Primjena senzora u automobilskoj industriji

ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET UNIVERZITETA U ISTOČNOM SARAJEVU

DIPLOMSKI RAD

SENZORI U AUTOINDUSTRIJI I SISTEMI ZA DIJAGNOSTIKU

Mentor: Kandidat: } } Istočno Sarajevo, septembar 2009. godine

SADRŽAJ 1. UVOD 2. KONTROLNA JEDINICA MOTORA I SENZORI SISTEMA 7 2.1 7 2.2 8 2.2.1 8 2.2.2 9 3. SENZORI SISTEMA 11 3.1 11 3.2 12 3.3 12 3.3.1! " 13 3.3.2 ! 13 3.4 14 3.5 #$%&'() 14 3. 1 3.7 1 3.8 * 19 4. OBD-SISTEMI DIJAGNOSTIKE NA VOZILIMA 20 4.1 ! 20 4.2 ! 21 4.3 21 4.3.1 ( 22 4.3.2 ( 23 4.4 % 25 5. SOFTVERI ZA DIJAGNOSTIKU VOZILA 2 5.1 (+$($ 27 5.1.1 * 27 5.1.2 ( " 28 5.1.3 ( 28 5.1.4 , 29 5.1.5 29 5.1. 30 5.2 ' " - 30 5.2.1 .$ 30 5.2.2 % 32 5.3 / / . 35 5.4*/0 3 5.5 37 5. ' &&12333 38 5.7 '& 39 . PRIMJENA ÄINTELIGENTNE³ ELEKTRONIKE U AUTOMOBILIMA BUDUĆNOSTI 41 Milojević Igor

.1 1 " 41 .2 4 42 .3 " ........................ 43 .4 /4 5 44 .5 45 .5.1 *# + 6 ) 45 .5.2 6 #) 45 .5.3 #) 47 7. ZAKLJUČAK 49 8. LITERATURA 50

Milojević Igor

Spisak slika: Slika 1. ± Kontrolna jedinica motora Slika 2. ± Unutrašnjost kontrolne jedinice Slika 3. ± Siemens-ov SAB 80C537 mikrokontroler Slika 4. ± FLASH memorijski čip AM28F512 Slika 5. ± Karakteristika NTC senzora Slika 6. ± Senzor temperature rashladne tečnosti Slika 7. ± Senzor temperature vazduha Slika 8. ± Mjerač protoka sa vrelom žicom Slika 9. ± Mjerač protoka sa leptirom Slika 10. ± Senzor pedale gasa Slika 11a. ± Senzor ugla zakreta koljenastog vratila sa Hall-ovim efektom Slika 11b. ± Električna šema izavisnost izlaznog napona od jačine magnetnog polja Slika 11c. ± Hall senzor u prirodnoj veličini Slika 12. ± Senzor brzine automobila Slika 13a. ± Funkija lambda faktora Slika13b. ±Princip djelovanja lambda sonde Slika 13c. ± Lambda sonda Slika 14. ± Brizgalica za gorivo Slika 15. ± Port za komunikaciju Slika 16. ± Adapter za dijagnostiku vozila Slika 17. ± OBD/RS232 interfejsa sa ELM323 Slika 18. ± ELM323 Slika 19. ± Raspored pinova ELM323 Slika 20. ± VISA (V1) uređaj za dijagnostiku Slika 21. ±OBD konektori Slika 22. ±Univerzalni kabal sa pipalicama Slika 23. ±Meni tipa vozila Slika 24. ± Prikaz informacija o vozilu Slika 25. ± Meni za izbor dijagnoze Slika 26. ±Prikaz nastalih grešaka Slika 27. ± Prozor parametri Slika 28. ± Prozor podešavanja Slika 29. ± Glavni ekran Slika 30. ± KL interfejs Slika 31. ± Glavni prozor VAG COM 311.2 Slika 32. ± Glavni prozor OPEL Tech 2 & ABCOM i OPCOM Slika 33. ± Glavni prozor MB Carsoft Slika 34. ± Glavni prozor MB Carsoft Slika 35. ± Glavni prozor VOLVO FCR Slika 36. ± Glavni prozor VOLVO FCR Slika 37. ± BMW Scanner - P.A.Soft 1.3.6 Slika 38. ± Opel dijagnostika Slika39. ± Glavni prozor Renault DDT2000 Milojević Igor

