I v a M i li
Zatočenica
by voki
Kočija sa dva putnika klatila se na putu do zamka lorda Ozborna, gde se večeras odrţavao bal pod maskama. U njoj su bila dva mlada muškarca, obučena u crna odela, sa crnim maskama. Ćutali su, kao da ne idu u provod. Začu se zviţduk i kola stadoše. Ubrzo im se pridruţi još jedan mladić, ali obučen u odelo ţivih boja. - Dobro veče, Blesingtone - raspoloţeno pozdravi došljak smrknute saputnike, malo zbunjen njihovim sličnim pojavama, pogledavši jednog, pa drugog. - Dobro veče, Klajde. Ovo je Robert Estli, moj prijatelj. Sećaš ga se? javi se mladić do vrata ne skidajući masku sa lica. - Sećam se, kako da ne - Klajd se pozdravi sa obojicom. - Vas dvojica ste uvek bili nerazdvojni. Kako ste, Estli? Pruţate prijatelju podršku? To je lepo od vas. - Svakome treba podrška u ovakvim trenucima - kratko odvrati Estli. - Ha! U pravu ste! Za neki dan naš prijatelj Blesington biće oţenjen i uz to bogat čovek! Treba mu pomoći u tome. Blesington ništa ne odgovori. Estli pogleda u brbljivog pridošlicu sa neodobravanjem. Njemu je očigledno sve ovo bilo zabavno. Naravno, Klajd je mogao da uţiva u ovakvoj avanturi jer nije njegova koţa bila u pitanju. - Dakle, sve smo se dogovorili. Uskoro stiţemo i uvodim vas u zamak. Ne sme da bude grešaka. Blesingtone, večeras ti ovim vraćam onaj dug. Više ti nisam duţnik - naglasi on. - U redu je, Klajde - reče Blesington. - Ne, ti si me jednom spasio, ono kad smo studirali, nećemo to sada spominjati, ali i ovo je opasno u čemu ti sada pomaţem. Matori Ozborn je moţda pijanica i nema uticaja čak ni na to šta se radi u njegovoj kući, ali ne bi bilo prijatno biti uhvaćen u pokušaju otmice njegove ćerke. U tom slučaju ne znam ništa o ovome. - Ne bi trebalo da bude grešaka. Sve je dobro razradjeno - reče Blesington mrko. Estli je ćutao. Bilo mu je ţao prijatelja, a ni ovaj poduhvat mu se nije svidjao. Nikad nije ni sanjao da će učestvovati u otmici neke devojke.
2
by voki
To nije posao za časnog čoveka. Uvek je nekako zamišljao da će se oţeniti iz ljubavi. I Blesington takodje. - Dobro. Ne brini se. Poznajem zamak, a i Fionu Ozborn prepoznaću bez greške, bilo kako da se maskira. Što se tiče ţena, tu nema brige. Moje je da vas uvedem i otkrijem ispod koje maske je lepa Fiona i da je izmamimo napolje. Dalje me ne zanima gde ćeš sa njom i ne ţelim da znam ništa o tome - brbljao je Klajd, goreći od ţelje da sazna detalje. - Kaţem ti, ništa mi više od toga ne treba. Za dalje imam Estlija - reče Blesington, a Estli na te reči klimnu glavom kao da potvrdjuje. - Ovo je veoma rizičan poduhvat. Šta misliš, šta je nagnalo tvog ćaknutog ujaka da ti postavi takav uslov u oporuci? - opet je uzbudjeno zapitkivao mladi lord Klajd. Bez obzira na opasnost i smrknute saputnike, on je uţivao u ovoj avanturi. Verovatno zato što je samo bio sporedni učesnik. - Svi smo znali da ću ga ja naslediti, ali smo bili šokirani kada je oporuka pročitana. Nemam pojma šta je u pitanju. Sve mi se čini da je nekada bio zaljubljen u ledi Ozborn - Blesington nije bio raspoloţen za dugačka objašnjenja, ali morao je da zadovolji Klajdovu radoznalost. Klajd je ipak, i pored svoje poznate sebičnosti, pristao da mu pomogne u ovom poduhvatu, jer on Fionu Ozborn nije poznavao. - Ha, matora luda! Dobro, moţda je i bio zaljubljen. Verovatno su se u njegovo vreme ljudi stvarno zaljubljivali, ko zna. Ali da ti postavi uslov da se oţeniš njenom ćerkom da bi nasledio njegovu titulu i bogatstvo, mislim daje malo previše. On je stvarno uvek bio malo... luckast. Nemoj da se uvrediš, ali to se sad potvrdilo - brbljao je Klajd zavaljen na sedištu. - Znam. I meni se čini da je malo preterao. Imao sam druge planove u ţivotu. To Estli najbolje zna. Estli, zaista mi je ţao. Da je drugačije bilo, sada bih verovatno bio veren sa tvojom sestrom... - okrenu se Blesington trećem mladiću. - U redu je. Ne brini oko toga. Sada je najvaţnije da ovo izvedemo bez greške. Ona će razumeti. Znaš da je uvek bila pametna i razumna odgovori Estli. Nije mu se dopadala uznemirenost koja je rasla u Blesingtonu. Svi su bili svesni da se on mora oţeniti tom devojkom, ali
3
by voki
trag otpora prema tome nije bio poţeljan sada kad je plan već počeo sa ostvarivanjem. - Ti bar znaš da ste mi vas dvoje uvek bili kao najrodjeniji... - nastavi Blesington, ali se prekinu kao da mu je teško da govori o tome. - Kaţem ti da se ona ne ljuti. Još je mlada da bi to tako tragično shvatila. Uostalom, vi nikada niste ni pričali o veridbi. Uz to, materijalne prilike ne idu na ruku tom braku. Mislim da smo svi oduvek bili svesni toga - Estli je pričao uverljivo, trudeći se da umiri prijatelja. Klajd ih je paţljivo slušao i gledao. Nije mu se često pruţala prilika da učestvuje u pravoj avanturi, a ne samo pijanom ludiranju i pravljenju neslanih šala na tudj račun. Ovde je mirisalo na sudbinu i tragediju, a on je voleo dramu. Naravno, kada se ticala drugih. - Zaista ne znam kako ću se oţeniti Fionom Ozborn... - uzdahnu Blesington, otkopčavajući nervozno svoj crni ogrtač. - Slušaj me, Blesingtone, - Klajd, koji je proučavao situaciju, sada je zvučao ozbiljno - nije vreme za sentimentalne budalaštine. Nećeš se valjda sada predomisliti, kada si na pola puta do ostvarenja? Moţda si i imao druge planove, ali sa njima je sada gotovo, kao što lepo Estli kaţe. Razumeš? Moraš da dobiješ to nasledstvo. Jeste da ćeš uz njega da dobiješ i ţenu koju nisi planirao. Ali pomiri se s tim. Tako ti je to u visokim krugovima. I ja se šepurim okolo, zavodim i flertujem, ali kad se budem ţenio finansijski razlozi će prevagnuti. Ljubav! Pih! Šta će mi neko lepo lice i zgodno telo ako ne budem imao od čega da ţivim! Lepih lica i zgodnih tela ima na sve strane. I ne pada mi na pamet da se spuštam na tako niske grane i da se njima ţenim! - Kad tako kaţeš, zvučiš bezosećajno i materijalistički. - Znam ja to, ali navikao sam da ţivim na visokoj nozi. Izvinite, gospodjice, ali ja u brak donosim zvučno ime i titulu, - nastavljao je Klajd - a šta vi nudite zauzvrat? Tako ću pitati. To isto vaţi i za tebe, Blesingtone. Ti si u goroj situaciji od mene. Ne ţelim da te uvredim, ali tvoja porodica finansijski veoma loše stoji. Šta misliš, šta će biti sa njima ako ih ne spasiš? Ne moţeš samo sebe da gledaš. Šta će biti sa tvojom sestrom? Moraće da se uda za nekog bogatog, matorog trgovca
4
by voki
da ne bi skapala od gladi ako se tebi nešto desi? A tvoji roditelji? Misliš li na njih? Znaš da bi oni za tebe učinili sve - drţao je predavanje. Nije on bio naročito briţan ni velikodušan prijatelj. Ali trag kolebanja koji je nazreo u Blesingtonu, pa i u Estliju, zabrinuo ga je. Zbog toga je došlo do ovog izliva velikodušnih saveta. - Znam, ali... - poče Blesington. - Estli, ti si njegov najbolji prijatelj. Obećaj mi da će se sve završiti kako treba - okrenu se ozbiljno Klajd Estliju. - Ne brini, Klajde. Svi znamo da se neminovno ne moţe izbeći. odgovori preko volje Estli. - U redu. Blesingtone, jesi li dobro? Blesington na to uzdahnu. Opet je zvučao pribrano. - Ne brini. Neću pokleknuti u poslednjem trenutku. Svestan sam svog zadatka. Ovo se mora obaviti i tako će i biti. Mnoge sudbine se rešavaju mojom ţenidbom sa tom mladom damom. Neću ih ostaviti na cedilu. Uostalom, ako to ne uradim, moţda neću imati sredstava da se uopšte oţenim bilo kojom - završi on gorko. - Venčani ugovor biće potpisan do zadatog roka. - Dobro je što si svestan toga. Uskoro stiţemo. Nadam se da imaš dobar plan - Klajd se opet oraspoloţio kad je primetio ćutljivu rešenost na svojim saputnicima u crnom. - Ne brini, neću te mešati, ovo je moja lična stvar. Hvala ti i na ovome. Veoma mi znači tvoja pomoć. Ti je lično poznaješ, a ne bi smelo da dodje do greške. Da otmemo neku drugu. Kaţi mi, kakva je ona? U kočiji na trenutak nastade tajac. - Pa... - poče Klajd, gledajući ga ispod oka - ...već sam ti jednom rekao. Ni najmanje ti ne zavidim na predstojećoj ţenidbi sa njom. - Razmaţena? - uzdahnu Blesington. - Ne bih baš rekao da je razmaţena. Više... prgava i svadljiva, čini mi se. Prava mala otrovnica. Ali veoma je inteligentna. Za nekoliko časaka svakome otkrije manu i odmah je svima razglasi uz javni podsmeh. Prava je pakosnica - nastavljao je on malo otrovno, očigledno i lično pogodjen nekom njenom primedbom. -Naročito je postala nezgodna otkako joj je umrla majka, a otac se ponovo oţenio Amandom Stolen.
5
by voki
Doduše, nije ni čudo što je takva postala kad je dobila onakvu maćehu, ali to je druga priča. Neće ti biti lako da izadješ sa njom na kraj i nateraš je da pristane na taj brak, ali ne obraćaj paţnju na njene proteste. Obojica znate šta se u takvim prilikama radi. Blesingtone, valjda ne moram da te podsećam na to? - opet se zabrinuo, setivši se moralne osetljivosti kojom su obojica zaverenika bila "zatrovana". Izbio bi on to njima iz glave daje imao vremena. Blesington je smrknuto ćutao. - Nikada nisam uzeo ţenu na silu. Ĉak ne znam ni kako ona izgleda reče Blesington. Klajd nestrpljivo odmahnu. Njih dvojica su mu bili prijatelji sa studija, posebno Blesington, ali nisu se kretali u istim krugovima, zbog nepovoljnijih materijalnih prilika ove druge dvojice. Klajd je bio iz višeg društva, gde su vaţile druge norme ponašanja, navikao da se mnogo ne obazire na druge i da samoţivo i sebično uzima šta mu je potrebno. - Slušaj me paţljivo. Ti jednostavno to moraš da uradiš. Pa šta i ako prvi put bude na silu! Nećeš biti ni prvi ni poslednji koji je tako primorao devojku da pristane na brak. A ona sigurno neće dobrovoljno pristati, moram unapred da te upozorim. Svojeglava je, uţasno tvrdoglava i nije ni malo umiljata kao većina devojaka. Estli, moraš da ga ubediš. Na kraju, ako on ne moţe, ti bi mogao umesto njega... Ionako ste veoma slični pod tim maskama... Glavno je da ona shvati da nema nazad. - Šta to pričaš?! - povikaše ova dvojica zapanjeno. - Pa to u svakom slučaju neko mora - Klajd se nije dao zbuniti. Moţda je čak priţeljkivao da za taj "zadatak" pozovu njega. -Obeščašćena devojka ne moţe mnogo da se predomišlja. A i ovaj način sklapanja brakova nije retkost. Mnogi brakovi su započeti običnom otmicom, nekad uz saglasnost devojke, a često i ne. Kako bi inače siromašni plemići došli do bogatih ţena? Mora se nešto ţrtvovati da se ostane u visokim krugovima. Ako i meni bude potrebno, otkud znam, moţda ću i ja morati tako jednog dana... Mora da sam do sada već proćerdao veliki deo svog nasledstva. Biću uskoro prinudjen da se ţenim. I,
6
by voki
verujte mi, neću mnogo probirati. To mora da bude najbogatija devoka na trţištu. Tako vam je to. Svako mora da misli na svoju budućnost. Kočija stade. Blesington izadje na trenutak. Tu je imao sastanak sa nekim ljudima koji su bili angaţovani u poduhvatu i koji će ih noćas čekati na zakazanom mestu kad ukradu devojku. - Znate, Estli, uopšte ne zavidim Blesingtonu - reče poverljivo Klajd, kome se pričalo uprkos ćutljivosti ostale dvojice. - Ni ja - odgovori ovaj takodje tiho, mada ih Blesington nije čuo. Klajd ga je izuzetno nervirao, ali kako ni on ni Blesington nisu poznavali devojku, morali su da se obrate Klajdu za pomoć. - Baš mi ga je ţao - reče Klajd bezosećajno. - On se ţeni da zadovolji zahtev iz testamenta jednog izlapelog starca, da bi dobio plemićku titulu i bogatstvo. Verovatno mu nije bilo lako da sve ove godine čeka to nasledstvo, a na kraju se ispostavi da će za to plaćati celog ţivota trpeći pored sebe takvu ţenu. A on je takav čovek da je baš šteta što će se tako oţeniti. On nije kao ja. Niste ni vi, Estli. Ali čini mi se da i vas čeka slična sudbina kao našeg prijatelja Blesingtona. Nadam se samo da ćete vi naći bolju devojku kad dodjete na red. - Zar je tako loša? - Ne bih je baš nazvao lošom. Ali kapricioznom, razmaţenom, tvrdoglavom i teškom bih mogao da je nazovem. Imaće on muke sa njom. Neće ta lako pristati na brak. Već sam mu na to skrenuo paţnju. Moraćete i vi da utičete na njega ako dodje do problema. Rekao sam vam već... obeščašćena devojka mora da se uda za svog otimača, nema mnogo izbora. Ne dajte mu da se mnogo premišlja i morališe. To mora da učini, inače ništa od braka. Poznajem ja Fionu Ozborn. Ona je dovoljno luda da pravi smetnje čak i obeščašćena. Morate mu pomoći. Ona nije slatka, bespomoćna naivka koja će raditi šta joj se kaţe. Ima opak jezik, a boga mi, moţda bi se i fizički obračunala sa protivnikom. Ĉisto da vas upozorim. On mi u ovom trenutku ne deluje tako odlučno, iako tvrdi da će izvršiti obavezu prema svojoj porodici i oţeniti se njome. Bojim se da nije svestan problema koji ga čekaju na tom putu. On misli da su njegova čast i ideali jedina prepreka tom
7
by voki
braku. Ne zna da je to, u stvari, volja te odlučne gospodjice. Estli, uzdam se u vas da ćete mu pomoći. Morate biti uz njega i pritisnuti je. Znam da ste i vi sličnih staromodnih shvatanja kao i on, o časti i moralu i tako to, ali sada nije vreme za to. Ako misli da iščupa to nasledstvo, mora nešto i da ţrtvuje. Ne dajte mu da se pokoleba. Znate na šta mislim, ne srne da joj dopusti da se previše odupire. - To baš nije častan način da se pribliţite ţeni - reče zamišljeno Estli. Slika koju mu je predočio Klajd malo ga je zabrinula. Ako je ta mala tako nezgodna, neće moći da reše ovo kao dţentlmeni. Daleko od toga. Ispašće na kraju zločinci. Fiona Ozborn prema Klajdovoj priči nije neka bespomoćna naivka, ali ona je ipak fina devojka iz dobre porodice i ne zasluţuje da se nad njom izvrši bilo kakav zločin. On je bio Blesingtonov prijatelj iz detinjstva i delio je mnoge njegove stavove. Nije mu se dopadao ovaj poduhvat, ali obećao je da će biti uz prijatelja i u dobru i u zlu, kao što bi i Blesington bio uz njega, ma šta da je u pitanju. A ovde ispada da će morati da mu pomaţe u krivičnom delu. Ĉak je i brak, na koji je neko primoran protiv svoje volje, vrsta zločina, mislio je smrknuto. Blesingtonu neće biti nimalo lako. U isto vreme biti i zločinac i ţrtva, to je previše. Bilo mu je izuzetno ţao prijatelja, videći ga ovako nesrećnog. - Nemojte sad i vi - nastavljao je Klajd. - To vaše moralisanje sada je smetnja. A ona je veoma nezgodna mlada dama, ponavljam vam još jednom. Moţda će to biti jedini način da je primora na brak. Zapamtite to, jedino vi ćete tada biti uz njega, ja ostajem u zamku da zametnem tragove. Kasnije ćemo biti u vezi, javljaću vam šta se dešava. Ali najvaţnije je da se ona primora... Evo ga, vraća se. Blesington im se pridruţi u kočiji. - Uskoro stiţemo. Sve je u redu. Sada je sve na nama. Klajde, ispričaj nam ponovo situaciju kod Ozbornovih - reče ozbiljno Blesington. Mada je sve već znao, ţeleo je da još malo prostudira situaciju. - Ledi Ozborn je umrla pre nekoliko godina, to sam vam već rekao. Matori Ozborn oţenio se posle toga mnogo mladjom Amandom Stolen. To mu nije baš bilo pametno, ali me nije pitao za mišljenje.
8
by voki
Situaciju čini zanimljivom Amandino nastojanje da svoju pastorku ubedi da se uda za njenog brata Dţefrija Stolena i tako zajednički potpuno finansijski dokrajče Ozbornove. - To sam čuo još letos. Zbog toga se nisam ţurio da... se udvaram gospodjici Ozborn. U oporuci je stajalo da imam rok od šest meseci da se njome oţenim, ako se u medjuvremenu ne uda za drugog. - Ha, ha! Ĉekao si, a ona nikako da se uda! Dobar štos! Znaš, nešto razmišljam, da nisi ti ovako upao preko reda da je resiš dilema, ne verujem da bi se ona uopšte udavala! Previše je probirljiva. Svima je našla manu. Mala Fiona biće prava srećnica u izboru muţa, ha, ha! Boljeg od tebe ne bi mogla da nadje! - Mani sad to. Nije nam do šale. - U pravu si. Njena maćeha Amanda je jedna veoma lukava i halapljiva dama. Oguliće ih do gole koţe i ostaviti posle toga, da potraţi drugog isto tako budalastog starca. A naša draga Fiona ostaće bez miraza. Ali, nema potrebe da se zbog toga brine. Večeras uskače mladoţenja da je spasi siromašnog usedelištva - brbljao je Klajd veselo. Sve je ovo za njega bilo neobično zabavno. Uţeleo se pravog uzbudjenja. Ţivot mu se uglavnom svodio na monotono udvaranje bogatim gospo-djicama koje su mu bile dosadne. I na kockanje. Ĉak i veze sa glumicama, i raznim slobodnijim damama nisu mogle da ga razonode. Slutio je da njegova dva prijatelja ţive potpuno drugačijim ţivotom, i malo je pakosno uţivao u njihovom snebivanju. - Ĉini mi se da sam Dţefrija Stolena video prošle balske sezone u Londonu - reče Blesington zamišljeno. -Nije mi previše simpatičan. - Moguće. On je pravi pripadnik visokog društva. Blazirani, uobraţeni fićfirić, uz to okoreli kockar. Mislim da je u dugovima do guše, i da su zato počeli ozbiljnu ofanzivu na Ozbornove - reče Klajd, koji je bio dobro upućen u sve tračeve i ogovaranja. - Verujem da je privlačan ţenama - reče opet Blesington. - Verovatno. Ali ne verujem da je uspeo da ubedi Fionu da se zaljubi u njega. - Po tvom opisu teško da bi se ona u bilo koga zaljubila. Klajd se nasmeja.
9
by voki
- U pravu si. Nikad je do sada nisam video ni čuo da se o nekom mladiću izraţava sa simpatijom. Sva je zajedljiva i otrovna. Kaţem ti, to je jedna santa leda bez srca. Ako bi pristala da se uda za njega, to bi verovatno bilo iz nekog drugog razloga. Mada ja takav ne vidim. Nisam ni ja cvećka, ali on mi je baš antipatičan. Ali zašto uopšte pričamo o tome, kada se neće desiti. Dţefri Stolen ostaće večeras bez ulova. Mala Fiona nije ni svesna kakva je sreća čeka sa tobom - nasmeja se Klajd, pa ućuta kad vide ozbiljna lica prekoputa. Baš su dosadni i uštogljeni, obojica, mislio je. Ali i pored sebičnosti i prevrtljivosti, osećao je moralnu obavezu da vrati dug Blesingtonu još iz studentskih dana. To je bio jedan od razloga što je prihvatio da mu večeras bude pomagač. Drugi razlog je bio što je hteo da se na neki način osveti Fioni Ozborn za podsmeh kome ga je letos izvrgavala na svaki njegov pokušaj da je zavede. I treći razlog, bilo je zabavno učestvovati u ovakvim poduhvatima. Kočija stade. - E, ja ovde izlazim. Ĉekam vas kod glavnog ulaza u dvorac. Ne brini, Blesingtone, biće sve u redu. Dobićeš uskoro svoju ptičicu. Estli, zapamtite šta sam rekao. Moţda baš od vas zavisi uspeh ovog poduhvata - upozori on na rastanku, pre nego što veselo iskoči iz kočije. Dalje će nastaviti na svom konju. Druga dvojica nastaviše voţnju u tišini, zauzeti svojim mislima. Blesington nije obraćao paţnju na Klajdovu poslednju izjavu, pa Estliju laknu što nije morao da objašnjava njeno značenje. - Blesingtone, nemoj da brineš. Ne verujem da je devojka baš tako uţasna kako je Klajd opisao. Ti znaš daje on veliki ţenskaroš. I znaš kakve on devojke voli, samo ako su dovoljno privlačne i voljne da prihvate njegova udvaranja. - Nemoj da me tešiš, Roberte. Sasvim mi je svejedno da li je lepa ili ruţna. U svakom slučaju nisam očekivao da ću morati da se oţenim potpuno nepoznatom devojkom. Osećanja neću ni da pominjem odvrati Blesington gorko. - Voleo bih kada bi postojao neki drugi izlaz iz ove situacije. Kada ne bi, zaista, moralo da dodje do tog braka. To bih prihvatio kao spasenje. Ali sve mi govori da moram da sagnem
10
by voki
glavu i prihvatim svoju sudbinu. Nikad do sada nisam bio kukavica da se sa njom uhvatim u koštac. Tako će biti i ovog puta. Da se bar udala za ovih šest meseci od ujakove smrti... Sada ne bih morao da lupam glavu nad svojom sudbinom. Estli je ćutao. Nije znao kako da uteši prijatelja, jer se bojao da će i on uskoro morati da ponovi njegov postupak. Moţda ne baš da otme devojku, ali da se oţeni nekom praznoglavom bogatašicom, to mu je bilo nešto najmrskije o čemu nije ţeleo da misli. Zato nije nalazio reči utehe ni za prijatelja. Obojica su u istom sosu i tu nema ni utehe ni drugog rešenja. Doduše, verovatno su i Blesingtonu, kao i njemu, prolazile kroz glavu razne kombinacije kojima bi, eventualno, moglo da se izbegne ovo večeras. Nisu o tome razgovarali, pošto je Blesington prihvatio da na sebe primi to breme koje mu je ujak ostavio. Da samo nisu tako strogo vaspitani da sve svoje obaveze ispunjavaju bez protesta, moţda bi i moglo da se nešto smisli, razmišljao je Estli. Ali ni sada, kao ni pre, ništa nije rekao.
