Lice Pod Maskom - Iva Mili

Lice ice pod pod masko askom m – I va M il i

1


- Oh, Ebi, jedva čekam da stignemo! - uzviknu uzviknu Anet Legran Legran svojoj svojoj pratilji. pratilji. - Svi zaljubl zaljubljeni jeni su nestrplj nestrpljivi ivi - zaključi Ebi. - Misliš li da će me danas zaprositi? - Pa, Pa, ako ako postoji razlog da se to očekuje ... - poče pratilja filozofski, ali je mlada devojka nije slušala. - Kako je samo lep! Zamisli, biću vojvotkinja! Tako se radujem! - Samo polako. polako. Znaš kako se se kaže:”Prvo skoči pa reci hop”. - Nemoj da mi mi kvariš. kvariš. Tako sam sam nestrpljiva nestrpljiva.. I da znaš, dao dao mi je na znanje da mogu tome da se nadam, tako da može da se očekuje, kako ti kažeš! Odjednom kočija stade. Obe glave proviriše da vide šta se dešava. Priđ e im neki mladić iz pratnje, na konju. - Oprostite, gospođice Legran, imamo problem. Dok je sečena šuma neka stabla su popadala na put i još nisu uklonjena. Vojvoda Vam je poslao svoju kočiju da ne biste čekali dok se raščišćava. Ovako ćete brže stići. Evo, njegovi Ijudi čekaju sa druge strane ovih prepreka od po padalih stabala. Molim vas, pređite u njegovu kočiju. Mi ćemo Vas stići. - Vidiš, Vidiš, Ebi! Oh, kako je samo pažljiv pažljiv - uzviknu ona izlazeći brzo iz kočije, obilazeći stabla na putu i ulazeći u drugu kočiju, koja je čekala napred. radosn sno o Vidiš, Vidiš, poslao je svoju svoju kočiju da me dočeka, da što brže brže stignem stignem - rado je brbljala smeštajući se unutra. Prijateljica ju je pratila, preskačući stabla popadala po putu. - Kako tvoj otac otac reaguje na tu tvoju ideju sa vojvodom? Misliš Misliš li da mu se vojvoda vojvoda dopada? dopada? - upita Ebi kada kada su se se smestile u drugu kočiju. Mlada devojka se uozbilji. - Rekla bih bih da odobrava odobrava to. Vojvod Vojvoda a je mlad i lep. lep. Ima veliko veliko imanje imanje i plemić je, što je ocu najvažnije. Od toga se više ne može očekivati. Mislim da je zadovoljan. Znaš, ipak je on za mene premija. Ja znam da može da izabere i neku lepšu i sa boljim poreklom. A čini se da voli mene. Oh, biću primana na dvoru! Tako sam uzbuđena! Mora da će me danas zaprositi. Prošli put mi je rekao da ćemo danas razgovarati o ozbiljnim stvarima. stvarima. Koje Koje bi bile ozbiljnije ozbiljnije od braka? braka? - A ono, što si mi pričala o nekoj plemkinji za koju se ranije pričalo da je bio zaljubljen u nju?

2


- Mislim Mislim da su to bila samo samo govorkanja govorkanja - odseče Anet Ijutito. - Možd Možda a mu se Kristina Feš i sviđala ranije, ali ne primećujem da tu nešto ima. Bez obzira što je iz plemićke porodice, suviše je siromašna da bi se nadala tako dobroj udaji. I ne viđam je već nekoliko ekoliko meseci. meseci. Dobro, Dobro, - nastavi nastavi ona malo smirenije - ja znam da sam u prednosti zbog bogatstva koje ću naslediti. Ali baš me briga. Najvažnije je da će on biti moj. Ocu je važna njegova titula, a meni on sam. Bože, kako je lep, prefinjen, pažljiv! Kako se samo lepo lepo izražava. izražava... .. I stalno ga primaju primaju na dvoru. dvoru. Ni jedan bal nije nije prošao da on nije bio tamo - ushićivala se devojka. - Drago dete, za sreću u braku potrebno je nešto više nego što ti misliš poče nešto starija dama. Ona je bila prijatna žena tridese tih godina. - Ebi, ti si baš baš majstor majstor u tome da mi pokvari pokvarišš veselje. veselje. Ne želim želim više da pričam o tome. Gledaću malo kroz prozor, da se divim imanju koje će uskoro uskoro biti moje - okrenu se Anet, Anet, ali Ebi brzo nastavi. nastavi. - Izvini, Izvini, nisam nisam htela da ti ti kvarim. kvarim. Samo... Samo... - ona uzdahnu. uzdahnu. - Setila Setila sam sam se J
3


- To je baš šteta. U kući nema nikog ko ju je poznavao, da mi priča o njoj. Otac je nikad nije pominjao. Jednom sam ga pitala o njoj, ali sam nekako stekla utisak utisak da to ne treba treba ponovo ponovo da radim radim - ona se strese strese.. - Znaš, žao žao mi je, ali ja je se jedva sećam. I uopšte je ne pamtim bolesnu. Pitam se od čega je umrla. Ebi ju je pustila da priča. - Pamtim Pamtim kako me je držala držala u krilu, krilu, u nekoj sobi, za koju koju mislim mislim da je bila njena. Imala je vrlo blage, lepe oči. Za mene'je bila najlepša žena na celom svetu! I bila je vrlo tužna. Tako mi je uvek izgledala. Bez obzira što smo se obe radovale našim, nekako suviše retkim, susretima. Ali ne pamtim da sam je ikada videla u bolesničkoj postelji. - Možda te nisu nisu puštali puštali kod nje kad se razbolela. razbolela. - Možda. Možda. Žao mi je što nemam neku uspome uspomenu nu od nje. Neki portret, portret, bilo šta što mi je ostavila. Šta misliš, da nije ona ipak nešto ostavila za mene, a otac to nije pronašao, ili je zaboravio u staroj kući? - Moguće. Znaš li gde ste ranije stanovali? - Ne sećam se. Moraću da pitam oca. Ona ućuta. Nije volela da pita oca, naročito o stvarima koje je on izbegavao da pominje. On nije bio čovek sa kojim se može neobavezno ćaskati. Bio je strog, prek čovek i ona se celog života trudila da ga ne naljuti i da bude poslu šna kći. Zauzvrat, bila je nje gova Ijubimica, zenica njegovog oka, kako joj je jednom rekao. To je bio jedini put da joj je rekao tako nešto. Znala je da je voli, možda i previše posesivno nego što je bilo potrebno. Ali, ona je bila njegovo jedino dete. Slutila je da je nekada priželjkivao sina, koji bi nasledio i njegovo ime, ali sada je izgledalo kao da se pomirio da će imati samo nju. Briga oca je za nju predstavljala više te ret nego čast. Previše ju je pazio , nadzirao, čuvao. Baš se pitala kako to da ju je pustio samu na vojvodinu proslavu. Doći će on sutra za njom, ali pustio ju je samu, prvi put! Ebi se nije računala kao zaštita, više kao društvo. A on ju je štitio i čuvao više nego što bi devojka od osamnaest godina to volela. Pitala se kako je vojvoda vojvoda uspeo uspeo da ugrabi ugrabi ono malo trenutaka nasamo nasamo sa sa njom. Doduše, Doduše, to je verovatno zbog toga što ga je otac ocenio kao dovoljno dostojnog udvarača za njegovu jedinicu. Jednom ih je videla kako razgovaraju, gledajući u njenom pravcu. Možda je vojvoda tada nešto pomenuo o svojim osećanjima prema njoj? Volela bi da je tako. Jedva čeka da ga vidi. Ovaj put traje za nju zaista previše dugo. - Ebi, zar zar nije nije trebalo trebalo odavno odavno da da stignemo stignemo do do vojvodin vojvodinog og dvorca? dvorca? - upita Anet gledajući napolje. - Vidi, već se smrkava. I ovaj kraj mi ne izgleda poznato. - Možda nas vode nekim drugim putem. Videla si da je onaj bio zakrčen.

4


- Da, ali vojvodin dvorac nije bio daleko. A mi dugo putujemo. Pogledaj! Zapričale smo se, i nisam ni obratila pažnju. Ebi... - ona raširi oči, pa dodade tiho tiho - ... Ebi, da li ti poznaješ poznaješ vojvodi vojvodine ne Ijude? - Ne, zašto? zašto? - Ebi nije nije delovala delovala previše previše uznemireno. uznemireno. Bar Bar je tako izgledala izgledala.. - Ne znam. Nešto mi se tu ne sviđa. Boj Bojim im se. se. - ona ućuta i sada je samo gledala napolje. Prolazili su kroz neku šumu i bilo je već prilično mračno. Oko vojvodinog imanja nije videla ovakvu šumu. Ali, tu je Ebi. Ona ne izgleda uplašeno. Anet je pogleda. Ebi je gledala kroz prozor na svojoj strani. Rukama je ner vozno čupkala maramicu, iako se pred Anet trudila da izgleda smireno. Oh, i ona se boji! Samo hoće nju da umiri. Anet se sada sada sasvim sasvim uplaši, uplaši, ali ništa više više nije govori govorila. la. Sada Sada su obe ćutale i gledale gledale napolje napolje svaka svaka sa svoje strane strane sve dok se videlo. videlo. Pa čak i posle toga. Posle nekog vremena kočija se zaustavi. Već je bilo sasvim mračno. Ćutale su svaka u svom uglu i napeto čekale. Začuše se koraci kako se približavaju. Uskoro se na vratima pojavi neki čovek sa svećom. Anet vrisnu. Nosio je crnu masku i ona mu je pokrivala skoro pola lica. - Moje Moje dame dame, stigli smo. Molim vas da izađ ete. One su i da lje sedele stisnute. Ebi pronađ e njenu ruku i stisnu je ohrabrujući. - Ovo nije vojvodina kuća. Ko ste vi? - upit upita a Ane Anet. t. - Gospođice Legran, - zaključi on nagnuvši glavu glavu na jednu jednu stranu stranu - lepo ste to zapazili. Drago mi je što ste tako inteligentni, uprkos mojim bojaznima. U pravu ste. Ovo nije vojvodina kuća. Ovde ćete prenoćiti. A ja ću vam biti Ijubazni domaćin. Anet je nepoverljivo gledala u njega pokušavajuć i da vidi šta se krije ispod maske. - Ako vaš otac pristane na moje uslove, već sutra ćete biti.ponovo kod kod vojvo vojvode, de, gde gde ste ste se uputi uputile. le. - dod dodade ade on on i iro iro nično se svoje kuće. Ili kod nakloni. - A sada izađite, molim vas. Suviše je hladno i neudobno da ovde prespavate. Ne bojte se. Neće vam se ništa loše desiti. Ja sam veoma gostoljubiv čovek. - Vi ste nas oteli! Ono drveće na putu bila je zamka! - Pametan zaključak. Potpuno ste u pravu. Vama se tako žurilo da što pre padnete vojvodi u naručje, da ste ste odma odmah h pove povero rova vali li.. - pr prim imet etii or podrugljivo. Ona izađe iz kočije visoko dignute glave, odbivši da se osloni na njegovu ponuđenu ruku. Osvrmula se okolo. Ovo je bilo neko imanje duboko u šumi. - Jeste Jeste li dob dobro ro osmotrili? Možemo li sada da uđemo?

5


lako je sada govorio govorio malo malo mirnije, mirnije, ona primeti primeti da je vrlo napet i da prati prati svaki njen pokret. Poveo ih je do kuće. Kako je to zgodno smislio! Kućica u šumi, gde ih niko ne može naći. Osvrtala se, tražeći izlaz. Štale su tamo. Okolo su se muvali neki Ijudi. A da v risne i počne da beži? Možda će joj neko od njih priskočiti u pomoć? - Ovo su su sve moji moji Ijudi Ijudi.. Zato ne ne pomišlj pomišljajt ajtee na tako tako nešto. nešto. - upozor upozorii je on na samo njeno uvo, stežući je za mišicu. - Samo će vam se nas mejati u lice i postideti vas. - Vi treb treba a da da se se sti stidi dite te.. - prošišta ona Ijutito, pokušavajući da izvuče ruku, ali on ju je stezao kao kleštima. Na kraju prestade da se otima i pođe mirnije za njim. Sad ionako ništa ne može da se pre duzme. Ali neće mu ovo proći tek tako! Smisliće ona način da se odavde izvuče. Bila je više Ijuta zbog njegove drskosti, n ego uplašena. Kako se samo usuđ uje da je otima! Zar ne zna čija je ona kći? Otac će ga razbiti na komade kad sazna za ovo! - Tako je već bolje. Vi se ponašajte kako smo se dogovorili. Bez gluposti i neće biti problema. Ako sve bude u redu, sutra se vraćate, gde god hoćete. I ne pomišljajte na beg. Na vas se dobro motri . - završi on zatvarajući vrata za njom. Ona brzo priđe prozoru. Soba je bila na spratu. Pre toga popeli su se uz uske, škripave ste penice. Činilo se da iz kuće nema drugog izlaza osim tu gde su ušli. trljajući ruku ruku gde je je bio njegov - Ebi, Ebi, mora moramo mo da po pobe begn gnemo emo.. - reče ona trljajući čelični stisak. - Anet, zaboga! Pa vidiš koliko ih je! A i obećao je da će nas sutra vratiti. - Ništa ja njemu njemu ne ne verujem. verujem. T o je neki razbojnik! Platiće on za ovo. Otac će ga živog odrati kada ga se dočepa. A mi ćemo pobeći. Videla sam gde čuvaju konje. Čekaćemo da svi zaspu, i onda idemo. - Dobr Dobro, o, do dobr bro. o. Videćemo kasni je. je. I mi treba da se odmorimo. Dođi ovamo i lezi. Ja ću paziti. Anet leže na krevet. Borila se da je ne savlada san, ali bila je umorna. umorna. II

Anet se trgnu u momentu. Koliko je dugo spavala? Kuća deluje prilično tiho. Mora da je prošlo dovoljno vremena i da svi spavaju. I Ebi se uspavala. uspavala. Ona Ona polako polako ustade. ustade. Možda će biti bolje da sama pokuša. Ebi je nešto starija i teža, i nije tako spretna na konju kao ona. Mogla bi da je usporava. A njoj neće ništa, obična pratilja im ne treba. Onaj razbojnik zainteresovan je samo za nju. Pobeći će sama, pronaći pomoć i vratiti s e po Ebi. Ali Ebi se probudila i tiho ustala. Prišla je vratima na prstima i okrenula se.

6


- Anet, čekaj. Ja ću prva niz stepenice. Ne želim da me posle grize savest ako se tebi nešto desi. Proveriću da li ima nekog. Ako ima stražara, reći ću da hoću malo vode. Neće izgledati sumnjivo. Ako nema nikog, daću ti znak da siđeš, a ti beži. Ja ću im privući pažnju na drugoj strani. Sa mnom nećeš uspeti. Biću ti samo teret. Ali za sada čekaj tu. Anet ostade na vrhu stepenica gledajući dole za Ebi. Bilo je prilično mračno. Ona se napregnu. Ništa se nije čulo. Izgledalo je kao da ispred nema nikog. Ona poče polako da silazi. Ulazna vrata bila su pritvorena. Uh, ovo škripanje! Ebi se ne vraća, a i ne čuje se nikakva buka. Nisu je uhvatili. Moraće da požuri za njom i što pre se oslobodi. Odjednom, ulazna vrata se sa treskom otvoriše otvoriše i ona sa užasom shvati da gleda zarobljenu Ebi. Veliki nož presijavao se u polumraku pod njenim grlom. Vrisak jpj zamre na usnama i ona ih pokri riikom. - Gospođice, niste poštovali dogovor - reče napadač upozoravajućim glasom. glasom. - Penjite Penjite se nazad nazad u sobu. sobu. Anet poslušno požuri uz ste penice. Valjda neće povrediti Ebi! Stala je na sredinu sobe i posmatrala kako on za njom uvodi Ebi, ne sklanjajući onaj nož. Kada su ušli u sobu, on gurnu svoju zarobljenicu prema njoj i poče, jedva se suzdržavajući da ne prasne. - Dosta je bilo bilo skrivanja. skrivanja. Vaš otac otac nije hteo da ispuni zahteve. zahteve. Prinuđen sam da ovaj posao sa vama doteram do kraja. Anet ga je sa užasom slušala. Kakav posao? Da je neće ubiti? - Vi, gospođo, izađite napolje. Neću povrediti mladu damu. Čuvar će vas odvesti u prizemlje, gde možete da doručkujete. Za neki minut pridružićemo vam se dole. Ali za sada moram da razgovaram nasamo sa gospođicom Legran. - Ebi, Ebi, ne idi! idi! Ne Ne ostavl ostavljaj jaj me! - zavapi zavapi Anet Anet grabeći je za ruku, ali on ovu nestrpljivo izgura i zatvori vrata za njom. Kad su se za Ebi zatvorila vrata on se okrenu malo kruto prema njoj i osmotri je. Crno odelo i crna maska davali su mu zastrašujući izgled. Delovao je napeto i Ijutito. Anet se i zmače videći ga kako joj prilazi. Osvrnula se. U sobi nije bilo ničega čime bi mogla da se brani. Ona zgrabi jedan svećnjak, pazeći na svaki njegov korak. On vide njen uplašeni pokret i zaustavi se. Izgledala je zabavno ovako naoružana, ali ništa ne reče. - A sada, kada smo konačno sami, moram da vam iznesem svoj zahtev. poče on ozbiljno, malo se smirivši. Ona se izmače još jedan korak, motreći budno i ne odgovarajući. - Ne zanim zanima a vas koji koji? ? - Sa vama vama ne želim da razgov razgovaram. aram. A moj otac će vam skupo naplatiti ako me samo taknete.

7


- O, ne brinite brinite za to. Nemam Nemam ni najmanju najmanju želju želju da vas taknem. taknem. Najviše Najviše bih voleo da nemam apsolutno nikakve veze ni sa vama, ni sa vašim ocem ocem.. - sk skor oro o zar zareža eža on. on. - Pa šta onda znači sve ovo? - Nažalo Nažalost st ... Okol Okolnos nosti ti su takve takve da je moj moj korak korak neoph neophoda odan. n. Vaš Vaš otac je odabrao umesto vas. Nije poslao zadovoljavajući odgovor na moju poruku u određenom roku. A to znači samo jedno, odabrao je ono drugo rečenje. Moraćete još noćas da se udate za mene. - Štall! Štall! Jeste li poludeli poludeli? ? To ne dolazi dolazi u obzir! - Verujte mi, to vam je jedini izlaz iz ove kuće. Inače ... - on poče da vadi nož kojim je pretio Ebi. Anet se raširiše oči od straha. - Neću vam objašnjavati šta će se desiti. Stajala je u uglu, a on je počeo da se šetka po sobi. Moraće da po kuša da zvuči razložno i ubedi je da postupi kako je odlučio, razmišljao je. Mada je prilično jogunasta. Biće teško ovo isterati do kraja onako kako je zamislio, iako je dobro što ju je uplašio. Biće poslušnija i neće više praviti probleme. - Ja verujem da i vaš ota c računa na vašu pamet i snala žljivost. Odnosno, da ćete odabrati mrski brak sa mnom, pre nego smrt. Tim pre, što će nas on po završetku cere monije napasti sa svojim Ijudima sa ciljem da vas odmah oslobodi, a mene ubije. Onda ćete oboje biti na dobitku. On će se rešiti dosadnog i upornog neprijatelja, a vi ćete naslediti moje imanje, kao moja udovica, a da mi zapravo i niste bili prava žena. - Kako Kako ... ... - zamu zamuca ca ona ona - ... ... kako kako zn znat atee sve sve to? to? - Tako što odlično poznajem vašeg oca. Pretpostavio sam da će on odabrati ovu varijantu. Naročito zato što sam sve olakšao jer sam mu otvoreno predočio gde ću se venčati sa vama i kada, tako da može sve dobro da isplanira i pripremi napad. Odnosno, da nas sačeka na povratku iz crkve. - Tako ste sigurni sigurni u to. to. Zar nećete i vi da postavite njemu zamku, ako sve to tako lepo znate? - gledala ga je sumnjičavo, pokušavajući da ga bolje osmotri. Jedino što je mogla da utvrdi je da je visok i vitak. Kretao se gipko, kao mačka. On bi je očas ulovio kada bi pokušala da po begne, nije bilo sumnje. Lice nikako nije mogla da mu vidi. - Pametn Pametna a ste vi devoj devojka. ka. Ali vama ne mogu sve odati. Moja zamka će se sastojati u mojoj poštenoj ponudi i molitvi da će na kraju pravda pobediti. - Kako smete da da priziva prizivate te pravdu, pravdu, vi ... vi razboj razboj niče jedan! - Možete Možete da se Ijutite, Ijutite, razumem razumem vas. Ni meni meni nije baš pravo pravo što je je vaš otac odabrao odabrao ovu ovu opciju. opciju. Mislit Mislitee da se ženim vama iz Ijubavi? Ijubavi? - povika on, ali se odmah utiša, kada vide kako se uplašila.

8


- Zašto Zašto onda onda izvodi izvodite te sve sve to? to? Pust Pustite ite me, molim molim vas. vas. - pri pribli bližil žila a mu se dva-tri koraka. Možda će uspeti da ga gane, da ga nagovori da odustane od svog nauma. Šta ako sve pođe naopako? Ako otac nije ni primio njegov zahtev? Ako i ne zna da je ona ovde zarobljena i primorana da pođe za drugog? Ona voli vojvodu, ne može se udati za nekog razbojnika, kome ni lice nije videla, niti zna ko je ni šta je. Nije njen život za bacanje, pa da ga poklanja bilo kome. - Vidim da umete i da budete umiljati, kada hoćete. Ali verujte mi, ovo je odluka vašeg oca, ne moja. Da o sam mu mogućnost da bira. On je završi ši on. Delo Delova vao o je je vrl vrlo o izabrao. Znači, spremajte se za svadbu. - zavr rešeno. Ali ona je morala opet da pokuša. - Ali ... Ja volim volim drugog. Ne mogu mogu se udati za vas. vas. On se nasmeja, kao da je ispričala dobru šalu. - Baš mi je drago zbog vas. vas. Mislim, što umete umete i da volite. Mislio sam da ćerka onakvog oca neće nikada saznati šta je to Ijubav. - Vi vređ ate. Oprostite. Nisam imao tu nameru. Uprkos izvinjenju, glas mu je zvučao podrugljivo. - A ... Koja Koja je bila bila druga druga varija varijanta nta? ? Mis lim, da ne bude venčanja. Na šta je to moj otac trebalo da pristane, pa da se to izbegne? - Vi, u svakom slučaju, niste u mogućnosti da je ispunite. - Recite Recite mi, molim vas. vas. Imam Imam pravo da znam. znam. - Druga mogućnost je bila da mi vaš otac vrati ono što mi je uk rao. - Ukrao? Ukrao? Moj otac nije nije lopov! lopov! - O, itekako jeste. Znate, ja sam jedno kratko vreme bio njegov pastorak. pastorak. Možda znate za to? Ili se sećate? Vi niste bili tako mali kada se to desilo. Bili ste već velika devojčica. Ona se zagleda u njega, pokušavajući da se priseti. Pre nekoliko godina ... Bila je tada još devojčica, oko dvanaest-trina dvanaest-trinaest est godina. godina. Ah, Ah, toliko toliko je bilo stvari koje su krili od nje. Ali ... Ovo je mogla da bude istina. S ećala se jednog dana kako su u njiho v dvorac stigle kočije sa pridošlicama. Jedna lepa dama, mladić i devojka. Bila je na prozoru, i krišom ih videla vide la kako stižu, a otac ih dočekuje raširenih ruku. Oni nisu izgledalu naročito oduševljeno, ni jedno od njih. Nije mogla dobro da vidi sa svoje osmatračnice, ali svi su izgledali gospodstveno. Bili su lepo obučeni, kao plemići. Posle toga ih više nije videla, niti saznala šta je sa njima bilo. Mislila Misl ila je da su bili očevi gosti. Ona je imala svoje odaje u jednom krilu zamka i bilo joj je zabranjeno da odatle izlazi, sem kada je otac pozove. Zaista, o o je toliko stvari koje ona nije zrala. Niti smela da pita za njih. Kao oa primer ko su bili ti Ijudi. To joj zaista niko do sada nije rekao.

