1.BANKARSKI POSLOVI
Obavlj Obavljaju ajući ći odredj odredjene ene poslov poslovee banka banka manife manifestu stuje je svoju svoju specif specifičn ičnost ost finan finansij sijsko skogg interme intermedije dijera ra u tržišnoj tržišnoj privredi privredi.. Analiz Analizom om bankars bankarskih kih poslova poslova dolazi se do saznanja saznanja o dinami dinamici ci promen promenaa konce koncepta pta banke banke.. Naime, Naime, banka banka kao multio multiorga rganiz nizova ovani ni i adapti adaptibil bilni ni poslovni sistem brzo reaguje na promene u privredi a i sama povratno utiče na privredu. Bez obzira na svu dinamičnost promena bankarskih poslova, ipak se oni mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koji vekovima postoje. Uobičajena su tri kriterijuma za grupis grupisan anje je banka bankarsk rskih ih poslov poslova: a: 1. bilan bilansni sni kriter kriteriju ijum; m; 2. funkc funkcion ionaln alnii kriter kriteriju ijum m i 3. vremenski vremenski kriterijum (ročnost). (ročnost). Prema bilansnom bilansnom kriterijum kriterijumuu bankarsk bankarskii poslovi mogu biti pasivni, aktivni i neutralni. Funkcionalni kriterijum omogućuje podelu bankarskih poslova na: 1. poslove mobilizacije i koncentracije sredstava; 2. kreditne poslove; 3. komisione; 4. vlastite. Vremenska analiza izvora i plasmana omogucuje podelu bankarskih poslova na: 1. kratkoročne; 2. srednjeročne srednjer očne i 3. dugoroč dugoročne. ne. Kombin Kombinac acijom ijom navede navedenih nih kriter kriterijum ijumaa može može se doći doći do grupis grupisanj anjaa poslo poslova va tako tako da pojedine grupe izražavaju istovremeno i njihovu bilansnu poziciju, vremensku dimenziju i njihovu funkcionalnost. Shodno tome, mogu se analizirati: 1. pasivni poslovi poslovi - kratkoročni kratkoročni i dugoročni; 2. aktivni - kratkoročni i dugoročni; 3. neutralni -kratkoročni i dugoročni; 4. vlas vlastit titii - kratk kratkoro oročn čnii i dugo dugoro ročn čnii posl poslov ovi. i. U osno osnovi vi ove ove pode podele le je pozi pozici cija ja bank bankee pri pri posredovanju izmedju finansijski suficitnih i finansijski deficitnih transaktora. transaktora.
2. PASIVNI BANKARSKI POSLOVI
2.1. Mobilizacija i koncentracija finansijskih resursa
Vršeći funkciju mobilizacije i koncentracije slobodnih finansijskih resursa, banke faktički obavljaju pasivne bankarske poslove. Bilansno posmatrano, radi se o tudjim mobilisanim i koncentrisanim sredstvima, koja su s aspekta banke njen dug, zbog čega se evidentiraju u njenoj pasivi. 1
Obavljajući pasivne bankarske poslove, banka vrši dve značajne funkcije. Prvo, vrši mobilizaciju i koncentraciju mnoštva atomiziranih finansijskih viškova, različite vremenske disponibilnosti, čineći ih upotrebljivim po kvalitetu i kvantitetu s aspekta zajmotražioca. Drugo, tako mobilisana i koncentrisana sredstva banka transformiše i stavlja na raspolaganje finansijski deficitnim transaktorima, shodno njihovim kvantitativnim i vremenskim preferencijama. Može se reci da banka predstavlja organizacioni oblik koncentracije finansijski suficitnih transaktora (pozajmilaca), s jedne strane i koncentraciju finansijski deficitnih transaktora (zajmotražilaca), s druge strane. Zbog toga, bankarski poslovi mobilizacije i koncentracije čine potreban uslov za normalno bankarsko poslovanje, dok drugu stranu bankarskih aktivnosti čine plasmani prethodno prikupljenih sredstava. Suštinski posmatrano, bankari stvaraju sopstvene obaveze prema finansijski suficitnim transaktorima, da bi ih, zatim, transferisali u vidu potraživanja prema finansijski deficitnim transaktorima. Moglo bi se reci da su banke opšti upravljači novčanog kapitala, jer koncentrišu upravljačka prava mnogih (i najmanjih) kreditora, s jedne strane i da su, s druge strane, globalni debitor, jer se banka zadužuje u ime mnoštva finansijski deficitnih transaktora. Iz navedene analize sledi da su poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava od specifičnog značaja za banku, jer su polazni uslov za osnivanje i funkcionisanje banke, kao i zbog stalno rastuce tražnje za finansijskim sredstvima. Zbog toga je politika mobilizacije i koncentracije sredstava sve značajniji segment poslovne politike banaka. Naime, do skora je čak i u razvijenim tržišnim privredama u bankama bio naglasak na upravljanju aktivom (plasmani), a ne pasivom (izvori), a u cilju ostvarivanja ciljeva likvidnosti i profitabilnosti. "Poslednjih godina je zapažena promena u naglasku upravljanja da uključi regulisanje pasive i kapitalnih sredstava (sopstveni kapital banke - dodao B.K.) kao način da se zadovolje njihovi ciljevi rentabilnosti i likvidnosti". 