Seminarski rad
Jelena Sekulić
UVOD Prorod Prorodni ni resurs resursii su opšte opšte dobro dobro i zajed zajednič ničko ko bogats bogatstvo tvo.. Njihov Njihovoo korišć korišćenj enje, e, privredna primena i ekonomsko vrednovanje treba da budu planski usmereni i namenski konstrolisani. Bez obzira na vrstu, vrstu, strukturu strukturu i pojedinačn pojedinačnee količine, količine, oni su osnov za predstojeći predstojeći privredni i ekonomski razvoj svake zemlje, tako i Srbije. Naravno, postoji i deo prirodnih resursa koji mora ostati izvan ekonomskih i privrednih tokova i koji treba da bude sačuvan za sadašnje i buduće generacije, a to posebno važi za one resurse koji se teško obnavljaju i neobnovljive prirodne resurse. Pristu Pristupp prirod prirodnim nim resurs resursima ima mora mora da obuhva obuhvati ti defini definisan sanje je politik politikee i strate strategij gijee njihovog održivog korišćenja, kao i definisanje zakonodavno-pravnog okvira za njihovo efikasno sprovođenje. Prirodnim resursom obično nazivamo sve ono što potiče od Zemlje - zemljište, biljke, životinje, vodu, drvo, naftu, metale i ostalo. Sve ih koristimo u vrlo različite svrhe, kao što je: •
proizvodnja najraznovrsnijih proizvoda važnih za svakodnevni život,
•
dobijanje električne energije,
•
gajenje useva,
•
vožnju automobila,
•
građevinske radove...
Sve što jedemo, koristimo ili kupujemo predstavlja ili prirodni resurs ili je nastalo od njega. Prirodni resursi su svuda oko nas, a zbog sve većih i rastućih potreba, mi ih vrlo brzo iskorištavamo. Mnogi prirodni resursi se iscrpljuju brže nego što mogu biti zamenjeni novim. Iz tog razloga mora se obratiti pažnja na tu činjenicu da će se neki od njih u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, zato što živi svet na Zemlji zavisi od ovih resursa.
1
Seminarski rad
Jelena Sekulić
1. PRIRODNI RESURSI - POJMOVI I DEFINICIJE, PODELA Elementi prirode se dele na: •
Prirodne resurse (izvore) - odnose se na prirodna dobra koja su u funkciji tj. privedena korišćenju.
•
Prirodni uslovi - prirodni faktori su elementi geografske sredine (klima, reljef, zemljište, sunčeva toplota, atmosferske padavine, blizina vode za navodn navodnjav javanj anje) e) koji koji se ne mog moguu neposr neposredn ednoo korist koristiti, iti, ali bez njihov njihovog og učešća neke proizvodnje nisu moguće. Oni ispoljavaju svoj uticaj nezavisno od volje čoveka, a samo je pitanje u kojoj meri će to on iskoristiti u stvaranju novih vrednosti.
Prirodna dobra koja se još ne koriste predstavljaju rezerve.
Prirodni potencijal predstavljaju prirodni resursi sa rezervama prirodnih dobara i prirodnih uslova koja čoveku mogu biti od koristi ili to već jesu, tj. mineralne sirovine, vode, zemljište sa vegetacijom i prirodni prir odni uslovi.
Prirodno bogatstvo je opisna vrednosna odrednica za prirodni potencijal. Prirodni resursi se mogu podeliti prema pripadnosti na prirodne resurse: •
atmosfere (vetar, kiša, sunčanost,...) sunčanost,...)
•
litosfere-zemljine kore (mineralne sirovine i zemljište)
•
hidrosfere (kopnene vode i okeani)
•
biosfere (flora i fauna)
Prema trajanju, prirodni resursi mogu biti: •
neobnovljivi resursi (mineralne sirovine)
•
obnovljivi resursi (zemljište, vode, flora i fauna na kopnu i moru, kao i neki nemetali npr. šljunak i pesak, kao i morske soli)
2
Seminarski rad
Jelena Sekulić
2. MINERALNI RESURSI Mineralni resursi spadaju u grupu neobnovljivih resursa, to su iscrpljivi resursi i zbog toga je potrebno njihovo racionalno korišćenje tj. štednja, koje se u savremeno vreme ostvaruje: reciklažom, supstitucijom i uvozom. Korišćenje mineralnih resursa izaziva veliko zagađenje životne sredine i praćeno je sledećim pojavama: •
velika degradacija zemljišne površine
•
velika količina otpada
•
velika količina otpadnih voda
•
naftne mrlje.
Mineralne sirovine su mineralne materije neorganskog ili organskog porekla koje, pri određenom stupnju razvoja tehnike i tehnologije, mogu ekonomično da se koriste u prirodnom stanju ili nakon prerade. Minerali predstavljaju različita postojana hemijska jedinjenja. Postoje ograničeni delovi zemljine kore u kojima je sadržaj nekog elementa znatno veći od njegovog prosečnog sadržaja u zemljinoj kori i njih nazivamo ležišta mineralnih sirovina.
Sirovine koje sadrže minerale metala nazivaju se rude. r ude. Rude mogu biti: •
Monometalične – one koje sadrže samo jedan metal;
•
Polimetalične ili kompleksne – one koje sadrže više metala.
Mineralne komponente u jednoj sirovini mogu se svrstati u pet grupa ito: 1. Osnovne korisne komponente - mineralni nosioci elemenata zbog kojih se mineralna sirovina eksploatiše. 2. Korisne korisn snii mine minera raln lnii prat pratio ioci ci osno osnovn vnih ih kori korisn snih ih Korisne komponente komponente - kori minerala, njima se povećava ekonomska vrednost sirovina. 3. Korisne primese - korisni elementi koji se javljaju u malim količinama, npr. plemeniti metali u rudama obojenih metala, gde se najčešće izdvajaju u koncentrate osnovnih korisnih metala i povećavaju ekonomsku vrednost. vrednost. 4. Nekorisne komponente - minerali stenske mase i ostali minerali koji u datom trenutku nemaju ekonomsku vrednost.
3
Seminarski rad
Jelena Sekulić
5. Štetne primese - elementi čije prisustvo preko određenog sadržaja u sirovini ili koncentratima otežava ili čak onemogućava njihovo korišćenje, npr. arsen, sumpor u ugljevima itd. Prim Primar arna na prer prerad adaa rude rude se vrši vrši proc proces esom om koji koji se nazi naziva va konc koncen entr trac acij ija. a. Koncentracijom se iz rude izdvajaju korisne komponente i primese u jedan ili više odvojenih proizvoda, koji se nazivaju koncentrati. Nekorisne komponente i štetne primese čine odvojen proizvod tj. jalovinu. Mesto gde se jalovina se jalovina odlaže je jalovište. Mine Mineral ralne ne siro sirovi vine ne,, prem premaa tehn tehnol ološ oško kojj klas klasifi ifika kaci ciji ji mo mogu gu biti biti me meta tali ličn čnii i nemetalični. Metalične mineralne sirovine se dele na: •
rude obojenih metala,
•
rude crnih metala,
•
rude plemenitih metala,
•
rude retkih metala,
•
rude retkih i rasejanih metala.