* Ubrzo kočija udje u veliko dvorište Ozbornovog dvorca. Iz unutrašnjosti je već dopirala muzika i vesela galama gostiju. Dve prilike u kočiji napeto su ćutale. Kad je kočija stala ispred glavnog ulaza, Klajd ih je već čekao na stepeništu. Odmah su mu se pridruţili. Blesington je posmatrao kako Klajd leţerno pozdravlja poznanike na stepeništu i u sali. Baš je dobro što njega imaju za pomagača. Njegov neusiljeni nastup biće im od velike pomoći. Bio je svestan da njemu samom manjka ta neusiljenost i opuštenost. Moţda i sposobnost da se poneki problem reši na lakši način. Nije ni najmanje sumnjao da bi Klajd bio spreman da za neki svoj cilj zaobidje zakon. Pomalo mu je i zavideo na tome. Klajd je čovek koji će se uvek izvući iz neprilike, ili čak svoju brigu natovariti na drugoga. Ni on, Blesington, a ni Estli nisu bili takvi. Uz to, Klajd poznaje i devojku, a i Ozbornov zamak. Teško
11
by voki
da bi mogli da uspeju bez njega. Trudio se da isključi emocije i da razmišlja samo kao da je neki posao u pitanju. Primetio je da je i Estli napet. Ni njemu se ne dopada sve ovo. Jadan Estli. Uvukao ga je u ovu prljavu stvar, a Estli sve prihvata bez protesta. Nije mogao da odbije najboljeg prijatelja, čak i ako mu se sve ovo gadi. Blesington oseti veliku zahvalnost pomešanu sa grizom savesti. Nije mala stvar imati takvog prijatelja. Moraće da mu se oduţi za ovo, samo nije znao kako. Ništa mu se nije činilo dovoljno da mu uzvrati za ovu nesebičnu pomoć. Pomisli kako bi njemu samom bilo teško da je situacija obrnuta, da je Estli sada na njegovom mestu. Bilo bi mu mrsko, ali bi zbog prijatelja na sve pristao. Sledili su Klajda u stopu. Glavna sala već je bila puna veselih, maskiranih gostiju. Blesington se namršti. Eto, svi su veseli, bezbriţno se provode. Zašto li mu je ujak natovario ovakav teret? Sad je mogao i on ovde da se uz smeh udvara devojkama kao novi lord Blesington. Umesto toga, ušao je ovamo kao lopov i kriminalac. Uz to, izlaţe opasnosti i svog najboljeg prijatelja. Ako nešto pod je naopako... Ali neće sad razmišljati o tome. Sve će biti u redu, pomislio je stisnutog grla. To "u redu" znači da će on za nekoliko dana biti oţenjen devojkom koju do sada nikad nije video, i koja po Klajdovom opisu, nikako ne izgleda kao idealna za suprugu. Uvek je maštao da će kraj sebe imati neku neţnu, milu osobu, kao što je Estlijeva sestra. "Ah, ujače, šta si mi to učinio", pomisli on steţući zube. - Hajde da se razdvojimo, da ne bismo bili upadljivi. Daću vam znak kad je vidim - reče Klajd tiho. Ţurilo mu se da ne bude primećen u njihovom društvu, ako nešto podje naopako. Umeo je on da sačuva svoju koţu. - Dobro. Samo pazi da ne ukrademo pogrešnu devojku - upozori ga Blesington isto tako tiho. - Ne brini. U ţene se odlično razumem. Ah, draga moja, kakvo zadovoljstvo da vas ovde vidim večeras - Klajd se veselo udalji prilazeći nekoj devojci. Ova dvojica ostadoše sami u uglu. - Moţda ne bi bilo loše da se i mi malo razdvojimo. Sastaćemo se kasnije na njegov znak. - U redu.
12
by voki
*
Fiona Ozborn kritičkim okom je posmatrala maskiranu gomilu koja se na njenom balu ludo provodila. Veoma lako uspela je da prepozna većinu gostiju. Doduše, mnogi od njih bili su već podnapiti i nisu se mnogo trudili da sakriju svoju cenjenu ličnost ispod oskudne maske. Izuzetak su predstavljala samo dva mladića obučena u crno koja su se odnekud stvorila. Nije ih primetila na početku večeri. Učinilo joj se da ih je za trenutak videla sa onim slatkorečivim laskavcem, Klajdom, ali ubrzo su se razdvojili. Jedan od njih upravo je stajao pored prozora blizu nje, a ni drugi nije bio daleko. Bili su tako slično obučeni i slične gradje da su mogli da prodju i kao braća. Ona ponovo prodje i baci kradomičan pogled. Ne, nije se prevarila. Neobični posetilac pored prozora nije oka skidao sa nje. Ona oseti neku čudnu jezu od njegovog pogleda. Ko je to? Očigledno da je mlad. I zgodan. I sigurno trezan, jer ga ni jednom nije videla da ispija bilo šta, niti da tetura okolo i priča gluposti, uţivajući u sopstvenoj vaţnosti. Mogla je da se raspita kod Amande ko bi to mogao da bude. Ona bi sigurno znala. Ali ostala je na mestu, prateći pogledom svoju mladu maćehu koja se u blizini smejala okruţena muškim društvom. Ne, neće nju pitati. A ni oca, koji ionako nije upućen ko su većina od pozvanih gostiju. I koji do sada već polupijan ko zna gde utapa svoje očajanje i kajanje. Fiona uzdahnu. Kad bi pitala Amandu, ona se ne bi smirila dok mu ne bi skinula masku i otkrila ko je. Ako je ikako moguće da to već ne zna. Amanda je izgleda poznavala sve muškarce u Engleskoj. Zašto li se ustremila da se uda baš za njenog oca, pomislila je neraspoloţeno. Odgovor je odavno znala, zato što je bio bogat, a veoma lak plen otkako je majka umrla. Otac se oduvek u svemu oslanjao na ledi Ozborn, njenu majku. Otkad nje više nema, postao je nekako... izgubljen. A Fiona nije bila u mogućnosti da mu pomogne kad je Amanda resila da ga dobije. Ĉudno je kako je lako čoveku da poveruje u nešto što ţeli. Na primer, da je još uvek poţeljan mladim ţenama, iako je debeljuškasti, ćelavi, stari udovac sa odraslom ćerkom, razmišljala je Fiona prelazeći pogledom po razuzdanoj gomili koja se kao nekim čudom sjatila u njen dvorac. To je sve Amandina zasluga.
13
by voki
Amanda se neopaţeno uvukla u njihov ţivot, i pre nego što su i primetili, postala nova ledi Ozborn. Fiona joj je ispod otvorene netrpeljivosti skidala kapu na lukavosti i umešnosti. Kakva beskrupulozna ţena. Ta verovatno uspe u svemu što zamisli. Uskoro će uspeti i u tome da nju i njenog oca dovede do prosjačkog štapa. A ona, kao za pakost, tu ništa ne moţe. Jedino da se uda za njenog pokvarenog brata i posle da ţivi na njihov račun, trudeći se da povrati bar deo svog nasledstva, njima u inat. Ali to je u svemu bila slaba uteha. Ocu će propast konačno slomiti srce. Ionako nije više isti od kako je majka umrla. Bila je neraspoloţena već danima, i bučna gomila koja je jela i pila o njihovom trošku nije mogla daje zabavi. Jedino joj je paţnju zagolicao ovaj tajanstveni stranac. I njegov prijatelj koji je stalno bio u blizini, kao da nadgleda. Kao da zajedno vrebaju na nju. Moţda se čak i smenjuju, nije bila sigurna da uvek isti stoji u njenoj blizini. Obuzimalo ju je neko pritajeno uzbudjenje pomešano sa strahom. Šta hoće od nje? Hoće li joj prići, bar jedan od njih? Ili da ona prva pridje, trudeći se da izigrava dobru domaćicu? I tako sazna bar ko su i zašto je tako čudno prate. Baš kad je ozbiljno premišljala kako da zadovolji radoznalost, pridje joj Klajd. Fiona se šturo osmehnu. Valjda večeras neće biti dosadan kao inače. Celog leta joj se bezuspešno udvarao, verovatno ciljajući na njeno pozamašno nasledstvo. Ni on, kao ni ostali, nisu znali da je to nasledstvo prilično načeto, zahvaljujući Amandinim spretnim prstima. Nije bila sigurna čak ni u to koliko je Amanda sama svesna toga. Moţda misli da ima još, i da će i za njenog pohlepnog brata ostati. I moţda bi zaista bilo zanimljivo pristati na brak sa Amandinim bratom, čisto iz pakosti, da bi imala prilike da mu u lice kaţe kako se oţenio devojkom bez miraza, razmišljala je zlurado. Ako je to ikakva uteha. U tom momentu Klajd stade pored nje. Učinilo joj se da je u prolazu dao neki znak tamnom posetiocu u uglu. Odjednom poraste njeno interesovanje za sagovornika. - Dragi lorde Klajd, kako se večeras provodite? - upita ga ona ljubaznije nego inače.
14
by voki
On se odmah osmehnu. Laknulo mu je što je bila dobro raspoloţena. To će mu umnogome olakšati trud da joj privuče paţnju i moţda uticati da večeras poštedi njegovu sujetu zlobnim komentarima. Letos, kad je pokušavao da joj se udvara, nije bila baš tako ljubazna. Odbijala ga je na razne, ne baš laskave načine. Da nije bio tako siguran u svoj uspeh kod ţena, njegova sujeta bila bi ozbiljno povredjena. Bio je ljut na nju celo leto i jesen. Znao je da je Blesington dobar čovek i iz perspektive očekivanog nasledstva dobra prilika za Fionu Ozborn, ali pošto je bio ţeljan da joj se osveti za nanete uvrede, bilo mu je milo što će joj bar brak sa njim početi na tako poniţavajući način. Jadna Fiona, i ne sanja kakve je nezgode uskoro očekuju, smejuljio se zlobno iza svoje bogate maske. - Kako ste me samo prepoznali, draga Fiona? - namesti on najljubazniji glas, onaj koji je uvek prolazio kod ţena. - Pa, lepota i šarm se ne mogu sakriti ni ispod najbolje maske, zar ne? - upita ona sa osmehom. Bio je sujetan, i znala je da će ga laskanjem nagovoriti da razveţe jezik. Sujetnim ljudima je lako manipulisati. Samo im pokaţete malo divljenja, i oni odmah poveruju da su najbolji, najpametniji i najlepši na svetu. U stvari, to već misle, ali nije na odmet da im to još neko potvrdi. A ona je od njega ţelela informacije. Zato joj nije bilo teško da mu se malo ulaguje. - U pravu ste, ne mogu se sakriti. I vi ste neodoljivi, kao i uvek dodao je kao uzgred. - Toliko da ste prosto opčinili mog poznanika. - Zaista? - upita ona, trudeći se da ne pokaţe zainteresovanost, ali srce poče malo brţe da joj kuca. - Koga od njih dvojice? - Ah, vi sve vidite. Pa, znate, to trenutno ne znam ni ja sam. On i njegov prijatelj, na nesreću, obukli su se isto. Ali da znate, zamolio me da vam ga predstavim. On je jedan bogati naslednik, koji uskoro dobija titulu i imanje. Ţiveo je u provinciji pa je malo povučen i stidljiv... osvrnu se on malo, traţeći pogledom Blesingtona. Prokletstvo, otkud im pade na pamet da se obuku ovako isto. Sad ne zna koji je od njih dvojice Blesington.
15
by voki
- U to mi je teško da poverujem -prekinula gaje malo se nasmejavši, ali je ipak porumenela ispod maske. Uvek je umela da oseti i protumači upozorenja koje joj šalje podsvest. Osim sada. Nešto se neuobičajeno ovde dešava, samo nikako da otkrije šta. Da nije to znak za opasnost? Ali oni su plemići. I, što je još vaţnije, ona je u svojoj kući i ume da se. brine o sebi. Uz to, niko se ne bi usudio da bude lud ili drzak pa da pokuša nešto što nije dozvoljeno, umirivala je sebe. - Istina je. Ţeleo bih da vam ga predstavim - Klajd nije pred njom krio svoje učešće u aferi. Nije brinuo, jer ako sve ide po planu, ona ovamo moţe da se vrati jedino kao ledi Blesington. A tada neće moći da svedoči ni protiv muţa, ni protiv njegovih pomagača. Gledao ju je sjajnim očima, uţivajući u svojoj moći, kao pauk koji čeka i posmatra plen koji ništa ne sluti o pripremljenoj zamci. - Neka pridje. Jeste li ga upozorili kako sam ja opasna i oštra sa muškarcima? Ako je neki šupljoglavac i slabić, biće mu bezbednije da mi ne prilazi. Vi to i sami znate, iz ličnog iskustva sa mnom - slatko mu se osmehnula. - O, ne brinite. Više puta sam ga upozorio u šta se upušta. Ali on je baš uporan. Voli opasne ţene. Kao stvoren je da vam bude... šta god zaţelite -nasmeja se on dvosmisleno. I ona se nasmeja njegovoj govoranciji. Klajd nikako nije mogao da joj oprosti što ga je celo leto ismevala u pokušajima da je šarmira i bila je svesna toga. Pitala se kakvu smicalicu je sad smislio da joj uzvrati za ona poniţenja od letos. Ko zna, moţda je doveo prerušenog konjušara da joj se udvara. Ne bi je iznenadilo. Klajd je bio i dovoljno drzak da se usudi tako nešto, i dovoljno samouveren da smisli i sprovede najneverovatnije, često i surove igre koje su tako voleli dokoni mladići iz visokog društva. Ali nije imala vremena da razmišlja o tome. Već sledećeg momenta stajala je oči u oči sa tamnom prilikom. Blago se naklonio i nije pokušao da je poljubi u ruku ili bilo šta slično. Bila je više zainteresovana nego iznenadjena. Ĉekala je. Ne sme previše da pokaţe interesovanje, jer je Klajd još u blizini, i verovatno se već smeje
16
by voki
na njen račun i misli da ju je prešao. Pa dobro. Videće šta je u pitanju. Ako je smislio neku podvalu, neće mu uspeti. Nije ona glupa. - Gospodjice Ozborn - nakloni joj se nepoznati. - Gospodine... - ona značajno sačeka, dajući mu na znanje da očekuje da joj se predstavi. - Budući lord Blesington - lagano se naklonio. Procenjivala ga je. Nije niko od posluge. Oni bi se do sada već odali. Moţda je zgodan, ali mu nedostaje leţerno ponašanje tipično za bogataše. Baš da vidi šta ima da joj kaţe. - Ĉula sam od Klajda da ste izrazili ţelju da se upoznate sa mnom reče ona. - Imate li za to neki poseban razlog? Ovde je večeras masa sveta od koje je polovina došla nepozvana, sa nekim prijateljem, nadajući se dobrom provodu, hrani i piću. Ili poznanstvu sa nekom naivnom, bogatom naslednicom. Bilo je u njenom ophodjenju nečeg drskog i izazovnog. To se verovatno nije dopadalo muškarcima, ali sada mu je bilo sasvim svejedno da o tome razmišlja. Bio je sav napet i bacao je neprimetne poglede na svoje saučesnike. - Da li biste vi ţeleli da imam neki drugi razlog? - upita on ne reagujući na njen izazov. Delovao je smireno. Svojski se trudio da tako izgleda. Trebalo je da je zabavi razgovorom, da je izdvoji iz društva da niko drugi ne primeti kad je pozovu da izadje iz sale. -Ah, rečeno mi je da ste vi odskora u visokim krugovima. Ali kako vidim, odlično se snalazite u izbegavanju odgovora. Brzo učite. U principu mi je svejedno da li tvrdite da imate razlog. Sve prisutne mladiće već poznajem. Svi oni su ovde iz istog razloga. Već su obavili duţnost upoznavanja sa najbogatijim udavačama i sada se prepuštaju uţivanju u društvu ţena koje su im privlačnije. Dok im ne dodje vreme za ţenidbu - nastavi ona na svoj uobičajeno otvoren način. Pored njih promače Amanda Ozborn, praćena svojom muškom svitom. Fioni ne promače pogled kojim je odmerila zgodnog mladića u pastorkinom društvu. Ali on kao da nije primetio ništa od toga. Fiona oseti nešto slično zadovoljstvu kada vide kako se Amanda još jednom
17
by voki
okrenula i osmotrila ga, dok je on ozbiljno i nekako napeto posmatrao nju. Ispod velike crne maske ništa se nije moglo nazreti. Ona pokuša da proceni bar boju očiju, ali i to je bilo teško, bar ovde u polumraku. Zadovoljstvo što se nije ni osvrnuo na Amandu umanjilo joj je uobičajeni oprez. - Mislite da je to jedini razlog što bi neko poţeleo da se upozna sa vama? - pitanje mu je zvučalo ozbiljno, pošto je imao nekoliko trenutaka da se smiri na njeno pominjanje ţenidbe. Ona se ugrize za usnu. Ili je veoma lukav, ili totalni naivni idiot. - Lovci na miraz ne probiraju previše. I najvećoj rugobi udvaraće se kao da je najlepša ţena na svetu, sve dok se ne dokopaju njenog bogatstva - reče ona, očekujući uobičajenu tiradu o njenoj lepoti i pameti. Ako pokuša da joj servira uobičajenu priču, neće imati strpljenja za to. Okrenuće se i otići od njega. Pa valjda na ovom svetu postoji i neko ko joj se neće udvarati samo zbog njenog bogatstva! - Ja sam dovoljno imućan da bih mogao da se upoznajem sa kim god hoću. Ne bi mi smetalo da to bude čak ni neka devojka bez imanja, samo ako je pametna i ume zanimljivo da razgovara - reče on neočekivano, mirnim i nimalo ulagivačkim glasom, kao da razgovara sa nekim običnim poznanikom. Zanimljivo, pomislila je. Ovaj ima drugačije metode. Glumi nezainteresovanost i staloţenost. Ako se pretvara, radi to prilično ubedljivo. Ali nju nije lako ubediti. Moraće još da se potrudi da zadobije njeno poverenje. - Vidim. Dakle, vi ste ozbiljan, radan i vredan mladić koji već razmišlja o ţenidbi? - njena primedba opet zazvuča izazovno. Volela je da provocira. Tako se najlakše primeti ko ima duha, a ko je šupalj, sujetan i bez smisla za humor. Ţelela je da ovaj mladić pokaţe da ga ima. Ni sama nije znala zašto. Moţda zato što oko nje već ima suviše praznoglavih, hvalisavih i samoljubivih ljudi koji su je jurili zbog njenog nasledstva. Primedba o ţenidbi bila je okidač na koji će reagovati ako ima nameru da joj se udvara, jer je čuo da je naslednica čuvenog Ozbornovog bogatstva. Ala će se prevariti u svojim
18
by voki
očekivanjima. Samo ako počne sa praznim laskanjem, neće više gubiti vreme sa njim. Pored njih dotetura jedan maskirani gost. - Ooo, draga moja Fionice... Kako si mi slatka večeras! - uzviknu on pijanim glasom i glasno štucnu. - Dragi moj lorde Finli! Da li je moguće da već niste ispraznili vinski podrum mog oca? Pa to je pravo izne-nadjenje da je posle vas ostalo još! - -uzviknu ona slatkim, otrovnim glasom, a debeli poznanik ispusti neki zvuk nalik na groktanje i otetura se dalje. Njen sagovornik je odmeri od glave do pete. Shvatio je na šta je Klajd mislio kad ju je opisivao. Ona nije bila ni glupa, ni meka. Biće je teško namamiti u zamku. Neka hladna, nevidljiva ruka steţe ga oko srca. Ova devojka treba da bude njegova ţena. Stresao se. - Dakle, vi ozbiljno razmišljate o ţenidbi? - nastavi ona podsmešljivo. Očigledno je da je ona osoba koja nema iluzije o ljubavnim pitanjima, pomisli on. Ironija i podsmeh bili su način njenog razmišljanja i izraţavanja. Kakva suprotnost u odnosu na njega. On je uvek ozbiljan, sav od načela, poštenja i iskrenosti. Oni su nepremostive suprotnosti. Brak će zaista biti katastrofa. Kada bi samo postojalo neko drugo rešenje... Kada bi samo imao delić Klajdove spretnosti u izbegavanju obaveza i zakona. - Moţda i razmišljam. Ali razmišljanje i ostvarivanje ne idu lako 1 zajedno - svojski se trudio da zvučimirno i opušteno i smiri drhtanje glasa i ruku. - Hoćete da kaţete da niste još pronašli odabranicu svog srca? - nasmejala se. Opuštenost i sloboda u izraţavanju govorili su da je odrasla u blagostanju, gde se nije dovodilo u pitanje ni njeno mišljenje, ni ţelje, gde su svi oko nje sluţili samo njihovom ostvarivanju. - Nije to baš tako lako - pobuni se on. - O, zašto da ne! Samo se kod upućenih treba raspitati koliko koja devojka donosi miraza, i problem je rešen! Fina ironija izbijala je iz njene veselosti. Moţda je nezgodne naravi, ali sigurno nije glupa ni naivna. Sto veoma oteţava njihov zadatak večeras. Opet se stresao, kao u groznici.