1 Radi se o potrebi optimalnog struktuiranja izvora bančinih sredstava, što joj omogucuje nesmanjenu aktivnost plasiranja čak i u uslovima restriktivne monetarne politike. Metodološki posmatrano, indikator uspešnosti vodjenja politike koncentracije sredstava je veličina i struktura kreditnog potencijala banke, shvaćenog kao onaj iznos sredstava koji se može plasirati putem kredita iz finansijskog potencijala, a da se u isto vreme obezbedi likvidno 1
Edward W. Reed, Richard V. Cotter, Edward K. Gill, Richard K. Smith, Commercial Banking, Prentice - Hall, Inc, New Yersey, 1986, p. 180.
2
i solventno poslovanje banke. Kreditni bilans banke se javlja kao značajan indikator promene u formiranju izvora sredstava i plasmana banaka, s obzirom da "kreditni, a uostalom i ukupan finansijski potencijal banaka zavisi od stanja i odnosa u funkcionisanju ekonomskog sistema, a sa fukcionalnog aspekta taj potencijal, kao dinamička kategorija, odražava refleksiju brojnih inicijalnih i multiplikativnih domacih i vanjskih finansijskih uticaja i promena...". 2 U politici optimalne koncentracije sredstava banke moraju da struktuiraju svoj porftelj iz povecane ponude depozita od strane njenih komitenata, kao i iz odredjenog iznosa kredita zakljuČenih u zemlji i inostranstvu i tržišnim mobilisanjem na finansijskom tržištu, emitovanjem hartija od vrednosti. Pri tome, najpovoljniji tok formiranja bankarskih sredstava su depozitni izvori, dok su kreditni i tržišni izvori opravdani u slučaju kada se ekscesno poveca tražnja za bankarskim sredstvima, kada se mogu i moraju prihvatiti veci troškovi mobilisanja ovih izvora. Da bi obezbedile veću i raznoliku ponudu sredstava, banke bi morale da se opredeljuju u svojoj poslovnoj politici na kombinaciju takvih instrumenata i podsticaja koji mogu da utiču stimulativno na ponudu finansijskih sredstava, u smislu da zainteresovani subjekti povecaju svoje depozite kod banaka i kupuju razne hartije od vrednosti u što je moguce većoj meri. Ukoliko je finansijsko tržište razvijenije, to su i mehanizmi i instrumenti koji se koriste za prikupljanje i privlačenje sredstava u banke raznovrsniji i složeniji. Ukoliko ga nema, nužna je institucionalizacija hartija od vrednosti i njihovog tržišta radi kvalitativne promene politike mobilizacije i koncentracije bankarskih resursa. Pri koncipiranju i realizaciji politike optimalne koncentracije sredstava u okviru banaka razlikuju se nekoliko pravaca aktivnosti. Prvo, ne samo u interesu banke, vec i u interesu nacionalne ekonomije je da se mnoštvo atomiziranih finansijskih resursa koncentriše na relativno mali broj punktova (banaka) a u cilju korišćenja efekata ekonomije obima. Drugo, treba najpre mobilisati sredstva iz sektora stanovništva i vanprivrede, kao tradicionalno suficitnih finansijskih sektora, a zatim ih transferisati u sektor privrede, kao tradicionalno finanisjski deficitni sektor. Suština je, pri tome, da se ostvari medjuregionalna i medjugranska mobilnost ovih sredstava. Trece, osim kvantitativne dimenzije ovih aktivnosti, bitan je i njihov kvalitet, tj. odredjeno struktuiranje izmedju kratkoročnih i dugoročnih finansijskih sredstava. Četvrto, konkurencija izmedju banaka stvara pogodan ambijent za raznovrsne tehnološke inovacije koje omogućuju brojne finansijske inovacije u pružanju 2
Dr Milan Golijanin, Kreditni potencijal banaka - ogledalo bitno narušenih odnosa u finansiranju reprodukcije, Jugoslovensko bankarstvo, br. 6/84, str. 12.
