti bilo koga na svetu ko bi primetio da je nema. Bila je potpuno sama. Skupila je svoj pohabani ogrtaĉ oko sebe. Neće se više brinuti. Mora da bude jaka ako misli da opstane. Staviće sutra karton u cipelu i otići na taj sastanak dostojanstveno i smireno. Ko zna šta će joj to doneti. Moţda će od sutra poĉeti novi ţivot za Ketrin Tjuken.
Zvoncica&Neky
4
II Robert Barton protegnu noge ispod stola u svom klubu, sipajući kafu u šolju. Kad spazi svog prijatelja Vilsona kako ulazi, on mu mahnu. Uskoro su sedeli zajedno i pili kafu. Barton odloţi novine i pogleda prijatelja. - I... kako braĉni ţivot? - nakezio se. Vilson se nedavno oţenio mladom naslednicom Garnerovih. Barton ga je još uvek zadirkivao što se "prodao", mada se u sebi pitao da li i njega uskoro ĉeka ista sudbina. - Uprkos svemu, nije loše - odvrati Vilson, sipajući još kafe. - Tast i tašta su pravi aligaroti, ali Sju je još uvek andjeo. - Još uvek? Da li se plašiš da neće to još dugo biti? - Smej se ti koliko hoćeš, ali videćeš i sam kako to ide. Uz mladu, lepu i bogatu ţenu obiĉno idu i njeni opasni roditelji, koji budno nadgledaju kome su dali svoju mezimicu. - Ja se zato neću ţeniti još. Ili, ako budem morao, uzeću neku bez roditelja, da me ne dave kao tebe njeni. - Takve naslednice su zaista retke i obiĉno brzo postanu plen grabljivaca. Znaš da se prošlog meseca onom malom sa severa oţenio Parker. Ne smem ni da pomislim kako ju je prisilio na to. - To baš nije stvar o kojoj mi treba da razmišljamo. - Da, ĉuveni dţentlmentski sporazum o neugroţavanju teritorije, ili kako se već to formuliše. Samo kad pomislim da bi moja Sju mogla da bude na njenom mestu, sav se najeţim. On i njegovi prijatelji su pretnja za pristojne devojke. - Ne uzrujavaj se toliko, šta ti je? Pa ti si se stvarno zaljubio? Ja sam mislio da si je uzeo jer je bila najbogatija na trţištu? - Dobro, priznajem da je to bio jedan od presudnih razloga. Ali, kad sam je upoznao video sam da je zaista dobra. Drago mi je da sam baš nju uspeo da dobijem. - Da. Da matori Grifton nije bio takva stipsa, sad bi bio oţenjen njegovom ćerkom. - Bolje je ovako - reĉe pomirljivo Vilson. - Nadam se da ćeš i ti tako uspeti da nadješ neku koja ti odgovara. - Teško. Ova sezona ne pruţa mnogo mogućnosti. Prvo, Albertsova je suviše ruţna... poĉeo je da nabraja Barton. - Vidi, vidi ko je ušao. Sajmon Nevil - prekide ga Vilson. - Poznaješ ga? - Vidjamo se na balovima. Ali nikad nismo sedeli zajedno u klubu. Dolazi povremeno kod Garnerovih. Ne dopada mi se mnogo. - Da nisi ljubomoran na njega? - nasmeja se Barton. - Ţene ga oboţavaju. I udate i neudate, kako sam ĉuo. - Pa... Sju se dopada, mada ja zaista ne vidim iz kog razloga je toliko privlaĉan. Jeste da je lep i zgodan, ali nekako je... Znaš za onu priĉu kako je prošle godine nasledio nekog ujaka? - Da, ĉuo sam. To nasledstvo naroĉito mu je uvećalo popularnost u gradu. Šta sa time? - Neko vreme se šaputalo da taj ujak nije bio baš toliko bolestan. Smrt je nastupila malo iznenada. Zvoncica&Neky
5
Baš kad mu je Nevil bio u poseti. Ali sudija je utvrdio da je ĉovek umro od srca. Niko neće da se zamera i upire prstom bez ĉvrstih dokaza. A naroĉito u nekog tako uglednog imena kao što je Nevil. - Hoćeš da kaţeš da mu je Nevil pripomogao u umiranju - saţe se Barton utišavajući glas. - Neću ja ništa da kaţem. Tu nema nikakvih dokaza, pa bolje da o tome ne diskutijemo reĉe brzo Vilson. Bartonu se uĉini da se pokajao što je pokrenuo tu temu. Ali bilo mu je dosadno, i u nedostatku niĉeg zanimljivijeg, ova tema mu je golicala paţnju. - Sada nije uspeo da dodje do nasledstva. Bogata tetka prešla ga je na samom kraju nasmeja se Barton. - Zamisli. Moja tašta Garner kaţe da je to jedan od najvećih skandala u visokom društvu u poslednja dva meseca. Bogata rodjaka ostavila je svom nećaku samo dve kuće, u Londonu i na selu, a celo bogatstvo prostoj druţbenici, iako joj nije baš blizak rod. Moja tašta je izjavila da nema nameru da prima i poziva tu osobu, iako je svesna da će svi ostali morati da poĉnu. Njena prijateljica ju je posetila pre nekoliko dana. Gospodja Arĉer, stara traĉara, tako je ova zove. - I? - Barton nije mogao da savlada radoznalost. U visokom društvu se malo šta dešavalo, da je svaki skandal morao da zagolica paţnju. - Pa znaš da je od toga prošlo skoro mesec dana. Mala naslednica do sada još nije izlazila u društvo. Iznajmila je kuću i smestila se tamo i kao da nema nameru da izlazi. A tako neće moći još dugo. Ili će je pozivati, ili će svi pući od radoznalosti. Da ne pominjemo muško društvo, koje će jedva doĉekati mladu bogatu damu bez roditeljske zaštite. Biće uskoro i ona plen nekog "uglednog" gospodina kao što je Parker - poĉe opet da se nervira Vilson. Barton pomisli kako su i Garnerovi imali, sreću da u njemu nadju dobrog muţa sa svoju ćerku, iako su se bojali njegove reputacije osvajaĉa i lepotana. Ne bi se ĉudio da mora od njih da krije da se još vidja sa svojim momaĉkim društvom. Na primer sa njim. Mora da ga smatraju za opasnog zavodnika, lakomislenog troškadţiju porodiĉnog bogatstva, koji će se jednog dana, kad se dovoljno nauţiva i naludira, oţeniti bogatom ţenom kao i njihov zet. Nasmešio se. Nisu bili daleko od istine. Znao je da ga roditelji devojaka ne vole. Ali zato su ga one oboţavale. - To baš i nije naša stvar, šta će se dešavati. Pitam se samo... - zamisli se Barton. - Šta? - Pitam se kako je on mirno to dopustio. Mogao je da proba da obori testament. - To se svi pitaju. Znaš, - naţe se Vilson i nastavi još tiše - priĉa se da je matora tetka unela neku klauzulu po tom pitanju. Izgleda da ga nije baš volela. Moţda je ĉula ili saznala nešto o prošlogodišnjem smrtnom sluĉaju? - Moguće, pa je htela da ga nasamari i kazni. Zamisli kakav je to šok bio za njega. Misli da će se lako doĉepati bogatstva, da je stvar već uhodana, kad ono, bam! Upada neka seoska druţbenica i odnosi mu sve ispred nosa - uţivljavao se Barton, kikoćući se. - Pa, moţda ima neku rezervnu varijantu. Ako uspe da se njome oţeni, opet će sve dobiti. - Ih, ti sve oko ţenidbe! To će ga malo skuplje koštati od ukokavanja stare tetke. Imati ţenu na grbaĉi, pa makar i dobiti njeno bogatstvo, nije baš besplatno. - Ako odabereš dobro, nije baš tako strašno - odvrati malo hladno Vilson, pošto mu se uĉini da je to malo i na njegov raĉun. Zvoncica&Neky
6
- Ej, nemoj odmah da se ljutiš, nisam na tebe mislio. Tvoja ţena je iz ugledne kuće, ne moţe se uporediti sa tamo nekom sirotom seljanĉicom. Ko zna kakva je ta mala, moţda je neka ruţna, prosta, bez manira i kulture. Takvu bi morao da uzme samo neki oĉajnik, koga ni jedna druga neće. Odnosno, ko ima tako lošu reputaciju da ni jedan otac ne bi pristao da mu da svoju kćer - reĉe Barton. - Parkerovo društvo baš takve lovi. Otmice i prisila, to je njihov metod. Kad devojka bude osramoćena, teško da će odbiti braĉnu ponudu svog otimaĉa - opet se ubaci Vilson. Ta tema ga je oĉigledno zanimala. - Ali teško da bi neko sa Nevilovim ugledom pristao da uzme neku prostu ţenu. Doduše, i to se lako da rešiti. Znaš da se priĉalo prošle godine za onu mladu Lorensovu ţenu kad je pala niz stepenice i slomila vrat. A on posle toga postao bogati udovac... - Uh, ti si baš danas pun jezivih primera - nasmeja se Barton. On se nije tako uţivljavao u tudje priĉe. Bio je suviše zaokupljen sobom i svojim zadovoljstvom da bi se bavio drugima. Bilo mu je malo teško što je morao da proda neke akcije ovih dana, to će mu znaĉajno oštetiti budţet, ali nije bilo razloga za preveliku brigu. Navikao je do sada da uţiva u neokrnjenom nasledstvu. Moţda će ipak morati da malo povede raĉuna o tome. Svoje luksuzne troškove neće moći da smanjuje. Ali moţda ne bi bilo loše da se malo zainteresuje za svoje investicije. To je odavno prepustio drugima, da vode raĉuna o njegovom imanju. Za njega je to uvek bila prevelika gnjavaţa. Ali moţda dolazi vreme da proveri kako to sve ide. Kakva dosada. Moţda bi mogao da pita Vilsona da mu pomogne. Vilson je morao da poĉne da vodi raĉuna o svom imanju kad se oţenio. To je od njega oĉekivao njegov tast, i malo mu se nametao, ali ga je bar nešto i poduĉio. Moţda će on moći da mu se nadje. On o tome nije pojma imao. Pitaće ga kasnije, razmišljao je leţerno. - A ti? Šta ima novo kod tebe? - upita Vilson. Bilo je krajnje vreme da promene temu, pošto je Sajmon Nevil seo za susedni sto da ĉita novine. Lako je mogao da ĉuje njihov razgovor, ako nastave da ga ogovaraju. - Ništa. Sve je po starom - odvrati Barton naboravši nos. - Još oko ledi Medison? - Ma pusti je. Ne znam ni sam šta da radim - ljutnu se Barton, a Vilson se nasmeši. Mora da ga ta dama još uvek odbija, ĉim se tako mršti. To mu je bilo poznato, i sam je prolazio kroz iste priĉe dok se nije oţenio. Jurili su uglavnom mlade udovice, voljne da prkose strogim društvenim normama. Devojke su im sluţile samo kao paravan, ĉisto da imaju sa kim da igraju kad odu na bal, ali su ih inaĉe izbegavali. Znali su kako i one i njihovi roditelji umeju lukavo da ulove u braĉne zamke, pa su se dobro ĉuvali. Vilson se na kraju oţenio, ali kad je to sam rešio. Odnosno, kad je procenio da još uvek ima dovoljno porodiĉnog ugleda da se plasira na trţištu, i dok nije sasvim spiskao nasledstvo svojim bezbriţnim momaĉkim ţivotom. Osetio je da je i Barton poĉeo da razmišlja na sliĉan naĉin. Gubitak na berzi pogodio ga je više nego što je hteo da prizna. - Ne brini se. Znaš da je to ponekad naĉin da te još više zainteresuje. Znaš da i one ponekad imaju isti cilj kao devojke, da se udaju. - Da znaš da sam i o tome razmišljao. Moraću da se prvo raspitam kako ona stoji finansijski. - Moţda mogu da pomognem. Matori Garner ima razne veze i moţe da sazna. Znaš da je proietos saznao da je Anita Loson u stvari bez imanja, iako se reklamirala kao naslednica. - Nije ona glupa. Zato se na kraju i udala za matorog lorda Karlinga. Njemu to nije bilo vaţno, pošto je i sam dovoljno bogat. Mada ne verujem da mu je bilo prijatno da to sazna posle venĉanja. Zvoncica&Neky
7
- Veĉeras idemo kod njih na bal, a sutra kod Stokvilovih. Doći ćeš i ti? - upita Vilson spremajući se da krene. Barton ga nije pitao, ali pretpostavljao je da mu tašta meri vreme za izlaske. Mora da mu je ograniĉeno kretanje. U poslednje vreme retko je svraćao u klub. Bartonu je zbog toga bilo još dosadnije. - Ne znam. Sve mi je to tako postalo dosadno - reĉe on. - Dodji, biće zamiljivo. Stokvilovi nisu mogli da izdrţe, pa su pozvali tu malu Kornikovu naslednicu. To će biti njeno uvodjenje u društvo. Ketrin Tjuken, tako se zove. Dodji i ti da je vidimo. Stokvilovi se nadaju da će zbog nje njihov bal biti najposećeniji ove zime. Svi će doći da je vide, procene i zadovolje radoznalost. Ĉuo sam da i Sajmon Nevil dolazi. Dodji, biće zanimljivo - dodade on sasvim tiho na kraju da ne ĉuje Nevil.
Zvoncica&Neky
8
III Ketrin Tjuken zurila je u veliko ogledalo u holu svoje nove kuće. Ĉekala je koĉiju gospodje Arĉer, da je odvede na bal i predstavi u društvu. Ruke su joj opet bile hladne, pa ona odustade od ogledala i pridje vatri da se ogreje. Stajala je u novoj svetloj haljini, nedavno kupljenoj, bojeći se da će je izguţvati ako sedne. Kakve su se samo stvari izdešavale u poslednjih mesec dana, još uvek nije mogla da veruje. Od momenta kad je došla u London. Ne, u stvari, sve je pripremljeno mnogo ranije. Kad je to gospodja Kornik promenila testament u njenu korist? To ju je pitanje muĉilo od kada je saznala da je ona njena glavna naslednica. To mora da je bilo proietos, kada je zvala svog advokata da dodje iz Londona. A njoj ništa nije ĉak ni nagovestila. Boţe, da li je ovo moguće? Još uvek se plašila da će se iznenada probuditi i shvatiti da je sve ovo samo san. Ali polako se privikavala. Sećala se onog dana kad je otišla na sastanak sa advokatom. Ušla je tamo, malo posramljena zbog svoje otrcane, stare haljine i ogrtaĉa. Na svu sreću, ulice nisu bile mnogo mokre, zbog njene probušene cipele. Sedela je u onoj ogromnoj, luksuznoj sobi, tako joj je bar izgledala advokatova kancelarija i ĉekala da se pojavi Sajmon Nevil. Kad je on ušao, visoko dignute glave, ne obraćajući paţnju na nju, sastanak je mogao da poĉne. U poĉetku je pratila tekst testamenta. Bila je pomenuta posluga, ovome ovoliko, onome onoliko. Pitala se kad će ona doći na red. Mladi gospodin Nevil je nonšalantno, sa dosadom, prekrstio noge, ĉekajući glavni deo. Kad je advokat proĉitao njeno ime i ostalo što je išlo uz to, tad je već poĉelo da joj se vrti u glavi. Što od gladi, što od uzbudjenja i nerazumevanja. Njoj... svojoj maloj druţbenici, takoreći sluţavki, ona ostavlja sve osim kuće u Londonu i one na selu u kojoj je ţivela. Njih ostavlja svom dragom rodjaku Sajmonu Nevilu. Tu je poĉela da se pomalo gubi. Šta je ono bilo dalje? On se pridigao na stolici, i tada prvi put pogledao u nju, kao da ju je tek sad primetio. Kakav je to pogled bio, da joj se krv sledila u venama. Kao da je ona neki crv ili gmizavac, koji se uvukao ko zna odkuda. Advokat je malo proĉistio grlo, pa nastavio malo tiše. Nešto kao... ako nećak ţeli da poništi testament, u tom sluĉaju je potrebno otvoriti neka dokumenta koja je ona pohranila u banci, koja se tamo nalaze u sefu, a tiĉu se prošlogodišnje smrti rodjaka... kako ono beše? Nije mogla da se seti imena, ali videla je kako Nevil naglo bledi, da bi mu se boja odjednom vratila u lice u ogromnoj koliĉini. Ona je sedela na svojoj stolici još dugo vremena pošto je Nevil izjurio iz kancelarije zalupivši vrata za sobom. Advokat je bio ljubazan i ponudio joj svaku vrstu pomoći. Sam Bog zna kako joj je pomoć bila potrebna. Narednih dana morala je prvo da se privikne na svoj novi poloţaj. Zatim, da iznajmi kuću, poslugu, da nadje sebi druţbenicu, pošto je sada bila mlada dama, a one ne mogu da lunjaju same bez pratnje. Tako je unajmila tihu gospodju Jork, udovicu, nekadašnju ĉlanicu visokog društva, iz koga je bila prinudjena da izadje kad je njen muţ bankrotirao i ubrzo posle toga umro. To bi Ketrin bilo sasvim dovoljno, da nije neoĉekivano postala predmet interesovanja nekih ĉlanova i ĉlanica tog istog visokog društva. Posle dve tri nedelje poĉele su radoznale posete. Za većinu nije bila kod kuće, takve je instrukcije ostavila posluzi. Virila je kroz prozor na spratu iza zavese, posmatrajući kako se udaljavaju njihove luksuzne koĉije. Ali nije mogla baš sve da izbegne. Neki su bili suviše vaţni da bi ih tek tako izbegla. Tako je nekako ispalo da će morati da poĉne da izlazi. Njeno novosteĉeno bogatstvo bilo je suviše veliko da bi bilo zanemareno od strane ostalih. Osim toga, bila je svesna da su ljudi Zvoncica&Neky
9
neizdrţivo ljubopitljivi što se nje same tiĉe. Hteli su da je vide, da je procene, ko je i kako je uspela da se doĉepa tog nasledstva, koje joj inaĉe ne bi pripalo. Iz usputnih komentara shvatila je da joj neće oprostiti njeno nisko poreklo, ali će je ipak prihvatiti jer je sad imala bogatstvo. Polako je poĉela da shvata kako novac donosi promene. Prvo, samostalnost. To joj je najviše prijalo. Mogla je da ide gde hoće, da radi šta hoće. I da kupuje šta joj duša poţeli. To joj je bilo naroĉito znaĉajno. Odmah je traţila uputstva i instrukcije od svog advokata. Prvo što je uradila, bilo je da dvadeset petog ode na berzu. Ĉekala je u koĉili ispred, davši pre toga uputstva svom brokeru da kupi deonice. Zapamtila ih je dobro. To je bilo prvo što je ĉula kad je stigla u London. Kad je obaveštena da je kupovina uspešno obavljena, odvezla se. Svojom sopstvenom koĉijom! Ko bi mogao da zamisli da će imati i nove, lepe haljine, svoju koĉiju i kuću! I još ulagati sopstveni novac na berzi! Pošto je ugledna gospodja Arĉer bila medju prvima koje je rešila da primi, ova se velikodušno ponudila da joj pomogne u svemu u ĉemu joj pomoć zatreba. Ketrin je bila svesna da će svaki njen pogrešan komentar ili neznanje o osnovnim stvarima koje treba znati u društvu odmah biti prosledjeni dalje. Bila je dobar psiholog. Gospodja Arĉer, koliko god bila velikodušna i dobronamerna, bila je i velika traĉara i vrlo radoznala osoba. Ali neka. Njoj to nije smetalo. Bar joj je davala korisne savete, za poĉetak. Osim što su se juĉe malo sporeĉkale u kupovini. Gospodja Arĉer bila je uporna da Ketrin kupi neke haljine koje se ovoj uopšte nisu dopadale. Njena pratilja ju je ubedjivala da su po poslednjoj modi, ali Ketrin je glatko odbila i sama odabrala. Nije dolazilo u obzir ono što joj je g-dja Arĉer predlagala. Ni preveliki dekolte, ni previše ukrasa. Moţda je to sve moderno, ali njoj nije bilo prijatno u tome. Trakice, ĉipke, volani! Nema nameru da izigrava još veću budalu nego što je smatrala da će ispasti na veĉerašnjem balu. Ako je već smatraju za nepristojnog, bednog uljeza, koji se na mala vrata uvukao u njihovo cenjeno društvo, neće se kindjuriti i ponašati kao da joj je novac, koji nije zasluţila, udario u glavu. Skromna frizura, nešto nakita, jednostavna svilena haljina, biće dovoljno za njeno prvo pojavljivanje. Pitala se da li će se veĉeras tamo pojaviti i Sajmon Nevil. I šta će on preduzeti povodom nje i njenog oĉiglednog mešanja u njegove planove. Nije sumnjala da će se sresti kad-tad. Samo se nadala da to neće biti skoro. Bar ne dok se malo ne privikne na svoju novu ulogu. I dobije na samouverenosti. Sad kad je osetila ukus samostalnosti, ne pada joj na pamet da je se tako lako odrekne. Šta je ono advokat proĉitao o eventualnom obaranju testamenta? Ne moţe da se seti. Ali oĉigledno je zvuĉalo kao upozorenje za njega da to ne pokušava, da postoji nešto što bi ga u tome spreĉilo, što će biti obelodanjeno ako pokuša. Šta li je to? Oĉigledno, dok to postoji, ona je bezbedna. Videla je to po njemu. Do sada se nije javljao, ni pretio, ni pokretao nešto na sudu. Kao da se pomirio da mu je neka anonimna devojka preotela ono što je oĉekivao da pripadne njemu. Boţe, kako joj je tek sada nedostajala gospodja Kornik. Da je samo znala kako će je ta stara dama usrećiti... Pokazala bi joj zahvalnost još tada. Mora da je u njoj prepoznala neke kvalitete koji su pomogli da baš nju odredi za svoju naslednicu. Ili je to bilo samo da napakosti svom nećaku? Ona nije imala drugih rodjaka osim njega. Kakva sreća što je dobila svoje prvo zaposlenje baš kod nje. A još je i nauĉila tako mnogo o investicijama i ulaganjima. Bar dovoljno da moţe sada sama da pokuša time da se bavi. Naravno, vrlo diskretno. Jer mladim devojkama nije bilo mesto na berzi. Morale su da sede kod kuće i ĉekaju da se udaju, da bi posle toga sedele u muţevljevoj kući. Ona tu sudbinu nije ţelela. Neće se udavati. Moţda će biti stara usedelica, kao gospodja Kornik. Ali više neće dati nikome vlast nad sobom. I svojom slobodom. Zvoncica&Neky
10
Moraće da vodi raĉuna o tome, pošto ju je gospodja Arĉer upozorila da je prva stvar koja se od nje oĉekuje upravo to, da sebi nadje muţa, odnosno ĉoveka koji će brinuti o njoj. Kao da su neudate ţene slaboumne, pa ne umeju da brinu o sebi! Nije se sloţila sa sugestijom, ali je oćutala. Nije ţelela da se društvom proĉuje da je sirota mala naslednica još ĉudnija nego što su svi mislili. I da nema nameru da slepo i poslušno poštuje stroge društvene norme koje će joj nametati. Veĉeras ide na taj bal. Izgleda da tako mora da bude. Pa, dobro. Polako će upoznavati ĉlanove visokog društva. Gospodja Arĉer biće joj vodiĉ u tome. Videće ko je ko, ko je dobar, a koga bi trebalo da se ĉuva. Nije ona bila glupa. Znala je da je sve moguće, u visokom društvu još lakše nego medju obiĉnim svetom. Bogatima je lakše da se izvuku iz neprilika nego siromašnima. A ona nije imala nameru da je neko iskoristi za svoje ciljeve. Sad ih je i sama imala. Oprez, posmatranje i procenjivanje drugih već je odavno nauĉila.
