MEGATREND UNIVERZITET VISOKA POSLOVNA ŠKOLA MEGATREND BEOGRAD
BANKARSTVO
OSTALI BANKARSKI POSLOVI
PROFESOR:
STUDENT:
Doc.mr. MARIJANA LJUBIĆ
VEJNOVIĆ ZORANA BROJ INDEKSA:045/10/240-III
Januar, 2011.
UVOD
Na početku civilizacije novac je bio nepoznat. Potrebe ljudi za određenim proizvodima su zadovoljavane trampom. Kada se vremenom, sa sve većom i raznovrsnijom proizvodnjom i pojavom društvene podele rada, javio problem da raspoloživi proizvod bude prihvaćen za traženi, iznađena je jedna stvar, proizvod za pribavljanje ostalih sredstava za zadovoljenje najraznovrsnijih potreba. Zbog Zbog svojih svojih prirod prirodnih nih osobin osobina, a, metali metali su prvi prvi preuze preuzeli li funkci funkciju ju opšteg opšteg sreds sredstva tva razmene. U vremenu “starog carstva” pre 4500 godina u Kini koristi se zlato, kao i kod Feničana pre 300 0 godina. Za pojavu novca i privatne svojine vezan je i nastanak prvih banaka (najranije 2780-2420. p.n.e., a najkasnije 2650-2350p.n.e.). Savremena shvatanja posmatraju banku kao specifično preduzeće koje posluje novcem, zbog čega je njegov društveni značaj veći u odnosu na druga “obična” preduzeća. Poslovanje ban banak akaa se tret tretir iraa kao kao celi celina na prav pravni nih, h, ekon ekonom omsk skih ih i fina finans nsij ijsk skih ih okvi okvira ra i norm normi. i.
1. NAUKA O BANKARSTVU1
1
Po kriterijumu: prof.dr. Vojin Bjelica; Bankarstvo – teorija i praksa; „Budućnost“; Novi Sad; 2001. 2
Nauka o bankarstvu je sastavni deo nauke o finansijama, te shodno tome svoj razvoj ova nauka veže za razvoj nauke o finansijama. Geneza nauke o bankarstvu počiva na razvoju bankarskih poslova, karakterističnih za društveno ekonomski i privredni razvoj pojedinih zemalj zemaljaa sveta. sveta. Kada posmat posmatram ramoo kroz kroz istori istoriju, ju, određe određeni ni bankars bankarski ki poslov poslovi,i, kao što su: kreditni, menjački i založni poslovi, pojavljuju se još u Aziji 3000 godina pre nove ere. Prvi veći menjački poslovi vezani su za antičku Grčku. Razvojem Rimske imperije pojavljuju se i novi bankarski poslovi, vezani za kredite i depozite. Početkom XIV veka domina dominantn ntnii su bili bili menjač menjački ki poslov poslovi.i. Kredit Kreditni ni poslov poslovii su sve više više praćeni praćeni trgovač trgovačkim kim transa transakci kcijam jama. a. U ovom ovom period perioduu se poj pojavl avljuj jujuu i prve prve menice menice.. Bankars Bankarski ki poslso poslsovi vi su bili bili posebno razvijeni u severnoj Italiji, gde se formiraju prve bankarske kuće, proistekle iz trgovačkih kuća kao što su Mediči u Firenci, Perci, Rotšildi i sl. Početkom XIV veka pojavljuju se i prve nezavisne novčane ustanove komercijalnog i emisionog tipa. Razvoj trgovine u XVI i XVII veku i razvoj međunarodnog trgovačkog prometa, uslovio je i razvoj bankarskih institucija privatnog vlasništva, i javnog privatnog vlasništva. Mnoge su imale i uspone i padove, ali su ostavile trag na razvoj bankarskih poslova.
2. POJAM BA BANKE
Pojam reči banka potiče od ital italijans ijanske ke reči „banco“ koji označava klupu ili tezgu na kojoj se vršila razmena novca, ostale novčane operacije, naplata i plaćanja,a postavljena je na ulici, na nekom trgu ili sajmu. Definicija banke se menjala jednako kao i funkcije banke. U početku su bile definisane kao finansijske organizacije, koje se bave samo razmenom novca, jer su u početnom periodu bile suočene samo sa velikim broje i vrstama kovanog novca. Sa razvojem trgovine, počinje i odobravanje kredita, te se banke definišu i kao institucije platnog prometa i kao kreditne institucije. Banke su se u početnom početnom periodu postojanja postojanja posmatrale posmatrale kao posebna preduzeća. preduzeća. Danas imaju sličnost sa privrednim preduzećem jer predstavljaju samostalne privredne subjekte koji teže ostvarenju prihoda, te maksimiziranju svog profita. Međutim, banke svoj profit stiču uz strogu kontrolu države, jer posluju tuđim sredstvima. Za privredna preduzeća je karakteristično da zarađuju na direktnim ulaganjima, dok banke pretežno zarađuju na razlici aktivne i pasivne kamatne stope.2 Polazeći od činjenice da su banke monetarne ustanove i novčana preduzeća, čija je osnovna posre posredni dnička čka funkci funkcija ja da snabde snabdevaj vajuu reprod reprodukc ukciju iju pot potreb rebnom nom kol količi ičinom nom novca novca i kredit kredita, a, bankarstvo se definiše i kao podsistem u okviru finansijkog, monetarnog i kreditnog sistema. Savremena definicija pojma banke u sebe ukrljučuje i teoriju javnog karaktera banke, što znači da se kroz poslovanje banke ne iskazuje samo interes akcionara banke, već i interes nacionalne Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof. Dr. Ljubomir D. Kovačević, Bankarstvo bankarski menadžment; Proleter a.d. Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006.; str.9 3
2
ekono ekonomi mije je.. Ova Ova teor teorij ijaa pol polaz azii od dopri doprino nosa sa banke banke stva stvara ranj njuu stab stabil ilno nogg nacio naciona naln lnog og finansijskog sistema. Zbog specifičnosti položaja banke u reprodukcionim tokovima, za njeno osnivanje se traži ispunjenje složenijih uslova nego u slučaju privrednih preduzeća. Visina osnivačkog uloga, te dozvola od strane centralne banke, tehnička opremljenost, stručnost menadžmenta su značajne kategorije koje banka za razliku od ostalih privrednih preduzeća treba da obezbedi za svoje osnivanje. 2.1. VRSTA BANAKA
Klasična podela banaka je na: •
Emisione,
•
Univerzalne,
•
Specijalne:
Komercijalne,
razvojne,
poslovne,
eskontne,
lombardne,
akcepnte,
hipotekarne,
devizne,
granske i dr.
Centralna banka je emisiona ustanova. Nju karakteriše izdavanje novca ili druhih sredstava plaćanja. U našoj zemlji je to Narodna banka Srbije. Zadatak Centralne banke je održavanje stabilnosti novca i državnih finansija. Univerzalne banke obavljaju sve bankarske poslove. Komercijalne banke se bave: – kratko kratkoroč ročnim nim poslo poslovim vimaa (depozit (depoziti,i, krediti krediti), ), rok do jedne jedne godine godine – finansiranje proizvodnje i prometa
– poštuju poštuju načela načela likvid likvidnosti nosti,, solventno solventnosti, sti, stabilnost stabilnostii i rentabilnos rentabilnosti ti 4
– na njih njih se odnose odnose mere mere monet monetarn arno-kr o-kredi editne tne poli politik tike, e, – kreira kreiraju ju novac novac mikr mikrokr okredi editno tnom m multip multiplik likaci acijom jom – kredite daju na temelju dokumentacije: faktura, carinska dekleracija, stanje skladišta i
dr.