Slika40. ± FORD dijagnostika Slika 41. ± Unutrašnjost vozila nove generacije marke Volvo Slika 42. ±Testiranje senzora koji doprinose sigurnosti vozača Slika 43.±Signalizacija na mogućnost sudara Slika44. ± Sistem prepoznavanja okruženja vozila Slika 45. ± Raspored komponenti ABS sistema Slika46. ± Simbolički prikaz korisnosti ESC-a Slika47. ± Ponašanje vozila u zavoju (sa i bez ESC-a) Slika48. ± Odnosi koje reguliše ACC sistem

Milojević Igor

1. UVOD / 7 " 7 44 7 4$ 8 7 & 7 7 9 uune popravljajuuu7 uu rna kutijauu ' uuna uvouu7 4 7 % 7 " 7 ! 7 " 4 5 Istorijski pregled $ 7$ " ' * 8 :/ / ;3<= 7 $ + ! */0+ #*6 / 0 )7 &/ #& / ) ;<>< 7 */0?@@ 9 @2;3 7&/

& ;
Milojević Igor

Senzor

omob o ndus r ss em za dagnos u

¯ T LE

T EZ TE

Kod au omob a nove generace neophodan e ss em ko će dava nformace o radu mo ora a akođe e neophodno da mau prk učak za dagnos ku.

¯ i lii Sa obzrom da prozvođač mau raz č e oznake za s čne ss eme, usvoćemo oznaku E Eli l i koa označava l ii , odnosno mo or ko posedue e ek ronsko uprav ane nadzor. Na s c 1. prkazana e kon ro na ednca mo ora.

li K t l j i i t

C e mkroprocesorsk ss em ko uprav a prpremom gorve smeše, pa enem smeše, nadg eda sas av zduvnh gasova obav a brone druge funkce (ako su na au omob ma ugrađen ss em pro v b okrana očkova, prok zavana, vazdušn as uc s čno). C akođe prkup a poda ke za računar, na čem ekranu možemo proč a prosečnu po rošnu gorva, k ome ražu kou možemo preć sa preos a m gorvom, prosečnu brznu, vansku empera uru s čno. C ednca nepres a no pra parame re mo ora kao s o su empera ura mo ora, brzna voz a, ko čna ussanog vazduha, sas av zduvnh gasova, po oža papuče gasa, a u nekm s učaevma a mosfersk pr sak vsnu. C ednca na osnovu h poda aka fno 0ilji

Senzor u au omob sko ndus r ss em za dagnos ku

podešava rad mo ora neko ko dese na pu a u sekund da b se ob ezbed e maksma ne performanse. Uko ko se nek od senzora pokvar, CU ednca pre az na poseban sgurnosn režm rada. /o or da e nas av a sa radom, sa neš o smanenm performansama. Današne CU ednce akođe poseduu B prk učak, ko omogućava prk učak dagnos čkh uređaa. Na s c 2. prkazana e unu rašnos kon ro ne ednce.

li¯ t j ttl j ii

¯ ¯ Eii Unu rašnos CU ednce e ako s ožena. Š ampana p oča na koo su smeš en e emen e ros onog pa. C emen ko su na nu pos av en su mešavna S/D k asčnh komponen . Cven ua na n ervenca podrazumeva ako preczan rad upo rebu nskonaponskh em ca. Sve mere opreza koe se preporučuu pr kom rada sa po uprovodnčkm komponen ama važe ovde. Jedna od navažnh e da komponen e ne dramo ako pos o opasnos od e ek ros a čkog pražnena. Zamena S/D komponen akođe može b prob ema čna ako su komponen e pre au oma skog em ena za ep ene za š ampanu p oču. ¯ ¯ l! ii en ra na procesorska ednca ( U) e 8-mo b n mkrokon ro er zrađen u / S ehnc. U ovom s učau korš en e Semens-ov SA* 80B mkrokon ro er. To e n egra no ko o koe po svom karak ers kama spada u sam vrh Semens-ove SA* 80B1 fam e

0ilji


mkrokon ro era. Ima povećane ar me čke mogućnos , mogućnos obrade ana ognh sgna a amere (broačka ko a koa obrađuu događae u prav nm vremenskm n erva ma). Na s c 3. prkazan e Semens-ov SA* 80B37 mkrokon ro er. Neke osnovne ehnčke kerak ers ke su:

'adna frekvenca: 12-16 / z In erna memora za poda ke: 2B6 ba ova /emora za ns rukce: 64 Kb *roač: če r 16- o b na broača ko se mogu kors za merene vremena Ana ogn do: 8-mo b n A\D konver or sa 12 mu p eksranh u aza. Komunkaca: dva serska n erfesa za dvosmernu komunkacu U az\Iz az: B6 u azno-z aznh na,12 u aznh na

li" Si SABC

itl

¯ ¯ ¯ #L$i Druga veoma važna komponen a, u koo se na aze abe e sa podacma o ko čn gorva kou reba ubrzga vremenu pa ena smeše e zv. FLASH memorsko n egra no ko o. Ovo memorsko n egrakno ko o ma mogućnos promene sadržaa svake memorske okace od s rane U može da zapam svaku promenu sadržaa nakon pres anka napaana zvorom s osmerne s rue. FLASH čpov mau sve nabo e osobne raz c h pova memorskh čpova s are generace ('O/, C 'O/, CC 'O/). Ovo konkre no ko o nos oznaku A/28FB12 (A me ) ma kapac e od 64 Kba ova. Urađeno e u /OS ehnc prozvođač garan ue preko 100000 reprogramrana garan ue da će ko o čuva sadrža 10 godna. Na s c 4 prkazan e FLASH memorsk čp A/28FB12.

0ilj i

Slika 4. FLASH memorijski čip AM28F512

Milojević Igor


" EZ TE

C ek ronsk ss em (računar) za svo rad kors senzore. S o nu pu a u sekund senzor ša u merena računaru o s anu u mo oru. 'ačunar uprav a ss emom u mnogm au omob ma se on ob ežava sa CU. rogramran e od s rane fabrke da dae odgovarauće z azne ve čne na osnovu poda aka koe doba od senzora. CU u svakom renu ku mora ma nformacu o s anu u mo oru . Da se au omob na az na uzbrdc, dok mo or rad na 3000ob\mn, po vre om danu? I e možda u p anu gradska vožna po h adnom vremenu, a mo or upravo pokrenu ? Sve ove poda ke CU doba preko ugrađenh senzora.

" %! &l' i Senzor empera ure rash adne ečnos dae CU poda ke o empera ur rash adne ečnos . U većn s učaeva smeš en e na kućš u ermos a a. Ova senzor ma promen vu NT karak ers ku sa promenom empera ure . ako se povećava empera ura mo ora, negova o pornos se smanue. Senzor se preko CU napaa kons an nm naponom, a nformaca se vod nazad u CU er e povezvane rea zovano na prncpu F dbus ss ema (sa dve zce). Na s c B. prkazana e NT karak ers ka senzora, dok e na s c 6. prkazan senzor empera ure rash adne ečnos .

li( Kt i tiN C

0ilj i


li) S t t l t ti

" ¯ %!%& Tempera ura vazduha ko se ussava se akođe mer. Senzor za ovu namenu se može na az na ku vazdušnog f era na ussno cev. Ova sensor e akođe sa NT karak ers kom promen ve o pornos . On ma o pornos od 3BBB -a na 20 º, a 47B -a na 70 º. Tempera ura u aznog vazduha može dos ć b zu 70 º kada e vreo e n dan. Na s c 7. prkazan e senzor vazduha.

li* S t t

" " %! Da b CU obezbedo odgovarauću ko čnu gorva zapa o smešu u odgovaraućem renu ku, po rebno e da ma nformacu ko ko e op erećene mo ora. Nek au omob kors e ³/erač ko čne vazduha³ ³ ro okomer³ da b zmer op erećene mo ora. Snaga mo ora zavs drek no od ko čne vazduha ko u nega u az. Ako mo or kors mnogo vazduha, onda e po rebno da se ubrzga veća ko čna gorva, a sve u c u da se održ op ma an odnos vazduha gorva. os o neko ko pova ro okomera ko se danas ugrađuu. Dva s andardna pa ro okomera su:

0ilj i

ro okomer sa vre om žcom, ro okomer sa ep rom.


" " + l,i Vazduh ko u az u mo or s ru oko žčanog o pornka naprav enog od p a ne.Žčan o pornk se zagre s osmernom s ruom koa ece kroz nega a vazduh ko s ru h ad ga. CU održava p a nas o pornk na kons an no empera ur. Š o e vše s rue po rebno da se o pornk gre, vše vazduha u az u mo or. Ova p senzora prav ma o por vazduhu ko u az u mo or er su mu dmenze radnog de a ma e. Na s c 8. prkazan e pro okomer sa vre om žcom.

li- 0j t l i " " ¯+ l!i Ova p pro okomera kors za svo rad ep r ko pregrađue ussnu cev. Š o e već o k on ep ra, veća e ko čna vazduha koa u az u mo or. Lep r e povezan sa e ek rčnm po encome rom. O pornos po encome ra se mena drek no proporcona no sa o k onom ep ra .drek no zavs od ug a o k ona ep ra. Ova p pro okomera pruža već o por vazduhu ko u az u mo or, er e površna radnog de a . ep ra ve ka. Na s c 9. prkazan e pro okomer sa ep rom.