Zvoncica&Neky
11
IV Kad je kroĉila u balsku salu, imala je utisak da su sve oĉi uprte u nju, da je odjednom zavladala napeta tišina. Išla je podignute glave, koraĉajući iza gospodje Arĉer, sada još više zadovoljna što je bila uporna da se ne kindjuri za veĉeras. Bila je svesna da joj je haljina po meri, nakit nije previse napadan. Ako je prihvate, biće to samo po njenim pravilima. Ledi Garner stajala je u sali sa celom svojom svitom, muţem, ćerkom i zetom. Ko bi rekao da će se Dţon Vilson pokazati kao pravi muţ za njenu Sju. Imali su sreće sa njim. A tako se bojala da Sju da tom lepotanu koga je bio glas da juri ţene, mnogo troši i uopšte ponaša se kao... pa kao svaki mladi ĉovek iz bolje kuće. Mora da prizna da sa njim nisu loše prošli, kao što se ĉesto dešavalo. Delovao je kao pristojan mladić, naroĉito sad kad su ga malo pritegli. Moraće jednog dana da preuzme njihovo bogatstvo. I da nauĉi kako da ga saĉuva ili uveća. Nisu svi bili kao on. Eto, na primer, ĉinilo joj se da njegov prijatelj Robert Barton ne bi uspeo da se tako prilagodi braĉnom ţivotu. Posmatrala ga je dok se sa lakoćom i samouverenim osmehom kretao kroz guţvu, dok se mnoge glave okreću za njim. I on je bio iz ugledne porodice, ali kao da je propast bila na vidiku. Najnovije vesti, od juĉe, pronele su se gradom kao tajfun: akcije koje je prodao nedavno, u vezi poslova od kojih je oĉigledno oĉekivao veliku dobit i drastiĉno poboljšanje svojih finansija, propale su. Tako je bar tada izgledalo. Kada ih se oslobodio, ĉinilo se da je uspeo da bar nešto izvuĉe iz totalno propale investicije. Medjutim, od jutros se proneo glas da su dva njegova broda, za koje se smatralo da su negde potonuli, sinoć uspešno uplovila u londonsku luku, krcata robom. Prodaja akcija bila je veoma loš potez, što će se dugoroĉno odraziti ne samo na njegove finansije, nego i na njegov poslovni ugled. - Vilsone, šta sam to ĉula za vašeg prijatelja Bartona, da li je to istina? - okrenu se ona svom zetu. - Da li je istina da je mnogo izgubio prodajom svojih akcija? - Pa, istina je. Niko to nije oĉekivao. Verovalo se da su brodovi potonuli, i da je uspeo da bar nešto izvuĉe. Ali, eto. To je bio loš potez. - Ko je te akcije kupio, da li se zna? To je bilo veoma riziĉno u to vreme. Izgledalo je kao beznadeţna investicija. - Još uvek se ne zna. Priĉa se da je u pitanju neka ţena, ali niko sa sigurnošću ne moţe to da potvrdi. - Kako loše po njega. Ne bi smeo da dozvoli ništa sliĉno, inaĉe će mu sasvim uništiti ugled. A onda neće moći da nadje sebi ţenu dostojnu svog imena. Trebalo bi da se ţeni dok još ima dovoljno ugleda. - Verujem da je tako, ledi Garner. Samo, i to je teško - naći sebi odgovarajuću ţenu. On mi je veoma dobar prijatelj, i voleo bih da bude srećan u svom izboru kao što sam ja - on se nakloni svojoj tašti, koja ga sa odobravanjem pogleda. "Ispašće nešto dobro od ovog momka", pomislila je. "Moţda bi moglo da se nešto napravi i od njegovog prijatelja. Jeste da se o njemu ĉuju svakakvi traĉevi, u poslednje vreme najviše vezani za Mirandu Medison, ali moţda bi moglo... Moram da razmislim koja bi njemu devojka odgovarala. Ne bi trebalo da se mlad ĉovek, njegovog ranga, na kraju oţeni udovicom sumnjive prošlosti i imovinskog stanja". - Zaboga, Šarlota, nisam mogla da verujem da ćeš tako daleko otići u ovoj lakrdiji sa tom devojkom! - uzviknu ona svojoj prijateljici, g-dji Arĉer kao pozdrav kad je ova prišla. Ova se nije mnogo obazirala na neodobravanje svoje prijateljice, nego je sva sijala. Njena štićenica Zvoncica&Neky
12
bila je zvezda veĉeri. Sve do malopre ju je upoznavala sa svima koji su za to izrazili ţelju. Sad je upravo plesala sa nekim mladim udvaraĉem. - Oh, Dţejn, tako sam se umorila - reĉe ona sa entuzijazmom. - Jesli li ti išla sa njom u kupovinu? - upita ledi Garner odmeravajući oštro Ketrin Tjuken koja promaĉe ispred njih plešući sa svojim novim partnerom. - Jesam, ali zamisli kako je to tvrdoglava devojka. Nije htela ni da ĉuje za moje predloge. Bila je jedna predivna roze haljina, sva u neţnim volanima, sa ljubiĉastom ĉipkom i trakama, a ona je glatko odbila ĉak i da je proba. Kaţe, obući će samo ono u ĉemu se lepo oseća i što pristojno izgleda. Zar nije ovo previše obiĉna haljina, kaţi ti meni? Ti si bar poznata po dobrom ukusu - gundjala je dobroćudno g-dja Arĉer hladeći se lepezom. Jedan od posluge prodje sa posluţavnikom. Ona uze ĉašu i odmah otpi iz nje. - Moram da priznam da ima interesantan ukus - reĉe neutralno ledi Garner. U sebi je pomislila kako ta mala bivša druţbenica ima više ukusa od njene prijateljice. Jednostavna haljina od skupog materijala odliĉno je isticala i njenu figuru i prefinjeni ukus. Pitala se kakva je kao liĉnost. Delovala je previše ozbiljna, skoro se nijednom nije nasmešila, ali mora joj se odati priznanje da ima dobar ukus, i odliĉno drţanje. Nije se ni kikotala, ni oduševljavala paţnjom i radoznalošću koje je probudila u pripadnicima visokog društva oba pola. U stavari, da ne zna ko je i kako je tu dospela, rekla bi da mala ima urodjenu eleganciju i gracioznost, koja nema veze sa onim što obuĉe. Mora da su i drugi to poĉeli da primećuju, pošto je devojka još uvek meta razgovora i komentara širom sale. - Je I' da? - obradova se g-dja Arĉer. - Mogu li da je dovedem posle i da ti je predstavim, Dţejn? Ledi Garner razmisli malo. Arĉerova ju je malo pritiskala, jer ako neko njenog ugleda prizna tu malu Tjukenovu, onda će i ostali pohrliti da je prihvate. Iskreno, nije imala ništa protiv devojke. Baš da vidi kakva je. Nije htela da prizna da i ona oseća radoznalost koja je izjedala sve oko nje. Naroĉito od kako je videla da deluje vrlo pristojno i priliĉno zrelo za svoje godine i poloţaj u kome se iznenada našla. - Dobro. Dovedi je. Da vidimo iz bliza to ĉudo od devojke - presudi ona. Arĉerova odmah ostavi ĉašu i podje da posluša svoju prijateljicu. Uskoro se sa njom probijala nazad kroz guţvu. Svi su osetili da će sada slediti upoznavanje sa Garnerovima i poĉeli su da isteţu vratove i diskretno se pribliţavaju da bi mogli i sami da ĉuju kako će upoznavanje teći. Ledi Garner će zapeĉatiti devojci reputaciju, ako je prihvati, to će i drugima biti znak da prestanu da se kolebaju i prihvate je kao sebi ravnu. A ako je nabruka i osramoti, neće više moći da se nada uspehu u visokom društvu. Gospodja Arĉer obavi formalnosti predstavljanja. Ketrin je stajala ispred ledi Garner. Već je od svoje pratilje ĉula dosta o njoj, i pretpostavljala je da ona ima ovde presudnu reĉ. Ona joj se nakloni. Delovala je ozbiljno i ne mnogo priĉljivo, ali ne i uplašeno ili sa tremom. Više kao neko ko strpljivo podnosi sve što se od njega oĉekuje. - Znaĉi, vi ste ta ĉuvena druţbenica koja je postala naslednica? - upita je ledi odmeravajući je od glave do pete. - Pretpostavljam da ta formulacija odraţava situaciju - odgovori devojka kao da je pomirena sa sudbinom. Ledi se malo iznenadi. Devojka ima naĉin izraţavanja, nesvojstven niţoj klasi. - Zanima me kako vi sad vidite sebe u svemu ovome - reĉe ledi. - Mora da je ovo za vas veliki šok. Zvoncica&Neky
13
- Još se navikavam. Ali moram da priznam da mi prija. - Bogatstvo uvek prija. Naroĉito ako dodje neoĉekivano ili nezasluţeno - reĉe suvo ledi Garner. - Prija mi i bogatstvo, naravno. Ali više od svega sloboda koju ono nosi. - Na kakvu vrstu slobode mislite? U društvu postoje odredjene norme ponašanja, ako niste znali. Pristojnost je jedna od vaţnih. Prema tome, sloboda ne moţe biti neograniĉena upozori je ledi. - Ne mislim na tu vrstu slobode. Mislim na onu slobodu da konaĉno mogu sama da odluĉujem kako ću ţiveti. Odnosno, više ne moram da radim i da brinem za budućnost. - Šta planirate da radite u budućnosti, sada kada ste... slobodni? - ledi Garner je bila neumoljiva da je dobro ispita i proceni. - Videću. Malo ću se baviti nekim investicijama. Moţda ću uzeti pod svoje okrilje neke škole za siromašne devojke - objašnjavala je devojka staloţeno, kao da je to tema o kojoj je već i sama razmišljala. - Dobrotvorni rad? To je za stare gospodje. Tako mlada devojka kao vi mora da misli na udaju. - Za sada nemam takve ambicije. Uostalom, kada bih poţurila da se udam, to bogatstvo koje mi je donelo slobodu, otišlo bi u ruke mog muţa. I onda ne bih mogla da radim ono što ţelim. - A to je? - podiţe obrvu ledi Garner. - Rekla sam vam. Moţda ću malo obići sirotišta i škole za siromašne devojke. Ja nisam zaboravila odakle sam došla, niti to mogu da sakrijem. Ĉovek preko noći moţe da stekne bogatstvo, ali ne i da promeni svoje poreklo ili prošlost. Bez obzira da li to ţeli ili ne. - Vi svakako to ne krijete - reĉe ledi Garner, ali nije moglo da se proceni da li to odobrava ili ne. - Dobro je da ste svesni odakle potiĉete. Kad ĉovek zaboravi na to, moţe da upadne u nevolje. - Ne krijem. Ne mogu i da ţelim. A ne ţelim. Uostalom, svi ovde veĉeras prisutni moţda i ne bi došli da nisu znali da ću ja da se pojavim. Znam da su mnogi radoznali da me vide i procene. Pa eto, tu sam - reĉe ona pomirljivo. Ledi Garner je odmeravala njenu ozbiljnu pojavu. Devojka joj se dopala, bez obzira na glasine. Davala je jasne odgovore iako je izgledala priliĉno blago i neţno. Imala je ĉudne ideje, koje je iznosila direktno i bez straha, što je bilo pomalo drsko sa njene strane, ali ostalo nije mogla ništa da joj zameri. Imala je više dostojanstva od nekih mladih dama iz mnogo boljih kuća koje je ledi poznavala. A njena iskrena skromnost nije bila ponizna, niti u podilazećem tonu. Sve u svemu, imala je dobre predispozicije. Sve što je rekla i kako se ponašala bilo je za poštovanje i pohvalu. - Fino - reĉe ledi malo blaţe nego što su ostali navikli na to. Oko njih su već poĉeli da se tiskaju, ĉekajući na upoznavanje ili ples. Svi su dobili ohrabrenje na to posle oĉiglednog prihvatanaja od strane ledi Garner. Kad je ona priznala da je gospodjica Ketrin Tjuken dostojna da bude u njenom društvu, i razgovara sa njom skoro na ravnoj nozi, to je ostalima bio dovoljan znak. Devojka je bogata, još i priznata. Treba je zgrabiti što pre. Ledi Garner ostade da gleda za njom. Brinula se da li će devojka i posle izvesnog vremena oĉigledne popularnosti zadrţati svoju prirodnost i iskrenost. Igrala je i upoznavala Zvoncica&Neky
14
se, bez smeškanja i prevelike ţelje da se dopadne. To je bilo naroĉito ono što imponuje. Nije se nikome udvarala niti trudila da se pokaţe boljom nego što jeste. - Ledi Garner... - zaĉu ona. To je bio mladi Robert Barton, koji joj se nakloni. Aha, konaĉno je resio da pokaţe dobro vaspitanje i pridje da je pozdravi. - Bartone! - nakloni se ona. On se zaĉudi njenoj ljubaznosti. Navikao se da ga uvek doĉeka hladno i sa distance, kao neku potencijalno opasnu pojavu. Pitao se šta je razlog promene na njoj. Bio je neraspoloţen, i nije mu se dolazilo. Ali osećao je da mora da se pojavi i da pokaţe društvu ţeljnom krvi kako nije propao, iako se njegov poslovni potez pokazao kao veliki promašaj. Pratio je njen pogled i uoĉio da gleda devojku koja je sada promakla ispred njih na podijumu za igru. - Jeste li upoznali gospodjicu Ketrin Tjuken? - okrenu se ona opet prema njemu, oĉigledno prateći neki svoj tok misli. - Ne. Da li bi trebalo? - upita on malo ravnodušno. Bio je dodatno ljut jer Miranda Medison nije imala nameru da ga veĉeras primeti. Igrala je sa svima redom, a njega nije ni pogledala ni pozdravila. Pa, dobro. Ume i on da igra takve igre. Moţda je i bolji u tome od nje. Pokazaće joj kako se igraju ljubavne ţmurke. Niko nikada od njega nije pravio budalu, pa neće ni ona. Uto pristupi njihovom društvu mlada gospodjica koju su malopre odgledali kako pleše. On se nakloni kad joj ga predstaviše, ali nije bio previše zainteresovan. Ĉudio se samo kako to da je ledi Garner trpi u društvu. To je ona mala druţbenica koja je nasledila imanje umesto Nevila. Garnerova je pravila zajedljive opaske i nekim osobama mnogo boljeg ugleda, a ovu malu trpi u društvu bez mnogo galame. Šta se ovde dešavalo dok on nije stigao? Miranda je sada opet igrala sa drugim, i namerno ga nije primećivala. Poĉeo je da kuva iznutra. Zar ona misli da je on neki balavac, pa će trpeti takvo ponašanje? Ni kad je bio mladji nije dozvoljavao da se neko poigrava njime, a kamo li sada, sa ovolikim iskustvom. Moţda misli da ga ima u šaci, da će ga vrteti oko malog prsta? Pokazaće joj on da nije jedina koja moţe da izazove njegovu paţnju. On pozva devojku do sebe na ples, povukavši je i pre nego što mu je odgovorila. Igrali su neko vreme u tišini, dok je on oštro pratio Mirandino koketiranje sa drugima. - Ako ste mislili da na ovaj naĉin naĉinite neku damu ljubomornom, niste trebali da pozovete mene na ples - reĉe mu odjednom njegova partnerka. On se trţe, kao da je tek tada postao svestan i gde sa nalazi i šta radi. - O, ne. Otkuda vam takva pomisao? - namestio je svoj upeĉatljivi osmeh koji je svuda dobro prolazio. - Zaista to mislim. Bolje da ste izabrali neku devojku iz svojih krugova. - Ne znam o ĉemu to govorite. Vi ste trenutno jedina koja privlaĉi moju paţnju - reĉe on, opet joj se osmehnuvši. - Nema potrebe za laţnim laskanjem. Hajde da dovršimo ovu igru, pa me vratite do gospodje Arĉer. Igrali su neko vreme u tišini. Pa, bar više nema potrebe da se pretvara i bude ljubazan prema njoj. Pitao se šta Miranda misli o njemu, i da li je gospodjica Tjuken u pravu. Moţda je trebalo da pozove Adu Hauard na ples? Miranda mu je jednom prebacila kad je dva puta igrao sa njom. Ada je bogata, iz ugledne porodice, lepuškasta. I zaljubljena u njega, bio je svestan toga. Uvek je bio svestan kad su ţene zaljubljene u njega. Samo mu sa Mirandom nije bilo jasno koju igru igra. Moraće to da razjasne i to što pre. Zvoncica&Neky
15
On odjednom oseti kako se devojka pored njega promeni. Sva kao da se ukoĉila, da je morao to da primeti, iako je bio zadubljen u svoje misli. On je pogleda. Bila je i dalje ozbiljna i ćutljiva kao i ranije, ali sada je bila dodatno... uznemirena, moţda? Gledala je ispred sebe i nije mogao da utvrdi ko ili šta ju je uznemirilo. Gle, kako je ćutljiva. Da se nije naljutila Što ne obraća paţnju na nju? Oĉigledno nije bila glupa. Primetila je da gleda drugu. Mada nije izgledala ljuto. Samo neizmerno ozbiljno. I veoma ćutljivo. Postalo mu je malo dosadno. Ali šta je i oĉekivao. Dobro je makar što bar izgleda pristojno u toj njenoj skupoj haljini. U stvari, izgleda neoĉekivano dobro, za neĉiji ukus, ogradio se. Samo nema pojma sa ponašanjem. Ne ume da razgovara, nedostaje joj umešnost u koketiranju i flertovanju, sva je ozbiljna i ukoĉena. Neće je više pozivati na igru, pa makar da nema drugu priliku da tera inat Mirandi. Nema ţivaca da ovako troši vreme. Odigraće još neku igru posle, sa nekom drugom, proći će okolo da ga svi vide da je došao, pa ide kući. Nema više razloga da sedi. Kad se igra završila, on povede partnerku nazad. Kroz guţvu je uoĉio, zahvaljujući svojoj visini, da u njihovom društvu stoji Sajmon Nevil. Gle, od kada se on toliko druţi sa Garnewima? Gospodjica Tjuken kao da je usporavala. On primeti njeno oklevanje. Pa, naravno da ne ţeli da se suoĉi sa prirodnim nasilnikom, sad kad je upala na njegovo mesto. Baš da vidi šta će se desiti. Pridjoše i zatekoše ih u naizgled ljubaznom razgovoru. U stvari, Nevil se svojski trudio da bude šarmantan. Barton upitno pogleda Vilsona, koji je upravo završio svoj ples sa mladom suprugom. Ovaj slegnu ramenima, - Gospodjice Tjuken - nakloni joj se Sajmon Nevil kad je prišla. Ona saţe glavu u nešto što je liĉilo na poklon. - Mi smo već imali priliku da se upoznamo - reĉe on galantno. - Ako se niste umorili, molio bih vas za jedan ples. Nadam se da nećete zameriti, ali vi veĉeras prosto blistate, tako da je teško da vam ĉovek odoli. Verujem da su mnogi mladići zainteresovani za vas, ali ja koristim povoljnost poznanstva da se ubacim kod vas preko reda - nastavljao je on hvatajući je za ruku. Ona baci jedan brz pogled na gospodju Arĉer, koja se ohrabrujuće smeškala. pa pogleda i Bartona. Ni od koga joj nije bilo pomoći, morala je da odigra sa Nevilom. Nadala se samo da se neće saplesti na sred podij uma i naĉisto osramotiti. Ali noge joj klecaju u njegovom prisustvu, jedva je mogla da se kontroliše. Robert Barton ih radoznalo otprati pogledom. Pridje mu i Vilson i stade pored njega. Nisu ništa komentarisali, jer su bili okruţeni društvom. Samo su gledali plesaĉe. Interesantna reakcija, kod oboje. Nevil naglo zainteresovan i galantan. A ona... Preplašena, oĉigledno. Po prvi put veĉeras umesto smirenosti vidi joj se strah u oĉima. Nevil obiĉno izaziva drugaĉije utiske kod ţena. Ali i ovo se moţe razumeti. Ukrala mu je nasledstvo ispred nosa. Mora da se boji da će uspeti da ga povrati. - Dţone, hajde da igramo - zacvrkuta Sju, Vilsonova mlada ţena. - Opet? Pa ti si neumorna - nasmeja se on i odvede je na podijum. Barton ostade da gleda za njima. Eto, kako je kad se ĉovek zaljubi. Ko bi rekao da će se Vilson tako lako upecati. Kobajagi se oţenio zbog para, a on zaljubljen do ušiju. Dobro, to je baš lepo. Mogao je da zapadne u nevolju pa da mora da se oţeni bez ljubavi. To bi tek bilo zlo. - Gospodine Barton, - obratj mu se ledi Garner - vi još nemate nameru da se ţenite? - Nisam baš planirao tako nešto - odvrati on kiselo. Zaĉudilo ga je njeno pitanje. Šta, da nema nameru da mu traţi ţenu? - Verujem da vam tako nešto još ne pada na pamet. Ali bolje razmislite o tome, dok još moţete da birate. Vaše finasije pokazuju tendenciju da padaju. Znajte da će vam kasnije biti Zvoncica&Neky
16
teţe da se oţenite onako kako vam dolikuje. Neće svako pristati da da kćer nekome ko je ostao bez iĉega, bez obzira na porodiĉno ime. - Gospodjo, jedan mali gubitak ne znaĉi da ostajem bez iĉega - prikrivao je nestrpljenje u glasu. Da li se već pronose takve glasine? Da je na pragu siromaštva? Mora to da proveri. I glasine, a i svoju situaciju. Šta ako ova matora oštrokondja zna nešto što je njemu promaklo? Ispred njih promakoše Nevil i g-djica Tjuken. On ih nehotice pogleda. - Zar nisu divan par? - javi se odjednom gospodja Arĉer oduševljeno. - Vidite kako su samo lepi. On onako visok, plav, a ona smedja. Baš bi bilo lepo da se njih dvoje venĉaju. Onda će i on dobiti svoje nasledstvo, a ona muţa plave krvi. To bi bilo divno. - Šarlota, tek igraju prvi put. Ne moţeš krojiti planove ovako rano opomenu je ledi Garner posmatrajući pomenuti par na podijumu. Nevil se uporno smeškao i izgledao kao zaista poĉastvovan što igra sa Ketrin. Stalno se naginjao i govorio joj nešto na uvo. Ona je samo ozbiljno rumenela i bledela. Izgledalo je kao da ima veliku tremu. Ali, ko ne bi imao tremu kad igra sa jednim od najlepših i najbogatijih mladića u njihovom društvu? Devojke su ih gledale sa neskrivenom ljubomorom, a mladići se pitali da li će ih Nevil ovog puta prestići i dokopati se tako bogate devojke koja nema oca da previše pita za poreklo i preporuke udvaraĉa. Kad je devojka sama i mlada, moţe joj se lako zavrteti pamet. Samo treba biti brz i lukav. Sasvim je moguće da je Nevil rešio da malo spusti svoj aristokratski nos i oţeni se nekom ispod svog nivoa, zarad bogatstva. Nisu imali iluzije da se napreĉac zaljubio u nju. Bila je simpatiĉna i skromna. To baš i nisu neki spektakularni atributi. Moţda je i zgodna za manipulaciju, ali to se mora proveriti. Ali ništa više od toga. Nije bila neka nevidjena lepotica ili tako šarmantna da će nekome zavrteti pamet za kratko vreme. Tako da je opšte mišljenje bilo da je Nevil rešio da joj se udvara zbog nasledstava. A ako joj se on udvara, teško da će neko drugi dobiti prlikilu. Nema devojke koja bi njega odbila. Tako da su šanse ostalih već poĉele da blede.