Razvojne banke se bave: – dugoro dugoročni čnim m posl poslovi ovima ma (depoz (depoziti iti,, kred krediti iti)) – fina finans nsir iran anje jem m razv razvoj ojaa – poseba posebann način način odobr odobrava avanja nja i koriš korišćen ćenja ja kred kredita ita,, – uticaj na razvoj preduzeća.
Poslovne banke se bave: – fina finans nsir iran anje jem m predu preduze zeća ća,, – emisij emisijom om vredno vrednosni snihh papira papira (vla (vlasti stitih tih i tuđ tuđih) ih) – razn raznim im finan finansi sijs jski kim m transa transakc kcij ijam ama. a. Eskontne banke – eskontiraju vrednosne papire. Lombar Lombardne dne banke banke – odobrav odobravaju aju kredit kreditee na bazi bazi zaloga zaloga (zlato (zlato,, vrednos vrednosni ni papiri papiri,, vredni vredni predmeti). Akceptne banke – daju akcept – prihvat menice i ona biva vrednijom od menice bez akcepta. Hipotekarne banke – odobravaju kredite na bazi hipoteke. Devizne banke – obavljaju devizne transakcije. Granske banke – obavljaju poslove za pojedine delatnosti (stambeni krediti, poljoprivreda...). 3. OSTA OSTALI LI BANK BANKAR ARSK SKII POSLO POSLOVI VI
Ostali poslovi predstavljaju dopunske poslove klasičnim bankarskim poslovima. Ovi poslovi su usmere usmereni ni posebn posebnoo na ostvar ostvariva ivanje nje što veće veće dobiti dobiti banke. banke. Ostali Ostalim m poslov poslovim imaa banke banke proširuju asortiman usluga radi što većeg zadovoljenja potreba postojećih komitenata i za pridobijanje komitenata u budućnosti. Ostali bankarski poslovi se mogu okvirno grupisati na: 1. uslužne uslužne (neut (neutral ralne) ne) bankar bankarske ske poslo poslove, ve, 2. specir speciričn ičnee (sopstve (sopstvene) ne) bankar bankarske ske poslov poslove. e. 5
3.1. USLUŽNI BANKARSKI POSLOVI3
Uslužni bankarski poslovi su specifični poslovi koji su u funkciji operativnog poslovanja i ostvarenja prihoda po osnovu prižanja usluga komitentima. Ove poslove banka obavlja u svoje ime a za tuđ račun. U ovu grupu poslova spadaju: – trezorsko poslovanje,
– Poslovi ovi depoa poa, – Blag Blagaj ajni ničk čkoo posl poslov ovan anje je,, – Devi Devizno zno – val valut utni ni i menj menjač ački ki posl poslovi ovi,, – Poslovi platnog prometa u zemlji i sa inostranstvom.
3.1. 3.1.1. 1. Trez Trezor orsk skoo poslo poslova vanj njee Trezor Trezor predst predstavl avlja ja posebno posebno uređen i obezbeđ obezbeđen en prosto prostorr u kome kome su smešte smeštene ne određen određenee vrednosti (pakovanja gotovog novca, kasete sa gotovinom blagajne, hartije od vrednosti, razne dragocenosti i sl. Posebnim propisima banke je uređeno poslovanje trezora. Trezori po pravilu imaju dve brave, odnosno dva različita različita ključa koji se nalaze kod različitih različitih službenika službenika banke. Propisano je rukovanje vrednosninama, tj. Stvarima u trezoru, vođenjem posebne evidencije.
3.1. 3.1.2. 2. Posl Poslov ovii depo depoaa Komitenti poslovnih banaka mogu svoje vrednosti, kao što su hartije od vrednosti, stranu valutu, razne vredne stvari i sl. Da ostavljaju, odnosno deponuju kod banke u za to posebno predviđeno mesto u banci - depou. Banka je u obavezi da garantuje da će vrednosti primljene u depo čuvati i vratiti u nepromenjenom stanju na zahtev komitenta.4 3.1. 3.1.3. 3. Ugov Ugovor or o sef sefuu Ugovor o sefu je ugovor po kojem se banka obavezuje da će korisniku staviti na raspolaganje sef za određeni period vremena, uz uslov da za to korisnik banci plati određenu naknadu. Zaklju Zaključenj čenjem em ugovor ugovoraa banka banka korisn korisniku iku stavlj stavljaa na raspol raspolaga aganje nje odgovar odgovaraju ajući ći sef i ključeve od njega. Banka ne može i ne sme da ima duplikat ključeva od sefa, a dužna je da korisniku ili njegovom punomoćniku omogući pristup sefu. Korisnik sefa dužan je da banci pravovremeno isplati ugovorenu sumu za korišćenje sefa. Doc.dr. Predrag Kapor; Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja I međunarodnim bankarstvom; Megatrend univerzitet; Beograd; 2007; str145-148
3
4
Po kriterijumu sajt: www.scindeks.nb.rs; www.scindeks.nb.rs; datum preuzimanja: 21.01.2011.; vreme 19h 42 min 6
U sefu se mogu čuvati dokumenta, d okumenta, vrednosni papiri i dragocenosti. Usluge Usluge rentir rentiranj anjaa sefova sefova se mogu mogu korist koristiti iti kvarta kvartalno lno,, pol polugo ugodiš dišnje nje,, godišnj godišnjee ili ili na duži vremenski period. Naknada za zakup sefa zavisi od veličine sefa i obračunava se i naplaćuje u skladu sa Tarifom naknada i troškova Banke za usluge fizičkim licima.5 3.1. 3.1.4. 4. Blaga Blagajn jnič ičko ko posl poslova ovanj njee Predstavlja bankarsko poslovanje sa gotovinom. Pod gotovinom se podrazumeva novac u blagajni i novac na tekućim računima, koji služi za zadovoljenje potreba komitenata za gotovim novcem. Blagajnik, je bankarski službenik koji vrši poslove uplate i isplate gotovog novca, a na osnovu dokumenata koje su likvidirali drugi bankarski službenici. 3.1.5.