19
by voki
- Moraćete onda da mi budete vodič kroz bračnu pijacu - osmehnuo se, savladavši se, i u polumraku bljesnuše njegovi beli zubi. - Da li i vašem prijatelju treba takva pomoć? Posmatra nas sve vreme. On se malo osvrnu prema prijatelju koji je stajao diskretno u blizini. Dragi, briţni Estli. Tačno zna kroz šta sada prolazi, pomisli Blesington dok mu se srce stezalo. Opet se okrenu devojci. Omanja, viţljasta prilika oštrog jezika. Ni najmanje nalik na Estlijevu neţnu sestru. Inteligentna je i ima dobru moć zapaţanja, što je izuzetno opasno u ovoj prilici. Mogla bi i da posumnja da ovde ima i nečeg više od običnog razgovora. Gde je taj Klajd? Trebalo je da se do sada već pojavi sa vestima da je prolaz prohodan. Nemaju još mnogo vremena. Da se nije desilo nešto neočekivano? - Samo brine za mene - reče on kratko, bacivši još jednom pogled na zabrinutog Estlija koji nije oka skidao sa njih dvoje. Neupućenom posmatraču verovatno su izgledali kao momak i devojka koji vodi uobičajen razgovor na ljubavne teme. Pokušao je da je posmatra kao nezainteresovani posmatrač. Da nije bio punih ušiju Klajdovih opisa, moţda bi i mogao da primeti lepe usne sa belim zubima, koja su se rado i često osmehivala, finu liniju brade i ramena ispod haljine. Ali, pun predrasuda o njenom zlom karakteru, ništa od ovoga nije zapaţao. - U kom smislu brine? Brine za vaše srce ili za vaše interese? - devojka je očigledno volela izazovne dijaloge i nije se bojala da postavi škakljiva pitanja. Moţda je taj njegov prijatelj interesantniji sagovornik? Ovaj deluje malo uštogljeno i rasejano. Suviše se često osvrće, dok mu pogled luta preko nje. Ti znaci su joj poznati. Svi oni laskaju, udvaraju se, imajući pred očima cifru koja ide finansijski uz nju, dok preko njenog ramena odmeravaju neku drugu, koja im se više dopada. Namrštila se. Neće više gubiti vreme sa njim. Nije uopšte zanimljiv kako se nadala. - Moţda su to povezane brige. Zar kod vas nisu? - odvrati on potpuno nesvestan o čemu razgovaraju.
20
by voki
Misli su mu bile na sasvim drugoj strani, dole kod kočije koja je čekala u mraku. I Klajda, koji hitno mora da se pojavi, jer je osetio da ona gubi interesovanje za razgovor sa njim. - Ja ću se ionako udati za onog ko da najpovoljniju ponudu. Ljubav i slične besmislice su razonoda siromašnih - reče ona izazovno. Bila je ljuta. Ništa nije drugačiji od ostalih. Udvara se, a preko ramena odmerava druge. Ta njena hladna, proračunata izjava kao da ga podseti gde je i zašto je došao. Tako, sada je otvoreno priznala da je ljubav za nju besmislica, lako nije imao iluzije, oseti ubod razočarenja. Uspravio se i malo odmakao, nesvesno pokazujući da se ne slaţe sa njom. Posmatrala je njegovu reakciju sa nepoverenjem. Tako se svi dramatično iznenade kada im ona tresne istinu u lice. Ni ovaj nije bolji. I on je od onih laţljivaca koji će joj pričati o ljubavi već na prvom susretu. Kao da je to moguće. Nije verovala da ljubav postoji. Nekada davno ţelela je da veruje u to. A sada je bila bez ikakvih iluzija. Bila je okruţena grabeţljivim laskavcima. Pred sobom nije imala ni jedan jedini primer iskrene privrţenosti. - Mislite da je ljubav glupa i nepotrebna u ţivotu? - glas mu je sada ponovo odavao ozbiljnost i napetost. Trag humora od malopre nestao je. - Naravno da je glupa. Navedite mi bar jedan uspešan brak koji je započet iz ljubavi - nije odustajala. Izazivački i nestrpljivo mu se unela u lice. - Vi se moţda ne krećete u pravom društvu. Mogao bih vam navesti nekoliko, ali šta vredi kad vi te ljude ne poznajete - bunio se on. Više od svega ţeleo je da se ovo mučenje što pre završi, da je zgrabe, strpaju u kočiju i krenu, pa šta bude. - Moţda ih i poznajem. Pokušajte. - Pa... Moji roditelji imaju veoma uspešan brak. Njihova uzajamna ljubav je za svako poštovanje. - Hm. Ne poznajem ih. Kao ni vas. Mislila sam na nekog mladjeg. U njihovo vreme moţda'je poneki brak i sklopljen iz ljubavi. Sada se to radi samo iz interesa.
21
by voki
- Zar vi tako mirno pričate o tome? Ne ţelite u svom ţivotu nešto više od toga? - na trenutak je lično razmišljanje provalilo iz njega. Zaboravio je na svoj udvarački zadatak. - Kao da tako nečega ima. Hajde, nemojte mi tu prodavati maglu. Znam ja ovde ko se kome svidja, ali i to da se ti neće venčati. Venčaće se sa nekim sasvim drugim, u zavisnosti koliko ko ima da ponudi njihovoćaskanje već je pretilo da se pretvori u raspravu. - To je zaista jadno. - Vi, očigledno, niste dugo u našem društvu... - poče ona ali pridje joj sluga i nešto joj šapnu na uvo. Ovo je Klajdov signal. Njen sagovornik napeto je posmatrao scenu. To je trebalo da joj bude poziv navodno od oca da ga potraţi u biblioteci. Ona mu se izvini i podje napolje hitrim korakom, a on neprimetno za njom. Nije ni primetila da je prati u stopu. Kad je ušla u mračnu biblioteku, zastade na vratima. -Oče? Uznemirujući osećaj da ne treba da bude ovde svu je obuze, ali već je bilo kasno. Neke jake ruke zgrabiše je i pre nego što je stigla da vrisne, udahnula je oštar, omamljujući miris kad su joj natopljenu krpu stavili preko lica. Poslednja pomisao pre nego što je utonula u mrak bila je da je onaj uznemirujući osećaj od večeras bio znak za opasnost, a ne uzbudjenja zbog zgodnog neznanca. Klajd im je pomogao da je smeste u kočiju. Na sreću, na zadnjem stepeništu nije bilo nikoga ko bi primetio da se dešava nešto čudno. - Ţelim vam sreću - reče im on bacivši pogled na bespomoćnu devojku koju su smesili na sedište. Mala Fiona platiće za svoju drskost i uvrede. Ako ništa drugo, i ona će morati da se uda za nekog koga ne voli. lako je visoko dizala nos i svima se smejala u lice. - Obaveštavaj nas - reče Blesington. - Ne brinite. Bićemo u vezi. Kočija krenu. Kako su odmicali, napetost se smanjivala. Najteţi deo bio je obavljen. Bar se tako činilo Estliju. On malo raskopča svoj ogrtač. Sada mogu da odahnu. Devojka je bila
22
by voki
njihova, a niko nije primetio njen nestanak. Dok se rasveste, oni će već stići u pripremljeno skrovište. Kad od truckanja devojci pade glava, on pogleda u Blesingtona. Kako on nije bio raspoloţen da joj ugadja, ili se pravio da ne vidi, Estli se saţe i namesti je udobnije. Pri tom pokrenu zakači rukom njenu masku i ona se nakrivi. Estli pogleda prijatelja kao da traţi odobrenje, ali kako ovaj nije reagovao, on podiţe masku sa devojčinog lica. - Baš je mlada - reče on saţaljivo, ali Blesington je stegnutih vilica gledao kroz prozor, u mrak. Nije ţeleo ni da je pogleda, iako nije znao kako izgleda. Estliju bi ţao devojke. Mnogo je mladja i lepša nego što je mislio. Nije čuo njen razgovor sa Blesingtonom, ni njen oštar ton, ali mogao je da je posmatra. Imala je finu, neţnu figuru. Mogao je da primeti i lepe crte lica koje su izvirivale ispod maske, kao i njeno dostojanstveno drţanje i urodjenu eleganciju. Pitao se da li će Blesington biti u stanju da primeti i njene prednosti, ne samo mane. Mnogo je lakše nepristrasnom posmatraču da zapazi prave osobine neke osobe nego nekome ko je pun predrasuda, bilo mu je jasno. Blesington je sav nesrećan, nije još uvek u stanju da zapazi ono dobro i lepo u njoj. A nije ona kriva što je nekom luckastom starcu palo na pamet da joj kroji sudbinu. On uze njenu glavu i udobnije je namesti u svom krilu. Ako će i morati da se uda na silu, ne mora biti sva u modricama. Oni su dţentlmeni, iako sada Blesington nije raspoloţen da to pokazuje. Blesington vide kako se Estli trudi oko devojke. On se u ovom trenutku nije osećao sposobnim za takve kavaljerske poteze. Osećao se kao da se teret celog sveta svalio na njegova ledja. Nije mogao da oseti saţaljenje prema devojčinoj bespomoćnosti. Setio se Klajdovih upozorenja, kao i nekih njenih izjava večeras. Njegov prijatelj misli daje neprijatan i opasan posao uspešno obavljen. Ali on zapravo tek počinje.
* Trenutak pre nego što je otvorila oči učinilo joj se da je kod kuće, u svojoj sobi, i da je sve u redu. Da je sve samo sanjala. Ali odmah se
23
by voki
setila gde je. Već nekoliko dana zatvorena je u ovoj kući, u ovoj maloj sobi sa visokim prozorom iz koje ne moţe napolje. Teška drvena vrata dobro su zaključana. Sluge joj donose hranu i iznose noćnu posudu, a ona od one kobne večeri nije videla svog otmičara. Ni njegovog prijatelja. Gospodu Blesingtona i Estlija, pomislila je razdraţljivo. Njenog... budućeg muţa, kako se on nadao. I njegovog nerazdvojnog, odanog prijatelja koji mu je zdušno pomagao u njegovim namerama. Promeškoljila se u neudobnom krevetu. Očigledno im je zadala neočekivane muke, pomislila je zlovoljno, čim nisu pripremili kuću za njen duţi boravak ovde. I dalje je bila u raskošnoj haljini sa bala, koja je sada bila prljava i izguţvana, kako se i ona osećala. Kad bi se bar jedan od te dvojice maskiranih klipana pojavio, svašta bi mu rekla. Zna ona zašto se kriju. Ţele daje slome, da izgubi ţivce i pristane na taj nemogući zahtev. Ali neće moći to tako. Ni upozorenja, ni molbe, ni nagovaranja nisu im pomogla. Ona je bila tvrdoglava. Takvu im je scenu priredila one noći kad se osvestila u ovoj prostoj sobi, da se nisu setili ni maske da skinu. Samo su se zgledali i izašli iz sobe, očigledno da se dogovore za taktiku koju treba primeniti na tako nezgodnoj ţrtvi kao što je ona. Nije joj se ustajalo. Nečujni sluga već je naloţio vatru, ali u sobi je još uvek bilo hladno. Nije ni imala razlog da ţuri. Trudila se da ostane smirena, da se ne nervira i ne gubi ţivce. To bi moţda njih dvojica hteli, da je slome ovde samu, napuštenu, pa da pristane na taj brak. Setila se svog dolaska ovamo. Onaj koji se predstavio kao Blesington odmah joj je objasnio razlog njene otmice. Naravno, u pitanju je bio njen novac. Tako je ona ocenila njegovu bračnu ponudu. Odnosno, imao je nameru da se njome oţeni po svaku cenu.byvoki - Dragi moj lorde Blesington, -počela je ona ironično svoj odgovormoraću da vas razočaram. Moţda ste vi očekivali nešto više, ali ja sam trenutno samo nešto malo više od običog crkvenog miša. Razumljivo je zašto nisam htela takvu vest da objavim u javnosti, ali za vaše i moje dobro bolje je da znate pre nego što se veţete za neku siromašnu devojku. U zabludi ste u vezi mog miraza, kao i svi drugi. Moja
24
by voki
maćeha i njen brat pobrinuli su se za to. Mislim da je pošteno da to znate. Prema tome, nema potrebe da me prisiljavate na brak. Nadjite neku bogatiju. - To nije razlog mog zahteva -rekao je tiho. - A koji bi onda bio? Naprasno ste se zaljubili u mene, od samo jednog razgovora pod maskama? - nije odustajala od svog otrovnoslatkog tona. - Nije vaţno. Mora doći do tog braka. To je uslov da bih dobio svoje nasledje. - Da stupite u brak sa mnom? -začudila se i zaboravila na trenutak da bude zajedljiva. -Da. Nije mu verovala. I dalje je mislila da je siromašni plemić u potrazi za lagodnijim ţivotom. Naravno, preko bogate supruge. A baš je nju odabrao za tako nešto. - Ne razumem. Ko je mogao da vam postavi tako budalast zahtev? - Moj ujak. - Svašta! Zašto bi neko to uradio? - Ne znam. Mislim da je nekada bio zaljubljen u vašu majku. To sada nije ni vaţno. Moraćete da se udate za mene. - Ne moram - odvratila je hladno. Znala je da ume da bude ledena, da samo jednim pogledom zamrzne svaki pokušaj toplijeg pristupa. - Ne pitam vas da li hoćete. Ja sam vam rekao da ćete morati - i on je bio uporan, mada nije podizao glas. - Rekla sam vam da nema nikakve šanse da me primorate. Nikakvo nasilje nada mnom neće me primorati da pristanem na nešto što ne ţelim, zapamtite to - reče ona i ućuta. Znala je da bi joj se glas prelomio da nastavi dalje. Kako je vreme odmicalo, prvi strah ju je prolazio. Sada ih više nije gledala kao maskirane razbojnike. Više kao zbunjene mladiće iz dobrih kuća kojima se ne odvija sve po planu. Ĉak su u zabuni zaboravili da skinu svoje maske. Osetila je njihovo kolebanje. Onaj drugi, koji nije skoro ništa rekao, povuče ga za ruku i onda su se tiho došaptavali u uglu. Moţda treba da se usredsredi na njegovog prijatelja. Estli, ako je dobro čula u kočiji
25
by voki
pre nego što se sasvim osvestila. Tiho su šaputali pored nje, čekajući da se osvesti. Primetila je da je mladić nekoliko puta pogledao, i kao da je u tom pogledu osetila saţaljenje, iako mu nije videla lice. Moţda je on njen spas? Kad bi joj dali nekoliko dana vremena, moţda bi uspela da ih obrlati. Bilo koga od njih. Estli joj se činio kao lakši za njene planove. Posmatrala ih je kako se došaptavaju. Estli nekoliko puta baci kradomičan pogled na nju. Blesington je izbegavao da gleda u njenom pravcu. Eh, treba da se veţu u bračnu vezu, a ne mogu ni da se pogledaju, pomislila je. Kako je osetila njihovo kolebanje, njeno samopouzdanje je raslo. Trunku zadovoljstva predstavljala joj je pomisao da im je zadala više nevolja nego što su očekivali. I što se pokazalo da su ipak fini mladići. Niko nije primenio nikakvu prisilu. Ali problem je nastao onda kad su je naprosto ostavili ovde u ovomo sobičku i nestali. Niko se nije pojavljivao već nekoliko dana. Ni na kome nije mogla da isprobava svoje umeće ubedjivanja, jer naprosto niko nije dolazio kod nje. Samo su je drţali zatvorenu i izolo-vanu. Posluga nije htela da odgovara na njena pitanja. I tako je ostala sama. Nije je niko silovao kao što se bojala. Ali ni ova druga metoda nije bila gora. Već je bila na ivici ţivaca. Koliko je dana prošlo? Pet? Sedam? Otac mora daje izbezumljen od straha. Ako se uopšte otreznio od one večeri i poslao nekog da je traţi. Moţda i uspeju daje nadju, pomislila je bez mnogo nade. Kuća je bila duboko u šumi, okruţena visokom ogradom kao tvrdjava, a njena soba visoko na kuli. Ne bi mogla nikog da dozove odavde, čak i ako se pojave spasioci. A kako je vreme odmicalo, nada da će se pojaviti nestajala je. Ko zna šta se dešavalo kod kuće. Jadni otac mora da preţivljava teške dane. Amanda i njen brat nisu bili ni od kakve pomoći. Baš naprotiv. Ustala je. Svakog dana isto. Jutarnja toaleta u ovim skučenim uslovima pruţala je malo mogućnosti. Osećala se prljavo i zapušteno i znala je da tako i izgleda. Kako su svirepi. Nisu bili agresivni, ali zar i ovo nije neka vrsta prisile? Zašto joj bar nisu nabavili neku haljinu, da
26
by voki
se presvuče i umije? Sedi već danima u ovoj nakićenoj balskoj, u kojoj izgleda smešno i kao u nekoj parodiji. Zimsko zubato sunce polako seprobijalo kroz visoki prozor. Uspela je da se pre neki dan popne i proviri napolje. Tada je i videla gde se nalazi. Moţda bi mogla da ponovi taj postupak? Ali sada da sedne na unutrašnju dasku i malo posmatra napolje. Već joj je dosadilo gledanje u kamin, krevet, sto i dve stolice, što je sačinjavalo sav nameštaj u sobi. A ništa se ne dešava. Nema ništa ni za čitanje. Totalna monotonija. I beskrajno vreme za razmišljanje. Uspela je da odrţi ravnoteţu na klimavoj stolici, ali penjanje na prozor bilo je već malo teţe. Uspela je da namesti jednu nogu, ali nije uspevala da uspostavi ravnoteţu da se sasvim popne. Baš kad je bila nadomak cilja, vrata se sa treskom otvoriše i ona oseti neke muške ruke kako je grabe oko struka, - Gospodjice! Pa nije valjda dotle došlo da skačete sa prozora! - čula je uzvik iza sebe. Nije mogla da se izvuče iz čeličnog stiska dok je bila u činu spuštanja sa prozora, jer se stolica opasno nakrivila, ali čim je dotakla nogama pod, počela je da se otima i odguruje uljeza od sebe. - Ne dirajte me! Da me niste pipnuli! - povikala je i osetila kako je ruke puštaju. Brzo se okrenula prema njemu, plamtećih, besnih očiju. Pred njom je stajao visok i prilično zgodan mlad čovek. Plemenite crte i odelo odavale su da to nije niko od straţara koje je uglavnom vidljala ovih dana. Odmeravala ga je nekoliko trenutaka, dok se njena ljutnja topila i ustupala mesto radoznalosti i nečemu što je malo ličilo na zadovoljstvo. Zar će im ipak uspeti daje slome, pomislila je ali bez ljutnje. Konačno se nešto desilo. Neko se pojavio. - Zašto ste se peli na prozor? Zar vam je tako mrska pomisao na taj brak da ste hteli da skočite? - upita je on prigušujući uzbudjenje. Izgleda da se stvarno uplašio da će skočiti. Već je u glavi razmatrala da tu činjenicu, da se on plaši za njen ţivot, iskoristi u svoju korist. - Moţda. Zar vi ne biste isto da ste na mom mestu? - upitala je pokušavajući da povrati svoj uobičajen izazovni ton i smogla snage da ga pogleda.
27
by voki
Da, veoma privlačno lice sa tamnom kosom i očima. Prijatno ophodjenje, vidi se da je dobro vaspitan i iz fine porodice. Vitka figura, ali ipak ima tako snaţne ruke. Setila se sa koliko lakoće ju je spustio sa prozora. Sve to je primetila u nekoliko trenutaka, dok joj je srce burno kucalo. - Pa, za početak ne bih skakao sa prozora. Moţda postoji i drugo rešenje za vaš problem - reče on polako, ne skidajući pogled sa nje. Moţda je hteo da se uveri da se neće opet popeti... A moţda jednostavno nije mogao da odvoji pogled od nje, gledajući je prvi put po danu, oči u oči. Ovo je bio njihov prvi pravi susret. Po dnevnom svetlu, bez maske. Bez društva, na šta su oboje pomislili, jer se odmakao nekoliko pristojnih koraka od nje, i dalje budno pazeći na svaki njen pokret. Ovde su bili potpuno sami. -Teško da postoji. Neću se udavati na silu, to sam već rekla... i vama i vašem prijatelju - reče ona pogledavši ga ispod oka. - Nisam ovde da bih vas nagovarao na suprotno. Ali ne bih sebi oprostio da vam se nešto desi dok ste... povereni meni na brigu - reče on birajući reči, očigledno pazeći da je ne uvredi. Ionako je bila dovoljno besna. Nije nikada imao priliku da upozna takvu devojku. Setio se kakva je bila one večeri kada se osvestila u ovoj sobi. Svašta im je rekla. Njegova sestra bila je divna, blaga, neţna osoba, a njegove prilike i vaspitanje nisu mu pruţale mnogo mogućnosti da se udvara okolo i procenjuje kakve su ostale devojke. lako ih je Klajd upozorio, ipak su bili iznenadjeni ţustrim otporom koji su ovde doţiveli. - Kako velikodušno i briţno sa vaše strane. Otimate neduţnu devojku da joj uništite ţivot, za koji tako velikodušno brinete - sada je ponovo vladala sobom i pogledala ga je ispod oka, prateći reakciju. Ovo je neki dobar momak, moţda će joj uspeti da ga nekako obrlati da je pusti. Samo treba da bude pametna i lukava. - Ja nikom ne ţelim zlo. Ni vama. To je samo nešto što sam duţan da obavim. - Ko ste vi? Jeste li vi Blesington? - pogledala ga je oštro.