Zvoncica&Neky
17
V Posle nekoliko dana, na nekom drugom balu, Robert Barton opet nalete na Vilsona i njegovu ţenu. Miranda ga cele nedelje nije primila. "Gospodja nije kod kuće", tako su mu govorlili na vratima i nisu ga puštali unutra. Djavola nije, jer video je iz koĉije, dok je vrebao na uglu, kako druge posetioce prima. Znaĉi, samo za njega nije tu. A tako je imao nameru da joj pokaţe na koga se namerila. Samo da ga je primila u kuću. Zgrabio bi je u naruĉje, ljubio i milovao dok ne poĉne da ga moli da je ima. Zna on kako treba sa ţenama. Ali nije mogao da provali u kuću. To bi bio skandal koji mu sada posle svih ostalih problema nije trebao. - Šta si saznao, Vilsone? - Ne valja. Imaš još neke finansijske promašaje u poslednjih nekoliko meseci. Ne znam kako nisi primetio. - Pa znaš da se ja mnogo ne razumem u poslovanje. A i ne zanima me to. - Moraćeš da poĉneš. I to pod hitno. Da li znaš da ti padaju akcije i za "Vings" kompaniju? - Ne priĉaj! Pa ta mi je investicija uvek bila pouzdana. Šta se to dešava? Neki maler me uhvatio, nije mi jasno - bunio se Barton. - Kaţem ti, moraćeš da proveriš. To sam saznao u poverenju. Ako hoćeš, dodji sutra do mene, pa ćemo da vidimo sa ser Garnerom. On je vest u tim stvarima, ulaganjima i ostalom. A posle ostani na ĉaju. Barton mrko pogleda Mirandu koja prodje okrenuvši glavu kao da ga ne vidi. Vilson ga uhvati za rame da ne podje za njom. - Obuzdaj se. Šta ti je? Ti nikad nisi ni jednoj ţeni dozvolio da te tako izbaci iz ravnoteţe. - Ne znam ni sam. Ide mi loše i u poslu, a bogami i u ljubavi. - Od kad je to za tebe ljubav? - podsmehnu mu se drug, opominjući ga. - U pravu si. To je uvek bila zabava i rekreacija. I nije ona jedina na svetu, bez obzira Šta ona o tome misli. Naći ću joj ja lako zamenu. Šta imamo veĉeras na meniju? - pokuša on da se našali. - Je I' ono opet Nevil sa malom... kako ono beše? - Tjuken. Ketrin Tjuken. - Da, da. Pa, izgleda da će ga ona dobiti. Ne odvaja se od nje ovih dana. - Tako izgleda. Već se i pronosi glas da će uskoro svadba. - Ko bi rekao. Vidiš šta ĉini novac. On se tako uzdizao, a sada će uzeti obiĉnu bivšu druţbenicu, bez kapi plave krvi. - Svako mora na kraju da se oţeni i unovĉi. To nije ništa novo. Moţda bi i ti trebalo da razmisliš o tome. Evo, vidi kako te gleda Ada Hauard. Idi zovi je na ples. - Izgleda da ću morati da se malo bacim u promet - nasmeja se kiselo Barton i krenu ka njoj. Ona se nasmeši. Nek se smeška. Nije pošao da je prosi, samo da je pozove na ples, mislio je mrzovoljno, dok joj se galantno obraćao. Moraće da igra celo veĉe i ne pokaţe kako je skoro dotuĉen, inaĉe će svi znati da je na pragu propasti. Kad je malo kasnije prolazio kroz guţbu, neko ga povuĉe za ruku. On se okrete. GospoĊica Tjuken gledala ga je malo raširenim oĉima. On joj se nakloni, nameravajući da prodje. Zvoncica&Neky
18
- Gospodine Barton - reĉe ona tiho, i osvrnu se oko sebe, i to malo preplašeno. On podiţe obrvu, osvrnuvši se i on. Nikog nije video ko bi mogao da bude uzrok tom ponašanju. Šta joj je? - Gospodjice Tjuken. Kako ste? - upita on uĉtivo, zadrţavajući za sebe svoje mišljenje. - Gospodine Barton, da li biste bili ljubazni da me zamolite za ples? - upita ga ona brzo. On se zaĉudi. - G-djice Tjuken, znate da nije uobiĉajeno da dama pita gospodina da igraju... - moţda bi trebalo da unajmi nekog ko će je poduĉiti ponašanju u visokom društvu, pomislio je. Ovako nešto je nedopustivo. Sreća što to ĉuje on, koji retko prenosi traĉeve. - Molim vas, hitno mi je potrebno. Znam šta hoćete da kaţete, nisam baš toliko glupa kao što ste mislili. Samo vama sam smela da se obratim sa ovakvim pitanjem, zato što ste samo vi od svih bili potpuno nezainteresovani za mene i nećete da pomislite kako vas jurim. - Šta hoćete da kaţete? - pitao se da nije malo pomerila pameću. Tako veliki dobitak moţe da bude poguban za mentalno zdravlje isto kao gubitak. - Molim vas. poţurite. Moţe se vrati svakog trenutka - nije više ĉekala, nego ga uhvati pod ruku i podje prema podijumu. Nije mu ostalo ništa drugo nego da podje sa njom. Neće praviti sad scenu pred svima i javno je odbiti. - Gospodjice Tjuken, hoćete li biti ljubazni da mi objasnite svoje ponašanje? - upita je on kad su već poĉeli da igraju. Sve vreme se uplašeno osvrtala. - Ne znam da li bih mogla i da li biste razumeli. Mislim da je bolje da ostane samo na ovome. Dovoljno sam izloţena kritici i podsmehu zbog naĉina na koji sam dospela u ovo društvo da bih sad ugroţavala ovo malo svog ugleda objašnjavajući vam svoje ĉudno ponašanje. Znajte samo da odliĉno znam da nije trebalo da vam se prva obratim, ali jednosatavno nisam imala izbora. Nije bilo drugog naĉina. On spazi kako se Nevil probija kroz guţvu do mesta gde je ona do malopre stajala i osvrće ni malo zadovoljnim pogledom kad je nije zatekao. Odliĉno, pomislio je zajedljivo Barton, sad će pomisliti da u meni ima konkurenta. - Gospodin Nevil je upravo došao do vašeg mesta. Nije uopšte zadovoljan što vas vidi u mom društvu - reĉe joj on malo Ijutito. - Znam. - Znate? - zaĉudi se on. Ništa mu nije bilo jasno. - Zar ste vi namerno otišli, da vas on ne zatekne? Od njega beţite? Ona oćuta. Bes u njemu poĉe da kljuĉa. Juĉe je došla sa sela, sišla s planine i odmah je usvojila dvoliĉno ponašanje gradskih koketa. Ali gradske kokete bar umeju da budu šarmantne kad ovako nešto rade. A ova radi na tako prost naĉin. Moraće sutra da razgovara sa Nevilom i objašnjava kako je došlo do ove neprijatne situacije. - Mislite da je to lepo ponašanje? Da ga ostavite tako i odete da igrate sa drugim? - Nisam ni mislila da ćete razumeti, ali molim vas da odigramo ovu igru do kraja. Ili bar do izlaza iz sale. Ne traţim od vas da me otpratite do koĉije, samo da dodjemo do izlaska iz sale. - Zar se tako ponaša prema udvaraĉu koji hoće da vas zaprosi? Kakva ste vi to devojka? poĉe on da je grdi. Zajedljivost koju je već neko vreme osećao prema drugoj izli se sada na nju. Ona malo zastade. - Mislite da hoće da me zaprosi? - upita ga širom otvorenih oĉiju, ignorišući ostatak komentara. Zvoncica&Neky
19
- Otkud ja znam? - ljutio se on. Nije trebalo da ovoliko komentariše. To ne liĉi na njega. Ah, Miranda. Skroz ga je izludela. - Sad ste mi to rekli. Na osnovu ĉega ste doneli taj zakljuĉak, recite mi. - Nisam ja baš tako glup kao što neke ţene misli - siktao je on ispod glasa, trudeći se da mu se na licu ne vidi bes. Samo bi nedostajalo da ostali primete kako nešto nije u redu i pomisle da se svadjaju. Onda tek ne bi mogao da se opere pred svetom. - Ja i ne mislim da ste glupi. Samo vas pitam otkud vam ta pomisao. Da li ste nešto primetlil ili ĉuli? - bila je ozbiljna i zahtevala odgovor. - A vi hoćete da vam ja najavim da li ćete biti ledi Nevil? To ćete morati da saznate na drugom mestu. Od njega. - Ĉuli ste da se govori o toj mogućnosti? - bila je uporna ona. - Rekao sam vam. Od mene nećete to moći da saznate. Informišite se na pravom mestu. - Pitam vas zato što nemam nameru da postanem ledi Nevil. Zbog toga me interesuje ta informacija. On se opet naljuti. - Baš lepo. Znaĉi, vuĉete ga za nos. Svi misle da će vas zaprositi, a vi u stvari planirate da ga odbi jete. Da li je to neki naĉin na koji se svetite svim muškarcima? - To što svi misle tako nešto, nije moja krivica. Ja ga nisam zvala ni ohrabrivala da mi se udvara. - Pa onda mu to jasno dajte na znanje - gundjao je Barton, misleći opet na Mirandu. Gospode, kakav glup razgovor vodi, nedostojan jednog dţentlmena. - Kako? Svi su ubedjeni da sam ja izuzetno poĉastvovana njegovim interesovanjem. A ja nemam naĉina da ga odbijem, iako sam pokušala. Nemam ni oca koji bi mu rekao da nisam zainteresovana. Ja ne mogu da mu kaţem ne, jer me direktno i ne pita ništa. Samo radi uobiĉajene stvari da me kompromituje - sad se ona ljutila. On se uozbilji. - Da on vas kompromituje? Pa pre bi se pomislilo... - Znam šta hoćete da kaţete. Pre bi se pomislilo da ću ja njega da kompromitujem, svojim lošim poreklom, manirima i ostalim nepovoljnostima kojima se on izlaţe ako se njegovo ime veţe za mene. Vi ste iskusan, takoreći svetski ĉovek. Imate iskustva sa ţenama i udvaranjem. I izbegavanjem zamki. Dajte mi savet, kako da odbijem nekoga ĉije mi udvaranje ne prija, a da ga ne izvrgnem ruglu u društvu? Samo je jedan korak do toga. - Ja stvarno ne znam... - poĉe on opet da se buni ali ga ona prekide. - Ovo vam govorim bez ikakvih namera. Ne ţelim da se udajem, najmanje za njega. Imam svoje razloge - ozbiljno ga je gledala. On se odjednom seti svog razgovora sa Vilsonom u klubu pre nekog vremena. Uozbiljio se i on. Ona oĉigledno zaista hoće da izbegne Nevila. Ali u muškom društvu vaţi pravilo muške solidarnosti i nemešanja u tudje namere i poslove. - Ne mogu da vam pomognem, zaista - reĉe joj on. - Ne moţete ili nećete. A ako ja imam nešto ĉime ću vam uzvratiti uslugu? On pomisli kako se nisko spušta. On takve usluge ne dobija za novac. Nije hteo ni da odgovori na takvo pitanje. Kad će više da se završi ova muzika? Vratiće je lepo Nevilu, pa neka se razjašnjavaju ali bez njega. - Ja takve "usluge" dobijam besplatno. Ona sve pocrvene kad je shvatila šta je pomislio. Zvoncica&Neky
20
- Nisam ni mislila na takvu vrstu "usluga", gospodine. I znam da vi sigurno ne morate da plaćate za tako nešto. Verujem da se ţene grabe da vas "usluţe". Moţemo da kompenziramo neke druge usluge. On je plesao gledajući preko nje. Miranda baci jedan nasmejani letimiĉan pogleda preko njega i okrenu sa na drugu stranu, kao da ga nije pri metila. - Nećete da mi pomognete? A ako vam ja kaţem da sam znala da će se vaše akcije naći na prodaji dvadeset petog prošlog meseca? On naglo zastade. Da se ne bi sudarili sa drugima, povuĉe je u stranu. - Šta vi znate o mojim akcijama? - upita je grubo. Bilo mu je dosta i nje i ovog razgovora. - Moţda znam, a moţda i ne znam - sad je i ona zvuĉala Ijutito. - To zavisi od vas. - Bilo bi lepo da mi kaţete šta znate, inaĉe... - Ne pretite mi. Nisam vam ja sluţavka kojoj moţete da kaţete i uradite svašta. Pogrešila sam što sam se vama obratila. Niste vi ništa bolji od drugih. Glasine o vama su taĉne. Vi ste ipak praznoglavi,umišljeni suknjar koji ne vidi dalje od svog nosa. - Šta? Kako se usudjujete? Da ste muško, ne bi vam ova uvreda prošla tako lako - spusti on glas, kad ljudi poĉeše da ih zainteresovano zagledjuju. - Laku noć. Mi više nemamo o ĉemu da razgovaramo - reĉe ona i okrenu mu ledja. Poţurila je prema izlazu. Kasnije će poslati po svoju druţbenicu. Sada mora da umakne što pre. Gledao je Ijutito za njom. Kakva prostakuša. Uspela je da ga iznervira više od Mirande. A ona je do sada bila nenadmašna u tome. Vratio se u salu. Taman na vreme da vidi Mirandu kako sama stoji u uglu. Brzo joj je prišao. - Vidim da ste veoma zauzeti ovih dana - jetko joj prošaputa. Ona se slatko nasmeja, kao da je rekao neku dobru šalu. Gledao je njeno lepo lice i poţeleo da joj zapuši poljupcima te usne koje tako ţele da mu se podsmevaju, i to ovde pred punom salom. - Obuzdajte se, mladiću. Pomisliće svi da smo nešto više od obiĉnih poznanika - reĉe mu ljupko. Izludjivala ga je ta njena nameštena ljupkost. Setio se kako mu je uzvraćala poljupce kad ju je pre deset dana zatekao samu kod kuće. A onda ga bez objašnjenja izbacila napolje sa nekim glupim izgovorom, baš kad je pomislio da je nadomak cilja. Bez obzira koju igru igra, ide joj bolje nego njemu. - Zar nismo? - upita je šapatom uz samo njeno uvo. Otpila je gutljaj iz svoje ĉaše, gledajući okolo. - Ne bih rekla. - A ja mislilm da jesmo. Zar se ne sećate... - poĉe on. - Mladiću, to je bio samo jedan vaš ispad koji se ja trudim da vam oprostim i zaboravim. - Ispad? Nije vam bilo neprijatno dok je trajalo. - Znate šta, - prekide ga ona odmiĉući se - ja sam dama bez zaštite i moram da vodim raĉuna o svom ugledu. Uz vaše ime se previše vezuju ţenska imena. I kad se jednom dovedu u vezu, te ţene više nemaju mnogo od svog ugleda. - To vas brine? - oĉi su mu besno sevale. Dakle, to je u pitanju. Ţena koja ĉuva ugled, ali ujedno mami u svoju mreţu. Da nisu ovde na sred sale, imali bi jedno soĉno objašnjenje. Koje Zvoncica&Neky
21
bi posle završili u krevetu. Osećao je da mu je dorasla po temperamentu, iako vešto tvrdi pazar. Odmakao se. - Te ţene nisu bile kao vi - šapnuo joj je na uvo ublaţavajući ton. E, sad ćemo videti. Do sada nikad nisam poţeleo da nekoj dodjem u zvaniĉnu prepodnevnu posetu. Vi ste, Miranda, prva ţena koja će to doţiveti. Jednu naroĉito zvaniĉnu. Oĉi su joj zasijale, iako se trudila da se obuzda. - Ovako već moţemo da razgovaramo, gospodine Barton. - I ja mislim. lako mnogi misle da sam ja nepouzdan i razuzdan ĉovek, moja reĉ vredi kad je dam. - Hvala vam. Moţete doći sutra, ako ţelite - osmehnula se. On se nakloni malo zvaniĉno i udalji se kad joj se vratilo društvo sa kojim je stajala. Gledao je namrgodjeno iz ugla. Nije imao ţelju ni da igra, ni da razgovara. Interesantno, Miranda je posle ovog njihovog razgovora prosto zablistala. Gledao ju je kako se smeje svojim neodoljivim osmehom drugim muškarcima, gledajući ih u oĉi. Ali sada je po prvi put imao osećaj da ona taĉno zna gde se on nalazi i da li je gleda. Nekoliko puta ulovio je njen pogled. To je to. Ţeli da ga natera da je zaprosi. Prvo ga je namamila, pa onda odbila. Bilo je u njenom okruţenju još zgodnih mladih muškaraca, sa sliĉnim ugledom i imanjem. Zašto li je baš njega odabrala za potencijalnog muţa? On nije još razmišljao o ţenidbi. Bar ne do skoro. I nekako je uvek mislio da će se jednog dana, u maglovitoj budućnosti, zaista oţeniti, ali nekom devojkom, i to iz bolje kuće, sa dobrim porodiĉnim imenom i svim ostalim što uz to ide. To je bila neminovnost mladića u njegovom poloţaju. Svi su oni ţiveli priliĉno slobodno i naĉinjati porodiĉno nasledstvo, tako da im je dobra ţenidba bila jedini izlaz. Nikada nije mislio da bi se oţenio udovicom svojih godina. Nisu to bile neke godine, verovatno ni ona nema više od trideset, ali to nije bila slika koju je imao u svojoj glavi. A ako bi se i oţenio njome? Kako bi to izgledalo? Pokuša da zamisli tu sliku. Ona mora da zna da njegove finansije idu loše, a ipak ga navodi na prosidbu. Mora da ona ima dovoljno novca. Nije mu izgledala ni naivno ni glupo. Ona sigurno nije bila balavica koja bi se udala iz ljubavi, ili sliĉnih apstraktnih stvari, pa makar i za nekog siromašnog. Bila je iskusna ţena i bila je svesna moći koju ima nad muškarcima. To je bilo ono što ga je njoj privlaĉilo kao ţeni. Ali u ulozi supruge... Teško da bi se tu uklopili. Do sada nije imao prilike da sazna da li je ljubomoran tip. Uvek je on bio taj koji je birao, osvajao i ostavljao. Nikada mu se nije desilo da ga neka izvrgne ruglu i ĉini ljubomornim. A to je zaista bio ruţan osećaj. Stegao je pesnice, videći da se krug oboţavaoca oko nje proširio. Osećao je da stupanjem u brak ona ne planira da promeni svoj naĉin ţivota. Bila je ţena koja uţiva u izlascima i muškoj paţnji. Polako je poĉeo da shvata da on u tome ne bi nikako uţivao. Bio bi to izvor traĉeva, da poĉne da se priĉa kako je ĉuveni osvajaĉ Robert Barton postao ljubomorni rogonja. Sladili bi se svi koji su nekada osetili na svojoj koţi njegovu osvajaĉku moć ili nezainteresovanost. Bilo je baš dosta takvih, što ucveljenih zaljubljenih devojaka na koje nije obraćao paţnju, što njihovih ljutih roditelja, što dama udatih, razvedenih ili udovica koje mu nisu više bile interesantne. Sladili bi se svi od reda. Ali zašto baš on? Jeste da je o svojoj privlaĉnosti medju ţenama imao priliĉno visoko mišljenje, ali nije mislio da je on baš dobar za ulogu za koju ga je Miranda odabrala. Nije ni on baš bio uzor porodiĉnog ĉoveka i muţa. Moţda ima laţnu sliku o njegovom imanju? Zvoncica&Neky
22
Moţda misli da je bogatiji nego što jeste? Teško je mogao da poveruje u to. Nije delovala kao neko ko bi bio loše informisan. Gledao ju je mrko, utonuo u misli, dok se ona još više oraspoloţila. - Šta je sa tobom? - upita ga tiho Vilson, prilazeći mu. - Nemoj da dozvoliš da te ulovi, molim te. Pa to je tako oĉigledno. - Šta je oĉigledno? - upita nabusito Barton. Veĉeras mu ništa ne ide od ruke. Ceo dan je naopak i jedva ĉeka da se završi. - Pa, to da te ona lovi. Zar ne moţeš to da osetiš? Nekada si bio u boljoj formi. Zar te toliko uzela pod svoje da ćeš pristati da budeš njena igraĉka? - Šta ti znaš o tome? - Znam dovoljno. Sećaš se da smo nekada bili zajedno u sliĉnim situacijama. Ti si se mnogo bolje izvlaĉio iz njih nego sada. - Ti si sada zaljubljen ĉovek. Imaš mladu, slatku ţenicu koja te oboţava i nikog drugog osim tebe ne vidi... - Hvala. To isto ţelim i tebi, da nadješ neku koja će te iskreno voleti, i koju ćeš i ti dovoljno poštovati i voleti da umeš da ceniš to što si dobio - uzvrati Vilson strpljivo. Bartonu je potrebna pomoć. U poslednje vreme nije bio baš svoj. Te proklete finansije, pa sada i ova udovica. Moraće nešto da preduzme da ga prene. Njegova tašta napomenula je malopre kako bi trebalo i njemu da nadju odgovarajuću devojku. To je podrazumevalo neku mladu, naivnu naslednicu, a ne udovicu koju samo korak deli od zlog glasa. - Ti se uzrujavaš oko Mirande, a ne vidiš kakvu si zabunu uneo malopre kad si igrao sa gospodjicom Tjuken. - Kakvu zabunu? To je bio obiĉan ples, bez ikakvog znaĉaja - odvrati ovaj nabusito. Baš lepo, osim kraha na berzi i rugla kojem ga izvrgava ţena koja mu se svidja, samo mu još nedostaje da mu prikaĉe skandal sa tom malom skorojevićkom. - Svi su primetili kako je Nevil reagovao. - Kako je regovao? Je li on polaţe neko pravo na nju? Nisam to znao ako je tako... - i dalje je bio razdraţljiv Barton. - Pa, nisu proglasili veridbu, ali iz njegovog ponašanja i izraza moglo bi se zakljuĉiti da će se to desiti vrlo skoro. Biće dobro ako te ne pozove na dvoboj. - Ma kakav dvoboj! Nisam te izazove nikad izbegavao, ali zbog jedne takve... Nemam nameru da se ni sa kim zameram. Neka mu je koliko hoće. Nisam imao nikakvu nameru prema njoj. A ako hoćeš da znaš, ona se meni obratila i zamolila me da igramo. - Kako to misliš ona tebe zamolila? - zbuni se Vilson. To je bilo kršenje pravila lepog ponašanja i on je to dobro znao. - Lepo, zamolila me i usput natrabunjala nešto kako ona nema nameru da se udaje za Nevila, kako medju njima nema ništa i sliĉno. Vilson se zamisli. - Baš je tako rekla? - upita. - Šta je sa tobom? Od kako si se oţenio, odjednom si stao na ţensku stranu, postao vitez zaštitnik, šta li? A onaj prećutni sporazum da se ne mešamo jedan drugome u planove? - Nisam siguran o ĉemu se ovde radi, ali moţda ni taj naš sporazum nije baš bio ispravan. Malo je ruţno stajati i gledati sa strane ako se nešto loše sprema, a ti nemaš nameru da to spreĉiš, ĉak i ako je to oĉigledno. Zvoncica&Neky
23
- Šta će joj faliti i da se uda za njega? Ima veći ugled i bolje poreklo od nje. Druge devojke ubile bi da ga dobiju, a ona se nešto predomišlja. - Ako ga ne ţeli, zašto bi je neko hvatao u zamku? Zar je tebi prijatno što te Miranda lovi i to na oĉigledan naĉin? - To je nešto drugo. - Samo tako izgleda. U stvari je sasvim isto. Ti ne ţeliš da se veţeš na takav naĉin. Gospodjica Tjuken moţda nema poreklo kao on, ali je prijatna i inteligentna osoba sa osećanjima, i njoj je mnogo teţe da izbegne neţeljenu paţnju nego tebi. Ako je on nameraĉio da se njome oţeni, teško da će ona uspeti da to izbegne. - Nije na nama da se time bavimo - odvrati nestrpljivo Barton, odmeravajući Mirandu kako ponovo igra. Moraće da ode. Ne moţe da je gleda kako flertuje bez prestanka i pravi budalu od njega. Sada drugi ne znaju da je ta uloga budale u ovoj predstavi namenjena njemu, ali ako bi bili venĉani... Svi bi mu se smejali. - Moram da odem. Dosta mi je za danas. - Videćemo se sutra. Pitao samo ser Gamera da ti pomogne, i pristao je. Nije on tako loš kao što se ĉini na prvi pogled. Pogledaće tvoje finansije i reći ti kako stoje stvari. Ne brini. Barton htede da mu kaţe kako ga je ţenidba pretvorila u prvog malog papuĉara, ali uzdrţa se. Ne ţeli da vredja prijatelja kad je ljut zbog drugih. Na izlazu zastade, videvši Nevila kako ĉeka koĉiju. Baš mu ne treba da mu se ovaj loš dan zavši prihvatanjem poziva na dvoboj, i to zbog neke stvari za koju misli da je bolje da se nije ni desila. Ali Nevil je kao za pakost još ĉekao. Okrenuće se i videće ga kako okleva, a onda će biti još sumnjiviji. On pridje. Nevil se okrenu i primeti ga. Barton pridje jedan korak. Pitao se da li da naĉinje temu koja ga je muĉila i objasni Nevilu da on nema nameru da mu se meša ako je ovaj odabrao sebi ţenu, ali Nevilova koĉija u tom momentu naidje. "Do djavola", gundjao je u sebi Barton. "Više nikad sa njom neću ni razgovarati, a kamo li da me uvuĉe u neku svoju igru", zaricao se.