Devizno – valutni i menjački poslovi
Pod Pod pojm pojmom om devi devizn znii posl poslovi ovi podra podrazum zumev evaj ajuu se posl poslovi ovi koj kojii se obavl obavlja jaju ju u vezi vezi sa obavljanjem platnog prometa sa inostranstvom. Zakonskim regulativama pod devizama smatraju se sva potraživanja po bilo kojoj osnovi koja glase na stranu valutu, bez obzira na način raspolaganja (ček, menica, uputnica i dr.), kao i sve vrste efektivnog stručnog novca, osim kovanog zlatnog novca. Devize se ostvaruju poslovanjem sa inostranim partnerima, ali se takođe mogu kupovati i za dinarska sredstva, pod uslovima utvrđenim zakonskim zako nskim regulativama. Deviz Devizna na sreds sredstv tvaa koja koja ostv ostvar aree predu preduze zeća ća proda prodajo jom m robe robe ili ili uslu usluga ga pred predst stavl avlja jaju ju specifičan vid njihovog prihoda. Devizna sredstva mogu da se ostvare: prodajom robe i usluga na stranom tržištu, dugoročnom proizvodnom kooperacijom sa inostranim partnerima, obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu u skladu sa zakonom, dobijanjem kredita iz inostranstva, emisijom hartija od vrednosti, obavlj obavljanj anjem em drugih drugih obl oblika ika poslov poslovanj anjaa sa ino inostr strans anstvo tvom m u skladu skladu sa zakons zakonskim kim propisima. Devize pripadaju onim organizacijama koje su ih ostvarile, i one ih mogu slobodno koristiti, ali pod kontrolom državnih organa. • • •
• • •
Građani i građanska pravna lica mogu slobodno da prime i unesu devize iz inostranstva, koje mogu slobodno prodavati ovlašćenoj banci ili stavljati na svoj devizni ulog. 3.1.6. Poslovi Poslovi platnog platnog promet prometaa u zemlji zemlji i sa inostra inostranstvo nstvom m 5
Preuzeto sa sajta: www.raiffeisenbank.rs www.raiffeisenbank.rs;; datum preuzimanja: 21.01.2011. vreme preuzimanja: 20h 17 min 7
Platni promet sa inostranstvom obavlja se preko zakonom ovlašćenih banaka, i to u dinari din arima, ma, u ugovori ugovorima ma utv utvrđe rđenim nim konver konvertib tibiln ilnim im devizam devizama, a, kao i u obraču obračunsko nskojj valuti valuti (klirinški način plaćanja). Pod instrumentima platnog prometa podrazumevaju se obrasci koji se koriste za plaćanje između domaćih pravnih i fizičkih lica. Dele se na: •
•
instrumente gotoskg pratnog prometa ili instrumente gotovinskih plaćnja, gde spadaju: o
nalog za uplatu(opšta i posebna uplatnica),
o
nalog za isplatu (nalog za gotovinsku isplatu i gotovinski ček)
instrumente bezgotovinskog plaćanja, koji se koriste za prenos sredstava sa tekućeg računa, gde spadaju: o
o
opšti nalog za prenos, poseban nalog za prenos,
o
nalog za naplatu,
o
obračunski ček i dr.
Što se tiče poslovanja poslovanja sa inostranstvom, inostranstvom, za svaku godinu Republička skupština skupština utvrđuje utvrđuje zajedničku deviznu politiku, koja obuhvata; politiku unapređivanja i podsticanja izvoza robe i usluga usluga i drugih drugih oblika oblika ekonomskih ekonomskih odnosa sa inostranstvom, inostranstvom, zatim politiku uvoza, polit politiku iku zaštit zaštitee domaće domaće proizv proizvodnj odnje, e, pol politi itiku ku kursa kursa din dinara ara,, devizn deviznih ih rezerv rezervi,i, kredit kreditnih nih odnosa odnosa sa inostranstvom, usklađivanje međusobnih odnosa republičkih i pokrajinski pokrajinskihh samoupravni samoupravnihh interesnih interesnih zajednica za ekonomske ekonomske odnose sa inostranst inostranstvom vom i politiku platnobilansnih ograničenja. Na osnovu postojećih postojećih propisa, pod kreditnim kreditnim poslovima poslovima sa inostranstvom inostranstvom smatraju smatraju se sledeće činidbe: • •
• •
• •
• •
izvoz i uvoz robe i usluga na kredit; uzimanje i davanje kredita za uvoz i izvoz robe i usluga; uzimanje i davanje finansijskih kredita; uzimanje uzimanje kratkoročnih kratkoročnih kredita kredita koje čini banka ovlašćena za poslove poslove sa inostranst inostranstvom vom putem kreditnih linija; pribavljanje sredstava izdavanjem obveznica na inostranom tržištu; pribavljanje sredstava na inostranom finansijskom tržistu refinansiranjem potraživanja po odobrenim kreditima inostranim partnerima; uzimanje kredita radi održavanja likvidnosti Srbije u plaćanjima prema inostranstvu; primanje i davanje depozita i davanje i uzimanje garancija, supergarancija i drugih oblika jemstva u odnosima sa inostranstvom. 8
3.2. SPECIFIN SPECIFINII BANKARSKI BANKARSKI POSLOVI POSLOVI
Ovi poslovi se još nazivaju i subsidijarni bankarski poslovi ili parabankarski poslovi. Oni predstavljaju dopunske poslove kako bi zadovoljile sve veće potrebe svojih komitenata. Ostali bankarski poslovi spadaju u najprofitabilnije poslove savremenog bankarstva. Putem ovih poslova stvaraju se mogućnosti uvećavanja pozitivnih efekata iz poslovanja banke i poslovanja njenih komitenata. Specijalizovane bankarske institucije, posebno one koje se bave investicionim bankarstvom, na ovaj način obezbeđuju uvećanje pozitivnih efekata poslovanja. poslovanja. Najznačajniji parabankarski poslovi su:
1. Procen Procenaa vredn vrednost ostii državn državnog og kapit kapitala ala 2. Emitovanje Emitovanje hartij hartijaa od vrednosti vrednosti i njihov promet promet na sekundarnom sekundarnom tržiš tržištu, tu, 3. Konsaltin Konsaltingg poslovi poslovi (uslug (uslugee za fizička fizička i pravna lica) lica) 4. Promet Promet robe i usluga usluga (kupovina, (kupovina, prodaja prodaja posredov posredovanje, anje, uzvoz, uzvoz, izvoz), izvoz), 5. Eskon skonttovan ovanjje, 6. Osigu sigura ranj nje, e, 7. Mark Market etin ingg posl poslov ovii 8. Poslov Poslovii turist turističk ičkih ih usluga usluga,, 3.3. Pod poslovima procene vrednosti državnog kapitiala, banka smanjuje rizik sopstvenih plasmana, minimizira investicione promašaje i obezbeđuje realnu vrednost novčanih sredstava. 3.4. Paraba Parabankar nkarski skim m
poslov poslovima ima,, poslov poslovne ne banke banke se direkt direktno no ukl uključ jučuju uju u pripre pripremne mne poslove oko emitovanja hartija od vrednosti svojih komitenata i njihov promet na sekundarnom tržištu. Ti poslovi se odnose na:
•
Izradu elaborata i pratećih akata neophodnih za dobijanje dozvole za emitovanje akcija,
•
Anketu zaposlenih oko saglasnosti emitovanja akcija,ž
•
Priopagandne aktivnosti u vezi sigurnijeh uspeha emisija akcija,
•
Prijem prijava za upis i uplatu akcija,
•
Izdavanje potrvrda o upisu i uplati akcija kao i izdavanje akcija,ž 9
•
Čuvanje akcija u portfelju banke,
•
Prijem dividende na račun banke i isplata iste akcionarima,
•
Garanciju banke oko isplate dividende,
•
Nastupanje banke na sekundarnom tržištu hartija od vrednosti, kada su akcionari ostavili akcije u portfelju banke i sl.
3.5. Konsalting poslovi kao parabankarski poslovi poslovi obuhvataju: •
Usluge oko registraacije preduzeća
•
Poslove prometa nekretininama
•
Poslove vođenja poslovnih knjiga
•
Poslove pružanja stručne pomoći i usluga iz oblasti spoljnotrgovinskog poslovanja
•
Poslove pružanja stručne pomoći iz oblasti poreske i carinske politike,
•
Poslove pružanja stručne pomoći iz oblasti devizne politike i sl.