9


Ona ga pogleda. Nije se činilo da ova tamna, maskirana i preteća oojava ima bilo kakve veze sa onim lep im i milim mladićem koji je tog dana izašao iz kočije. - Jeste li se prisetili nečega? - upita on malo blaže, posmatrajući je sve vreme. Ona okrenu glavu. Da li i zgleda kao da ume da joj pročita misli? - Ne verujete verujete mi? A aka bih sada sada pozvao pozvao vašu prijat prijateljic eljicu, u, da li li bi vam značilo kada bi ona to potvrdila? Ona ga brzo pogleda. Ebi nešto zna o tome? Zašto joj to nikada nije pomenula? - Ona Ona zn zna? a? - Ne zna baš sve. sve. Zna da je vaš otac otac bio kratko kratko vreme oženjen oženjen mojom mojom majkom. Moje ime osvežiće joj pamćenje. A ja ne krijem ko sam. Znate, moj otac je bio ugledan gospodin i posle smrti ostavio je svojoj porodici veliko i lepo imanje. Na žalost, zapalo je za oko vašem ocu. Još uvek mi nije jasno zbog čega je moja majka pristala d a se uda za njega. Sestra i ja bili smo skoro odrasli, uskoro bi smo mogli sami o sebi da se brinemo. Mora da je bio izuzetno uporan i lukav kada ju je ubedio da to uradi. - Ne veru veruje jem m vam. vam. - reče ona tiho. - Nije prošlo prošlo mnogo vremena, vremena, moja moja majka majka je je umrla. Mislim Mislim da je tek posle posle udaje shvatila kakvu je grešku napravila. Nije mogla to sebi da oprosti. Imanje je, umesto dece, nasledio suprug. A on je imao sa njim sasvim druge planove. Znate, imao je on svoje sopstveno dete, koje je bilo potrebno dodatno obezb editi. Dosetili ste se? Jer, on nije bio plemić. Bio je samo novo pečeni bogataš, ali ne i ugledan čovek. Zato je kći trebalo da bude dovoljno bogata da bi je primili u dobro društvo. A kad se orodi sa plemstvom, i njemu su bila sva vrata otvorena! - Ćutite! Ne mogu više da vas slušam! Vređate me otkako sam stigla ovamo! - Možda Možda zbog zbog toga toga što što sve sve izgle izgle da logično, pa čak i ako niste upućeni, možete lako da poverujete da je istina. - Ja ... Ako pristanem da se udam za vas, šta će posle toga biti? - Pa, Pa, ako ako bud budete imali sreće, vaš otac će me ubiti i osloboditi vas, sada sa dodatnim imanjem. Znate, imam ja sada svoje imanje, nisam na ulici, kako je želeo vaš otac kad me je izbacio iz kuće. Moj pokojni otac bio je iz stare, ugledne porodice. Nisam ja, kako kažu, tikva bez korena. Imam ja nasleđe i sa druge strane. - Šta će vam onda ovaj brak? Ako imate imate dovol dovoljno jno ... - Ja imam moralnu obavezu da povratim svoje, očevo imanje. Ne mogu da dopustim da ono služi kao dopuna vašem mirazu. I vi ćete mi u tome pomoći. pomoći. Kao što rekoh, možda ćete imati imati više sreće od mene pri izlasku izlasku iz crkve... - A ako ako ne ne? ?

10


- E, tu postoji više mogućnosti.U svakoj od njih ja vam ostajem doživotni saputnik. Žao mi je. Ona se strese. On to primeti pa se na silu nasmeja. - Verujt Verujte, e, potpuno potpuno vas vas razum razumee m. Vezati se doživotno za nepoznatu, čak mrsku osobu, zaista nije primamljiva ponuda. - A ona devojka devojka,, je li to bila bila vaša sestra? sestra? Šta je bilo sa njom? njom? - priseti priseti se ona iznenada, želeći da promeni temu. On je iznenada zgrabi za ruku. Vrisnula je više od straha nego od bola. Ali on je odmah pusti. - Za nju me ne ne pitajte. pitajte. Nemate pravo na to. to. Ni vi ni vaš otac. otac. - procedio procedio je kroz zube, jedva se suzdržavajući. - Dakle? Šta ste odlučili? - Ja ... Ne mogu se udati udati za nekog nekog koga koga nikada nisam nisam ni videla videla,, niti znam znam kako se zove. - reče ona drhta vo. Bila je umorna i uplašena. S ve ovo ličilo je na noćnu moru. Nije više mogla ni sopstvene misli da razbistri. Zašto ne skine tu masku, ako već kaže da se ne krije i prizna joj ko je. - Zar ne znate moje ime? Oprostite, molim molim vas, što vam se odmah nisam nisam pred pr edst stav avio io.. - op opet et se on on pods podsme meva vao. o. - Sasv Sasvim im sam sam zab zabov ovio io na na prav pravil ila a lepog ponašan ponašanja. ja. Ja sam Maksim Maksim Rekamije. Rekamije. Možda vam vam moje ime nešto nešto govori? Ona odmahnu glavom, grozni čavo razmišljajući. Ako sada pris tane, da ga umiri i zava ra, pa posle pobegne iz crkve? Pre venčanja? Možda će joj sveštenik pomoći, ako vrisne i zatraži zaštitu u svetoj kući? Opet ju je nedokučivo gledao iza svoje maske, a ona se okrenu od njega, kao da će time sakriti svoje misli. - Imam još jedan uslov. Niste skinuli masku. Zašto se krijete ispod ispod nje? Ne mogu se udati za čoveka pod maskom. - I nećete. U crkvi neću imati masku. Na šta bi to ličilo! Ona se kiselo osmehnu njegovoj šali. - Zais Zaista ta!! - Želite da vidite moje lice? Možda će vam se dopasti, pa ćete se zaljubiti u mene, i poželeti da ostanete sa mnom? - Ne podsmevajte mi se. Da li je moj zahtev neopravdan? Možda ću sa vama vama ostati ostati vezana vezana do do kraja kraja život života. a. - ona se opet opet stres strese. e. - Želim Želim da vam vidim lice pre nego što uđe mo u crkvu. - U pra pravu vu ste. ste. To je najverovatnija mogućnost. Da ostanete vezani za mene do kraja života. U tom slučaju nećete moći da se udate za vašeg vojvodu, niti za bilo kog drugog. Ona stisnu usne. Bio je prilično dobro upućen. Vojvodu mu nije pominjala. I tačno je znao da će putovati sama, bez oca. Pitaia se otkud mu takve informacije. - Čudite se što znam za vojvodu? Pa, Pa, možda sam ja neki vaš dugogodišnji obožavalac.

11


Ona baci jedan brz pogled na njega, ali on nastavi ne obazirući se. Možda ga zabavlja njena reakcija na njegovu priču? Ali ne. Nije joj uopšte delovao poznato. Doduše, niko koga je poznavala ne bi uradio ovako nešto. - Verujt Verujtee da znam znam više više o pri prilik lika a ma u vašoj kući nego što možete i da sanjate. I znam za nameru vašeg oca da vas uda za vojvodu. Tako mu se žuri, da je vojvodi otvoreno izneo ponudu. Šteta, čak i jedan vojvoda može da se polakomi na veliki miraz. Naročito ako uz to nije preterano sentimentalan i zaljubljiv. - Ne vređajte boljeg od sebe! Niste mu ni do kolena! - Ho, ho! ho! Kako ste vi hrabra devojka! Do kraja brani svog svog momka! Baš mi je žao vojvode, zbog toga što ga nećete usrećiti. Umesto toga, ja ću biti taj srećnik! Ha, ha! Ćutala je stisnutih usana. Nije htela da se ponižava diskutujući o vojvodi. On ne zaslužuje ni da ga pogleda, a kamo li da razgovara sa njim. Okrenula se u stranu. - Sk Skin init itee mask masku. u. - reče mu još jednom. - Vi ste ste baš baš uporna uporna devo devojka jka.. Pošto Poštopoto ste odlučili da moram da vas zadivim svojom lepotom. Možda sam vam već zagolicao maštu? Lepi, tajanstveni stranac. Kad je lice sakriveno, možete sami da zamislite njegov izgled i lepotu. Zar ne želite to? - Sk Skin init itee je. - Vi baš želite želite sve da pokvarite. pokvarite. On poče da korača po sobi, osvrćući se prema njoj. Da li se pre domišlja? Da li je nervozan zbog toga što će ga videti i saznati ko je? Ali on je ionako ionako rekao svoje ime. ime. Ako je to zaista zaista njegovo ime. Nema Nema više šta da krije. Čekala je. Kada je stao ispred nje, držeći svećnjak, drugom rukom odjednom strgnu masku sa lica, kao da nje govo otkrivanje treba da prođe što efektnije. Pokrila je rukom usta da ne krikne. Na levom obrazu imao je dubok, crveni ožiljak. Nije mogla da skrene užasnuti pogled sa njega. Jedino je to mogla da vidi na njegovom licu. On ostade nekoliko trenutaka ispred nje, posmatrajući njeno zgražavanje i užas, pa se odmače, ali nije vratio masku na l ice. Opet je šetao po sobi. - Da li ste ste zadovo zadovoljn ljni? i? Ona ne odgovori, pokušavajući da se savlada. Groza joj se širila telom. Za takvog čoveka ni slučajno ne može da se uda. Makar brak trajao samo nekoliko sati, do njenog izbavljenja! - Bili ste u pravu. pravu. Bolje što što ste me videli. videli. Supružnici, Supružnici, koji koji planiraju planiraju da imaju uspešan brak, ne treba da imaju tajni jedno pred drugim. Ja nisam pristalica laži i skrivanja. Ironično, zar ne?

12


Ostala je i bez daha od malopređašnjeg šoka, inače bi mu već odgov orila šta misli o tome! - Ne verujete verujete mi? mi? Možda Možda ste ste i u pravu, pravu, ko ko zna. zna. Zaista Zaista je ponekad ponekad interesantno kako Ijudi, mislim posebno na žene, vole kad ne znaju sa kim imaju posla, kad puste mašti na volju. volju. Vi ste jedna jedna od retkih koja je bila tako uporna u zahtevu da skinem masku, da znate. - Ni od koje druge niste zahtevali da se udaje za vas. Možda zbog toga? toga? uspela je nekako da se povrati. Mora da mu nije bilo svejedno zbog njene reakcije, rea kcije, iako se trudio da to ne pokaže. Ali nije mogla da se uzdrži. Uostalom, to je i zaslužio! Beš je briga što se tako zgrozila pred njim. Zašto bi se sad brinula zbog njegovih osećanja. Ima preče brige od toga! Svoje! - Je li vam vam žao što što ste me videli videli? ? Ženama Ženama se više više dopada dopada kada sam sam sakriv sakriven en ispod ispod maske. maske. - pod podrug ruglji ljivo vo je nasta nastavlj vljao. ao. Da Da li to žel žel i da muči nju, ili sebe? Kako je ona ćutala, on produži. - Znate da je Anri Giz, čuveni čovek sa ožiljkom u stvari bio veliki zavodnik. Ne verujete mi? - Vi nist nistee Anr Anrii Giz Giz.. - procedi ona pokušavajući da smisli nešto, ali u glavi joj je još uvek bila užasna užasna praznina. - Da, čak i kad nisu znale kakav se užas skriva ispod nje, kad su mislile da sam lep kao Apolon, više su volele da zadržim masku, da ostane tajna. Čini se da žene više vole lepu laž nego ružnu istinu. Je li tako i sa sakriven ispod ispod maske? Onda Onda ste mogli mogli da vama? Više sam vam se sviđ ao sakriven zamišljate da sam lep i privlačan. - Utešite se. Niste mi se sviđali ni mask maskom om,, ni ni be bezz nje nje.. - od odgo govo vori ri ona ona kruto. On se zasmeja. - Sad ste me utešili. Volim što će moja žena biti iskrena sa mnom. - Ja neću biti vaša že žena na.. - stre stresl sla a se. se. - Zabo Zabora ravi vite te na na to. to. Ne mog mogu u se udati za vas. Ja volim vojvodu, i neću ga izneveriti. Ne mogu. - Kako pohvalno sa vaše strane. Vojvoda i ne zna šta će propustiti. Ne samo veliki miraz, nego i odanu i vernu ženu. Šta vi mislite, da li njega žene više vole kad nosi masku, ili kad je bez nje? - Ćutite! Kako se usuđujete da tako govorite o njemu! - Aaa! Aaa! Izvi Izvini nite te,, moli molim m vas vas.. - izveštačeno se naklonio. - Vi ste mo možda od onih malobrojnih, koji veruju u Ijubav i odanost? Mislite da vas vojvoda neće lagati i varati kad potroši vaše pare koje mu je vaš otac velikodušno spremio, i kad prokocka vaše imanje? - Ne dozvoljavam da ga tako vređ ate. On je pošten i dobar čovek! - Ha, ha! ha! Ovo vam je bilo dobro. Znam da je je pošten i dobar. Ja se sa njim odlično poznajem, još od detinjstva. Odnosno nekad smo se poznavali.

13


Ona ga je ukočeno gledala. Šta je istina, a šta laž? Već je postala totalno sluđena. Cela ova situacija, ovo mesto, ovaj razgovor ličili su na neki ružan san. - Ništa Ništa vam vam ne veru verujem jem - reče ona tiho. Ah, kad bi ovo bio san! Pa da se ujutru lepo probudi u svom krevetu i sve bude kao pre. - Meni je svejedn svejedno o da li li mi veru jete ili ne. Ja jesam radio i radiću razne stvari na koje nisam baš ponosan, ali lagao nikada nisam, niti ću. Moje vaspitanje mi brani to. Evo, otvoreno sam vam rekao šta planiram sa vama. Čak sam vam otkrio i svoje lepo lice. Ne možete tvrditi da sam vas pre venčanja slagao o svom izgledu. A znate i da nisam dobar, zbog načina na koji ćete biti primorani da kažete da kad se to od vas bude tražilo. - Ne mo mogu. - zaplaka ona. Već je bila iscrpljena. - Umorni ste. Već smo se dogovorili. A i razočaraćete svog oca. Sad ima savršenu priliku da me ubije. Propustio je jednu. T reća mu se neće ukazati - reče on pokušavajući da zvuči malo blaže, nehotice dodirujući obraz i ožiljak na njemu. Pitala se odakle mu takav ožiljak. Da nije to njen otac uradio? Pominjao je da su se nekada sukobili. - Uskoro će svanuti. Moramo odmah da krenemo. Zaista mi je bilo zabavno da ćaskam sa vama, ali čeka nas dug i naporan dan. Još je mnogo prilika pred nama za ovakve zanimljive razgovore. Dobićete nešto za jelo. Za deset minuta krećemo. Budite spremni.

Dok je kasnije sedela u kočiji, razmišljala je o protekloj noći. Šta je sve rečeno, a šta nije. Mora da nađe neki izlaz. Ako pođe po zlu, ostaće zauvek sa njim! Tako je bila iscrpljena da nije imala snage da govori. Ebi ju je saosećajno držala d ržala za ruku. r uku. Mora da je saznala šta se od nje očekuje. Ona joj joj baš baš nikako nikako ne može može pomoći. Mora, mora posto jati neki izlaz! Bez prestanka je u sebi govorila sve molitve koje je znala: ”Bože, spasi me! Bože milostivi, učini nešto da se izbavim!” Ali ništa se nije dešavalo. Umesto toga, sve se odvijalo kako je on isplanirao. Venčanje se neumitno približavalo, a nju je hvatala panika. Šta da radi, kako da se spasi? - Stigli smo. - reče on prilazeći kočiji kada su stali. Bilo bi glupo i detinjasto da počne da pravi scene. lonako bi to uradio, videla je po njemu. Makar je izneo iz kočije i odneo unutra. Pridržao ju je za ruku. Ona prihvati ovog puta. Da nije, možda bi se srušila. Osetila je da nije baš sigurna na nogama. Ceo njen svet se polako i sigurno rušio.

14


- Moram Moram da da vas vas upozor upozorim. im. - dod dodade ade on ozbilj ozbiljno. no. - Bez glupos gluposti, ti, bežanja bežanja i zapomaganja. Zucnete li samo reč, vaša prijateljica biće mrtva već sledeće sekunde. Ona prva. A posle ću presuditi i vama i sebi. Znajte, ja nemam mnogo da izgubim i ne plašim se. Ali vi imate. Dobro razmislite o tome. Ono što se dalje dešavalo za Anet je predstavljalo pravi košmar. Sveštenik je bio nasmejan i očigled no nije ništa slutio. Smatrao ih je za običan zaljubljeni par sa posebnim prohtevima. Onda ceremonija. Ona se osvrće. Ebi stoji iza vrlo bleda i gl eda napeto u nju, okružena njegovim Ijudima. On je steže za ruku. Nije se branila. branila. I on je vrlo bled i ozbiljan. ozbiljan. Gleda je nekim čudnim pogledom, a njoj se muti pred očima. Čuje oko sebe glasove kao iz daljine. Svi gledaju u nju. Shvata da je to ovaj trenutak. Grlo joj joj je stegnuto. stegnuto. On je uporno gleda. gleda. Ona nekim nekim tuđim, jed va čujnim glasom izgovara PRISTAJEM. Ceremonija je pri kraju. Ona jedva stoji. O n sve primećuje i pridržava je skoro nežno ispod ruke. Primaju čestitke od sveš tenika. Blagosilja ih. Njoj dođe da vrišti, ali nema glasa. Svaka sekunda duga joj je kao večnost. Ona je sada njegov zarobljenik. Više nego što je to bila noćas. Tada je bila samo Anet Legran, oteta devojka. Sada je Anet Rekamije. Njegova žena. Njegovo vlasništvo do kraja života. Njegovog ili njenog. Da li je sve ovo moguće? Možda je ipak samo san? Šta će se desiti ako ih otac ne sretne? Ako je ne oslobodi? Gleda ga ispod oka. Bled je, ali inače sasvim smireno izdaje naređ enja. Ni jednom je nije pogledao. Sada je postigao svoj cilj. Njena imanja su sada njegova. njegova. Ona mu više više i nije potrebna. potrebna. Može je i ubiti ubiti negde usput, ako ako hoće. Onda bi bio bogati udovac. Tako nešto nije bila retkost, čak i u visokim krugovima. Tu je bilo čak i lakše da se sve zataška. Izašli su iz crkve. On se penje na konja. Zamišljen je. Njoj neko drugi pomaže da uđe u kočiju. Ebi je do nje, grli je bez reči. Same su u kočiji, ali ona ne može da plače. Samo ćuti i gleda u jednu tačku. Možda će se sada probuditi? Pot puno se isključila, a Ebi je ne dira. Samo sedi pored nje i ćutke je čuva. Ne zna koliko su putovali kada je primetila da se nešto dešava. Kočija je stala. Ebi proviruje napolje. Konjanici pod maskama izlaze im u susret. O ne, samo ne opet maske! Ovi ih zaustavljaju i opkoljavaju. Nada se samo da je ovo otac, da nisu opet neki razbojnici. Mada, sada je sasvim svejedno. Ebi sve vreme gleda kroz prozor, prati šta se dešava. Vrlo je napeta, ali ništa ne komentariše. ne ko komešanje. A Začu se jedan pucanj. Ko li je to bio? Otac? Posle toga neko onda neočekivana tišina.

15


Šćućurila Šćućurila se se u uglu, uglu, u Ebinom Ebinom naručju. naručju. Nema snage da proviri napolje. Obe ćute i strepe. Tišina već predugo traje. Neko je od onog pu cnja stradao. Neko od njih dvojice. Ne, ne. Ne sme uopšte da razmišlja, izludeće. U svakom slučaju, ona se venčala. Hoće li je vojvoda hteti ka o udovicu, pa makar tek izašlu iz crkve? U tom slučaju, on bi morao da bude mrtav. Stresla se. Bez obzira na situaciju, ne želi da niko bude mrtav. A opet, zauvek vezana za njega. Na silu! Užas! Pokrila je oči rukama, malaksala malaksala u uglu uglu kočije. kočije. Jedino ostaje ostaje da čeka. Ona više više ništa ne može da promeni. Ebi kao da želi da izađ e i ode da pogleda. Potpuno razume njenu radoznalost. Ona očigledno nema snage da čeka u neizvesnosti. Ali njen ulog je manji, može lakše da se suoči sa rezultatom. Odjednom se vrata kočij e otvaraju. Anet nema snage da pogleda. Je li to otac? Ili ON? To je on. Još je bleđi nego jutros. Baca jedan pogled na nju, ali se obraća Ebi. - Gospođo, hoćete li da izađete za trenutak. Uskoro će doći kraljevi Ijudi. Molim vas. Ebi izlazi za njim. Anet ostaje sama u kočiji, poražena. Sada je zaista sve gotovo. Naročito njen život. Stižu kraljevi Ijudi. Veoma su pažljivi i uviđ avni prema njoj i ne zapitkuju je previše. Svi ostali daju izjave i objašnjavaju šta se desilo. Njoj je sasvim svejedno šta će ko Reći. Otac je mrtav. Nije morala da prilazi i proverava telo koje leži u travi pored puta. Zna da je to on, po beznađu koje ju je obuzelo. Sada zaista više nema nade za spas. - Žao mi je, gospođice. Odnosno, gospođo. Ne morate ništa da govorite. Možete da idete, već ste dovoljno pretrpeli za jedan dan. Trebalo bi b i da je dan venčanja za devojku najlepši dan u životu. A dešava se nesreća. Od pucnja, konj vašeg oca se propeo i zbacio ga iz sedla. Ko bi rekao da će to biti koban pad. Vaš otac bio je dobar jahač. Eto, nezgode se dešavaju. Budite hrabri i idite sada kući. I mi ćemo vas ispratiti. Idemo u istom pravcu, prema Parizu. I gospođa vaša prijateljica nam je ispričala šta se desilo. Kaže da je sve videla - teši je saosećajno jedan od kraljev ih Ijudi koji su izašli na uviđ aj. Želi da vrisne, da upre prstom ali nešto je steže u grudima, davi je i guši. Kad bi se sad onesvestila, bilo bi bolje. Da je proguta crni mrak, da ne čuje i ne vidi ništa oko sebe. Umesto toga, sedi ukočena u uglu kočije. Da li je to odgovor na njene molitve? Vera i optimizam uvek su bili njeni pratioci. Zašto onda ne oseća ogorčenje zbog svega što joj se desilo? Da li ona to pristaje da okajava očeve grehe? Možda je ipak nekakva pravda zadovoljena? A ona će biti njena žrtva?

16


Ebi ćuti u svom uglu kočije. Zna da je i on tu negde, jaše na svom konju. Ubica njenog oca. Ne direktni, ali ipak. Otac bi možda bio živ da nije svega ovoga. I njen budući ubica, vrlo verovatno. Bolje i ne može da očekuje. očekuje. Sam joj je otkrio otkrio svoju mržnju. mržnju. Ona je ćerka ćerka njegovog njegovog najvećeg najvećeg neprijatelja. Šta može očekivati od njega, osim onoga što je dobio njen otac? IV

Uskoro se topot kopita promeni. Kočija staje ispred velike kapije. Kraljevi Ijudi Ijubazno ih pozdravljaju i odlaze. Kapija se otvara i oni ulaze u prostrano dvorište. Osvrnula se. se. To je imanje na obodu nekog sela. Kuća je jednospratna i ne izgleda naročito veli ka. U stvari, za njen ukus prilično je skromna. Ona je do sada živela u dvorcu, okružena slugama. Nije razmišljala u kakvim kućama žive ostali Ijudi . Mora da iza ima još zgrada, jer se njegovi Ijudi izgubiše u tom pravcu, odvozeći i praznu kočiju sa sobom. Ebi je malo zbunjeno stajala pored nje ispred ulaznih vrata, kao da ne zna više svoju ulogu. Maksim Rekamije im priđ e. Njen muž. Anet se strese, ali se trudila da se to ne primeti. Ponovo je stavio masku na lice. Nije znala da li joj je više strašan i stran sa maskom ili bez nje. Trudila se da ne gleda u njega, jer bi počela da drhti. On je uze pod ruku i povede u ku ću. Ebi ostade u prizemlju, gledaj ući zabrinuto za njom. Valjda će biti dobar prema njoj. Anet isturi bradu i dozvoli mu da je povede uz uske stepenice. Ušli su u salon na spratu. Mehaničk i je sela na sofu kad joj on ponudi. primeti, i, pa se udalj udaljii i Sva se ukočila kad stade ispred nje. On kao da to primet stade kod prozora, gleda jući u dvorište. - Moram da vam vam zahvalim za vaše vaše današnje današnje ponašanje. ponašanje. Neka knedla još uvek joj je sta jala u grlu i sprečavala je da bilo šta kaže. - Izgleda Izgleda da sam vas vas pogrešn pogrešno o procenio procenio.. Drago Drago mi je što ste bili hrabri, hrabri, niste histeri histerisali sali ni padali padali u nesvest. - reči su mu bile Ijubazne, ali glas još uvek tvrd. - Jesmo li ... - poče ona jedva čujno. On se saže da je čuje, ali ona nije želela da joj se približava, pa pročisti grlo i nastavi glasnije. - Jesm Jesmo o li sada sada ... ... zais zaista ta ... venčani? -jedva izusti. On je gledao kroz prozor. Znala je koji će odgovor dobiti, ali ipak se nadala da će uslediti neko čudo, neki neočekivani odgovor. - Jesm Jesmo. o. - Zauvek? - upita ona kao dete, pokušavajući da zadrži još trunčicu nade.