Zvoncica&Neky
24
VI Ketrin Tjuken probudila se vrlo neraspoloţena. Dala je uputstva posluzi da ni za koga nije kod kuće, a naroĉito ako dodje neki muški posetilac. Moraće dobro da razmisli šta će dalje. Ovih desetak dana stvari su se odvijale u sasvim neţeljenom pravcu i to vrtoglavom brzinom. Bila je na pola puta do veridbe sa ĉovekom od koga je najviše zazirala u ţivotu. Šta li on hoće time? U stvari, znala je šta hoće. I svaka mu ĉast kako je celu situaciju vodio ĉvrstom rukom. Već su i gospodja Arĉer i ledi Garner stavljale primedbe kako je to odliĉna prilika za nju, kao da je sve već svršena stvar. Niko nije ozbiljno uzimao u obzir njeno odbijanje. Svi su to odbacivali kao njenu skromnost ili devojaĉku tremu pred brak. A ona nije patila od devojaĉke treme pred brak. Ne, ona je ozbiljno bila uplašena. Znala je dovoljno o ljudima da je mogla da ih dobro proceni. Videla je u Nevilu ĉudovište koje je hvata u svoje ĉeljusti iz kojih joj nema izlaza. Da ode iz Londona? Na selu bi se osećala još nezaštićenije nego ovde. Tamo bi mu bilo još lakše da dodje do nje. Dovoljno bi bilo da upadne u njenu kuću i prisili je da da svoj pristanak. Nije smela ni da pomisli kakav bi bio. On je u sebi imao nemilosrdnu, surovu crtu. Kako to drugi nisu primećivali? Jedino je njoj bila vidljiva. Moţda zato što je ona nekada bila sa druge strane društva, sa one strane koja je trpela i imala iskustva da oseti opasnost. Muškarci njegovog staleţa nisu se mnogo obazirali na niţi sloj. Tamo su bili neograniĉeni gospodari, i ĉesto prisiljavali nezaštićene sluškinje na nešto što bi bilo kaţnjivo prema damama. Neće je dobiti. Mora da smisli naĉin kako da ga spreĉi u tome. Nije mu ni najmanje davala povoda da joj se pribliţava. Bila je na distanci koliko joj je strah od njega dozvoljavao. Ali to njemu nije ništa znaĉilo. I on je bio hladan i podrugljivo ju je gledao, ali pred drugima je igrao igru zaljubljenog ili bar zainteresovanog gospodina. Samo je ona mogla da oseti hladnoću koja izbija iz njega. Trebalo je da danas ode do berze. Tamo se nešto dešavalo što je nju interesovalo više nego traĉevi u društvu. Već je imala nekoliko odliĉnih transakcija, A nešto joj je govorilo da će ih biti još. Godine sluţenja kod gospodje Kornik usadile su joj osećaj za investicije. Tada je ulagala tudji novac, ali sada ima prilike da oseti uzbudjenje koje nosi mogućnost sopstvene zarade. To joj je davalo osećaj nezavisnosti, koji je poĉeo da se topi od kako je Nevil poĉeo da steţe svoj obruĉ oko nje. Obukla je staru tamnu haljinu. Ne sme da dozvoli da je prepoznaju kad ide na berzu. To bi bio još jedan razlog da je ogovaraju. Ili je ĉak spreĉe da se time i dalje bavi. Ogovaranje joj ne bi smetalo, ali pristup berzi mora da ostane slobodan. Imala je sastanak sa svojim brokerom. Već mu je dala uputstva za danas, ali volela je da ode liĉno i vidi kako se odvija situacija. Mora da se obuĉe neupadljivo i uzme gradsku koĉiju. Njenu koĉiju bi odmah prepoznali parkiranu ispred berze. Ogrnula je staru pelerinu, stavila kapuljaĉu na glavu i istrĉala napolje. Koĉija je odmah naišla iza ugla. Baš ima sreću. Ne bi volela da je morala da je ĉeka. Mogao bi da naidje neko od njenih poznanika iz novog društva i zapita se šta bogata gospodjica Tjuken, koja pokušava da se probije u društvu, radi u staroj haljini ispred svoje kuće. Ili, još gore, da naidje Nevil i uhvati je nasamo. Njena nova druţbenica bila je bezopasna ţenica, koja joj je udovoljavala u svemu, ali ne bi bila od neke pomoći da je zaštiti od nepoţeljnog muškog društva. Sela je u ugao koĉije, ne skidajući kapuljaĉu, kad koĉija sasvim uspori na jednoj raskrsnici. Ona proviri. Još nije dobro poznavala London, ali dovoljno da uoĉi kako koĉija uopšte ne ide u pravcu koji je ona odredila. Taman se pridigla da zove koĉijaša, kad se pored nje stvori tamna muška prilika, priklještivši je u uglu. Ĉim je on uskoĉio kod nje, koĉija Zvoncica&Neky
25
odmah naglo ubrza. Ona prestrašeno uzviknu kad joj se ĉovek zarastao u bradu unese u lice, nakezivši bezuba usta. - Gospodjica Tjuken biće tako ljubazna da ne viĉe, da ne bih morao da budem grub prema njoj - reĉe joj prenemaţući se. - Ko ste vi? Šta hoćete? - pokušavala je da se pribere, dok joj je mozak brzo radio. Da nije ovo Nevilovo maslo? - Ĉula je za takve otmice, koje su se obiĉno završavale ili sramotom ili brakom. A to joj se nije ĉinilo primamljivim. - Nije vaţno ko sam ja. Vaţno je da ćete vi biti dobri i ljubazni i nećete se buniti. Gospodin je naredio da budemo fini prema vama i dovedomo vas bez problema. - Gospodin? Koji gospodin? - Jedan koji veoma ţeli da se nasamo sastane sa vama - kezio se grubijan, a ona se namršti od neizrecivog zadaha iz njegovih usta. - Sa mnom? Zašto bi jedan gospodin ţeleo da se sastaje sa mnom? Obiĉnom sluţavkom? - povika ona dajući svom glasu što kreštaviju notu. Nije bilo vremena za gubljenje, morala je brzo da reaguje. Ovo su bili obiĉni plaćenici, ko|i nisu znali ko je ona. Verovatno su dobili njen opis i adresu. Mora da smisli izlaz pre nego što stignu na adresu tog gospodina .On će sigurno znati da je to ona. - Kakvom sluţavkom? Zar ti nisi gospodjica Tjuken? - narmšti se ovaj, odmeravajući je kao da je tek sad vidi. - Glupane, zar bi se ona ovako obukla? Bez obzira šta je bila pre, sada je bogata dama koja nosi samo svilu - poĉe ona da se svadja. Tako će biti lakše da ga ubedi. - Ona je sada fina dama, ali ako zabrljam, sigurno me neće ostaviti u sluţbi - jadala se ona, osmatrajući njegovu reakciju. On se poĉeša po ĉupavoj glavi. - Ĉekaj devojko, zaĉepi gubicu, da mogu da razmislim - povika on nestrpljivo. - Pa kako to da si ti izašla iz njene kuće i zvala koĉiju? - Svašta. Zar misliš da bi ona liĉno izlazila da kupuje rukavice? Poslala je mene, a ako opet zakasnim, odraće me ţivu. Ţuri se da ide negde, a ja sam joj uprljala one rukavice koje je htela da stavi. Uh, izgubiću i ovaj posao. - Šta kaţeš, treba da izadje? - Jeste, ţuri se, a ja samo nešto brljam... - nastavljala je ona bez prestanka. On naglo zaustavi koĉiju i izgura je napolje. - Zaĉuti već jednom. A ti, vozi nazad! - viknu koĉijašu. - Hej, ne moţete me ostaviti ovde. Moram da idem za rukavice - povika ona izmiĉući unazad, ali on odmahnu rukom kao da tera dosadnu muvu. Saĉekala je da se koĉija okrene i zamakne iza ugla, a onda je iz sve snage potrĉala u suprotnom pravcu.
Zvoncica&Neky
26
VII Sluga ledi Garner nije bio baš ubedjen da treba da je pusti u kuću. Zatvorio joj je vrata ispred nosa. Ponovo je zazvonila. On se nestrpljivo brecnu. - Devojko, idi i ne smetaj, inaĉe ću zvati policajca da te privede. - Molim vas, pozovite ledi Garner. Ja sam zaista gospodjica Tjuken. - Šta se ovde dešava? - zaĉu se neki glas iz hola, baš kad se sluga spremao da joj ponovo zalupi vrata. - Gospodjice Tjuken, šta se desilo? Kako to izgledate? - zapanji se Dţon Vilson kad je ugleda blatnjavu, zajapurenu i razbarušenu, u onoj staroj odeći. Sluga se pomeri u stranu sa Ijutitim izrazom. Otkud bi on znao koje su zaista dame ako se ovako oblaĉe i banu nenajavljene u gospodsku kuću. Vilson se pomerio u stranu i pustio je unutra. Od olakšanja i osećanja da će ovde biti bezbedna, suze poĉeše da joj se slivaju niz lice. - Šta je bilo, kaţite mi? Dodjite ovamo, da se malo umijete - povede je on. Umila se i malo pribrala dok ju je on ĉekao u hodniku. A onda poveo u glavni salon, gde su sedele ledi Garner i njena kći. - Pobogu, pospodjice Tjuken, kako to izgledate! - povika ledi Garner, zaboravljajući na etikeciju. Ustala je iz fotelje i pošla joj u susret. - Šta vam se desilo? - upita je sa notom neodobravanja, odmeravajući njen neobiĉan i neprikladan izgled. - Ledi Garner, znam da ovo izgleda kao sasvim suluda priĉa, ali upravo sam pobegla otmiĉarima. - Kako, molim? - zapanji se ova. Ketrin ukratko ispriĉa, ne objašnjavajući razloge za svoju neobiĉnu garderobu. - I on vas je tek tako pustio? - Rekla sam mu da se gospodjica Tjuken ţuri da izadje i ţeleo je da se što pre vrati. A on, u stvari nije ni znao da sam to ja. Morala sam brzo da reagujem. - Imali ste ludu sreću, mlada damo. lako mi nije jasno zašto ste obuĉeni u tu prostu haljinu - namršti se ledi. - Gospodjo, ja nisam navikla da po kući nosim nove svilene haljine. Znate, stare navike se teško iskorenjuju - smislila je Ketrin, pocrvenevši. To će biti lakše da se proguta nego da im objašnjava gde je krenula i zašto. Oni ionako misle da se ona teško privikava na svoju novu ulogu bogatašice. - Nije mi jasno ko bi to mogao da bude - reĉe zamišljeno ledi Garner. Ketrin je drhtala. Ona je imala ideju, ali nije htela da kaţe šta misli. - U svakom sluĉaju, trebalo bi pod hitno da se udaš. Ili bar objaviš veridbu, mada to i nije tako velika prepreka ovakvim bezobraznicima. Šta misliš, da li će se Nevil uskoro izjasniti? - upita je ona. - Izjasniti? - upita Ketrin raširivši oĉi. - Hajde, hajde. Svi smo videli da ti poklanja paţnju. Verovatno se rešio. - Rešio? - ponavljala je Ketrin preplašeno. Mora da zvuĉi kao glupaĉa, ali to je bilo jaĉe od nje. - Šta je sa tobom? Zar nije poĉeo da ti se udvara, naoĉigled svih nas? Nije još pominjao brak? - Ali... Ali ja ne ţelim da se udajem za njega! - uzviknu Ketrin oĉajno. Zvoncica&Neky
27
- Dobro, dobro... Sad si malo uzrujana. Ali za sve bi bilo bolje da se što pre izjasni i da to postane svršena stvar. Onda te drugi neće uznemiravati. - Ali... Ja sumnjam da je ova otmica njegovo delo. - Molim? Zašto bi on to radio kad moţe da te dobije na legalan naĉin? - Ne moţe. On zna da ja nikad ne bih pristala. Već sam mu dala na znanje, ali on to ne prihvata. I pred svima pravi predstavu kao da se ja slaţem sa njegovim udvaranjem. Već je uspeo u svojoj nameri da me obeleţi kao svoju i ubedi celo društvo da je skoro sve sredjeno medju nama. A nije. I nikada neće biti. Ja se za njega neću i ne mogu udati. On je... Ne ţelim ga. - Suviše si uzrujana. Zovi Meri da joj donesa ĉaj. - Neću ĉaj. Neću ništa. Znam šta govorim. On ima neku tajnu,nešto grozno što je izazvalo njegovu tetku da mu ne ostavi imanje. To je bilo u oporuci. On zna šta je to, i zato nije hteo da obara testament. Mislim da ima veze sa neĉijom smrću prošle godine. Zato je tako lako prešao preko svega. Ne ţelim da se sada preko mene dokopa onoga što nije trebalo da dobije. A usput da i mene uništi. Vi moţda mislite da priĉam nepovezano i da sam uzrujana. To je sve istina. I istina je da je on jedan surov i opasan ĉovek. Ne ţelim da padnem pod vlast nekog takvog. Morate da mi pomognete, inaĉe ću morati da pobegnem i sakrijem se negde pod laţnim imenom. On je veoma uporan i ţeli da se dokopa imanja. Videla sam mu to u oĉima. Ja sam mu samo mala, neprijatna prepreka na tom cilju. Kad se oţeni sa mnom, imanje će biti njegovo, a ja mu neću više biti na smetnji. Ko sam ja? Devojka bez ikoga. Da li bi neko istraţivao i traţio odgovore na pitanja ako bi se meni desila neka mala "nezgoda"? - jecala je Ketrin. Ledi Garner nije je prekidala, i samo ju je posmatrala zamišljeno iz svoje fotelje. Dţon Vilson poĉe nestrpljivo da se šeta po salonu. - Ledi Garner, ja znam, a i vi, da se takve otmice dešavaju, isto kao što su naslednice bez zaštite lak plen ljudima koji ţele da se vrate ili udju u visoko društvo - reĉe on. - Da, ali Nevil. To mi izgleda neverovatno. - Ništa nije previše neverovatno. Ja bih nešto preduzeo po ovom pitanju. Za poĉetak, organizovao bih obezbedjenje njene kuće. Oni mora da su još tamo i vrebaju. Nije prošlo previše vremena. Pozvaćemo policiju i napraviti zasedu. Već imam plan. - Dţone, molim vas da budete veoma paţljivi. A hvatanje krivaca ostavite policiji upozori ga ona. On se osmehnu. I pored svoje nadmenosti, brinula je za njega. Sju skoĉi iz stolice. - Jao, ako bude opasno! Molim te, nemoj da ideš! - zaplaka uplašeno. - Sju, tvoj muţ nije dete. Zna da se pazi. A i ima više mozga u glavi nego što smo se nadali - osmehnu se stara gospodja. - Ko je to? - zaĉuše se neki glasovi iz hola. Ketrin se uplašeno trţe. - Ti nemoj da se bojiš. Ovde kod nas si sigruna. I tu ćeš i ostati dok ne rešimo ovu stvar. To su sigurno ser Garner i g. Barton - ona ustade i izadje u hodnik. Posle nekog vremena vratila se u pratnji ser Garnera. On se radoznalo zagleda u devojku, kao da nije oĉekivao da će neka tako obiĉna devojka izazvati toliku guţvu. Pogledala ga je preplašeno. - Ne brinite se. Dţon je otišao sa Bartonom do vaše kuće. Sreli smo se na vratima. Ostaćete kod nas. Naša kuća je priliĉno bezbedna. A imam i oruţje. Odavde vas niko neće odvesti protiv vaše volje. - O, hvala vam, ser Garner. - Hajde, hajde. Sju, postaraj se da gospodjica dobije pristojnu odeću, pa idemo da ruĉamo. Baš sam ogladneo. Zvoncica&Neky
28
- Kasniš. - Znam. Imali smo puno posla tamo kod onog mladog Bartona. On je u većim problemima nego što se ĉinilo na prvi pogled. - Kako to misliš? - namršti se njegova ţena. - Veoma je sumnjivo što akcije svih njegovih investicija naglo padaju. To mi se ĉini kao neobiĉna sluĉajost. Moram da saznam više o tome. Ketrin je ĉula ovaj deo razgovora pre nego što je izašla sa Sju. Ova ju je odvela na sprat i dala joj nekoliko svojih haljina. - Ove nisam nikad obukla. Ja sam plavuša, i meni te boje ne stoje dobro. Moţete slobodno da ih uzmete. Vama će bolje pristajati - reĉe ljubazno. Ketrin je pogleda. Nije oĉekivala tako prijatne ljude u visokim krugovima, lako su izgledali strogi na prvi pogled, zaista su bili dobri. - Poţurite, pa da sidjemo na ruĉak. Poslaću vam svoju sobaricu da vam pomogne. Ketrin je sedela dok ju je spretna devojka ĉešljala i zakopĉavala. Gledala se u ogledalu. Mora da prizna da joj ova frizura mnogo bolje stoji od one njene jednostavne. Haljina je bila predivna, baš po njenom ukusu. Jednostavna, a elegantna. Divno joj je stajala. Kad se pojavila u trpezariji, svi je pogledaše. Ser Garner ustade sa odobravanjem. - To je već mnogo bolje. Obrišite suze i sedite sa nama. Vi ste prava mlada dama i nećemo dozvoliti da vam se desi nešto loše. Ona sede sa njima. Odelo moţda ne ĉini ĉoveka, ali ipak ima uticaja da se ĉovek bolje oseća. A i da ga drugi vide na drugi naĉin. Poĉeli su da jedu, kad stiţe Vilson. Ubrzo im se pridruţio za stolom. - Šta je bilo? - upitaše nestrpljivo. Ketrin opet preblede. Šta ako je došao do zakljuĉka da je ona to sve izmislila i preterala? Prezreće je svi bez oklevanja. - Kad smo Barton i ja stigli, zaista je jedna koĉija stajala preko puta, kao da nekog ĉeka. Nisam hteo da zavirujem da ne bi bilo sumnjivo, ali pozvonili smo i ušli u hodnik. Objasnili smo batleru kakva je situacija. Kad smo izlazili, glasno sam mu rekao da vam prenese naše ţaljenje što ste bolesni i ne moţete da nas primite. Ĉim smo završili, koĉija je krenula. Ali mislim da su dobro ĉuli šta smo rekli. Onda smo otišli u policiju i sve objasnili. Noćas će oko vaše kuće biti postavljena straţa, vrlo diskretno. - A... i gospodin Barton je bio sa vama? - upita bojaţljivo Ketrin. Nije ţelela da previše ljudi bude upućeno u ovu priĉu oko nje. Naroĉito ne on. - Ne brinite. On je moj dobar prijatelj i veoma je pouzdan ĉovek - naglasi on nakašljavajući se. - Moţda ne izgleda ozbiljno u nekim vidovima ponašanja, ali on je ĉastan ĉovek. - Moţda jeste, - reĉe ser Garner preko zalogaja - ali je u problemima do guše. Nije smeo da bude tako neodgovoran i nezainteresovan za svoje poslovanje. To bi moglo skupo da ga košta. Videćemo da li moţe da mu se pomogne. Ako već nije kasno. - A šta je u pitanju? - upita tiho Ketrin. - Njegove akcije naglo padaju. To izgleda kao suviše velika sluĉajnost. Pitam se... Ima li on neprijatelje? - Pa... - poĉe Vilson prestavši da jede. - O, jasno mi je. Ĉovek njegove reputacije mora da ima gomilu ojadjenih devojaka na koje nije obraćao paţnju i ostavljenih ţena koje bi volele da mu uzvrate. Zvoncica&Neky
29
- Ne bih raĉunao na tako nešto - reĉe oprezno Vilson. Osećao je obavezu da stane u odbranu prijatelja. - Veruj mi, da i ţene mogu da se angaţuju poslovno. Naravno ne direktno na berzi, ali mogu preko nekog ovlašćenog brokera. Poznajem nekoliko dama koje su veoma uspešne u poslu. Pitam se... Govorkalo se da je neka ţena vidjena ispred berze kad su jeftino otkupljene one njegove akcije koje su se kasnije pokazale kao dobre. Moţda je to neka koja hoće da mu se osveti, pa prvo pronese glas da će akcije postati bezvredne. Njihova vrednost preko noći poĉne da pada. Kad se proceni da su dovoljno niske, jednostavno se otkupe po povoljoj ceni. A kad se kasnije ispostavi da je uzbuna bila laţna i da su sasvim ispravne, vrednost im naglo skoĉi i donesu sasvim lep profit novom vlasniku - objasni ser Garner. Ketrin je sva crvena gledala u svoj tanjir. Boţe, uz sve komplikacije u komunikaciji sa tim arogantnim ĉovekom, mogao bi još da sazna da ona otkupljuje njegove akcije i pomisli da mu ona podmeće sve to! Kako da se izvuĉe iz ovoga? Mislila je da je njena kupovina sasvim dobar poslovan potez. A ispašće na kraju da je bila pokvarena mala kuĉka. Moţda to neće ostali pomisliti, ali on hoće sigurno. Već je mrzi i prezire. Ne zanima je previše njegovo mišljenje, jer ni ona o njemu nema bolje, ali ona se sama loše oseća. Ne ţeli da nekome uništi ţivot. Pa ni njemu, tako je uobraţeni, samoljubivi skot prema kome ne oseća ni malo poštovanja. Ĉinjenica da ga smatra za besposlenog, lakomislenog ţenskaroša, koji uz to ne pokazuje ni trunku osnovne kulture i dobrog vaspitanja, ne umanjuje njeno saţaljenje. Ona je poštena osoba. Ima ona dovojno svog novca i ne mora da ga otima od drugog. Samo da niko ne sazna pre nego što ona odluĉi šta da radi.