3.6. Poslovi prometa prometa robe i usluga kao parabankarski poslovi obuhvataju: •
•
•
•
•
Kupovi Kupovinu nu i prodaj prodajuu proizv proizvoda oda od komite komitenat nataa banke, banke, radi radi brže brže naplate naplate bančini bančinihh potraživanja i povećanja stepena likvidnosti i banke b anke i njenih komitenata, Nabavku na tržištu, oskudnog za komitente banke nedostupnog repromaterijala Uvoz Uvoz siro sirovi vina na i repr reprom omat ater erij ijal alaa iz inos inostr tran anst stva va i izvo izvozz goto gotovi vihh proi proizv zvod odaa u inostranstvo, Povezivanje robnih tokova između komitenata banke i njihov promet Plas Plasma mann siro sirovi vina na i repr reprom omat atae aeri rijal jalaa na odl odlož oženo eno plać plaćan anje je do mo mome ment ntaa real realne ne mogućnosti naplate istog i sl.
3.7. 3.7. Esko Eskont ntov ovan anje je kao kao para paraba bank nkar arsk skii posa posaoo pred predst stavl avlja ja odbit odbitak ak kamat kamatee pri pri otkup otkupuu potraživan potraživanja ja (uglavnom (uglavnom na osnovu hartija hartija od vrednosti, odnosno isprava isprava o dugu, kao što su menice) koja dospevaju kasnije. Eskontovanje je jedan od najstarijih bankarskih poslova. Kod otkupa menica ili nedospelih potraživanja po osnovu blagajničkih zapisa i po osnovu kamatnih kupona (ako vlasnik potraćivanja želi da dođe do gotovog novca pre dospeća tih potraživanja). Eskont je odbitak kamate od dana eskontovanja do dana dospeća. Eskontna stopa je kamatna stopa po kojoj banka prima eskont menice. Na visinu ove stope presudno utiče opšta eskontna stopa centralne banke. Banke pri odobravanju eskontnih kredita unapred računaju na mogućnost reeskonta menica te eskontnu stopu 10
podešavaju prema visini reeskontne stope centralne banke, tako da je ona veća za 0,5 do 2 procentna poena. 3.8. Poslov Poslovii osigur osiguranj anjaa kao paarab paarabank ankars arski ki poslovi poslovi,, predst predstavl avljaj jajuu značaj značajne ne poslove poslove u poslovanju banke zbog mobilizacije kapitala i redovnosti priliva kapitala po osnovu osiguranja imovine i lica. U svetu postoje različita iskustva kada je u pitanju aktivnost banke oko poslova osiguranja. Postoje primeri, gde banke zajedno sa osiguravajućim društvima potpisuju ugovor o prodaji osiguranja uz pravo na naknadu. Banke i osiguravaj osiguravajuća uća društva društva osnivaju osnivaju zajedno zajedno nova osiguravaj osiguravajuća uća društva, društva, odnosno odnosno kupuju osiguravajuća društva, te pružaju sve usluge iz domena osiguranja. Postoje slučajevi, do sada najbolji model, gde banke osnivaju sopstvena osiguravajuća društva. 3.9. Poslovi marketinškog marketinškog karaktera kao bankarski poslovi odnose se na: •
Osmišljavanje i sprovođenje propagandne kampanje za komitente banke,
•
Izradu plana sprovođenja promotivnih aktivnosti za komitente banke,
•
Organizovanje nastupa na domaćim i inostranim sajmovima
•
Izradu radio i TV spotova i reklamnih poruka,
•
Ispitivanje i analizu tržišta i sl.
3.10 3.10.. Posl Poslov ovii turis turisti tičk čkih ih uslu usluga ga kao kao parab paraban anka kars rski ki posl poslov ovii odnos odnosee se na obavl obavlja janj njee aktivnosti u oblasti turizma, rekreacije komitenata banke i zaposlenih radnika banke. Sušti Suština na je u pružan pružanju ju turist turističk ičkih ih usluga usluga komite komitenti ntima ma banke banke uz povolj povoljnij nijee paket paket aranžmane nego što to čine profesionalne turističke agancije. 4. LIZI LIZING NG POSL POSLOV OVII
Lizing posao se može definisati kao posao koji se zasniva na pisanom ugovoru izmedju dve strane: lizing kompanije (davaoca lizinga) i korisnika opreme (primaoca lizinga). U ovom poslu davalac lizinga nabavlja opremu od dobavljača i daje je na korišćenje primaocu lizinga na odredjeni vremenski period, a korisnik lizinga za primljenu opremu davaocu lizinga vrši peridična plaćanja po uslovima definisanim u ugovoru. Prema tome, lizing je ugovor kojim se jedna strana obavezuje da će drugoj strani predati predmet lizinga na korišćenje na odredjeni vremenski period, dok se druga strana obavezuje da će za to platiti odgovarajuću naknadu. U teoriji i praksi se pojavljuju različite vrste lizing poslova , i to: 1) Direkt Direktni ni i ind indir ireknt ekntni ni li lizin zingg 2) Finansijski i operatini lizing 3) Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari 11
4.1. Direktni i indirektni lizing
Direktni lizing je vrsta lizing posla u kome je davalac lizinga ujedno i proizvodjač predmeta predmeta lizinga koji se daje na lizi lizing ng (npr. proizvodjač proizvodjač automobila automobila daje automobil direktno direktno nekom preduzeću ili gradjaninu). Ovakav lizing je vrlo sličan prodaji na kredit, s tim što u ovom poslu najčešće ne dolazi do prenosa prava svojine nad predmetom lizinga. Kod indirektnog lizinga davalac lizinga nije istovremeno i proizvođač predmeta lizinga. 4.2. Finansijski i operatini lizing
Finansijski lizing je vrsta posla u kome se korisnik lizinga na osnovu dugoročnog ugovora obavezuje da će izvršiti plaćanja tako da iznos svih rata premašuje iznos nabavne cene predmeta lizinga. Pri tome, rok trajanja lizinga je 70-90% očekivanog veka trajanja te stvari, tako da se predmet lizinga posle isteka tog roka više ne može davati u zakup nekom drugom drugom korisn korisniku iku.. Kod finans finansijs ijskog kog lizing lizinga, a, troško troškove ve servis servisira iranja nja,, odnosno odnosno održav održavanj anjaa opreme, snosi korisnik lizinga. Takodje, svi rizici, kao što je uništenje ili zastarelost, padaju na teret korisnika lizinga. Po pravilu, ugovor o finansijskom luzingu ne može biti otkazan. Minimalni rok na koji se ugovor o lizingu zaključuje ne može biti kraći od dve godine od dana dana zaklju zaključenj čenjaa ugovor ugovora, a, a predme predmett finans finansijs ijskog kogliz lizing ingaa je pokret pokretna na nepotr nepotrošn ošnaa stvar stvar (oprema, postrojenja, vozila i sl.). Zakonom je propisana sadržina i forma ugovora o lizingu, pa u skladu sa tim ugovor o lizingu mora biti zaključen u pismenoj formi i obaveznomora da sadrži: - precizno određenje predmeta lizinga; - iznos naknade koju plaća primalac lizinga; - iznos pojedinih rata naknade, njihov broj i vreme plaćanja, kao i - rok na koji je ugovor zaključen. Pored navedenih elemenata, ugovor o lizingu može da sadrži i sledeće elemente: - mesto, vreme i način isporuke predmeta lizinga; - svojinu na predmetu lizinga; - stranu koja je obavezna da osigura predmet lizinga i rizike od kojih treba da bude osiguran; . - način prestanka ugovora - opcija kupovine ili produženja ugovora;