17


- Pa, kad se Ijudi venčavaju, obično se smatra da će to biti zau vek. Zvučao je umorno. Pretpostavila je da sada oseća olakšanje što se sve završilo dobro. Još i bolje nego što je očekivao. Nije ni došlo do borbe. Protivnikje imao nesreću da pogine zbog svoje nepažnje, prilikom napada, a da on ostane nepovređen. - Rekli ste da ni vi niste imali želju da se venčavate sa mnom? Da li ste voleli voleli neku neku drugu? drugu? - upita ona nekim šupljim glasom. glasom. - To sada sada više više zaista zaista nije važno. važno. –ni on nije zvučao bolje raspoložano od nje. - Ali, rekli ste, ako budem imala sreće, moj otac će vas ubiti i ... Vi sigurno niste priželjkivali da se to desi. - Nisam, Nisam, u pravu pravu ste. ste. - Znači, mislili ste, ako vi budete imali sreće, vi ćete ubiti mog oca i... doživotno no sa vama u braku. Na to ste mislili? mislili? Ne bojte bojte se, vas - I ostati doživot nisam želeo da povredim. Sa mojim željama je završeno. Drugih, osim ove da se obračunam sa njim, nisam imao. Ona sagnu glavu. - Bio sam svestan svestan rizika. Ali, neke stvari ne mogu da se ostvare bez žrtve. - Zašto smo mi morali da budemo žrtve? žrtve? Priznali ste ste da ovaj brak nije nije bio ono o čemu ste maštali. - O tome, draga draga moja, nisu nisu brinuli brinuli oni koji koji su doveli do ovoga. ovoga. Znate, Znate, niko ko je vaspitavan da brani čast i imanje svoje porodice, ne bi dozvolio bilo kom razbojn razbojniku iku da mu ih oduzima oduzima i uništava. uništava. Izvinite, Izvinite, možda vam vam ovo zvuči grubo u ovom trenutku, vi ste danas doživeli veliki gubitak, ali sa moje tačke gledišta, ja sam ostvario ono što sam planirao. Vratio sam ono što je moje. Znaj te, meni nije trebalo ništa tuđ e. Doduše, to se bez venčanja sa vama ne bi moglo ostvariti. Žao mi je - reče on, ali u glasu mu se nije osećalo sažaljenje prema njoj. Samo umor i možda pokušaj da bude strpljiv sa njom. U sobi je gorela samo jedna sveća, ali kao da se niko od njih nije obazira o na to. - Jeste Jeste li glad gladni? ni? - pok pokuša ušao o je da bude bude Ijubaz Ijubazan. an. Morala je da potvrdi. Od silnog uzbuđ enja danas nije ni primetila da skoro ništa nije jela. Ali sada je osetila da je veoma gladna. On izađe iz sobe. Uskoro uđe Ebi, noseći joj večeru na poslužavni ku. Bilo joj je drago što je nije oterao. Ebi joj je bar na neki način veza sa njenim nekadašnjim životom. Jela je u tišini. I Ebi je ćutala. Uskoro on ponovo uđe. Drago joj je što je sada u sobi bila Ebi. - Već je prilčno kasno. Svi smo umorni. Ona pretrnu. Celog dana strepela je od ovog momenta. Šta će sada biti?

18


- Gospođo, ovo levo će biti vaša soba. Izvinite, ovde na spratu imamo samo tri spavaće sobe. Gospođice, ova u sredini je vaša. Ona je najveća i najlepša. Laku noć. On se nakloni i uđe u sobu sa desne strane, zatvarajući vrata za sobom. O, kakv kakvo o olak olakša šanj nje. e. Olak Olakša šanj njee joj do dono nosi si i sazn saznan anje je da je je još još uvek uvek oslovljava sa gospođ ice, mada mu je zakonita žena, kako joj je malopre objasnio. - Hoćeš li da budem noćas sa tobom? - upita upita je je tiho tiho Ebi. Ebi. Bila je s igurna da se on neće vraćati. Zašto da se guraju? - Hvala Hvala Ebi, nema potrebe. potrebe. Bolje da se dobro dobro naspavamo. naspavamo. Ušla je u sobu koja je bila name njena njoj. Na sredini je bio prilično udoban krevet. Stavila je rezu na vrata i sručila se na njega. V

Ujutru je obukla jednostavnu i čistu haljinu koja joj je bila pre bačena preko kreveta. Malo se pomučila dok se zakopčala, jer do sada to nikada sama nije radila. Ni kosu nije umela sama da namesti, pa se samo očešljala i pustila je da pada po ramenima. Dan je bio su nčan i lep. Soba joj je bila ispunjena kosim zracima. Bila je udobna i lepo opremljena, bez obzira što joj se sinoć učinila mala i tesna. Sa prozora se videlo zadnje dvorište, u kome je vrilo kao u košnici. Pretpostavi Pretpostavila la je da su to njenje- govi Ijudi, Ijudi, kako kako j oj je juče objasnio. Izašla Izašla je u salon. salon. Bio Bio je prazan. prazan. Izgleda Izgleda da ovde svi rano rano ustaju. ustaju. U prizemlju je bila mala trpezarija i sto postavljen za jednu osobu. Ona sede. Verovatno su svi već jeli. Gde li je Ebi? Nije je valjda oterao, a da njoj ne ne kaže. Kada je je završila završila izašla izašla je je u dvorište. Ulaz je stajao bočno u odnosu na kapiju, okrenut na zapad, i sad je videla da je sve osim pro laza za kočiju zasađeno cvećem i zelenilom, sa klupicama, stazama za šetnju i prijatnom prijat nom hladovinom. Ona sede na najbližu klupu. Sa nje se dobro videla kuća. lonako nema šta da radi. Kapija je jedva pritvorena i niko je ne čuva. Ali ona sada nema gde da beži. Kome da se obrati? Juče je samo ćutala, i nije razuverila kraljeve Ijude koji su mislili da se udala svojom voljom. Kako sad da se pojavi sa suprotnom pričom? Svi će joj se smejati. Ništa neće postići, a samo će navući njegov gnev i osvetu. A izgleda da se ni on ne brine da li će ona bežati. U stvari, nije ostavio nikog da je čuva. Pa, verovatno i on misli da bi to bilo glupo sa njene strane. Ili mu nije stalo? Sad je ostvario cilj, baš ga briga da li će ona negde odlutati, izgubiti se, nastradati?

19


Ne, za sada će ostati ovde. Sinoć je nije dirao. Otišao je odmah u svoju sobu. A tu je i Ebi. Činilo joj se da je najbezbednije da os tane tu gde je, sa njim u kući. Iz kuće izađe Ebi, gledajući okolo. Kad joj Anet mahnu, Ebi joj sa olakšanjem pritrča. - Oh, zabrinula sam sam se da nisi pobegla. To bi u ovoj situaciji bila ludost. Bolje je da sediš ovde. Vidiš da je Ijubazan. Neće ti ništa. - Vidim. Vidim. Ostavio Ostavio je otvorenu kapiju, kapiju, kao da me isprobava. isprobava. - Ti Ti si pametna devojka. I veoma hrabra. Tako si me zbunila juče u crkvi. I celog dana. Bila si tako pribrana. Nisi se uopšte bunila. - Pa, kad mi je on zapretio da će ubiti prvo tebe ako odbijem! -To je rekao? Nisam znala. Ebi sede na klupu pored nje. - Ebi, on kaže kaže da je bio pastora pastorak k moga oca. oca. Je li to istina? istina? Da li ga ti poznaješ? On kaže da ti je to poznato. - Da, poznava poznavala la sam ga. Dosta Dosta se promenio promenio.. - Ožilj žiljak ak? ? ... - zamišljeno zaključi Anet. - Ne samo zbog toga. Sada je nešto nešto stariji stariji i mnogo zreliji. zreliji. Tada je bio bio mnogo mlađi. Kada su došli u tvoju kuću, on, sestra i majka, videli su se još uvek na njima tragovi bezbrižnog života kakav vode svi iz uglednih, bogatih porodica. porodica. Već posle nekog nekog vremena ... ne znam. Bilo je drugačije. drugačije. Tvoj otac ... - ona ne završi rečenicu. - Da li je je istin istina a ono ono što što mi mi je rek rekao? ao? O ocu ocu ... i njego njegovom vom imanju imanju ... i majci? - Verova Verovatno tno.. Ne znam znam šta šta ti je rek rekao. ao. On potiče iz ugledne i bogate porodice. Njihova majka je ubrzo po venčanju umrla. Mislim da nije mogla da podnese pomisao kako je ona kriva za nesreću koja čeka njenu decu u toj kući. Možda ju je i na neki način prisilio da se uda za njega, ne znam znam.. Sestr Sestra a je ... hm ... trebalo da bude njegova sledeća žrtva. Ali brat ju je branio. Znaš, ona je još tada bila verena. Tvoj otac nije hteo ni da čuje za tu veridbu. Mislim da je imao druge planove sa njom, kada je ponovo postao udovac. Ovaj ... Nećemo sada o tome. Onda je došlo do sukoba. Mladi Rekamije je napao tvog oca, da bi odbranio sestru, čak ga je malo i ranio mačem. Za uzvrat je dobio dob io veliki ožiljak na obrazu. Ali sve je bilo uzalud. Sestra je za kaznu završila završila u manastiru a on u zatvoru. - Otac Otac ga ga je je zatvo zatvorio rio? ? I ... nju? nju? - Pa, reč tvog oca bila je presud na, a on nije nije bio preterano preterano blagona blagonaklon. klon. Naravno, kasnije je dozvolio da ga puste, da bi drugi govorili kako je velikodušan i oprostio mu. - Ti Ti kao da ga braniš. Osuđjuješ mog oca. I odlično si upoznata sa svim tim tim stvar stvarim ima. a. - optužujući zaključi Anet.

20


- Znaš, - poče Ebi nežno - ni ja nisam nisam imala imala baš baš prijatne prijatne trenutke trenutke u tvojoj kući. Moraš da me razumeš. Anet joj se ozbiljno unese u lice. Nešto ju je kopkalo od juče. Celog dana nije umela sebi da objasni šta je u pitanju. Ali sada je imala to pred sobom. Naročito posle ove njene podrobne i opširne priče. - Ebi! Da Da li si ti ti znala za sve ovo? ovo? Ova je gledala u stranu. - Ebi! Ebi! Ti si si znala znala za za sve! sve! Znala si šta nas čeka na putu do vojvode! Ti... Izdala si me! - Anet poče da plače. - Dušo, Dušo, moraš moraš da da me razume razumeš. š. To je bio jedini način. Rekamije je našao mog sina. I ne samo njega. Mnogima je još pomogao, koji su stradali od tvog oca. M orala sam da mu uzvratim. Nemoj da očajavaš. On je dobar čovek. Samo su okoInosti pod kojima ste se upoznali loše. Ne bih mu te nikada predala u ruke da je neki razbojnik razbojnik od koga koga treba strahovati. Ne boj se. On je ugledan i častan čovek Anet je plakala. Nije dozvoljavala Ebi da je zagrli. - Znala si da nećemo ni stići do vojvode! On je čovek za koga sam želela da se udam. Znala si to! Zapričavala si me da ne primetim da kočija ide na sasvim drugu stranu. Ono kad sam htela da pobegnem, ti si ga upozorila. Čak i pretnja pod kojom sam se udala, da spasim tvoj život, bila je lažna. Izdala si me! Učestvovala si u njegovoj predstavi! I onaj nož! Mora da ste mi se zajedno smejali posle toga. Ebi strpljivo sačeka da se Anet pribere. - Drag Draga, a, ni ni ti ti ne del deluj uješ eš pre prete tera rano iznenađeno svojim zaključkom. Pogodila si da sam i ja umešana. Kako? Verovatno si slutila da je sve što ti je ispirčao istina. Nije ti bilo teško da poveruješ da je tvoj otac kriv za sve te strahote. Je li to u pitanju? - Ne znam. Ne mogu da se setim tačno kada sam posumnjala. U pravu si. Cela ta priča koju sam čula ... o mom ocu ocu .... bila bila je tako uverlji uverljiva. va. jecala je. - I ti si ga mrzela. Svi ste ga mrzeli! Primetila Prime tila sam ja to odavno. - Draga moja, ti si pametna, osećajna devojka. Zato ćeš sve razumeti i oprostiti. - Bez obzira, obzira, on je je ubio mog mog oca. oca. - Dušo, videla sam sam sve. Tvoj otac je nezgodno pao. Što je ipak bila dobra dobra sreća. Moram još da dodam, da se sve završilo obrnuto, da je on ubio Rekamijea, opet se ne bi izvukao. Bilo je tu mnogo ogorčenih Ijudi koji ga ne bi pustili. Ovo je bila prilika koja je pripremana dugo vremena. Svi koji su bili tamo čekali su ishod borbe. Možda je bolje što nije nastradao ni od čije ruke. Možda je Bog tako udesio, da Rek amije ne uprlja svoje ruke njegovom krvlju. - Bez obzira što ga nije svojom rukom ubio, ja sad više nemam oca.

21


Ebi reši da promeni temu. - Moram nešto ji si me pitala i ja nešto da ti ispričam. ispričam. O sebi. sebi. Onog dana dana u koči ji sam ti rekla da ću ti ispričati kad dođ e vreme za to. Mislim da je sada došlo. Tvoj otac me je doveo u dvorac da tebe čuvam, kada si ostala bez majke i kad ste se preselili. Ali u isto vreme i da budem njegova Ijubavnica. Bila sam siro ta, nisam imala mnogo izbora. Računala sam, tu ću bar imati krov nad glavom i hranu da ne umrem od gladi. Ali bio je to skup i težak izbor. Trpela sam to prilično dugo, ali onda nisam više mogla. I nisam bila jedina. Sve žene u toj kući bile su izložene is tom nasilju. Ali Bog se postarao da se njegov cilj ne ostvari. Nikako nije uspevao da dobije sina. Ni na koji način. Ni sa jednom ženom. Verovatno se kasnije pomirio sa pomišlju da će ipak imati samo tebe. Znaš kako te je budno čuvao. Nije mu bilo suđeno da ima još dece. Ali ima tu još nešto. Ja sam se zaljubila. Pjer je bio takođ e u službi tvog oca. Sastajali smo se tajno. Tvoj otac bi me ubio da je saznao da ga varam. I ... Ostala sam u drugom drugom stanju. Gospodin Legran je bio lud od sreće. Mislio je da je d ete njegovo. Pustila sam ga da u to veruje, da bih spasila Pjera i sebe. Rodio se mali Anri. Niko nije bio srećniji od mene. Ali on je planirao da mi ga oduzme. Želeo je da ga prizna, a mene da udaiji. Pjer i ja smo se dogovorili da bežimo. Anet je ćutala. Ebi polako nastavi. - Uhvatio Uhvatio nas je u pokušaju pokušaju bekstva. bekstva. Sve mu je odmah bilo jasno. jasno. Mene su vratili u kuću. Dete je uzeo, a Pjera oterao u kraljevu vojsku. Bar ga nije ubio na moje oči. Do pre neki dan nisam znala šta je sa njima. Maksim, mislim, gospodi n Rekamije već neko vreme je pokušavao da ih tome uspeo. Ja ... moram moram da te napustim. napustim. Idem da pronađe. I sad je u tome vidim sina. sina. On sada sada ima šest šest godina. godina. Ne znam znam ni kako izgled izgleda a - Ebi zaplaka. zaplaka. - Moraš da mi oprostiš oprostiš.. Ti si ovde nevina žrtva, žrtva, ali svi smo smo uz njega, njega, Rekamijea. Rekamijea. Svi oni oni Ijudi koji koji su bili bili sa njim, njim, i koji su sada sada u zadnjem dvorištu, oni bi i poginuli za njega, ako treba. A takvu odanost nije lako zaslužiti. Nije on to uradio iz obesti, moraš da razumeš. Tvoj otac je bio opak čovek. I on ga nije ub io. To sam ja videla. Sam je pao. Ko je očekivao da će posle pucnja u Rekamijea on sam ispasti iz sedla! Nismo mogli da verujemo kada smo videli da se ne diže. Tako smo sačekali kraljeve Ijude. Anet je ćutala. Suze su se polako sušile. - Kad krećeš? - tiho tiho je pita pitala la - Danas. Danas. Znam da nije nije vreme da se radujem, radujem, ali ali ne mogu da izdrži izdržim. m. Rekamije kaže da je moj sin dobro i da je zdrav. A na tragu je i Pjeru. Toliko me je zadužio jer ih je pronašao. pronašao. Moram da te ostavim. On me moli da ostanem još neki dan, zbog tebe. - Zbog Zbog men mene? e?

22


- Pa, da ti se nađem. Da ne budeš usamljena. I zbog svega što se desilo. On zna da nije osoba koju bi ti sada rado gledala. Svestan je toga. Veruj mi, nije on tako strašan, ni loš kako je izgledao juče. On ... Morao je da izgleda opasno i g rubo, inače ne bi pristala da se udaš za njega. Njegov postupak ima opravdanje. Samo mi je žao što si ti morala da iskupljuješ očeve grehe. Ali videćeš, biće sve u redu. - Šta je sa sa njegovo njegovom m sestrom? sestrom? - Jutros rano ju je doveo iz iz manastira. manastira. I tu je sve bilo bilo pripremljeno pripremljeno.. - Samo se čekala smrt mog oca. - Dušo, Dušo, ne zameri. Ali to je istina. istina. Ona napolje napolje nije mogla mogla za njegovog njegovog života. To joj je bila kazna kad ga je sa prezirom odbila. - Gde Gde je je ona ona? ? - Smestio Smestio ju je u prizemlj prizemlje, e, u jednu od soba. soba. Još Još uvek je je kod nje. nje. - Šta Šta joj joj je? je? - Ne zna se. Čini se kao da je bolesna. Možda je samo iscrpljena. Uzeo joj je jednu negovateljicu, ali još ne mogu da se odvoje jedno od drugog. Bili su dugo odvojeni. On je veoma brižan brat. Anet se okrenu u stranu da ne zaplače. Da, svi su oni uz njega. Nikome od njih nije užasan kao njoj. Svi ga oni vole, podržavaju, brane. A ona će zauvek biti ćerka omraženog zločinca. Čak i njena Ebi ne može da sakrije radost što odlazi i što je konačno slobodna. Na vratima se pojavi Maksim Rekamije. Njen muž. Još nije mogla da se navikne na tu pomisao, pa se strese. Nije više nosio masku. Ebi joj stisnu ruke i žurno pođe ka kući. Nešto mu je rekla kada je stigla do njega. Da, mora da se spakuje, nestrpljiva je da ode što pre. A ona ostaje sama. Potpuno sama . On nešto odgovori Ebi, pa pođe žurno ka njoj. Posmatrala je njegovu visoku i vitku priliku kako se približava. - Ebi ide. - reče joj kad je stigao do nje. Seo je na sam kraj klupice. Ebi mu je upravo rekla za svoj razgovor sa njom. Ona oćuta. Trudila se da ne gleda u njega po dnevnom svetlu. Još uvek nije mogla da se navikne na njegov ružni ožiljak. A nije htela da ga Ijuti svojim gađenjem. - Tre Treba ba da je je razume razumete. te. Nestr Nestrpij pijiva iva je je da vidi vidi dete dete koje koje joj joj je oduzet oduzeto o odmah po rođenju. - Ne morate morate da je opravdavate. Već smo razgovarale. Neka ide. - Drag Drago o mi mi je je što razumete. I što je ne osuđujete. Rekla mi je da ste sve svrnuo uo se shvatili. Ne zamerite joj. Nije joj bilo lako u vašoj kući. - Osvrn prema kapiji kapiji i nasmešio nasmešio uglom uglom usana. usana. - I drago drago mi je što što niste pobegli pobegli.. To dokazuje da ste pametna devojka. O vde ćete biti najbezbedniji, jamčim vam. Ne bojte se. Ovde su sve dobri Ijudi, nema razbojnika. - Pustite Pustite sad prazne Ijubaznos Ijubaznosti. ti. Nije mi do toga. toga.

23


- Ne podsmevam se. Žao Žao mi je što se sve završilo tako nepovoljno po vas. vas. dovr vršši tiš tiše. e. Što ćete ostati vezani za mene protiv svoje volje . - do Ona ga pogleda suznih očiju. Žaljenje ovde ništa ne pomaže. - Voleo bih da me ne mrzite, ako možete. Nisam ni ja baš najsrećniji nastalom situacijom. - Maštala sam da će moj brak biti kruna kruna Ijub Ijubavi avi.. - odvrat odvratii ona kroz kroz suze. suze. - I ja sam sam tako zamišljao zamišljao svoj. svoj. Sada smo smo u istoj istoj klopci. klopci. Pokušaj Pokušajmo mo da se bar dobro slažemo. Da budemo prijatelji, ako može. Znate, kad sam shvatio da mi je ženidba sa vam jedini način i ja sam bio očajan. Nije ga ga ništa pitala, pitala, ali je presta la da plače. On nastavi tiho. - Nadam se da mi nećete zameriti, ali više nisam tako očajan. Pomirio sam se sa sudbinom. Neće valjda pokušati da joj se približi? Od te pomisli obuze je užas. Nije smela da pogleda prema njemu da ne bi primetio, ali sva se ukrutila. Bojala ga se, bez obzira što je sada bio prilično pažljiv i što ga je Ebi hvalila. Učinio je Ebi uslugu, ali kako bi ona znala kakav je on ustvari. - Kako vam je sestra? sestra? - rešila rešila je da promeni promeni temu. Prošli Prošli put kad ju je pomenula, naljutila ga je. Ali ne s me mu dozvoliti da počne da govori o njima kao o paru. Više joj je odgova ralo da joj se obraća sa gospođ ice, tancu. u. kao sinoć i da drže dis- tanc - Bolje. Bolje. Pitala Pitala je za vas. vas. - Za mene? mene? Ona Ona zna za za mene? mene? - Zna sve. Žao joj joj je što je tako moralo da bude. Ali da nije tako, ona bi još bila zatvorena. I verovatno bi uskoro bila mrtva. Pri kraju je snage. Ona tamo nije baš uživala jer nije otišla svojom voljom. Iz protesta je neko vreme odbijala da jede. Nije Nije mi ostavila mnogo vremena da je otuda otuda izbavim. I vama je veoma ve oma zahvalna. - Nema na čemu da bude. Nije to to bila bila moja moja zamisao zamisao.. - Anet se prosto uvredi. - Znam. Nego za to što ste potvrdili našu priču i što niste pravili scene pred kraljevim Ijudima. Ona se gorko gorko osmehnu. osmehnu. - Da li li bi to nešto promenilo? promenilo? - Pa, i ne bi. To bi se protumačilo kao stres od prevelikog uzbuđ enja. Znate, kad se neko u jednom danu venča i izgubi oca, može mu se malo progledati kroz prste ako izgubi živce. - Sve ste tako tako dobro dobro isplani isplanirali. rali. Čak sam se i ja odlično uklopila u sve to. A moj otac je nastradao kao poručen. - Hoćete li biti dobro sada? - reče on malo hladnije pri pomenu njenog oca. Kad ona oćuta, on ustade i nakloni joj se. Da, kad je sve završeno, može da bude kavaIjer. Rešila je da bude Ijubazna koliko može, ali maksimalno na dis tanci. Zato je klimnula glavom gledajući u njegove noge. Dalje od toga nije mogla.

24


Otišao je u kuću, a ona je iz svog hlada posmatrala kako se sprema kočija za Ebi. Kasni je, je, kad je Ebi već otišla ona uđe u kuću tromim korakom. Sada je zaista sasvim sama. VI

Zastala je kod stepeništa. Iz jedne sobe u prizemlju dopirali su tihi glasovi. Osluškivaia je. Na kraju, nije mogla da odoli radoznalo sti pa polako poče da se približava. Nije mislila da ulazi, samo da baci pogled. lonako nije imala šta da radi, nego da se dosađuje i razmišlja o svojoj gorkoj sudbini. Vrata sobe su bila otvorena. Devojka je ležala na jastucima, vrlo bleda, ali nasmejana. Ličila je na njega. Rekamije je sedeo pored nje i držao je za ruke. Bili su udub ljeni u nežan razgovor i nisu je čuli kada se približila. Devojka podiže ruku i pogladi ga po obrazu, kao da mu briše suzu. Anet je stajala, ne znajući šta da radi. Suviš e se približila. Samo da podignu podignu glavu i videće je. Oprezno Oprezno je pružila pružila nogu unazad. unazad. Uz malo sreće sreće udaljiće se a da je ne primete ... U tom trenutku devojka je spazi. - Gospođice Anet! Anet! - uzviknu uzviknu i brzo se pridiže pridiže na jastuku, jastuku, kao kao da se boji da će ova pobeći. Anet zastade u pola koraka. Primećena je, sad ne vredi da beži. - Gospođice Anet, molim vas, uđ ite malo kod mene. Tako sam želela da vas upoznam. Molila sam Maksa da vas pozove, ali on ne želi da vas gnjavimo. Anet polako uđe u sobu. Rekamije je okrenuo glavu u stranu, ali ona ipak stiže da vidi kako briše oči. Možda je zaista plakao? To do sada nije imala prilike da vidi, da muškarac plače. Doduše, nije imala prilike ni da vidi mnogo muškaraca. Otac to nije dozvoIjavao. - Sedite malo sa nama. Tako mi je drago što ste došli ovamo, kod nas nas u sobu. Oprostite, možda ste hteli da nam se pridružite, ali se nismo setili da vas pozovemo. Ali toliko smo se uželeli jedno drugog da nismo ni o čemu drugom razmišljali - - ona ostade ostade bez bez daha, daha, kao kao da da joj joj je tako tako duga duga izjava iscrpla svu snagu. Anet poslušno sede na drugu stolicu, bliže vratima. - Hval Hvala a vam vam za sve sve što što st urad uradil ilii za za nas nas.. I za ono ono što što nist niste. e. ako ako me me razumete. Zaista ste divni. Baš sam o tome pričala sa Maksom. Anet pogleda u njega, ali on se već pribrao i gledao nežno sestru. držeći je i dalje za ruku. - Lusil, Lusil, nemoj da se toliko toliko naprežeš. naprežeš. Obećala si. - I ti si meni nešto obećao.