3
usluga komitentima, i to razvojem tržišnih modela i mehanizama, kao što su razvoj informacionog sistema, primena marketing koncepta, strateškog planiranja, čime se banka stavlja na raspolaganje svojim komitentima svih 24 sata. Peto, sve to dovodi do porasta fiksnih troškova u prikupljanju sredstava (troškovi savremene tehnologije), ali zbog smanjenja troškova živog rada i ogromnog broja finansijskih transakcija koje obavljaju banke, smanjuju se troškovi po jedinici usluge.
2.2. Vrste pasivnih bankarskih poslova
Pasivni bankarski poslovi se najčešće dele na kratkoročne i dugoročne, pri čemu se nekadašnja podela i na srednjoročne poslove sve više zanemaruje. Obavljanjem pasivnih poslova banka stvara obaveze prema samoj sebi da bi ih u okviru aktivnih poslova transformisala u potraživanja prema trećim subjektima. 2.2.1. Kratkoročni pasivni bankarski poslovi
Najznačajniji kratkoročni pasivni bankarski poslovi su: 1. depozitni poslovi, 2. emisija novca, 3. reeskontni poslovi, 4. relombardni poslovi, 5. izdavanje blagajničkih zapisa, obveznica i drugih kratkoročnih hartija od vrednosti, 6. kratkoročni krediti od drugih banaka.
Pod pasivnim depozitnim poslovima se podrazumevaju mobilizacija i koncentracija različitih vrsta depozita, kao što su: depoziti po vidjenju privrednih subjekata, neoročeni štedni ulozi gradjana, ograničena i namenska sredstva privrede i stanovništva itd. Sekundardna emisija novca koju vrše banke depozitno kreditnom multiplikacijom predstavlja kombinaciju aktivnog i pasivnog posla, jer se odobravanjem kredita od strane banke istovremeno stvara i obaveza u vidu depozita. Reeskontni poslovi se sastoje u eskontovanju menica poslovne banke kod centralne banke, do kojih je poslovna banka došla prethodnim odobravanjem kredita svojim komitentima. Radi se, znači, o ponovnom eskontovanju (reeskontovanju) jednom vec eskontovanih menica. Shodno tome, eskont se odvija izmedju poslovne banke i njenih komitenata, a reeskont izmedju poslovnih banaka i centralne banke. U prvom slučaju poslovna banka odobrava kredit komitentu na bazi njegove menice, da bi joj ta ista menica poslužila za uzimanje kredita kod centralne banke (reeskontni kredit). Preko reeskontnih 4
kredita poslovna banka kompenzira prethodno smanjenje kreditnog potencijala. Medjutim, obično ne postoji kvantitativna jednakost izmedju eskonta i reeskonta i obično je reeskontni kredit manji od eskontnog kredita (20-50%), što zavisi od stepena restriktivnosti monetarne politike. Prema tome, eskontovanje je aktivan posao za poslovnu banku, dok je reeskontni kredit pasivan posao. Relombard je takodje pasivan posao koji nastaje izmedju poslovne banke i centralne banke. Početni uslov za nastanak relombardnog posla jeste lombardni kredit koji odobrava poslovna banka komitentima, pri čemu su vrednosni papiri i efekti pokrice za kredit. S aspekta poslovne banke lombardni kredit je aktivan posao. Ukoliko poslovna banka iskoristi dobijeno pokriće za lombardni kredit i doznači ga centralnoj banci dobiće relombardni kredit, koji s aspekta poslovne banke predstavlja pasivan posao. Emisijom kratkoročnih vrednosnih papira, kao što su blagajnički zapisi, obveznice, depozitni certifikati, poslovna banka je u poziciji da mobiliše finansijske resurse sa finansijskih tržišta. Ovi poslovi su veoma razvijeni u tržišnim privredama, a i posledica su promene u teorijskom i strateškom konceptu banaka, u smislu da banka nije pasivni akceptant obaveza. To znači da banka nece prilagodjavati svoje aktivne poslove zavisno od postojeceg potencijala, već će kreditni potencijal povećavati u skladu sa tražnjom za bankarskim resursima. Kratkoročni krediti od drugih banaka predstavljaju kratkoročnu obavezu banke, koja je uzela kredit, prema banci kreditoru. Na mobilizaciju ovih sredstava banka se odlučuje da bi očuvala ili poboljšala likvidnost. 2.2.2. Dugoročni pasivni bankarski poslovi