12
- troškove transporta predmeta lizinga, njegovu montažu, demontažu i tekuće održavanje, zamenu delova, servis i tehničko-tehnološko unapređenje; - obučavanje osoblja primaoca lizinga za korišćenje predmeta lizinga; i - druge elemente o kojima ugovorne strane postignu saglasnost. - Operativni lizing je, za razliku od fiansijskog, kratkoročan i otkaziv u svako doba. Trajanje ugovora je kraće od očekivanog veka trajanja date opreme, a naknada je manja od vrednosti opreme. Sve troškove i rizike snosi davalac, a to su rizik slučajne propasti stvari, zastarelosti, troškovi osiguranja, održavanja, nabavke rezervnih delova, obuke kadrova, pružanje tehničke pomoći i slično . Poslovi operativnog lizinga u našoj zemlji nisu posebno pravno regulisani, pa se za operativni lizing kod nas primenjuje pravna regulativa koja se odnosi na zakup. Tako Tako se kod kod oper operat ativ ivno nogg li lizi zing ngaa prim primen enju juju ju odre odredb dbee član članaa 561. 561. do 599. 599. Zako Zakona na o obligacioni obligacionim m odnosima odnosima ("Sl. ("Sl. list SFRJ", SFRJ", br.29178,39/8 br.29178,39/85,45/89 5,45/89,57/89 ,57/89,, "Sl. list SRJ", br. 31193,22/99,23/99,35/99,44/99), koje se odnose na zakup. Poslovi Poslovi operativn operativnog og lizi lizinga nga se zasnivaju zasnivaju na ugovoru o zakupu, kojim kojim se zakupodavac zakupodavac (davalac lizinga) obavezuje da preda određenu stvar zakupcu (primaocu lizinga) na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu za to plaća određenu zakupninu. Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno. Ugovor o zakupu zaključen za određeno vreme prestaje samim protekom vremena za koje je zaključen, a isto važi i u slučajevima kad je, u nedostatku volje ugovarača, trajanje zakupa određeno zakonom. Ukoliko zakupac produži da upotrebljava stvar, po proteku vremena za koje je ugovor o zakupu bio zaključen, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se daje zaključen nov ugovo ugovorr o zakup zakupuu neod neodre ređe đenog nog traj trajan anja ja,, pod isti istim m uslo uslovi vima ma kao kao i pret prethod hodni ni,, s tim tim što što obezbeđcnja koja su treća lica dala za prvi zakup prestaju protekom vremena za koje je bio zaključen prvi ugovor o zakupu. Ugovor o zakupu čije trajanje nije određeno niti se može odrediti iz okolnosti ili mesnih mesnih obi običaj čajaa presta prestaje je otk otkazom azom koj kojii svaka svaka strana strana može može dati dati drugoj drugoj,, poštuj poštujući ući određen određenii otkazni rok, a ako dužina otkaznog roka nije određena ugovorom ili zakonom ili mesnim običajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne može biti dat u nevreme. Zakup prestaje ako zakupljena stvar bude uništena nekim slučajem više sile. U slučaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim naslednicima ako nije drukčije ugovoreno. 4.3. Lizing pokretnih i lizing nepokretnih stvari: 13
Lizing Lizing pokretnih pokretnih stvari za predmet lizinga lizinga ima obično opremu, s tim što se na lizing daju cela postrojenja ili pojedinačna oprema, a lizingnepokretnih stvari je situacija kada se na lizing daju nepokretnosti, zgrade.
4.4. UGOVOR O LIZINGU ZA KORIŠĆENJE STRANE OPREME
Domaće pravno lice može zaključiti ugovor o lizingu sa stranim pravnim licem na osnovu odredbe člana 44. Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, prema kojoj preduzeće i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. U skladu sa čl. 17. i 20. Uredbe Uredbe o privremenom privremenom izvozu i uvozu robe, privreme privremeno no se može uvoziti, odnosno izvoziti u zakup oprema, i to: mašine, aparati, uređaji, prevozna i prenosna sredstva, instrumenti i dr., a privremeni uvoz, odnosno izvoz, odobrava carinarnica do roka predviđenog ugovorom o zakupu. Prem Premaa tome tome,, domaće domaće prav pravno no li lice ce u posl poslovi ovima ma lizi lizinga nga sa stra strani nim m pravn pravnim im lice licem, m, se može može poj pojavl avljiv jivati ati i kao primal primalac ac lizing lizingaa i kao davala davalacli clizin zinga. ga. U slučaj slučajuu kada domaće domaće pravno lice u poslovima lizinga sa stranim pravnim licem ima ulogu davaoca lizinga, ono u skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju vrši privremeni izvoz u zakup opreme, a kada je u ulozi davaoca lizinga, vrši privremeni uvoz u zakup opreme radi korišćenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. U skladu sa Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju, ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing. Ugovorom o zakupu, odnosno lizingu, prenosi se pravo korišćenja opreme uvezene u zakup uz plaćanje naknade (zakupnine), a može se predvideti i obaveza zakupodavca da zakupcu zakupcu obezbed obezbedii nesmet nesmetano ano korišć korišćenj enje, e, održava održavanje nje i tehnič tehničko-t ko-tehno ehnološ loško ko unapređ unapređenj enjee 'opreme, 'opreme, kao i zamena uvezene opreme novom tehničko-tehnol tehničko-tehnološki oški savršenijom savršenijom opremom za vreme trajanja roka zakupa. Oprema uvezena u zakup - lizing, podleže carinjenju, iako se radi o privremenom uvozu. Prema članu 165. Carinskog zakona, iznos uvoznih dažbina koje se delimično plaćaju na privremeno privremeno uvezenu robu utvrduje se u visini od 3% od iznosa uvoznih dažbina koje bi se platite za robu kad bi se ona stavila u slobodan promet, na dan prihvatanja deklaracije za privremeni uvoz, za svaki mesec ili deo meseca za vreme dok je roba privremeno uvezena. Pril Prilik ikom om priv privre reme menog nog uvoz uvoza, a, odnos odnosno no izvoz izvozaa u zakup zakup oprem opremee radi radi kori korišć šćen enja ja u proiz proizvod vodnji nji i radi radi pružan pružanja ja usluga, usluga, popunja popunjava va se Jedins Jedinstve tvena na carins carinska ka isprav isprava, a, u skladu skladu sa Pravilnikom o obliku, sadržini, načinu podnošenja i popunjavanju deklaracije i drugih 14
obrazaca
4.5. 4.5.
u
carinskom
postupku.