25


čorb e i da - Jesam. Ali to tek sutra. A do tada ima da pojedeš dva tanjira čorbe se odmaraš. - Baš si dosadan. U redu. Gospođice Anet, on je najuporniji čovek koga znam! Anet sada ustade. izgledalo je kao da sede u nekom salonu i vode bezbrižan razgovor. To nije mogla da izdrži. - O, nemojte da idete zbog mene. Slobodno sedite koliko hoćete. Ne zamerite mi ako se uspavam. Vi mi nećete smetati. Ona ponovo sede. Nije imala srca da je ne posluša. Koža na licu bila joj je skoro providna. Ostadoše svo troje ćuteći. Devojka je uskoro zadremala. Anet primeti kako on nemirno posmatra sestrino lice. Imao je blag i zabrinut izraz. Nije pamtila da je nju ikada neko tako gledao. Krišom ga je posmatrala, a on kao da je nije primećivao. Lusil je spavala, i to prilično mirno. - Možda je bolje da je sada ostavimo. Neće bolje spavati ako mi šuškamo oko nje - reče mu ona tiho. On baci još još jedan jedan pogled na usnulu usnulu devojku devojku kao da mu se ne da, da, pa ustade. - Hoćete li da vam pokažem ceo vrt? Kada je klimnula glavom, on joj pruži ruku i krenuše kroz zelenilo. Posle nekoliko koraka ona izvuče svoju ruku iz njegove. Ovo je ipak previše. Šeta se s njim ruku pod ruku, kao da su neki zaljubljeni par. Odmakla se malo. On to primeti. - Hoćete li pobeći od mene? - Mislim Mislim da to ne bi bilo previše previše pametno. pametno. A i nemam nemam gde. On se nasmeši. - Pošteno. Pošteno. To vam vam je za sada najbolje najbolje rešenje. rešenje. - Nisam Nisam baš želela želela vašu vašu zaštitu. zaštitu. - Pa, nisam nisam mogao mogao da dozvolim dozvolim da moje imanje imanje bude bude samo deo sredstav sredstava a kojima bi se potkupio vojvoda da se oženi vama. - Vojvod Vojvoda a me je je voleo voleo i bez bez miraza miraza.. - reče ona hladno. - Kako god vi kažete. Ali nisam mogao više da čekam i pustim vas da se udajete za bilo koga i nosite moje imanje u miraz. Uz to, bilo je krajnje vreme da oslobodim sestru. Vidite u kakvom je stanju. Nije joj se dopadao ovaj razgo vor. Stvarao joj je nervozu. Opet pričaju o istim stvarima, a ništa više ne može vratiti ono što je nekad bilo. - Šta Šta ste ste joj joj to obećali za sutra? - Sutra joj stiže verenik. verenik. - Kako znate da će stići baš sutra? Jeste li vi neki prorok? - U stvari, vama ću priznati. On je tu od juče. Bio je sa mnom ... na skrenu enu pogled pogled.. - On mi je najbol najbolji ji pri prijat jatelj elj.. Došao Došao našem venčanju. - on skr je da mi se nađe prilikom prilikom ... mog mog zadatka. zadatka. Ali ga za za sada sada krijemo. krijemo. Mislim Mislim

26


da je još uvek slaba za takvo uzbuđenje. I on se složio da sačeka do sutra. Hoćete li da vas upoznam sa njim? - Gde je on? on? - Anet Anet je bila bila zbunje zbunjena. na. - U kuhi kuhinj nji. i. - Krijet Krijetee ga u kuhin kuhinji? ji? - ona se malo malo nasmej nasmeja. a. - Vi ste ste baš baš gostol gostoljub jubiv iv čovek koji goste ne pušta da sede gladni. Nasmeja se i on. - O, nije baš on neka izelica. Nego, u kuhinji se najbolje čuje iz njene sobe. Zato sam i ostavio otvorena vrata. Da može da je čuje dok pričamo. Njoj se steže grlo. Kako mora da se oni vole. Svi oni, svo troje. Takva Ijubav, odanost, pažnja da se nađe u ovoj mrskoj kući, na neočekivanom mestu i od neočekivanih Ijudi. Ali brzo se prenula. Ona nikad nije bila predmet takve pažnje i Ijubavi, ni sa čije stra ne. - Gospodine Rekamije, vi ste baš čudan čovek . - ne izd zdrž rža a ona ona.. - Čudan u kom smislu? Čudno grozan ili čudno divan? Verovatno ono prvo, znam. Već ste mi to dali na znanje kada ste me prvi put ugledali. A i dalje mi to neprestano dajete na znanje. Ton mu je bio opušteniji, ali ona nije bila raspoložena za takvo neobavezno ćaskanje. - Izvinjavam Izvinjavam se, ali ali i okolnosti okolnosti su bile takve. takve. A to ste možda i namerno namerno izveli izveli,, da me tako tako teatr teatraln alno o uplašit uplašitee ... svoj svojom om pojav pojavom om bez mask maske. e. branila se ona. - Priznajem Priznajem da ste pomal pomalo o u pravu. pravu. Bilo mi je potrebno potrebno dodatno dodatno potkrepljenje u mojoj nameri da izgledam opasnije u tom trenutku. Znate, nisam ja baš tako strašan kako sam vam se predstavio. A ni vi niste uopšte praznoglava, sebična lutkica kao što sam mislio ... - poče on ali se prekide u pola rečenice. -Završite slobodno. Nemam iluzija o tome šta ste mislili o meni. I sami ste mi rekli, u nekoliko navrata. - Pa, to baš i nije bila neka kavaljerska izjava sa moje strane, priznajem. priznajem. Ustvari, više puta sam bio baš grub. Možda i preterano. Bio sam nervozan. nervozan. I malo ... Prosto Prosto sam se grozio grozio onoga onoga što treba treba da izvedem. izvedem. Oprostite mi. Kao da sam ušao u nečiju tuđu kožu, i igrao tuđu ulogu za to veče. - Ko vam vam ovako ovako lepo održava održava vrt? - upita ona ona da promeni promeni temu. Sad mu ne vredi pravdanje. I sam je rekao da je bio svestan posledica. Nije želela da se seća te noći. Bojala se da on ne vidi suze koje su jo j se ponovo skupljale u uglovi ma očiju. - Malo Jedan momak iz kuće, malo ja. Mada ne smem mnogo da pripisujem sebi, jer ovog prole ća nisam imao mnogo mnogo vremena vremena za cveće. cveće. - Vas zanima cveće?

27


- A vi ste mislili da me zanima samo otimanje i unesrećivanje nedužnih devojaka? Ona ne odgovori. Opet on pokušava da ubaci malo veseliji ton. Neće mu u tome pomagati. - Maks! Možeš da dođeš. Beba Beba se nasp naspava avala. la. - začuše oni uskoro Lusilin slabi smeh iz pravca kuće. - Stižem Stižem.. Ali pre toga toga mora morašš nešto nešto da pojed pojedeš. eš. - dovikn doviknu u on. on. - Hoćete li sa mnom? - upita je on. on. Bila Bila mu je zahvalna zahvalna na toj pažnji. pažnji. Mogao Mogao je da da odjuri sestri i ne osvrne se više na nju. I gle, poželela je da sedi sa njima. Ali tešila se da je to samo zato što inače nema šta drugo da radi. Vratiše se oboje kod Lusile. Anet sede na istu stolicu kao prošli put. Dok su zbunjeno pokušavale da razgovaraju o tome kako je lepo vreme u ovo doba godine, Maks se vrati sa činijom supe. Anet je gl edala kako spretno namešta sestru na jastuk i počinje da je hrani. Smejali su se i pričali, povremeno povremeno pokušavajući pokušavajući da da budu Ijubazni prema njoj, a i da je uključe uključe u razgovor, ali ona bi se samo nasmešila i ćutke ih posmatrala. Verenik je sakriven čeka u kuhi nji, zaljubljen tolike godine. A opet strpljiv. Ima i brata koji je obožava i čini najveće žrtve da je spasi. Čak i ako će sebe dovesti u bezizlaznu situaciju i zarobiti uz mrsku osobu. Baš trudila da joj ne zavidi. zavidi. Ipak Ipak je do sada život život nije nije je srećnica. Anet se trudila mazio. Kao što je nju. Da li je sad ovo naplata za njen dosadašnji bezbrižan život? Ali zašto je kažnjena? Ako je njen otac "grešio, zašto da njegove grehe plaća ona? To nije pošteno. Ručali su zajedno i ona se posle toga pope na sprat, u svoj salon. Gle, već ga je prisvojila. Pokušala je da se nasmeši. Ali nije joj išlo. Posle pogleda na njihovu radost, dole u Lusilinoj sobi, još joj je teže padala njena usamljenost. Trgla se kad a je začula šušanj iza sebe. To je bio on. Nije ga čula kad ka d se popeo, tako se zamilila. Stao je pored prozora sa koga se odlično video vrt. - Zašto nam se ne pridružite opet? Izaći ćemo kasnije u vrt. Napolju je mnogo lepše nego ovde. Lusil je nekoliko puta pitala za vas. - Ona je srećna devojka. Ozdraviće i udaće se za čoveka koji je voli i koji ju je tolike godine čekao . - r eče tiho Anet gledajući kroz pr zor. - U redu. Reći ću da vas boli glava . - reče Rekamije malo ukočeno, je, ni vojvodu. Ali nakloni se zvanično i ode. Nije mu pomenula svoje žel je, svaku njenu reč on prihvata kao prebacivanje. Oči joj se napuniše suzama. Želela je da može da sedi sa njima i bezbrižno se smeje! Možda bi i mogla da ovde nije u ovakvom svojstvu. Da je obična gošća ili poznanica. poznanica. Osećala Osećala je da da bi im u drugačijim drugačijim okolnostima okolnostima rado bila

28


prijateljica. Da li može da se desi još nešto što će je učiniti još nesrepnijom? Glava ju je zaista zabolela. Sela je na sofu i gledala u prazno. Odozdo se začuše neki glasovi. Sad joj je bilo sasvim svejedno. Više nije bila raspoložena za društvo. Koraci uz stepenice približ avali su se. Ona se uspravi. Uđ e ponovo Rekamije. Njen muž. Ta pomisao više ne izaziva u njoj onaj užas kao juče. Samo neku prazninu. Kakva ironija. Malopre dok su sedeli kod Lusil i ona ona ga posmatra posmatrala la kako je nežno nežno hrani, hrani, kao da se se privikla privikla na njegov ožiljak i nije više obraćala pažnju. Čak je u pojedinim momentima primećivala kako bi moglo da se kaže da izgleda lepo kad je okrenut na drugu stranu. Mora da je i pored ožiljka imao uspeha kod žena. Prijatan je i šarmantan, kada mu okolnosti idu na ruku. - Gospođice Anet, Anet, stiglo stiglo je jedno jedno pismo pismo za za vas. - reče on. Da je bila bolje raspoložena, bilo bi joj zabavno to što je on uvek tako oslovIjava, sa gospođice Anet. Pismo? Ko li to može da joj piše? Nekako je osećala da joj niko od o d starog društva neće pisati, niti poželeti da je poseti, osim iz nekog specijalnog razloga. Naročito ne vojvoda. On sigurno neće razvaliti kapiju sa gomilom vojnika da bi je spasio i odveo u svoj zamak. Ona uze pismo. Bilo je zape čaćeno, a hartija prilično stara I već mestimično požutela. Ovo ju je baš zaintereso zainteresovalo. valo. Od Od koga li je? Pogledala je u njega. Stajao je malo podalje, praveći se da je zauzet oko stočića u ćošku. Mora da i njega zanima od koga je i šta piše. Nije pokazivao želju da pročita njeno pismo, ali ni da ode. Ništa, čitaće pred njim. Ona polako otpe čati vosak kojim je bilo zalepljeno. Srce poče da joj lupa. Strepela je da ovo nije neko obično pismo, da će joj se život promeniti kad ga pročita. Samo da je ne unesreći još više. Polako je ispravila papir. Najdraža moja Anet, počinjalo je. Njoj srce zalupa. Ko li joj se ovako obraća? Ona brzo okrenu poslednji red tvoja nesrećna majka, koja te voli najviše na svetu. Ona zadrhta. Iz gr la joj se ote zvuk, nešto izmeđ u jecaja i uzvika. Brzo je okrenula i počela da čita izbledele redove:

Najdraža moja Anet, Kada ovo budeš čitala ja ću odavno biti mrtva. Osećam da mi je kraj blizu, a proći će od tada još dosta vremena do momenta kada ćeš ti primiti ovo pismo. Moj dogovor sa osobom kojoj ću ga poveriti na čuvanje ima dva uslo va: uslo va: pismo ćeš dobiti tek kad Fran soa soa Legran, moj muž, bude mrtav. To je prvi i osnovni uslov koji po svaku cenu mora biti ispunjen. Tako ćeš biti

29


bezbedna od od njegove osvete. osvete. Drugi je da ti u tom momentu budeš udata i zbrinuta. On ne mora biti ispunjen, ali je poželjno. Iz istog razloga. Kada ga budeš pročitala, odmah ga spali, naročito ako budeš udata za nekog za za koga misliš da će mu smetati ako sazna ono što u njemu piše. Nekog ko više polaže na društveni ugled i dosto janstvo nego na tvoja osećanja. Jer nisam sigurna kakvog će ti Legran Legr an odabrati. Dugo sam razmišljala da li da ti ovo priznam. Možda će ti ovo što pročitaš doneti probleme u životu, a to nikako ne bih želela. Sa druge strane, možda će ti don eti eti i olakšanje i spoznaju o nekim stvarima. To je odnelo prevagu u mom mom odlučivanju za ovakav korak. Dete moje, ne znam šta su ti pričali o meni. Bila si suviše mala da me zapamtiš kada su nas razdvojili. Nadam se samo da o meni imaš lepo sećanje i da će ti ono pomoći da mi oprostiš ono što ću ti priznati: Fransoa Legran nije tvoj pravi otac. Mora da si sada zgranuta, a možda i Ijuta na mene. Nemoj da se Ijutiš, molim te. Ja sam već suviše strogo kažnjena za svoje greške. Moram sada da ti ispričam sve, dok još imam snage. snage. Bila sam veoma mlada da bih išta znala o Ijubavi. O mom braku su odlučivali moji roditelji. Oni su mi želeli samo najbolje u životu. Mislili su da to mogu dobiti uz ambicioznog i bogatog muža kakav je Fransoa Legran. Ja sam poticala iz neka da neka da ugledne porodice koja je počela da osiromašuje i bilo je logično što su roditelji bili zabrinuti za moju budućnost. Zbog toga nisam ni želela da im priznam da sam zavolela mladića iz susedst va, va, divnog i čestitog, iz takođ e stare i ugledne porodice, ali na žalost još siromašnijeg nego što sam bila ja. Njegovo ime je Šarl Albit. To mi je bila najveća greška u životu, što sam ga ostavila i pristala da se udam za Legrana. Tu grešku ispaštam celog svog života. Nadam se samo da neće sustići tebe, naj draža draža moja. Tako sam ja ostavila mog Šarla i pošla za Legrana. Tada nisam znala da ćeš i ti uskoro doći na svet. Mojoj sreći nije bilo kraja kad sam shvatila to. Legran se radovao, mislio je da si njegova. Moj jadni Šarl nikada nije saznao da smo dobili bebu. Vi še še ga nikada nisam videla, čula nešto o njemu. Ah, koliko sam noći pre plak ala ala kajući se zbog svog postup ka. ka. Pristala sam na taj brak, nadajući se da će mojoj deci biti od koristi. Ispostavilo se da ću imati samo tebe. Legran je očekivao sina, naslednika, k oga oga ja nisam mogla da mu podarim. Počeo je da te udaljava od mene, kao da želi da me kazni zbog toga. Nikad me nije voleo, ni poštovao. Ali, takav je bio prema svima. A, kao što si verovatno i sama mogla da iskusiš, on nije čovek kome se može lako protivrečiti. Tak o Tak o sam ja doživela da te sve ređe viđam. Bila sam očajna. Jedino što sam lepo u životu imala, bila si ti. Ali, on je bio neumoljiv. Mislim da je uživao u tome da mi nanosi bol.

30


Verovatno je mislio da sam to i zaslužila. Mada Mada ja mislim mislim da nije moja krivica što on nije mogao da ima dece. U tom očajanju počela sam da pišem Šarlu. O tome kako mi je už asno, už asno, kako sam nesrećna i usamIjena, kako strepim da će mi uzeti dete. Ne znam, možda sam želela da pobegnem, damu se vratim. Fransoa je našao pismo. Pobes neo neo je, ali na sreću, ono najvažnije još nisam bila napisala: Šarlovo ime i adresu. I to da si njegova. Tako da je Fransoa mislio da je to neki novi Ijubavnik. Za to je morala mor ala odmah da usledi kazna. Zatvorio me je u ovaj manastir, u kome sam već nekoliko g odina. g odina. Dete moje, ono što me najviše boli je to što mi nije dozvolio ni da te zagr- lim i poljubim poslednji put. Jedino što me teši su moje molitve kojima se sa žarom predajem. Sve su one upućene tebi, mila moja, i u svima se molim da ti budeš bolje sreće sreće od mene, da da se udaš za čoveka koga voliš voliš i koji voli tebe i da budeš srećna. Oprosti mi, ako možeš. Tvoja nesrećna majka koja te voli najviše na svetu, Katrin Nei Anet završi pismo. Rekamije je stajao u uglu i gledao u nju. Ruke su joj se tresle. - Je I’ ima još još neko ovakvo ovakvo pismo? pismo? - upita ona ona nekim šupljim šupljim glasom, glasom, koji ni sama nije prepoznavala. - Ima još jedno. jedno. Jeste li dobro? dobro? Možda bi bolje bilo bilo da se sada odmorite, odmorite, a da drugo pročitate sutra? - Ne! Dajte Dajte mi mi to drugo! drugo! – vrisnu vrisnu ona. ona. On On joj joj pruži pruži još još jedn jedno o isto isto tako tako požutelo pismo. Uzela ga je drhtavim rukama. Oči su joj bile pune suza, nije odmah mogla da počne sa čitanjem. Počelo je da se smrkava i on prinese još dva svećnjaka. imao je zabrinut izraz, ali je ćutao. Bila mu je zahva Ina zbog toga. Nije bila raspoložena za priču. Obrisala je ponovo oči pre nego što je uzela drugo pismo.

Najdraža moja, tjubavi moja, Dobila sam mogućnost još jedno pismo da ti napišem, bez obzira na zabranu. Tako sam srećna zbog toga. Ne obraćaj pažnju na ovo razliveno mastilo. To nije od suza. Danas puniš jedanaest godina. Kako mora da si porasla od kada sam te poslednji put videla. Stalno zamišljam kako si sad velik.a i lepa, kako te grlim i Ijubim i govorim ti koliko te volim. Nije mi teško što sam ovde zatvorena već pet godina. Tešim se staln im staln im molitvama. Samo mi je teško što sam odvojena od tebe i što te nikada više neću videti. A kad pomislim da i ja tebi možda nedostajem, da sam ti potrebna, bude mi još teže. I onda se ponovo molim i molim za tebe, da nekako nadoknadim tu prazninu što će me progutati. progutati.

31


St alno alno se brinem i bojim da Fransoa ne nađ e nađ e ono pismo što sam ti ga namenila. Ali osoba je pouzdana a i on već sasvim retko dolazi. Kao da je zaboravio na mene. Mada znam da nije. Verovatno mu smeta što sam još živa, pa se ne može ponovo ženiti. Jedino me ta pomisao raduje, da na neki način i ja njemu mogu da pomrsim pianove, pa se trudim da što duže trajem, mada je teško, teško do suza. Svaki novi dan bez tebe je meni nova kazna. Ne smem nikome da pišem, ni ti da primam poštu od nekoga. On je to strogo zabran z abranio. io. ono što ne može s prečiti je da pismo odavde odavde izađ e posle moje i njegove smrti. Jer ovde ima jedna dobra duša koja se sažalila na mene i ispuniće mi poslednju želju, da za tebe čuva moja pisma. Tu je nemoćan. To me ne sprečava da patim što bar Šarl ne zna da ti postojiš. Nadam se da je posle svega našao sreću, da se oženio i ima decu. Želim da znaš da ti je otac jedan dobar, pošten čovek, i da u sebi ne nosiš ni jedno zlo seme Legranovo. Toliko bar mogu da ti podarim. I još nešto. Iza mene će ti ostati jedan medaljon u kome čuvam uvojak tvoje kose. To mi je jedino što imam od tebe. U njem u je jedna moja minijatura, rađ ena ena još kad sam bila devojka. Mora da si me do sada već zaboravila. Ako želiš, možeš saznati kako sam izgledala dok sam bila mlada i srećna. I da li ličiš na mene ili ne. Mnogo, mnogo te volim i Ijubim ovaj papir kad ne mogu tebe, znajući da ćeš ga ti jednog dana d ana držati u rukama. Užasno mi nedostaješ, da ne smem da mislim o tome. tome. A opet samo samo na tebe mismis- lim. Želim ti da da budeš srećna onako kako ja nikad nisam bila. Tvoja majka koja te voli i misli na tebe, Katrin Nei Kod poslednjih redova Anet je već glasno ridala. Kad je završila čitanj e bacila se na sofu, grčeći se od jecaja, ne obazirući se više na formalnosti. ”Mama, mamice! Tako mi nedostaješ”, ridala je. Ljubila je zgužvane hartije i plakala bez prestanka. 0, kako je to bilo okrutno. Sada je znala otkuda ona nenadoknadiva praznina u njoj, koja je prati celog života. Ni Ebi, ma kako bila pažljiva i nežna, nikada nije mogla da joj nadoknadi majčinu Ijubav. Bože, ona je bila živa, sve vreme! Mora da sazna kada je tačno umrla. To mora da je bilo neposredno pre nego što se on ponovo oženio. Godinu-dve posle ovog drugog pisma. Bilo je Ijudi koji su znali da mu je žena živa, zato nije nije smeo smeo da uzme uzme drugu. Majka je je bila živa! A ona to nije ni sanjala. Pričali su joj da je odavno umrla. Nikog od stare posluge nije poveo, odmah se preselio. Da ona ne bi saznala da joj je majka još živa! Čitavih šest godina. Možda i više. Ah, kako je samo mogao!