U pasivne dugoročne bankarske poslove spadaju: 1) emisija dugoročnih hartija od vrednosti (akcije i dugoročne obveznice); 2. prikupljanje oročenih i ograničenih depozita; 3. prikupljanje fondova i dugoročnih sredstava preduzeća i javnih institucija; 4. inostrani dugoročni krediti i 5. emisija založnica. Emisijom akcija banka stiče dugoročan sopstveni kapital, koji je faktički trajno angažovan u banci, što joj daje sigurnost u poslovanju. Ukoliko emituje obične akcije, banka povećava broj onih koji upravljaju bankom, ili povecava učešće u upravljanju vec postojećih akcionara, zavisno od toga ko ima pravo da kupuje obične akcije. Ukoliko banka emituje 5
prioritetne akcije, njihovi vlasnici imaju prioritetno pravo naplate fiksirane dividende iz ostvarene dobiti. Emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti, naročito obveznica, banka na kreditnoj dugoročnoj osnovi dolazi do neophodnih finansijskih resursa. Radi se o stabilnim izvorima sredstava koja se otplacuju po unapred definisanim amortizacionim planovima. Banka je obavezna da placa fiksnu kamatu bez obzira na poslovni uspeh. Kao pokriće za emisiju založnica služe obično hipotekarni krediti, ili odredjene nepokretnosti. I u ovom slučaju banke rekreiraju prethodno smanjeni kreditni potencijal.
3. AKTIVNI BANKARSKI POSLOVI
Aktivnim poslovima banke plasiraju prethodno mobilisane finansijske viškove u vidu različitih vrsta kreditnih i nekreditnih ulaganja. Pri obavljanju aktivnih poslova banka je u ulozi poverioca
3.1. Kratkoročni aktivni poslovi
Najznačajniji kratkoročni aktivni bankarski poslovi jesu: 1. eskontni kredit, 2. lombardni kredit, 3. akceptni kredit, 4. rambursni kredit, 5. kontokorentni kredit, 6. avalni kredit, 7. vinkulacioni kredit, 8. faktoring i 9. kratkoročne hartije od vrednosti. Eskontni kredit je najstariji kratkoročni aktivni bankarski posao, koji se sastoji u otkupu menica komitenata pre njihovog roka dospeca. Shodno tome, menica je osnov za odobravanje kredita. Pri eskontovanju menice, kredit nije u visini meničnog pokrića, vec se umanjuje za iznos kamate od trenutka eskontovanja do datuma dospeča menica. Kamata za koju se-umanjuje eskontni kredit zove se eskont ili diskont. Eskontni kredit je sa aspekta poslovne banke veoma siguran, jer se ona može pojaviti kod centralne banke sa zahtevom za reeskont. Eskontni kredit je u principu pokriven robom, jer je menica nastala kao produkt konkretnog dužničko-poverilačkog odnosa, zbog čega se smatra da delujp, u principu, stabilizaciono u odnosu na privredna kretanja. Lombardni kredit se odobrava od strane banke na bazi pokrića u vrednosnim papirima, 6
zlatu ili trgovačkoj robi. Razlika izmedju eskontnog i lombardnog kredita je u sledećem: 3 1. kod eskonta za dug jamči dužnik celom svojom imovinom, dok kod lombarda jedino zalog koristi kao pokriće; 2. kod lombarda je moguće zahtevati dopunu pokrica, ukoliko mu tržišna vrednost opadne za preko 10%; 3. lopmbardni kredit iznosi do 75% vrednosnih zaloga; 4. lombardni kredit je povoljan za dužnika, jer dolazi do sredstava bez prodaje zaloga. Dobijeni lombardni zalog banka može iskoristiti za rekreiranje sopstvenog kreditnog potencijala tako što će tražiti relombardni kredit ili kod centralne banke, ili kod neke vece i snažnije poslovne banke. Akceptni kredit se sastoji u mogućnosti koju pružaju banke svojim komitentima da na njih trasiraju menice do odredjene visine i sa odredjenim rokom. Shodno tome, akceptiranjem menice svojih komitenata banka