Nemetalične mineralne sirovine imaju veliku i raznovrsnu primenu i to : •
u hemijskoj industriji i poljoprivredi,
•
u građevinarstvu i industriji građevinskih materijala,
•
u staklarskoj i livačkoj industriji,
•
u keramičkoj i vatrostalnoj inustriji,
•
abrazivni materijali,
•
drago kamenje. Energetske sirovine tj. goriva, služe za dobijanje toplotne energije i drugih vidova
energije. S obzirom na agregatno stanje dele se na: •
čvrsta goriva (ugalj, drvo...),
•
tečna goriva (nafta),
•
gasovita goriva (prirodni gas),
•
geotermalni fluidi - oni spadaju u grupu obnovljivih energetskih izvora. U procesu primarne prerade rude izdvaja se koncentrat metala koji čini veći deo i
jalovina koja predstavlja gubitak. Prilikom ovog procesa postoje sledeći troškovi: fiksni
4
Seminarski rad
Jelena Sekulić
(nisu zavisni od proizvodnje) i varijabilni (zavisni od proizvodnje) troškovi. Varijabilni troškovi troškovi su direktno direktno proporcionaln proporcionalnii proizvodn proizvodnji. ji. Donji granični granični sadržaj sadržaj metala u rudi je minimalni sadržaj metala pri kome je eksploatacija rude ekonomski opravdana. Ekonomski Ekonomski je opravdana ako se stvori prihvarljiva minimalna dobit. Parametri kvaliteta mineralnih sirovina od kojih zavisi njihova cena su: •
Sadržaj korisnih komponenti - sadržaj metala u koncentratu je najvažniji pokazatelj kvaliteta.
•
Sadržaj Sadržaj korisnih korisnih primesa primesa - korisne korisne primese primese u koncentra koncentratima tima povećava povećavaju ju njegov kvalitet a samim tim i cenu npr. plemeniti metali, platina, selen, paladijum, germanijum u koncentratima bakra.
•
Sadržaj Sadržaj štetnih štetnih primesa primesa - umanjuju umanjuju kvalitet koncentrata koncentrata a time i njegovu njegovu cenu. Za sve rude i koncentrate metala definisani su maksimalno dozvoljeni sadržaji štetnih primesa, za neke to znači manju cenu, dok je za neke to "prag" upotrebljivosti iznad koje koncentrat nije upotrebljiv pa samim tim nema ni cenu. Štetne primese mogu negativno da utiču na proces i kvalitet dobijenog metala, kao i životnu sredinu.
•
Sadržaj vlage - štetna štetna je u svim rudama i koncentratima, koncentratima, povećava povećava troškove trans transpo port rtaa konc koncen entr trat ataa do topi topion onic icee i pove poveća ćava va troš troško kove ve topl toplje jenj njaa u topionici.
Istraživanje ležišta ruda je složen poduhvat koji zahteva velika finansijska ulaganja, njegove osnovne faze su: •
osnovna geološka istraživanja,
•
regionalna geološka istraživanja,
•
•
poludetaljna geološko-rudarska istraživanja, detaljna geološko-rudarska istraživanja. Na osnovu osnovu geološ geološkoko-rud rudars arskih kih istraž istraživa ivanja nja utvrđu utvrđuje je se veliki veliki broj broj podata podataka ka i
kategorizacija rezervi. One mogu da budu A, B, C1, C2 i prognozne rezerve D1 i D2 katego kategorij rije. e. Prilik Prilikom om izrade izrade raznih raznih studij studijaa i invest investici icioni onihh projek projekata ata,, kao i prilik prilikom om donošenja raznih poslovnih odluka, bitno je znati kakve su rezerve ovih sirovina. Bilansne rezerve čine osnovu za izradu ovih studija i čine ih rezerve A i B kategorije i delimično C1, dok veći deo C1 C2 kategorije spadaju u vanbilansne rezerve.
5
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Istraživanja ležišta sirovina obično traju 10-12 god. Kod velikih ležišta moguće je početi sa eksploatacijom pre završetka istraživanja i to ako su ležišta velika, tako da eksploatacija jednog dela ne remeti istraživanje preostalog dela. Takođe, bilansne rezerve istraženog dela ležišta treba da omogućavaju rentabilan kapacitet proizvodnje za određeni period, u kojem bi se istražio i preostali deo, a da objekti i radovi na otvaranju tog dela ležišta ne remete konačni program eksploatacije čitavog ležišta.
2.1. Metalične sirovine A. Ruda bak bakra ra
Bakar Bakar se najviše najviše troši u građevina građevinarstvu rstvu 40%, elektroind elektroindustiji ustiji i elektronic elektronicii 25%, industriji mašina i opreme 15%, transportna sredstva – najviše automobili 10% i hemijska industrija i razna potrošna dobra 10%. U Srbiji se ležišta l ežišta bakra nalaze u istočnoj, zapadnoj i jugozapadnoj Srbiji, a najveći značaj imaju ležišta bakra na području Bora i Majdanpeka. U njima ima i plemenitih metala koji povećavaju vrednost rude. Ležišta sa uslovno-bilansnim rezervama C1 kategorije mogu se svrstati u tri grupe: 1. Ležišta Ležišta sa velikim velikim rezerva rezervama ma i relativno relativno velikim velikim sadrža sadržajem jem bakra bakra – Borska Borska Reka ali i na velikoj dubini. 2. Ležišta Ležišta sa velikim velikim rezerva rezervama ma i malim sadrž sadržajem ajem bakra bakra i plemenit plemenitih ih metala metala – Cerovo, Kiseljak, Lece. 3. Ležišt Ležištaa sa relati relativno vno veliki velikim m sadržaje sadržajem m bakra i malim rezerv rezervam amaa – Čika Čika Mrin, Stojadinovići, Karavansalija.
B. Rude olova olov a i cinka ci nka
Srbija je do pre 20 godina imala veliku proizvodnju olova i cinka u svetskim okvirima. Međutim danas su aktivna samo dva rudnika i to: Rudnik na planini Rudnik i Grot kod Vranja, dok su ostali zatvoreni zbog iscrpljenosti istraženih rezervi. Olovo-cinkovne rude se otkopavaju jamskim putem, jer se pretežno nalaze na većim dubinama, a u sebi sadrže ekonomski značajnu količinu srebra, a ređe i zlata. Neke su nosioci ekonomski interesantnih količina kadmijuma i bizmuta. Danas su interesantna ležišta sa sadržajem olovo-cinkovne rude koji je veći od 5%: Veliki Majdan, Lece, Kosmaj, Grot, Belo Brdo, Stari Trg i još neka ležišta u kopaoničkoj i šumadijskoj oblasti.