32


Nikad nikome nije priznala kako joj majka nedostaje. Vaspitavana je da ne pokazuje osećanja, da bude dama. Pokušavao je da je načini sličnu sebi. Ali nije uspeo. Bar joj je to drago. Njen otac, koji joj nije pravi otac! Ona zakorači da ustane, ali pade. Sad je već buncala. Otimala se. Morala je da ode tamo, da nađ n ađe i zagrli hladni kamen u kome su urezane brojke za godine maminog rođenja i smrti i slova njenog imena. Njenog devojačkog imena. Nije htela da se potpiše njegovim prezimenom. To jo j nije mogao zabraniti, da ga se odrekne u pismu namenjenom njoj. Neke ruke su je zadržavale, ali ona je bila jaka, otimala se, gurala, posrtala. Na kraju je pristala da se smiri, već u bunilu, u svom krevetu i samo je ječala osvrćući se prema salonu. Za t ren su pisma ponovo bila u njenim rukama. A tu je bio i medaljon. Od suza nije mogla da vidi sliku u njemu. Ona ih obgrli i sklupča se na krevetu, dok su suze klizile i kvasile jasfuk. Neko ju je držao u naručju i blago Ijuljuškao. Ebi? Da li se to ona vratila? I odakle? Zašto misli da je Ebi otišla? Nije mogla da se seti. Polako se smiri vala, stiskajući svoje blago. “Mama. Volim te.” Tako mi nedostaješ. Pred oči su joj izlazila neka čudovišta, maskirani Ijudi pretvarali su se u njenog oca ... A onda je utonula u mrak. VII

Otvorila je oči. Pisma i medaljon su još bili u njenim rukama. Zrake jutarnjeg sunca zamenila je večernj a tmina. Nije više jecala kao sinoć, ali suže ponovo počeše da joj klize niz tice kako se zagleda u sličicu. Kako je mama bila lepa. Glava ju je bolela i osećala je kako su joj kapci natečeni. Raširila je har tije na jastuku pored sebe, milujući ih. Maksim je ležao je na sofi u uglu, u vrlo neudobnom položaju. Glava mu je pala na stranu, a pokrivač na pod. Ona se podiže na laktove. Mora da je tek skoro zaspao, bio je bled i sa tamnim kolutovima ko lutovima ispod očiju. Počela je da se priseća. Sinoć se nešto dešavalo. Neke ruke su je držale i umirivale, a ona se otimala i grebala. Pogleda ga. Ruke su mu bile kao da uradila.. Spustila Spustila se ponovo je spavao sa mačkama. O, ne. To mu je ona uradila na jastuk. Bile su tu i neke nežne ruke koje su je umiru juće Ijuljale u naručju, koje su menjale obloge na njenom čelu. Šta se to desilo sinoć? Da se nije razbolela? Bila je sva malaksala i nije imala snage da se pomeri. Ko ju je to sinoć i noćas negovao? On? Da li je to moguće? Ponovo podiže glavu da osmotri priliku koja je ležala na sofi, malo ukoso od nje. Stavio je pod glavu nekakvo ukrasno jastuče koje mora da je užasno žuljalo. Nikada do sada nije imala priliku da ga ovako neometeno osmotri. Uvek je izbegavala da ga direktno pogleda. Ovako usnuo, izgledao je mnogo mlađ i. Pa, on izgleda kao da je tek neku godinu stariji od nje! Prisećala se ono kad ga je krišom gledala sa prozora

33


očevog dvorca. Da, izgledao je baš lepo, i ne mnogo starije od nje. Nekoliko godina najviše. Ležao je na levom obrazu i ožiljak se uopšte nije primećivao. Razbarušena smeđ a kosa pala m je preko glatkog čela, a savijene dugačke trepavice pravile su senk na obrazu. Nije znala da i muškarer mogu da imaju lepe trepavice. U stvari, stvari, morala morala je da prizna prizna da da on izgleda izgleda ... pa ... u stvari ... Nije Nije mogla mogla da odvoji pogled od njegovog lica. Ne, ne! Ne može t o priznati, čak ni u sebi. On nju mrzi, ne sme početi da joj se dopada. I ona itekako ima razloga da mrzi njega. Još i više sada, kada je otkrila da ona nije Legranova ćerka, da nema obavezu da ispašta njegove grehe. Posle svega, biće još nesrećnija nego š to je sada. Ali on sada više nema razloga da je mrzi. O na nije kći njegovog zakle tog neprijatelja. Jedino je problem što je za sve kasno. Oni su već venčani. Pitanje je šta će dalje biti sa njom. Ona se primiri primiri kad primeti da se probudio. Naglo se se pridigao i pogledao u nju. Pogledi im se sretoše. U trenu je bio pored njenog kreveta. - Anet, Anet, kako ste? ste? Samo ga je gledala. On pruži ruku i pipnu joj čelo. Ruka mu je bila topla i meka. Ona zatvori oči, a niz obraz joj kliznu suza. - Dobro je, nemate nemate više temperaturu temperaturu ni ni groznic groznicu. u. - reče on blago. - Jeste li bili tu cele noći? - upita ga ona ona umesto umesto odgovora. odgovora. Prijalo Prijalo joj joj je što se neko tako brine o njoj. Makar to bio i on. - Pa, morao morao sam. Dobili Dobili ste tem peraturu sinoć. Nisam vas smeo ostaviti samu samu.. - pr prav avda dao o se. se. - Nisa Nisam m baš baš bila bila zaba zabavn vno o dru društ štvo vo.. - tiho tiho izus izusti ti ona. ona. - A ni ni ta ta sof sofa a ne ne izgleda udobno. - Ne brinite brinite vi za mene. mene. Glavno Glavno je da je vama vama bolje. - Odakle Odakle su ova pisma pisma došla? došla? Ko Ko ih je doneo? doneo? Moram Moram to da saznam saznam uspravila se ona u krevetu. - Polako, polako. To sam saznao juče. Donela ih je nastojnica jednog manastira u blizini. - Moram tamo. Odmah! Odmah! - pokušala pokušala je da da ustane, ustane, ali zavrte joj joj se u glavi. glavi. Dozvolila je da je njegove ruke pažljivo vrate u krevet. - Ne pr pree neg nego o što što jede jedette. Poslaću vam Lusilinu negovateljicu da vas presvuče i pomogne vam da se sredite. Malo kasnije, kada je negovateljica izašla, uđe ponovo on, noseći činiju koja se pušila. - Hajde, malo pileće čorbice. - obraćao joj se kao bolesnom detetu. Tako ju je negovala Ebi nekada. Ali majka nikada nije imala prilike. Opet joj suze krenuše niz lice, mada je poslušno gutala čorbu.

34


- Prilično ste spretni u negovanju . - reče ona izmeđ u zalogaja. Sedeo je na ivici njenog njenog kreveta kreveta i hranio hranio je kašikom. kašikom. - Niste do sada sada prosuli prosuli ni kap. - Ne baksuzirajte. Obično kad se neko pohvali, odmah usledi greška. - Ne i kod vas. Do sada niste ni jednom pogrešili. Sve uvek bude kako kako vi hoćete. - Ipak jesam. jesam. - sada se više više nije smeškao, smeškao, a ona nije smela smela da pita. pita. Bojala Bojala se odgovo odgovora. ra. Možda Možda ima veze sa njom? njom? Da ne ne misli na njiho njiho vo venčanje? I zašto tako strepi od tog odgovora? - Moja najveća greška je bila kada sam vašem ocu dozvolio da mi iseče lice. Ona podiže pogled prema njemu. Sada je sedeo sasvim blizu nje i bliže od ovoga do sada nisu nikad bili. Iznenadila se kako može da ga gleda u lice bez gađenja. Čak i ožiljak joj više ne izgleda onako grozno. Daje mu samo stariji i muževniji izgled. Skrenula je pogled. Kako samo ima lepe i blage oči. - Ja sam očekivala da ćete reći nešto drugo. Čorba je bila pojedena. On je i dalje sedeo na istom mestu i gledao - Šta ste očekivali da kažem? Zar to nije najveća greška u mom mom živo životu tu? ? - Pa, mislil mislila a sam sam ... ovaj ovaj ... da je nešt nešto o u vezi vezi sa sa mnom. mnom. - U vezi sa vama nema grešaka. Jedino osećam ... - zastao zastao je, je, a bora bora mu mu se urezala na čelu. - Ne znam znam kako da vam iskažem iskažem žaljen žaljenje je za patnje patnje koje sam vam prouzrokovao. I za grube reči, koje sam u Ijutnji izustio. Vi to niste niste zaslužili. zaslužili. Jest da ste ste njegova kći, ali to nije vaša krivi ca. - Čekajte malo. Vi niste pročitali ova pisma? On se malo uvredi. - Znate šta, ja ja jesam radio radio mnoge ružne ružne stvari zbog kojih mi je je žao, ali ali tuđa pisma ne čitam. I ne lažem, to sam vam jednom već rekao. - Znam Znam.. Ja bih volela da ovo pročitate. - Ali to je vaše. Namenjeno je vama. Ne želim da čitam vaša pisma . odbijao je on. - Molim vas. Insistiram. Insistiram. On uze pisma i poče da čita.. Okrenuo je drugu stranu. Ona bora od malopre još se jače ureza. Zatim ustade i stade pored prozora, okrenuvši joj leđa. Videla je da je završio i sklopio pisma, ali još uvek tamo stoji i ne okreće se. - Niste morali ovo ovo da mi dajete. Vaša majka majka je odredila da ih spalite spalite i da ih nikom ne pokazujete. Čak ni ... svome svome mužu mužu.. - tiho tiho završ završii on. on. - Želela sam da ih vi pročitate.

35


- Znam, rekli ste. Da vidim da niste njegova ćerka. Samo, to sada ništa ne menja. Šta je učinjeno, učinjeno je. Mi smo još uvek u braku, i to se ne može promeniti, ako ste nato mislili. Izvinite, odmah ću se vratiti. On brzo izađe. Vratio se isto tako brzo. - prostite, prostite, morao morao sam nešto nešto hitno da obavim obavim.. Kao što sam sam rekao, to to ništa ne menja. A drugo, ne smete da otkrijete svima da mu vi niste kći. Vaša majka čuvala je tajnu dok je on bio živ i mogao da vam naudi. Vi morate da nastavite da je čuvate , njoj u spomen. A i zato što nije baš praktično da se takve stvari objavljuju. Nemojte da mislite da sam materijalista, ali vi kao vanbračno dete nećete imati isti tretman u društvu. Da ne govorim o nasleđivanju Legranovog bogatstva. Ona okrenu glavu. - Znam šta mislite. Pričam da nisam materijalista, a oženio sam se zbog imanja. Ali znajte da to nije isto. Ja sam se oženio da vratim svoje imanje i svoju čast. To imanje mi je ostalo od oca, i niko drugi nije imao pravo da mi ga oduzima. oduzima. A vaše vaše mi ništa ništa ne treba. treba. Samo Samo moje. moje. Tu postoji postoji razlika. Ako ikada dođe do toga toga da se mi mi rasta rastanem nemo o ... - on zast zastade ade da da uzme vazduh. Ona ga brzo pogleda. Na šta je to mislio? Zar postoji takva mogućnost? - ... da se se rasta rastanem nemo, o, - nastavi on, gutajući vazduh - ne bih bih želeo želeo da vi ikada imate problema sa prihvatanjem u društvu zbog vašeg porekla ili skandala koji bi takvo objavljivanje imalo u javnosti. Znate, ovo društvo je vrlo surovo. Uljeze ne prihvata. Imao sam prilike da to osetim na sopstvenoj koži. Čim sam ostao bez imanja, izbačen iz vaše kuće kao nezahvalnik ukaljanog obraza i kao potencijalni Legranov ubica, svi su me odbacili. Tu spadaju i neki Ijudi za koje vi mislite da su vam dobri prijatelji. I za koje sam ja smatr ao da su moji prijatelji. Izmeđ u ostalih, mislim i na vojvodu. Ali više ne žalim zbog toga. Prijatelji se proveravaju u teškim situacijama. A verujte, samo mali broj položi takav ispit. Ja sam se uverio u to. Većina me više nije poznavala. lako sam po poreklu plemić, ništa gori od njih. Bo jim se da ovako nešto vaš vojvoda ne bi mogao da proguta. Da ste vi kći nekog beznačajnog, siromašnog čoveka. I još takav skandal. Čak i kada bi naš brak bio razrešen i vi postali slobodni da se udate za koga hoćete. -Ali ... Kako bi to moglo da bude? Katolička crkva ne priznaje razvod. - Pa, vidite vidite i sami da mi i nismo baš neki neki muž i žena. Oslovljav Oslovljavamo amo se kao dva stranca i ne živimo bračnim životom. Postoji mogućnost da se brak poništi ako nije ”konzumiran”, mada je to vrto komplikovan proces. proce s. Gledao ju je netremice i vrlo ozbiljno, a ona pocrvene i skrenu pogled. - Ne kažem kažem da da bih to želeo želeo,, najma najmanje nje sada sada kada kada vama vama nije nije lako. lako. - dovrši dovrši tiho. - Možete da ostanete ostanete ovde koliko koliko god želite. I voleo voleo bih da ostanete.

36


Ako i vi želite. Makar samo kao gost. Imaćete ovde svu brigu i negu koju želite. - Hvala - reče ona tiho. Nije mogla da govori, inače bi se opet rasplakala. Eto, do pre neki dan bila je obična, bezbrižna devojka. Tada je bila kći Fransoa Legrana, bezmalo verenica jednog vojvode. Ali nije imala nikakav trag ni saznanje o svojoj majci, ni istinu o svom ocu. I onom pravom, i onom za koga je mislila da je to. - Mogu li da vas vas zamolim zamolim nešto? nešto? - Ako je u vezi sa vašim ocem, mislim pravim, već sam malopre poslao Ijude da se raspitaju da li je živ i gde se nalazi. - Već sam jednom pomislila, one prve noći kada smo se upoznali, kako umete da mi čitate misli . - reče ona polako. Mislila je da će je boleti pominjanje one noći, kao što ju je do danas bolelo sećanje na nju. Interesantno, mogla je to sada da pomene, a da joj glas ne zadrhti. Kao da je ova druga teška noć uticala na njeno razmišljanje. Ona joj više nije izgledala t ako strašno ni tragično. - Ne umem. umem. Ali umem da budem u koži koži onog drugog. drugog. Pomisli Pomislio o sam, da sam ja na vašem mestu, voleo bih da saznam sve o njemu. Možda je živ. - Hvala Hvala vam. vam. Tu Tu sposo sposobno bnost st koju koju vi imate, da se uživljavate u tuđu situac situaciju iju,, imaju imaju samo samo dobr dobrii Ijudi. Ijudi. - gledal gledala a ga je je zahva zahvalno lno,, ali ali on se se odmače. - Nemojt Nemojte, e, moli molim m vas. vas. - ustao ustao je. - Nemojt Nemojtee da me hval hvalite ite.. Ne Ne želim želim da se zbližavamo, ako ćemo se jednog dana rastati. Ona zadrhta. Nije znala šta da misli. Da li drhti od radosti na tu pomisao, ili je je to strepnja? I da li se on to boji da je je ne zavoli, pa je odbi ja od sebe? Ili je samo upozorava da će se jednog dana ipak rastati, pa treba da se drže na razdaljini? Pogledala ga je, ali on je krio svoj pogled. - Znate, Znate, ako sve bude bude u redu, i ako vama sutra bude bolje, bolje, možem možemo o da napravimo jedan mali izlet. - Zais Zaista ta? ? - oči su joj zablistale. - Hval Hvala a vam vam.. - Čekajte Čekajte prvo da se vrati onaj moj momak. Možda ništa ništa neće otkriti. - Bez obzira. obzira. Da li je bar bar taj manastir manastir blizu? blizu? - Jeste. Možemo Možemo da odemo tamo. Ali ako ob ob ećate da se nećete onako potresti kao sinoć. Dobro ste me uplašili. Kako je dobar i pažljiv. Neka toplina zahvatala ju je celu. Možda je Ebi bila u pravu? Pa i toliki Ijudi koji su uz njega? Ne može toliko Ijudi pogrešiti u proceni. - Hoćete li da ostanete malo sa sa mnom? mnom? - usudila usudila se da ga pita. pita. - Zar bist bistee volel volelii to? to? - seo je na ivicu ivicu njen njenog og kreve kreveta, ta, ali odmah odmah se odmakao. Verovatno se boji da je ne uplaši. Ima divan osmeh, pomislila je neočekivano.

37


- Ja sam mislio mislio da vam vam je mrsko moje moje prisustvo, prisustvo, pa sam sam se sklanjao sklanjao.. Rado ću vam praviti društvo. Hoćete li da igramo karte? - Može. - Sačekajte. Doneću ih odozdo. - Ako su su kod Lusil Lusil,, nemojt nemojtee da joj joj ih uzima uzimate! te! - Ne brinite. brinite. Dezmond Dezmond je od od jutros jutros rano kod nje. nje. Njih Njih dvoje dvoje sada najmanje najmanje na karte karte misle. misle. Ne mogu mogu se napričati i nagledati jedno dru gog. Ubrzo je već trčao uz stepenice, preskačući po dve -tri. - Hej, nigde ne gori! Slomićete se! Nije baš tako hitno . - nasm nasmej eja a se ona ona podižući se na jastuku. Onda tek primeti da je u spavaćoj košulji. Zbunjeno pogleda u njega, ali on je bio zauzet. Ni jednom rečju niti pogledom do sada nije joj dao na znanje da primećuje da je u noćnoj košulji. I ona je to tek sada primetila. Bila je dirnuta. Ponašao se prema njoj brižno i zaštitnički kao prema sestri. Nasmešila mu se. - A bilo bi bi vam žao kada bih bih polomio polomio ruku ili ili nogu? - pitao je on kao dete. dete. Još mu je u ušima zvonio Lusilin šapat kad mu je pružila p ružila karte: ”Ona te voli. Daj joj malo vremena”. A on joj je odgovorio:” Posle svega? Nema šanse”. Anet se samo nasmeja na tu njegovu izjavu i ništa mu ne odgovori. Sad ju je povremeno gledao u lice. Bo ja joj se vratila, čak je dobi jala jala i jaču nijansu. I nije skretala pogled od njega. Nije joj se gadio njegov izgled. Ah, kako ga je boleo taj ožiljak! U duši više nego na licu. Na licu je zarastao, ali pogled koji su Ijudi imali kada bi ga prvi put ugledali, boleo je više nego krv koja je iz njega njega istekla. - Da li ste ste vi znali kakva su ovo pisma? Od koga su i ko ih je doneo? Zar upita ona ona iznenad iznenada. a. nije ta osoba trebala meni lično da ih da? - upita - Jeste. Ali ta osoba je imala poverenja da ću vam ih ja dati bez mnogo pitanja. To je bila nastojnica manastira u kome je bila zatvorena Lusil. Znamo se mi odavno. I dobri smo prijatelji, koliko je to bilo moguće. - Dakle, on se nije mnogo mučio da odabere neki drugi, kad je rešio da zatvori vašu sestru. - Nije. - Vi poznajete poznajete tu ženu? Misli Mislim m nastojnicu? nastojnicu? - Upoznao Upoznao sam je tokom tokom ovih ovih godina godina kako je Lusil Lusil bila bila tamo. I ona ona je mene i nju dobro upoznala. To je veoma dobra žena. Ali nikako nije mogla da nam pomogne. Ipak, imala je razumevanja. I činila nam razne usluge. Koje su, inače, bile zabranjene. Nisam mogao da s kupim vojsku i upadnem u manastir da oslobađam sestru. Moralo je da bude po zakonu. - Da on bude bude mrta mrtav. v. - reče ona ravnodušno. On je pogleda. - Znate, nikada nikog nisam ubio. Ali onog dana dana rešio sam da bude ono što mora. Izazvao sam ga do krajnjih granica i moralo je da bude ili on, ili ja.

38


- Ubili Ubili bist bistee ga? ga? - upita upita ona ona tiho tiho.. - Šta biste biste vi uradili uradili da ste bili bili na mom mestu? - Ja bih bih ga ga ubila ubila.. Zaćutala je i zagledala se kroz prozor. I on je ćutao. Nije joj to smetalo. Prijala joj je tišina, ona koja pomaže da se srede misli. I, morala je da prizna, bio je dobro društvo u teškim situacijama. Ko zna kako bi ovo saznanje o majci majci i ocu podnela da nije on tu. Ili da je udata za vojvodu. Nije bila sigurna da bi njemu dala da pročita majčino pismo i tako sazna njenu tajnu. Nisu ni primetili kako je vreme brzo prošlo. Postali su svesni tek kada je u sobu ušla Lusilina nego vateljica i upalila sveće, donoseći vodu za umivanje. On izađe iz sobe. Gledala je za njim i on uhvati njen pogled. - Ah, Ah, mla mladi di!! - dobroćudno je gunđala žena, žena, a Anet Anet shvati shvati da se još još uvek zaneto smeši. Uozbiljila se. Žena joj je donela večeru. Verovatno misli da su zaljubljeni. Već zna da su sveže venčani, šta bi drugo bilo! - Sad se odmarajte odmarajte i spavajte spavajte.. Bez ludovanja. ludovanja. I bez društva, društva, dok se se ne opo op orav ravite. ite. - zapreti ona izlazeći. Anet ostade u sobi osluškujući, ali on nije više dolazio. Tako prođe skoro celo veče. Nije se pojavio, a ona se uspava vlažnih obraza. VIII

Sutradan je ustala. Bilo joj je mnogo bolje. Bila je mlada i jaka. Dosta joj je bilo bolovanja u krevetu. Zato se obukla sama i sišla niz stepenice. Iz Lusiline sobe čula se vesela galama i ona polako otvori vrata. Na stolicama pored kreveta sedeli su Maksim Rekamije i još jedan mladić, verovatno verovatno Dezmond. Dezmond. Nju Nju zabole zabole kako se njih troje troje veselo veselo smeju smeju ovde, dokje ona gore sama. Ali Maks odmah skoči, prinoseći stolicu, upoznajući je zbunjeno sa Dezmondom, koji je bio vrlo naočit i držao Lusil za ruku sve vreme. - Anet, tako mi je drago što vam je bolje, i naročito što ste sišli kod nas. Bojali Bojali smo se da vam ne pravimo pravimo galamu galamu dok se odmarate. odmarate. - reče Lusil, a Maks ju je samo toplo gledao, bez reči. Njena Ijutnja sasvim se istopi. Naročito kada je primetila kako Lusil i Dezmond raz menjuju značajne poglede kad ona progovori nešto sa Maksom. Od toga joj je postajalo još toplije i osećala je kako joj se rumene obrazi. Sva se postidela. - Pa, dragi dragi moji, moji, pošto Lusil i ja nis mo u mogućnosti da vas diskret no napustimo, kako bi bilo da se vi malo prošetate po vrtu ili tako nešto i ostavite nas dvoje same? - upita Dezmond, a Lusil se nasmeja nasmeja

39


- Imam Imamo o mi nek nekee drug drugee plan planov ovee za dana danas. s. - reče Maksim. Njoj poskoči srce. Ima vesti o ocu! - Hajde, momče, ne gubi vreme. Mi ćemo to da počistimo . - požuri požurivao vao ga je Dezmond komično, dok je Maks nešto petljao oko praznih tanjira. - Kad možemo možemo da da krenem krenemo? o? - upita upita ona. ona. - Čim vi budete spremni. - Ja mogu mogu odmah. odmah. Samo da uzmem šešir. šešir. - Gde vam je šešir? Ja ću vam ga doneti, I pisma i medaljon. - U sobi sobi,, po pore red d kre krevveta. eta. - do dovvikn ikn u ona za njim, jer je već odju rio gore. Mora da je već sve pripremio za polazak, pošto se kočija zaustavi ispred ulaza. Ovog puta prihvatila je njegovu ruku kad se pela u kočiju. On sede na sedište pored nje. Napravila mu je mesto. Tako su se vozili jedno pored drugog na venčanje pre samo tri dana. Mora da je i njemu to palo na pamet, jer je ćutao. - Pitala Pitala sam se kolik koliko o imate imate godina godina.. - reče ona da prekine tišinu. - Šta vi mislit mislite? e? star iji. - Ja imam osamnaest. Vi ste verovatno tri ili četiri godine stariji. - U zimu ću napuniti dvadeset četiri. Zaista je mlad, kao što je mislila. - Kako Kako ste ste usp uspeli da pronađete Ebino dete? - Sa puno puno para para i vrem vremen ena. a. - reče on kratko. - Nasled Nasledio io sam imanje imanje od ujaka, tako da ni sam prosjačio. Dobro mi je došlo, baš za takve stvari. Ima još Ijudi kod mene kojima je bila potrebna pomoć. Finansijska ili neka druga. - Gde živi živi moj otac? otac? Pravi Pravi otac. otac. - Tu je, u okolini. Brzo ćemo stići. - Kaka Kakavv je? je? - Videćemo uskoro. Moj momak nije mnogo pričljiv. Ali da ima nešto loše, rekao bi mi. - Oni sve znaju? znaju? Mislim Mislim vaši vaši Ijudi. Ijudi. Ovo Ovo za za mene i... - zagrcnu zagrcnu se se ona. ona. - Znaju da nije nije bilo drugog izlaza. izlaza. Ne poverav poveravam am im se bez bez potrebe. potrebe. To bi trebalo tr ebalo da znači da ga verovatno sažaljevaju saža ljevaju što je morao da se ženi njome, razmišljala je. Svi je oni mrze, ne znaju da joj Fransoa Legran nije otac. - Šta ... ovaj ovaj ... šta misle misle o meni? meni? - upita upita ona ona tiho tiho.. On se saže prema njoj. - Čovek može da ima predubeđenje u pogledu nekoga ili nečega. Ali dobro je kada je otvoren za nove spoznaje. Oni će da misle o vama ono što vi želite da misle. Ako želite da budete dobri i da vas vole, voleće vas. Ako ne, neće vas uznemiravati, to je sigurno. - Ja nisam njegova ćerka. ćerka .

40


- To neće bitno uticati na njihovo mišijenje o vama. Ima Ijudi čiji su roditelji kriminalci, koji su odrasli na ulici, pa postanu dobri i pošteni i čovek želi da ih ima za prijateije. Neće oni dugo razmišljati odakle ste došli, nego kakvi ste sami. Sami ćete izgraditi mišljenje koje će drugi imati o vama. Uzdahnula je. Kako sve to jed nostavno zvuči kad on objašnjava. Kočija stade ispred jedne stare kuće. Anet proviri napolje. - Možda je bolje da sačekate u kočiji. Gledala je kako kuca na vrata. Otvorila je neka žena srednjih godina. Nije čula o čemu razgovaraju, ali uzbuđenje koje je maločas osetila kao da se stišavalo. Sada je bila sigurna da će sve biti u redu. Da li zbog toga što je on sa njom i brine o svemu? Prišao je kočiji, pružajući joj ruku da izađ e. - Šta Šta je je bilo bilo? ? - Idemo Idemo unut unutra ra.. Ušli su u skroman salon. Čovek u ranim srednjim godinama sedeo je za stolom i pregledao neke papire. Bio je prilično zgodan za svoje godine. Ustade da ih dočeka ka d su ušli. - Gospod Gospodin in Šarl Šarl Albit? Albit? - Da, ja sam. sam. Izvoli Izvolite. te. Rekamije se okrenu ka njoj. Ona je samo gledala širom otvorenih očiju. Ostala je bez teksta. - Ja sam Maksim Rekamije. A ovo je Anet Rekamije, moja moja supruga. Ona ga brzo pogleda. pogleda. Sasvim Sasvim je zaboravil zaboravila a na to. U ovom ovom trenutku trenutku osećala se kao Anet Legran, ćerka Katrin Nei, njegove bivše Ijubavi. - Da? - Pre udaje bila je gospođ ica Legran. Da li vam to ime nešto govori? Senka pade na čovekovo lice. Gledao je sa prigušenim bolom u nju. Nije želela da ga drži suviše dugo u neizvesnosti i bolu, ali ali nije znala kako kako da počne. -Znate, gospođica ... ovaj ovaj ... moja moja supruga supruga je nedavno nedavno dobila dobila jedno jedno pismo pismo u kome se pominje vaše ime. Zbog toga smo došli da vas potražimo. Zahvalno ga je pogledala. Kako joj je značila njegova pomoć u ovom trenutku! Gledala je u svog oca, koji još uvek nije znao za to, i nije mogla da smisli način kako da mu to saopšti. Neka knedla stajala joj je u grlu i nije joj dala ni glas da izusti. - Pismo? Pismo? Ja vam nisam nisam pisao nikakvo nikakvo pismo. pismo. - Ne. Pismo je od njene pokojne majke, gospođe Katrin Nei. Gospodin Albit se uhvati za naslon stolice iza sebe. - Oprostite, Oprostite, baš sam nespretan. nespretan. Molim Molim vas, sedite. sedite. Anet sede na stolicu, a Rekamije ostade stojeći blizu nje.