postaje glavni menični dužnik. Akceptni kredit se realizuje onog trenutka kada vlasnik takve menice nakon isteka njenog dospeća zatraži od banke naplatu. Rambursni kredit je specifična vrsta akceptnog kredita koji je karakterističan za spoljnu trgovinu. Banka odobrava akcpetni kredit uvozniku, a u korist izvoznika, pri čemu kao pokriće služe na njeno ime preneti robni dokumenti - teretnice i ostali papiri. Ovi papiri služe kao garancija za nesmetanu isplatu menica, jer kod rambursnog kredita kupac (uvoznik) ne placa robu u gotovu, već izvoznik prima ramburs, tj. isplatu preko kupčeve bančine veze u inostranstvu u vidu akcepta. Zbog toga se ovim poslom bave samo banke sa medjunarodnim ugledom, uz mogućnost da manje banke koriste posredovanje većih i snažnijih banaka. Kontokorentni kredit ili kredit po tekucem računu se realizuje tako što banka odobrava svom komitentu kredit na tekuci račun, čime je komitent u poziciji da njime raspolaže izdavanjem naloga banci za isplatu sa tekućeg računa. Kredit je u funkciji kreditiranja obrtnih potreba preduzeća komitenata. Avalni kredit se odobrava u vidu posebne garancije na licu menice, zbog čega predstavlja menično jemstvo banke. Banka garantuje da će neko od potpisnika menice ispuniti svoju meničnu obavezu. Shodno tome, davanjem avala banka prihvata obavezu da u slučaju kada menični dužnik ne isplati obavezu meničnom poveriocu, istu ona u potpunosti izmiri. Vinkulacioni kredit (lat. vinculare - spojiti, zadužiti, obavezati) znači vrstu kredita koji 3
Dr S. Komazec, Dr A. Živkovic, dr Ž. Ristic, Bankarstvo, Čigoja štampa, Beograd, 1995, str. 110.
7
odobrava banka na bazi prethodne obaveze dužnika da doznači tovarni list, na osnovu koga će banka potpuno ili delimično raspolagati vrednošću robe. Koristi se u veletrgovini pri otkupu robe na terenu. Na osnovu ovog kredita trgovina na veliko ne mora čekati na naplatu robe od krajnjeg kupca, vec dobija sredstva kojim raspolaže. Time krajnji kupac isplacuje vrednost robe banci, a banka mu vraća tovami list u cilju preuzimanja robe. Kratkoročni vrednosni papiri su oblik investicionog ulaganja kojim banka stiče kamatonosne i likvidnosne instrumente, što je u funkciji profitabilnosti i likvidnosti banaka. Radi se o kratkoročnim državnim obveznicama koje su izuzetno sigurne i transferibilne u svakom trenutku i na svim finansijskim tržištima. Faktoring poslovi predstavljaju oblik kratkoročnog plasmana, gde banka ili specijalizovana faktoring kompanija otkupljuje kratkoročna potraživanja koje izvoznik ima prema nekom trećem licu. Time banka ili faktorska kompanija preuzima rizik naplate potraživanja. Na taj način izvoznik se kratkoročno kreditira i do 90% vrednosti izvoza, dok mu se preostali iznos stavlja na raspolaganje kada kupac primi robu, uz odbitak kamate i provizije.
3.2. Dugoročni aktivni bankarski poslovi
Radi se pretežno o dugoročnim kreditima koje banke odobravaju svojim komitentima, kao i o investicijama u dugoročne hartije od vrednosti: 1. hipotekarni kredit; 2. gradjevinski kredit; 3. investicioni kredit; 4. konzorijalni kredit; 5. stambeni kredit; 6. forfetiranje; 7. potrošački kredit; 8. portfolio investicije. 4 Hipotekarni kredit je oblik dugoročnog kredita koji je pokriven realnim nepokretnim dobrima - hipoteka. Pri tome, za dug jamči samo hipoteka. Gradjevinski kredit banka odobrava komitentima za objekte u izgradnji, najčešce na rok od 3-5 godina. Investicioni kredit je u funkciji finansiranja razvoja, ali i za nabavku trajnih obrtnih sredstava. Konzorcijalni kredit se odobrava preko privremenih ili stalnih konzorcijuma, koji se 4
Dr Nenad Vunjak, Finansijski menadžment, Ekonomski fakultet Subotica, 1994, str. 443-466.