28
by voki
Ćutao je nekoliko trenutaka, proučavajući njen namrgodjeni izraz. Mislila je da neće hteti da joj odgovori, ali on ipak reče: - Zovite me Robert. To će biti dovoljno. Dok smo ovde ne moramo da poštujemo formalnosti. - Robert, i kako još? - Za sada vama to nije vaţno. Neka samo ostane na tome. - Ţelite da ostanete anonimni? -povratila je uobičajeno raspoloţenje i svoj slatko-peckavi ton. - Ne zameram vam. Vama, očigledno čoveku iz plemenite porodice, mora da izuzetno teško pada ovaj zločin koji se vrši nada mnom. U redu je ako ne ţelite da vaše ime bude upleteno u nešto tako sramno - reče mu ona i primeti kako je pogodila metu. lako je ćutao, izgledao je kao da su ga njene reči postidele i kao da je već razmišljao o celoj situaciji, koja mu očigledno nije prijatna. - Nećete da mi kaţete ime, ali ja sam ga čula one noći. Vi ste Estli, Blesingtonov saučesnik - reče ona ciljajući. On preblede na te njene reči. Bila je zadovoljna njegovom reakcijom. Ako je ovo Estli, sa njim bi moţda lakše mogla da izadje na kraj. On jeverovatno prisiljen prijateljstvom da učestvuje u svemu ovome, ne tiče ga se lično. A činjenica da ona zna ko je on verovatno će ga malo pokolebati. Kako je njegovo raspoloţenje padalo, njeno je sve više raslo. Glas joj je zazvučao skoro veselo kada ga je upitala: - Gde vam je prijatelj? Moj... takozvani verenik? Mislila sam da će bdeti nada mnom. Umesto toga poverio me je najboljem prijatelju. Zašto, moliću lepo? I zašto niste imali dovoljno pristojnosti da se ovih dana pojavite preda mnom? Ili je to bio deo taktike? Da me izludite brigom i dosadom, da bih lakše pristala na vaš plan? - trudila se da zvuči Ijutito, mada joj je ponovo probudjena nada popravila raspoloţenje. - Oprostite na zanemarivanju. Razboleo sam se one večeri. Tek sam danas ustao iz postelje. A... nema nikog osim nas i slugu - odgovori joj on, pokušavajući da se vrati u nor-malu, mada se videlo da su ga njene reči pogodile. -Ah. Tako. Onda vam je oprošteno - zvučala je velikodušno kao da ćaska sa kavaljerom u jednom od salona u svome dvorcu.
29
by voki
Pogledao ju je malo iznenadjeno. Ovo je zaista nepredvidiva devojka. Ne zna čovek da li će da se svadja ili da popustljivo ćaska kao da je kod kuće i da je sve u redu. Zašto je morao da bude umešan u sve ovo? On, koji se celog ţivota trudio da bude pošten, častan, dobar čovek. Mogao je da sada mirno doručkuje na svom imanju, okruţen porodicom. A ne da odgovara za ovu devojku, koja se ne predaje lako i bori se za svoju slobodu hrabro kao muškarac. Sledio se malopre kada je pogledao kroz prozorče na vratima i spazio je kako se penje na prozor? Da li je dotle došlo da će pre skočiti s prozora nego pristati na neţeljeni brak? Sada, nekoliko minuta posle toga, nije izgledala kao da je imala tu nameru. Bila je potpuno pribrana i vladala sobom. Ĉak je izgledalo kao da ona odlučuje o tome šta će dalje biti. Kako joj to uspeva? - Znači, vi ste pomagač u ovoj radnji. Moţete li da mi kaţete zbog čega to sve radite? Vi ste pametan čovek, vidi se po vama, i znate da je ovako nešto kaţnjivo - pogledala ga je ispod oka, da vidi kako njeno laskanje deluje na njega. Nije imala iluzije o svojoj privlačnosti ali smatrala je da je dovoljno lepa i privlačna, i da ima dovoljno duha da moţe da istera svoje kada god hoće. To samopouzdanje nekako ju je čuvalo i pomagalo joj da se izvuče ako zapadne u neprijatne situacije. A goru od ove do sada nije imala. - U pitanju je najbolji prijatelj - reče on posle kraćeg oklevanja, kao da premišlja koji će je odgovor zadovoljiti da dalje ne postavlja neprijatna pitanja. Posmatrala ga je, loveći tragove laţi na njegovom licu, ali kad ju je pogledao očima tamnim kao zvezdano nebo, morala je da skrene pogled. Mora da ostane hladne glave ako ţeli da se izvuče iz ovog škripca. Jer sada nema nikoga da joj pomogne, osim same sebe, opominjala je sebe dok joj je srce lupalo. Ljutila se zbog svoje reakcije. Pa šta ako je zgodan, prijatan i lep. On je njen tamničar, a ona njegova zatočenica. Ne srne to da zaboravi. Pogledala ga je ispod oka, bojeći se da će se odati otvorenim pogledom, jer nije bila smirena i spokojna kao malopre.
30
by voki
- Manite tu priču o prijateljstvu. Mora da postoji i bolji razlog. Na primer, materijalni? - Je l' vi sve gledate kroz materijalnu stranu? - upitao ju je ozbiljno. Ovako na jutarnjem svetlu izgledala je neobično mlada i ranjiva, kao dete koje hoće da se igra odraslih. Malo svojeglava, ali ipak kao devojčica. Ĉak i ova balska haljina na njoj delovala je nekako neumesno. Moţda bi joj više odgovarale kikice i masnice, pomisli on sa neočekivanom neţnošću. One noći u kočiji, kad joj je spala maska i prvi put video njeno lice, porazila gaje njena mladost i nezaštićenost. Srce mu se stezalo u grizi savesti. Na njenom mestu mogla je da bude njegova sestra, da su druge prilike. - Hm. A... ako vam ja ponudim više? - pogledala ga je ispod oka. On sakri osmeh na njen pokušaj pregovaranja. Njena mladost nije mu bila prijatna. Pre ovoga mislio je da je malo starija, u ono malo razmišljanja koje je potrošio na nju. Više se brinuo da nešto ne podje naopako, nego kakva je ona. Ona je pre otmice bila samo ime, imaginarni, nepoznati lik. Sada je pred njim dobila telo i lice, postala ţivo biće, mlado i nezaštićeno. Ceo ovaj poduhvat je zbog toga dobijao neku zločinačku dimenziju. Ove mudre reči koje je izgovarala nisu išle uz njenu mladost, kao ni oštar ton koji je obilato koristila. Bilo je očigledno da je ţivela u prilikama gde je morala da očvrsne, da nauči kako da se stara sama o sebi. Njena maćeha Amanda Stolen i njen brat bili su dobra škola za učenje o surovosti ţivota. Mora da su oni doprineli da postane ovakva. On je po prirodi bio blag čovek, i nije mu bilo teško da nadje opravdanje za bilo koga. Pa i za ovu mladu devojku, koja je u bezizlaznoj situaciji, a hrabro se drţi, i čak pokušava da zauzme superiorniju poziciju u pregovaranju. Nije bio iznenadjen ponudom. U stvari, očekivao ju je. I ko zna iz kog razloga, neka neţnost pomešana sa saţaljenjem uvlačila mu se u srce. - I sami ste rekli da ste na pragu propasti. Otkuda biste mi vi platili? odgovori joj, malo zabavljen njenim hrabrim drţanjem. - Moţda sam lagala, da odbranim svoju čast u tom trenutku uvredjeno odvrati ona.
31
by voki
On nije glup. Biće teško pregovarati sa njim, iako ima ovako blag glas i... sav je prijatan i fin. Kako se raspravljati sa nekim ko je fin i dobar? Uz to vas tako gleda, da zaboravite šta ste hteli da mu kaţete. - Vi dobro znate da je to istina -reče joj on ozbiljno. Premišljao je malo, ali morao bi -da joj kaţe u svakom slučaju. - Šta je istina? - upita ona brzo. - Pa... da vaša materijalna situacija i nije baš tako blistava kao što izgleda - birao je reči. - Vaš otac je bankrotirao. Mislim da bi vam otac rado dao blagoslov za taj brak. U vašoj trenutnoj situaciji to ne izgleda tako neprihvatljivo. Mislim da je, čak, izlaz iz vaše situacije - završi on, prateći njenu reakciju. - Bili biste veoma dobar advokat. Jeste li studirali pravo? - nije se dala ona, mada ju je njegovo saopštenje teško pogodilo. Zaboga! Jedno je sumnjati da ste na pragu propasti, a sasvim drugo da vam to neko zvanično potvrdi! Jadni otac! Moţda je do sada već izbačen iz dvorca, bez igde ičega! Nije sumnjala u reči ovog mladića ali nije ţelela da se preda. Mora da postoji neki izlaz. Primetila je trag zanimanja kod njega. Imao je inteligentan pogled kome nije moglo ništa da promakne. Kao što ni njoj ne bi moglo. On joj je dorastao takmac i pored blagosti i pomirljivog tona. Odavno nije imala prilike da razgovara sa nekim ko joj je dorastao. Blatjo rumenilo obli joj obraze. On je to tumačio kao reakciju na porazno saopštenje o njenoj materijalnoj situaciji. Briga za nju i neka vrsta saţaljenja izbijale su iz celog njegovog bića, osećala je to. To je još više uzbudi i pomete. Ona treba da ga mrzi, da se ljuti na njega, da zahteva od njega da je pusti, a ne da se zbunjuje na svaki njegov pogled. - To ne moţe biti istina - reče ona bledih usana, pokušavajući da zvuči nehajno. - Ne laţem vas. Ţao mi je. Moţda nije trebalo ovako da vam kaţem, ali sad je kasno za ispravke. Hoćete li biti ljubazni da se više ne penjete na taj prozor? - reče on, videvši da se okrenula na tu stranu.
32
by voki
- A hoćete li vi biti ljubazni da... budete malo ljubazni? - odvrati mu ona, nemajući drugi argument da povrati onaj svoj uobičajeni polu— ljutiti ton kojim se uvek obraćala mladićima. - Na šta mislite? - delovao je zbunjeno, što mu je neodoljivo stajalo. Izgledao je tako neiskvareno, tako neprimereno svojoj ulozi tamničara. Odvratila je pogled od njega. - Mislim na to da ovde čamim već nekoliko dana, sama i u istoj prljavoj haljini, neočešljana i neoprana. Da li. ste mislili da će me to poniţenje pribliţiti vašim ciljevima, i ciljevima vašeg prijatelja Blesingtona? - O... ţao mi je. Kao što sam rekao, bio sam bolestan. Sluge su se brinule o vama najbolje što su umeli. Ali nisu imali prevelika ovlašćenja. Nisu smeli da komuniciraju sa vama... A i sami su se trudili da se drţe što dalje od svega ovoga. Ne zameram im zbog toga. Ni meni nije milo ovo što moram da radim. - Pa, vi kao glavni tamničar nadam se da imate ovlašćenja da mi nabavite neku čistu haljinu i obezbedite kupanje. - Za kupanje nije problem. Ako moţete sami, jer nemamo ţensku poslugu - dodao je. - Ali ne znam koliko bi vam se dopala haljina. Nije... baš na vašem nivou - reče on pogledavši njenu skupocenu haljinu koja je zaista sada delovala jadno. - Rugate mi se. Vi ovu prljavu krpu zovete mojom haljinom? nabusito je odvratila, podsetivši ga tim recima na njegovu mladju sestru. Tako je i ona zvučala kad se durila i ljutila na njega. Sve dok joj on ne bi popustio i umiljavao joj se dok se ne odljuti. Ali ovo nije bila njegova sestra. Ovo je devojka sa kojom se mora veoma paţljivo i budno postupati, lako godina kao njegova sestra, gospodjica Fiona Ozborn bila je mnogo tvrdji orah, ne srne to da zaboravi u svom probudjenom saţaljenju. - U redu. Doneću vam nešto, pa ćemo pokušati da sredimo tu vašu dok nosite drugu. - To zvuči već mnogo bolje. Ĉekam vas.
33
by voki
Kad je otišao zamislila se. Nestao je i poslednji trag njene zajedljivosti i oštrine. Osetila se jadno i slabo. Ĉak je bila na ivici suza, ona, Fiona Ozborn, koja nikad do sada nije pokazala slabost!Dakle, istina je. Propašće finansijski, i to u najkraćem roku. Da je pametna, prihvatila bi ovu bračnu ponudu oberučke. Samo da nije tako tvrdoglava. Zašto je Blesington hteo da je primora na to? Zar nije mogao da se pouzda u svoje kvalitete da će joj se dopasti? Ono veče čak ni masku nije skinuo. Moţda je ruţan, ili ipak bez duha. Ili jednostavno nije hteo da se zamara praznim udvaranjem kad je već isplanirao da će biti njegova. Setila se njegovog krutog drţanja i malo grubog tona. Bio je ljut, nije ţeleo ni da je pogleda kada mu se suprotstavila. A onda ju je ovde ostavio da čami dok se ne predomisli. Eto, to nije mogla da podnese. Otac je bio dobar čovek, na svu sreću. Ali kako je ovo vreme kad su ţene u vlasti muškaraca i nemaju svoju slobodu, uvek se plašila kakvog će gospodara naći u muţu. To je bio jedan od razloga što je bila tako hladna, odbojna i probirljiva. Ispod svačije slatkorečive maske nazirala je osobine koje su je odbijale, koje su govorile o nečijoj pohlepi, prostakluku, grubosti, sebičnosti... Da li je i Blesington takav? Nema ga, zar to nije znak grubosti i nedostatka vaspitanja? Zar bi mu bilo tako teško da je malo nagovara, da pokuša da bude ljubazan i paţljiv... kao ovaj njegov prijatelj, na primer. Ovako je njegova ţelja izgledala kao surova naredba, bez imalo takta. Otac joj je dozvoljavao da bira muţa, nije ţeleo nikog da joj nametne. Zar će ipak morati da podje za nekog kog ne podnosi? Posle nekog vremena sluge done-soše toplu vodu. Morala je da se pouzda u svoju umešnost da će sve dobro obaviti sama. Celog ţivota su je sluţili i ugadjali joj. Prvi put je prepuštena sama sebi.
*
Kad je kasnije sedela ispred vatre, sušeći kosu, u mrkoj, jednostavnoj haljini kakvu obično nose sluškinje, udje njen tamničar. Nije htela da se osvrće, da ne bi premetio kako je bila nestrpljiva da ga ponovo vidi. Haljina joj je ljupko stajala. Gruba tkanina bez ukrasa isticala je njene fine crte lica.
34
by voki
- Ţao mi je. Mogli smo da nabavimo samo ovu haljinu. Ĉim operu i srede vašu, vratićemo vam je - reče on gledajući je. Okrenula se prema njemu i uočila da mu se dopada kako joj stoji. 30 Rumen joj obli obraze. Osvrnula se prema vatri. Treba da pazi na svoje misli. Šta ima veze ako se njemu dopada kako izgleda u ovoj prostoj haljini? To neće imati nikakvog uticaja na njenu sudbinu. Za nju će morati sama da se pobrine. - O, ne brinite zbog toga. Ionako ste mi rekli da sam skoro prosjakinja. Ostaću u ovoj. Udobna je, i bolje bi mi bilo da se navikavam na ove prostije modele - reče mu šaljivim glasom pokušavajući da raščešlja kosu. Bilo mu je drago da je zatiče u tako dobrom raspoloţenju. Da li joj je kupanje pomoglo, ili je opet nešto smislila? Da su se sreli u drugim okolnostima, bili bi mu zabavni njen smisao za humor i oštrina duha. Nije mogao da potisne u sebi ţaljenje zbog toga i odmah se uozbiljio. - Sva vam je zamršena. Dozvolite meni - reče on iznenada, gledajući je kao se muči. Bolje da se pomire. Nema potrebe da budu neprijatelji ako su ovde zatočeni i upućeni jedno na drugo. Jer i on sam se osećao kao zatočenik. Sa teskobom je pomišljao kako mu teško pada zadatak da je ovde čuva. Uloga tamničara nije mu prijala. Celo njegovo biće bunilo se protiv te uloge. Ali, kad se mora... Ona se iznenadjeno osvrnu i pogleda ga, pokušavajući da u njegovom predlogu uoči neke zadnje namere. - Imam mladju sestru. A njena kosa je prema vašoj pravi haos. Kao da se kolebala nekoliko trenutaka, proučavajući njegovo lice plemenitih crta, a onda mu bez reči pruţi grubu četku koju su joj doneli za kosu. Gledala je u vatru kad on polako poče da je provlači kroz njenu zamršenu kosu. Minuti su prolazili u tišini. Kako je takav čovek, koji očigledno nije bio stvoren za zlo, dospeo u situaciju da radi ovako nešto? Ah, odanost prijatelju. Jasno joj je. Ĉak su i razlozi za njegovo učestvovanje u ovako nečasnoj radnji bili časni i plemeniti. Umela je dobro da proceni ljude, znala je to. Nikad joj se nije desilo da napravi grešku. Pa i sada joj je prvi utisak govorio da je ovo
35
by voki
čovek koga vredi imati za prijatelja. Nije znala o čemu on razmišlja, ali ona je mislila na to kako je njegova sestra prava srećnica što ima takvog brata. A ona nema nikog. Otac više nije isti od kako se oţenio Amandom. A majka... Oči joj se napuniše suzama. Sva sreća što sedi iza nje i zauzet je oko njene kose. Nije ţelela da je vidi ovakvu. Ovo je samo trenutna slabost. Podigla je ruku da kao namesti kosu i usput krišom obrisala suzu. Neće plakati. Naročito pred njim. Nekoliko puta uočila je nešto slično interesovanju i čak divljenju u njegovom pogledu. Neće to sada pokvariti tipičnom ţenskom slabošću. Imaće za plakanje celu noć. A sada će biti bodra i jaka. Ona isprekidano udahnu setivši se majke. I ona ju je tako strpljivo češljala. Tako joj nedostaje. Zatvorila je oči. Naročito oseća bol i prazninu od njene smrti. Od tada se njen ţivot promenio. I očev, ne samo njen. Majka je bila ta koja je porodicu drţala na okupu, koja ih je štitila od spoljnih problema, koja ih je usmeravala, tešila, savetovala. Nikada o majci nije tako razmišljala dok je bila ţiva. Tada je stalno imala pored sebe neţnu, krhku ţenu koja ju je blagim glasom opominjala i davala savete. Od kako nje nema, sve ide naopako. A ona se boji da i njen ţivot ide naopako, u nepovrat. Da je majka ovde, ona bi našla izlaz iz ove situacije. Posavetovala bi je šta da uradi. I ona bi bila sigurna da je baš to ispravno. Ovako, moraće da se osloni na svoje kolebljivo odlučivanje. Ĉetka je i dalje ujednačeno prolazila kroz njenu kosu i ona zatvori oči, prepustivši se sećanjima. Majka, tako puna blagosti i radosti. Otac, koji ju je oboţavao, nije kap vina popio dok je ona bila ţiva. A ona, Fiona, bila je tako sigurna i bezbedna, osećala se kao dobro čuvana princeza. Majka joj je na rastanku i rekla da treba da veruje sebi i da će tako uvek sve biti u redu, kad ju je uplakana ćerka upitala kako će ţiveti bez nje. Ćutali su dok je četka u tišini prolazila kroz njenu smedju kosu. Da li je moguće da muške ruke mogu da budu ovako neţne? - Tako me je nekada majka češljala - reče ona stisnutog grla da bi prekinula tišinu. - Verovatno vam veoma nedostaje - reče on blago.
36
by voki
- Pa... Bila mi je majka. Šta drugo da vam kaţem. Nemam drugu, niti ću ikada imati. Naučila me je nekim stvarima na kojima ću joj.zauvek biti zahvalna. - To svaka majka učini za svoju decu - i dalje je govorio tiho i paţljivo. - Stalno mi je ponavljala kako treba drţati glavu iznad vode, bilo kuda da te bujica odnese. Tada to nisam shvatala, pa sam se trudila da plivam što bolje. Tek u skorije vreme shvatam šta je htela da me nauči. Ţivot je teţak kad nemate pored sebe nekog na koga se moţete osloniti. - Mislim da bi vaša majka bila ponosna na vas. Okrenula se prema njemu. Njegove tamne oči bile su odmah iza nje, veoma blizu, i ona se zagleda u njih. Bilo je u njima blagosti i dobrote i još nečega od čega je prijatno zadrhtala. Gledali su se nekoliko trenutaka. Ĉak se i vatra pored koje su sedeli nekako utišala. Tišina ih je obavijala i uzdizala u neki bezvremenski prostor. Neka fina izmaglica prigušenih osećanja širila se oko njih. A onda se on prenu, kao protiv svoje volje, kao da se doziva svesti. - Eto, sad je gotovo. Ĉak sam vam i frizuru namestio - reče on izmaknuvši se i pokušavajući da zvuči veselo kao ona malopre. Ali sakrio je oči. Dosetila se zbog čega. Toplina koju je malopre osetila dok su im ţenice zaranjele jedne u druge... Ona nije poţeljna. On je najbolji prijatelj njenog verenika. I tu neobičnu toplinu treba da izbace iz sebe... i ona i on. Pogledala ga je još jednom, malo uplašena saznanjem do koga je došla. Gledao ju je netremice, a u očima mu je mogla pročitati i pitanje, i strepnju, strah, bol. Ali i nešto od čega je opet zadrhtala, iako je sedela pored vatre. Obrazi joj buknuše. Nikada do sada nije bila u situaciji da sedi pored nekoga ko u njoj izaziva ovakvu plimu raznobojnih osećanja. Ne, do sada nije imala nikog prema kome će osetiti ovako nešto, neku bliskost i toplinu, gde reči nisu potrebne za razumevanje. Još od vremena kada joj je majka bila ţiva. - Gospodine Estli... - reče mu ona neţno, ali on se trţe, kao da ga je probudila iz slatkog sna.
37
by voki
Odmah je ustao, kao da ga je podsetila gde se nalazi i zašto. Kao da ga je vratila u grubu i hladnu stvarnost. - Oprostite. Zaista mi je ţao... zbog situacije u kojoj ste - reče joj krijući pogled, kao daje običnim recima hteo da izbriše onu treperavu izmaglicu od malopre. Ona se trţe na njegove reči. - Nemojte. Ne treba mi saţaljenje. Ničije, pa ni vaše - reče mu, ali kad ga vide svog ojadjenog, malo se oblaţila. -Ali moţete da ostanete da večeramo zajedno - završila je tiho. Ono raspoloţenje od malopre još je treperilo negde u njoj i nije joj dalo mira. Zbunjenost, pomešana osećanja uskovitlala su se u njoj i nisu joj dozvoljavala da ponovo potpuno ovlada sobom. - Hvala. - Ponašaćemo se kao da ste gost u mom salonu - pokuša ona da se našali, ali napetost je i dalje visila u vazduhu. On pridje i upali svece. U ovo doba godine mrak je rano padao. Senke su se već izduţivale. Soba je izgledala tajanstveno i sva u. nekoj opojnoj atmosferi ovako u polumraku. Oboje su osetili opasnost koja vreba iz takve atmosfere. Zato on odmah prihvati njen obični ton, pomaţući joj da povrate normalan ton. - Veoma ste ljubazni, s obzirom na situaciju. I ponašate se kao... velika. Ona se osmehnu. Bila je zadovoljna što je ostao, mada je na trenutak imala utisak da će pobeći od nje. Od opasnosti koju su malopre oboje osetili sedeći ovde sami. - Pokušavate da mi kaţete kako sam u stvari klinka? - osmehnula se. - Ne baš tim recima. Ali veoma ste mladi... a stoički podnosite sudbinu koja vas je zadesila. - Priznajte da me niste tako zamišljali - nasmeja se ona. Sluga je uneo jednostavnu večeru i seli su za sto. Nije bilo mnogo ceremonije. Nešto sira i mesa, to je bilo sve. Bila je gladna i bacila se na jelo. On se osmehnu i pridruţi joj se. - Zaista nisam.