li. 0j t l ti

0ilj i


" / %!l0 Takođe CU ednca mora ma poda ke po po ožau papuče gasa. Senzor papuče gasa dae važne nformace naroč o pr kom ubrzavana. Većna ovakvh senzora su dvopo ožan (0, 1) gde ³0³ preds av a osnovn po oža . prazan hod, a ³1³ pun gas.Na s c 10. prkazan e senzor peda e gasa.

li 1 S l

" ( %0l%l 0ilE2E CU zah eva poda ke o brou obr aa ko enas og vra a mo ora po ožau pr kom ro ace. Ovo omogućava da CU ubrzga gorvo u pravom renu ku da smešu zapa varncom. os o neko ko pova senzora za po oža rad ce. NISSAN kors op čk sensor po ožaa rad ce. Sve os kou em ue LCD doda regs rue fo o ranzs or, a prekda e me a na p oča sa prorezma koa pro az zmeđu nh. Nek senzor kors e p oče sa 360 proreza dau veoma precznu nformacu o brou obr aa. Nek od h proreza su drugače ob kovan pa se na osnovu nh može dob po oža rad ce. Takođe pos o senzor po ožaa rad ce sa Ha ovm efek om. Ta senzor kors nazub en dsk ko se okreće unu ar kućš a. Svak pu kad se me a n zub nađe zmeđu Ha senzora magne a, Ha senzor se sk učue. CU mer dužnu bro mpu sa, na osnovu oga zračunava bro obr aa po oža rad ce. Na s kama 11.a.), 11.b.), 11.c.) prkazan su respek vno, senzor ug a zakre a ko enas og vra a sa Ha -ovm efek om, e ek rčna šema Ha senzor u prrodno ve čn.

0ilj i


li S l tlj ttil lli f t

li 3 Cl ti ii til ji tlj

0ilj i


li ll i j liii

" ) %3%i3il Svrha senzora brzne au omob a e ednos avna. Sa ovog senzora se ša e nformaca ka CU o ome ko ka e brzna kre ana au omob a. Senzor se može na az na menaču, na očku. Ova sensor se u nekm au omob ma kors za ogrančene maksma ne brzne, a akođe da se pobo šau ekonomčnos vozne karak ers ke. Na s c 12. prkazan e senzor brzne au omob a.

li ¯ S i t il

" * L3 Lambda sonda (Oksgen senzor) e smeš ena na poče ku zduvne grane s už da dae poda ke CU o sas avu smeše da e sromašna boga a (dea an omer občno znos 14,7:1). Kada e smeša sromašna, senzor na z azu generše nzak napon, oko 0,2V. Uko ko e smeša boga a z azn napon e oko 0,8V. CU kors ova napon da b održao smešu u grancama od 14,7:1, š o preds av a dea an odnos dek arše se pomoću Ȝ fak ora u odnosu 1. Lambda sonda e nezos avn e emen zduvnh ss ema mo ornh voz a pogonenh O o mo orom. Lambda sonda e senzor ko čne kseonka u zduvnm gasovma e s už kao regu acon e emen pr prprem gorve smeše. Name, kako b ka a za or de ova sa maksma nom skors vošću po reban e s ehome rsk omer gorva vazduha u smeš. oednos av eno rečeno ± omer gorva vazduha mora b dea an u sms u da nakon !

0ilj i


sagorevana u c ndru ne os ane nezgorenog gorva , obrnu o, da ne bude vška kseonka odnosno vazduha. Funkca ambda sonde e upravo da de ek ue ods upana ambda fak ora u zduvnm gasovma od dea ne vrednos , e omoguć računaru da na osnovu ove nformace regu še ko čnu ubrzganog gorva u ussne cev. Dak e, u s učau gorvom zasćene smeše smanue se ko čna ubrzganog gorva obra no. Na s c 13a. prkazana e funkca ambda fak ora.

li " Éijl ft Održavanem ambda fak ora u b zn dea ne vrednos pobo šava se učnak ka a za ora.

li "3 ìi j ljl Sam prncp de ovana ambda sonde e s edeć: "