8
sastoje iz grupacije zainteresovanih banaka. Konzorcijumi se najčešce formiraju povodom emisije velikih javnih zajmova. Konzorcijum preuzima hartije od vrednosti po nešto nižem kursu u odnosu na nominalnu vrednost, da bi ih plasirao po nešto višem kursu, ostvarujući pri tome odredjenu dobit. Ukoliko prodaja obveznica ne uspe, konzorijum može preuzeti neprodate obveznice i time postati kreditor na dugi rok. Stambeni kredit se smatra posebnim oblikom gradjevinskog kredita, čija je funkcija da domacinstva lakše dolaze do stanova, kao i da se stimuliše razvoj gradjevinarstva. Osim banaka, stambene kredite odobravaju privredna i javna preduzeca, fondovi za stambenu izgradnju, fondovi solidarnosti i penzioni fondovi. Kada banke odobravaju stambene kredite, one ih odobravaju po nižim kamatama nego u slučaju drugih vrsta kredita. Forfeting je oblik dugoročnog finansiranja izvoza, što se realizuje kao otkup dugoročnih potraživanja izvoznika od strane banke ili forfeting kompanije. Pri otkupu potraživanja odbija se fiksni iznos kao provizija, koja se prevaljuje na krajnjeg kupca, jer se ugovor o forfetingu zaključuje pre zaključivanja izvoznog posla. Time izvoznik dolazi do sredstava i pre nego što mu kupac plati robu. Potrošački kredit omogucuje anticipativnu potrošnju onih delova stanovništva koji trenutno imaju veće potrebe za potrošnjom nego što im omogućuje njihov trenutni nivo dohotka. S obzirom da se potrošački krediti odobravaju na teret onih delova stanovništva koji odlažu svoju potrošnju (štede) za buduci period, kao i ako se pravilno utvrde uslovi i vrste, može se dati opšta ocena da oni podstiču proizvodnju i promet, uravnotežavaju robno-novčane odnose i povećavaju opšti nivo životnog standarda stanovništva. Pored banaka, potrošački kredit mogu odobravati proizvodna i trgovinska preduzeća. Portfolio investicije predstavljaju plasmane banaka u hartije od vrednosti različitih prinosnih stopa i rokova dospeća, što omogućuje bankama optimizaciju zahteva za profitabilnošću i stabilnošću poslovanja.
4. NEUTRALNI BANKARSKI POSLOVI
Smatra se da su uslužni ili neutralni poslovi najstariji bankarski poslovi, koji se mogu obavljati u svoje ili tudje ime, ali uvek za tudj račun. "Menjanje novca je najstariji i prvi 9
bankarski posao od sviju bankarskih poslova. U starom svetu metijači su sedeli na svojim astalima - bancima - i menjali razne novce. Malo po malo izdvajali su se oni ovim operacijama, te je na taj način i trgovina dobila ime banka, po "banku" za kojim su oni sedeli i svoje poslove obavljali". 5 Postoji visok stepen prožimanja izmedju neutralnih, s jedne strane, i aktivnih i pasivnih poslova, s druge strane. "Naime, kvalitet, ažurnost, tačnost i brzina u obavljanju neutralnih poslova neposredno utiče na intenzitet, kvalitet i kvantitet pasivnih i aktivnih bankarskih poslova.6 U tržišnim privredama postoji rastuci trend uslužnih poslova koje nude banke. Politika uslužnih poslova je orijentisana na optimalno korišcenje postojeceg stručnog potencijala, organizacionih i tehničkih mogucnosti i mreže filijala, a u cilju porasta kreditnog potencijala, kako u interesu banke, tako i njenih komitenata. Naime, obavljajući ove poslove banke naplaćuju proviziju, a često i efektivne troškove. Politika uslužnih poslova banke je sastavni deo njene marketing strategije, da kvalitetom i cenom usluga poboljša svoju konkurentsku poziciju na finansijskom tržištu. Efikasnija politika uslužnih poslova se efektuira ne samo na nivou pojedinačne banke, već i na makro nivou, jer ubrzava cirkulaciju finansijskih sredstava, povećavajući efikasnost čitave privrede. Ekspanzivni