38
by voki
- Imali ste zastrašujuću sliku ispred sebe? - upita ga ona. U trenutku se osetila lakomisleno i pomislila je da bi mogle svakakve lude stvari da joj padnu na pamet. - Mislili ste da sam neka divljakuša, zmija otrovnica, grozna i ruţna...? - To je suviše drastičan opis -branio se on. - Ah, ako me je Klajd opisivao, onda mi je sve jasno. Taj klipan je letos pokušavao da mi se udvara, na svoj uobičajeno plitak način. On misli da je dovoljno da uputi dva-tri komplimenta i zavodljiva pogleda, pa da se svaka šupljoglava devojka zaljubi u njega. Otkuda vi njega poznajete? Je li vam on pomogao? Morao je da vam pomogne, bez njega ne biste mogli da me poznate. Ni Blesington me nije poznavao. Videvši da se uozbiljio, ona nastavi malo blaţe. - Nema veze. Ionako se čini da će biti sve kako je vaš prijatelj isplanirao. Moţete slobodno da mi kaţete. Je li mu Klajd bio nešto duţan? Jer on iz čistog prijateljstva ne'bi pristao na tako nešto. - Otprilike. Ovaj... Blesington mu je jednom učinio jednu veoma vaţnu uslugu. Ovim je Klajd uzvratio. To je sve. - Pretpostavljala sam tako nešto. Klajd je običan plitki sebičnjak koji misli samo na sebe. Nikada ne bi u ţivotu učinio nešto velikodušno ako iz toga ne bi mogao da izvuče ličnu korist - raţesti se ona, ali se odmah stiša kad joj pogled pade na njegovo pokunjeno lice. - Lepo ste me očešljali. Blago vašoj sestri na takvom bratu - reče mu iznenada. Zainteresovano je gledala kako mu lice preliva rumen zadovoljstva. Pogledao ju je zahvalan za tu ljubaznost, a ona iznanadjena zaključi da do sada nije imala prilike da vidi tako čist, iskren, neiskvaren pogled, bez zadnjih misli i predumišljaja. Zaista, blago njegovoj sestri. On je verovatno briţan i dobar brat. Kako li se on upetljao u ovakvu glupu stvar? Ah, prijateljstvo, setila se. Duţnost, prijateljstvo i materijalna dobit, tako joj je objasnio. - Kaţite mi, zbog čega vaš prijatelj nije došao u moju kuću kao običan udvarač i prosac, nego je morao da izvodi ovako nešto. I meša u to čestite ljude - dodala je. Nije izdrţala, iako je htela da ne pominje Blesingtona. Bilo je stvari koje su morale da se kaţu i pitaju.
39
by voki
- Pa... Mislim da nije bilo vremena za to. Venčanje mora da se obavi što hitnije. A normalni pregovori bi se oduţili. Naročito što vi niste... ovaj... osoba koja bi se lako dala ubediti u potrebu za takvim nečim. - Ah, shvatam. Potpuno ste u pravu. Ja nisam devojka koja bi uletela u brak sa skoro nepoznatim mladićem brzinom lansiranja iz katapulta. Na to ste mislili? Ne bih poverovala ni u nečiju iznenadnu ţarku ljubav, niti bih je isto tako neočekivano uzvratila. A razlog kao pomaganje nekome da dodje do nasledstva ne bi mogao da me ubedi da se doţivotno veţem za bilo koga. Tako da je ta mogućnost morala da otpadne. Blesington nije glup čovek - malo se stresla, a on je iz potaje pratio njeno izlaganje. - Rekla bih da je veoma pametan čovek. Recite mi kakav je. Vi ga dobro poznajete. - Pa...Veoma smo slični. Osmehnula se njegovom šturom opisu. Sve što je bilo u vezi njegovog prijatelja i ove njene otmice nije mu bilo prijatno da se pominje. Potpuno ga je razumela, ali morala je da ga malo muči. Osetila je zadovoljstvo u tome što je njemu neprijatna ova situacija. - Kako ste vi odan prijatelj. Blago njemu što vas ima. Da li biste njegove interese stavili ispred svojih? - upita zagledavši se u njegove oči. Posle nekoliko trenutaka on skrenu pogled i ne odgovori joj. To je trebalo da joj dovoljno kaţe. Oseti ubod razočarenja, iako je odgovor nije iznenadio. Uzdahnula je. Šta vredi što joj se dopao jedini pošteni mladić na svetu, kad je taj zaduţen da je preda svom najboljem prijatelju. Svojim izbegavanjem odgovora jasno ju je podse-tio na to. Resila je da se okane takvih aluzija i prestane da muči i sebe i njega. Nemaju nikakve koristi od toga da se dopadnu jedno drugome, isto kao ni da se svadjaju. Pri pomisli na to, pade joj teško. Ali uspela je da se savladala i opet veselim glasom upita: - I tako ste me vi zamišljali sasvim drugačijom. Da li vam je Klajd pomogao u tom zamišljanju? Znam da jeste. A on me nije mogao predstaviti u najboljem svetlu. Ni ja njega ne bih mogla da prikazem u lepšem svetlu. Iskreno, mrzak mi je. Plitak, laţljivi stvor - završi ona bez ljutnje.
40
by voki
- Moram da priznam da uopšte nije bio u pravu. Moţda se njemu dopadaju drugačije devojke. Ali vas nije dobro predstavio... - zastao je u pola rečenice. Gledali su se nekoliko trenutaka širom otvorenih očiju. Tišina je treperila, prenoseći vibracije kroz vazduh. - Ovo bi trebaio da shvatim kao komplilment? - reče ona malo bez daha, ali on se povuče. - Nisam imao nameru da vam delim kbmplimente. Ovo nije situacija za to, ni vreme ni mesto - reče malo oklevajući, i opet je imao ozbiljan, zategnut izraz. - Ipak, hvala. Iskreni komplilmenti su retki. Sve ostalo je laskanje nije htela da promene temu. - Nemojte da mislite da sam ja neki uzoran, idealan čovek. Imam utisak da o meni imate bolje mišljenje nego što zasluţujem - reče on skrenuvši pogled, sa nekim mučnim izrazom na licu., - Zašto? Mislite da nisam u pravu? - nije odricala i gledala ga je u oči. Retko je imala priliku da ona traţi mladićev pogled. Obično su je opsedali i nametali se. Sve u ubedjen-ju da će se dokopati njegog bogatstva. Sada je prvi put bila u situaciji da oseća kod mladića zainteresovanost koju on pokušava da obuzda i ukloni. Neko slatko uzbudjenje poče da joj klizi niz kičmu. Blaga vrtoglavica i klica uzbudjenja uvlačila joj se u'razum. - Nisam idealan. Moţda čak i ovaj razgovor sa vama vodim iz nekog cilja. Ne treba mi verovati - bio je on uporan. - Vi ste zaista mladi. Lako vas je prevariti. Ona se nasmeja na ove njegove reči. Sad je bila potpuno razoruţana. - Verujte da sam se nagledala i naslušala lazova za ceo ţivot. A vi niste od te sorte. A baš ţelim da vam verujem, ne znam ni sama zašto. Znam da situacija ne ide tome na ruku, ali ne moţete me odgovoriti od toga. Nisam do sada srela mladića kao što ste vi. Zaista ste... fini slatko se nasmejala njegovoj odbrani. - Nisam traţio da mi uzvratite kompliment - pobuni se on. Zvučala je kao da je starija od njega, a on neki dečkić od trinaest godina kome će oprostiti nespretnost. Gledao ju je ovako veselu i nije
41
by voki
mogao da se načudi Klajdovom zlobnom opisu. Uopšte nije bila takva kako ju je opisao. On ju je doţivljavao sasvim drugačije. Za njega je bila fina devojka koja je prisiljena da se bori za sebe, i to radi sasvim korektno. Mora da je samo sita pohlepnih udvarača kao što je Klajd. - Ja nisam osoba koja olako deli pohvale. Znači da ste zasluţili - bila je uporna. Nije mogla da vidi svoje oči, koje su svetlele nestašnim sjajem i prosto obasjavale celu sobu. On na trenutak osta zagledan u njih, ali ih onda odvoji teškom mukom, kao da se otrţe od njihove magnetske privlačnosti. - Sad se osećam kao totalni laţov i prevarant. Ne zasluţujem vaše poverenje - reče on ne gledajući u nju, za svaki slučaj, a ona u njegovom drhtavom glasu oseti uzbudjenje slično svom. Neka neočekivana lakomislenost ove večeri terala ju je da ga pokori, pobedi... Da iz njega izvuče priznanje da je i on osetio prema njoj ono što se u njoj iznenada probudilo prema njemu i počelo da je obuzima kao ludilo. - Nisam vam dala poverenje. Samo kompliment da niste kao ostali... o kojima imam najgore mišljenje. Evo, na primer, sasvim smo sami ovde, a vi ste sasvim korektni. Da li Blesington zna kakvog pouzdanog prijatelj ima? - namerno reče, prateći njegovu reakciju. - Zna - skrenuo je pogled, trgnuvši se, a ona se pokaja što je pominjala Blesingtona. Ali sad nije mogla nazad. - I gde je on sada? Moţda razmatra neku drugu opciju za rešenje ovog problema? Pogledao ju je bez reči i ustao da iznese prazno posudje od večere. Pitala se da li će se vratiti da joj pravi društvo. Nije ga valjda oterala ovim primedbama? Očigledno je da mu nije svejedno podsećanje na obaveze prema prijatelju. Ima dovoljno znakova da bude zadovoljna, da je u njemu probudila divljenje, pomisli bolno, pritiskajući ruku na srce. Jer, šta joj vredi i da joj prizna da je sasvim pomerio pameću, da je lud za njom, da je ona devojka o kojoj sanja celog ţivota, kad je njihova veza nemoguća. To bolno-slatko saznanje da se i ona njemu dopada činilo je da joj dodje da se smeje i plače u isto vreme.
42
by voki
Kad je ponovo otvorio vrata, samo što mu nije potrčala u susret. Ali ostala je na mestu. Vratio se i stao ispred nje. - Otkud znate, moţda je sve ovo samo moja namera da vas privolim da se udate za njega - reče joj tiho i ozbiljno, nastavljajući neprijatni razgovor od malopre. Jedna bora urezala mu se na čelu. - Onda ću moţda pristati, samo zbog vas - reče mu jedva čujno i ustade. Stajali su jedno ispred drugog i gledali se u oči. Nikad nije imala prilike da vidi takve oči. Nije mogla da odvoji pogled od njih. U njima se ogledalo toliko toga što je ţelela da istraţi. On se iznenada odmače, kao da je tek sada njena izjava doprla, do njega. Gledala ga je kako dodaje drva na vatru, ledjima okrenut. - Vi ste zaista čestit čovek. Razumem vašu odanost prijatelju, ali ja to posmatram iz drugog ugla. Ako biste mi pomogli... bila bih veoma velikodušna prema vama. Dobili biste od mene mnogo više nego što ćete dobiti za ovo... saučesništvo. Ne verujem da je celo bogatstvo otišlo u neprovrat - reče mu ona tiho. On se okrenu i pogleda je. Ustao je polako, kao da se predomišlja. Zavukao je ruku u dţep i izvadio zapečaćeno pismo koje joj bez reči pruţi. Pogledala je još jednom u njegovo ozbiljno lice pre nego što je uzela pismo. Zašto je odjednom osetila jezu? Imala je neobjašnjiv osećaj da pismo za nju nosi loše vesti. Odmah je prepoznala očev nakrivljeni rukopis, još pre nego što je počela da čita nepovezane rečenice. Draga moja kćeri, Žao mi je što ću ti ovo saopštiti na ovakav način, ali mi smo bankrotirali. Totalno i nepovratno je otišlo sve. Znam da sam kriv za to, ali nisam znao kako da te pogledam u oči i kažem ti to. Nisam želeo da ti kvarim poslednji bal, pa sam ovu vest ostavio za kasnije. Lord Blesington je možda najbolje rešenje koje postoji za tebe i mislim da je pametno da prihvatiš njegov predlog. Izgleda kao razuman i pametan mladi čovek, još će uz tvoju pomoć dobiti nasledstvo. Možda je samo malo ozbiljniji nego što bi ti želela. Ja sam hteo da budem pošten i priznao sam da nemam ništa da mu dam uz tebe, ali njemu to 43
by voki
očigledno nije važno. Uostalom, svi misle da si pobegla sa njim i da ste se već venčali, a ja ih nisam razuverio, jer se vest o našoj propasti još nije pročula. Zato ti toplo preporučujem da to i uradiš i spasiš bar sebe, jer će poveri-oci uskoro zakucati na naša vrata i, po svemu sudeći, ništa od svega neće ostati. Amanda i njen brat već su pobegli u London i ja samo čekam ko će prvi stići, njen advokat sa zahtevom za razvod, ili poverioci da me izbace iz kuće. Zato kćeri, Bog te blagoslovio, budi pametna i ugrabi poslednju slamku koja ti se pruža. Tvoj budalasti otac, koji je olako prokockao tvoju sreću. Fiona sklopi pismo. Stajala je na drugom kraju sobe, pored prozora, ledjima okrenuta. - Veoma mi je ţao - reče njen posetilac. Ona se okrenu. - Vi znate šta piše u pismu? - Nisam ga čitao, ako ste na to pomislili - reče on kao da ga jepogodila njena sumnja. - Ali znam da je od vašeg oca. I znam... u kakvoj je finansijskoj situaciji. Pa pretpostavljam... šta vam je napisao. - Preporučuje mi da se udam za vašeg prijatelja Blesingtona - reče ona kroz stisnuto grlo. - Da sam na njegovom mestu, i ja bih vam to preporučio. Blesington je... dobar čovek. Nećete pogrešiti - sakrio je pogled. Nije likovala kad oseti podrhtavanje u njegovom glasu. - Uvek sam se pitala kako se majka udala za oca - nastavi ona ravnim glasom, skrećući temu. - On jeste dobar čovek, ali ne verujem da je ikada bio mladić o kome devojke sanjaju. Verujem... da je presudilo to što je bio bogat... i plemić uz to. Moţda je i ona volela tog Blesingtonovog ujaka, ko zna... Ali pretpostavljam da je presudio glas razuma... Ili njeni roditelji. Nekako sam se nadala da za moju udaju neće biti presudni materijalni razlozi. - Brak iz računa je tipičan za naš staleţ. Niste ni prvi ni jedini. Njegovo očigledno ţaljenje pojačavalo je njeno osećanje jada i bespomoćnosti.
44
by voki
- Nikad nisam poţelela nikog. Kako i bih, kad su svi licemerni čankolisci, dvolični i nedostojni. Ne znam. Moţda je problem u meni. Moţda sam nesposobna da osetim bilo šta. Svi su uvek mislili da sam samo bogata naslednica nezgodne naravi i bez srca. Moţda su bili u pravu. - Niste. Vi ste ponosna i jaka osoba koja se bori za svoje ideale odgovorio joj je ozbiljno. Uspela je da se nasmeje. - Nemojte me tako tešiti. Smešno je u ovakvoj situaciji. - Ne, ozbiljno to mislim. Vi ste osoba dostojna poštovanja. - Hvala. Prihvatiću to kao kompliment. Obično su takve izjave samo prazna laskanja, ali pošto vi sada nemate potrebe da mi laskate i ulagujete mi se, hvala. - Ne tešim vas - reče- on promenjenim glasom, a ona ga pogleda. -Celog ţivota uče nas da budemo časni, odani, principijelni, da negujemo ideale i da se za njih borimo. A na kraju svi prodamo svoje ideale za šaku zlatnika - završi on gorko. Prišla mu je nekoliko koraka. Izgledao je bolno razočaran i to nije krio. - Svi ćemo se mi venčati bez ljubavi. Nećete samo vi, ako vam je za utehu - završi on, boreći se sa osećanjima, a ona odjednom oseti ţelju da ga nekako uteši. - Mi smo oboje zatvorenici ovde. I... Blesington je u istoj situaciji - reče mu, dok joj je glas podrhtavao. - U pravu ste. Ne treba toliko da se ljutite na njega. Nije on loš čovek. Samo je u mogućnosti da iskoristi pruţenu priliku - još je bio pod jakim osećanjima, potresen. - Vi ste tako drugačiji od svih koje poznajem. Tako mi je ţao što se nismo upoznali pod nekim drugim okolnostima - rekla mu je tiho, a on odmahnu glavom, ne gledajući u nju. - Mislim da ne bi bilo drugih okolnosti. Mi dolazimo iz dva potpuno različita sveta. Ovo je jedina prilika u kojoj smo mogli da se sretnemo rekao je i podigao pogled prema njoj.
45
by voki
Srce joj poskoči u grudima od njegovog pogleda. Prišla mu je kao hipnotisana. Osećanja iz njegovih očiju bila su kao magnet za nju. Zaista nikada nije srela čoveka sličnog njemu. Koji ima ideale, istinska osećanja. Koji trpi kada mora da ih se odrekne. Hoće li i on morati da se se venča bez ljubavi? Da, i sam je rekao, moţda čak i zna kime. A to ga boli. Zato je sposoban da oseti i njen bol, razočarenje, otpor prema braku bez ljubavi. - Vi me potpuno razumete. Hvala vam - rekla mu je tiho. - Ništa vam to ne vredi. Ne mogu nikako da vam pomognem. Svako će morati da ponese svoj teret. Ţao mi vas je, zaista. Ali ţao mi je i sebe i... svog prijatelja, svoje sestre, svih koje volim a koji su u istoj situaciji. I ţao mi je što sam upleten u ovo sa vama. Ali protiv toga ništa ne mogu. Moram to da isteram do kraja. Ţao mi je... što ste povredjeni. - Da li je on svestan... vaših odricanja? - njeno pitanje ostade da visi u vazduhu. Gledali su se, ne usudjujući se da zakorače ni korak bliţe, u strahu da će sve ograde i brane medju njima pući u tom trenutku. Nije joj odmah odgovorio. Srce joj je luđački udaralo, jer je to tumačila kao odgovor, znak koji je ţarko ţelela da dobije od njega. - Mi smo zajedno odrasli, bili smo nerazdvojni celog ţivota. Bliţi smo nego pojedina braća. Slični smo, imamo ista razmišljanja. Imali smo... slične ideale. Uvek smo se nalazili jedan drugom u nevolji - teško je govorio, kao da će se ugušiti, ne gledajući u nju. - Kao braća - dodala je tiho. - Odani smo jedan drugom - nastavi on. - I ništa se ne moţe nikada isprečiti izmedju vas - reče ona i pogleda u njega. Oči im se sretoše. Uzburkana, uskomešana osećanja sudariše se u njima na nekoliko trenutaka. Bilo je u njima i borbe, i zbunjenosti, i iznenadne spoznaje. Da li je prošlo nekoliko trenutaka ili večnost, nisu znali. On prvi skrenu pogled. Neka bolna radost poče da joj se komeša u stomaku. Da li je to ono što osetite prema nekome ko vas zadivi svojim
46
by voki
karakterom, svojim pogledima na ţivot, svojim izgledom? Jednom rečju, celokupnom svojom ličnošću i pojavom? Ĉinilo se da je tako. Okrenula se od njega da sakrije drhrtanje brade i oči pune suza. Zašto je moralo da dodje do ovoga? Zašto je baš prema njemu morala da oseti ovako nešto? Zašto je jedini čovek koji je probudio njeno iskreno interesovanje i divljenje ujedno i čovek za koga zna da nikada neće biti njen? Osvrnula se krišom prema njemu, ali i on je krio pogled. Bol i radost pomešaše se u njoj. Mogla je da plače i peva u isto vreme. Nikada do sada nije osetila ljubav, ali nepogrešivo je znala da je ovo što oseća prema njemu upravo to. To što je on pravi dţentlmen, što uzmiče pred njom još više je potpirivalo njena razbuktala osećanja. Ponovo je prišao vatri okrenuvši joj ledja. Ne srne više da je gleda. Oni pogledi... šta to znači? Da li se to ona samo poigrava njim, pokušavajući da ga pridobije za svoje ciljeve? Da joj omogući bekstvo? Ili... ima i u njoj pravih osećanja, osećanja koja su divna i bolna, koja mu odjednom cepaju srce na dvoje? Osećanja kojih se plaši od momenta kad je uočio da u njemu raste neţnost i interesovanje prema njoj. Mogao je da podnese svoju ulogu u svemu ovome, svu nedostojnost svog zadatka, ali da će mu to toliko raniti srce, nije mogao ni da sanja. Zato je bolje da se drţi na distanci od nje. Plašile su ga iskrice iz njenih očiju. Odjednom se bojao da će ovaj poduhvat završiti njegovim slomljenim srcem. Ona dolazi iz sasvim drugog, njemu nepoznatog sveta. Da li je moguće da će se nepovratno zaljubiti u prvu devojku sa kojom je nasamo proveo veče? Da će mu to doneti samo bol i razočarenje? Hteo je da se prene, da pobegne od nje dok još nije kasno. Ne srne da je zavoli. Dok sve ovo ne prodje, ne srne ni da pomisli na ljubav. Ovo je samo zavaravanje, zamka, koja preti da omete zadatak koji treba ostvariti. Treba samo da misli na svoj cilj, koji će ispuniti korektno i uspešno. A ljubav... nju mora da potraţi kasnije, kad se sve ovo uspešno završi, razmišljao je stegnutog srca. - Noćas će biti veoma hladno. Dobro se pokrijte. Hoćete li još jedan pokrivač? - upita je ne osvrćući se prema njoj.