6
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Sve rude olova i cinka se podvrgavaju flotaciji ili gravitacijskoj koncentraciji, pošto metalurgija zahteva koncentrate olova sa više od 65% olova i koncentrate cinka sa više od 47% cinka. C. Bok B oksi sit t
Boksit je sirovina iz koje se dobija aluminijum, koji široku primenu u mnogim industrijskim granama. Aluminijum je veoma rasprostranjen u gornjim delovima zemljine kore i njegov srednji sadržaj je 7,45%. Boksit se najčešće ne podvrgava primarnoj preradi. Srbija nema proizvodnju boksita i aluminijuma, mada postoje ležišta boksita u zapadnoj Srbiji – Tara, Mčkat, Počuša sa prosečnim sadržajem 25-30% aluminijuma, niskog kvaliteta zbog visokog sadržaja silicijuma. D. Ostale Osta le metalične met alične sirovine
Gvožđe Gvožđe - sadržaj u zemljinoj zemljinoj kori iznosi 5%. Korisni Korisni elementi elementi u rudama gvožđa gvožđa su: kalcijum, magnezijum, mangan i vanadijum, a štetni su: fosfor, sumpor, bakar, olovo i cink. Srbija nema aktivnih rudnika gvožđa iako su registrovane velike potencijalne rezerve čija je karkteristika mali sadržaj gvožđa, pa se celokupne potrebe železare Smederevo uvoze. Mangan, hrom i titan - sirovinska baza ovih sirovina je takođe nepovoljna pošto registrovane potencijalne rezerve imaju mali sadržaj metala pa su ekonomski neisplative. Antimon - strateški metal koji se koristi za proizvodnju naoružanja. Registrovane vanbilasne i potencijalne rezerve ove rude svrstavaju Srbiju u interesantna područje i u svetskim razmerama. Nikl i kobalt - u Srbiji postoje interesantne rezerve ovih sirovina. Potencijalne Potencijalne rezerve postoje u ležištima Ruđinci i Veluća i Mokra Gora, dok su sve bilansne rezerve u jedinom aktivnom nalazištu fero-nikla kod Glogovca. Kalaj, molibden, volfram - u značajnim rezervama su evidentirani u Srbiji, ali su vrlo malo istraženi i zato se svrstavaju u potencijalne. Zlato i srebro - u Srbiji ne postoje značajnija ležišta, dok se potencijalne rezerve nalaze na područji Crnog Vrha, Bora, Deli Jovana, Majdanpeka i Blagojevog kamena kod Kučeva. Zlatonosne žice su male debljine i sa čestim prekidima što otežava istraživanje i poskupljuje eksploataciju. Postoje i sekundarna tj. aluvijalna ležišta u dolinama reka Pek, Šaška, Crnajka, Porečka Reka i Trgoviški Timok, a njihova opšta odlika je reletivno mali i
7
Seminarski rad
Jelena Sekulić
neujednačen sadržaj zlata i srebra, pa zbog toga nisu zanimljiva za veću i organizovaniju eksplataciju. Oko 15% svetske proizvodnje zlata i preko 20% srebra dobija se preradom ruda bakra, što je slučaj i u Srbiji gde je 2002.god. proizvedeno 90 kg. zlata i 2t. srebra.
2.2. Nemetalične sirovine Nemetalične sirovine se nazivaju i industrijski minerali (bez dragog kamenja). Mogu imati raznu namenu - abrazivi, keramičke sirovine, sirovine za hemijsku industriju, konstrukcioni materijali, u optici i elektronici, za proizvodnju veštačkih đubriva... Nemetalične sirovine predstavljaju značajan razvojni resurs naše privrede. Srbija ima značajnu proizvodnju mnogih nemetala i to: Kvarcni pesak - Rgotina kod Zaječara, Donja Bela Reka kod Bora, Lazarevac, Valjevo, Vršac Vršac itd. Najveći deo se troši u staklarskoj i livačkoj l ivačkoj industriji. Magn Magnez ezit it - okol okolin inaa Čačk Čačka, a, Rašk Raškee i na Zlat Zlatib ibor oru. u. Troši roši se za proi proizv zvod odnj njuu vatrostalnih opeka i magnezijum metala. Azbest - kod Baljevca na Ibru i Stragari i Ruište kod Kragujevca. To je specifičan vlaknasti mineral otporan na toplotu i kiseline, pa zato služi za proizvodnju vatrostalnih tkanina. Fosfat - Lisina kod Bosilegrada, Bosilegrada, detaljno istražena istražena ali nije u eksploataciji. eksploataciji. Postoje i značajna ležišta krečnjaka, dolomita, laporca, feldspata, glina, barita, zeolita, kaolina, bentonita i dr. nemetala koja se eksploatišu.
3. ENERGETSKE SIROVINE Energetske sirovine su od posebnog značaja za sve proizvodne grane neke privrede. U okviru energetskih resursa na prvom mestu su resursi nafte i gasa. Ovi energenti se kod nas već više decenija proizvode na prostoru Vojvodine. S obzirom na prethodno izražene skokove cene nafte na svetskom tržištu, ovi resursi imaju poseban značaj sa strategijskog
8
Seminarski rad
Jelena Sekulić
stanovišta za celokupni energetski i prerađivački sektor privrede. Resursi uglja su takođe strateški važan faktor i za privredni razvoj. Energets Energetski ki potencijal potencijal Srbije je izražen izražen sledećim sledećim brojkama: brojkama: - ugalj 85%, nafta i prirodni gas 5%, uran 3% i uljni škriljci, a hidroenergija i ostali obnovljivi izvori energije čine 7%. Bruto potrošnja energije u Srbiji: ugalj 49%, nafta 29%, prirodni gas 15%, hidroenergija 7%. Termoelektrane u Srbiji sa najvećima kapacitetom su: Nikola Tesla Tesla A i B, Kostolac A i B, Kosovo A i B, Kolubara i Morava. Određeni značaj imaju i obnovljivi izvori energije kao što su geotermalna energija, energija, biomasa, sunce, vetar i nedovoljno istražene nuklearne sirovine i uljni škriljci. Ugalj - najznačajniji energetski izvor u Srbiji sa utvrđenim rezervama koje iznose više milijardi milijardi tona od čega je 40% bilansnih bilansnih rezervi. rezervi. Struktura bilansnih bilansnih rezervi uglja je: lignit 94%, mrko-lignitski 5%, mrki 0,6% i kameni 0,4%, što pokazuje da Srbija nema kvalitetnih ugljeva. Proizvodnja u Srbiji: lignit 98,5% , mrki 1% i kameni 0,2%. Odlika svih vrsta naših ugljeva je relativno mala donja toplotna vrednost. Ležišta uglja u Srbiji: •
Kameni ugalj - Ibarski rudnici (Jarando i Ušće) i Vrška Čuka. Njihove
bilansne rezerve iznose 20% od ukunih rezervi kamenog uglja, što znači da je najveći deo rezervi van eksploatacije. •
Jasenovac. Udeo rezervi rezervi ovih rudnika rudnika u Mrki ugalj - Rembas, Bogovina i Jasenovac. ukupnim rezervama iznosi 47%. Perspektiva za nalaženje novih bilansnih rezervi mrkog uglja postoje u Mlavsko-petrovačkom basenu.