rast proizvodnih snaga, globalizacija ekonomskih i finansijskih odnosa, manifestovanih kroz protivurečni proces deregulacije na nacionalnim nivoima i neophodni stepen regulacije na globalnom planu, čime se stvaraju uslovi za integralnu medjunarodnu konkurenciju u svim oblastima i na svim tržištima, stvaraju pogodan ambijent za kvalitativan i kvantitativan razvoj tradicionalnih neutralnih bankarskih poslova, ali i za nastanak i razvoj novih uslužnih poslova, što se najčešće obuhvata širim pojmovima "finansijska revolucija" i "finansijske inovacije". Uobičajena je podela neutralnih poslova na 1) posredničke i 2) komisione bankarske poslove. Karakteristika posredničkih bankarskih poslova je da ih banka obavlja u tudje ime i za tudj račun, uz naplatu odgovarajuće nadoknade. Najznačajniji posrednički poslovi su poslovi platnog prometa u zemlji i inostranstvu i poslovi raznih naplata i isplata (tzv. inkaso poslovi). Kod komisionih poslova banka ih obavlja u svoje ime ali za tudj račun. 5
Aleksandar Borisavljević, O bankama, štampano u Kraljevsko-srpskoj državnoj štampariji, Beograd, 1887, str. 40. Citirano prema: tnr Života Ristić, Neutralni bankarski poslovi u Jugoslaviji, doktorska disertacija, Niš, 1976, str. 5 6 Mr Ž. Ristic, Neutralni bankarski poslovi..., op.cit. str. 19.
10
Najznačajniji komisioni poslovi su emisija obveznica i drugih hartija od vrednosti, izdavanje kreditnih pisama i otvaranje akreditiva, izdavanje garancija i garantnih pisama, otvaranje akreditiva, čuvanje i upravljanje vrednostima (depo poslovi, poslovi kupovine i prodaje hartija od vrednosti, deviza i valuta po nalogu i za račun komitenata, komisioni kreditni poslovi itd.).
5. SOPSTVENI BANKARSKI POSLOVI
Grupaciju sopstvenih poslova banke obavljaju u svoje ime i za svoj račun. Naime, akcionarsko organizovanje banke, koje pretpostavlja učešće i sopstvenog kapitala, nužno namece bankama da se prema svojim komitentima ponašaju i kao "inicijalni" poverioci (na bazi sopstvenog kapitala), a ne samo kao "izvedeni" poverioci (po osnovu tudjih sredstava). Zbog toga je sve vece učešće plasmana koji znače bankarski posao u svoje ime i za svoj račun. Upravljajući aktivom i pasivom banka "... mora saldirati troškove i raspoloživost njene pasive prema prihodu i riziku njene aktive. Sposobnost je bankarstva da drži sredstva čija su likvidnost, rentabilnost i rizik kompatibilni sa rokom dospeća placanja i troškovima njenih dugovanja".7 Za razliku od poslova koncentracije i plasmana gde banke postižu zaradu na razlici izmedju aktivne i pasivne kamate, i neutralnih poslova gde naplacuju proviziju, kod sopstvenih poslova banke su usmerene ka optimizaciji profita. U tu svrhu banke se direktno uključuju u proizvodni, robni ili uslužni promet, ili u berzanske transakcije koje banka vrši bilo samostalno, bilo preko svoje sopstvene organizacije osnovane za tu svrhu. S obzirom na vremensku dimenziju ovih poslova, razlikuju se kratkoročni i dugoročni sopstveni bankarski poslovi. U kratkoročne sopstvene bankarske poslove ubrajaju se arbitražni poslovi (banke zaradjuju na razlici u kursevima hartija od vrednosti na različitim berzama), berzanski spekulativni poslovi gde banka kupuje hartije od vrednosti na berzi po jednom kursu, da bi ih kasnije uz veci kurs prodala (swich i swap), 8 spekulacije sa hartijama 7