47
by voki
- Ne, hvala. - Poslaću sluge da vas obidju noćas i dodaju neko drvo na vatru. Nemojte se uplašiti. Ovde su sve dobri, porodični ljudi koji zavise od... vaše odluke. Ona proguda knedlu. Ovo podsećanje na njenu sudbinu spustilo ju je na zemlju. On nije njen. I nikada neće biti. Podseća je na to, da se ne zaborave. U redu, kad baš tako hoće. - Kada treba da se odrţi venčanje? - upita ona, a glas i njoj samoj zazvuča daleko. - U nedelju. - Pa... to je prekosutra! - Da. Doneće vam venčanicu, kaţu da je veoma lepa, i sveštenik će tada doći... - Ne ţelim venčanicu. Ne ţelim ništa! - ustala je i krenula da šeta nervozno po sobi. Poče nešto da je guši, da se neka teskoba uvlači u nju. Naglo je zastala i pogledala u njega. Oči im se susre-toše. U njegovim zenicama mogla je da vidi svoj odraz. Stajala je, osećajući kako se slabost širi u njoj, kao i njene ţenice koje nije odvajala od njega. Da joj je prišao, pala bi mu na grudi. Srce joj je udaralo, jer se ta mogućnost činila sve izvesnijom kako je vreme odmicalo, a on se nije pomerao, upijajući je pogledom. Ali on se naglo odmaknu.by voki - Već je kasno - promrmljao je okrenuvši se od nje. - Ostanite još malo. Samo se rano smrkava. Ne spava mi se. Da smo u gradu, tek bi še spremali za izlazak -odgovorila mu je tiho, sedajući na stolicu ispred vatre, kao da hoće da ga umiri da se ne plaši ostajanja nasamo sa njom. On kao da se predomišljao, pa sede malo dalje od nje. Gledali su neko vreme ćutke u vatru, dok se u vazduhu smirivao elektricitet od malopre. - Blesington je dobar čovek - reče on nekako s mukom, nespretno, očigledno da usmeri paţnju na nešto drugo, vaţnije. Ona se malo nervozno osmehnu.
48
by voki
- Kakav par. Moj verenik i ja smo sada kao crkveni miševi, ali čim se spojimo u bračnu vezu, bićemo truli bogataši. Kakva svetla budućnost! Moţda hoćete da mi kaţete kako će se tako nešto desiti i sa našim osećanjima? Da će se ovo što sada osećamo jedno prema drugom, a to je ništa, pretvoriti iznenada u ljubav? Jer, zaista mi je teško da poverujem da on trenutno oseća nešto prema meni. Pre one večeri nikada se nismo sreli u ţivotu! - sva ţestina provali iz nje. Za tog Blesingtona nije mogla da oseća ništa drugo osim mrţnje. - Nemojte da budete tako strogi. Nikada se ne zna šta donosi sutrašnji dan. - Hoćete da kaţete da je moguće izbeći taj brak? On saţe glavu. Bila je ljuta, ne toliko na njega, koliko na sebe. Kako je sebi smela da dozvoli da se u njoj razbukte ova osećanja prema njemu? Pa on je samo produţena Blesingtonova ruka, zaduţen da je ovde drţi do dana venčanja, i ništaviše. I on sam to naznačava... i uspešno odoleva svemu što ga obuzima prema njoj. Moţda i ne oseća ništa prema njoj? Moţda je to samo plod njene mašte, zbog ove atmosfere, zbog toga što su sami ovde, daleko od civilizacije i razuma? - Šta Blesington misli o svemu ovome? Kad već nije ovde da mi to sam kaţe, moţda biste vi bili tako ljubazni? - nervoza je rasla u njoj, mada se trudila da se stiša. Ništa vikanje i ljutnja neće pomoći. Polumrak u sobi, prijatno pucketanje vatre i mladić pored nje od koga sva treperi, ali koji je umiruje i nagovara da se uda za drugog izazivali su ţelju da skoči i uradi nešto što će ga razdrmati, od čega će prestati da je nameće svom prijatelju, daje opominje da nisu svoji, daje podseća da imaju unapred skrojenu sudbinu, ulogu koju uredno moraju da odigraju. - Ne mogu da poveru-jem da je on oduševljen što je uslovljen ovim brakom da bi dobio nasledstvo. Moţda voli neku drugu, a primoran je da uzme mene. Kakav će to onda biti brak? Da li on voli neku drugu? Mora da voli, ne bi mu onda bila tako mrska pomisao na brak sa mnom. Ne protestujte, osetila sam to one večeri. Nije mu milo da se sa mnom venča - nije mogla da obuzda oštar ton. - Ĉini mi se... da je shvatio da je to što je... mislio da oseća prema jednoj devojci u stvari bila samo zaštitnička, bratska neţnost - reče on
49
by voki
oprezno, blagim, umirujućim glasom. - I mislim da mu neće mnogo biti potrebno da shvati kako u vama dobija izuzetnog ţivotnog saputnika. - Kako vi to lepo obrazlaţete. Ali ne moţete govoriti u tudje ime - bila je ona uporna. Jad se širio njenim krvotokom kao vatra koja proţdire suvo granje. - Govorim u svoje ime - odvrati on jedva čujno. Gledao ju je skoro crnim očima. - Ne treba mnogo pa da se vidi da ste vi izuzetna osoba. Vi ste jaka, hrabra devojka. Nema mnogo takvih. To svako pametan mora da prizna. - Mnogim muškarcima te osobine nisu privlačne kod ţenskog pola. - Ne znam kakve ste muškarce imali prilike da upoznate, ali verovatno su to neki pohlepni i površni pripadnici višeg društva. Od njih se i ne moţe očekivati realno procenjivanje nečije vrednosti. - A vi ćete me ishvaliti... kod Blesingtona? - Vi zasluţujete hvalu - glas mu se razlivao po sobi i grejao joj hladne ruke. - I rekao bih da ipak verujete u ljubav, iako tvrdite suprotno govorio je umirujuće, ignorišući njeno uporno pominjanje njegovog prijatelja. - Šta imam od toga? Ne udajem se iz ljubavi. Baš nasuprot.. - Nemojte da ste na kraj srca. Uzdajte se da će sve na kraju ispasti dobro - reče on i skrenu pogled. - Vi ste izuzetan prijatelj. Ništa vas ne moţe odvratiti od toga. Pogledao ju je u oči. "Ne moţe na kraju ispasti dobro ako neću stajati sa tobom kraj oltara", govorio je njen pogled. Na trenutak joj se učini da će se njegova volja slomiti. Srce joj je luđački udaralo. Sveca poče da treperi. Nisu ni primetili kad je dogorela skoro do kraja. Ona ustade da dohvati novu. Nije primetila da je i on pruţio ruku. Kad oseti njegovu ruku na svojoj, to je tako potrese da se trgla uz prigušen uzvik. Dogorela sveca pade na pod. Ona, još uvek pometena, saţe se da je dohvati. On je bio dole sa njom. - Jeste li se opekli? - upita je brzo, briţno.
50
by voki
Gledala ga je širom otvorenih očiju. On dohvati njene ruke i poče da razgleda da nema opekotina. Od dodira njegovih neţnih prstiju koji kao da su milovali učini joj se da će joj srce iskočiti, prepući, razbiti se u paramparčad, kao i ona sama. Nekoliko trenutaka trebalo mu je da shvati da se nije opekla, da je ono samo bila njena reakcija na njegov dorir. Da kleče jedno kraj drugog ispred vatre. Treperavi plamičci veselo su pucketali i bacali varnice prema njima kao da ih izazivaju, činili da priguše bubnjanje dva srca koje je ispunjavalo tišinu. Bili su tako blizu da je mogla da primeti sićušne tačkice u njegovim očima, fini izvijeni oblik njegovih trepavica. Zaobljenu liniju njegovih usana. Ĉinile su se meke i primamljive da se u njih zaroni i sakrije od svega. Samo su one postojale u vremenu i prostoru. I njegove tople šake koje su još uvek neţno obavijale njene. Trenutak je bio čaroban, nezaboravan, večan. A njegove usne sve bliţe... Ali jedna varnica prsnu jače i kao da ih probudi iz transa. On pogleda u vatru, pa opet u nju, kao da mu je ţao što je divan san nestao. Teškom mukom uspravi se i pomoţe i njoj da ustane. - Vreme je da se spava. Dobro se pokrijte. Noćas će biti izuzetno hladno. Trebalo joj je vremena da shvati da je otišao, da je sama u sobi. Tuga je zgrabi u svoje čeljusti. Posle njegovog prisustva, samoća joj se učini surova i neizdrţljiva. Ugasila je svecu i brzo legla, tresući se. Sobu su sada samo osvetljavali slabi plamičci iz vatre koja se umirivala. Ona obrisa mokar obraz. Zašto je moralo tako da bude? Zašto je morala da se zaljubi u čoveka koji će izmedju nje i svog najboljeg prijatelja odabrati njega? Zar je moguće da će se za neki dan udati za drugog i morati da se odrekne tek probudjenih snova? Nije ni sanjala da je ljubav ovako slatka i bolna. Nikad do sada nije imala prilike da oseti ovako nešto. Nikada nije upoznala nekog ko bi u njoj probudio makar delić ovoga što sada oseća prema njemu. Snaga, čvrstina, moral, vaspitanje, volja... sve su to bile osobine koje je traţila
51
by voki
u muškarcu. Trebalo bi da je srećna što sve to postoji zaista u nekome. Ali to je činilo da on bude otporniji prema iskušenju koje je ona za njega predstavljala i da se prikloni datom obećanju i duţnosti. Osetila je da je on na granici da uradi nešto što njegove vrline nisu dozvoljavale, da prekorači sve granice duboko usadjenih moralnih, društvenih i svih drugih vrednosti. To što se uzdrţava, što se brani, što joj odoleva, činilo gaje neodoljivim, još privlačnijim u njenim očima, idealnim čovekom o kome je uvek u potaji sanjala. Da li je ona imala tu sreću ili zlu sudbinu da ga upozna i zavoli? To ju je mučilo, a ona crna misao koja je kljucala na dnu njenog srca kvarila joj je radost što se uverila da takav čovek zaista postoji. On je Estli, ne Blesington. O, daje samo obrnuto! Moţda postoji rešenje? Ako mu prizna, ako ga ohrabri, ko zna moţda će on imati neku ideju? Moţda bi mu Blesington oprostio ako bi mu priznao da je zavoleo njegovu verenicu? Koju on ionako ne voli. Setila se Blesingtonovog pogleda od one večeri ispod crne maske. Nije u tom pogledu bilo ni trunke milosti ni simpatije za nju. On je u njoj video samo mrsku osobu sa kojom se mora vezati da bi dobio šaku zlatinika, kako je Robert večeras slikovito rekao. Ona je za njega bila nametnuta obaveza. Zašto je onda ne bi ostavio na miru i prepustio svom prijatelju, ako se zaista njih dvojica vole kao braća? Da li će mu nasledstvo biti vaţnije od prijateljstva? Zašto se ne pojavi da moţe sa njim da razgovara. Moţda postoji neka rupa u zakonu, u testamentu? Moţda se brak moţe nekako izbeći, zaobići, da izgleda kao da su uslovi testamenta zadovoljeni? Dovoljno se kretala u visokim krugovima da joj pomisli na zaoblilaţenje nametnutih obaveza ne izgledaju nemoralne. Ovako u mraku, u polusnu, razne kombinacije padale su joj na pamet i činile da se oseća kako nada još nije izgubljena. Ali da li je Robert spreman da rizikuje, da se suoči ili sukobi sa prijateljem? Osetila je u njemu kolebanje. Da li su njegova iznenadna osećanja prema njoj dovoljno jaka da dovedu u iskušenje njegovo osećanje odanosti prijatelju? Moţda je to samo trenutna zanetost? Moţda će se on do jutra ohladiti i shvatiti da ni jedna devojka, koja je uz to samo
52
by voki
siromašna kći bankrota, nije vredna dugogodišnjeg proverenog prijateljstva. Moţda on prema njoj i ne oseća isto? Moţda je njegova osećanja samo zamislila njena bujna, očajnička mašta? Ako se on uvek povuče u svoj tamni svet na svaki pomen njegovog prijatelja ili predstojećeg braka, moţda i ne oseća prema njoj ništa? Onda će je dovesti do oltara i mirno prepustiti prijatelju. A ona će presvisnuti od tuge i jada. Zar baš sada, kad je kasno za sve, kad je neumitna sudbina pokazala svoje čeljusti, da nadje nekog koga bi mogla da voli? To nije pravedno. Pala je u neki bunovan san. Prevrtala se, budila, sanjala i opet padala u san. Bilo joj je vrućina, gurala je rukom pokrivač koji ju je gušio. Sanjala je Roberta, buncala u snu, zvala ga, molila ga da pronadje način da bude njegova i ničija više. Začula je sušanj u svom teškom polusnu. Više nije mogla da razazna javu od sna. To je bio sluga koji je došao da doda neko drvo na vatru. To je sve Robertova zasluga, pomislila je sa neţnošću. Baš je briţan. Pala je opet u san. Sanjala je da leţi, spava, a Robert otvara vrata i ulazi, prilazi vatri, ubacuje drvo na nju i tiho se osvrće prema njoj... Odjednom je shvatila da to nije san. Robert je zaista bio u sobi. Mogla je jasno da ga vidi, osvetljavao ga je plamen iz vatre. Došao je da se lično uveri da je ona dobro, baš kao što je priţeljkivala. Od tihe radosti jedna suza skliznu niz njen obraz. Zagledao se u vatru. Kako je dobar. Divan. Kad se osvrnuo prema njoj, sva je pretrunula. Neko prijatno bockavo uzbudjenje svu ju je obuzelo. Polako je prišao krevetu, nameštajući pokrivač koji je malo skliznuo od njenih nemirnih snova. Kad se njegova ruka tiho kao lahor spusti na njenu kosu, milujući je, ona je uhvati i pritisnu svoje usne na nju. Neosetno se trgao na njen dodir, iznenadjen što je budna, ali ga ona ne pusti. Mogao je da pod prstima oseti njen mokri obraz. - Fiona - reče on tiho, i u toj jednoj reči ona spozna sve što joj je hteo reći, nije smeo ni mogao, sve čemu se nadala, u šta je sumnjala. - Roberte - odgovori ona isto tako tiho. On sede na ivicu njenog kreveta, a ona se uspravi prema njemu.
53
by voki
- Ne bih trebao da budem ovde noćas - reče joj on, ali ne pusti njenu ruku. - Ostani - to je bio njen odgovor, ali on odmahnu glavom. - Do djavola i čast! Volim te! Nisam mogla ni da sanjam da ću ovako nešto osetiti prema bilo kome za samo jedan dan! Šta si mi to uradio? Ja sam oduvek vaţila za hladnu, razumnu osobu, koja se podsmevala osećanjima i nije verovala u ljubav. Roberte, hajde da pobegnemo zajedno! Molim te! Ĉini mi se... da ću umreti ako podjem za Blesingtona. Ne ţelim da se udam za njega! On povuče ruku, ali ona ga nije puštala. - Moraš da mi kaţeš. Izludeću ako mi ne odgovoriš. Znao je na šta misli. Sedeo je nekoliko trenutaka, a onda se okrenuo prema njoj i počeo glasom koji nikada od njega čula. Bio je isto tako uzbudjen kao ona. - Fiona, i ja tebe volim. Ali... ovo nije način. Ja... Ne ţelim date povredim, a bojim se da će tako biti. Ova situacija izmiče kontroli i ja nisam u stanju da to promenim... - Nemoj mi sada govoriti o skrupulama, o odanosti i prijateljstvu. Da li si nekada osetio ovako nešto? Ja nisam. - Nisam ni ja. Fiona, sasvim si me opčinila... - Oh, Roberte! Moramo nešto da smislimo. Ne mogu da ţivim bez tebe! Kad samo pomislim da ću se udati za drugog - uzviknu ona, a on opet pokuša da izvuče ruku. - Ne mogu to da podnesem. I Blesingtonu će brak sa mnom teško pasti. Znam da me on ne voli. Zar mu ne moţeš objasniti? Ćutao je i gledao u stranu. -Slušaj me. Razmišljala sam. Taj brak ne ţelimo ni on ni ja. Da li bi on pristao da ga sklopimo samo forme radi? Da bude laţan, da se samo zadovolje advokati koji izvršavaju volju tog ludog starca? Da se samo venčam sa njim, ali da ne budem zaista njegova ţena. Ako ste tako dobri prijatelji, moţda bi ti izašao u susret. Na primer, da budem sa njim u braku godinu-dve, dok on ne dobije to nasledstvo. Moţda u testamentu nije navedeno vremensko trajanje? Onda bismo se razveli i ja bih mogla da budem tvoja. Šta misliš o tome? Ili... da se nas dvoje
54
by voki
venčamo pre nego što on dodje - upita ga sasvim tiho dok ju je sve više obuzimao jad. Njegov izraz lica jasno joj je davao na znanje da će teško od toga ispasti nešto. Odmakao se od nje, trljajući čelo na kome se urezala bora. - Fiona - poče on nekim drugačijim glasom, punim ozbiljne rešenosti, ali ona rukom pokri njegove usne, ne dozvoljavajući mu da završi rečenicu. Nova suza skliznu joj niz obraz. Znala je, pretpostavljala je kakav bi bio njegov odgovor. Neki urazumljujući, otreţnjujući, tonom koji se koristi da se umiri rasplakano dete. Nije mogla da podnese da čuje te reči iz njegovih usta. On uze njenu ruku medju svoje. Topli dodir njegovih dlanova svu je pomete. Drţao ju je nekoliko trenutaka, kao da je odmerava, pa je prinese svojim usnama i utisnu topli poljubac na njene prste. To je celu potrese. Suze provališe iz nje i ona mu se baci oko vrata. Milovao ju je po kosi, dok ju je tešio i umirivao kao dete. - Nemoj, molim te. Videčeš, sve će biti u redu. Tako mi je ţao... Ne mogu da podnesem tvoje očajanje. Fiona, smiri se... Kako je došlo do toga niko nije bio svestan. Uglavnom, sitni poljupci kojim joj je pokrivao kosu i čelo u sledećem trenu pretvorili su se u jedan strasni, očajnički, ţudni poljubac. Da, usne su mu bile ukusne i meke, baš kao što je zamišljala. Nisu bili svesni ničega oko sebe, ni tihog pucketanja vatre u kaminu, ni polutame koja ih je sakrivala od njih samih. Samo burnog kucanja srca koja su se spajala u jedan. Grlila ga je, stezala, bojeći se da će se opet predomisliti i izaći iz sobe. I iz njenog ţivota. A ona će ostati sama zauvek. Posle nekog vremena on se odvoji od nje, uzevši njeno lice medju svoje dlanove. Izraz lica sada mu je bio mekši. - Fiona, ne moţeš ni da zamisliš šta osećam prema tebi. Ali ovo nije način... Treba... treba sve izvesti kako treba. Sutra ćemo sve resiti, obećavam. Budi sada dobra devojčica, jer ni ja nisam od kamena. Molim te, nemoj me podsticati da uradim nešto zbog čega ćemo se oboje kajati. Budi dobra, pokrij se i spavaj. Biće sve dobro.
55
by voki
Spustio ju je na jastuk, odupirući se izazovu njenih raširenih, ogromnih ţenica koje su ga upijale u polumraku, pozivajući ga da ostane sa njom do jutra. Još dugo po njegovom izlasku iz sobe gledala je u zatvorena vrata i nije znala da li će joj srce prepući od sreće što je tako paţljiv prema njoj, što joj je priznao da nikad ni jednu nije tako voleo kao nju, ili tuge što ju je ovako ostavio, što joj je odoleo. Zaspala je tek pred zoru.
*
Kad je otvorila oči, sunce je već bilo visoko. Protegla se i ugledala ga na neudobnoj stolici za stolom kako nešto čita i očigledno je čeka da se probudi. - Zašto me nisi probudio? - upita ga, a prisni ton nekako je grublje zvučao po danu nego noćas. Pocr-venela je, setivši se kakve mu je izjave davala. Šta li on misli o tome? Izgleda sasvim mirno. - Nisam hteo. Izgleda da nisi noćas dobro spavala - odvrati on briţno, a ona utonu u jastuk. - Izaći ću da donesem doručak dok se ti središ. dodao je pre nego što je izašao. - Hvala. Srce joj je pevalo dok se umivala. Sve ovo što je do juče izgledalo kao pravi košmar, odjednom joj se učini kao igra sudbine. Dobro se sećala, noćas joj je obećao da će se danas sve srediti. A verovala je da on nije čovek koji olako daje obećanja. Mora da ima neki način da reše ovu bezizlaznu situaciju. On će se postarati za to. Ona mu je saopštila svoju ideju. Moţda on ima neku bolju. Po prvi put u ţivotu oseti kako moţe da veruje nekome, da se oslonina nekoga. A da taj neko nije njena majka, nego muškarac, mladić kog voli. Prijalo joj je to osećanje, činilo da se opusti i oseti kao neţna, ranjiva" devojka, a ne kao opasnica koja se brine sama o sebi u inat svima koji bi hteli da je bespomoćna i podloţna manipulaciji. Srce joj je uzbudjeno udaralo dok ga je gledala preko stola. Njih dvoje sami u sobi doručkuju, to joj se činilo kao ostvarenje najlepših snova. Snova da do kraja ţivota doručkuje sa njim. Bacao je povremeno
56
by voki
poglede na njeno rumeno lice, ali nije mnogo govorio. Izgledao je kao čovek koji donosi vaţnu odluku. Osećala je da se nešto krupno kuva u njemu i nije ga mnogo zapitkivala ni dosadjivala pokušajima da neobavezno ćaskaju. Ĉekala je. Njegova ozbiljnost i ćutljivost davala joj je nadu da smišlja neko rešenje. Izneo je prazne tanjire. Nevidljiva posluga prihvati ih ispred vrata. Vratio se u sobu i počeo da šeta. Stao je pored prozora zagledavši se napolje. Sitan sneg počeo je da promiče, ali nju to nije zanimalo. Bila je kao na iglama. Sada će se resiti njena sudbina. Njihova. Stegla je ruke, prisećajući se svih molitvi koje su joj padale na pamet. Okrenuo se prema njoj. Sedela je na stolici pored vatre sa očima punim iščekivanja. Nešto ga je steglo u grlu. Odluku je doneo još noćas, ali nije bio siguran koliko je pametna. Predomišljao se i kolebao celo jutro, ali pogled na nju punu nade i očekivanja konačno ga opredeli. Ne zasluţuje ona ovo. I sam joj je to rekao. Ona je osoba koja zasluţuje najbolje. Polako joj je prišao i privukao stolicu do njene, a onda uzeo njene ruke u svoje. Kad je seo do nje i uzeo njene ruke u svoje, ona se uplaši od ozbiljnosti u njegovim očima. Srce joj zastade od straha šta će sada čuti od njega. Odjednom više nije bila puna nade i vere u povoljno rešenje. - Fiona, tako mi je ţao zbog onog noćas... - Roberte, šta to govoriš? Plašiš me. - Ne, takvo ponašanje nije dostojno jednog dţentlmena. Ţelim da ti se izvinim. Nije trebalo da dolazim. Trebalo je da pošaljem poslugu da nadgledaju vatru. Oči joj se napuniše suzama. - Mislila sam da se desilo nešto lepo... zbog čega se ne treba izvinjavati. - Ne, to je bilo podlo sa moje strane. Znao sam šta će se desiti... Šta se moglo desiti. Ti si mlada devojka poverena meni na čuvanje. Nisam ţeleo da to iskoristim na bilo koji način... - Ništa ti nisi iskoristio. Ja sam tebe poljubila - okrenula je glavu na drugu stranu, otirući suze.