Zvoncica&Neky
30
VIII - Vi, gospodjice Tjuken ostanite slobodno kod nas. Moţete da sedite u bibiloteci, ili u salonu. Moţete i da se povuĉete u svoju sobu. Bolje je da ostanete ovde noćas. Mi idemo na taj bal - pozdravljali su se uveĉe sa njom. - Svakako. Niko ne sme da zna da sam kod vas. Oni svi izadjoše. Veĉeras bi i ona bila na tom balu, da se nije desilo ono danas. Ionako joj se nigde ne ide. Ostaće ovde i ĉitaĉe nešto. Nije odavno imala vremena da se lepo opusti. Robert Barton udje u salon. Izgleda da su svi otišli na bal. Moţda je tako i bolje. Saĉekaće Dţona ovde. Nije imao volje za veĉeršnji izlazak, a ni kući mu se nije išlo. Bio je na kraju ţivaca, pa pridje baru i natoĉi piće. Sešće u fotelju i odmoriti se. I dobro razmisliti. Miranda ga je dovela dovde. Danas pogotovo. Sve dok nije pošao da je poljubi, bila je umiljata kao mala maca. A onda je skoĉila da mu oĉi iskopa, grdeći kao piljarica. Nije oĉekivao takav izliv besa. Oĉigledno ju je naljutio što je došao sa drugom namerom, a ne da je prosi. Podiţe noge na stoliĉicu. Dobro će mu doći malo odmora ovde. Iscrpljen je. Sve ga ovo nervira. Iz susedne sobe zaĉu se neki zvuk. Moţda ima nekog kod kuće? Nisu valjda lopovi. Svi znaju da u ovo doba vlasnici izlaze. Mora da bude oprezan. On polako otvori vrata biblioteke. Nije se iznenadio kad je ugledao g-djicu Tjuken kako razgleda knjige. Danas je išao sa Vilsonom do njene kuće i znao je njenu situaciju. - Šta radite ovde? - upita je malo manje ljubazno nego što bi mu maniri dozvoljavali. Njoj od iznenadjenja ispade knjiga. Ali kad ga ugleda, kao da joj laknu. - Ah, to ste vi - reĉe podiţući knjigu. - Ne mogu da spavam. A šta vi radite ovde? Svi su na balu. Zar ne biste i vi trebali da budete tamo? - Ne ide mi se - reĉe on i izvali se postrance na udobnu fotelju pored kamina. Ona ubaci cepanicu, razmišljajući kako je on malo poštuje. Seo je bez pitanja, pre nego što je nju ponudio. To samo govori u koji sloj društva je on svrstava. Ne bi se tako poneo u prisustvu neke dame koju smatra vrednom poštovanja. Ona pojaĉa vatru i stade pored kamina. Bilo je umirujuće gledati kako cepanice prijatno pucketaju i razmišljati o neĉem drugom osim o brigama. Na primer, kako će obići prvo sirotišta u Londonu. Neće im odneti novac. Iz liĉnog iskustva i dovoljnog poznavanja ljudske prirode, mislila je da novac obiĉno završi u pogrešnim rukama, i retko kad dospe do onoga kome je namenjen. Zato će kupiti namirnice, pokrivaĉe i garderobu, i to odneti direktno kao svoju pomoć. To će deca sigurno dobiti. Ser Garner bi moţda mogao da joj da neki koristan savet na tu temu. Barton podiţe pogled i zaustavi ga na njenom licu obasjanom svetlošću vatre. Crvenkasti plamenovi bacali su sjajnu svetlost na njeno lice, pa su njene crte izgledale neobiĉn ţive. Gle, ona ima pravilne crte lica. I ova frizura joj mnogo bolje stoji nego ona njena uobiĉajena staromodna. Boja i kroj haljine su joj takodje odgovarali. Morao je da se seti i prizna da ona uvek izgleda elegantno na neki fini, neupadljiv naĉin. I da, u stvari, i ne zna šta joj on to zamera i šta ga to kod nje iritira. Moţda sama njena pojava ili prisustvo. Kako je došlo do toga da se njih dvoje pretvore u... ne bi se baš reklo neprijatelje, ali u dve osobe koje se ne podnose? Njene tamne, inteligentne oĉi gledale su zamišljeno u vatru. Osetio je da to nije samo poza, nego su joj misli zaista negde daleko. Retko mu se dešavalo da neka ţena misli na nešto Zvoncica&Neky
31
drugo u njegovom prisustvu. Šta bi dao da moţe da sazna o ĉemu misli. Gledao ju je bez bojazni da će se iznenada okrenuti, jer je bila daleko, potpuno zaneta u svoje misli. On proceni finu liniju njenog vrata, koja je poĉinjala od male usne školjke. Nešto ga štrecnu u stomaku pri pogledu na taj prizor. Nešto prijatno i bolno, istovremeno. Beli fini vrat prelazio je u obla ramena, koja su se skrivala u otvoru haljine. On predje pogledom preko obline njenih grudi. Nešto toplo poĉe da mu struji telom, ali nije mogao da se pomeri, bojeći se da ne skrene njenu paţnju i tako pokvari ovaj ĉarobni trenutak. Mogao je da broji njene udisaje ispod haljine. Kroz rukave su izvirivale fine ruke koje je prekrstija u krilu. Struĉno je procenio da se ispod haljine krije zategnut, tanak struk, nesputan korsetima. Zaista je imala vitko, ĉvrsto telo. Opet mu neka vrućina prostruja venama. Otkad nije osetio ovako nešto. Zaboravio je kako izgleda neki prijatan osećaj. Promeškoljio se tiho, nameštajući se udobnije, i ne skidajući pogled sa njene figure. Kako mu je promaklo to da ona izgleda tako prefinjeno i zgodno? Mora da je mislio na nešto sasvim drugo. Na Mirandu, na primer. Ona oseti njegov pokret iza sebe i okrenu se prema njemu, trgnuta iz misli. Kad susrete njegov tamni pogled, malo se smete. Zašto je tako gleda? I otkad je tako gleda? Sva se zbunila, naroĉito što on ništa ne reĉe, samo ju je i dalje gledao skoro crnim oĉima. Sva zadrhta od tog pogleda. Pomerila se od kamina i sela na drugu fotelju, malo boĉno od njega, kao da hoće da mu se skloni iz vida. Ćutala je i ona, dok joj se neka drhtavica širila telom. Je li to strah od njega? Ne, nije ovo isto kao što je osetila prema Nevilu. Ovo je bilo kao neko... uzbudjenje. Njen analitiĉni um morao je da sve nazove svojim imenom. Pa i ovu njenu reakciju na njega. Podigla je glavu i susrela se sa njegovim pogledom. Nešto se u njemu promenilo za ovih nekoliko minuta. Sada nije imao onu prezrivu hladnoću, kojom ju je uvek gledao. Ona opet kao da malo zadrhta kad su im se oĉi srele. - Gospodjice Tjuken, ne bojite me se valjda? - reĉe on meko. Glas mu je imao tamniju nijansu. - Vas? Ne. Zašto bih? - reĉe mu ona. Resila je da se pribere. On kao da se iznenadi. Malopre je sva zadrhtala kad ga je pogledala. A sada tvrdi da ga se ne boji, priliĉno hladnokrvno. Zanimljivo. - Ne znam. Sami smo. A zašto me se ne bojite? - nije mogao da izdrţi radoznalost. Mora da je bar nešto uznemirujuće osetila prema njemu. Jer je on osetio prema njoj. Nemoguće da se prevario. Zar ne bi trebalo da strepi da će je... poljubiti? Zavesti? - Mislite da bih trebala? Zašto? Pa, vi ste dobar ĉovek - pogledala ga je u oĉi. - Zaista to mislite? - zaĉudi se on. Niko ga tako do sada nije okarakterisao. - Zašto mislite da sam dobar? Prema vama nikad nisam bio. U stvari, uvek sam bio izuzetno neprijatan. - Pa... Ne znam ni sama. Tako mi izgledate. Imate vi drugih mana, ali niste loš ĉovek. Malo površan i samoljubiv, ali ne mislite zlo nikome. On reši da promeni temu. Nije voleo da sluša o svojim manama. Vidi ti nju, kako ga je procenila! Pa mu još to otvoreno kaţe! A ovamo mu laska da je dobar. To verovatno da ga spreĉi da se naljuti. Baš je lukava. Ali nije bio ljut. Još ga je drţala ona toplina od malopre. Sada se i pojaĉavala. Ona je sedela blizu, obasjana vatrom i nije ga se plašila. Izgleda da ju je on zaista potcenio. - Zaista bih voleo da znam o ĉemu ste malopre razmišljali tamo kraj vatre - reĉe joj on blago. - Ne verujem da bi vas to zanimalo - reĉe ona i okrenu glavu pod njegovim intenzivnim pogledom. Zvoncica&Neky
32
- Probajte. Voleo bih da ĉujem. Da li ste razmišljali o svom teškom ţivotu? - Ne - zaĉudi se ona. On vide da je promašio. - Moţda o budućnosti - pokušao je ponovo. - U stvari, razmišljala sam kako ĉovek moţe mnogo kad ima dovoljno novca - poĉe ona polako. On podiţe obrvu. Nije delovalo da ima tako banalnu temu u glavi. Ona brzo produţi. Nisam tako mislila. Planiram već neko vreme da obidjem sirotišta u Londonu i podelim neke stvari. Mislim da je krajnje vreme da to poĉnem. Razmišljala sam odakle da poĉnem i sa ĉime. - Sirotišta? - ponovi on kao da prvi put ĉuje tu reĉ. - Da. I ja sam provela neko vreme u jednom od njih, tamo na severu. Razmišljala sam kako sam imala sreće. Da sretnem jednu dobru ţenu, koja mi je pomogla da dodjem dovde. Volela bih da i ja promenim neĉiju sudbinu. - Tako... - zamislio se on. To su bile misli još dalje nego što je on pretpostavljao. Svakom novom izjavom sve ga je više iznenadjivala. - Znate, zanima me šta vi mislite o vašem novom poloţaju i bogatstvu - nije mogao da obuzda radoznalost. - U kom smislu? Mislite da li osećam da to nisam zasluţila, ili da li osećam grizu savesti? - Pa, ne bih baš to tako formulisao - uĉini mu se da ona daje suviše direktne i otvorene odgovore. Ĉak je i on osetio potrebu da se opravda ili ogradi. - Ali mislili ste na to - ona uzdahnu. - Reći ću vam iskreno. U poĉetku sam bila prestrašena. Mislila sam da je to neka greška, da ja ovo u stvari samo sanjam. Da to nisam zasluţila, da je sve ovo pogrešno. Ali sada poĉinjem da mislim da je to baš tako trebalo da se desi, da u svemu ima neki razlog. Pa evo i vi... - ona odjednom zaćuta. - Ja? - zaĉudi se on. Mislio je da on struĉno vodi ovaj postupak zbliţavanja, a uvek ispadne da ga ona zaskoĉi. Ona proceni da je sada pravi trenutak da mu ispriĉa ono što zna. Ovakav momenat teško da će se ponoviti. Gledao ju je blaţe nego inaĉe. Moţda će to pomoći da razume sve i da se ne naljuti, na nju. Ĉak mu je u tu svrhu dozvolila da misli kako je upravo zavodi. Doduše... - Kad sam stigla u London, bila sam bez prebijene pare. Odsela sam u jednoj krĉmi na periferiji. Bila sam zabrinuta, i nisam obraćala paţnju na okolinu, kad sam Ĉula tihi razgovor iz susednog separea. Razgovarala su dvojica muškaraca. O padu vrednosti akcija. U pitanju su bile dve investicije. "Aurora" i "Kraljica Meri" - reĉe ona a on se naglo pridiţe na fotelji. Uozbiljio se. - Ja tada, naravno, nisam znala ni o ĉemu se radi, niti sam smela da dozvolim da me vide. Ali ĉula sam dovoljno da mogu da procenim da je pad akcija izazvan namerno. Pominjali su i nekog Dţeksona, ĉije će istupanje iz kompanije pospešiti loš utisak o vrednosti tih akcija. On ustade i poĉe nehotice da šeta. Onda stade ĉekajući da ona produţi. - Naravno, kad se sve utišalo oko mog novog poloţaja, setila sam se pomenutog razgovora. Znate, nisam baš laik u tim stvarima. Pomagala sam dosta pokojnoj g-dji Kornik dok je vodila poslove. Ja sam joj bila više sekretarica nego druţbenica. I poverenik, i korespodent, i savetnik ponekad. Otišla sam dvadeset petog i otkupila te akcije. Odnosno to je uradio moj finansijski savetnik, koga sam u medjuvremenu angaţovala. To je bio rizik, ali smatrala sam da će se isplatiti. Dovoljno sam ĉula iz onog razgovora. I isplatilo se, kako se kasnije potvrdilo. Tada nisam znala ĉija je to kompanija. I još uvek ne znam ko su bili ta dvojica. On je ćutao. Zvoncica&Neky
33
- Sada znate ko je kupio vaše akcije. I te, a i ove poslednje. - Poslednje? Šta znate o tome? - prišao joj je bliţe, sav napet. - Ne mnogo. U stvari, to je zaista bio rizik. Razmišljala sam. Danas sam ĉula razgovor mojih domaćina. Ser Garner smatra da postoji mogućnost da vam to neko namerno radi. Podriva vaše finansije. Ja sam odavno došla do tog zakljuĉka, i rešila... ovaj... da ja preduhitrim onog ko to radi. Tako sam poĉela da sistematski pratim vaše... poslovanje i otkupljujem vaše investicije. I tako preduhitrim onog ko to radi. - Vi?! - zakljuĉi on. Bilo mu je teško da poveruje u ono što mu je upravo rekla. - Nadam se da se ne ljutite. Ja ionako to nisam izazvala. Samo sam ih otkupila. Da nisam, bile bi u rukama onih koji su to sve isplanirali. - Ne mogu da verujem. Ko bi to mogao biti? - upita on optuţujućim tonom. Ona pocrvene. Sad je delovao kao da joj ne veruje. - Moţda neka bivša ljubavnica ili ostavljena devojka - reĉe tiho. On je pogleda. - To nisu moje reĉi. Ser Garner je to danas nagadjao - branila se ona. Pretpostavila je da mlade devojke iz dobrog društva ne bi trebalo mnogo da znaju o tim stvarima, a još manje da priĉaju. On opet sede na fotelju preko puta i zagleda se u nju, kao da je vidi prvi put. Obrazi joj se opet zaţariše. On opet oseti neku toplinu. Delovala je tako neduţno. Nemoguće da ga je lagala. U stvari, sve joj je poverovao, ko zna iz kog razloga. Gledala ga je u oĉi, smirena i staloţena, kao da traţi od njega odgovor na neka pitanja. Setio se kako joj je našao zamerku da je prosta, da ne ume da se ponaša ni da flertuje. Sad mu je bilo drago Što je takva iskrena, poštena, otvorena osoba. - Šta sada da radimo? Vi me imate u šaci - nasmeši se on. Ona malo nakrivi glavu, razmišljajući o njegovoj reakciji. Nije se naljutio, to je najvaţnije. - Recite, moţda vi imate neku ideju? - ohrabri je on. Imala je tako bistre oĉi. Bilo joj je drago što mu je sve rekla. Nije bio ljut, ĉak se i smeškao. - Ja... U stvari palo mi je danas nekoliko ideja na pamet - oklevala je. - Ali tek sam ih sada povezala u celinu - poĉe ona. Lice joj je sinulo, a oĉi blistale. Baš ga je interesovalo šta će mu reći. Oĉigledno je bila puna ideja. I ono današnje bekstvo bilo je iskljuĉivo rezultat njene inteligencije i dosetljivosti, mada su njihovi domaćini smatrali da je sreća u pitanju. - Voleo bih da ĉujem te vaše ideje. Ĉini mi se da će biti zanimljive - nasmešio se. Stvarno je tako mislio. Bila je inteligentna, promišljena osoba, strpljiva i blaga. Mada... Setio se one njihove svadje na balu. Umela je da bude i prava goropadica. Zašto mu je sećanje na to izazivalo ovakvo prijatno bockanje po telu? To što je fina i dostojanstvena, ali ume i da plane, da ga grdi i svašta mu kaţe baš mu je bila interesantna kombinacija. Nije mogao da odvoji pogled od nje. Kako to da nije ranije primetio da je ona tako topla, briţna, paţljiva osoba. Pogledala ga je i osetila da će opet pocrveneti ako ne skrene pogled. Jedva je otrgla svoje oĉi od njegovih. Bila je svesna njegove privlaĉnosti, od prvog susreta. Samo je mislila da je imuna. Sve do sada uspešno je odolevala, podsećajući sebe na njegove neskrivene mane. Ali veĉeras je bilo drugaĉije. Postajalo joj je jasno zašto su se sve ţene zaljubljivale u njega. Zaista mu je teško odoleti. Naroĉito kad ovako gleda kao sada. - Pa, ja sam voljna da vam vratim te vaše investicije. Meni one ne trebaju. Imam dovoljno i bez njih.