0ilj i


Sonda e občno pos av ena u zduvn ss em na načn da e nen vrh u s a nom kon ak u sa zduvnm gasovma. Krs a od crkona ob ožen sa obadve s rane ankm s oem p a ne u dodru s kseonkom u zduvnm gasovma generše napon. Napon varra zmeđu 0 1 V oč avanem sredne vrednos e poznavanem ko čne ubrzganog gorva, ako e zračuna ambda fak or. Lambda fak oru u znosu od 1 odgovara sredn napon od prb žno 0,4B V. Na osnovu poda aka š o do aze z ambda sonde cen ra n računar voz a određue ko čnu ubrzganog gorva u rea nom vremenu održavauć ambda fak or kons an nm.Na s c 13b. prkazan e prncp de ovana ambda sonde. rob em preds av a čnenca da ambda sonda ek pr radnm empera urama većm od 270 ° počne op ma no zvršava svou funkcu. S oga danas ambda sonde do aze sa ugrađenm gračma pos av au se š o b že mo oru, rad raneg poče ka de ovana regu aconog kruga za uprav ane rada mo ora. Na s c 13c. prkazana e ambda sonda.

li " ø Lambda sonda e z ožena radu u eks remnm us ovma pa e sk ona kvarovma ko mogu ugroz spravan rad mo ora sman radnu učnkov os ka a za ora. r kom preg eda zduvnog ss ema po rebno e prover s edeće s var na ambda sond:

oš ećena na sgna nm žcama, u az vazduha b okran pr avš nom, u em e emen ma podvoža, fzčka oš ećena na e u sonde, spravnos navoa na sond, oš ećena na vrhu sonde zamazanos .

osebno e važno da vrh sonde bude čs na a načn ne sprečava dodr ezgre sa zduvnm gasovma. Onečšćenos vrha može ukazva na nespravnos u radu mo ora. /oguće su s edeće nas age na vrhu sonde: #

0ilj i

crna boa ukazue na nas age ug ka u ob ku čađe, sane nas age ukazuu na onečšćene o ovom z gorva, nas age be e popu krede pos edca su onečšćena s konom, amno-smeđe nas age su nas age u a u zduvnm gasovma, krs a ne be e nas age ukazuu na prsu nos an frza u zduvnom ss emu.


Osc oskopom e moguće vanska oš ećena nevd va.

dagnos sa nespravnos rada ambda sonde ako su

U s učau o krvenh nespravnos pr radu ambda sonde po rebno e š o pre zamen nespravnu sondu!

" - Bi%0li%0i Navažn e emen ss ema ko kon ro še CU su brzga ce. Ko čna gorva koa se ubrzga u mo or e određena dužnom vremena u koem su brzga ce o vorene. Dužna vremena se u era ur označava kao šrna mpu sa. Kada su o vorene, gorvo z nh z az u ob ku fne mag e. U većn s učeva edna brzga ca ubrzgava gorvo na svaka dva obr aa ko enas og vra a mo ora. Ako e po rebna veća ko čna gorva, vreme ubrzgavana se produžava. Zvuk o varana za varana brzga ca se moze ču za vreme rada mo ora kao ho kuckane pucke ane. rocena vremena u koem su brzga ce o vorene se označava kao fak or op erećena. *rzga ca koa e o vorena u raanu od po a maksma nog vremena ma B0% fak or op erećena. Za oč avane ove ve čne se može kors dg a n mu me ar ko ma opcu merena frekvence fak ora op erecena. Na s c 14. prkazana e brzga ca za gorvo.

li / Bilii

$

0ilj i


/ B24TE 25TE6ZL

B2 e skracenca za n Board 2agnose II (Ss em za dagnos ku kvara na voz u pomoću računara), druga generaca samodagnos čkog ss ema na voz u na amerčkm, evropskm azskm voz ma. Svaka komponen a se proverava posebno defnsanm pos upkom, da b se u vrd o neno spravno funkconsane. Ako se poav neprav nos u radu, O*DII ss em će uk uč kon ro nu ampcu na ns rumen ab vozača upozor vozača da pos o neka nespravnos . Na kon ro no ampc e občno napsana fraza HCK CNGINC (prover mo or) SC'VIC CNGINC SOON (pose servs). Ss em će u svou memoru zapam sve nformace o kvarovma, kako b servser mogao efkasno o k on prob em. O*D I ss em ne bo posebno efkasan er e pra o samo neko ko parame ara vezanh za emsu š e nh gasova. O*D II e kons rusan sa namerom da se o k one nedos ac, da se naprav ss em ko će servserma pruž mnogo vše korsnh poda aka. rmena O*D II ss ema e poče a već od 1994 199B na manem brou benznskh voz a. Od 1996 godne, sva pu nčka voz a kamon sa benznskm mo orma morau ma O*D II ss em. Na dze mo orma prmena ovog ss ema e poče a 1997 godne.