41


- Da. Ona Ona je nekada nekada bila bila Nei. Pre nego nego što se se udala za vašeg vašeg oca. oca. Poznavao sam je dok je bila Katrin Nei. Zašto ste je tako nazvali? Ona je kasnije postala Legran. Zna li on da ste vi ovde. - Ne, Ne, on on je ... ... ovaj ovaj ... ... Umro Umro je pr pree ne neki ki dan. dan. - pr prom omuc uca a Rek Rekam amij ije, e, baca baca- jući kosi pogled na nju . - A, tako tako.. - Znate, ona se u tom pismu potpisala kao Katrin Katrin Nei. Izgleda da joj se to više dopada dopadalo lo nego nego da se potpisuj potpisujee kao Legran. - pomagao pomagao je Rekamije Rekamije i dalje. Albit pogleda u nju. - Zaista. Neverovatno ličite na majku. - reče tiho i okrenu glavu u stranu, kao da mu je pogled na nju suviše bolan. - Mislim da je zaista izričito želela da se tako potpiše. Verovatno je htel a da mi nešto poruči tim potpisom. - sada je konačno Anet pribrala i počela da govori. Albit kao da se strese kad joj je čuo glas. - Interesantno. I glas imate isti njen. Samo delujete malo odlučnije od nje. - Gospodine Albit. Sigurno se pitate zašto smo mi ovde i postavIjamo vam ovakva pitanja. Znate, ona mi je u tom pismu ispričala nešto o svom životu. životu. Pre nego nego što se udala. udala. - nastavljala je Anet značajno. Šarl Albit opet pogleda u nju. Trag shvatanja video mu se na licu. - Pominjala je vas. I kajala se što se udala za Legrana. On se slomi. Zagnjurio je lice u dlanove. - Kasno je. Rekli Rekli ste mi da je mrtva mrtva . Koliko je već mrtva? - Mislimo Mislimo da je umrla umrla pre šest šest godina godina - reče sada Rekamije. - Još Još nis nismo mo stigli da proverimo. - Ne znate znate kada je je to bilo? bilo? Kako Kako to? - Gospodin Gospodin Legran uhvatio uhvatio je jedno jedno njeno njeno pismo, naslovl naslovljeno jeno na vas i zatvorio je u manastir manastir posle toga. Tamo je ostala do smrti. Niko nije nije znao za to. Svi su mislili da je umrla ranije. Tako su rekli i njenoj ćerki. - Oh! Nisam to znao! Nisam ništa znao o njoj od kako se udala. Kako bih! Možete li da mi kažete gde je sahranjena? Anet pogleda Rekamijea. - Gospodine Gospodine Albit, Albit, mi smo upravo upravo tamo pošli. pošli. Ho ćete li da vas povezemo, da pođete sa nama? - O, hvala hvala vam vam mnogo! mnogo! Voleo Voleo bih. bih. On poče da oblači kaput, krijući suzne oči. Rekamije pogleda Anet. - Gospodine Gospodine Albit, Albit, ima ima još nešto nešto što što treba treba da vam vam kažemo. kažemo. U stvari stvari,, zbog toga smo i došli - reče on. - Da?

42


- Bolje Bolje je da sedn sednete ete.. Znate, to pismo što je gospođa Nei napisala Anet... To gde se vi pominjete ... Ne znam kako da vam kažem ... Možda je bolje da ga vi pročitate . - reče Rekamije. - Ima tu još nešto što se tiče vas i nje. Anet izvadi pismo i dade mu. Mislila je da će ga zgrabiti i početi odmah da čita, nestrpljiv da što pre vidi njen rukopis. Ne, on ga skoro pobož no primi u ruke. Prišao je prozo ru, držeći ga kao da mu odmerava težinu. Anet vide kako se zagledao napolje. Ko zna kakva sećanja i uspomene prolaze kroz njegovu glavu. Najzad poče da čita. Anet i Rek amije se pogledaše. On joj priđe i ohrabrujući joj steže ruku, koja ostade u njegovoj. Prošlo je dosta vremena kad se konačno Albit odmače od prozora i okrenu ponovo ka njima. Bilo je zaista teško posmatrati muškarca u zrelim godinama kako plače. Nije se čuo jecaj, ali suze su nemo stizale jedna drugu. Anet mu brzo priđe. Gledali su se o čiju punih suza neko liko trenutaka, a onda se zagrliše. Milovao ju je po kosi i povremeno brisao lice. - Izvinite, Izvinite, ovo su trenuci trenuci i za tugu i za radost. radost. Znate, Znate, ja se nikada nisam nisam oženio. Pomišljao Pomišljao sam da bi trebalo, ali to je bio suvi razum. Os ećanja mi nisu dozvolila da je zaboravim. Nije trebalo da se udaje za njega. Nije bila srećna sa njim. Ni vi, verovatno. lako nije znao da mu niste prava kći. Sebe da ne pominjem. Oh, nisam je nagovarao da bežimo. Kako sam se kajao kasnije zbog toga! Bili bismo srećniji da smo živeli u t rošnoj kolibici na kraju sveta, nego što sam je pustio bez borbe! Ali ko je to tada mogao da zna. Bilo joj je teško, video sam, ali je tako odlučila. Nisam hteo da joj otežavam. A možda je trebalo. Sigurno je trebalo da joj ne dozvolim da ode od mene mene i uda se za njega. njega. Bez obzira obzira koliko koliko bogat bogat bio. Nije Nije bogatstv bogatstvo o u novcu, nego u srcu. Okrenuo se ka Anet. - Oprostite mi. Možda je za vas, kćeri moja, bolje što sada imate bogato nasledstvo, nego da smo vas odgajali u siromaštvu. - Ne znam znam šta šta da vam kažem jer nisam nisam nikada iskusila iskusila siroma siromaštvo. štvo. Ali život bez majčinske Ijubavi jesam . - reče ona gorko. - Dete moje. Nije Nije ni vama bilo lako. O, kako je život život težak. Tek na kraju znamo šta je trebalo da se uradi, kada je već kasno za to. Ipak, za mene je velika radost to što znam da imam kći. Što Katrin i ja imamo dete. Gospodine, hvala vam mnogo što ste mi je doveli. - Gospodine, Gospodine, verujte verujte da je i nama draže što ste joj vi otac. otac. - Znate, nije nije to bila bila bezazlena bezazlena odluka. odluka. Ovde Ovde je u pitanju pitanju i vaš i majčin ugled. I nasleđe Legranovo. - Sad mi se čini da mi od njega ništa ne treba! - uzvi uzvikn knu u ona. ona.

43


- Pa, ne odbacuj odbacujte te ga posle posle svega svega što smo svi proživeli proživeli zbog zbog njega, njega, prokletnika. Krvavo ste ga dobili. Trebaće vam za vašu decu, da nikada ne moraju da se odreknu svoje Ijubavi i života zbog siromaštva! - Nika Nikako ko!! Našo Našojj deci deci doz dozvo voli lićemo da od odab aber eru u koga koga žel žele. e. - uzvi uzvikn knu u Rekamije, ali se onda trže, susrevši njen pogled. - Oprostite. Malo sam se zane zaneo. o. - dodade tiho, da ga Albit ne čuje. Ona ništa ne reče. - I to, a i red je da mu se naplati naplati patnja patnja koju koju je uzrokovao. uzrokovao. Novac Novac ne može da nadoknadi izgubljenu sreću i Ijubav, ali može da bude bar neka satisfakcija. - Znate, ima još Ijudi koje je on unesrećio. Dobro bi im došlo malo finansijske pomoći. - reče ona. Rekamije se okrenu, odobravajući. Ona porumene od zadovoljstva. - Ostavi Ostavila la mi je je i medalj medaljon. on. - ona ga izvuče . Prišao je da ga pogleda. A onda iz džepa izvadi isti takav. - I vi imate imate isti! isti! - uzvikn uzviknu u ona. ona. - Imala je je dva. Jedan Jedan je dala dala meni, drugi je ostavila ostavila za ... dete. Hm ... Nije Nije valjda znala da je trudna kada se udala za njega? - Mislim Mislim da je u pismu pomenula pomenula da je to tek kasnije shvatil shvatila. a. Ne veru jem da bi pošla za njega da je znala da nosi dete drugog čoveka. Hoćete li da ga opet pogledamo? - Neka. Nemam Nemam snage snage da opet gledam gledam njen rukopis. rukopis. Otvorio je njen medaljon. - Je li ovo vaša vaša kosa? kosa? - Da. Kad Kad sam sam bila beba beba.. Nežno je dodirivao umotani pra menčić. Okrenuo se od nje, da mu ne vidi suze. - Sve je moglo da bude sasvim drugačije. Ali to je sve prošlo. Mi smo propustili šansu da budemo srećni. Nećemo sada da kvarimo vašu. Ko zna, možda možda se to sve sve tako desilo desilo iz iz nekog razloga. razloga. Možda Možda je baš bilo bilo suđeno da bude tako. Draga moja, raduje me što si ti bolje sreće, što imaš divnog muža. Gospodine, hvala vam mnogo. Vidi se da ste dobar čovek. Ovo što vi radite za nju, za nas, ne bi uradio svaki muž. Teši me pomisao da će moje dete biti srećnije nego što sam bio ja. Da ima tako dobrog čoveka pored sebe. Rekamije pocrvene i sav se zbuni na ove pohvale. Anet nije gledala u njega, njega, ali primeti primeti njegovu njegovu zbunjenost. zbunjenost. - Pa, možd možda a bi bilo bilo bolje bolje da sada sada krenem krenemo. o. - reče on. - Što se mene tiče, možemo odmah. Sačekajte me samo, da kažem sestri. Silno će se obradovati. Znate, ona sada živi kod mene, od kako je ostala udovica. Nije imala dece. Do malopre smo bili kao dva stara panja. A sada ... - on se nasmeši šireći ruke. - Dolazićete nam ponovo u goste? Voleo bih da viđam unučiće, kad dođu na svet.

44


- Do... dolazićemo. – zamuca Rekamije, ali videći Albitov potrešeni pogled nastavi. nastavi. - Gospodine Gospodine Albit, Albit, što se se mene t iče, možemo da se viđ amo što češee. Moji roditelji su odavno mrtvi. Vi ste jedini roditelj koga nas dvoje imamo. Albit priđe i zagrli ga. - Do danas nisam imao nikog, sem starije sestre. Od danas imam već dvoje dece! Hvala vam! Opros tite, brzo ću. Moram da joj prenesem lepe vesti pre nego što krenemo. - brzo izađe brišući oči. Kada ostadoše sami u sobi, Rekamije priđ e prozoru. - Nadam se da se ne Ijutite Ijutite na mene? mene? - Ne Ijutim Ijutim se. Nema Nema razloga razloga za to - reče ona polako. On se okrenu i pogleda je. - Zna Znate, te, ni nisam sam hteo da mu kvarim radost. Tek što je čuo lepe vesti, Zato sam sam rek rekao ao ... ... - on ne završi, gledajući odmah da ga razočaramo. Zato njenu reakciju. - To je bilo bilo lepo lepo od vas. vas. - Nisa Nisam m mis misli lio o ... ... zna znate te ... ... ono ono za de decu cu - pr prav avda dao o se se on on sve sve se viš više zaplićući. Ona ustade i zagleda zagleda se kroz prozor. prozor. Uskoro se njen otac vrati. Za njim je stidljivo virila žena srednjih godina. Anet joj priđe i zagrli je. Žena zaplaka Ijubeći joj kosu. - Dete moje! Tako sam srećna! Šarl Albit bio je nestrpljiv i njih troje ubrzo pođoše. Anet ih je slušala u kočiji kako kako razgovaraju. razgovaraju. Kako je to lepo kad Ijudi odmah odmah nađu zajednički zajednički jezik. Njih dvojica prosto nisu stizali da se ispričaju. Kad kočija stade ispred velike kapij e, zaćutaše. Rekamije opet izađe. - Drago Drago moje dete. dete. Kako imaš imaš divnog divnog i sposobnog sposobnog muža. muža. Veoma Veoma mi je drago zbog tebe. - Hval Hvala. a. - sk skre renu nula la je pog pogle led. d. - Kakav tužan i srećan dan istovremeno. Lepši dar Katrin nije mogla da mi podari. Hvala ti. - I meni meni je drag drago. o. - Ali ne bi svaka devojka iz tvog staleža tako prigrlila vanbračnog oca ! Veliki broj bi to krio, spalile bi dokazno pismo, terale bi oca sa svog praga. Ti si zaista njena i moja kći. Dok su oni razgovarali, Rekamije se sreo sa nastojnicom. Ona lično izašla je da ih pozdravi i dočeka. do čeka. - Gospođo. Drago mi je što smo se konačno upoznale. Vaša majka bila je divna osoba. Kakva slučajnost da je i gospodinova sestra bila kod nas! Obe su bile divne osobe. Žao mi je što niste zatekli majku živu. Ali tako je moralo da bude. - Možete Možete li li da nas odvede odvedete te ...? ...? - ona se zagr zagrcnu cnu..

45


- Pođite za mnom. Groblje je ovamo iza. Koračali su ćutke za njom. Anet napred, za njom njen novootkriveni otac i Rekamije za njima. - Njena je želja bila da se upiše njeno devojačko ime Katrin Nei. Gospodinu Legranu bilo bilo je svejedno. svejedno. Uostalom, on on posle nije ni dolazio. - Vi ste bili bili njena prijat prijateljic eljica? a? Mislim i više od toga. Ja sam nastojnica manastira. Meni su bila poverena pisma za vas. I jedino sam ja znala za njenu tajnu. Gospodine Albit, moje saučešće. Vi ga zaslužujete više nego njen pokojni suprug. Ja znam sve. - Hvala. Hvala. - odvrat odvratii on kroz kroz stisnu stisnuto to grlo. grlo. Stajal Stajalii su pored pored groba. groba. Reka Rekamij mijee priđe i stade iza Anet. Uhvatio ju je za ruku, isprepletavši prste sa njenima. Ona ga pogleda suznih očiju, kao da mu potvrđuje obećanje da se neće potresati i padati u nesvest. A želela je, tako je očajnički želela, da legne preko hladnog kamena i plače koliko je grlo nosi, dok iz nje ne isteče sva skupljena gorčina i tuga. Albit je stajao pogurenih ramena. Ona slobodnu ruku podvuče pod njegovu, obrisavši suze pre toga. On joj ćutke stisnu prste. Da je kojim slučajem bila sama, uradila bi ono što želi, ne bi se obazirala. Ali pred njima nije mogla. Morala je da bude jaka. - Dolazićemo ponovo - šapnu joj Rekamije, Rekamije, kao da je je znao kakva kakva se bura u njoj kovitla. - Možda već sutra, ako želite - reče glasnije, da ga i Albit čuje. Već su oboje bili na ivici snage. Nastojnica je saosećajno ćutala. - Mogu Mogu li da ostan ostanem em malo malo sama sama ovde? ovde? - molećivo se okrenu Anet. Obećavam da neću praviti gluposti. Molim vas. Ostali se polako udaljiše. Rekamije se osvrnu. Brinuo se. Video je kako je sinoć reagovala na pisma. A ovo je ipak mesto gde njena majka počiva. Bojao se za nju. Klekla je pored ploče na kojoj je bilo urezano majčino ime. Imala je samo trideset dve godine kada je umrla. Okrenula se prema njima. Stajali su malo dalje i razgovarali sa nasto jnicom. Njen otac, još uvek lep čovek prosede kose. I Maksim, tako visok i zgodan. Tako pažljiv i pouzdan. Da li joj ga je to majk a odnekud poslala da joj se nađe, da ne bude sama na svetu? Možda je ono za šta je mislila da je kazna, ustvari najvredniji poklon u njenom životu. Možda je, kao što reče njen novi otac, baš tako moralo da bude? Jer da nije bilo, ona nikad ne bi srela sre la Maksa. Odvezli su njenog oca. - Ne brinite. Doći ćemo ponovo - reče Rekamije na njegovu neizrečenu molbu. - Hvala - oči su mu govorile više od reči. Na rastanku je stisnuo Anet ruku, a ona mu uzvratil uzvratila. a. - Dete moje. moje.

46


Već se smrkavalo kad su krenuli kući. Kako je to interesantno. Već razmišlja o toj kući kao o svojoj. Ne može sebe da prepozna. Kako se brzo prilagodila. A šta je sve preživela u poslednjih nekoliko dana. U stvari, sad tek uviđ a kako je sebe slabo poznavala. Kad se seti one bezbrižne devojke koja je živela u Legranovoj kući, čini joj se da je to bila neka sasvim druga osoba, daleka i strana, a ne ona sama. Ova sadašnja Anet ima oca, pravog oca. I još jednog muškarca koji se brine o njoj više nego bilo ko u njenom dosadašnjem životu. Rekamije ju je posmatrao, prateći njenu reakciju. On a mu se blago nasmeši, kao da mu daje na znanje da ne treba toliko da brine. On uze njenu ruku. Nestala je međ u njegovim toplim dlanovima. Ostavila je da stoji tamo, a on joj se nasmeši. Topila se u njegovim tamnim zenicama. Samo su tako sedeli, ne želeći da kvare tišinu. IX

Kada su stigli kući Lusil i Dezmond čekali su ih da večeraj u. Ispitivali su ih kako su proveli dan, mada su se trudili da ne budu nametljivi. Anet se nekoliko puta nasmeši gledajući ih kako se zaljubljeno zadirkuju. Rekamije ju je zamišljeno posmatrao preko prek o stola. - Gospođice Anet, veoma se raduje radujem m što ste našli našli pravog pravog oca. - reče joj Lusil. - Hvala Hvala vam. Sada Sada opet imam imam nekog od rodbine. rodbine. Ona nastavi da jede gledajući u tanjir. Tako joj je bilo neprijatno što je i Lusil oslovljava sa gospođice. Očigledno je da su svi upućeni u sit uaciju. Opet hvata njene i Dez mondove naročite poglede, kad oni misle da ih niko ne vidi. Očigledno ih je primetio i Rekamije, pošto posle jednog naročito očiglednog sav pocrvene i reče: - Lusil, ne kikoći se pred svima. Nismo deca. Ona se odmah uozbilji, ali Anet primeti da se opet saučesnički pogledala sa Dezmondom. - Vidite, gospođice Anet, kako je moj brat dobar i pažljiv. - Lusil! - uzviknu on očajno. Kao da je na ročito naglašavala i ono gospođice, a i ove pohvale na nje gov račun bile su više nego providne. - Ne Ijut Ijutit itee se se na nju. nju. - reče mu Anet polako, obuzdavajući se da ga ne oslovi sa gospodine Rekamije pred njima. Opet bi se zakikotali pred takvim formalnostima. Ko zna šta mu sve komentarišu kad ona nije tu! Ne mogu da se uzdrže ni pred njom! Mora da ga zadirkuju do iznemoglosti! S voju ženu oslovljava sa gospođ ice! Jeste da su okolnosti tog braka bile posebne, ali da je tako oslovljava bilo je malo previše. Kad završiše večeru i razgovor, Lusil u jednom momentu zevnu.

47


- Dušo, Dušo, moraš moraš da se odmaraš odmaraš.. - reče joj Dezmond, odmah se uoz biljivši. - Ne ostavlja ostavljajte jte me, još još mi se ne spava. spava. - Sad već lažeš. - ne ostad ostadee joj joj dužan dužan Rekami Rekamije, je, nasm nasmeja ejavši vši se. se. - Bićeš kažnjena za svoje ponašanje, i to tako što ćeš odmah na spavanje. - Ih, a ti odmah odmah moraš moraš da izigra izigravaš vaš velikog, velikog, brižnog brata. - durila se ona ona pružajući mu obraz za poljubac. Anet prva ustade. Rekamije pođe za njom. Dezmond se muvao oko Lusilinog kreveta, i oni ih videše kako se Ijube za laku noć. -Ti, zete, ispred mene! - smejao se Rekamije, naređujući pr stom Dezmondu. - Dosta je uzbuđenja za ovaj dan. Strpite se malo. - Ma ja sam strplji strpljiv! v! - uzvikn uzviknu u on on komično. -To ona navaljuje! - Jeste! Dosta mi je čekanja! Hoću već sutra da se udam! - do dovi viki kiva vala la je Lusil za njima, ali Rekamije se okrenu: - Laku noć! Nasmejaše se svo troje dok su se vrata zatvarala prigušujući Lusilino smešno gunđanje. Dezmond je spavao u susednoj sobi i zastade u hodniku. - Dezmonde, ti si mi prijatelj već godinama. Nadam se da još mogu da imam poverenje poverenje u tebe - upozori upozori ga Rekamije. Rekamije. Dezmond se uozbilji. uozbilji. - Makse, Makse, veruj mi da ne treba da budeš budeš zabrinut. zabrinut. Ovo je sve bezazle bezazleno, no, Pa toliko smo dugo bili razdvojeni, ne možemo više da se lišavamo prisustva onog drugog. Znam da je ona još slaba. Do venčanja će morati malo da sačeka, iako je vrlo tvrdoglava. Ista je kao ti! - Dobr Dobro, o, do dobr bro. o. Imam Imam po pove vere renj nja a u teb tebee - reče Rekamije polazeći uz stepeni stepenice ce za Anet. Anet. - Više Više nego u nju! nju! - dovikn doviknu u na kraju kraju stepeni stepeništa šta,, a Dezmond ostade dole da se smeje. - Ah, ako se vrati u njenu sobu, razbiću ga . - reče on osvrćući se. Bilo mu je drago drago zbog sestre i prijate prijatelja. lja. - Misl Misliš iš li ... ... ova ovajj ... da će se vrati ti u njenu njenu sobu? sobu? - upita ona, ona, ali ali odmah odmah zaćuta. Uh, došlo joj je da sebi odgrize jezik. Otkud pa ona njemu odjednom na ti, kad je sve do sada bio gospodin Rekamije! Na svu sreću, on se napravi kao da nije čuo. Pa još ga i zapitkuje oko takvih stvari! - Čak i ako se vrati, to će biti samo dečiji nestašluk. U njega imam poverenja kao u sebe samog. Ona sede na sofu, razmišljajući o njegovim rečima. Da, on bi mogao da bude merilo za povere nje. Čak bi i ona mogla da ga uzme za primer za tako nešto. - Nemo Nemojjte da palite sveće. Dovoljna je ova jedna . - reče ona kad on pođe da malo pojača osvetljenje. On se vrati i sede na stolicu pored sofe. Bilo joj je i drago, a i nekako žao što nije seo pored nje na sofu. Da je seo, ne zna kako bi reagovala. Zna samo da ne bi ustala u znak protesta.