Zvoncica&Neky
34
- I više nego što vam treba, ĉim ţelite da delite siromašnima upravo steĉeno bogatstvo podseti je on, malo se nasmejavši. Ona ga pogleda procenjujući da li joj se podsmeva. lako je osećala da sve više potpada pod njegov uticaj, još uvek je mogla razloţno da misli. - Taĉno tako. - Dobro. Vratićete mi ih. Pod uslovom...? - zastade on. Ona proguta pljuvaĉku, podsećajući sebe da će to biti iskljuĉivo poslovna ponuda, i ništa više. - Odmah ste pomislili da ima neki uslov? - odlagala je ona svoj predlog. - Iz iskustva znam da ljudi nikada ništa ne poklanjaju i ne daju besplatno. Oĉigledno vam treba neka protivusluga. I to velika, jer su to bile priliĉno velike investicije - protegao se malo, ispruţivši svoje dugaĉke noge. Ţurila je u njih kao hipnotisana. - Ja... ovaj... razmišljala sam nešto. Vi niste nameravali da se skoro ţenite? - Hej, hej! Uz duţno poštovanje, to je malo velika protivusluga - pridiţe se on, uozbiljivši se, a ona se sva zacrvene. - Oh! Nisam mislila da se oţenite sa mnom - reĉe mu brzo, da spreĉi katastrofu. - Šta ste mislili? - on se umiri. - Ledi Garner mi je danas dala jednu ideju. Rekla mi je da pod hitno moram ili da se udam ili da se verim da bi grabeţljivi muškarci prestali da me proganjaju. I... - Vi ste se setili mene? - upita on malo ironiĉno, ne videći u tome nikakvo opravdanje. - Nisam tada. Ja ustvari... Vi mi niste uopšte pali na pamet danas. Nisam vas smatrala dostojnim... - traţila je pravu reĉ. - Dostojnim? - podiţe on obrvu. Opa! Kontranapad! Vruće hladne kombinacije. Prvo ga uplaši braĉnim aluzijama, pa onda mu zalepi hladnu oblogu. - Uh, loše sam se izrazila. Nisam vas smatrala kao pogodnu osobu za tako nešto. Vidite, za to mi treba neki ĉovek sa kojim mogu da sklopim nešto kao... poslovni dogovor - sabrala se ona. - Za ţenidbu? - bio je i dalje sumnjiĉav. - Ne. Nego za laţnu veridbu. - Laţnu veridbu? - Pa, vidite, meni treba neki muškarac koji će da stoji uz mene i rasteruje lovce na miraz. Bar neko vreme, dok se interesovanje za mene ne stiša. Za uzvrat, ja bih mogla da mu se revanširam... - Još uvek ne razumem. Veridba je ĉasno obavezivanje. Skoro isto kao brak. To nije nešto ĉime se treba igrati. Muškarac koji raskine veridbu nikad ne moţe da povrati svoj ugled - reĉe optuţujući. - Znam. Iz tog razloga ja ću biti ta koja će raskinuti veridbu, na primer na proleće. Do tada ću imati mogućnosti da još malo poslujem na berzi... - Na berzi? Pa vi to mislite na veliko da radite? - upita on opet se zabavljujući. Raspoloţenje mu se vraćalo. Dakle, zaista je puna iznenadjenja. Nije odavno doţiveo da ga neka devojka toliko puta iznenadi za samo jedno veĉe. - Kad budem imala mušku pratnju, moći ću da idem gde hoću i radim šta hoću. Ovo društvo, izvinite na primedbi, zaista je veoma ograniĉavajuće za ţene. - Pa ste vi resili da ga iz korena promenite? - Ne baš iz korena. Ali male promene neće škoditi - bunila se ona. Zvoncica&Neky
35
- I vi mislite da ćete moći da poslujete na berzi? - Do sada mi je sasvim dobro išlo. Kupila sam još neke akcije osim vaših. Veoma unosne. On opet podiţe obrvu. Ova devojka bila je veće iznenadjenje nego što je mogao i da sanja. Gle samo kako razgovara sa njim, na ravnoj nozi. A zna o nekim stvarima mnogo više i od njega samog. Na primer, o njegovim investicijama. - Dobro, i šta vi predlaţete konkretno? - upita je. Nikada pre nije sa nekom ţenom ovako razgovarao. Kao... sa muškarcem. Ili prijeteljem. Ţene su njega uvek privlaĉile na drugaĉiji naĉin. Sigurno nije sa njima diskutovao o finansijama. - Pa... Ako vi ţelite, moţemo da sklopimo ugovor. Ja vam vraćam vaše akcije, zajedno sa profitom koji su zaradile. Pola sada, a pola na proleće. A vi pristajete da mi izigravate verenika nekoliko meseci. Po isteku ugovora, ja raskidam veridbu, vi ostajete ĉisti i neokaljane ĉasti, kao ostavljeni verenik. Imate koristi i vi i ja - završi ona poslovno pogledavši ga sa nadom. - Znaĉi, vi predlaţete ugovor? - delovao je kao da se odliĉno zabavlja, pa nije znala da li je pitanje ozbiljno. - Zato sam vas pitala da li nameravate da se ţenite. Ako ste nameravali, onda ne biste mogli da pristanete na ovaj dogovor. Videla sam da niste baš bili zainteresovani za mene, što vas ĉini dobrim kandidatom, ali zakljuĉila sam da vas interesuje neka druga. Moţda ste planirali da se ţenite uskoro - dovrši ona tiho. - Vi ste zaista pronicljiva mlada dama. Šta ste još zakljuĉili iz mog ponašanja? Baš sam radoznao. Molim vas da mi kaţete šta ste taĉno o meni mislili. Inaĉe neću da vam odgovorim. Malopre ste mi rekli jedan deo - glas mu je zvuĉao nestašno. - Ovaj... ne verujem da će vam se dopasti moj odgovor - zamuca ona. - Mogla bih da vas uvredim pa da odbijete. - Sad ste me definitivno zainteresovali. Morate da mi kaţete. Nije moja sujeta toliko osetljiva da ne moţe da podnese nekoliko kritika i uvreda. - Pa... mislila sam da ste uobraţeni ţenskaroš, malo lakomislen i previše bezbriţan, naroĉito kada sam saznala da su ono bile vaše akcije. I da ste malo nevaspitani i prepotentni. Ništa više - završi brzo kad vide njegovu reakciju. Uozbiljio se. Mislio je da će ga malo pecnuti, ali ona je naredjala njegove mane bez pardona, otvoreno i nemilosrdno. Proĉistio je grlo pre nego što je odgovorio. - Eto, vidite da ste se uvredili - optuţi ga ona. - Nisam se uvredio. Samo nisao oĉekivao da ćete biti tako otvoreni i iskreni. - Oprostite, molim vas. Nisam navikla na laţi. Još se uĉim lepom ponašanju - pravdala se ona, kad on poĉe glasno da se smeje. - Ovo vaše opravdanje na kraju bilo je zaista neodoljivo. Lepo ste primetili paralelu izmedju laţi i lepog ponašanja. Naše društvo je zaista takvo. Pristajem. - Zaista? Pristajete? - oduševila se ona. Ustao je i uhvatio je za ruku. Ona mu je pruţi sa namerom da se rukuje. Sva je sinula. - Divno. Zaista ste me obradovali. Evo, sutra idemo odmah kod advokata da sklopimo ugovor. Ja shvatam da vi u ovome imate više da izgubite. Vaš ugled je u pitanju, i ne moţete da budete sigurni da ću vam ja zaista vratiti akcije i raskinuti veridbu - priĉala je veselo. Stajali su ispred vatre, i on opet vide kako joj plamena svetlost obasjava lice. Izgledala je neodoljivo privlaĉno. Zubi su joj bljeskali pod plamenim zracima dok se radosno osmehivala. Zvoncica&Neky
36
Uhvatio ju je i za drugu ruku, a ona mu je pruţi.. Kako je samo neiskvarena, dobra i velikodušna. Ni na trenutak nije pomislila kako je i njen ugled u pitanju. I kako nije pomislila da su njih dvoje ovde sami, u celoj kući. Ni kako bi mogla da joj zapreti opasnost od njega... lakoumnog ţenskaroša. Da je on na njenom mestu, duboko bi se zabrinuo zbog poslednje dve stvari. - Ugovor moţe da saĉeka. A da li vam je pala na pamet ideja da i vaš ugled moţe da bude ugroţen? Vi više brinete o meni nego o sebi - reĉe joj on blago. - Kako ugroţen? Meni niko neće zameriti raskid veridbe - reĉe ona prostodušno, zaţarenih obraza. Iskrena, dobrodušna osoba. Inteligentna a naivna, pomislio je on sa neoĉekivanom neţnošću. - To je taĉno. Ali vi ćete pet meseci biti verenica jednog prevejanog zavodnika. I sami ste rekli da ste me tako procenili. Zamislite šta će sve ljudima padati na pamet. Najvaţnije, naravno, da ja nisam neko ko će imati pored sebe kolaĉ a da ga ne proba. - Ah! Baš me briga ko će šta da misli. Naš odnos biće iskljuĉivo poslovan. Zato ste vi savršeni za tu ulogu. - Jeste li sasvim sigurni u to? Moraćemo da provodimo dosta vremena zajedno. Da li ste sigruni da ćemo moći da zadrţimo svoja osećanja u tom okviru? - tiho je upitao, sagnuvši svoju glavu uz njenu, da je mogla da mu oseti dah. Primetio je njenu zabunu, ali bilo mu je drago zbog toga. Ona ni jedno svoje osećanje nije mogla da sakrije veĉeras od njega. To je bilo iznenadjujuće inspirativno. Nije mu odgovorila na pitanje, samo je stajala tako, blago razmaknutih usana, gledajući ga širokih zenica. - Pa... Ja mislim... Ako i vi mislite... - Ja za sebe ne tvrdim da ću moĉi. To moram odmah da vam priznam. To je rizik ulaganja. Ako pristanete pod tim uslovima, moţe. Da ne bude da vas nisam upozorio. - Pristajem - prošaputa ona jedva ĉujno. - Mislim da je vreme da stavimo peĉat na naš ugovor - reĉe on sa osmehom. - Sada, kad smo i zvaniĉno verenici, moramo to da potvrdimo - spustio je usne na njene, sasvim lagano i mekano. Ona uzdahnu, prepustivši mu se. Zatvorila je oĉi. Tako je ţelela ovo. Da li je smela da mu kaţe kako ni ona nije sigurna da li bi mogla da odrţi poslovnu distancu od njega? Kako su joj usne meke, pomislio je. Kao što je i ona cela. Video je da je ona pametna devojka koja zna da se ĉuva, pobegne napadaĉima. Hrabra i pribrana, sa poslovnim idejama. A istovremeno koja ovako reaguje na njega, iako zna kakav je. To je bilo posebno intrigantno. Ona nije neka glupaĉa koja će dozvoliti da je neko lako zavede. Zašto to onda njemu dozvoljava? Video je da ga ţeli isto koliko i on nju. On poĉe da produbljuje poljubac, obgrlivši je rukama. Zvuk koji je isputila, delovao je kao šibica na njega. Nije znao da li ga je više poneo ukus njenih usana, oblici njenog tela pod njegovim rukama ili njena reakcija na njegove neţnosti. Predavala se njegovom ljubljenju i milovanju punim srcem, da je bio i sam zateĉen. Njena iskrenost zaista je osveţavajuća. Vatra u kaminu zapucketa i baci plamen u vis. Oni se razdvojiše. Nije ţeleo da je pusti iz ruku. Odavno nije osetio ovako iskreno uzbudjenje. Ni svoje ni tudje. Gledala ga je kroz poluotvorene trepavice. On sede u fotelju i povuĉe je u krilo. Njena neţna školjka sa malom mindjušom mamila ga je od poĉetka veĉeri. On se usredsredi na nju, i usnama, i jezikom i zubima. Njeni zvuĉi kojima je reagovala na njegov nalet strasti podsticali su ga još više. Ruka mu skliznu niz njenu haljinu. Spretno je otkopĉao sitna dugmeta i već za nekoliko trenutaka izvukao jedno oblo rame iz nje. Spustio je glavu i poĉeo da ga ljubi, spuštajući se naniţe. Ona Zvoncica&Neky
37
poĉe da se izvija u njegovom naruĉju, pruţajući mu se sva, drhteći od uzbudjenja kad je usnama stigao do grudi ispod haljine. Na ulici se zaĉu kloparanje koĉije. On zastade. Da nisu to Garnerovi? Moţda se vraćaju sa bala? Ne bi bilo baš prijatno ni pristojno da ih zateknu ovde u ovakvom poloţaju. On pokuša da se stiša, pomaţući joj da se uspravi. Bila je sva kao u bunilu. Ali onda kao da se naglo prenula i setila gde se nalazi, i sa kim. Brzo je ustala. Haljina joj je bila otvorena i izguţvana. Ona je zbunjeno povuĉe, pokrivajući se i gledajući ga širom otvorenih oĉiju. On ustade. - Dozvolite da vam pomognem - pruţi ruku da joj namesti haljinu, ali ona se odmaĉe, kao da nije razumela šta hoće. On prodje iza nje i poĉe da joj zakopĉava dugmiće na ledjima. Imao je više iskustva i hladnokrvnosti u ovakvim situacijama, kada treba brzo zametnuti tragove. Koĉija, na sreću ne stade ispred kuće, nego produţi niz ulicu. Nikakva buka se nije ćula iz hola. Nema veze, moţda je i bolje što to nisu Garnerovi. Suviše su se zaneli. Bolje da prestanu dok ne bude kasno. Sa devojkama je izbegavao ovakve situacije. Uvek su bile u pitanju iskusne dame. Sad je bila zakopĉana i ponovo skoro ista kao malopre. Samo malo zajapureni obrazi i sjajne oĉi ukazivali su da se nešto dešavalo. - Mislim, gospodjice, da je bolje da se sada popnete u svoju sobu. Malo smo se više zaneli u svoje uloge verenika - reĉe on promuklo. Ona klimnu glavom, i ne pogledavši više u njega poţuri prema vratima. Gledao je za njom, dok je hvatala bravu drţeći se drugom rukom za zid kao da će izgubiti ravnoteţu, odolevajući da pod je za njom i povuĉe je nazad u svoje naruĉje. Osluškivao je njene korake uz stepenice. Kad se utišaše na gornjem spratu, on sede prema vatri, provukavši ruku kroz kosu. Ovo veĉe bilo je zaista neoĉekivano. Ali ono sve pre toga, ĉak i otkriće o sudbini njegovih investicija nije bilo ništa prema ovom završetku. Osećao je svaki deo tela tako ţivo i napeto, kako odavno nije. Nije ovo bilo obiĉno lako osvajanje. Stvarno ga je prodrmala. Nije se ovako osetio u prisustvu neke ţene ne pamti otkada. Legao je na kauĉ da se stiša, pokrivši oĉi rukom, osećajući kako i dalje sav pulsira. Veoma, veoma zanimljivo iskustvo. Sećao se njenih izjava veĉeras. Izraza lica. Kako mu otvoreno saopštava za kakvog ga je smatrala. I pri tome je tako ozbiljna, a slatka i iskrena, da niko ne bi mogao da se naljuti na nju. Pa je i pored toga što je imala tako nepovoljno mišljenje o njemu, uspeo da je uzdrma i uzbudi. Ponovo uzbudjenje prostruja njegovim telom, kad se setio kako ju je malopre ljubio, a ona svom silinom i bez stida uzvraćala. Gle, kako je lako izbacio Mirandu iz svojih misli, pomisli malo iznenadjeno. Zar mu je tako malo znaĉila? Gde je ona razdraţljivost, velika ţelja koja ga je navodila na goropadno neraspoloţenje. Nije više osećao ni ljubomoru, ni neraspoloţenje. Baš naprotiv. Neki prijatni trnci bockali su ga niz kiĉmu. Zamišljao ju je kako se sad na spratu iznad njega svlaĉi i leţe u belu posteljinu. To mu je zamišljanje istovremeno predstavljalo i muku i zadovoljstvo. Pogledao je u plafon, leţeći na ledjima, kao da moţe da je vidi kroz debele zidove. O ĉemu li ona sad razmišlja? Neko pritajeno uzbudjenje govorilo mu je da i ona misli na njega, isto kao što on misli na nju. Kad je on, ovako iskusan, uspeo da ispadne iz ravoteţe, kako li je njoj? Osetio je da je prvi put ljube muška usta i miluju muške ruke. To mu je nekako bilo još draţe. I opet se vraćao na njenu spontanu reakciju. Nije bilo u njoj ni trunke glume, ni koketarije. Kad je kritikovala, bila je bolno otvorena. Kad je ljubila, bila je sva od strasti i predavanja. To nije bila ţena u ĉiju se iskrenost moţe posumnjati. Pa još kako je bila velikodušna njena ponuda. Zvoncica&Neky
38
Vratiće mu sve akcije i prihode pride. I još brine za njegovu reputaciju i ĉast. Hoće ona da preuzme obavezu raskida veridbe na sebe. Još i ona sirotišta iz njenih planova... On nije govorio istim jezikom kao ona, ali je polako poĉeo da proniĉe u njen naĉin razmišljanja. I da mu se izistinski divi. Pored toga, bila je prva osoba posle veoma dugog vremena koja je ispoljila iskrenu brigu za njega. Kako to nije primetio prvog dana? Bio je tada zaslepljen Mirandom i samo je bio u stanju da nju vidi i ĉuje. A ostale da kritikuje. Ketrin mu je promakla. Ketrin! On bi joj nadenuo razna imena, kojima bi je zvao u ovakvim ĉasovima. Njegova mala umiljata maĉkica Kiti. Ona je bila njegova Kiti. Za druge neka slobodno ostane gospodjica Tjuken. Vraćao je u sećanje slike sa nekoliko balova na kojima su se vidjali. Da, zaista je bila ozbiljna tada. Ali to je sve sa razlogom. Bila je kao neţna stabljika na vetru koja se savijala ali i opstajala. Mora da je ţivot nije mazio. Pa ipak je ostala tako dobra, nesebiĉna. Dostojanstvena pre svega. Setio se sa stidom ono veće kad je bio grub prema njoj. Kako mora da je izgledao nevaspitano i nimalo dţentlmentski. Ali mora da mu je sve to oprostila. Ima ona veliko srce. Niko koga poznaje nema takvo srce kao ona. A on zamalo da je odbaci i prepusti drugome. Odjednom se setio njene današnje otmice. Da li je to bio Nevil? Ili neko drugi? Ruke mu se stegoše u pesnice. Neće dozvoliti nikome da joj nanese zlo. Nikome. Kad je malo kasnije koĉija zastala pred kućom, i domaćini ušli, zatekli su ga u bibilioteci kako ĉita knjigu. - Gospodine Barton, vi ste tu? - iznenadiše se svi. - Nije mi se išlo na bal, a i hteo sam da se uverim da je sve u redu - reĉe on nehajno. - To je baš dţentlmentski od vas, mladiću - reĉe dobrodušno ser Garner. - A znate li da su ih pohvatali noćas? - Koga? - podiţe se on na fotelji. - Pa one koji su hteli da se ušunjaju u kuću gospodjice Tjuken. Verovatno su došli da poprave ono od danas i otmu je dok spava. Ali su ih sve pohvatali, i sada su u policiji, da priznaju ko ih je poslao. - Još se ne zna? - osećao je kako mu se mišići na telu zateţu u nemoćnom besu. - Nisu hteli da kaţu. Ali će se do sutra već znati. - Dobro je. A sada, laku noć vam ţelim - resio je da krene pre nego što primete promenu na njemu. - Dragi gospodine Barton, zaista ste me prijatno iznenadili veĉeras - reĉe mu toplo ledi Garner. - Tako je velikodušno od vas što ste ĉuvali ovde našu gošću. On neodredjeno klimnu glavom, pa izadje napojje. Nije odmah potraţio koĉiju. Morao je da se izduva na hladnom vazduhu i sabere misli,. I nova pulsirajuća osećanja.