PRED PREDNO NOST STII I NEDO NEDOST STAC ACII LIZI LIZING NG POS POSLO LOVA VA
Lizing poslovi predstavljaju alternativni vid finansiranja investicija preduzeća, koji je naročito pogodan za mala i srednja preduzeća, kao i novoosnovana preduzeća koja često ne mogu da računaju na druge mogućnosti finansiranja. U najvećem broju slučajeva, kod donošenja odluke o ulasku u lizing poslove odlučujuće su sledeće prednosti lizinga: lizing daje mogućnost da se započne ili razvije biznis sa minimalnim početnim ulaganjem (učešćem);
prilikom nabavke opreme na lizing se ne daje gotov novac, kao kod samofinansiranja i nema zaduživanja unapred i davanja avansa, kao kodkupovine na kredit;
nabavkom opreme na lizing korisniku lizinga ostaje mogućnost korišćenja kredita u druge svrhe, jer banke teže odobravaju kredite komitentima koji već koriste neki drugi kredit, a lizing nije kredit;
ugovoreni ugovoreni plan otplate može se podesiti tako da se svaka rata lizi lizing ng naknade pokriva pokriva prilivom sredstava po osnovu korišćenja te opreme (np. lizing naknada se pokriva prilivom sredstava po osnovu realizacije robe proizvedene tom opremom);
lizing je mnogo bolje rešenje od kupovine u slučaju kada je predmet lizinga (oprema) korisniku potrebna samo ograničeno vreme (npr. sezonski), jer bi u tom slučaju kupovina bila nerentabilna;
15
lizing je jedino moguće rešenje za korišćenje određene opreme koja po svojoj ceni nije dostupna korisnicima, a ne može se ni dobiti na kredit(npr. gradevinske mašine); preko davaoca lizinga se mogu obezbediti dodatne usluge kao što su povoljnije održavanje opreme uzete u lizing, što se ne može očekivati u slučaju bankarskog kreditiranja;
lizing se obično nudi bez dodatnih sredstava obezbeđenja ili se nudi uz dodatno obezbeđenje koje je daleko manje nego kod bankarskog kreditiranja; upravo iz razloga što dodatno obezbeđenje najčešće nije potrebno, pravne formalnosti u vezi sa zaključivanjem ugovora o lizingu se mnogo brže završavaju nego kod bankarskih kredita.
Pored brojnih prednosti, lizing ima i određene nedostatke, koji svakako suštinski nisu zanemarljiv zanemarljivi.i. Na primer primer visina lizing naknade koja se plaća u toku korišćenja predmeta lizinga, najčešće lizing čini skupim načinom nabavke dobara i opreme, ali ako korisnik lizinga nema gotovinu ili nije kreditno sposoban, lizing ostaje sasvim dobro rešenje za nabavku sred sredst stav avaa potr potreb ebni nihh za posl poslov ovanj anjee pred preduze uzeća ća,, jer jer pruž pružaa mo moguć gućno nost st pred preduz uzeć ećim imaa da modernizuju svoju opremu i samim tim postanu efikasnija i konkurentnija. ,
5. FORFETING U FUNKCIJI POSLOVANJA BANAKA6
Forfeting poslovi u funkciji poslovanja banaka se javljaju, dada domaći izvoznika nije u mogućnosti da finansira vlastitim sredstvima neki veći investicioni objekat ili radove sa odložen odl oženim im rokovi rokovima ma plaćan plaćanja, ja, pa zbog zbog tog togaa svoja svoja pot potraž raživa ivanja nja koj kojaa imapre imaprema ma stranom stranom uvozniku ustupa banci da bi na taj način obezbedio naplatu, odnosno pribavio novčana sredstva. Banka ugovorom o forfetingu preuzima od svog komitenta potraživanje, koje ovaj ima prema trećem licu. Komitent banke je dužan da banci preda odgovarajuću dokumentaciju koja dokazuje dug i da banci isplati eskontnu kamatu, troškove i proviziju. Predmet ugovora o forfetingu proizilazi iz ugovora o isporuci opreme, iz ugovora o izvođenju investicionih radova u inostranstvu i kompletnih industrijskih objekata ili bilo kog drugog ugovora sa trajnim izvršenjem obaveze. Ovim ugovorom (ugovorom o forfetingu), prodavac (proizvođač) ustupa svoja potraživanja od kupca na banku uz prenos instrumenata za naplatu naplatu tih potraživanja potraživanja o rokovima rokovima njihovog dospeća. dospeća. Forfeting Forfeting ugovorom ugovorom se ustupa samo jedno potraživanje i to u cilju pribavljanja finansijskih sredstava za kreditiranje izvoza na rok duži od šest meseci. Ugovor Ugovorom om o forfet forfeting inguu kao o dopunsk dopunskom om obl obliku iku finans finansira iranja nja dugoro dugoročni čnihh poslov poslovnih nih transakcija, stvaraju se uslovi uvozniku da nabavi robu, opremu i modernu tehnologiju bez angažovanja sopstvenih finansijskih sredstava. Ovaj oblik finansiranja je skuplji u odnosu na Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof.dr. Ljubomir D. Kovačević; Bankarstvo- bankarski menadžment; „Proleter“ Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. Str. 530.
6
16
klasič klasične ne bankar bankarske ske kredit kredite. e. Na ovaj način način domaći domaći izvozni izvoznicim cimaa se obazbeđ obazbeđuje uje šansa šansa za plasiranje robe i usluge na inostrano tržište pod prihvatljivim uslovima. Rizik za naplatu potraž potraživa ivanja nja preuzi preuzima ma banka. banka. Inicij Inicijati ativa va za zaklju zaključenj čenjee ugovora ugovora o forfet forfeting inguu pot potiče iče od izvoznika. Ugovor treba da sadrži podatke o zemlji uvoznika, vrsti roba koja se izvozi, dan isporuke, oblik u kome se izražava potraživanje, rokovi otplate pojedinih rata, termini za predaju predaju pojedinih dokumenata dokumenata o izvozu, mesto i način plaćanja, plaćanja, kao i druge podace potrebne poslovnoj banci za ispunjenje ugovora. Kod zaklju zaključen čenja ja forfet forfeting ing posla posla pot potreb rebno no je ugovori ugovoriti ti instr instrume umente nte i način način prenos prenosaa potraživanja, koji mogu biti u obliku: – Preno Prenosa sa potr potraž aživ ivan anja ja cesi cesijo jom, m, – Forf Forfet etir iranj anjee na osnov osnovuu otkup otkupaa menic menica, a, – Preno Prenoso som m dokume dokument ntar arno nogg akredi akrediti tiva va.. Prenos potraživanja putem cesije je način na koji se može obaviti posao finansiranja po sistemu forfetinga. Cesijom se vrši prenos potraživanja sa jednog poverioca na drugog, odnosno odnosno klasič klasična na zamena zamena poverio poverioca. ca. Raniji Raniji poveril poverilac ac je samo samo odgovor odgovoran an za postoj postojanj anjee potraživanja koje je