•
Mrko-lignitsk Mrko-lignitskii ugalj - Soko, Štavalj i Lubnica. Po kvalitetu se nalazi na
prelazu iz mrkog u lignitne ugljeve i dobrog je kvaliteta. Posle lignita ima najveći privredno ekonomski značaj. Rezerve se nalaze u basenima gde postoji eksplatacija i to Sokobanjskom Sokobanjskom 73%, Sjeničkom 24% i Lubnica 3%. •
Lignit - bilansne rezerve locirane su po basenima Kosovski basen 64%,
Kolubarski 18%, Kostolački 5% i ležište Kovin 1%. Osnovna obeležja naših lignita su: velike rezerve, velika debljina ugljenig slojeva, mala dubina i nizak kvalitet (zbog toga se najviše sagoreva u termoelektranama radi prizvodnje elektroenergije). Nuklearne sirovine - karakteristika otkrivenih ležišta urana kod nas je nizak stepen istraženosti sa izuzetkom ležišta na Staroj planini. Sadržaj urana u našim rudama je
9
Seminarski rad
Jelena Sekulić
nedovoljan za rentabilnu eksplataciju, a pored toga proizvodnja nuklearne energije je skopčana sa velikim rizcima po prirodnu sredinu i ljude, tako da aktiviranje naši nalazišta nije izvesno u bliskoj budućnosti. Uljni škriljci - sadrže ugljovodonična ulja iz kojih se može dobiti nafta i njeni derivati. U području Boljevca, Aleksinačkom basenu, Zapadnomoravskom i ValjevskoMioničkom Mioničkom basenu se nalaze nalaze ležišta ležišta ugljenih ugljenih škriljaca škriljaca u Srbiji. Srbiji. Imajući Imajući u vidu aktuelne aktuelne i očekivane cene ostalih izvora energije proizvodnja električne energije iz uljnih škriljaca nije izvesna u bliskoj budućnosti. Nafta i gas - Srbija ima proizvodnju nafte i gasa ali nedovoljnu za sve potrebe. Posle istraživanja eksplatacione rezerve otkrivene su u Vojvodini (oko 99% proizvodnje nafte i ukupna prozvodnja gasa) i Stigu.
4. UTICAJ EKSPLOATACIJE MINERALNIH SIROVINA NA ŽIVOTNU SREDINU Isko Iskoriš rišća ćava vanj njem em jedn jednog og priro prirodn dnog og resu resurs rsa, a, delim delimič ično no ali ali dugo dugotra trajn jno, o, sa tendencijom rasta, uništavamo druge prirodne resurse. To To je direktna i odmah vidljiva šteta na samom početku eksploatacije rude. Ostale štete manifestuju se kroz zagađivanje životne sredine. Jalovine rudnika metala izložene su neprekidnom dejstvu vetra. U njima se odvijaju hemijski procesi rastvaranja većine prisutnih minerala teških metala i spirala njihovih jona u vodotokove, čime se ugrožavaju, a negde i u potpunosti uništavaju biljke i životinje. Erozijom odlagališta i jalovišta od strane površinskih voda ili od atmosferskih padavina, takođe takođe,, nastaj nastajuu ozbiljn ozbiljnaa zagađe zagađenja nja vodoto vodotokov kova. a. Kod naila nailaska ska velik velikih ih voda voda plavi plavi se priobalno, po pravilu, kvalitetno poljoprivredno zemljište i trajno zagađuje štetnim jonima teških metala. Eolska erozija (erozija delovanjem vetra) flotacijskih jalovišta izaziva zagađenje prašinom, u krugu prečnika od nekoliko desetina kilometara. U novije vreme su propisi u oblasti zaštite životne sredine znatno strožiji. Trošak za zaštitu zaštitu životn životnee sredin sredinee postaj postajee realna realna ekonom ekonomska ska katego kategorija rija,, prisut prisutna na u svim svim tehnotehnoekonomskim elaboratima za otvaranje rudnika, ali i pored preuzimanja svih mera zaštite, apsolutna sigurnost nije zagarantovana. Havarije na flotacijskim jalovištima ne mogu se
10
Seminarski rad
Jelena Sekulić
apsolutno isključiti, zbog mogućih elementarnih nepogoda ili katastrofa, pa i mogućeg ljudskog propusta. Drugi veliki zagađivač životne sredine su rudnici lignita i termoelektrane u kojima lignit lignit sagore sagoreva va radi radi proizv proizvodn odnje je elektr elektroe oener nergij gije. e. Pošto Pošto u našim našim termoel termoelekt ektran ranama ama sagorevaju niskokvalitetni ligniti sa velikim sadržajem pepela, količine pepela su velike. Zagađivanje okoline može biti vrlo intenzivno, a ponekad i vrlo opasno za ljude i životinje. Problem deponovanja pepela iz termoelektrana je daleko složeniji i skuplji od deponovanja flotacijskih jalovina. Treći po redu veliki zagađivač životne sredine je proizvodnja i transport nafte. Zagađenje naftom najviše nastaje u njenom pomorskom ili rečnom transportu. Prema tome, racionalna potrošnja i štednja mineralnih resursa je neminovnost iz dva osnovna razloga: 1. mineralni mineralni resursi resursi su neobn neobnovlji ovljivi vi i kao takvi takvi imaju ograni ograničene čene rezerve rezerve,, 2. smanjenom smanjenom eksploa eksploatacij tacijom om mineralnih mineralnih resursa resursa umanjuje umanjuje se zagađen zagađenje je i štetne posledice po životnu sredinu.
4.1. Reciklaža otpada i racionalno korišcenje mineralnih resursa Portošnja metala i energije u Svetu ima zabrinjavajući tempo rasta. Rezerve se brzo troše. Metalni otpad predstavlja vrlo značajan sekundarni resurs, čijim se sakupljanjem i vraćanjem u proces ponovne prerade značajno smanjuje potrošnja primarnih sirovina, produžuje vek trajanja njihovih rezervi i smanjuje zagađenje životne sredine. Ponovno korišćenje metala iz otpada, kao i uopšte ponovno korišćenje drugih materijala naziva se recikliranje (reciklaža).