/ +%ii

li ( `t iij n 2 - J18B0 *us+ n4 ± Nega vn po na voz u (Ana ogna masa) nB ± Nega vn po sgna a (Dg a na masa n6 ± AN Hgh (J-2284) n7 ± ISO 9141-2 K Lnna n10 ±J18B0 *us n14 ± AN Low (J-2284) %

0ilj i


n1B ± ISO 9141-2 L Lna n16 ± Napaane z akumu a ora (+12V)

-(ar rea e vork,on ro er rea e work)-'acunarska mreza koa povezue sve podss eme u au omob u.

/ ¯ +li%ii Za O*D II komunkacu se kors e r pro oko a, sa raz kama koe se navše odnose na načn komunkace zmeđu cen ra ne CU ednce a a a za dagnos ku. Tp pro oko a ko se kors se može odred na osnovu prsu nh pnova O*D II konek ora. J18B0 V (G/) kors e pnove 2,4,B 16 ISO 9141-2 (Cvropa, Aza, hrys er) kors pnove 4,B,7,1B 16 J18B0 / (Ford) kors pnove 2,4,B,10 16 Iako pos oe r pro oko a ko defnšu komunkacu sa hardverskog nvoa (e ek rčn sgna ), podac odnosno komande ko se prenose su defnsan samo ednm SAC J1979 s andardom.

/ " !%i0 i%il !%i0 i%il-In erfes zmeđu O*D II konek ora za dagnos ku serskog por a -a. Ovde opsan n erfes adap er sadrž preprogramran mkrokon ro er ko prozvod frma C m C ek roncs z Kanade. Ova kon ro er zaedno sa neko ko spo ašnh komponen dozvo ava O*D konek oru voz a da komuncra sa serskm por om -a, ap opa DA ko mau pokrenu program za emu acu ermna a. Na s c 16. prkazan e adap er za dagnos ku voz a.

li ) A t ij tiil &

0ilj i


/ " l SAC s andard J1962 u vrđue us ove po koma sva O*D kompak b na voz a morau da obezbede s andardn konek or u b zn sedš a vozača. Ovde opsano ko o spaa se drek no na ova konek or bez kakvh po rebnh zmena na voz u.

(

li * BD/ S232it f j Cø0323 Na s c 17. e prkazano ko o sa O*D,'S232 n erfesa sa CL/323. Napaane e zvedeno sa ba ere voz a (maksma no 14,4V) preko pna 16 O*D konek ora K1, dok e uzem ene voz a na pnu B. Naponsk regu a or I2 dae BV za ko o, a negovo s runo ogrančene donek e š ko o. LCD D8 pokazue da e napaane od BV dos upno. reos a e dve konekce do voz a (O*D2 pn 7 1B) su ne poda aka. U sk adu sa s andardma, pn 7 konek ora e K z az, dok e pn 1B L z az. Ov pnov nazvan su K na L na O*D ss ema. Da b zadovo o specfkacu CL/323 uprav a ovm nama korš enem N N ranzs ora sa o porncma od B10 -a za defnsane nvoa. Adap ersko ko o doba dagnos čke poda ke sa K ne (pn 7 O*D konek ora). odac se nver uu ranzs orom T3 pre nego š o h proč a I1 (pn11). Ova ranzs orsk s epen podže naponsk prag do oko 4V, umes o s andardnh 2.BV za /OS u az. Cfeka ovoga e da pobo ša mun e na šum na u azu poačava brznu promene sgna a. '

0ilj i


Za n erfes prema računaru kors se vr o ednos avna 'S232 mp emen aca koršćenem samo ' D (pn2) TxD (pn3) 9-pnskog Sub-D konek ora. O pornk '12 ogrančava u aznu s ruu z računara. '13 obezbeđue da 'S232 u az I1 (pnB) bude na nskom nvou, kada se odspo konek or K2. Tranzs or T4 pobuđue 'S232 poda ke prema -u. Napon sgna a kre aće se od +BV (vsoko), kada T4 provod, do -B,1V (nsko) na kondenza oru 3, kada e T4 sk učen. e r LCD dode spoene na pnove 7,8,9 10 dau vzue nu ndkacu oka poda aka za O*D 'S232 n erfes. / " ¯ !'i! Za dagnos ku, CL/323 e speca no proek ovan kao ef no rešene za povezvane DA na konek or za voz a. Na s c 18. prkazan e CL/323.

li - Cø0323 Ima mogućnos komunkace koršćenem samo 10,4kHz ISO 9141 pro oko a. 'aspored pnova CL/323 e prkazan na s c 19.