predmet cesije i nije odgovoran za naplatu potraživanja. Za naplatu potraživanja u ovom slučaju je odgovorna banka forfeter. Forfetiranje na osnovu otkupa menica je međunarodnoj bankarskoj praksi najčešći oblik po kome se sprovodi postupak forfetiranja. U ovom slučaju se banka (forfeter) odriče prava da postavlja regresni zahtev trasantu, ako menično potraživanje ostane neneplaćeno. Zemlje koje su prihvatile Ženevsku konvenciju o menici, unele su u svoja zakonodavstva odredbu zakona po kojoj se trasant ne može osloboditi regresne odgovornosti za slučaj da trasat ne naplati menicu. menicu. Iz tog razloga razloga se u poslovima poslovima forfetiranj forfetiranjaa koristi koristi u najvećem najvećem slučaju sopstvena, sopstvena, a ne trasirana menica. Razlog za to je što se kod sopstvene menice može uneti klauzula „bez regresa“. Prenos putem dokumentarnog akreditiva predstavlja siguran način prenosa potraživanja. Banka Banka (forfe (forfeter ter)u )u moment momentuu dospel dospelost ostii plaćan plaćanja, ja, podnosi podnosi akredi akreditov tovanoj anoj banci, banci, ili ili od nje ovlašćenoj banci, akreditivna dokumenta na osnovu kojih se dozakuje da su ispunjeni uslovi za naplatu potraživanja u akreditovanom iznosu u celini. Putem dokumentarnog akreditiva komitent prenosi na banku svoju naplatu potraživanja. Banka akreditovana kao davalac naloga za prenos je zainteresovana da se obaveze prema prvobitnom korisniku akreditiva u celini ispune. Forfeting poslovi su dosta sigurni finanijski poslovi. Domaći izvoznik je u pravnom odnosu sa svojom bankom po osnovu zaključenja ugovora o forfetinu,a inostrani kupac je u pravnom odnosu sa svojom bankom preko koje je dao nalog za obavljanje posla putem faktoringa. faktoringa. Iz tog razloga je posao forfetinga forfetinga siguran siguran posao, kao i prenos prenos potraživanj potraživanjaa putem dokumentarnog akreditiva. 6. FAKTOR FAKTORING ING U FUNKC FUNKCIJ IJII POSLOV POSLOVANJ ANJA A BANAKA BANAKA 17
Faktor Faktoring ing je jedan jedan od novijih novijih obl oblika ika pribavl pribavljan janja ja novčani novčanihh sreds sredstav tavaa put putem em prodaj prodajee krat kratkor koročn očnog og pot potra raži živa vanja nja.. Klij Klijen entt (pri (privr vred edno no predu preduze zeće će)) nudi nudi na prod prodaj ajuu (fak (fakto toru ru)) posredničkoj organizaciji) svoja kratkoročna potraživanja po osnovu isporuke proizvoda ili usluga, ali pre njihovog dospeća. Faktor prihvata ponudu isplaćuje odmah deo potraživanja klijentu (oko 70% od ukupne vrednosti potraživanja), a ostatak isplate izvršava po okončanju naplate potraživanja. Ostatak potraživanja se stavlja klijentu na raspolaganje, umanjen za proviziju i ispravku vrednosti i to kada se izvrši ukupna naplata istog. Za svoju uslugu, koja uključuje rizik i kamatu kreditiranja klijenta, faktor naplaćuje proviziju na iznos potraživanja 2-4%. Učesnici faktringa su: • • • •
Klijent (prodavac robe), Kupac robe, Faktoring (agent zastupnik) Faktorova banka.
6.1. PREDNOSTI PREDNOSTI FAKTORI FAKTORINGA NGA 1. Proiz Proizvođa vođač, č, prodavac prodavac robe i usluga usluga u okviru okviru svojih svojih raspolož raspoloživi ivihh obrtni obrtnihh sredst sredstava ava dolazi do realizacije i naplate svojih potraživanja 2. Klij Klijent ent prenosi prenosi „brigu“ „brigu“ i rizik rizik naplate naplate potraživanj potraživanjaa na faktoring faktoring organizaci organizaciju ju 3. Klij Klijent ent održava održava tekuću likvi likvidnost dnost bez dodatni dodatnihh kredita kredita Faktoring poslu se pribegava kada se značajan deo realizacije nalazi u potraživanjima, a kada su kreditni izvori ograničeni ili skupi. Konačni troškovi faktoringa su veći u odnosu na kamate po kratkoročnim kreditima. Dosadašnja međunarodna praksa je pokazala da se faktoring, kao oblik finansiranja, pretežno odnosi na potraživanja po osnovu proizvoda i usluga, kratkih rokova i velike mogućnosti naplate. 6.2. VRSTE FAKTORINGA7
U poslovnoj praksi se ističe više vrsta faktoringa i to: 1. Otvo Otvore reni ni fakt faktor orin ingg 2. Zatvoreni Zatvoreni faktoring faktoring ili skriveni skriveni faktor faktoring ing posao, posao, 3. Pravi Pravi faktor faktoring ing i kvazi kvazi fakt faktori oring. ng. Prof.dr. Nenad M. Vunjak, prof.dr. Ljubomir D. Kovačević; Bankarstvo- bankarski menadžment; „Proleter“ Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. Str. 533.
7
18
6.2. 6.2.1. 1. Otvor Otvoreni eni fakt faktor orin ingg Otvoreni faktoring nastaje kada izvoznik prenosi svoje potraživanje prema inostranom kupcu, sa pozivom da dugovanja isplati faktoru. U ovom slučaju postoje dva oblika: kada je izvoznik svoje potraživanje definitivno preneo na faktora, te prestaje da bude poverilac prema ranijem dužniku i njegovo mesto zauzima faktor. Drugi oblik otvorenog faktoringa je kada izvoznik ustupi svoja potraživanja samo radi naplate. U ovom slučaju se vrši cesija u cilju defini definitiv tivnog nog prenoš prenošenj enjaa pot potraž raživa ivanja nja na faktor faktora, a, da bi faktor faktor naplati naplatioo pot potraž raživa ivanje nje od inostranog kupca u svoje ime, a za račun domaćeg izvoznika. Tada faktor plaća izvozniku određeni iznos u jednakim ratama i u određenom vremenskom periodu. 6.2. 6.2.2. 2. Zatv Zatvor oren enii fakto faktori ring ng Zatvoreni faktoring ili skriveni faktoring posao, nastaje kada izvoznik robu namenjenu izvozu prodaje za novac faktoru, tako što banka u svojstvu skrivenog principala tu istu robu preko istog izvoznika preprodaje inostranom kupcu na kredit. U ovom slučaju faktor ostvaruje zaradu na razulici u ceni. Pravi faktorin je prisutan kada se kumulativno vrše tri funkcije: 1. Fun Funkci kcija ja refina refinansi nsiran ranja ja potraži potraživanj vanja, a, 2. Fun Funkci kcija ja obezbeđ obezbeđenj enjaa plać plaćanj anja, a, 3. Funkcija Funkcija pružanja pružanja usluga usluga u vezi vezi sa prodajom prodajom robe i naplat naplatom om potraživanj potraživanja. a. 6.2.3.
Kvazi faktoring
Kvazi faktoring nastaje u slučaju, kada faktor vrši jednu ili dve od navedene naveden e funkcije.