57
by voki
Nije joj se dopao ovaj njegov uvod. Moglo se iz njega zaključiti da će uslediti predavanje o značaju dugogodišnjeg prijateljstva, poštenju ' i načelima dobrog vaspitanja. A to nije ono što je htela da čuje. Ţelela je ţarku izjavu ljubavi, predlog za rešenje problema sa Blesingtonom... Setila se njegovog zaključka da je ona ipak osoba koja veruje u ljubav, a ne hladna i razumna kao što je preovladjivalo mišljenje o njoj. Pa, dobro, moţda je imao pravo. Bila je spremna na sve. Za njega bi učinila najrizičniju, najgluplju stvar, ako bi samo pomoglo da zauvek ostanu zajedno. I nekako izbegnu Blesingtona.by voki - Ne, nisam na to mislio... Molim te, ne ljuti se... - poče on, ali ga ona prekide, sa očima punim suza. - Ništa mi ne govori. Znam šta si smislio. Tvoj prokleti prijatelj Blesington ti je na prvom mestu! Predaćeš me njemu bez trunke grize savesti! Mrzim ga, mrzim i tebe isto tako! Ti, pokvareni bezobrazni licemeru! Kako si me prevario! Ti mene ne voliš! -skočila je na noge. - Fiona, polako, čekaj malo... Smiri se! - Oh, da, sada ćeš me ispraviti da zaista nešto osećaš prema meni. E, pa, očigledno to nešto nije dovoljno da bi smislio način kako da ostanemo zajedno i izbegnemo Blesingtona! Ţao mi je što sam i trunku osećanja potrošila na tebe, ti...ti... Zajecala je, a on ustade i zagrli je. Zaronila je glavu na njegove grudi i plakala kako odavno nije. Nije je bilo briga što toliko plače pred nekim. Nek ide u vetar i dobro vaspitanje i uzdrţavanje. Drţao ju je, milujući je po kosi, što je u njoj izazivalo nove izlive očajanja. Ali što od njegovog mirisa koji je udisala naslonjena na njegov kaput, što od njegovog umirujućeg glasa ili neţnog dodira po kosi, polako se umirivala. - Je li sada bolje? - upitao ju je uzevši njeno lice medju svoje tople dlanove i zagledavši se u njene crvene oči. Šmrcnula je još jednom, razmišljajući kako sada verovatno ne izgleda baš privlačno tako naduvena od plača. Ali nije marila. Njegov pogled govorio joj je da ništa od toga ne primećuje i nije mu vaţno, da će mu biti lepa bilo kako da izgleda. Dodirnula je rukav njegovog kaputa.
58
by voki
- Šta će biti sa nama? - upitala je tiho. Gledao ju je ozbiljno, a ona ućuta upijajući njegov pogled. Nešto je hteo da joj kaţe tim pogledom. Pokušavala je da pronikne u poruku, zaranjajući u njegove crne ţenice. Šta je hteo da joj kaţe? Pogled mu je bio topao, ali osim ljubavi bilo je u njemu i neke tegobe, strepnje i sete. Nisu obraćali paţnju na vreme. Sve je oko njih stalo. Postojali su samo oni, pogled i osećanja koja su se prelivala od jednog do drugog. Kao poslednji pozdrav na rastanku. Opet ju je zagrlio. Naslonila je glavu na njegove grudi i zatvorila oči, opet u sebi ponavljajući molitve. Kad bi se samo neka od njih obistinila! - Fiona... ne moţeš ni da zamisliš šta sam počeo da osećam prema tebi. Znam da to zvuči neverovatno, proveli smo zajedno samo jedan dan... - Nije neverovatno. I ja osećam isto prema tebi - promrmlja ona u njegov kaput. - Bilo šta da se desi, molim te imaj na umu da su moja osećanja prema tebi zaista iskrena. - Šta bi se moglo desiti? - upita ona uplašeno, odvojivši se od njega. Ali na njegovom licu nije ništa mogla da pročita. - Ne mislim da će se nešto loše desiti, to sam samo onako rekao. Ţelim da znaš da te volim, da nikada do sada nisam ni prema jednoj devojci ili ţeni osetio ovako nešto. Nemoj o meni loše misliti, molim te. - Roberte, plašiš me. Šta hoćeš da mi kaţeš? - Hteo sam da ti kaţem... - zastade on kao da mu je teško da to izusti, a ona se uplaši od onoga što bi mogla čuti, pa mu upade u reč. - Ništa ne moraš da mi kaţeš. Znam šta si mislio. Verujem ti i volim te. To je sasvim dovoljno. A ako je baš neizbeţno, uradiću ono što se mora. Udaću se za tog prokletog Blesing-tona. Vidim da ti to mnogo znači. Preko njegovog lica opet predje senka, kao svaki put pri pomenu Blesingtonovog imena. Da, to mora da je njegova savest. Ako nije prijateljstvo, onda je savest. Zaključila je da je bila u pravu. Uzdahnula je ojadjeno. Dakle, nema izlaza. Moraće sutra da se uda.
59
by voki
- Znači, sutra se udajem za tvog prijatelja. To si hteo da mi poručiš. Da će mnoge porodice ostati bez sredstava za ţivot ako to ne učinim. Da će porodica tvog prijatelja ostati u siromaštvu ako do tog braka ne dodje. Da ćeš ti postati izdajnik i otpadnik ako zavoliš verenicu svog najboljeg prijatelja. Koji sam tu verenicu ne voli i ne mari za nju. - Fiona, zaista mi je ţao... - Sve mi je jasno. Ne moraš da objašnjavaš. Dobro. Neka bude kako mora biti. Na svetu ionako nema sreće. Nadam se samo da ćeš celog ţivota biti nesrećan i patiti isto kao i ja - glas joj se prekinu i ona se zagrcnu, videvši njegov izraz. Pokušavao je da nadje reči utehe, ali očigledno mu nije išlo. - Roberte, izvini. Ne ţelim da budeš nesrećan. To ti nikada ne bih poţelela. Volim te i ţelim ti svu sreću... koju moţeš da nadješ u ţivotu. Bilo bi lepo kad bi... kad bi uspeo da nadješ neku drugu devojku i oţeniš se iz ljubavi... pa bar jedno od nas dvoje da bude srećno - grcala je. - Ćuti. Ne govori ništa - reče on uzevši je opet u zagrljaj, ali ona podiţe pogled prema njemu. Bili su blizu, mogla je da oseti njegov dah na licu. Umirala je od ţelje da ponovo oseti ukus njegovih usana na svojima. Ono od noćas sada po dnevnom svetlu, a naročito pod sledom dogadjaja sve joj se više činilo kao san. Gledali su se nekoliko trenutaka, a onda on polako spusti svoje usne na njene. Prihvatila ih je sa takvim očajanjem i ţeljom da se malo zanesoše. Stegao ju je, obavio svoje ruke oko nje da su je ledja zabolela, ali bila je srećna, presrećna! Ništa joj nije smetalo. Ljubila ga je, izlivajući kroz taj poljubac sve ono što oseća prema njemu, svu onu silinu ljubavi koju nije smela da prizna, bojeći se da će izgledati smešno i preterano. Srce joj je pevalo jer je i on nju tako ljubio, tako silno, ţudno i tragično, kao da se od nje oprašta. Brzo je takve misli odbacila. Sada ţeli samo da ga ljubi, da upije u sebe ukus njegovih usana, zauvek. Ne ţeli da misli o nesreći koja sledi. Kad su se konačno, posle ko zna koliko vremena, razdvojili on se ozbiljno zagleda u njeno zajapureno lice. Nije je više plašila ozbiljnost njegovog pogleda. Izgledalo je kao da pokušava da ureze u sećanje
60
by voki
njen lik u tom momentu, da pronikne u svaku njenu misao i osećanje. Nasmešila mu se. Nije odmah reagovao, ali posle nekoliko trenutaka i njegove crte se opustiše, mada se nije osmehnuo. - Jesi li dobro? - upitao ju je briţno i nekako napeto. - Odlično - trudila se da svom glasu da veselu boju, dok ju je ponovo nešto gušilo pri pogledu na njegovo lepo, briţno, ozbiljno lice. Ovo su moţda poslednji trenuci sa njim. Već sutra će moţda morati da ljubi drugog, i da se pretvara kako joj je drag, kako ne umire od tuge za nekim kog ne moţe da ima. Odmakla se od njega pokušavajući da obriše oči. - Ti si jedini čovek koji je imao priliku da me vidi kako plačem. Više puta - reče ona krijući vlaţne oči i pokušavajući da se savlada. - To je za mene veliki kompliment -rekao je polako. - I ţao mi je zbog toga. - Ne, ne. To samo odraţava kako... imam poverenja u tebe. Nikada nikome nisam dozvolila da me vidi slabu. - Fiona, ti si izuzetna devojka. Znaš li to? Tako sam... - zastao je ...srećan što sam baš ja uspeo da u tebi probudim osećanja... za koja mislim da su veoma... dragocena, jer ih ne rasipaš na sve strane - birao je reči teškom mukom. - U pravu si. Pokušavam sada da ubedim sebe da je i ovo malo dovoljno. Neko ne uspe nikada u ţivotu da oseti ovako nešto, da pronadje... svoju drugu polovinu. Da bar na trenutak oseti ovo što smo mi osetili. Treba da smo srećni i zbog ove trunke sreće. Nema veze što... što se moramo rastati. - Nemoj, molim te. Srce mi se čepa od tvojih reči. Znaš... Hteo sam da ti kaţem... - Ništa ne govori. Znam da ti je Blesington kao brat. Dobro onda. Ja ću ti biti sestra - reče ona, i sgze opet pokuljaše. Ali kad vide njegov izraz na ivici očajanja, brzo se pribrala. - Neću više ništa govoriti, obećavam. Ne ţelim da ti oteţavam. Da znaš, iako to rešava moju sudbinu na način koji nisam ţelela, znaj da cenim tvoju odanost, poštenje i zadatu reč. Sve tvoje divne osobine koje te čine izuzetnim čovekom.
61
by voki
On okrenu glavu kao da mu njena praznanja nisu prijala, kao da su bila prebacivanje, a ne komplimenti. - Hoćeš li da izadjemo malo? Nisi bila napolju nekoliko dana. Sveţ vazduh će nam prijati. Ona se malo iznenadi. Zagledala se u njega, ali on je krio pogled. - Naravno da hoću! Zatvorena sam ovde... Oprosti, nisam ţelela da ti zameram. - Nema veze. Hoćeš li da obučeš ovaj moj kaput? Ništa drugo toplo nemam da ti dam. - A šta ćeš ti? Ne ţelim da se prehladiš. I sam si rekao da si bio bolestan. - Uzeću jedan stari. Ne brini za mene. Idemo. Sišli su niz stepenice. Ovaj neočekivani izlazak toliko ju je iznenadio da je zbunjena preokretom samo gledala. Za sve vreme nije zavirila van zaključane sobe. A sada je vodi napolje. Pitala se šta li je sad smislio i otkud odjednom ovaj izlazak. Njegov kaput bio joj je veliki, ali nije se bunila. Bio je topao i mirisao na njega, od čega joj srce brţe zakuca. Poveo ju je iza kuće. Videla je da je prilično velika, i sa visokom ogradom i kapijom kao tvrdjava. To je razlog što su je doveli baš ovde. Na brdu, šumom zaklonjena od glavnog puta, bila je idealno skrovište. Uticaj hladnog, sveţeg vazduha bio je neočekivan. Oči su joj zasijale, a obrazi zarumeneli. On krišom pogleda u njeno sjajno lice. Raspoloţenje joj se popravilo i to se nije moglo sakriti. - Zar nema straţara? - upita ona osvrnuvši se. - Rekao sam im da nema potrebe da se vrzmaju okolo kad sam ja pored tebe - reče on ne gledajući u nju. Bila je zadovoljna zbog toga, jer bi na njenom licu verovatno pročitao novu nadu, nadu u bekstvo! I još je vodi do štale! Kakva sreća! Da li on to namerno radi? Namešta joj mogućnost da moţe da pobegne? Pogledala ga je. Lice mu je bilo zategnuto i zamišljeno i ţurio je ispred nje. Opet mu se ona bora urezala na čelu. - Konji?
62
by voki
- Kakav je to izlazak ako ne jašemo? - pokuša on da se našali, ali bio je napet kao struna. - Slaţem se. Koji je za mene? -gušila se od uzbudjenja. Moţda je hteo da zajedno pobegnu? Ali zašto bi onda ćutao? - Ovaj smedji. Ovaj drugi je moj. Samo, molim te, budi paţljiva. Zemlja je još tvrda od mraza. Pazi da se ne oklizneš negde. - O, ne brini. Vešta sam na konju. - Pretpostavio sam - promrmlja on, a ona ga upitno pogleda. Već je bila na konju, sva blistava i srećna. A on kao da je gubio svu snagu i energiju. Polako se popeo na svog. - Kuda ćemo? - upita ona puna nade. - Ima jedan puteljak iza kuće. Ovaj drugi je put prema dolini - reče on, a njegova izjava bila je poslednja pre nego što su se okrenuli i lagano pošli prema kapiji. Srce joj je luđački udaralo. Nikog ţivog u blizini. On nema oruţje, a i ne bi pucao u nju. Ovo je idealna prilika. Pogledala ga je. Tamne oči nekako su tuţno, molećivo svetlele na izrazito bledom licu. Zastao je kod kapije dok su im otvarali i zagledao se ozbiljno u nju. Osmehnula mu se, bodreći ga.. Ubrzo su bili van dvorišta. Osvrnula se i kad vide da su zašli u šumarak, da se kuća više ne vidi, ona malo ubrza. On je blago zaostajao. Kad oseti da je mladi konj kog je jahala na dovoljnoj udaljenosti da dobije prednost, ona ga odjednom podbode i jurnu niz padinu. Pištalo joj je ušima, srce joj je bilo u grlu. Strahovala je da će je stići, da će je zaustaviti i vratiti ovamo u kuću, gde je čuva za Blesingtona. Da će iznenada odnekud naići glavom Blesington sa grupom pomagača i vratiti je sam gore u tu sumornu kuću. I da će je konačno primorati da podje za njega, a usput otkriti da ga je najbolji prijatelj silno razočarao. Da će ga optuţiti za kršenje zadate reči, prijateljstva, da će ga osuditi i odbaciti. A on, njen Robert, ostaće i bez nje i bez tog tako poštovanog prijatelja. Kad se konj okliznu, ona ga povuče da zastane. I onda primeti da je sama. Niko je ne juri. Ne čuje se nikakva potera. Nastavila je lagano.
63
by voki
Put je klizav, setila se kako ju je opomenuo. Bila je kao struna, napeto osluškujući, kad izbi na jednu čistinu. Tu je put zaokretao i pravio oštru krivinu. Sreća što je usporila konja. A onda podiţe pogled. Gore, na vrhu brda crveneo se krov kuće u kojoj je bila zatočena. A ispred, na ivici brda, stajao je usamljeni konjanik i posmatrao njeno udaljavanje. Nije bilo teško pogoditi ko je to. Ali kako, zašto? Zar ju je izveo napolje da je pusti da pobegne? Zar je jedino to mogao da smisli kao rešenje? Zato je imao onaj zabrinuti, zamišljeni izraz na licu. Znao je da ne mogu zajedno pobeći. Kuda bi zajedno? Zar bi tako zario noţ u ledja prijatelju? Morao je da ostane i sačeka Blesingtona. Zaista će mu biti teško, ne, biće mu nemoguće da Blesingtonu objasni svoj postupak, kad ovaj sutra dodje sa sveštenikom. Srce, koje joj je divlje udaralo, steţe joj se pri pomisli na to šta ga čeka. Zato je bio onako zamišljen i mrk. Pustio ju je. Zahvalnost se mešala sa ţaljenjem. Biće mu zaista teško da prijatelju izadje na oči. Šta će onda biti sa njim? Slobodna je. Za to je on zasluţan. Ali koju će on cenu morati da plati za tu njenu slobodu?
*
Vatra u sobi u kojoj je sa njom proveo najlepše trenutke tiho je pucketala. Sedeo je nepomično za stolom od kako se vratio sa jahanja. Pustio ju je. Tako je resio. Pokušavao je da ignoriše ono hladno stezanje oko srca koje je osetio od momenta kad je u njenim očima ugledao nadu da će moći da pobegne. Video je tu ţelju i pustio ju je. Ne, već je pre nego što su izašli doneo odluku da je pusti da pobegne. Znao je da će iskoristiti priliku. Nije očekivao ništa drugo. Ona je devojka koja zna da se brine o sebi. Nadao se da neće imati neprilike dok stigne do kuće. A on će ostati ovde da razmisli o svom postupku i suoči se sa posledicama svoje impulsivne odluke. Setio se Klajda i pokušao da se nasmeši. Klajd bi ga proglasio za magarca kakvog nema na ćelom svetu zbog ovog njegovog postupka. Ali to je njegova lična odluka. Kad ju je donosio, učinila mu se
64
by voki
ispravnom. Sada više nije bio tako siguran u to. Uglavnom, verovatno će se još večeras suočiti sa posledicama. Uzdahnuo je i spremio se da ustane. Treba se pripremiti za to. Odjednom začu lupu na stepeništu. Srce mu se pope u grlo. Vrata se sa treskom otvoriše i on ugleda razbarušenu i zajapurenu Fionu kako bez daha stoji na vratima i gleda pravo u njega. Još je bila u njegovom kaputu. On polako ustade, dok su mu noge drhtale, kao i on sam. - Fiona! Vratila si se! - jedva je prozborio, dok ga je gušilo u grlu od sreće i ganutosti. Vratila se. Zbog njega. Zakoračila je jedan korak prema njemu boreći se da dodje do daha. - Ako si mislio da me se na ovaj način otarasiš, neće ti uspeti. - Šta to govoriš? Kako da te se otarasim? - Oboje dobro znamo da nemam gde da odem. Otac je bankrotirao, vratiće me Blesingtonu, ubediće me da je to jedino rešenje. I ja sam svesna da će biti u pravu. Nisi samo ti, Roberte, svestan svojih obaveza. Znam ja da ću se na kraju u svakom slučaju udati za tvog prokletog prijatelja... Preko njegovog lica predje onaj bolan izraz, a ona mu pridje i stade ispred njega. Gledala ga je ubedljivo. - Da, vratila sam se. Znaš li zašto? Nije se usudjujivao da je pita, mada je svom svojom dušom ţeleo da čuje pravi, tako ţeljeni odgovor. Ona uze svojom drhtavom rukom njegovu. - Mislim da znaš odgovor. Zbog tebe. Znam šta si hteo kad si me poveo napolje. Hteo si da odem od tebe, da te ne dovodim u iskušenje kao noćas. Jer do venčanja treba preţiveti još jedan dan i jednu noć. Ali neće to moći tako. Tvoj prijatelj ima bezgranično poverenje u tebe. Ali on će dobiti ono što ţeli. Moju ruku. Red je da i ti i ja dobijemo bar jednu mrvicu onoga što smo zasluţili. I što oboje ţarko ţelimo. On pokuša da povuče ruku, ali ona ga uhvati obema. - Obećavam da ću sutra postati uzorna supruga, ali ovaj dan i noć koja slede su samo naši. Zar se ne slaţeš sa mnom? - Fiona, ja...