li . iCø0323 6!i Ova pn e pn poz vnog zvora napaana mora da bude napoz vna ačka u ko u. Unu rašn rese pr kom uk učena zveden e sa ovog pna na nca zovane mkrokon ro era. )

0ilj i

ÑT1 (pin2) i ÑT2 (pin3) 1 " @></ #$11 ) % # 2>)

Lfmode (pin4) # ) 4 /@2@ '# )# )$ 4 4 ' /7 5 " 7 13 1; 1 RS232Tx (pin5) '2@2 " 5 & 5 5 /@2@ 4 7 C RS232Tx (pin) /@2@ $ 4 ( 7 4 !$! Izlazi za pobudu LED (pin 7,8,9 i 10) 7 /@2@ '2@2 *& 5 7

&#;3 ) OBD in (pin 11) $ *&

*& % C 7

7 OBD L (pin12) i OBD K (pin13) 5 *& 7 4 $!$ ! % 7 5 7 Vss (pin14) ± 9 # ) Milojević Igor

4.4. Kodovi grešaka % 7 5 / 5 7 7 % 7 % 4 $ 4

4 7 47 Greška

Mogući uzrok kvara

Simptomi

Rješenje

Kod:00282 Senzor poožaja papuči e gasa Kratak spoj prema masi

$

!

"

Električni vodovi u prekidu (kratak spoj sa plus polom)

7

$

! !

/ 333 ! 4

!

Kod:00515 Hall sensor Signal van toleran ije

Kod:0051 Prekidač praznog hoda Nerazumljiv signal

$ ! 4 !

! 7"

Prekinuto strujno kolo

Kratak spoj prema masi Kod:00518 Poten iometar leptira gasa Kratak spoj prema masi

%

$

/

!

Tabela 1. Kodovi grešaka Milojević Igor


( #T6E Z25T6ZL

Da b se vrš a au odagnos ka voz a neophodan e adekva an sof ver kao hardver. VISA (V1) e naprodavan unverza n uređa za dagnos ku voz a. Na s c 20. prkazan e VISA (V1) uređa za dagnos ku. Na s c 21. prkazan su O*D konek or. Na s c 22. prkazan e unverza n kaba sa ppa cama. !l6 ,i7

V1 n erfes, O*D kaba , unverza n kaba sa ppa cama, neko ko DVD-a sa radončkm podacma.

li¯1 SA j ij ti

li¯ BD ti

li¯¯ i lil ili *

0ilj i

; " % ( " % " ( ; #/) 7 " - ; % " ; 4 : Režim VISA-UNISCAN

" 5 #/) (+$($ 2333 " ; $ , 7 Režim VAG " ; 4 :

Vag-Com# 077 7 233 )7 Opel Te h, Opel AB COM, Opel OP COM# 233 )7 BMW CarSoft i MB Carsoft#/ */0 233 )

5.1. VISA-UNISCAN ! 7

:

! ((+! & &/D'2@2 5 ;

Visa ± Unis an ; 5 $

5 4 % / " 7 4 " 7 ! 4VIS 4 :

! , ( ( (

5.1.1. Biranje sistema (4 $ " 7 Milojević Igor


program na osnovu h parame ara prs upa kompu eru u voz u.Na s c 23. prkazan e men za zbor pa voz a.

li¯" 0 itiil ( ¯ i%ili!l,%i0 i Nakon ak vrana ove opce dagnos čk program 6i prkazue po oža zg ed dagnos čkog konek ora u voz u. Uko ko voz o ne posedue 16. pnsk O*D konek or, prkazue se s ka ugrađenog konek ora sa komunkaconm nama. Ne po rebna nabavka svh pova konek ora, za s ara voz a kors se unverza n kab sa ppa cama. Na s c 24. prkazan e prozor o nformacama voz a.

li¯/ ìif ijil ( " %3i0% Ova zbornk Vsa dagnos ke omogućava korsnku da

roč a,Obrše memoru grešaka reg eda ve parame re voz a Izvrš proveru adap acu.

Na s c 2B. prkazan e men za zbor dagnoze. +

0ilj i


li¯( 0 ii ij ( / 8i93i 0 Nakon ak vrana opce KODOVI G'CŠKC program započne komunkacu sa voz om. Nakon kraćeg vremena VISA dangnos ka spsue nas a e greške. U ovom modu moguće e preg eda bazu poda aka, čme se o akšava o k anane kvara. o rebno e pra upu s vo korak po korak kako b se uspešno o k ono kvar. Na s c 26. prkazan e prozor za prkaz nas a h grešaka.

li¯) ì tli ( ( Li!i%il Nakon ak vrana opce A'A/CT'I program prkazue renu ne parame re voz a. Save ue se da se s ovremeno preg eda navše 4 parame ra, er će u supro nom doćdo značanog kašnena zmeđu C/-a ( kompu er voz a ) persona nog računara. Na s c 27. prkazan su prozor parame r.