U globalnoj podeli, imamo dve vrste otpada: industrijski i komunalni. Odgovara Odgovarajućom jućom preradom preradom komunaln komunalnog og otpada otpada značajno značajno se smanjuje smanjuje potrošnja potrošnja primarnih sirovina za proizvodnju stakla, čelika, aluminijuma, obojenih metala, papira, plastike i dr. Veći je udeo metala u otpadima razvijenih zemalja. U razvijenim zemljama se komunalni otpad tretira u postrojenjima za sortiranje. Neorganske komponente se ponovo vraćaju na preradu, dok se organske kompostiraju (spaljuju) ili delom spajaju radi proizvodnje toplotne ili električne energije. Nakon takvog tretmana preostali deo otpada je manje mase i zahteva manje površine za deponovanje. Sortiranje otpada započinje na mestu njegovog nastajanja (odvojeni kontejneri za pojedine vrste otpada: metal, staklo, papir, plastika itd.).
11
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Od svih komponenti komunalnog otpada, najlakše se reciklira čelik, koji se smatra 100% reciklabilnim. reciklabilnim. Aluminijum Aluminijum iz reciklaže reciklaže opredstavlja opredstavlja idealnu idealnu sirovinu sirovinu za izradu izradu amba am bala laže že za preh prehra ramb mben enee proi proizv zvod ode. e. Hart Hartija ija je najz najzas astu tupl plje jeni nija ja komp kompon onen enta ta u komunalnom otpadu. U reciklirane komponente komunalnog otpada spada i staklo. U Srbiji se tek odnedavno pojavljuju prva postrojenja za separaciju komunalnog otpada. Postepeno se uvodi i separacija na mestu nastajanja. Efekti reciklaže ogledaju se u sledećem: •
Proizvodnja metala, papira, stakla i drugih materijala iz otpada je jeftinija.
•
Smanjuje se količina otpada koji se deponuje, te su po tom osnovu manji troškovi za zakup zemljišta, pripremu i održavanje deponoje.
•
Manje deponovanog otpada, znači manje zagađivanja životne sredine.
•
Smanjuje se potrošnja primarnih neobnovljivih mineralnih sirovina, čime se produžava vek eksploatacije.
•
Manja Manja proizv proizvod odnja nja metala metala iz primar primarnih nih sirovi sirovina na znači znači manju manju količi količinu nu jelovine, a time i manje površine i troškove za odlaganje, kao i manje zagađenje životne sredine.
•
Pravilno izabrana strategije i tehnologija za preradu otpada donose profit u upošljavanju ljudi.
4.2. Razvoj novih tehnologija i štednja mineralnih sirovina Kod većine ležišta metala, u proseku 5% čine najbogatiji deo rude, do 35% je ruda sa srednjim sadržajem metala, na bazi koje se odvija eksploatacija i oko 60% je siromašna vanbilansna ruda. Te vanbilansne siromašne rude čine najveći i najznačajniji sekundarni izvor izvor za dobija dobijanje nje metala metala.. Vrlo važan važan pokaza pokazatel teljj racion racionaln alnog og korišć korišćenj enjaa minera mineralni lnihh sirovina je iskorišćenje bilanskog dela ležišta, koje kod površinskog otkopavanja iznosi 8090%, a kod podzemnog 60-75%. Razv Razvoj oj novi novihh tehn tehnol olog ogij ijaa otko otkopa pava vanj njaa leži ležišt šta, a, kao kao i razv razvoj oj tehn tehnolo ologi gije je za valorizaciju metala iz zaostalih neotkopanih delova ležišta i deponovanih vanbilansnih ruda, su vrlo značajni pravci u racionalnom korišćenju mineralnih resursa. Razvijene su, i primenjuju tehnologije za preradu i doiskorišćavanje metala iz sekundarnih sirovina. Na raspolaganju je sve više polimetaličnih kompleksnih ruda za dobijanje više metala. Na toj osnovi se razvijaju nove tehnologije prerade, tzv. "bezotpadne tehnologije".
12
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Njima se teži da se iz kompleksnih sirovina valorizuje što veći broj korisnih komponenata, a jelovina svede na najmanju moguću meru. Brza iscrpljivanja mineralnih resursa zavise od mogućnosti njihove supstitucije, diskontne i poreske stope. Smatra se da pad diskontne stope rezultira većom štednjom resursa, i obrnuto. Visoka poreska stopa može da dovede do odlaganja eksploatacije nekih sirovina.
5. OBNOVLJIVI ENERGETSKI IZVORI Obnovljiva energija se obnavlja približno istom brzinom kojom se eksploatiše. U obnovljive energetske izvore spadaju: •
hidroenergija,
•
geotermalna energija,
•
solarna (sunčeva) energija,
•
energija vetra,
•
energija biomase,
•
energija plime i talasa.
Korišćenje obnovljivih energetskih izvora je od izuzetnog značaja za svaku zemlju. Značaj se ogleda u štednji neobnovljivih energetskih izvora i zaštita životne sredine. Energ Energets etska ka stabil stabilnos nostt i sigurn sigurnost ost se mog moguu ostvar ostvariti iti štednj štednjom om neobn neobnovl ovljivi jivihh energetskih izvora na račun većeg korišćenja obnovljivih i štednjom i racionalizacijom potrošnje. Postoje 4 grupe rešenja za smanjenje štetnih gasova: 1. Ener Energe gets tska ka efik efikas asno nost st;; 2. Obnovl Obnovljiv jivii izvori izvori energ energije ije;; 3. Geološ Geološko ko skladi skladište štenje nje uglje ugljendi ndioks oksida ida i 4. Nukl Nuklea earn rnaa ener energi gija ja.. Ugljendioksid se skladišti u dubokim geološkim formacijama (slatkovodni i slani akviferi i ležišta nafte, gasa i uglja). Odlike geološkog skladiranja CO 2 su: čistoća, čistoća,
13
Seminarski rad
Jelena Sekulić
sigurnost sigurnost,, dugoročna dugoročna perspekti perspektiva, va, energets energetska ka bezbedno bezbednost, st, ekonomičn ekonomičnost, ost, efikasnos efikasnostt i prihvatljivost javnog mnjenja. Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji je vrlo značajan. Učešće pojedinih obnovljivih izvora u ovom potencijalu iznose: •
62.7% u biomasi biomasi (u drvnoj masi i u poljoprivrednoj biomasi). biomasi).
•
oko 10.4% u malim vodotocima na kojima se mogu izgraditi male hidroelektrane;
•
oko 5.2% u postojećim geotermalnim izvorima;
•
oko 5% u energiji vetra, i
•
oko 16.7% u solarnoj energiji (pod pretpostavkom da svaka stambena jedinica ugra ugradi di po 4m2 kolekt kolektora ora,, što su prose prosečne čne potreb potrebee indivi individua dualno lnogg stambe stambenog nog objekta).