65
by voki
- Da reč nisi rekao protiv toga! -pustila ga je i stala da ubacuje drva sa gomile na vatru. Stajao je na istom mestu kao da još ne moţe da poveruje da je opet vidi kad ju je danas pustio da pobegne. Mislio je da je do sada već miljama daleko. Ali ona se vratila. Voli ga. A on... Ne zna da li da presvisne od sreće zbog toga, ili da brine zbog problema koji se sve više produbljuje... Osmehnula se srećno osvrnuvši se prema njemu, onako pometenom. Pustio ju je danas. Prvo je bila luda od sreće zbog neočekivane slobode. Toliko da je odmah pojurila u nju. Ali onda, negde na pola puta, kad se sklonila da je ne primete iz poštanske kočije koja se pribliţavala, shvatila je zašto je to uradio. Mislila je da razume njegov razlog. Moţda je i ranije bila svesna svoje odluke da se vrati, ali tada je bila sigurna šta će uraditi. Neće je se tek tako otarasiti. Naročito što je znala da Blesingtona neće moći da izbegne. I Robert je to znao. A velikodušni čin puštanja bio je samo dokaz koliko je voli. Rizikovao je osudu prijatelja, ali nije mogao da joj na drugi način pokaţe svoju ljubav i svoju obzirnost. Znao je da je i ona od istog materijala kao i on. Da je pouzdana, čvrsta, časna osoba. Kad se jednom uda za Blesingtona, nema šanse da bude sa nekim drugim. Njena čast, integritet, poštenje joj ne dozvoljavaju da bude sa jednim kad je dala reč drugome. Bilo mu je jasno. Zato ju je poslao da ide. Da je udalji od sebe, od svoje blizine. Voleo ju je, ali nije hteo da iz-neveri prijatelja. Nije računao da i ona ima svoje vizije i ţelje. Ako već ne moţe da bira kako će provesti ceo svoj ţivot, bar je još uvek gospodarica ovog njegovog kratkog dela do sutra. Noćas je ništa ne sprečava da radi šta ţeli i bude sa kim ţeli. Pa gde je taj Blesington? Što se nije pojavio do sada? Toliko je siguran da će ona biti njegova da to već prelazi granice učtivosti i dobrog vaspitanja. On je ionako ne voli i nije mu stalo do nje. A i ona i Robert zasluţuju da zadovolje bar trunku ţudnje koju osećaju jedno prema drugom. Okrenula se prema njemu. Stajao je
66
by voki
zamišljen gde ga je ostavila. Ona se uspravi. Vatra je veselo pucketala, prijatna toplina širila se sobom. I ona će biti tako vesela, i neće misliti na sutrašnji dan. Sada će misliti samo na jadnog Roberta, koji još ne moţe da poveruje šta ga je snašlo. Hteo je da ispadne dobar prijatelj po svaku cenu. Da je udalji iz svoje blizine. Zna on da bi je Blesington našao, a i da bi njemu oprostio kad bi čuo razumno objašnjenje. Ali sada ona odlučuje. I rešila je čvrsto da svoju sudbinu uzme sama u svoje ruke. A sutra... Ko zna. Moţda se ipak nadje neko neočekivano rešenje. Treba biti optimista i grabiti retke trenutke sreće, jer je ţivot dug i dosadan, i prazan, ako se sami ne potrudite da ga ispunite lepim stvarima.byvoki Kaput je spustila na stolicu. Preko njega je poloţila gornji deo haljine. Kad je dohvatila suknju, on se trţe, videvši je kako se skida. - Fiona, šta radiš to? - upita je drhtavim glasom, podje prema njoj, ali zastade na nekoliko koraka, kao da nije siguran koliko je bezbedno dalje pribliţavanje. - Skidam se. - To... to vidim, ali ne znam zašto...? - mucao je. Ona ostade samo u donjoj haljini od grubog platna. Gola ramena bljeskala su obasjana crvenkastim plamenom iz vatre. Kosi zraci sunca probijali su se kroz prozor i padali na njenu kosu poslednjim zracima. Počelo je da se smrkava. - Već sam ti rekla zašto. - Ne. Ne mogu dozvoliti da... -prekinuo se u pola rečenice kad mu ona pridje i stade ispred njega. Oči joj nikada nisu izgledale veće i tamnije. -Ti si... potpuno izgubila razum - reče joj isprekidano, a ona oseti kako se koleba u svojoj rešenosti da bude razuman i čvrst. - Priznajem da jesam. Osećam se ludo i nerazumno. Celog ţivota sam bila hladna i dozvoljavala razumu da upravlja mojom sudbinom. Red je da i osećanja dobiju neku mrvicu. Bar jednodnevnu trunčicu. Mislim da oboje zasluţujemo to. - Fiona, nije ni pristojno, ni ispravno... Uz to, ja sam... - mucao je on, ali ona ga prekinu:
67
by voki
- Baš me briga. Nećeš me odbiti ovog puta. Zar bi mogao kad sam se samo zbog tebe vratila ovamo? -prišla mu je sasvim blizu. Razmakla je revere njegovog starog kaputa, ali on nije popuštao. Nije dozvolio da ga skine sa njegovih ramena. Još su se u njemu borile poslednje trunke razuma. Ona zato zavuče ruke ispod kaputa. Podigla mu je košulju i pronašla njegova topla ledja, naslanjajući glavu na njegove grudi. On sav uzdrhta od njenog dodira. Mogla je da čuje njegovo srce ispod košulje. Izdajnički je otkucavalo osećanja koja su nadirala kao bujica. - Fiona - jedino je to uspeo da izusti. Njeno lice je bilo tako blizu. Poluotvorene usne zvale su na poljubac. A ruke su istraţivale ledja ispod košulje. Još nekoliko trenutaka pokušavao je da se odupre. Ali znao je da će je poljubiti, isto kao što je danas znao da će je pustiti da pobegne kad ju je izveo iz kuće. Znao, i ništa protiv toga nije mogao. Ona je poremetila sve njegove zamisli, očekivanja i planove. Kad se njegove usne spustiše na njene, tiho je uzdahnula. Ruke mu se sklopiše oko nje. - Smrznućeš se - promrmljao je izmedju poljubaca. Ona mu ništa ne odgovori. To bi bilo gubljenje dragocenog vremena. A bilo je toliko toga što treba uraditi. Ljubiti ga kao nikad do tada, raskopčati mu košulju i pronaći nova mesta za milovanje koja će u njemu izazvati ovakvu reakciju. Njegova reakcija na njene dodire potvrdjivala joj je da je na dobrom putu, da brzo uči. Ili je to bilo zato što su to upravo njene ruke koje miluju i dodiruju. I ona se osećala isto. Ničije tudje usne ni ruke ne bi mogle da u njoj izazovu ovakve talase vrućine i drhtavice kao njegove, ničije tudje ruke neće izazivati ovoliku sreću. Ljubio joj je kosu, lice, usne. Kad njegove usne dodirnuše njeno rame, on zastade. Ali ona uhvati grubu tka-.ninu i smače je sa ramena. Još je gledao u nju, dok su mu se grudi dizale i spuštale u teškom disanju. Ona dohvati kraj trake kojom je korset bio stegnut i povuče je. Traka se brzo razveza i stegnuta tkanina olabavi se oko nje. Sada se drţala samo naramenicama. A sa leve strane, gde ju je ona spustila, pojavi se
68
by voki
celo njeno belo rame. Gledala ga je bez daha. I sama je bila zatečena sopstvenom smelošću, ali nije ţelela nazad. On je poljubi u kosu, privlačeći je u naručje. Shvatila je to kao njegov poslednji pokušaj da se prizove ostacima razuma i izbegne pogled na izazovnu sliku pred sobom. Zato se potpuno priljubila uz njega, steţući ga uz sebe. A to je bio drugi izazov. Osetila je, čula je njegovo srce kako burno udara ispod košulje. Otkopčala mu je i poslednje dugme i otvorila košulju. On zatvori oči, boreći se sam sa sobom. Naslonila je lice na njegove gole grudi. Sad se bubnjanje njegovog srca moglo jasno osetiti. Ona prisloni usne na to mesto odakle su dopirali otkucaji. Trznuo se malo od njenog dodira, ali se nije izmakao. Ona se ohrabri i jezikom dodirnu njegovu golu koţu. On jeknu i odmače je malo. - Fiona, potpuno si poludela. Ne znaš šta radiš... Ja nisam... zasluţio ono što radiš. - U pravu si. Ne znam šta radim. Ali nameravam što pre da saznam. Ne moţeš me sprečiti. Ne dozvoljavam ti to. Da se nisi usudio da sada pobegneš od mene - prela je tiho, priljubljena uz njega. Odvojio ju je od sebe i još jednom pogledao u zaţareno lice. I to je bio poslednji trzaj razuma. Zagnjurio je usne u njene i stegao je u zagrljaj. Podigao ju je u naručje i preneo do kreveta. Cela noć je bila pred njima. Nije bio siguran da li će biti dovoljna za ono što su imali da daju jedno drugome.
*
Još pre nego što je otvorila oči i sasvim se razbudila, setila se da se noćas nešto divno dogodilo. Protegla se i htela da ga zagrli, ali onda vide da je sama u krevetu. Pridigla se na laktove i ugledala ga kako stoji pored prozora i gleda napolje. Očigledno je čekao da se probudi. Ali pre nego što ga je radosno pozvala, uočila je da na sebi ima frak i uštirkanu košulju. Preko stolice je leţala prebačena venčanica. Srce joj preskoči. Danas je nedelja. Dan njenog venčanja.
69
by voki
Dohvatila je odeću sa stolice i brzo obukla svoju haljinu od sinoć. Primetio je daje budna, ali pun obzira nije hteo da se osvrne sve dok nije bila potpuno obučena. - Gotova sam - reče ona tiho, i on se tek tada osvrnu. Bio je bled i ozbiljan. I ona proguta knedlu. - Je li... on... već stigao? Jeste li razgovarali? Zna li za nas? - nije stizala da ga pita sve što joj je prolazilo kroz glavu. - Fiona... moramo da razgovaramo. - Šta se dogodilo? - upitala je slabim glasom. Uvod nije obećavao ništa dobro. - Da nije saznao za nas? Moţda je i bolje da zna. Moţe me primorati da se udam za njega ali ne i da ga volim. Mogu to i ja da mu kaţem. - Fiona... Ona ućuta od njegovog glasa. Ledeni ţmarci krenuše joj niz kičmu. - Imam nešto vaţno da ti kaţem. Ne znam samo kako ću... Ona ništa ne reče. Izgubila je glas i samo čekala. - Pre nego što ti kaţem to što imam, ţelim da znaš da te volim, zaista, bez obzira kako će to posle ovoga izgledati... Ona ga pogleda sva očajna. Kad pravi ovakav uvod, ko zna šta je u pitanju! Videla je da je sav bled, i da ga zaista muči to što ima da joj kaţe. - ... Ida nisam imao nameru da te laţem. To je od početka bio nesporazum, a moja je krivica što tvoje zablude nisam odmah ispravio - on baci na nju jedan brz pogled, ali videvši njeno iznenadjeno, bledo lice, proguta knedlu. - I što sam dopustio da stvari dodju ovako daleko. - Šta... šta hoćeš da kaţeš? - jedva progovori ona dok joj je ledeni strah stezao grlo. - Vidiš... Ne znam kako će ovo sad izgledati... ali... ja sam Blesington. Ona ostade da sedi ne shvatajući. - Sve je... ovo bila laţ? - upita ona bledih usana. - Ne sve. Vidiš, ti si, ne znam zašto, pomislila da sam ja Estli. A ja... u tom trenutku... učinilo mi se da je bolje da nastaviš da tako misliš. - Vidim.
70
by voki
- Bila si tako kivna na Blesingtona, pa... mislio sam, ako ti se odmah predstavim, nastavićemo poznanstvo u svadjama i ubedjivanjima, a to nisam ţeleo. - Samo si po svaku cenu ţeleo da me namamiš u brak i domogneš se svog nasledstva. - Ne - bio je još bledji. - Nije tako. Priznajem da... nisam baš bio oduševljen idejom da ću morati da se oţenim tobom... Ali, tog jutra, kad sam te ugledao kako se penješ na prozor... nešto se u meni promenilo. Tada sam te, u stvari, prvi put i video, zaista, po danu. Nisam ţeleo da... ovoliko zaglibim u laţima. Imao sam bolje namere. - Put do pakla popločan je dobrim namerama. Tako kaţu. - Molim te, nemoj da se ljutiš -podje on prema njoj, ali ona se odmače jedan korak, i on zastade u mestu. Gledao ju je molećivo. Njoj dodje ţelja da se histerično nasmeje. - Zaista, moram da ti odam priznanje. Uspeo si u onome što si planirao. - Fiona... - Ĉak ti je usput bilo i prilično prijatno. - Ono što se noćas dogodilo nije bilo samo prijatno. Bilo je... divno. - Verujem ti. Mora da si bio oduševljen. Nisi morao mnogo da se trudiš. Sama sam ti se dala, na tanjim. - Veruj mi, srce me boli od svega ovoga... - Da li se zoveš Robert? Ne znam ti ni ime. Jesi li i to izmislio? - To mi je zaista ime. Isto kao i Estliju. I on se zove Robert. - Baš se zgodno namestilo - grizla je usne, jedva uspevajući da zadrţi suze. - Ima samo jedna stvar koja mi nije jasna, zašto si me juče pustio da pobegnem? To se ne uklapa u tvoje planove. Ne verujem da si se saţalio ili predomislio i odrekao nasledstva. - Hteo sam... da sve izvedem kako treba. Cela ova priča mrska mi je od početka a kako se situacija odvijala, postala si mi veoma draga i... učinilo mi se da, pretpostavljajući da i u tebi postoje osećanja prema meni, mogu uveče doći kod tebe kući i zaprositi te kako dolikuje. - Misliš li da bih pristala?
71
by voki
- Verovao sam da bi uzvratila moja osećanja... i pristala. To bi bilo najpoštenije. Ali... ti si se vratila. - Da. Jadan ti. Morao si da provedeš noć sa mnom. Zašto mi sinoć nisi priznao, pre nego što smo... - ona se prekinu. Jedva je govorila. - Ţeleo sam. Hiljadu puta sam zaustio da ti kaţem, da priznam. Ali ti si me uvek prekidala, kao da bolje znaš šta mi je na duši. I uvek se to nekako završavalo grdnjom prokletog Blesingtona, Što mi je momentalno vezivalo jezik. Bila si tako ljuta na njega, da nisam znao kako... da priznam da sam ja taj prokletnik. Šetkala je po sobi ne gledajući u njega i prisećala se svega. Nije htela da mu prizna, ali bio je u pravu. Zaista je uvek tako bilo. A ona je njegovo mučenje i ćutanje tumačila time što se ustručava da povredi osećanja svog prijatelja, a ne time što je on glavni predmet njene mrţnje. Pogledala ga je. Stajao je tamo, na sred sobe, sav jadan i sa molbom i kajanjem u očima. Nije imala srca da mu ne oprosti. Mada je još bila ljuta na njega. - A moj otac? Otkuda ti njegovo pismo? - Išao sam kod njega onog jutra... pre nego što sam došao tebi. Bio sam zaista bolestan onih nekoliko dana posle... tvoje otmice. Mislilim da sam se razboleo od muke što sam morao to da uradim. Još ono veče sam osetio, jezu i vrtoglavicu. - Bio si kod mog oca? - Išao sam i sve mu priznao. Da sam te oteo i zašto. A i on meni da je bankrotirao. Tada mi je dao pismo za tebe... i blagoslov za naš brak. Znao je već za sve, Estli je bio moja veza sa njim. Mislim da sam mu se dopao, i da je bio srećan što ćeš tim brakom biti poštedjena sramote i propasti. Gledala je kroz prozor. Sve što joj je govorio bilo je tako logično i ubedljivo da nije mogla da mu nadje nikakvu zamerku. - Hoćeš li, molim te, sada da izadješ na kratko? Moram da budem malo sama. - Molim te, nemoj da se ljutiš -reče on pre nego što je izašao, ali ona se okrenula od njega.
72
by voki
Otišao je u svoju sobu i neraspo-loţeno seo na stolicu. Ovoga se bojao ova dva dana. U prvom momentu izgledalo mu je pametno da oćuti. Posle mu je bilo čak i zgodno, kad su medju njima počeli znaci zbliţavanja i simpatije. Ali kada su buknula osećanja, bilo je kasno, bilo je teško priznati. Sve bi onda dobilo drugu dimenziju. Zašto joj bar nije juče priznao kad se vratila? Tad je strahovito pogrešio. Ali ona nije htela da razgovara, nije mu dala da govori. Osim toga, potpuno se pomeo, nije mogao jasno da razmišlja od sreće što je ponovo vidi, što se vratila zbog njega. Pomutila mu je razum svojom blizinom, svojim poljupcima i milovanjima... Da li će mu oprostiti? Molio se, iskreno sa nadao da hoće. Valjda će osećanja koja su se probudila prema njemu pobediti ljutnju i sumnju. A ona je sedela na stolici u sobi, pokušavajući da poveţe iskidane deliće ove priče. Pomešana osećanja uskovitlaše se u njoj. Bila je uvredjena i ljuta što ju je obmanuo. Ali, zar nije i sama priţeljkivala ovako nešto? Ovo je trebalo da bude to tako ţeljeno rešenje, za koje se molila dva dana. Morala je da prizna, negde duboko u sebi, da je srećna kao nikada do sada. Zar nije ona sama hiljatu puta poţelela daje Robert u stvari Blesington? Sve svoje molitve usmeravala je u tom pravcu. Zašto bi se onda ljutila na njega? Njegov postupak bio je pametan i dobro smišljen. Oćutao je da je on Blesington, nije je ispravio kad je došla do tog zaključka. Pustio je da se nihova osećanja sama, nesmetano i spontano razvijaju, neopterećena zadatim uslovom njegovog ujaka. Da je od početka znala da je on Blesington, ne bi se ovako zaljubila u njega. Sve vreme bi ga bockala, ljutila se na njega i raspravljala se sa njim, osećajući otpor u svakom pogledu, nagovarajući ga da je pusti. Da, ovo je ispalo vrlo pametno i zgodno. Hvala ti, Boţe, na svemu, pomislila je punog srca. Ipak će se udati za onog kog voli. Setila se prošle noć i imalo pocrvenela, osmehnuvši se. Sad je sigurna da će se svakog jutra buditi kraj njega.
*
73
by voki
Sluga ga pozva. Gospodjica je poručila da dodje. On udahnu duboko i uspravi se. Srce mu se steţe kad ju je ponovo ugledao u istoj haljini i na istom mestu. Nadao se da mu je oprostila, čak se nekim delićem srca nadao da je već obukla venčanicu i da će ga dočekati nasmejana i sa oproštajem. - Udji - reče mu i on udje i zatvori vrata. - Htela sam da ti kaţem... I ja bih isto uradila da sam na tvom mestu. To je zaista bilo pametno i pruţilo nam mogućnost da se bolje upoznamo. Da sam od početka znala da si ti moj budući mladoţenja, verovatno bih se svadjala sa tobom sve vreme. - I ja sam se bojao toga. Zato sam pristao na... tu obmanu. Nisam imao nameru... da te povredim. -Ali zašto si pravio onakvo lice kad god sam pomenula Blesingtona? Ti si bio Blesington, nisi imao razloga da strahuješ od njega. Ja sam to tumačila drugačije. - Bolelo me što moje ime pominješ sa takvom antipatijom, čak mrţnjom i očajanjem. I strahovao sam kako ćeš reagovati kad saznaš ko sam u stvari, da mi nećeš oprostiti. To me uvek podsećalo kako sam duboko zagazio u laţ i prevaru, nešto što sam oduvek prezirao. A tada sam se obilato sluţio tim sredstvima. I prezirao sam sebe zbog toga. - Idealni čoveče - osmehnu se ona, a on je pogleda sa nadom. - Nisi previše ljuta na mene? - Kako bih se ljutila? U stvari, presrećna sam. Hiljadu puta sam i sama poţelela da si ti Blesington, da si me prevario u vezi identiteta, i da moram da se udam za tebe. To zaista olakšava stvari. - Sigurna si? - osmehnuo se i prišao joj. - Jer ja sam lud za tobom. Sada, dok sam razmišljao o svemu, hteo sam da ti predloţim da... o svemu ti odlučiš. Moţeš da biraš da li ţeliš da se udaš za mene ili ne. Biće kako ti odlučiš. - A protekla noć? - podiţe ona obrvu, ali njemu promače iskra u njenom oku.
74
by voki
- Oh... pa, to je bila moja velika greška. Trebalo je da ti odmah kaţem. Ali... - Ali nisi mogao da mi odoliš -osmehnula se. - Tako nekako. Ali ne krivim tebe. Ti si mlada, trebalo je da ja razmišljam o posledicama. Ja... dajem ti slobodu da sama odlučiš. Bilo šta. Da li ţeliš da se udaš za mene i budeš mi ţena, ili ne. Ili, ako ţeliš, moţeš da se udaš za mene i da... ne ţivimo zajedno. Daću ti pola nasledstva da ti nadoknadim. - Da se nisi ti predomislio? -zaškilji ona lukavo. Nikad joj nije bilo dosta izjava ljubavi od njega. - Ni u ludilu! Ništa na svetu ne ţelim više od ovoga. Da te odvedem svojoj kući i predstavim roditeljima i sestri: ovo je ţena mog ţivota. Nju volim najviše na svetu, i tu nema pomoći. - Baš si slatkorečiv - nasmejala se, a on vide da ga zadirkuje. -Ah, ti si pravi mali mangup. Ţeliš da me malo mučiš. Sada ćeš dobiti kaznu - prišao joj je i strastveno je poljubio. Ona mu obavi ruke oko vrata. - Zar ne treba da poţurimo na venačanje? - izazivala ga je izmedju poljubaca. - Vidim da si se razočarao kad me nisi zatekao u venčanici. - Nek čekaju. Mi smo glavne ličnosti tog dogadjaja. - Hoću li imati prilike da upoznam pravog Roberta Estlija? - Naravno, eno ga dole, pravi društvo tvom ocu. - I otac je ovde? - trgla se postidjeno. Na njega nije ni pomislila sve ovo vreme. - Kako je on? - Kuća je otišla. Kao i sve ostalo. Mislio sam da bi bilo u redu... da ga pozovemo da ţivi sa nama? Ujakovo imanje je ogromno. Ako ne, moţemo mu naći ili platiti smeštaj bilo gde. - Kaţi mi, kakva je to priča oko tvog ujaka? Ne razumem ovaj uslov njegovog testamenta. - Ja sam pretraţivao njegove papire i našao tragove. Izgleda da je nekada bio zaljubljen u tvoju majku. Još pre nego što je dobio titulu od svog ujaka. U to vreme, kada ju je voleo, bio je samo siromašni seoski sitni plemić, nije imao naročito šta da joj ponudi. I ona se ubrzo udala
75
by voki
za drugog. Bogatijeg i sa titulom. Kad je on dobio nasledstvo i ime, bilo je kasno. Mada se nikada nije oţenio, i mislim da nikada nije zavoleo drugu. - Da nisam pristala da se udam za tebe, da li bi i ti tako patio celog ţivota? - osmehnula se, ali on je ostao ozbiljan. - Sigurno. Ti si nešto posebno. Verovatno je i tvoja majka bila. Tek kad sam te upoznao, shvatio sam ujakove zahteve. I zahvalan sam mu na njima. Da nije bilo njega i njegovih čudnih ţelja, mi se nikada ne bi upoznali ni zavoleli. - Ţao mi je što nisam imala prilike da ga upoznam. I zahvalim mu na tome. - Bio je čudan. Ali dobar čovek. - I ti si dobar. Nisam očekivala da zaista postoji neko kao što si ti. - Nisam ti dosadan i običan? Oduvek sam mislio da sam samo dosadnjaković, koji ne ume da zavodi i osvaja. - Ne smeta mi što ne umeš da zavodiš. U stvari, baš mi je drago što si tako dosadan - nasmejala se videvši njegov pogodjen izraz lica. -Znaš, ja ću biti veoma posesivna ţena. Moraćeš da gledaš samo u mene. - To mi neće pasti teško. Hvala ti što si mi oprostila sve ovo što sam zabrljao. - Ah, to je sitnica. Da sam ja na tvom mestu, ko zna šta bih uradila. Ne znam šta ti zamišljaš, kakva sam ja, ali moram da te upozorim da nisam ni najmanje idealna. Svašta meni prolazi kroz glavu. Sad se on nasmejao. - Znam. Osetro sam od prvog našeg razgovora, još tamo na balu, da si tvrd orah. I da nisam bio onako napet, od početka bih uţivao u razgovoru sa tobom. A sada, hoćeš li konačno da obučeš tu haljinu? Ili ćeš još da me mučiš, za kaznu? - Samo ako mi ti pomogneš -osmehnula se značajno ga pogledavši i smakla naramenice. Bljesnuše njena bela ramena. - Šta si sad smislila? - Nešto vrlo zanimljivo. Dodji ovamo da ti pokaţem - povuče ga ona prema krevetu. - Gosti mogu malo da pričekaju. I mi smo dovoljno
76
by voki
čekali na ovo. Zato je i nisam obukla. Nema smisla da se guţva, skida i posle ponovo oblači. -Ah, na sve si mislila! - nasmejao se ljubeći je. - Naravno. Obući ću je posle. Ionako ne smeš da me vidiš u njoj pre venčanja. Ali bez nje mislim da moţeš.
- kraj -
77