6.3. NEDOSTACI NEDOSTACI FAKTORINGA FAKTORINGA Treba naglasiti da, pored očiglednih prednosti, faktoring takođe ima nedostatke, kao što su: •
•
•
Prekom Prekomjer jerno no oslanj oslanjanje anje na faktor faktoring ing kompan kompaniju iju može može rezult rezultira irati ti prekom prekomjer jernom nom trgovinom i pogrešnim upravljanjem Prekomjerno oslanjanje na faktoring kompaniju može takođe rezultirati gubitkom direktnih odnosa s klijentom Neke vrste kompanija nisu atraktivne za faktoring, kao što su: male kompanije, kompanije čija potraživanja potiču od samo nekoliko klijenata kompanije s mnogo malih klijenata kompanije sa spekulativnim poslom kompanije sa širokim spektrom proizvoda koji se prodaju opštoj javnosti o o o o o
19
•
•
• • • • •
•
Troškovi faktoringa su obično veći nego troškovi bankarskih kredita, tako da je cijena konačnog proizvoda takođe veća Izvoz Izvozni nici ci mo mora raju ju osig osigur urat atii da nema nema nesl neslag agan anja ja s kupci kupcima ma u pogl pogled eduu kvali kvalite teta ta proizvoda Neki kupci ne žele da budu uključene druge strane, osim prodavca Faktoring je kratkoročno finansiranje i ne može zadovoljiti sve poslovne potrebe Do faktoringa dolazi samo kada je faktor zaista siguran u solventnost klijenta Faktoring kompanije preferiraju klijente s većim poslovima Samo Samo faktor faktoring ing bez regres regresaa osloba oslobađa đa klijent klijentaa od rizika rizika naplat naplate. e. U svim svim drugim drugim slučajevima, klijent ostaje odgovoran za neizvršenje obaveza (čak i za diskontovana potraživanja) Klijent može pretrpiti znatan gubitak dohotka, uzimajući u obzir sve provizije i rizik gubitka koji je uključen
Faktoring kao oblik specifičnog finansiranja kod nas nije dovoljno razvijen, tako da njegovi efekti i značaj daleko zaostaju u odnosu na stvarne potrebe privrednih subjekata. Pošto nema zakonskih smetnji za razvijanje ovog vida finansiranja, očekuje se da će više dobiti na značaju, posebno putem osnivača, kao što su poslovne banke i akcionarska društva. društva.8
Preuzeto sa sajta: www.gamicofaktoring.com; www.gamicofaktoring.com; datum preuzimanja 21.01.2011.; vreme preuzimanja:21h preuzimanja:21h 22min 20
8
Z A K L J U Č A K
Banke – najstarije i najpoznatije od svih finansijskih institucija – u velikoj meri su se promenile u poređenju sa svojim prvobitnom formom od pre mnogo vekova, razvijajući se od menjačnica i emitenata novca, sve do najvažnijih pružalaca finansijskih informacija u celoj privredi. Bankarstvo ni u kom slučaju nije usamljeno u sektoru finansijskih usluga, već se nalazi pod sve većim pritiskom glavnih finansijskih konkurenata. Vodeće nebankarske institucije koje su danas konkurencija bankama u finansijskom sektoru nude mnoge slične usluge i zato je izuzetno teško napraviti razliku između banaka i ostalih finansijskih institucija. Ipak veće banke pružaju najširi spektar usluga u poređenju sa svim drugim finansijskim kompanijama koje danas postoje. Mnogi finansijski analitičari upozoravaju da je tradicijonalno bankarstvo ono koje odobravazajmove i prima depozite – osuđene na propast zato što neobankarske finansijske institucijeotimaju najbolje i najveće klijente banaka i zato što čak i kompanije srednje veličine imajutendenciju rasta imože se desiti da nadmaše banke u pogledu odobravanja zajmova i kredita,iako bi sve te usluge trebalo da budu ponuđene na otvorenom tržištu.
21
LITERATURA:
1. Doc.d oc.drr. Predr redrag ag Kapo Kaporr; Bank Bankar arst stvo vo sa osno osnova vama ma bank bankar arsk skog og pos poslovan ovanja ja i međunarodnim bankarstvom; Megatrend univerzitet Beograd; 2007. 2. Prof.dr. Vojin Bjelica; Bankarstvo – teorija i praksa; „Budućnost“; Novi Sad; 2001. 3. Prof. Prof.dr. dr. Nenad M. Vunjak, Vunjak, prof.dr. prof.dr. Ljubomir Ljubomir D. Kovače Kovačević vić;; Bankar Bankarstv stvoo- bankarski bankarski menadžment; „Proleter“ Bečej, Ekonomski fakultet Subotica, 2006. Str. 530. 4. www.scindek www.scindeks.nb.r s.nb.rs; s; datum datum preuzimanj preuzimanja: a: 21.01.2011.; 21.01.2011.; vreme vreme 19h 19h 42 min www.raiffeisenbank.rs;; datum preuzimanja: 21.01.2011. vreme preuzimanja: 20h 17 5. www.raiffeisenbank.rs min 6. http://www.gamicofaktoring.com/;
datu datum m preu preuzi zima manj njaa 21.0 21.01. 1.20 2011 11.; .; vrem vremee
preuzimanja:21h 22min www.ubs.asb.com;; datum preuzimanja 22.01.2011.; vreme preuzimanja 16h 03 min 7. www.ubs.asb.com 8. www.eimenik.rs.; datum preuzimanja 22.01.2011.; vreme preuzimanja 19h 16 min
22
SADRŽAJ
Uvod Uvod
..... .................... .................. .................. .................. .................. .................. ...................... .................. .................. .................. .................. .................2 ..2
1.
Nauka o bankarstvu....................................................................................................3
2.
Pojam nauke o bankarstvu............................................................................................3 2.1. Vrsta bankarskih poslova.......................................................................................4 2.1.1. Vrste banaka……………………………………………………….....................4 banaka……………………………………………………….....................4
3.
Ostali bankarski poslovi………………………………………………… poslovi……………………………………………………...................6 …...................6 3.1.Uslužni bankarski poslovi…………………………………………… poslovi………………………………………………..................6 …..................6 3.1.1.Trezorsko poslovanje……...…………………… poslovanje……...…………………………………………..................6 ……………………..................6 3.1.2. Poslovi depoa………………………………………………………...................6 3.1.3.
Ugovor o sefu…………………………………………………… sefu………………………………………………………...................7 …...................7
3.1.4.
Blagajnički poslovi………………………………………………......................7 poslovi………………………………………………......................7
3.1.5.
Devizno valutni I menjački poslovi……………………………….....................7 poslovi……………………………….....................7
3.1.6.
Poslovi platnog prometa u zemlji I sa inostranstvom……………....................8
3.2.Specifični bankarski poslovi…………………………………………................................………................9 4.
Lizing……………………………………………… Lizing…………………………………………………………………………… …………………………….........12 .........12
4.1.
Direktni i indirektni lizing…………………………………………………..........12 lizing…………………………………………………..........12
4.2.
Finansijski i operativni lizing……………………………………………….........12 lizing……………………………………………….........12
4.3.
Lizing pokretnih I lizing nepokretnih stvari………………………………...........14
4.4.
Ugovor o lizingu za korišćenje strane opreme………………………………........14 opreme………………………………........14
4.5.
Prednosti i nedostaci lizing poslova………………………………………...........16 poslova………………………………………...........16
5.
Forfeting u funkciji poslovanja banaka…………………………………………........17 23
6.
Faktoring u funkciji poslovanja banaka…………………………… banaka………………………………………...........18 …………...........18
6.1.
Prednosti faktoringa…………………… faktoringa………………………………………………… …………………………………….........19 ……….........19
6.2.
Vrste faktoringa…………………… faktoringa……………………………………………… ………………………………………….......29 ……………….......29
6.2.1.Otvoreni faktoring…………………………………………… faktoring……………………………………………………................19 ………................19 6.2.2.
Zatvoreni factoring…………………… factoring………………………………………………… ……………………………................20 ................20
6.2.3.Kvazi factoring…………………………………………… factoring……………………………………………………….................20 ………….................20 faktoringa……………………………………………… …………………………………...............20 ………...............20 6.3. Nedostaci faktoringa…………………… Zaključak…………………………………………………………………………..............22
24