5.1.Hidroenergija Hidroe Hidroene nergi rgija ja je važan važan izvor izvor elektr elektroen oener ergij gije. e. U strukt strukturi uri svetsk svetskee proizv proizvodn odnje je učestv učestvuje uje sa oko 16%. 16%. Hidroe Hidroener nergij gijaa je koncen koncentris trisan an energ energets etski ki izvor izvor,, ona zavis zavisii od protoka i pada vodotoka. U Srbiji su najznačajnija dva reona: sliv Drine i Đerdapski sektor Dunava Dunava.. Hidroe Hidroener nerget getski ski poten potencij cijal al reka reka Srbije Srbije iznos iznosii oko 27 TWh/go TWh/god. d. Tehničk ehničkii je iskoristivo oko 20 TWh/god., a iskorišćeno je 10 TWh/god. Hidroenergetski potencijal neših reka nije u davoljnoj meri iskorišćen. Na nekim rekama, hidroenergetski potencijal će biti samo deklimično iskorišćen, jer su planirane planirane kao izvorišta izvorišta regionalni regionalnihh vodovodn vodovodnih ih sistema sistema (Toplic (Toplica, a, Crni Timok, Rasina, Studenica, Veliki Rzav, Mlava, Lepenac,...). Povećanje interesa za korišćenje energetskog potencijala malih vodotoka rezultiralo je razvojem novih turbina, koje mogu da rade na malim protocima i padovima i tako omoguć omo gućuju uju posta postavlj vljan anje je mini mini hidroe hidroelek lektra trana. na. Budući Budući da naš naš preost preostali ali neisko neiskoriš rišćen ćenii hidr hidroe oene nerg rget etsk skii pote potenc ncij ijal al,, najv najveć ećim im delo delom m na ma manj njim im reka rekama ma,, to izgr izgrad adnj njaa mini mini hidroelektrana, u budućnosti, ima prioritetan značaj. Izgradnja malih hidroelektrana ima strateški značaj, kako sa stanovištva sigurnosti snabdeva snabdevanja nja lokalnih lokalnih potrošača potrošača elektroene elektroenergijo rgijom, m, tako i sa stanoviš stanovištva tva zapošljav zapošljavanja anja domaćih preduzeća za proizvodnju opreme i izvođenje radova.
5.2.Geotermalna energija 14
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Geoter Geotermal malna na energi energija ja je toplot toplotaa Zemlje Zemlje.. Tempera emperatur turaa zemlji zemljine ne kore kore raste raste sa povećanjem dubine. Na svakih 33m temperatura raste za 1 OC, to predstavlja geotermski stupanj. Dublji deo Zemlje je usijan i istopljen - magma. Oko 98.5% zapremine Zemlje čini magma temperature preko 1600 OC. Geotermalna energija u Zemlji nalazi se u poroznim stenama, neporoznim „suvim“ stenama, istopljenim stenama - magmi. U vezi sa sredinama gde se nalazi, geotermelna energija se deli na: •
Hidrogeotermalnu - energija akumulirana u podzemnim termalnim vodama čija je temperatura veća od 10 OC.
•
Netrogeotermalnu - energija akumulirana u suvim stenama ispod dubine na kojoj je njihova temperatura oko 10 OC.
•
Magmogeotermalnu - energija akumulirana u magmi.
Ako su akumulacije geotermalne energije takve da se ona iz njih može ekonomično eksploatisati, onda one predstavljaju nalazišta geotermalne energije. U zemljinoj kori postoje: nalazišta termalnih voda i vodene pare, nalazišta toplih i vrelih stena, i nalazišta magme. Broj mogućih načina neposrednog korišćenja geotermalnih fluida najviše zavisi od njihove temperature. Voda niske temperature (50-75 OC), koja se koristi za grejanje stanova, radnog prostora, staklenika i u pojedinim insdustrijskim procesima. Voda srednje temperature (do 140 OC), koja se koristi u industijskim procesima i za proizvodnju elektroenergije. Voda visoke temperature i suva para (140-350 OC), koja se koristi za proizvodnju elektroenergije. Korišćenje geotermalne energije je veoma intenzivno u zemljama EU, i to za: grejanje stanova, radnih prostora i staklenika, sanitarna topla voda, proizvodnja električne energije, uzgoj riba i akvakultura, industrija i tehnologija. Naročito su velike mogućnosti korišćenja geotermalne energije u različitim tehnološkim procesima: sušenje, isparavanje, destilacija, pranje i bojenje, procesno zagrevanje i grejanje industrijskih postrojenja. Geotermalna energija ima velike prednosti i to: •
geotermalna energija je domaća, autonomna,
•
geotermalne toplane su jeftinije,
•
troškovi eksploatacije geotermalne energije su najniži,
15
Seminarski rad
•
Jelena Sekulić
geotermalna energija je ekološki "čista".
Geoter Geotermal malna na ener energij gijaa se u Srbiji Srbiji veoma veoma malo malo korist koristi,i, iako iako po geoter geotermal malnom nom potencijalu spada u bogatije zemlje. Veće korišćenje geotermalne geotermalne energije u Srbiji značilo bi veću energetsku bezbednost i manji uvoz energenata. Najveći značaj ima korišćenje ove energije za potrebe grejanja, razvoj agri i akvakulture i razvoj banjskog zdravstvenog i rekreativnog turizma. Među našim geotermalnim područjima najviše je istražena Vojvodina, najveću temperaturu imaju vode Vranjske, Jošaničke i Sijerinske Banje.
5.3.Sunčeva energija Sunčeva energija koja u toku jedne godine dospeva na Zemlju je oko 10.000 puta veća od celokupne potrebne energije na našoj planeti. Godišnji prosek solarne energije u Srbiji je među najvećima u Evropi. Sunčeva energija se može koristiti tehnologijom fotonaponske konverzije u elektroenergiju elektroenergiju ili solarnim kolektorima u toplotnu energiju. Solarna ćelija proizvodi jednosmernu struju koja se pomoću provodnika odvodi u kontroler kontroler punjenja punjenja,, a njegova njegova osnovna osnovna funkcija funkcija je sprečavan sprečavanje je prekomern prekomernog og punjenja punjenja akumulatora ili usmerava struju do akumulatora ako on nije dovoljno napunjen.
6. ZEMLJIŠTE KAO RESURS Zemljište kao resurs ima značajnu ulogu, naročito sa dva životno i privredno važna aspekta. Prvi je poljoprivredno zemljište, drugi je građevinsko zemljište. Postoji i treći, koji se preklapa sa šumskim resursima, a to je šumsko zemljište. Obradivo zemljište predstavlja suštinsku osnovu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji. Zemljište kao građevinski resurs veoma je bitno za prostorno planiranje i izgradnju na svim nivoima (nacionalnom, regionalnom i lokalnom). Plansko korišćenje ovog resursa predstavlja preduslov razvoja uslovljenog urbanim funkcijama i preduslov za poboljšanje veza između gradskih i seoskih područja. Kroz ovakav pristup moguć je intenzivniji planski razvoj mreže javnog transporta, zatim revitalizacija ruralnih ekonomija, razvoj rekreativnih i vikend zona za potrebe urbanog stanovništva, zaštita i unapređenje prirodnog i kulturnog nasleđa i naročito razvoj održivog turizma.