48


Draga joj je ova skoro opipljiva zbunjenost među njima. Prosto je opija. Dođe joj da plače i peva u isto vreme. Šta bi bilo ako bi je on sad uhvatio za ruku, kao ono danas? Sada bi to imalo sasvim drugo značenje. Srce joj je lupalo. O čemu on sad razmišlja? Pogledala ga je, a on odmah uhvati njen pogled. Svetlo nije bilo jako i mogla je da zadrži pogled na njemu, ne skrećući ga. Ipak je on njen muž. Njena stidljivost brzo se topila. On polako ustade i sede na sofu pored nje. Srce joj je udaralo kao ludo. Sa ulice se začu lupa kočije i neka galama. On ustade i priđ e prozoru da vidi šta se dešava. Galama Galama se ubrzo utiša, ali trenutak kao da je prošao. On ostade kod prozora. - Htela bih da vam se zahvalim za sve ovo što činite za mene . - pr prom omuc uca a ona. - Nema na čemu. To sam smatrao za dužnost. - Bez obzira, obzira, bilo je vrlo Ijubazno Ijubazno sa vaše vaše strane. - Drago Drago mi je što ste pronašli pronašli pravog pravog oca. oca. - Nisam vam pokazala pismo samo samo da vam dam na znanje znanje da mi Legran Legran nije otac. - nastavi nastavi ona ona spuštenog spuštenog pogleda, pogleda, dok dok je on pažlji pažljivo vo pratio pratio.. Mislim da sam imala još jedan razlog da vam ga pokažem. On opet polako sede pored nje. Bilo joj je lakše kada se to desilo, iako se u njoj ponovo sve uzburkalo. - Koji? - upita je tiho. Oči su mu bile tamne, sa povijenim trepavicama. Ostajala je je bez daha pri pogledu na njih iz ove blizine, ali naterala je sebe da nastavi ono o čemu je počela. - Ono što što je je moja moja majka majka napis napisala ala u poveren poverenju. ju. Mislim Mislim ... misl mislim im da da je to zato što imam poverenja u vas. To mu je rekla kao pravi kompliment, kao želju da mu pokaže da su se njena osećanja prema njemu sasvim promenila. Ali on naglo ustade i opet priđe prozoru. Da nije u nečemu pogrešila? -Da. Ja sam osoba od najvećeg poverenja. - reče nekim drugačijim glasom. Da se nije nešto naljutio? Nije imala nameru da ga vređ a, naprotiv. Zašto ovako reaguje? - Da li biste biste tako tako imali imali poverenja poverenja u vojvodu vojvodu? ? - upita je. Ona Ona se se ispravi ispravi.. - Možda. - reče nekako prkosno, mada nije tako mislila . Bože, vojvodi ni u snu ne bi smela da kaže ništa od ovoga. I o njemu nije ni razmišljala dok ga on nije pomenuo. - Da, možda je ipak on pravi čovek za vas. Ona ga pogleda m olećivo. Nije želela da se svađ a. Ali u polumraku nije video njen pogled. Bio je leđima okrenut. Ostala je samo tišina. A ako on ćutanje shvati kao znak odobravanja ....

49


- Da li ste ste zaist zaista a imali imali više više uspeha uspeha kod žena žena sa onom onom masko maskom? m? - upita upita ona odjed nom. On se iznenađeno okrenu. Gledala je ispred sebe i nije htela da ukrste poglede. Sad je ona zvučala kao on malopre. - Zašto Zašto vas vas to zanima? zanima? - upita upita on. - Pa, mislim da ste sami to pomenuli. Možda ste se samo hvalili. hvalili. - Neću da vam kažem. - Shvatiću to kao potvrdan odgovor. - Moraćete da priznate da većina žena više voli da zamišlja idealnog junaka nego što voli pored sebe istinskog muškarca od krvi i mesa. - Ne možete ih kriviti za to. Retko koji istinski muškarac može može da se meri sa zamišljen zamišljenim im idealnim idealnim junakom. junakom. - Ali idealni junaci obično postoje samo u mašti. Kakvog ste vi idealnog junaka zamišljali i o kakvom kakvo m ste maštali? Je li mnogo različit od mene? je, ali ona ne htede da mu odgovori. Ustala je. je. sad je opet zvučao veseli je, - Ide Idete? te? - Umor Umorna na sam sam.. - Nećete da mi odgovorite na pitanje? Već je bila na vratima svoje sobe kad ju je stigao. Okrenula se prema njemu. Stajali su tako nekoliko trenutaka u napetoj tišini. - Laku noć. - reče ona šapatom, ali se ne pomeri. On je ćutao i gledao je svojim tamnim, s jajnim očinna. Nije je ni zagrlio, ni uzeo za ruku. Ni sagao se da je poljubi. Samo ju je tako gledao, gledao. Stajala je tamo zanesena njego vim pogledom. Poče da je hvata vrtoglavic vrtoglavica. a. Izmakla Izmakla se jedan korak korak prema vratima vratima.. On ju je još uvek uvek gledao, ali ne pođe za njom. Zašto? - Laku noć. - reče mu još tiše. Kad on ništa ne reče, ona polako uđ e natraške u sobu i zatvori vrata za sobom. Naslonila je vrelo čelo na njih. Ništa se ne čuje. Da li on još stoji ispred? Mora da stoji, ne čuje mu korake. Nikakav zvuk iz salona. Da otvori vrata? Šta će onda biti? Zašto nije ušao za njom? Možda je ipak ne voli i ne želi? Srce joj je iupalo kao ludo. Ako mu otvori vrata, da li će ući za njom u sobu? Osećala je da ga ne bi isterala kad bi ušao. Prisećala se kako ga je danas gledala u kočiji, dok su se vraćali, a sumrak ih oba vijao. Ima lepe usne. Da li bi njegov poljubac bio sladak? Vojvoda ju je jednom ovlaš polju bio. Nije se tada ni približno osećala ovako kao sada. Bila je više uzbuđena što je Ijubi neki vojvoda, nego što je bila svesna sve sna da je on čovek od krvi i mesa. Možda je on stvarno u pravu u vezi onoga što što joj je malopre malopre rekao. Više je volela volela svoj san san o vojvodi, vojvodi, nego njega samog. Ovako, kad bolje razmisli, vojvoda je bio previše napuderisan, namirisan i nakinđuren. Ona zažmuri. Kako Maksim lepo miriše! Malopre, dok su sedeli u salonu, kad je prvi put seo do nje na sofu, udisala je njegov miris punim

50


plućima. On sigurno ne koristi skupe parfeme kao vojvoda, pa ipak lepše miriše. Miriše na mladog, svežeg čoveka. Na seb e. Odjednom shvati da ne može više ovde ovako da stoji. Odvojena od njega. Celog dana nije o tome razmišljaja, samo je uzimala zdravo za gotovo da je on tu, da se brine o njoj na najlepši mogući način. Moraće bila u pravu. pravu. Ona voli voli da ode opet na majčin grob da joj kaže kako je bila svog muža. Sada je posta la svesna toga. Voli ga! I srećnija je za ovo kratko vreme ovde, i pored svega što je bilo na početku, nego što je bila u svom dvorcu, okružena bogatstvom i slugama. On je najbolji čovek na svetu! Najvelikodu šniji, najpouzdaniji, najbrižniji! Kako je samo noćas brinuo o njoj! Celu noć se grčio na neudob noj sofi, menjajući joj obloge! Naglo je otvorila vrata, nasmejana. Ispred nije bilo nikog. X

Kada se ujutru probudila nije htela da sđ je odmah u prizemlje. Ali posle nekog vremena postade joj dosadno. Nije htela da prizna sebi koliko jedva čeka da ga vidi. Bez obzira što je Ijuta i povređena. U Lusilinoj sobi sedeo je samo Dezmond. Pozvaše je da uđe. Bili su Ijubazni i trudili se da je zabave, iako je svak a njihova reč govorila samo o njihovoj uzajamnoj Ijubavi. Namerno nije ništa pitala p itala o njemu. - Maksim je jutros rano otišao od kuće. Rekao je da ima neke poslove da zavr završa šava va.. - reče Lusil gledajući je. Ona ništa ne reče na to. Ne želi da mu posle komentarišu njenu reakciju. Nije htela ni da pita kakve poslove. Posle doručka izašla je u vrt. Osvežavajuće zelenilo, stazice i klupice mamili su na šetnju i odmor. Ona sede na jednu zaklonjenu klupu. Kako je ovde lepo! Prosto kao neko tajno mesto, zaklonjeno sa svih strana, a sa divnim pogledom, u hladu. Sedela je tako neko vreme kad začu brze korake. Ona spusti noge na zemlju i ispravi haljinu. Ispred nje banu Maksim, malo zaduvan. - A, našli našli ste moje moje skro skroviš vište! te! - bio je veseo veseo.. Kad Kad je vide videla la njego njegovv lep lep osmeh, nije imala snage da se više Ijuti na njega. - Izvinite. Izvinite. Nisam Nisam znala da vam je ovde neko tajno tajno mesto. mesto. - Ništa za to. Možemo Možemo da ga delimo. delimo. - Jeste li vi naredili da se ovako zakloni ružama puzavicama i da se ne vidi od kuće? - Nisam naredio. Ja lično sam ih s adio. - Oh! Oh! Sve Sve ovo? ovo? - Ovo Ovo sam sam spec specij ijal alno no name nameni nio o ... ... - on se prekinu u pola rečenice.

51


- Za šta šta ste name namenil nili? i? - Pa ... Zamišljao sam da ću jednog dana ovde sedeti sa nekom dragom osob osobom om.. - reče on gledajući ružine žbu nove u travnjaku preko stazice. Ona ništa ne reče. Sedeli su I ćutali. Želela je da ga pita da li se nada da će mu se ta želja ispuniti, ali nije imala hrabrosti. Samo je bacila jedan brzi pogled na njega. Sedeo je i dalje na klupici pored nje, ali nije joj se približavao. - Lusil Lusil i Dezm Dezmond vraćaju čoveku veru u Ijubav. Njihova Ijubav prosto je dirljiva - reče Rekoše da da ste imal imalii da završ završite ite reče ona. ona. On ništ ništa a ne reče. reče. - Rekoše neki posao? Jeste li išli u obilazak novog imanja? - Ne. Zašt Zašto o to pitate pitate? ? - on je pogleda iznenađeno, a ona se sva zbuni. - Pa ... Ne Ne znam, znam, pretp pretpost ostavl avljam jam da bi treb trebalo alo,, kao novi novi gospo gospodar dar,, da proverite situaciju ili tako nešto. Ne znam baš mnogo o vođenju imanja, na žalost. - Mislite Mislite da bi trebalo trebalo da proverav proveravam am imanja imanja? ? - gledao gledao je u nju, nju, a ona oseti kako joj gore obrazi. Sad joj samo nedostaje da se totalno zaplete ili počne da muca! - Ne znam. Vi delujete kao čovek koji uvek zna šta treba da se uradi. Imala je utisak da on proučava značenje njenih reči, pa ga pogleda. Možda bi mogao da pomisli da mu opet prebacuje, a to joj nije bila namera. Ali nije mogla dugo da izdrži njegov pogled. Osećala je kako joj obrazi gore i skrenula pogled. - Moje nekadašnje imanje je već u dobrim rukama. Tamo je upravnik moj stari prijatelj. Imao Imao sam izveštaje otuda još pre ... svega ovoga. A mislim da i vaše ima dobrog upravnika. Vaš otac je bio čovek koji ne bi trpeo loše poslovanje. Mislim, Legran. Oprostite. Zanesem se, pa zaboravim - Ništa. Ništa. I ja ponekad zateknem zateknem sebe sebe kako o njemu njemu još uvek uvek razmišljam razmišljam knuti na promenu promenu.. Ipak Ipak je kao o ocu. Ne može se čovek preko noći navi knuti potrebno malo vremena. Ona opet pogleda u njega i opet pocrvene. Netremice ju je posmatrao. On nije glup, verovatno će shvatiti da njene reči imaju još značenja. Pozitivnih. - Ovd vdee je je za zaista ista divn divno o. - reče ona hladeći se. Odjednom joj je vrućina, iako je dan veoma prijatan. - Hoćete li da ovde postavimo za ručak? Ja sam baš gladan, a šteta je da se sedi unutra. Lusil i Dezmond će nas pojesti ako ih uznemiravamo u Ijubavnom šaputanju. - Može. Uskoro nekoliko Ijudi iznesoše jedan manj i sto i postaviše ručak. - Nisam Nisam ni ni znala znala da imam imamo o poslu poslugu. gu. - primeti ona gledajući za njima. On se osmehnu na to njeno mi, a ona uhvati njegov osmeh. - To To znači da su dobri, do bri, kad se ne primećuju, prime ćuju, a kuća se dobro održava.

52


- Imam utisak utisak da ste ste dobri u svemu što radite. radite. Pa i u vođenju kuće. - To je zaista velikodušno sa vaše vaše strane. Voleo Voleo bih kada biste uvek bili ovako lepo raspoloženi. Ne volim da vas vidim tužnu. - Juče je bio naporan dan. Danas se osećam mnogo bolje. Gde ste vi bili celo jutro? - Primetili Primetili ste da me nema? nema? Mislila je da je izlišno da odgoara na ovo pitanje. Mada joj je bilo simpatično ovo njihovo izazivanje. Kao mladić i devojka koji se tek upoznaju upoznaju i ispituj ispituju u bojažl bojažljivo jivo uzajam uzajam a osećanja, nadajući se i strepeći, hvatajući svaki pogled i boju glasa. - Tu u blizini ima nekoliko kuća za izdavanje ili prodaju. Išao sam da h pogledam. - Zašto? Hoćete da se selimo? Meni se ovde baš sviđ a. - reče ona, ali nije smela da pogleda u njega. Kako je teško kad se vaga svaka izgovorena reč! Kao da se nalaze na nekom klizavom, uskom mostu iznad nabujale reke i kreću polako jedno prema drugom. Svakim pažljivim korakom bliže su jedno drugom, a opet, ispod njih je opasna provalija, koja vreba nepažljiv korak, sa bilo čije strane. - Drago mi je da vam se sviđ a. I meni se sviđa, takođe. Ali nisam gledao za nas. Nju je obuzimala toplina na ove njegove reči. Za nas! Kako to prisno zvuči. - Gledao sam je je za vašeg oca. Možda bi više voleo da nam je bliže. bliže. Ona kuća u kojoj žive prilično je stara i trošna. Videću sledeći put kad odemo kod njih da li bi želeli da se presele i budu nam bliže. Ona mu se nasmeši. nasmeši. Divan Divan je. Tako Tako pažljiv pažljiv i dobar. dobar. Ni prema kome kome do sada nije osećala ovakvu zahval nost i nežnost. On je uhvati za ruku. Naslonila se na jastuče iza sebe. Da li je mogao da oseti njen ubrzani puls? Gladio je njen dlan, prevlačio svojim dugim prstima po linijama na njemu, kao da hoće da pročita svoju sudbinu. Gubila je d ah, obamrla, gušeći se od uzbuđenja. Ovo divno mesto, njegovo prisustvo, njegove ruke preko njenih dlano va. Sad neće otići od nje. Neće ga pustiti da ode. Ako oči mogu da govore, ovo je bio jedan veoma nežan i pažljiv razgovor. Osećala je kako ne može da odvoji svoje oči od njegovih ... Iz pravca kuće začuše neku buku, kao da stiže kočija i već je u dvorištu . Pogledaše se, zbunjeni. - Da li li imamo imamo neku neku posetu posetu? ? - upita upita ga ona. ona. - Ne znam. Baš sam hteo vas da pitam da li očekujete nekog. - Ja ne.

53


Začuše ženske glasove i kikot. Proviri li su iza ruža. Dve ženske prilike stajale su pored kočije, ispred ul aza. Dezmond je izašao i razgovarao sa njima. Videše kako pokazuje u njihovom pravcu. - Da nisu njegove gošće? - virio je je on, sasvim sasvim blizu nje, nje, daje mogla mogla da se nasloni na njega. - Ne. Ovo su moje poznanice. Nekadašnje prijateljice. Mora da su došle kod ko d men mene. e. - reče ona ozbiljno. On se odmače od nje. Oklevala je. - Hoćete li da im izađ ete u susr susret, et, ako ako su došle došle vama vama u posetu? posetu? - upita upita je udaljivši se još malo. Uozbiljio se . Kako baš sada ove dve da naiđu. Nije ih previše volela ni pre, a sa da će tek biti teško da se izađe sa njima na kraj. - Moraću. Inaće će Dezmonda pojesti živog ako mu ne priskočim u pomoć - reče ona sa uzdahom i krenu prema kući. - Draga Draga Anet! Rekla Rekla sam sam danas danas Beatrisi Beatrisi da bismo baš baš mogle mogle da se provozamo provozamo i posetimo posetimo našu dragu dragu Anetull evo nas! nas! - cvrkutala cvrkutala je crnka zaslađeno, snimajući kuću, dvorište i samu domaćicu koja im je prilazila. - Ne, ne. ne. To je je bila moja moja ideja, ideja, Mari! Mari! - odgovarala odgovarala je plavuša. plavuša. - Baš smo smo se upoz upoznal nalee sa gospo gospodin dinom. om. Je Je li to to tvoj tvoj muž? muž? - gutale gutale su Dezmonda pogledom, a on se malo izmače, mada se kava Ijerski smeškao. - Ne, to je verenik verenik njegove njegove sestre. sestre. Hoćete li da sednemo ovamo u vrt? Vrlo je prijatno. A i već je postavljeno da se malo osvežite. - pozva ih ona, pitajući se da li je on još uvek tamo. Za svaki slučaj to nije pomenul a. One još jednom b aciše naročit pogled na Dezmon da, koji se nakloni. Nekako je imala utisak da Lusili ne bi prijalo da im Dezmond pravi društvo. - Hoćete li i vi sa nama? - osvrnuše osvrnuše se prema prema njemu, a on on pogleda pogleda Anet, tražeći pomoć. - Može Može nam se se prudru prudružit žitii kasni kasnije. je. Mora Mora sada sada da zavr završi ši posao posao koji koji je klimnu nu glav glavom om i on on se osmehn osmehnu. u. Mora Mora ga zaštit zaštititi iti od žapočeo. - ona mu klim ovih barakuda! On brzo zamače u kuću, a ona ih povede u vrt. - Baš Baš ti ti je je ovd ovdee lep lepo. o. - mazno su razgledale, ali je ona osećala da hla dno proučavaju njen novi dom i verovatno misle kako i nije prošla nešto preterano dobro. Vojvodin dvorac nije mogao da se poredi ni sa čijim drugim domom. - Dđite ovam ovamo o - vodila vodila ih ih je. Njega na klupici nije više bilo. Nije znala da li oseća razočarenje ili olakšanje zbog. toga. Sve u svemu, nije joj baš prijala ova poseta. Beatrisa i Mari bile su njene prijateljice, šta god da je to značilo u njenom nekadašnjem životu, ali nije joj bilo drago što su došle u ovakvo razgledanje. Videla je njihove proučavajuće poglede. Verovatno će je ogovarati na putu do kuće i sastavljati izveštaj za ostale radoznalce.

54


- Znamo da da si se tek tek udala, udala, ali nismo nismo mogle mogle da odolimo odolimo a da ti ne dođemo u posetu. - Tako Tako smo smo te se užel uželel ele. e. - naglašavale su izveštačeno, a ona se pitala gde li je on nestao. Sigurno će je pitati za njega, i nije znala šta da im kaže. Ako se on pojavi šta će im reći i kako će reagovati? Da li je to dobar znak što je otišao? Ili loš? - Jedva smo čekale da te vidimo. Ima tako puno novosti da ti prenesemo. A i da čujemo od tebe. - gled gledal alee su su je je pro prodo dorn rno. o. - Znaš, juče se vojvoda verio sa Kristinom Feš. Bila je Ijuta što tako pažljivo prate njenu reakciju ili eventualno razočarenje. - Zais Zaista ta? ? - upita trudeći se da joj g!as zvuči što ravnodušnije. - Da. Pa znaš, oni su odavno odavno ljubavnici. Samo ga je tvoj otac otac pokolebao, kada ga je spopadao da se oženi tobom. - Moj otac ga nije ”spodadao” ni prisiljavao. Sve što je radio, vojvoda vojvoda je radio radio od od svoje svoje volj volje. e. - jedva jedva se uzdrža uzdržaval vala. a. Baš Baš ju je je bilo bilo briga briga i za vojvodu, i za njih, ali nerviralo ju je ovo ispitivanje i proučavanje reakci ja. - Naravno, naravno. naravno. Ali ako ako neko dolazi svaki drugi dan i licitira sve ve ći miraz za svoju ćerku, posustaće i neko ko manje mari za novac od vojvode. Uostalom, i nju uzima te k pošto je saznao da će naslediti imanje od tetke. lako je trudna i to se već odavno primećuje . Ali to tebe ne treba da pogađa. Ti si sada udata za drugoga. - Kako Kako si ti ti bila bila lukav lukava! a! - ubaci se ona druga, jedva prikrivajući otrov u glasu. glasu. - Dok smo svi svi mi mislili mislili da juriš juriš vojvodu, vojvodu, ti si se spremal spremala a da pobegneš za drugog. - Niti sam jurila jurila vojvodu, vojvodu, nisti se spremala spremala da bežim bežim ... - poče ona, ali joj one upadoše u reč, pričajući u glas: - Kako ne, molim te! Pa zar tvoj otac nije pojurio za vama da vas uhvati, kad je nastradao. - Nije nas on jurio. To je bio nesrećan slučaj. Pao je sa konja. Postoje svedoci koji su sve videli i dali izjave. - Draga moja, pričaj ti to nekom drugom! Jel’ ti otac bio na venčanju? Čule smo da je bio van sebe od besa tog dana. To nije bilo od oduševljenja zbog tvoje iznenadne udaje. Ili te je možda on oteo, a otac hteo da te spasi? - upitaše je škiljeći lukavo. - Čule smo neke priče o nekadašnjem njihovom neprijateljstvu. Kako to baš da se uda š za očevog najvećeg neprijate Ija? Misli su joj se kovitlale po glavi dokje dok je razmatrala najbolji odgovor. - Gde je on? Hoćemo li ga vide ti? Ili se krije? - smeškale su se izveštačeno naglašavajući.

55


- Tr Tren enut utno no je zauz zauzet et.. - reče ona kratko. E, baš voli što se negde izgubio kad ih je video. Inače bi rastrubile ko zna kakvu priču i o njegovom ožiljku, i o njoj i ko zna o čemu još. A on ne zaslužuje ni prezir ni podsmeh. Naročito od takvih kokoški kao što su ove dve! Ne bi volela da ga uvrede grozeći se njegovog izgleda. - Pa kako je to zauze zauzet, t, ostavlja ostavlja mladu mladu ženu ženu samu! samu! Kaži Kaži nam, molim molim te. sad već nisu mogle više da kontrolišu tračersku radoznalost. - Da li zaista ima ružan ožiljak kao što se priča? - Šta se priča? - upita ona, stišavajući se da ne zvuči previše goropadno. - Pa da je je ružan ružan i grozan grozan.. To ćeš ti najbolje da nam kažeš. - Ne znam šta se priča i ne zanima me. Za mene je on najlepši i najbolji čovek na svetu! - O, pa ipak je to bio brak iz iz Ijubavi! Nije tvoj otac otac poginuo uzalud! uzalud! - Njega niko nije nije ubio, ubio, da znate. znate. - Možda, Možda, možda, ali ali moraš da priznaš priznaš da bi on ubio tvog lepota lepotana na da je imao priliku. Oh, kako su dosadne i odvratne. Ali ne bi imalo smisla da ih izbaci. Moraće još malo da ih istrpi. Ali, za kaznu, dobiće od nje sočnu priču! - Ne verujem. Moj muž je divna osoba. To je bio čist nesrećan slučaj što je moj otac baš tada i tako nastradao. - mora da pazi da ga i dalje oslovljava kao oca. - U svakom slučaju, nema ih mnogo koji će da žale za njim - ironično zaključiše one. - Evo, čak i ti sva blistaš od zaljubljenosti i braniš svog muža kao kao da je neki neki princ. princ. Morada Morada je lepši lepši od vojvode? vojvode? - opet su je je izazivale. Ona oseti kako ni vojvodi ne bi škodilo malo "spuštanja na zemlju”. - Nemojt Nemojtee da mu kažet kažete, e, - poče ona znajući da će mu sigurno reći sve što im kaže - ali zaista zaista jeste. jeste. Ne postoji postoji lepši lepši i bolji čovek od njega. - To je zaista zaista veliki veliki compli compliment ment.. - sad su opet opet gore goreie ie od radozn radoznalo alosti sti.. Krišom počeše da se osvrću. - Hoćemo li imati priliku da ga upoznamo? Ili ga kriješ samo za sebe, ti sebična devojko! - izveštačeno su se smejale. Bolje što je sklonila Dezmonda. Lusil Lusil ne bi bilo pravo da ga spopadaju, a on bi morao da se smeška i bude Ijubazan, jer je tako kavaljerski vaspitan. - Pa, moram moram da priznam priznam da ne ne izlazimo izlazimo mnogo. mnogo. U stvari stvari,, uopšte ne izlazimo. izlazimo. - zadade zadade im im ona ona temu temu za razmišlja razmišljanje. nje. - Oh, znamo! Ne izlazite iz spavaće sobe! - kiko kikota tale le su su se a ona ona sva sva pocrvene. - Mora da vam je zaista zabavno kad se tako krijete od društva! društva! Gledaj kako crveni! Koji vam je recept za uspeh? Bile su previše n apadne. Nije više mogla da izađ e na kraj sa njima, a popodne je lenjo odmicalo. Senke se produžiše. Pitala se kada će već da idu? Postala je nestrpljiva. One joj dosađuju, a on joj nedostaje.