Zvoncica&Neky
39
IX Ujutru se Ketrin probudi pre svih. Sobarica joj je pomogla da opet obuĉe haljinu od sinoć. Pre toga je proverila da li je sve u redu na njoj. Nigde nije bila pocepana, ni jedno dugme nije nedostajalo. Kako spretne prste ima, pomislila je crveneći. Pitala se kako će reagovati kad se sretnu sledeći put. Šta je ono sinoć znaĉilo njemu? Da li mu je bilo samo ubijanje vremena, igra i zabava? Za nju nije, ali nije mogla to da zahteva i od njega. Bojala se takvih misli, i brzo ih je otklonila. Bila je još uvek suviše uzbudjena da bi brinula. Ima ona veće i neprijatnije brige od ove. - Dobro jutro Sebastijane - pozdravi ona batlera. On joj se nakloni, pogledavši je. Kako je mogao da pomisli da ona nije prava dama. Devojka je bila pravi andjeo. Ona polako proviri u bibliioteku. Vatra je ponovo gorela, ali sada je sve izgledalo drugaĉije. Ona sede na fotelju u kojoj je on sedeo sinoć i obrgli se rukama. Bez obzira na to Šta će dalje biti, ne kaje se što ga je poljubila. To je u njenom dosadašnjem siromašnom i bednom ţivotu bilo nešto najlepše što je doţivela. A posle njega, nije sigurna da li će ikada poţeleti da je ljubi neko drugi. - O, gospodjice Tjuken, vi ste baš vredni. Prvi ste ustali - pozdravi je ser Garner. - Neka, sedite, meni ne smetate. Znate li da su noćas uhvaćeni banditi koji su hteli da vas otmu? - Zaista? To je lepa vest. Ko ih je poslao? - To još ne znamo, ali rekao sam šefu policije da mi odmah javi, ĉim sazna. Znate li da je mladi Barton ovde sedeo sinoć da vas ĉuva? - upita je on. Ona malo pocrvene i odgovori ne gledajući u njega: - To je zaista lepo od njega. - Da, da. Moţda će od njega i biti nešto. Samo da mu sredimo finansije. I vidimo ko to pokušava da mu preotme bogatstvo. - Moţe li to da se utvrdi? Da se vidi kako neko izaziva pad vrednosti akcija. On podiţe obrve. - Vi, izgleda, o tome znate više nego što sam mislio. - Pomagala sam gospodji Komik dok sam bila kod nje. Ona je bila veoma uspešna poslovna ţena. - I vas je dobro uputila. Imate odliĉne ideje. Da li ste zainteresovani za ulaganja? - Priznajem da jesam. Ĉak sam imala i neke male pokušaje. Naravno, znam da mi je kao mladoj devojci malo ograniĉeno polje delovanja, ali volela bih da nastavim. Trebaju mi dodatna sredstva za moje buduće investicije. - Hm. Kakve su to investicije? - Ser Garner, kaţite mi koliko ima sirotišta u Londonu i gde se nalaze? Doruĉak je protekao u prijatanoj atmosferi. Još su bili za stolom, kad neko zazvoni. Ser Garner ustade od stola i predje u radnu sobu. Tamo je primao posetioce. Ubrzo ih sve pozva u salon. - Dragi moji, misterija je razrešena. Taj famozni otimaĉ bio je Tom Lukas. On je unajmio one razbojike da vas otmu. Ţeleo je da vas prisili da se udate za njega - reĉe ser Garner sveĉano.gledajući u Ketrin. - Tom Lukas? Ko je to? Ne sećam ga se - namrštila se ona. Zvoncica&Neky
40
- 0, da. On je još uvek ĉlan viskoko gruštava, jer su mu roditelji bili ugledni i bogati. Ali u medjuvremenu se odao piću i kocki i mislim da od njegovog nasledstva nije mnogo ostalo. Vas je uoĉio kao dobru priliku da se vrati na vrh. Nije oĉekivala da to bude neko skoro nepoznat. Ona je sumnjala u Nevila. - Ne brinite. Pobegao je kad je video da su njegovi ljudi uhvaćeni. Ona je i dalje bila zabrinuta. Još nije rešila pitanje Nevila i njegovog udvaranja. A i njen dogovor sa Bartonom sinoć nije potvrdjen po dnevnom svetlu. Moţda se on predomisli i odustane. - Što se tiĉe vas, moţete da ostanete kod nas, ako vas plaši povratak u kuću - reĉe ledi Garner gledajući njeno zamišljeno lice. Ona se zahvalno osmehnu. - Hvala vam. Zaista ste ljubazni. - Poslaćemo koĉiju do vaše kuće da vam spakuju odeću i prenesu je ovamo. - To bi zaista bilo divno. Poći ću sama po odeću i da dam instrukcije posluzi i g-dji Jork, mojoj druţbenici. - Prošetajte malo. Danas je lep dan. - Hvala vam. Ona se spremi i ubrzo stiţe pred svoju kuću. Sve se ĉinilo u redu. Sluge joj ispriĉaše kako je noćas bilo uzbudljivo dok su hvatali one bandite. Ona poĉe da pakuje odeću u svojoj sobi, kad zaĉu koĉiju kako se zaustavlja ispred kuće. Brzo pridje prozoru, taman da vidi Roberta kako izlazi iz nje. Srce joj zalupa. Nameštao je kaput i ispravio se, pa onda pošao prema kući. Brzo je prišla ogledalu. Imala je onu istu haljinu na sebi. Kosa je bila u redu, haljina isto tako. Zaĉu se zvono. Nije imala strpljenja da ĉeka slugu da najavi gosta, nego potrĉa niz stepenice. U podnoţju malo uspori, da svom koraku povrati malo dostojanstva. Ušla je polako u salon. On je stajao tamo gledajući kroz prozor. Okrenu se kad zaĉu vrata. - Gospodine Barton - nakloni mu se, jedva progovorivši kroz stisnuto grlo. On kao da nije imao sliĉnih teškoća. Izgledao je leţerno, i nije pokazivao znake uzbudjenja ili uznemirenosti. - Gospodjice Tjuken - naţe se on njenoj ruci. Ona sva zadrhta od njegovog dodira. - Lepo od vas što ste svratili gospodine Barton - reĉe ona pokušavajući da se kontroliše. - Sedite - reĉe i sama sede na sofu, a on primaĉe fotelju i sede do nje. - Gospodjice Tjuken. Sinoć smo imali jedan veoma interesantan razgovor - naglasi on, a ona sva buknu. - Hteo sam da vam potvrdim da sam ja ĉovek od reĉi i danas sam došao da isprosim vašu ruku. - Oh! - zbuni se ona ostavši bez daha. A onda se nasmeši. - Ah, shvatam. U pravu ste. Bolje je da se uţivimo u uloge, da bi delovalo uverljivije - reĉe ona, a on se nasmeši setivši se kako su se sinoć baš dobro uţiveli. - Doneo sam vam i prsten, pa ako dozvoljavate, staviću vam na prst. - O, nije trebalo - opet se zbunila, pa se onda ugrize za jezik. Bolje je da ćuti, jer se samo zbunjuje, a on ne izgleda baš ozbiljno. Izgleda kao da se dobro zabavlja. Verovatno na njen raĉun. Ućutala se i posmatrala ga kako vadi kutijicu iz dţepa. Uzeo je prsten u ruku i ustao sa fotelje. A onda se spustio na koleno pored nje. Ona se sva prenerazi. Zvoncica&Neky
41
- Gospodjice Tjuken, da li pristajete da se udate za mene? - šeretski se nasmeja, videći njeno zaprepašćeno lice. - Pa i sami ste hteli da bude uverljivo, zar ne? Ne smemo dati povoda nikome da posumnja da je veridba laţna. - A, da. Razumem. Niste baš morali da kleknete, ovde nas niko ne vidi. - Ali moram da se naviknem na ulogu verenika. To do sada nikad nisam bio, pa mi teško ide - reĉe uzevši njenu drhtavu ruku u svoju i stavi joj prsten na prst. - U redu - pogledala je u mali svetlucavi dijamant. Prsten je bio baš po njeoj meri. Savršeno joj je pristajao. Oĉi joj se napuniše suzama. - Op...rostite. Izgleda da sam se previše uţivela. Neće se ponoviti, obećavam - brzo je brisala suze, setivši se kako se sinoć uplašio kad je pomenula brak. - Svidja vam se prsten? - Savršen je. Baš takav volim. Kako ste pogodili veliĉinu? I oblik? - Nisam. To je porodiĉni prsten. Dala mi ga je majka kada je ostala udovica da ga stavim na ruku budućoj ţeni. Ona ga pogleda raširenih oĉiju, pa podje da ga skine, uozbiljivši se. - Ostavite ga na ruci. Rekli smo da treba da deluje uverljivo. - Ali nisam ţelela da mi date porodiĉni prsten vaše majke. - To potiĉe od moje prabake, grofice Bakston - ispravi je on. - Moram da vam ga vratim. Vi, gospodine Barton, terate šegu sa mnom. Potpuno ste neozbiljni - odvrati ona, opet dohvativši prsten, ali on poklopi njene ruke svojima. - Naprotiv, sasvim sam ozbiljan. A ovo je dokaz moje ozbiljnosti - povukao ju je da ustane i prislonio na svoje grudi. Sva je obamrla u njegovom naruĉju. Neka bude šta god hoće, ali ovi trenuci su za veĉnost, mislila je. Kad se on saţe prema njoj, ona sklopi oĉi i pruţi mu usne. Sanja o ovome od sinoć. Cele noći se prevrtala u krevetu, osluškujući da li je još uvek u kući ili je otišao. Ljubio ju je polako, a ona obavi svoje ruke oko njegovog vrata. Posle nekog vremena on se odmaĉe. Spustila je ruke malo postidjena i sela opet na sofu. - Pošto smo završili ovaj deo, moţemo da se dogovorimo oko sastavljanja ugovora promrmlja ona. On sakri osmeh. - A posle moţemo do advokata da ugovor overimo. - Mislim da nema potrebe za tako zvaniĉnim koracima. Verujem vam na reĉ. Nadam se da i vi verujete meni - reĉe on sagnuvši se prema njoj. - Ve... verujem vam. - Odliĉno. Onda je stvar sredjena. Da znate, vi ste jedna od retkih ţena koja ima poverenje u mene. - Samo još nešto. Treba da vam vratim vaše akcije koje sam otkupila. Takav je dogovor. - Neka, ne ţurite. Verujem da su u vašim rukama sigurnije nego kod mene. Ona se osmehnu, prvi put od kako je došao. - Pa, mislim da ste tu u pravu. - E, to sam ĉekao. Srećni osmeh radosne verenice. - Oh, vi se šalite sa mnom - nasmejala se. - Naravno. Verenici su uvek veseli i nasmejani - saţe se on prema njoj, uţivajući u njenoj zabuni. Zvoncica&Neky
42
Ona primeti njegove poglede kojima propraćuje njenu reakciju, pa prošaputa još više zajapurena: - Oprostite. - Taman posla. Laska mi vaša reakcija na mene. To znaĉi da ste mi oprostili i zaboravili na one uvrede kojima sam vas obasuo pre neko veĉe. - A, to. Onda morate i vi meni da oprostite... Za sve uvrede koje sam vam uputila ovih dana - odvrati ona smeteno. Boţe, da li će ovako reagovati svaki put kad je on pogleda? Neće valjda, nadala se. Inaĉe će svima biti oĉigledno, a njemu ponajviše da je skroz u njegovoj vlasti. Setila se onog njegovog upozorenja o njenom sopstvenom ugledu, ali nije marila. Samo se brinula da mu neće dosaditi takvo njeno neprestano zbunjivanje. On je ipak svetski ĉovek, a ona neka jadnica tek pristigla sa sela, koja od svakog njegovog pogleda pocrveni. Podigla je glavu i susrela njegov nedokuĉivi pogled. - Šta ste sada planirali da radite? - upita je on. - Došla sam da uzmem svoje stvari. Biću neko vreme kod Garnerovih. - Pametno - "zakljuĉi on. U stomaku mu se nešto uzburka. Pomisao da će ona biti sama u svojoj kući samo sa starom druţbenicom uskovitlala mu je maštu. Bolje je da ide kod Garnerovih. Tamo će biti bezbednija. I od drugih, a i od njega. Jer je on imao lošu naviku da odmah uzima ono što poţeli. A sinoć je osetio kako mu obuzdavanje teško ide, bar kad je ona u pitanju. - Zaista tako mislite? Nekako mi se ne sedi samoj ovde - ona reĉe rasejano. pa spazi njegov vreo pogled. Kao da se dosetila šta mu je na pameti, sva pocrvene. On se opet osmehnu. Mora da i ona ima sliĉne misli na pameti. - Jeste li završili pakovanje? Ispratiću vas. - Nisam još, ali brzo ću. Odmah se vraćam. - Saĉekaću vas ovde. Razgledao je po salonu,ĉekajući je. Za divno ĉudo, nije mu bilo teško da je ĉeka. Ĉak su mu padale neke zabranjene misli na pamet. Kao na primer, da ustrĉi gore uz stepenice, bane u njenu sobu i tamo poĉne da je ljubi. Zadubljen u misli nije ĉuo koĉiju kako se zaustavlja pred kućom. Trgao se kad je zaĉuo zvono i prigušene glasove u hodniku. Vrata salona naglo se otvoriše i unutra kroĉi Sajmon Nevil. Obojica se trgoše kad spaziše jedan drugog. Ukoĉeno su se naklonili, trudeći se da Ijubaznošću sakriju netrpeljivost. Sad je Robertu bilo jasno da tog ĉoveka ne podnosi. Ne samo što ga se ona plašila, nego je sve ono što mu je rekla o njemu izgledalo sasvim moguće i taĉno. - Gospodjica Tjuken nije tu? - upita Nevil tek da nešto kaţe. Znao je da je ona kod kuće. Stajali su na pristojnoj udaljenosti i ĉekali obojica. - Došao sam da vidim kako je. Ĉuo sam da je noćas bila neka provala kod nje. - Da, izgleda kao pokušaj otmice - reĉe Barton ravnim glasom, prikrivajući nestrpljenje. Nevil je bio uporan da je vidi i dalje je ĉekao sa njim. - Otmice? - zaĉudi se Nevil, a Bartonu se uĉini da je ĉudjenje laţno. Mora da je sve ĉuo o tome, a sada se pravi naivan. - Da li je sve u redu? - Da, na sreću gospodjica Tjuken noć je provela kod Garnerovih.
Zvoncica&Neky
43
- Ţao mi je što nisam to saznao ranije. Ja bih se pobrinuo za njenu bezbednost - reĉe sa lakoćom Nevil. Bartonu je sada postajalo jasnije kako je on uspeo da zaplete nevidljivu mreţu polaganja prava na nju. - Ja sam tu da je vratim kod Garnerovih. Tamo će boraviti neko vreme - naglasi Barton, - Nema potrebe. Ja bih mogao da se pobrinem za njenu bezbednost. Znate, uskoro... poĉe Nevil brzo, ali Barton mu upade u reĉ pre nego što izrekne nešto nepromišljeno. - Zaista ljubazno od vas, ali znate, gospodjica Tjusen je upravo pristala da se uda za mene. Tako da je sada moja obaveza da se pobrinem za njenu bezbednost - reĉe hladno Barton. Nevil se trţe. Izgledao je kao da je dobio kofu hladne vode u lice. - A, tako. Pa, ĉestitam. Mislio sam da je ona bila zainteresovana za... nekog drugog dodade on naizgled nehajno. - Meni je rekla da nije. I veoma mi je drago zbog toga. Jer je ona veoma posebna osoba. Drago mi je da je pristala da bude moja - naglasi Barton, skupljajući strpljenje poslednjim snagama. - U redu. Ja onda idem, pošto joj više nisam potreban. Pozdravite je u moje ime - reĉe Nevil i ode. Barton ostade da kljuĉa od besa. Uskoro se pojavi i ona. On po njenom izgledu shvati da je videla ko je bio posetilac. - Otišao je. Jeste li spremni? - Jesam. Sad će izneti stvari. - Odliĉno. Moţemo da krenemo. Ćutaii su u koĉiji. Ona je bacala bojaţljive poglede na njega. - Gospodine Barton, ako nešto nije u redu, ili ste ljuti, ili ste se predomislili... - Sve je u redu gospodjice Tjuken. U najboljem redu. Sada ste bezbedni. - Uĉinilo mi se da ste ljuti. - Na vas svakako nisam. Ne brinite - reĉe on blaţe i stisnu joj prste. Ona mu se nasmeši. - Hvala. - Mislim da sam malo ljut na Nevila. I malo više na sebe. - Zašto na sebe? Nemate potrebe da se ljutite na sebe. To je sve iza nas. Nadalje će sve biti bolje. Videćete. Moţda ĉak nećemo morati da toliko produţavamo veridbu. Ako procenimo da se stvar oko mene slegla, moći ćemo da prekinemo i ranije nego što smo se dogovorili - reĉe ona ubedljivo. On joj uputi jedan od svojih nedokuĉivih pogleda od kojih je ostajala bez reĉi. - Opustite se. I sami ste rekli da će sve biti u redu - reĉe on.
Zvoncica&Neky
44
X Za veĉerašnji bal imala je veću tremu nego za sve do sada zajedno. Robert je saopštio Garnerovima da su se veriii kad su stigli kod njih. Samo je Sju skoĉila radosno. Ostali su ćutali, zgledajući se. Njemu se osmeh ugasi na iicu. - Gospodine Barton, veoma se radujemo. Ali, razumećete, malo smo sumnjiĉavi. - Zašto? - Pa, nekako nismo baš sigurni da je to najbolje rešenje za oboje. Oprostite, ali vi ste priliĉno na lošem glasu, a gospodjica Tjuken nema nikoga ko bi je zaštitio u sluĉaju da... da se vi predomislite. - Zašto mislite da bih se predomislio? - loše je prikrivao zlovolju. - Verujemo mi vama. I znamo da ste vi ĉovek od ĉasti. Samo... To nam se ĉini nekako preuranjeno. Prosto... kao preko noći - reĉe ser Garner, a ona oseti kako je sva pocrvenela. Ĉovek je bio u pravu bar što se toga tiĉe. Sve se bukvalno desilo preko noći. - Moţda je bolje da vašu veridbu još ne objavljujete. Bar još neko vreme, dok ne budete sigurni da je baš to ono što ţelite - predloţi ledi Garner. Ketrin susrete njegov pogled. - Gospodjica Tjuken se sloţila da je odmah objavimo. To će imati bar jedan dobar etekat, više neće imati neţeljene udvaraĉe. - Ah, dobro - odvrati pomirljivo ser Garner. - Radite kako hoćete. Vi mladi uvek tako i radite. Samo ono što ste naumili, I ne mislite o posledicama. - Kakvim posledicama? – opet upita Robert. On se zaista veoma dobro nosio sa njihovom reakcijom, zakljuĉila je. - Posledicama po ugled gospodjice Tjuken - pojasni mu Dţon Vilson, njegov prijatelj. - Ali neće biti nikakvih posledica. Mi smo zaista vereni. I neće se desiti ništa nepredvidjeno - naglasi on kao da obećava. Razmišljala je o ovom njihovom razgovoru dok su svi zajedno ulazili u salu. Drţala je Roberta pod ruku, i to odmah privuĉe opštu paţnju. Prosto je mogla da vidi i ĉuje došaptavanja i komentare. Ser Garner zakljuĉi da je potrebno da se njihova veridba odmah objavi, pa on to uĉini umesto njih. Ĉim su se stišali zaĉudjeni uzvici i reakcije, poĉeše da prilaze da im ĉestitaju. Ona primeti da Nevil nije medju zvanicama. Odahnula je. Moţda će ovo ipak biti lepo veĉe, i pored njene ogromne treme. Kasnije u toku veĉeri, dok je stajao na drugom kraju sale, pozdravljao se i primao ĉestitke, Robert pogleda Ketrin. Razgovarala je sa gospodjom Arĉer i njenim prijateljicama. Lice joj je blistalo dok je primala ĉestitke. Sva je zraĉila blagom srećom, a uspravno drţanje davalo joj je dostojanstven izgled. Kad se tome doda urodjena elegancija, celokupan utisak bio je više nego povoljan. - Ej, Bartone, pa ti si ugrabio pravi dragulj - pridjoše mu neki prijatelji iz kluba, smejući se. – Dok smo mi razmišljali i procenjivali, ti si bio brţi. Ĉestitamo. Da li zna za tvoje finansijsko stanje, ili joj još nisi rekao? - dodadoše neki malo zlobno. On se nasmeja. - Zna. - E, pa onda si pravi srećnik. Vidi se da je zaljubljena. I pored svih tvojih mana, misli da je ugrabila premiju - dobaciše mu neki. Zvoncica&Neky
45
- Moţete samo da mi zavidite - nasmeja se on i produţi dalje, razmišljajući o njihovim komentarima. Da li zaista izgleda zaljubljena? Odjednom se nadje oĉi u oĉi sa Mirandom. Streljala ga je pogledom. - Dobro veĉe gospodine Barton. Mogu li i ja da vam ĉestitam na uspešnom poslovnom potezu? - upita ga zajedljivo. - Moţete, gospodjo Medison - nakloni se on zvaniĉno. - Nadam se da ćete uţivati razgovarajući sa njom o njenom radnom iskustvu dok je bila druţbenica - reĉe ona otrovno, ne mogavši da se obuzda. - Naravno. Imamo mnogo zajedniĉkih tema koje nas interesuju. Hvala vam na ĉestitkama - nakloni se on ironiĉno. - Iz vašeg ponašanja se nije moglo zakljuĉiti da ćete jednu tako vaţnu odluku doneti preko noći. Mada, moţda vi i niste ĉovek kakvim sam vas smatrala. - Moguće. Moţda ni vi niste ţena kakvom sam ja vas smatrao - nakloni joj se on hladno i produţi. Susrete ga malo zabrinut Ketrinin pogled. - Šta je bilo? Nešto si zabrinuta? - upita je on, pa se nehotice osvrnu. Nevila i dalje nije bilo na vidiku. - Ništa posebno - spustila je ona pogled. On spazi kako Miranda otvoreno zuri u njih preko sale. Ah, to je znaĉi. - Dodji da igramo. Treba svima da pokaţemo kako smo mi srećan par - povuĉe je on na podijum. Nije mogla da odvoji pogled od njegovih blistavih oĉiju. Ovoga puta nije se osvrtao prateći reakcije gdje Medison. Gledao je samo u nju. Ona se opusti. - Izgleda da će sve biti u redu - došapnu ser Garner svojoj ţeni. Gledali su ih sa strane. U stvari, oni su bili senzacja veĉeri, pa su ih svi posmatrali. - Ko bi rekao. Deluju tako zaljubljeno. - Ne znam. Ovo me zaista brine. - Vidiš kako je Dţon ispao dobar. I zbog njega smo brinuli, a nije trebalo. Nema boljeg ĉoveka za našu Sju od njega. - Valjda si u pravu - uzdahnu ona gledajući kako ispred njih opet promiĉu plesaĉi. Robert i Ketrin izdvajali su se medju svima, jer nisu skidali pogled jedno sa drugog. To je bilo tako fascinantno, da su ih i drugi netremice posmatrali, komentarišući. Najviše njegovo ponašanje. Da li je moguće da se ĉuveni srcolomac Barton ipak zaljubio? Ili se pretvara? Ali, videćemo ko je u pravu. Oni romantiĉni ili oni nepoverljivi. On je povuĉe prema holu kad su bili na tom delu sale. U dnu hodnika svetio je bilo malo prigušeno. Povukao ju je uza zid, naslonivši se rukama iznad njene glave. - Gospodjice Tjuken, moramo da se dogovorimo. Od kako ste se uselili kod Garnerovih, teško da ćemo nekad moći da budemo sami. Moramo nešto da smislimo po tom pitanju. Ona sva zadrhta. - Mislite da je to potrebno? Ovo je bilo sasvim dovoljno da se svuda razglasi kako smo vereni. Verovatno me više niko neće uznemiravati. A još kad sam kod njih... - Ali ja ću vas uznemiravati - reĉe on sagnuvši sa sasvim uz njenu glavu. Ona podiţe lice prema njemu. Video je njene obrise na slabom svetlu sveca. - lako znam da to naš ugovor ne predvidja - dodao je ljubeći je u obraz i u vrat. - Ovako nešto niste predvideli kad ste smislili to rešenje. Zvoncica&Neky
46
- Nisam - dahnu ona, pokušavajući da se odrţi na nogama i da se obuzda zadnjim atomima snage. - Nećete da me zagrlite? - prošapta on na samo njeno uvo, a ona steţe ruke oko njegovih ramena, zavlaĉeći ih u njegovu kosu. Ljubili bi se ko zna koliko, da se ne zaĉuše koraci u holu. Brzo su se odmakli. - Jeste li se pokajali zbog svoje veridbe, Kiti? - Ne. - Ali moţda su svi oni u pravu. Moţda je to bila pogrešna odluka. Teško da će vaš ugled ostati isti posle naše veridbe. - To mi nije vaţno. Da se niste vi predomislili? - Ni sluĉajno. Hoćemo li da se vratimo u salu? Ona klimnu glavom, mada joj se nije išlo. Lepše joj je bilo ovde sa njim. Ostala bi doveka ovde, u njegovom zagrljaju. Samo ne srne to da mu prizna. Njihova veridba je laţna, obiĉan poslovni ugovor. Ne sme to da zaboravi. A njegovo ponašanje je ipak ne iznenadjuje, pravdala ga je. On je ipak navikao da osvaja i ovo što njoj radi nije zbog osećanja. Jednostavno je takav. I ona to prihvata. Uostalom, sećanje na ove trenutke biće joj dragoceno kad ostane sama. Ionako se neće udavati. Posle njega, ne moţe ni da zamisli da je poljubi neko drugi.