James L. Pierce, Monetary and Financial Economies, John Wiley and Sores, New York, 1984, p. 194 Swich je robni posao sa inostranstvom koji omogućuje nekoj zemlji da u režitnu kliringa dodjc do konvertibilnih valuta, a njeni izvoznici da dodju do zarada na osnovu kursne razlike izmedju deviza i robnih ccna koje postojc izrnedju zemlje porekla robe i zemlje stvarne uvoznice robe. Razlika se naziva svvich premija. Swap poslove obavljaju banke na berzama ili deviznim tržištima, gde se u isto vreme i sa istim partnerom sklapa posao kupovine odredjenog i/.nosa deviza s odredjenim rokom dospeća i prodaje istog iznosa s drugim rokom dospevanja. Tu postoji promptna i terminska kupoprodaja deviza, pri čemu je 8
11
od vrednosti i trgovanje i participacija u poslovima komitenata. U dugoročne sopstvene poslova spadaju osnivanje sopstvenih preduzeća i akcionarskih društava u cilju maksimiranja profita, kao i učestvovanje u kapitalu drugih preduzeča, kupovinomnjihovih akcija. Kada se radi o jugoslovenskim uslovima, institucionalizacija i realizacija koncepta tržišne i poslovno-sposobne banke, sa prepoznatljivim poslovnim subjektivitetom stvoriće prostor za razvoj sopstvenih bankarskih poslova. U svojoj poslovnoj aktivnosti banke ce morati da kvantificiraju učešće sopstvenih u ukupnim poslovima, u skladu sa svojim i preferencijama svojih komitenata u odnosu na likvidnost, profitabilnost i sigurnost. Ovo zbog toga što su sopstveni bankarski poslovi u isto vreme i veoma profitabilni, ali i izrazito rizični, što se efektuira ili kroz stimulativnu politiku dividendi i povoljnim ugledom u javnosti konkretne banke, ili u obliku stečaja i katastrofalnih posledica po komitente.
6. UGOVOR O KREDITU
Ugovor o kreditu je dvostrana izjava volje kreditora i kreditovanog, tako da obavezno mora biti u pismenoj formi i obuhvatiti sve posebne uslove pod kojima se kredit odobrava.
Ugovor o kreditu treba da sadrži: -
iznos odobrenog kredita,
-
namenu i rok korišćenja,
-
rok vraćanja kredita,
-
visina redovne i zatezne kamatne stope,
-
obaveze banke prema klijentu,
-
instrumente obezbeđenja,
-
namensku kontrolu upotrebe kredita,
-
nadležnost u slučaju spora,
-
mesto i datum sklapanja ugovora,
-
potpise ovlašćenih lica ugovornih strana overeni pečatom.
cilj zarada na kursu ili kamatama, ili na jednom i drugom.
12
Banka je u obavezi da po kreditu sačini plan otplate i iskaže efektivnu kamatnu stopu. Efektivna kamatna stopa se obračunava obično komfornom metodom i sadrži nominalnu kamatnu stopu iz ugovora, kao i iznos naknade i provizije obračunate u postupku odobravanja i korišćenja kredita a saglasno Odlukom o jedinstvenim načinu obračuna i iskazivanja efektivne kamatne stope na kredite i depozite (Sl.Glasnik RS br.1/2005). Pregled elemenata otplate bitnih za visinu efektivne kamatne stope i Plan otplate kredita su sastavni delovi ugovora. Odluku koju donesu organi upravljanja banke, na osnovu zahteva, treba sprovesti. Ukoliko je odluka negativna klijent se obaveštava pismenim putem uz obrazloženje, ako je odluka pozitivna klijent se poziva na sklapanje ugovora o kreditu. U novije vreme zaštitne klauzule su postale značajnije od ugovorenih kalaterala. Postoje različite kombinacije zaštitnih klauzula koje u osnovi zavise od finansijske snage klijenta, kao i od kvaliteta njegovog menadžmenta. Cilj zaštitnih klauzula je da se utiče na poslovnu politiku i ponašanje klijenta i tako minimizira kreditni rizik. Najviše se koriste sledeće zaštitne klauzule: -
preduzeće se obavezuje da će u periodu trajanja kredita servisirati banci periodične finansijske izveštaje,
-
obavezuje se da će u isom periodu držati sopstveni obrtni kapital iznad određenog minimalnog nivoa,
-
da neće vršiti veće bilansne promene ili vlasničku transformaciju bez odobrenja banke,
-
da ne ulazi u nova kreditna zaduživanja,
-
klijent ne sme da ulazi u fuzije sa drugim preduzećima bez odobrenja banke i slično.
13