56


Sa druge strane grmlja začuše se koraci. Sve tri se okrenuše i iznenađeno uzviknuše kad spaziše vitku priliku sa maskom na licu koja se odnekud stvori. - Ah, Ah, tu si! si! - uzvi uzvikn knu u on. on. Ona Ona ga ga je je gled gledal ala, a, p okušavajući da prikrije iznenađnje. Šta li li je sad smisl smislio io i zašto zašto je stavio stavio tu masku? masku? I zašto se pravi da je iznenađen što je tu vidi. One su ga posmatrale prosto se oblizujući, topeći se od miline dok ih je predstavljala. To mora da je zaista pravi muškarac, kad je odbila jednog vojvodu zbog njega! - Oh, gospod gospodine ine Rekamije Rekamije,, pa Anet nam nam nije spomenu spomenula la da ste ste tako zgodni. - mazno su mu se unosile u lice odmeravajući ga od glave do pete. Anet preblede. - Oprostite Oprostite što smo ovak ovak upale. Je li ovo ovo vaše mesto mesto za sastanke? sastanke? Ne želimo želimo da vam vam smetam smetamo. o. - brbj brbjale ale su su bez bez i najma najmanje nje želj željee da k onačno krenu. - Neka, sedite samo. Hoćete li da prinesem još neku stolicu? - upi upita on ustajući. One raširiše oči, zadivljeno gledajući za njim i pokazujući Aneti usnama ”kako je zgodan”. On se odmah vrati, noseći stolicu. Da, zaista je veoma zgodan. Ali njoj nisu trebale ove alapače da joj na to skrenu pažnju! - Da li li je to neka neka vaša vaša interna interna igra, igra, to sa sa maskom? maskom? Divno vam stoji. stoji. cvrkutale su trudeći da mu privuku pažnju. Mora da su pomislile da su ih omele u nečemu golicavom, kad su ga videle sa maskom na licu. On pogleda u nju. Ali ona nije htela da susretne njegov pogled. - Pa, masku masku nosi nosim m samo samo poneka ponekad, d, u posebn posebnim im pril prilika ikama. ma. - glas glas mu mu je bio veseo, veseo, što nju još više više naljuti. naljuti. - Ali moja žena žena ne voli kad kad je nosim. Više joj se sviđam kad sam bez nje. - Anet uopšte uopšte nema nema mašte! mašte! Divno Divno vam vam stoji, stoji, nemoj nemojte te nikada da je skidate! skidate! I to tako tako intrigira. intrigira. Bogam Bogami, i, da niste niste oženjeni oženjeni našom našom dobrom prijateljicom, mogle bi da se zaljubimo u vas! Anet je jedva prikrivala bes. Da neće i da mu sednu u krilo? - Zar samo zbog jedne obične maske? Možda vam se ne bih dopao bez nje. Vi mi niste niste videle videle lice. Možda sam ja neka totalna totalna rugoba rugoba bez bez premca. - Ne govorite govorite tako! Tražite Tražite od nas nas da vam laskamo! laskamo! Baš ste nevaIjal nevaIjali! i! lupila ga je jedna zatvorenom lepezom po grudima, prilazeći mu sasvim blizu. On pogleda Anet. - Da li i vas vas dve spadate spadate u one žene žene koje više više vole kad se se muškarci muškarci ne otkrivaju, samo da bi bili tajanstveniji i privalčniji? -Vama ne treba da budete privlačniji nego što već jeste!

57


- Zaista Zaista ste Ijubazne. Ijubazne. Ali sada sada moram moram da vas ostavim. ostavim. Pošto Pošto vidim da moja draga supruga ima tako divno društvo, mogu je je slobodno ostaviti ostaviti sa vama dok ne završim neke poslove. Do viđenja. - O, gospodine Rekamije, dođite nam nekad u goste. Naravno, povedite Anet! Bilo bi nam drago da nas posetite. Evo, za dve nedelje moji roditelji prave proslavu u letnjoj kući. Osećajte se pozvanim. - Veliko Veliko vam hval hvala. a. A sad mora moram m da požuri požurim. m. On se saže i galantno im poljubi ruke. Kikotale su se i činilo se kao da će se onesvestiti od ushićenja. Anet je mislila da će povratiti. Kad se on izgubi, počeše da ga hvale u glas: - O, Anet, Anet, sada vidimo vidimo zašto zašto ga kriješ. Divan Divan je! Kako je je zgodan, zgodan, visok! visok! lako nije previše uglađen, mnogo nam se sviđ a. Uglađenost je po njima podrazumevala puder i rumenilo i za žene i za muškarce. muškarce. Baš kakva kakva je moda bila bila na dvoru. dvoru. - Pa, ne bih rekla da nije uglađen. Pre da više liči na muškarca nego neki koje vas dve poznajete. - reče im ona zlobno. I zaista liči na muškarca. Na njenog muškarca. - U pravu pravu si. Vojvoda Vojvoda je prema prema njemu njemu prava prava žena. Tvoj Tvoj muž muž je pravi kavaljer, iako ne prati trenutnu modu. Onaj moj Filip samo misli na vajkal ala a se Mari Mari.. Fil Filip ip kolače i pečenje. Bolje bi mu bilo da malo smrša . - vajk je bio njen verenik, vrlo bogat bogat i vrlo debeo. - Drage moje, ne može da se ima sve. Ili hoćete zgodnog ili bogatog. Mora da se bira. - Blago tebi. Ovaj Ovaj tvoj je vrlo vrlo zgodan, a nije ni siromašan. siromašan. U stvari, tvoj sad su op opet et prav pravil ilee zlob zlobne ne miraz pokriće troškove njegovog izdržavanja . - sad komentare, ali ona se nije obazirala. - Ima on i svoju imovinu. Šta ćete, imala sam sreće . - sme smešk škal ala a se se ona ona.. Valjda će sada konačno otići, kada su zadovoljile rado znalost. I već se smrkava. Nije im se išlo. Stalno su zastajki vale, očekujući da će se on opet pojaviti odnekud. Ali kada videše da od toga nema ništa, konačno se popeše u kočiju, koja ih je već neko vreme čekala kod ulaza. -Anet, dođi nam i povedi povedi njega. njega. Zaista Zaista bismo volele volele da se ponovo ponovo vidimo vidimo doviknuše one na polasku. ”To vam verujem”, pomisli ona gledajući za njima. Momak zaključa kapiju. Bolje, valjda niko više neće dolaziti. Pitala se gde li je on. Nije ga uopšte videla. Zastala je ispred ulaza. Sumrak se hvatao. Ona pođe u trpezariju u prizemlju. Iz Lusiline sobe čuo se smeh. Ona proviri. - Anet, koje su ono ono dve dve strašne strašne osobe osobe bile bile danas? danas? - upita veselo Lusil. Lusil. Dezmond zakoluta očima.

58


- Moje poznanice. Došle su da pronjuškaju i prikupe materijal za tra čeve. - Pa, jesu jesu li li ga dobile? - upita ona malo ozbiljnije. ozbiljnije. - Nadam se da jesu. Maksim je došao maskiran u baštu i načisto ih sludeo i šarmirao. - A, ume ume on on to. to. Jao! Jao! - on se okrete ka Lusil, koja mu dade znak da ćuti. Mora da ga je uštipala da ne priča mnogo. - Je I da? da? - upita ga Anet očekujući da objasni svoju primed bu, ali on je shvatio Lusilin znak i pretvorio se u ribu. Više ni reč ne bi mogla da izvuče od njega. - Dugo su se zadržale. - reče Lusil. Pametna je, ne želi da nastavlja nezgodnu temu. - Užel Uželel elee su se da me vid vide. e. - reče Anet ironično. Lusil nije tražila detaljna objašnjenja iako ih nije videla. Mora da ih je Dezmond detaljno opisao. A izgleda da im se mišljenja podudaraju. - Gde je Maks Maksim? im? - upita ona trudeći se da zvuči nehajno. - Ne zn znam am.. Misl Mislim im da sam sam ga ćula pre pola sata ovde prizemlju, ali možda to i nije bio on. - Ja idem gore. Laku noć. - reče Anet. Ko zna gde se izgubio. Ali neće pokazati da mari za to. Popela se polako na sprat. U oolumraku polako poče da pali još jednu sveću. Zamislila se. XI

Samo što nije vrisnula kad se okrenula i spazila ga kako sedi na sofi i posmatra je. I dalje je imao masku na licu. Ona se okrenu i odnese sveću na ormarić. Srce joj je lupalo da iskoči. Da li zbog toga što se tako uplašila? Ili zbog toga što on izgleda tako ... neodoljivo. Zar su morale morale da dođu dve brbljive torokuše da joj ukažu na to? - Hoćete li da upalimo još neku, da se boije vidi? - po ponu nudi di joj joj on on ne ustajući. Glas mu je bio topao i taman. - Bolje bi bilo da skinete skinete to sa lica lica - reče ona, još uvek okrenuta leđima. - Zašto? Ne sviđa vam se? Vaše prijateljice misle da sam privlačan sa njom. - Meni ne. ne. I one mi nisu nisu prijateljic prijateljice. e. - Onda ću je odmah skinuti. - reče on i skloni masku. - Je li sad bolje? bolje? - Dobili Dobili ste pozi pozivv na prosla proslavu vu kod kod M ari. Da vam prenesem, čisto da zna zn ate. te. - reče ona ignorišući njegovo pitanje. - Zašt Zašto o meni meni? ? - Ja neću da idem. - Onda ne idem ni ja. Ako negde negde idemo, treba treba da idemo zajedno. zajedno.

59


- Što se mene tiče, ne dajte da vam smetam. lonako je poziv bio više upućen vama. Isplatio vam se trud. - Kaka Kakavv to trud trud? ? - Pa zbog čega ste stavljali masku? I sami ste rekli da žene misle da ste privalčniji sa njom. - Pa zar vi ne želite da vaše vaše prijateljice misle kako kako vam je muž muž priv lačan i zgodan. Možda je trebalo da se pojavim sa ovim licem i poplašim ih? Setite se kako ste vi reagovali kada ste me videli bez nje prvi put. Možda bi bolje bilo da misle da sam strašan i ružan i da vrište kad me vide? sad je ustao i počeo da šeta po sobi. Mora da se oneraspoložio. Ali ona je još Ijuta. - Ne. Bolje Bolje je da misle misle da ste zgodni zgodni i lepi. lepi. To su mi i rekle. rekle. A i vama, vama, koliko se sećam. Više puta. - reče ona malo nadureno. On se malo nasmeši. Da nije Ijubomorna? Zastao je bočno od nje i pogledao je. Ona, iz inata, nije htela da ga pogleda. - Mislio sam da će vam biti draže da me vid videe u lepš lepšem em izda izdanj nju. u. Ipak Ipak je istina da žene više vole ono o čemu se mašta nego što imaju pred sobom - zaključi on. - A vi baš baš volite volite da se o vama vama mašta? mašta? - upita ona istim istim tonom. tonom. - Ne mož možet etee me kriv krivit itii zbog zbog tog toga. a. Sva Svako ko žel želii da se se dopa dopadn dne. e. - osme osmehn hnuo uo se, gledajući je ispod oka. Prišla je ormariću i počela nestrpljivo da razmešta cveće u vazi. - Dobro. Pre neki dan sam vas pitala pitala da li ste imali uspeha kod žena sa tom maskom. Tada niste hteli da mi odgovorite. Verovatno ste danas želeli da mi demonstrirate to. On joj priđe i stade pored nje. Uhvatio ju je za ruke i naterao da se okrene prema njemu. Gledali su se. Njene ruke još su bile zarobljene njegovim, ali bilo joj je drago zbog toga. Pitala se može li on da oseti njen ubrzani puls dok je ovako drži za zglavke. - Da li sam vam i dalje onako odvratan kao one noći kada smo se upoznali? upoznali? - upita je on tiho, netremice je gledajući. Ona zausti da kaže nešto, ali nije mogla, pa samo polako odmahnu glavom. On stade sasvim blizu nje, a napeti stisak kao da popusti. Podigla je pogled. p ogled. - Kad sam sinoć otvorila vrata, vas nije bilo. - Niste me pozvali da uđ em. - reče on polako uzimajući njene dlanov e. Pustila Pustila ih je da leže leže u njegovim njegovim.. - A pre toga toga ste mi naglas naglasili ili kako u mene imate poverenja. Kao što sam ja poručio Dezmondu pre toga. To je moglo da znači da očekujete da i dalje budete gošća u ovoj kući, bez ikakvih pritisaka sa moje strane. I da mi to dajete na znanje. Ona spusti pogled. Osećala je kako joj se obrazi žare. Da li se to primećuje na ovoj slaboj svetlosti?

60


- Niste Niste mi odgov odgovoril orilii na pitanj pitanje. e. - pod podset setii je on, pusti pustivši vši joj joj ruke. ruke. Stajala je ispred njega sva obuzeta tremom. On to protumači drugačije, kao odbijanje, i okrenu se na drugu stranu. str anu. Uhvatila ga je za ruku. On se iznenadeno okrenu ka njoj. Oči im se sretoše. Sada joj je prišao još bliže. Ovoga puta ona je njega držala za ruke. Da li on vidi? Da li primećuje njena osećanja? Oh, dosta joj je više ovih nesporazuma i pogrešnih tumačenja. Želi da se sve razjasni. Ako je on voli, kao što njoj izgleda, i kao što se ona očajnički nada, želela bi da joj to i otvoreno kaže. I da ona njemu kaže da mu je Ijubav uzvraćena. - Lusil Lusil misl mislii da me više više ne ne mrzit mrzite. e. - reče on upitno je gledajući. - Možda Možda je u pravu. pravu. - tiho tiho odvrat odvratii ona i ponov ponovo o podiže podiže pogle pogled d ka njemu. njemu. Ruke je položio oko njenih ramena. - Rekao sam vam da vas nisam voleo ni želeo. Moram da priznam da sam promenio mišljenje o vama. Vi ste hrabra, dobra, divna devojka. Ćutala je i gledala ga kroz polumrak. - Ali neću vam dosađivati ni nad ati se ako me ne želite. A zbog nesporazuma na početku našeg poznanstva, moraćete jasno da mi date liniju koja nas nas razdvaja razdvaja.. Razumete? Razumete? Ne na znanje da li smem da pređem liniju želim da vam se namećem. Već sam to uradio prvo veče kada smo se upoznali, i nije bilo prijatno ni vama ni meni. Možda on želi da ga ona moli za nežnost i Ijubav? Okrenula se malo razočarano od njega i ponovo počela da razmešta cveće po vazni, sada malo odsutno. Pustio ju je. Oči su joj se napunil e suzama, ali on to nije video. Bio je negde u sobi iza nje, daleko od nje. Odjednom se osetila tako usaml jeno, jeno, kao daje poslednje živo biće na svetu. Krišom je obrisala suzu. Kakve su to sada igre m eđu njima? Da li on želi daje muči i izaziva? Nije ga primetila kad je prišao i stao iza nje. Nežno ju je uhvatio za ramena i okrenuo prema sebi. Krila je od njega oči pune suza, ali on se saže i obrisa jednu koja se skotrljala niz obraz. Pogledala ga je. Sad je on spustio pogled. Ali odjednom je pogleda, kao da da se rešio. - Ne mogu više ovako. Ja nisam čovek za salonska ćaskanja, slatko rečiva i lažljiva udvaranja . - poče naglo i malo uzbuđeno. Pustio ju je i nehotice počeo da šeta pored nje. - Ja sam vaspita vaspitan n da cenim cenim i poštujem poštujem pravu, pravu, istinsku Ijubav, Ijubav, bez tajni i zamki. zamki. I Lusil je takva. takva. Naši roditelji roditelji imali su takvu Ijubav i dali su nam primer kako treba da izgleda idealan brak. Lusil je imala sreće da odavno nađe osobu koja joj uzvraća na isti način. Bio sam očajan što se ja moram odreći svojih ideala i oženiti bez Ijubavi. Ipak, odlučio sam se na takvu žrtvu. Ali sada ... Zastao je ispred nje i zagledao se u njene tamne zenice.

61


- Molim vas vas da me prekinete na vreme, vreme, pre nego što što kažem sve do kraja, kraja, ako se ne slažete sa mnom. Mislim da ste plemenita osoba i da nećete dozvoliti da pred vama iskreno izlijem svoja osećanja, a da ih vi posle sa prezrenjem odbacite. Ništa mu nije odgovorila, samo ga je gledala. To mu je bilo dovoljno da nastavi. - Ono veče ... Morao sam da budem grub. Tako mi je bilo teško. Bio sam sam strahovito strahovito Ijut Ijut na vašeg vašeg oca ... oprosti oprostite, te, na Legrana Legrana.. Znao sam sam da neće prihvatiti moj uslov da vas pustim. Bio sam Ijut i na sebe zato što moram da uradim ono što sam započeo jer povratka nije bilo. Jedini način na koji sam mogao to da izvedem do kraja bio je da vas naljutim, inače ne bih imao srca da to završim. Kada se sve završilo, osetio sam olakšanje. Ali tu ste bili vi. Tu nije više moglo ništa da se promeni. Mislio sam da me mrzite. Ne bi ni bilo čudo, i da jeste. Ali vi ste sve vreme bili tako tihi, mirni, niste se ništa bunili. Sve što sam vam rekao prihvatili ste i poverovali, video sam. Čak i da ću ubiti Ebi. To mi je naročito teško palo. Kad smo izrekli zavete pred sveštenikom, mislio sam da ću umreti na licu mesta. To nije bilo venčanje o kakvom se sanja . Ni za mene, kao ni za vas. Ja znam da se tog trenutka srušio vaš svet. Nikome nikada nisam nešto nažao učinio, ni namerno, ni slučajno. Sve do tada. Kada smo stigli stigli ovde, ovde, Lusil Lusil me je kritikoval kritikovala. a. Mislila Mislila je da ne treba da se sklanjam, nego da vam se pokažem onakav kakav sam, da pokušam da ispravim koliko se može. Mislila je da treba da se zbližimo. Da sam vam sada potreban, kad više nemate nikoga. Uzeo ju je za ruke. Oči su joj bile pune suza, ali se smešila. - Kad su sutradan sutradan stigla stigla ona pisma, pisma, sve se preokrenulo preokrenulo.. Tad mi je postalo jasno da ti zaista nikog više nemaš osim mene i da sam ti potreban. Morao sam da budem uz tebe. A verovatno je već postojala simpati ja koju nisam sebi želeo da priz nam, u strahu da ćeš me ismejati i odbiti. Možda sam zbog to ga od početka bio Ijut na tvoje interesovanje za vojvodu. - Ja ... - Seti se se samo kako si si se zgrozi zgrozila one noći kad sam ti pokazao svoje lice. Ona podiže ruku i nežno ga dodirnu po obrazu. - To sad sad nije nije važno važno.. Meni Meni je važno šta sada osećaš. Moraš Moraš sada sada otvore otvoreno no da mi kažeš. Ja tebe volim, i ne mogu to više da krijem. N želim da krijem - zavr završi ši on. on. - Mislil Mislila a sam da sam naju najusam samIje Ijenij nija a osoba osoba na svetu svetu.. Sada misl mislim im ... kako sam najsr ećnija, jer jedi no ja na svetu imam tebe. Zagrlio ju je. Ona zagnjuri glavu i njegove grudi. Obgrlila ga je rukama. Sagao se se i Ijubio je u kosu, kosu, kao da da je dete. Ali ona ona više nije nije bila dete. dete. Podigla je lice prema njemu. Zastao je na trenutak, a onda nežno spustio

62


usne na njene. Zatvoril a je oči. Da, baš je tako zamišljala ukus njego vih usana. Sladak i mirisan. Seo je na sofu i povukao je u krilo. Držao ju je u naručju i Ijubio joj kosu, obraze, sklopljene oči. Ona zavuče ruke u njegovu kosu. Kako je samo meka i gusta. Usne im se opet spojiše. Ovoga puta poljubac je duže trajao. Pretvorio se u hiljadu poljubaca koji su poigravali na njihovim usnama. - Ovog puta nećeš otići u svoju sobu . - reče mu ona između poljubaca. - Ako Ako ti ti tak tako o kaž kažeš eš.. - nasmešio se i Ijubeći joj obraze i vrat. - Kažem. Nećeš me više tako sekirati. - Mislio sam da si mi dala na znanje da treba da budem odgovoran. L usil. Uostalom, mi m i smo venčani. - Ti nisi Dezmond, a ja nisam Lusil. Odmakla se od njega i nestašno napućila. - Je I’ ti to dovoljno, ili hoćeš napismeno odobrenje? - ciljala je na ono njegovo malopre, kada je te žio da mu zvanično odobri izjavu l jubavi. jubavi. - Ne možeš da se Ijutiš Ijutiš na mene zbog zbog toga. toga. Vidiš kakav kakav sam, koja bi bi me htela ovakvog! - Danas smo čuli dve osobe koje su se prilično jasno izjasnile po tom pita pitanj nju. u. - upoz upozor orii ga ona ona.. - One bi me htele kao čoveka i spod maske, nepoznatog i neviđenog. A meni treba neko ko će me voleti ovakvog kakav sam. Bez maske i laži. - Imaš serće. Našao si baš takvu osobu. On je zagrli i zagnjuri lice u njenu kosu, udišući njen miris. - Ni ja ne volim volim laži. Koliko Koliko ti je samo trebalo da se izjasniš! izjasniš! Postaia sam sam prilično nestrpl jiva! jiva! - kritikovala ga je izmeđ u ukradenih poljubaca. - Primetio Primetio sam ja promenu promenu u tebi, ali nisam nisam želeo da te požurujem požurujem i da se unapred nadam. Hteo sam da budeš sigurna u svoja osećanja prema meni. Da ti dam do voljno vremena da shvatiš šta osećaš i želiš. Trebalo je da pređeš veliki put od mržnje do Ijubavi! - Sviđa mi se tvoja promišljenost. - I šta šta još? još? - umiljavao se on, mrseći joj kosu. - Pa, to što imam poveren poverenja ja u tebe, ali ali to nemoj nemoj pogrešno pogrešno da shvatiš shvatiš,, odmah da te upozorim. Mislim baš ono što sam i rekla. On se nasmeja. Opet se poljubiše. - Znaš, nije nije najbolji najbolji trenutak, trenutak, ali želim da ti kažem. kažem. Mislim Mislim da da sa vojvodom ne bih bila ni deseti deo srećna kao što sam sa tobom. - Misliš? Misliš? - promrmlja promrmlja on. on. Pominja Pominjanje nje vojvode vojvode u ovom ovom trenutk trenutku u nije nije bilo dobrodošlo. - Mislim Mislim da se on meni u stvari stvari i nije zaista zaista dopadao. dopadao. Dopadala Dopadala mi se pomisao da bih mogla da postanem vojvotkinja. I on je za mene uvek nekako bio vojvoda, a ne čovek po imenu i liku. Ne verujem da bi me on

63


kao čovek usrećio. A ni titula vojvotkinje ne bi mi donela ovakvo zadovoljstvo. Verujem da bi i moja majka više volela tebe nego njega. - Da li li me ti to teši tešiš? š? - Ne. Samo hoću da ti kažem da te zaista volim, takvog kakav si. I da te ne bih menjala ni za kakv og vojvodu, markiza ili kneza. Čak ni za kralja, ako bi mi se ponudio. -To je zaista laskavo priznanje. - Ne želim da sumnjaš, niti da te opterećuje tvoj ožiijak jer za mene si najbolji i najlepši čovek na svetu. To sam danas i rekla onim alapačama. Ženama nije tako važno kako čovek izgleda spolja, nego kakav je iznu tra. Bar je sa mnom tako. I ne žel im više nikakve nesporazume međ u nama. Da samo znaš kako sam plakala sinoć kad te nisam zatekla ipred vrata vrata svoje svoje sobe sobe ... On nežno uze njeno lice među dlanove. - Ih, nemoj sada da se rasplačeš zbog toga. Možda sam i ja plakao u svojoj sobi jer sam mislio da tvoje l aku aku noć u stvari znači idi do đavol a! a! Ne zaboravi da si mi ipak ti zatvorila vrata ispred nosa. Ona se nasmeja kroz suze. Zagrlili su se. - Želim uvek uvek da budemo zajedno. zajedno. I da se nikada ne ne razdvajamo razdvajamo.. I da mi lažne prijatel prijateljice jice više više ne dolaze dolaze u posetu. posetu. - dodade dodade ona Ijutito. Ijutito. On se nasmeja. - Priznaj Priznaj da si si bila Ijubomo Ijubomorna. rna. - Još Još kak kako! o! - Pa ipak je njihova njihova poseta poseta bila od od koristi. koristi. Pomogla Pomogla ti je da shvatiš shvatiš šta osećaš. - Znam. Znam. Ali Ali nemam nemam name nameru ru da im to kažem. kažem. - rek rekla la je je i zevnu zevnula. la. - Umor Umorna na si? si? - Ne, ne. Mogla Mogla bih bih ovako da da sedim sa tobom tobom satima. satima. Sem ako ako nešto drug dr ugo o ima imašš na na umu umu ... ... - začkiljila je lukavo u njega. On ustade, smeškajući se. Stala je pored njega, a on je uze u naručje, lako kao perce i ponese u njenu sobu. - Zar nećeš da me odvedeš u tvoju sobu? - upita ona obgrlivš obgrlivšii ga rukama rukama.. - Tvojoj je krevet veći i udobniji. - Ne bi mi smet smetal alo o ni ni da da je je man manji ji.. - nasm nasmej eja a se ona. ona. - Ne tre treba ba nam nam mnogo mesta. - To ti misl misliš. iš. - sad se on nasme nasme ja unoseći je u sobu. Kraj

64


Scan: Djevojka sa FaceBook-a Obrada: I storij storijski Pov Povijije esni Ljubav ubavn ni Romani Romani

65

Lice Pod Maskom - Iva Mili

Recommend Documents