Zvoncica&Neky
47
XI Posle tri dana sluga Mirnde Medison najavi posetioca. U salon udje Robert Barton. Miranda ustade. - Ĉemu imam da zahvalim za ovu posetu, gospodine Barton? - upita ironiĉno, teško skrivajući ljutnju. On polako i pomalo nehajno predje preko salona, zagledajući svaku sitnicu, pa sede u svoju omi- Ijenu fotelju. Nije bio ovde skoro dve nedelie, a ĉinilo mu se kao da je prošla veĉnost. - Dobar dan, Miranda. Lepo izgledaš - dodade on, naslanjajući se. Streljala ga je pogledom. Od kako je objavio veridbu sa onom... onom... skorojevićkom, nije znala šta će od besa. A sada se usudio da dodje ovde kod nje! I pri tome se ponaša kao da ništa nije bilo, kao da je sve po starom! - Pa? - upita ona nestrpljivo, ali on je izgledao kao da mu se nigde ne ţuri. Pogledao ju je. Imala je novu, duboko izrezanu haljinu koja je lepo isticala njenu figuru. - Kako vereniĉki ţivot? - upita ga jetko. - Molim te da mi ne staješ na ţulj - reĉe on polako. Ona ga pogleda malo bolje. Nije izgledao naroĉito veselo. Samo izuzetno zgodno, još lepše nego inaĉe. - Hoćeš da kaţeš da nisi zadovoljan? - upita ga ona malo mirnije, pa ustade da im naspe piće. Morala je da prodje ispred njega, a znala je da u ovoj haljini izgleda izuzetno izazovno. Bacila je u prolazu pogled na njega i sakrila zadovoljan osmeh. Izgleda da haljina deluje. - Baš hoćeš da me muĉiš. Ti dobro znaš kakve su bile moje ţelje i planovi. - Nisi u pravu. Ne znam - reĉe ona pruţajući mu ĉašu. Prsti im se dodirnuše. - Nemoj da me muĉiš. Dovoljno je loše što sam bio prinudjen da se obaveţem osobi koju nisam planirao da uvodim u svoj ţivot - reĉe on prinoseći ĉašu usnama. Zurila je u njegove usne. Mahinalno podiţe svoju ĉašu i otpi i ona gutljaj. - Kako to misliš "prinudjen"? - upita ona ljubaznije. - Nemoj da se praviš da ne znaš. To svi znaju. Zbog moje finansijske situacije. - Oh! - Nemaš ništa drugo da kaţeš? - Pa... Šta si oĉekivao da ću reći? - upita ona polako. - Ne znam. Nadam se da ćeš me bar ti razumeti. Drugi me ne razumeju. Svi misle da nisam trebao da se ţurim. - Slaţem se sa njima. Zašto si se verio? Onog dana kad si obećao da ćeš doći nije bilo baš kako si rekao - reĉe ona optuţujući. - Tada sam saznao nešto što je poremetilo moje dotadašnje planove - naglasi on gledajući je u oĉi. - Koje planove? - Ti dobro znaš koje. Ţeleo sam da dodjem kod tebe... i zaprosim te. Ali saznao sam da nisam u mogućnosti da ti ponudim ono što je trebalo da imam. Verovatno si ĉula za moj krah na berzi? Ona klimnu glavom, ne gledajući u njega. - Istraga je pokazala da je izazvan namerno. - Istraga? - zbuni se ona. Gledao ju je netremice. Zvoncica&Neky
48
- Verovatno si ĉula da se govori kako je u sve umešana neka ţena. Kako je vidjena tog dana u koĉiji blizu berze i sliĉno. - Ĉula sam... tako nešto. - E, pa, saznao sam ko mi je sve to smestio. Gledala je u njega širom otvorenih oĉiju, ĉekajući odgovor. - Moja sadašnja verenica - završi on. - Ona? Ali... - Verovatno se pitaš otkud ona.To se i ja neprestano pitam. Ali od nje se sve moţe oĉekivati. Ona ne potiĉe iz naših krugova. Znaš i sama kako je ovde dospela. I tako, saznao sam da. je ona kupila sve moje akcije. Praktiĉno, moje bogatstvao prešlo je u njene ruke. - Oh - reĉe ona. Video je kako brzo razmišlja i poĉinje da shvata. - Oh! - dosetila se, pogledavši ga ponovo. - Taĉno tako. A sve sa jednim ciljem, da dodje do mene. Shvataš sada u kakvoj sam se neprilici našao. Da skratim, morao sam da se obaveţem da ću sa njom sklopiti brak. To je bio jedini naĉin da povratim izgubljeno - završi on. Ona ustade i poĉe da šeta po sobi. Pratio je njeno kretanje. Kako je samo zgodna u ovoj haljini. Zaista je teško odoleti ovakvoj ţeni. - Šta ćeš sada da radiš? - upita ona posle kraćeg razmišljanja. - Nemam izbora. Ja sam ĉastan ĉovek. Dao sam reć, i ne mogu da je pogazim. Ima me u šaci. - Ali... to je nepravedno. - Jeste. Zato što sam planirao za sebe sasvim drugaĉju budućnost. Da si na primer ti to uradila, bilo bi sasvim drugaĉije. Ona kaţe da ona nije uticala na vrednost akcija. Samo se ubacila i kupila ih kad je primetila da im je cena pala. - Ali one su u tom trenutku bile bezvredne! Kako je znala da je to isplativa investicija, kad je sve ukazivalo da je propast na vidiku? Zar je ona tako glupa? - Ne. Veoma je lukava. Kad je došla u London ĉula je razgovor u krĉmi na tu temu, i kasnije povezala konce. - Oh, prokleti Dţajls! Rekla sam mu da drţi jezik za zubima i dogovara se samo na bezbednim mestima - zaškrguta ona zubima. Bila je besna do pucanja. Prokletnici, svi od reda. - Prvo je zabrljao Dţajls, a onda se ubacila i neka prosta devojka da ti odnese akcije ispred nosa - potvrdi on. - Da. Uh, kad ga samo vidim, platiće mi on za tu nesmotrenost... - gundjala je besneći. - On će dobiti svoje, ali kako da se ja išĉupam iz moje klopke? - upita je on. - Imaš li neku ideju? Teško da će se onako dobra prilika ponoviti u skorije vreme. - Da - reĉe ona koraĉajući po sobi kao tigrica u kavezu. Odjednom ga pogleda. Sedeo je prebacivši ruku preko naslona i posmatrao'je. Sasvim smireno i bez nerviranja. Dodjavola! Trebalo bi da se nervira bar malo ako je sve ovo istina... - Nemaš nikakvu ideju? - upita on. Zašto joj se uĉinilo da joj se ne dopada naĉin na koji ju je to pitao. - Nemaš neku novu ideju kako da moje akcije prebaciš na svoj raĉun i tako me sateraš u ćošak, ostavljajući me bez imanja. Onda bi ti bilo mnogo lakše da me navedeš da te zaprosim. Pa, to je opštepoznato pravilo. Zgodni ugledni mladići ispraţnjenih dţepova moraju da se bogato oţene. Ti bi onda bila bogata, prava prilika za mene. - Šta to govoriš? - upita ona nesigurno. Zvoncica&Neky
49
- Sama si mi rekla. Dţajls je napravio propust. Sve je njegova greška. Zar ne? Uništio je našu sreću - reĉe on ravnim glasom, pogledavši ispred sebe. Izgledao je zaista utuĉeno. Da li bi taj plan zaista uspeo? Oh, bila je tako blilzu! Prokletstvo. Mora da je i on nju voleo. - Ljubavi, smislićemo nešto drugo. Moramo da smislimo - baci se ona pred njega, obgrlivši mu kolena. - Mora da postoji naĉin. - Nije trebalo da se oslanjaš na nepouzdane ljude. Sve su pokvarili - ona klimnu glavom zaranjujući je u njegovo krilo. Došlo joj je da zaplaĉe. - To je bio tako dobar plan. Divim ti se. Ti si jedna od najpametnijih ţena koje znam. Ona podiţe vlaţne oĉi prema njemu i nasmeši mu se. Toliko, toliko ga je ţelela. A uvek joj je uzmicao. Nije htela da prodje kao ostale, koje je uzimao i ostavljao. Ţelela je da ga veţe trajno. Da bude samo njen. Taj plan je bio tako prokleto dobar. Uh, kad bi samo mogla da dohvati tu prostakušu koja joj je sve pokvarila. - Mora da je jako teško saznanje da ti je jedna prostakuša pokvarila briţljivo skovane planove kako da dodješ do mene. I još me se ona dokopala umesto tebe. Ona obrisa uplakane oĉi i pogleda ga. Ton mu je opet ĉudan. I naĉin na koji je gleda. - Tako je, dušo. Sve sam shvatio. Moţda bih ti i oprostio, da nisi bila tako prokleto halapljiva. Već si me skoro imala u šaci, nije ti trebalo to sa otimanjem mog imanja. - Šta to... - sumnjiĉavo ga je gledala, ne shvatajujći. - Nisi shvatila? Ĉudi me, ti si jako pametna ţena. Skoro da si me nadmudrila. Još samo malo strpljenja, i moţda si mogla da me imaš. To je tako tragiĉno. - Šta to priĉaš? - ustala je i odmakla se od njega, mereći ga skoro neprijateljski. - Na šta bi liĉio taj naš brak? Jesi li razmišljala o tome? Ja jesam. I nije mi se dopadala ideja da postanem rogonja. A to bi pored tebe bio, kad tad. - Nikad nisam... - poĉe ona pa ućuta, motajući u glavi sve izreĉeno veĉeras. Ĉinilo joj se da je u nekom trenutku nepaţnje izgubila nit. - Sad je za sve kasno. Izgubila si i mene i priliku da me ikada dobiješ. Moraćeš da veţbaš svoja lukavstva na nekom drugom - reĉe on i ustade. - Bilo mi je neizrecivo dragoceno iskustvo poznavati vas, gospodjo Medison. Mnogo sam nauĉio od vas. Nauĉio sam da i ţene mogu da budu opasni protivnici, kao i da kod njih ne vaţe pravila igre. - Prokletniĉe, naveo si me da se odam! - shvati ona na kraju, pa polete prema njemu ispruţenih noktiju. On je lako uhvati za ruke, iskrećući ih i unoseći joj se u lice. - Sama si se odala. Savetujem ti da se od sada drţiš podalje od mene i ljudi koji su pored mene. Moje verenice, na primer. Jer će se inaĉe istraga nastaviti. I moţe svašta izaći na videlo. Ser Garner je već poĉeo da sumnja. Ako obećaš da ćeš biti dobra, moţda ću ga nagovoriti da sve zaboravi. - Prokletniĉe! A kako sam te samo volela - viknu ona za njim, dok je izlazio u hodnik. - Kad ste takvi kad volite, kako li se samo ispoljava vaša mrţnja, gospodjo - reĉe on zatvarajući vrata za sobom. Zaĉu se tup udarac iznutra koji pogodi vrata i neko lomljenje. Zaista je imao sreću. Kako je samo mogao da se zaleti i padne u njenu zamku. Da nije bilo Kiti... On se nasmeši. Da nije bilo nje, kako li bi njegov ţivot bio prazan.
Zvoncica&Neky
50
XII Koĉija se zaustavila ispred njene kuće. Dok je plaćao koĉijašu, spazi nekog gospodina kako brzim korakom izlazi i ulazi u koĉiju preko puta. Mada je bio malo dalje, prepoznao ga je istog trenutka. Nevil. Šta je on ovde traţio? - Nevile! - viknu on i potrĉa, ali koĉija veliko brzinom ode niz ulicu. Iz kuće se zaĉu prodoran vrisak. On se okrenu i potrĉa iz sve snage. Samo da joj se nije ništa dogodilo! Samo da nije... Srce mu je zalupalo dok su mu svakakve slike prolazile kroz glavu. Uleteo je u salon, spreman na najstrašniji prizor. Na podu je leţao krvavi lakej, a ona je kleĉala pored njega. - Ketrin! - viknu on jedva došavši do daha. - Oh, Roberte! Jesi li dobro? Nije te napao? Brzo, dodji da zaustavimo krvarenje. Nensi je otrĉala po lekara. Nensi je bila njena sluţavka. On pridje. Ĉovek je bio pri svesti, malo malaksao. On ga opipa i pregleda. - Gospodine, biće sve u redu - promrmlja slabim glasom. - Nije opasno kao što se ĉini. Samo me malo zakaĉio u ruku. - Ĉoveĉe, spasili ste mi verenicu. Oduţiću vam se, obećavam. - Hvala, gospodine. Nema potrebe. - Ali moram. Da nije bilo vas... - zgrozio se on. Soba se ispraznila tek predveĉe. Sema su odneli u njegovu sobu na spratu. I g-dju Jork, druţbenicu, su poslali u krevet. Ovo je bilo previše za njene ţivce. Nensi usplahireno zastade u hodniku. - Gospodjice, smem li gore...? - ne izreĉe ona do kraja, gledajući molećivo. - Ali Nensi, naravno. Idi gore i pazi na Sema. Ja ću kasnije ispratiti gospodina Bartona reĉe ljubazno Ketrin, gledajući za sobaricom, koja ustrĉa uz stepenice pošto se nekoliko puta naklonila, zahvaljujući. - Hmmm. Imamo ovde neki zaljubljeni par - reĉe Robert gledajući za devojkom. - Dodji da sednemo. Tako sam umorna. Oni udjoše u salon. Pošto se ispostavilo da rana nije duboka, i da će se brzo oporaviti, salon je oĉišćen. Barton je razgovarao sa inspektorom, objašnjavajući kako je video Nevila u bekstvu. Sloţili su se da će posle svega verovatno pokušati da pobegne u inostranstvo. Tada je saznao i šta se ovde dešavalo. Nevil je upao u kuĉu i pokušao da prisili Ketrin da podje sa njim. Nije rekla sve inspektoru, ali njemu je bilo jasno iz njene malo nepovezane priĉe. Nevil se iznervirao, a ona mu se suprotstavila. Pojurio je za njom, izvadivši noţ. Lakej je ĉuo buku, otvorio vrata i istrpeo ono što je bilo namenjeno njoj. Doduše, bio je jaĉi i uspeo da ublaţi udarac. Teško da bi ona mogla sama da se odbrani. - Da li je Nevil pokušao nešto pre nego što je izvadio noţ? - upita je on. - Nije imao prilike. Rekla sam mu da mu taj trik neće uspeti, da me obešĉasti, pa posle primora na brak. I da je uspeo u tome, ne bih pristala da se udam za njega. Uostalom, rekla sam mu da je malo zakasnio. Ovaj... po tom pitanju. - Rekla si mu da sam ga preduhitrio? Zašto, zaboga? Zvoncica&Neky
51
- Ne znam ni sama - saţe ona glavu. - Ali to ga je definitivno izbacilo iz takta. Tada je izvadio noţ. Mora da sam ga mnogo iznervirala. - Nisi ga ti iznervirala. Ti si samo postala nepremostiva prepreka na njegovom putu. Rekao sam inspektoru da postoji dokument pohranjen u banci koji baca ne baš laskavo svetio na njegovu prošlost. I eventualnu umešanost u još neki zloĉin. Za g-dju Komik moţda nema dokaza, ali za njegovog ujaka od prošle godine verovatno ima. G-dja Kornik nije mogla da ga spreĉi da ubije i nju, ali bar je osigurala da zlikovac ne dobije ono što mu je bio cilj. To je bila njena osveta. - Nje mi je baš ţao. Bila je tako dobra prema meni. Uzela me je direktno iz škole za siromašne devojke kad sam bila još sasvim mlada. Ona je bila moja jedina porodica koju sam ikada imala - zasuziše joj oĉi. On je uze u naruĉje. - Nisam ti rekao da sam saznao ko je kriv za moje akcije. Miranda Medison! - Otkud znaš? - Posumnjao sam i pre. A naroĉito kad je ser Garner izneo pretpostavku da je neko to namerno uradio. Jednostavno su se neke kockice poklopile. A i ona je priznala. Sad idem od nje. - Bio si kod nje? - upita ona tiho. - Da. I naveo je da prizna. Šta je bilo? - Ništa. - Valjda ne brineš što sam bio kod nje. U stvari, ima jedna stvar zbog koje bi trebalo više da brineš. - Koja? - Ta da je već kasno, a ja sam još uvek kod tebe. I takoreći smo sami u kući. Zar te to ne plaši? Da sam na tvom mestu, ne bih imao mnogo poverenja u mene. Evo, na primer, meni se uopšte ne ide, a ti ako imaš pameti, popećeš se u svoju sobu i spreĉiti me da uradim neku glupost. - Kakvu glupost? - upita ga ona gledajući ga u oĉi. - Na primer ovakvu - on se saţe i poljubi je. - To nije glupost - reĉe mu ona kad se odvojio od nje. - Ali ovo već preti da bude - saţe se prema njemu, poljubivši ona njega. Sedeli su na sofi u salonu. Sveće su se ugasile i samo su platneni jeziĉci iz kamina osvetljavali sobu. Gledao je kako joj lice na slaboj svetlosti dobija zlatast sjaj. - Bolje mi kaţi da prekinem pre nego što bude kasno - reĉe joj on na uvo preko poljubaca. To uvo, sa malom mindjušom, koje ga je onako hipnotisalo pre nekoliko veĉeri. Da li je moguće da je od tada prošlo tako kratko? Ĉinilo mu se kao da je poznaje oduvek. - Molim te da spreĉiš ono što će se sada desiti. Jer ja nisam više u stanju - šaputao joj je ljubeći je bez prestanka. Ona ga zagrli. Ruke je obavila oko njegovog vrata. Pogledala ga je u oĉi i nasmešila se. On zaroni lice u njen vrat. Nema više povratka. Znao je da je ovo posebno veĉe. Svaka sekunda bila je posebna. Svaki poljubac, svaki dodir, svaki pokret. Bio je ošamućen, kao na krilima. Vodio ju je u tajne prolaze strasti i zanosa. Stapala se sa njim kao da je rodjena za njega. Gledao je kako joj se glatka koţa presijava na toploj treperavoj svetlosti i znao da ne moţe i ne ţeli da prestane. Gomila odeće pored njih bacala je iskošenu senku po sobi, ali to niko od njih nije video. Videli su i osećali samo jedno drugo. Zvoncica&Neky
52
Kasnije u toku noći preneo ju je na sprat u njenu sobu. Nasmešila mu se pospano kad ju je spustio u krevet i legao pored nje. Meseĉina se provlaĉila kroz tanku zavesu i osvetljavala njeno nasmešeno lice. On je opet poljubi. Promeškoljila se, ne otvarajući oĉi. Spustio je ruke prema njoj, a ona se pribi uz njega. Tako je dugo bio bez nje, da ţelju za njom nije mogao tek tako da utoli. On kliznu rukama ispod pokrivaĉa. Uzdahnula je. Odgovarala je na njegove neţnosti i strast podjednako i budna i u snu.
Zvoncica&Neky
53
XIII Ustao je kad su poĉeli da se, kroz prozor, provlaĉe prvi sivkasti tragovi novog dana. Pokrio ju je i izašao. Tiho je zatvorio vrata za sobom i krenuo kući. Mora da se obrije i presvuĉe. Nije se dugo zadrţao kod kuće. Nije tamo bilo niĉega što ga je zadrţavalo. Brzo je izašao ĉim je završio jutarnju toaletu. Jutro je već odavno svanulo i glavna ulica dobijala je sve više prolaznika. On zastade ispred juvelirnice. Mogao bi da joj kupi neki poklon. Ušao je. Paţnju mu prvo privukoše mindjuše. Poĉe da ih razgleda, ali mu odmah pred oĉi izadjoše njene usne školjke koje je ljubio tek pre nekoliko sati. Dakle, mindjuše otpadaju. Nikad ne bi mogla da nosi neke druge mindjuše koje bi joj tako lepo stajale kao one njene koje je nosila kada mu je zavrtela pamet. On se osmehnu i okrenu na drugu stranu. Zlatne narukvice delovale su kao dobra alternativa. On odabra jednu. Ĉim je izašao, poţuri niz ulicu, stavljajući paketić u dţep. Više mu se nije šetalo. Pitao se da li se probudila i da li misli na njega. Ako nije ustala, ima još vremena da je zatekne u toplom krevetu. I pridruţi joj se. Pred oĉi su mu izlazile slike od noćas. Video ju je obasjanu plamenom kako se uvija ispod njega, steţući ga i rukama i nogama. On ubrza korak. Ali na uglu se sudari sa nekim. Bio je to Dţon Vilson, njegov prijatelj. On se nasmeja. - Hej, Vilsone, gde ćeš ti ovako rano. Šta ti je, što si takav? Šta ima novo? - upita on svog malo smetenog prijatelja. - O, Bartone, to si ti. Sju je trudna. Pošao sam da joj kupim nešto. - Stvarno? Ĉestitam. Kako se ti osećaš? - nasmeja se Barton šeretski. Vilson je delovao stvarno ošamućeno. - Ne znam šta ću od sreće od kako smo saznali. Znaš juĉe kad se vratila... - poĉe on da priĉa. Bartonu se odjednom slike od noćas promeniše. Ketrin nije više bila gola u njegovom naruĉju. Sad je zamišljao kako ulazi u sobu, a ona mu se smeši, drţeći bebu u naruĉju. A deca mu trĉe u susret, uz veselu ciku. Njihova deca. Prosto je znao da će biti dobra majka. U to nije imao ni trunku sumnje. Onako blaga, strpljiva i pametna, ima sve predispozicije da bude izvor sreće za sve oko sebe. - Šta je sa tobom? - prekide mu Vilson tok misli. - Ti me uopšte ne slušaš. Ĉekaj malo... Izgledaš mi kao maĉak koji je upravo ustao od punog stola, a brkove još nije obrisao. Da nisi... Nisi valjda uradio nešto nepromišljeno? - zabrinu se on. - Obećao si da ćeš voditi raĉuna i o svojoj i o njenoj ĉasti. Šta se dešava? - Ţenim se - naceri se Barton. - Samo to. - Kako, molim? Nije valjda. Šta ti je odjednom? - Pa, sad sam poĉeo da te razumem. Izvini, ţurim se. Moram da zakaţem venĉanje. Vidimo se! Pola sata kasnije trĉao je uz stepenice. Nije je zatekao u krevetu. Već je ustala, ali je sedela u kućnoj haljini i ĉešljala se. Sobarica brzo izadje iz sobe kad je on uleteo unutra. - Roberte! Ne moţeš tako da prepadaš moju sobaricu. Šta će misliti o nama? - nasmeja se ona. - Moraće da se navikne na to. Imam nameru ne samo da upadam u tvoju sobu, nego da se ujutru do kraja ţivota budim pored tebe. Zvoncica&Neky
54
Ona ga pogleda polu sumnjiĉavo, polu uplašeno. - Sta se desilo? - Sreo sam Vilsona. Sju je trudna. Moramo i mi što pre da napravimo bebu. Ona se nasmeja. - Ti si šašav. - Ni najmanje. Hoćeš li da se udaš za mene? - Ti to ozbiljno? - sad je prestala da se smeje. - Ali... zašto? Ja... Ti lako moţeš sa povraćenim bogatstvom da uzmeš neku iz tvog staleţa. Neku damu po rodjenju - zadrhta joj glas. - Ne traba mi nikakva dama. Treba mi neko baš kao što si ti, topla, neţna, nesebiĉna osoba. Kaţi mi otvoreno, da li ti nešto osećaš prema meni? -. upita je ozbiljno. Ona pocrvene, skrenuvši pogled. - Mislim da nema potrebe da ti odgovorim. To je oĉigledno. A svesna sam i da je tebi to jasno kao dan od prvog momenta, lako sam luda za tobom, neću da dozvolim da se sa mnom šališ na takav naĉin. - Hvala na iscrpnom odgovoru. A sada ću i ja tebi otkriti tajnu. I ja sam lud za tobom. Hoću odmah da se venĉamo. I da napravimo gomilu dece. - Jesi li siguran? Znaš, veridba moţe da se raskine. Ali brak je ozbiljna stvar. - Zar ti mene smatraš za neozbiljnog? - namesti on uvredjen izraz. - Ne baš za neozbiljnog. Ima nekoliko sliĉnih epiteta kojima bih te okarakterisala. - Pa kako si se onda zaljubila u mene ako me smatraš za takvog? - smeškao se. - Tu nema pomoći. Ĉovek ne moţe da odluĉi koga će da zavoli. To se jednostavno desi. A i odmah sam videla da si dobar ĉovek. To mi je bilo dovoljno. - Ti si jedina koja ispod gomile mojih mana uspeva da vidi i nešto dobro. U stvari, mislim da si ti to samo umislila. Stvarno sam pun mana. Ali kad te ĉujem tako punu nade da u meni ima i ponešto dobro, poţelim da stvarno budem dobar.. - Ti jesi dobar. Samo treba vremena da se privikneš. Da nemaš već sakrivene neke dobre osobine u sebi, ne bi ni mogao da postaneš dobar. Ti to već jesi. - Hvala ti. Hvala ti što si ih pronašla iako su bile dobro sakrivene. Ĉak i od mene samog nasmeja se on ljubeći je. - Venĉaćemo se u najkraćem mogućem roku. Ne ţelim više da se šunjam i ostavljam te samu u krevetu, odlazeći do moje kuće. Moţe to vreme mnogo pametnije da se iskoristi. Ona se nasmeja, pruţajući mu usne. - Evo, pošto sam ti prsten već dao kad sam te prosio prvi put, molim te da sada primiš ovu narukvicu, kao dokaz naše ozbiljne veze. - Ti si mislio da me veţeš? - zadirkivala ga je. - Moţda je bolje da ipak sklopimo ugovor? - Ah, ti postaješ nevaljala. Hoćeš da me iznerviraš, pa da ostanemo ovde u sobi do ruĉka. Moţe, ali braĉni ugovor. Gde ćeš da se obaveţeš da ćeš biti samo moja. I ja samo tvoj. Uz neke dodatne klauzule. Nasmejaše se oboje, padajući na krevet. Doruĉak će biti serviran kasnije. Mnogo kasnije.
Zvoncica&Neky
55