16
Seminarski rad
Jelena Sekulić
7. VODNI RESURSI Vodni resursi zahtevaju posebnu pažnju s obzirom na životni značaj vode kao materi materije. je. Vodni odni resurs resursii obuhva obuhvataj tajuu resurs resursee površi površins nskih kih i podzem podzemnih nih voda. voda. Resur Resursi si podzemnih voda naročito su bitni, jer preko 80% pitke vode potiče od podzemnih voda. Za mnoga naselja u predstojećem periodu neophodno je obezbediti dovoljne količine pitke vode, ali i organizovati konstantnu kontrolu njihovog kvaliteta u izvorištima. Osim toga, veli veliki ki znač značaj aj sa priv privre redn dnog og aspe aspekt ktaa imaju imaju povr površi šins nske ke akum akumul ulac acij ije, e, bitn bitnee kako kako za vodosnabdevanje vodosnabdevanje tako i za proizvodnju električne energije. Značajan resurs površinskih voda u Srbiji predstavljaju vodoprivredni kanali na prostoru Vojvodine, koji imaju funkciju navodnjavanja i direktnu vezu sa produktivnošću poljoprivredne proizvodnje. U kompletnoj strategiji upravljanja vodnim resursima važno mesto ima i strategija bor borbe be prot protiv iv povr površi šins nski kihh voda voda i popl poplav ava, a, koje koje čest čestoo uzro uzroku kuju ju velik velikee ekon ekonom omsk ske, e, poljo poljopri privre vredne dne i druge druge posled posledice ice.. Vodni odni resurs resursii imaju imaju veze veze i sa drugim drugim privre privredni dnim m granama, kao što su turizam, ribolov, rečni saobraćaj i drugo, a koje su pogodne za malo preduzetništvo. Brojne reke i jezera Srbije predstavljaju istaknute turističke destinacije koje svojom atraktivnošću otvaraju prostor za prateće uslužne delatnosti. Isto tako, veoma interesantne su brojne mineralne vode u Srbiji, koje u poslednje vreme doživljavaju tržišnu ekspanziju u flaširanju voda (Knjaz Miloš, Karađorđe, Rosa, VodaVoda, Vujić), a neke od njih bile su predmet investiranja stranih kompanija. Treba Treba napomenut napomenutii postojan postojanje je značajno značajnogg potencija potencijala la podzemnih podzemnih voda za dalje istraživanje i eksploataciju. Srbija raspolaže brojnim izvorima geotermalnih voda, naročito na području Mačve, ali i na drugim prostorima. Tek u poslednje vreme izražena je zainteresovanost zainteresovanost stranih kompanija za, do sada, neiskorišćeni deo ovih vodnih resursa. Na prostoru Srbije poznate su od davnina brojne banje sa lekovitim vodama, od kojih su nadaleko poznate: Vrnjačka, Mataruška, Bogutovačka, Sokobanja, Banja Vrujci, Banja Kanjiža i druge, koje pružaju mogućnosti unapređenja turističkih, ugostiteljskih, trgovačkih i drugih usluga i delatnosti.
17
Seminarski rad
Jelena Sekulić
8. ŠUMSKI RESURSI Šumski resursi obezbeđuju biološke preduslove zdravijih uslova životne sredine, a u ekonomskom delu predstavljaju osnovu za drvnu industriju. i ndustriju. Takođe, Takođe, obezbeđuju sirovine za obnovljive i ekološki zdrave proizvode, imaju ulogu u ekonomskom razvoju, ali i globalnom okruženju ugljenika i vodnom bilansu. Šume su bitne i za ekološke, zaštitne, turističkorekreativne, zdravstvene, zdravstvene, kulturne i druge usluge. Opšte stanje šuma u ovom trenutku je nezadovoljavajuće, jer je šumovitost u Srbiji 26,7%, što je znatno niže od šumovitosti Evrope. U skladu sa trendovima evropske i svetske šumarske politike, šumarska politika Srbije mora naći ravnotežu između ekonomske, ekološke, ekološke, socijalne i kulturološke funkcije. U sklopu upravljanja šumskim resursima neophodno je ostvarenje niza ciljeva među kojima su: povećanje površina pod šumama; racionalno r acionalno korišćenje proizvodnog potencijala šumski šumskihh područ područja; ja; uspos uspostav tavlja ljanje nje sistem sistemaa zaštita zaštita šuma, šuma, uključ uključuju ujući ći bespra bespravnu vnu seču seču i bespravnu gradnju; osnivanje i razvoj udruženja privatnih šumovlasnika; osnivanje malih i srednjih preduzeća za obavljanje poslova u šumarstvu. Ekonom Ekonomski ski je intere interesan santno tno korišć korišćenj enjee nedrvn nedrvnih ih šumski šumskihh resurs resursa, a, dok je sa turist turističk ičkog og aspek aspekta ta važno važno održav održavanj anjee sistem sistemaa zaštite zaštite i unapre unapređe đenje nje stanja stanja šuma šuma u zaštićenim prirodnim celinama. U sklopu gazdovanja šumskim resursima posebnu pažnju treba posvetiti gazdovanju populacijama divljači, kao i prisutnoj šumskoj flori.
9. OSTALI PRIRODNI RESURSI Vazdušni azdušni resursi resursi predstavlj predstavljaju aju egzistenc egzistencijalni ijalni preduslov preduslov zdravlja zdravlja nacije. nacije. Obezbeđivanje kvaliteta vazduha kroz smanjenje i prevenciju industrijskog i drugih vrsta zagađenja, uz povećanje šumskih površina značajnih za stvaranje novih količina vazduha, predstavlja prioritet delovanja u upravljanju ovim prirodnim resursima. Biljni resursi mogu pokazivati veliku raznolikost flore i vegetacije. Osim značaja koje biljne vrste imaju za poljoprivredu, drvnu industriju i proizvodnju hrane, postoje i brojne lekovite i aromatične biljke koje se koriste za proizvodnju lekova i medicinskih preparata.
18
Seminarski rad
Jelena Sekulić
Životinjski svet odlikuje se raznovrsnošću faune, naročito divljači, ptica, retkih i zaštićenih životinjskih vrsta. Deo raznolike faune ima staništa u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima. Njihovo očuvanje i povećanje broja jedinki određenih vrsta važno je kako za postojeće ekosisteme, tako i za raznovrsnost opšte turističke ponude, posebno za organizovana, atraktivna lovišta. Pažnju takođe privlači i riblji fond, kako kako u delu delu priv privre redn dnog og,, tako tako i u delu delu spor sports tsko kogg ribol ribolov ova, a, koji koji pruž pružaa mo mogu gućn ćnos osti ti rekreativnih, ali i drugih, ekonomski značajnih aktivnosti. Stočarski Stočarski resursi resursi zavisno zavisno od stanja stanja i stepena stepena obezbeđe obezbeđenosti nosti drugih prirodnih prirodnih resursa, nudi mogućnost unapređenja, koje između ostalog direktno proističe iz povećanih potreba u urbanim centrima za odgovarajućim količinama kvalitetnog i zdravog mesa. Voćarstvo je takođe zavisno od stanja i stepena obezbeđenosti drugih prirodnih resurs resursa. a. Ono Ono takođe takođe direkt direktno no proist proističe iče iz savre savreme menih nih potreb potrebaa u razvij razvijeni enim m centrim centrima. a. Geografski položaj Srbije je doveo do toga da je srpsko voćarstvo u ranijim periodima bilo poznato po kvalitetnom voću i proizvodima od voća i izvan granica naše zemlje. U savr savrem emen enim im uslo uslovi vima ma neop neopho hodn dnoo je povr povrat atiti iti i pono ponovo vo uspo uspost stav aviti iti orga organi nizo zova vanu nu proizvodnju, nastup na tržištu, brendiranje proizvoda za organizovan tržišni plasman, naročito na probirljivom tržištu, kao što je današnje svetsko tržište. Potencijalno najveći znač značaj aj u ovom ovom tren trenut utku ku imaj imajuu razv razvij ijen enaa proi proizv zvod odnj njaa ma malin lina, a, zati zatim m šljiv šljiva, a, ribiz ribizli li,, borovnica, što pruža mogućnost za upošljavanje i ostvarivanje prosperitetnijih životnih uslova, posebno za stanovništvo seoskih i prigradskih područja. Nacionalni Nacional ni parkovi takođe predstavljaju predstavl jaju deo prirodnih bogatstava svake zemlje, pa tako i Srbije. U njima se, na jednom području, u definisanim granicama, nalazi veliki broj različitih prirodnih resursa, koji su pod posebnim režimom zaštite, održavanja i korišćenja. Nacio Nacional nalni ni parkov parkovii Kopaon Kopaonika ika,, Tare, are, Fruške Fruške gore, gore, Šar-pl Šar-plani anine ne i Đerda Đerdapa pa zasluž zaslužuju uju posebnu pažnju, s obzirom na njihovu ekološku i turističku atraktivnost, ali zahtevaju i specij specijaln alnee uslov uslovee održiv održivost ostii koje koje treba treba ispoš ispoštov tovati ati kod biljni biljnih, h, zemlj zemljišn išnih, ih, vodnih vodnih,, mineralnih i drugih resursa.
ZAKLJUČAK Na putu ka dobrom ekonomskom razvoju svaka država, pa tako i Republika Srbija polaz polazii od raspol raspoloži oživih vih prirod prirodnih nih resurs resursa. a. Pri tome, tome, deo deo naved naveden enih ih prirod prirodnih nih resurs resursaa
19
Seminarski rad
Jelena Sekulić
neminovno se mora koristiti za potrebe privrede i ekonomskog rasta, ali se jedan deo mora sačuvati za sadašnje i buduće generacije. Iako u poređenju sa drugim zemljama, po prirodnim resursima u ekonomskom smislu, Srbija ne pripada posebno bogatim zemljama, posto postoji ji obavez obavezaa i odgovo odgovorno rnost st racion racionaln alnog og gazdov gazdovan anja ja i uprav upravlja ljanja nja raspol raspoloži oživim vim prirodnim resursima u skladu sa politikom i strategijom njihovog održivog korišćenja. U zavisnosti od raspoloživih prirodnih resursa pojedini od navedenih prirodnih resursa imaju veći ili manji resursni potencijal i generalno nedovoljnu plansku i stratešku isko iskori rišć šćen enos ost. t. Ovo Ovo zaht zahtev evaa defin definis isan anje je jasn jasnih ih sekt sektor orsk skih ih poli politik tikaa i stra strate tegi gija ja,, uz pronalaženje pravih mehanizama za njihovu implementaciju. U pojedinim slučajevima, za određene prirodne resurse, neophodno je definisanje institucionalnih i pravnih okvira, potre potrebna bna je organi organizac zacion ionaa infras infrastru truktu ktura ra za primen primenu, u, kao i za strate strateško ško i operat operativn ivnoo upravljanje. Moramo obratiti pažnju na činjenicu da će se neki od prirodnih resursa u potpunosti iscrpeti ukoliko ne smanjimo potrošnju, što je ozbiljan problem, jer živi svet zavisi od ovih resursa. To se odnosi na stanje prirodnih resursa koji su neophodni za opstanak i razvoj života na planeti, a čine ih: biološki sistemi Zemlje, zemljište, podzemne i površinske vode, atmosfera, okeani i dr. Koji se delovi prirode javljaju kao prirodni resursi zavisi, između ostalog, od dostign dostignuto utogg nivoa nivoa razvij razvijen enost ostii tehnik tehnikee i tehnol tehnologi ogije, je, od ekonom ekonomski skihh mog mogućn ućnost ostii i celishodnosti korišćenja, i stepena istraženosti i poznavanja resursa. Obnovljivi resursi su svi prirodni resursi koji se troše sporije nego što se regenerišu. Obnovljivi resursi uključuju vazduh, vode i biomasu. Ipak, neki od njih mogu postati neobnovljivi, ukoliko se brže troše od ciklusa obnavljanja (npr. (npr. podzemne vode). Neobn Neobnovl ovljivi jivim m resurs resursima ima smatra smatraju ju se prirod prirodni ni resurs resursii koji koji ne mog moguu ponovo ponovo nastajati, kao što su fosilna goriva, u koja spadaju ugalj, nafta i prirodni gas, razne vrste kamena, metali, uran i drugi materijali i minerali. U generalnom osvrtu na prirodne resurse Srbije može se konstatovati postojanje širokog područja za privredne aktivnosti, ulaganja domaćeg i stranog kapitala, razvoj malog preduzetn preduzetništva ištva,, davanja davanja koncesija koncesija.. Brojni Brojni konkretni konkretni pojedinač pojedinačni ni projekti projekti mogu Srbiji doneti ekonomski rast i razvoj usmeren na poboljšanje uslova rada i privređivanja, a time i viši životni standard. Prirodni resursi Srbije moraju imati ispunjenu ekonomsku, socijalnu, razvojnu i upravljačku dimenziju, kako bi bili na dobrobit sadašnjim, ali i budućim generacijama.
20
Seminarski rad
Jelena Sekulić
LITERATURA 1.
Unčanin R.: Poslovna ekonomija , Viša poslovna škola Čačak, 2006.
2.
Tošović R.: Prirodna bogatstva Srbije - Prirodni resursi Srbije , DS , Beograd, 2006.
3.
http:// www.economy.co.yu http:// www.economy.co.yu
4. http://www.wikipedia.org/
21