,

0ilj i


li¯* ` ti ( ) !ii!!ii& i Nakon ak vrana opce TCST IZL., ODCŠAVANJA program prkazue moguće es ove na da om voz u. Kao š o se vd na s c VISA dagnos ka omogućava proveru dzn, check engne ampce s . Od adap aca moguće e podes brznu mo ora na er gasu. Na s c 28. prkazan e prozor podešavana.

li¯- ` j

( ¯ ,i65 ( ¯ 60$: Vag om Hex AN preds av a nabo dagnos čk uređa za VAG grupu voz a. održava V, AUDI , SCAT, SKODA voz a. održava dagnos ku svh modu a do 2008. godne. Kada s ar ue program VAG-O/, zdane 208.1 na ekranu računara se prkazue 5li č e zg ed da na s c 29. -

0ilj i


li¯. li l0

!i 7 zbor kon ro nog modu a ko že e dagnos sa 2li7 Ovo dugme se načešće kors . K kom na nega započne se proces kompu erske dagnos ke ako š o se bra kon ro n modu u ko ma sa kom se komuncra, a o može b kon ro n modu mo ora, A*S-a, au oma skog menača, k me s čno. l l#i0

!i 7 prona ažene kon ro nh modu a ko ne pos oe u programu VAG-O/ 2li7 Ovo dugme se re ko kors nameneno e onma ko su ov ada ehnkom kompu erske dagnos ke do e mere da se mogu sam upuš a u ekspermen e sa novm kon ro nm modu ma ko nsu na spsku ponuđenh. B240

!i 7 es komunkaconog pro oko a .

0ilj i

Detalji: " -+/ 7 5 (<;;+2 Options dugme

Opis: -+/ Detalji: ! 4 ! -+/ About dugme

Opis: 7 Detalji: -+/ Exit dugme

% -+/%

5.2.2.KL interfejs $ 4% 4 7 5 4 " $ @3 %

Milojević Igor


li"1 Køit f j

KL n erfes omogućava rad sa s edećm dagnos čkm programma: è 65 " ¯ Dagnos ka V, AUDI, SCAT, SCAT, SKODA od 1992.do 2004. godne

li" liAC03

2

è +ELT&¯;B i+ Dagnos ka O CL voz a od 1996. do 2004. godne

li"¯ li`Cø 2ABC0i`C0 /

0ilj i


è B

Dagnos ka /ercedesa voz a od 1992. do 2004. godne

i"" li0BC ft è B < Dagnos ka */ voz a od 1996. do 2004. godne

li"/ li0BC ft è 6L6# Dagnos ka VOLVO voz a

0

0ilj i


li"( liøÉC

( " li!l: 2i0 i E E2E%il. Uređa e kompa b an sa /ercedes arsof programom u seb ma ugrađen /ULTI LCKSC' sgna a. /ercedes Ssanner podržava voz a do 2004. godne . sva voz a sa 38. pnskm 16. pnskm O*D konek orom. omoću ovog uređaa može se rad komp e na dagnos ka bez skdana prespaana konek ora.

li") 0 C ft ij ti Za uspešnu dagnos ku voz a po rebno e poveza odgovarauć konek or na voz o pokrenu o a nu dagnozu, sačeka par mnu a uređa će sam konfgursa poveza se na sve modu e (mo or,A*S,AI'*AG,AS' s .). Sa ovm uređaem ne po rebno kors unverza ne ppa ce na voz ma sa 38. pnskm 16. pnskm konek orom er će sam uređa prespaa sve po rebne pnove me omoguć komp e nu dagnos ku voz a.

1

0ilj i


( / B < 2i0 i%B <%il re svega, po rebno e reć da e */ skener 1.3.6 renu no napo pun dagnos čk sof ver na ržš u, ko omogućava prs up skoro svakom e ek ronskom sk opu u voz u. održan su s edeć pov voz a: E"-=* E".4( E/)4" E("4>( E-"4>"

li"* B0S ÀSft 3 B FIND UNITS

] - ane den fkaconh poda aka kodova greške z pos oećh modu a u au omob u B LCA' C''O'S ] - 'ese ue kodove greške u svm nađenm modu ma u au omob u B C''O'S DCTAILS ] - De a o kodovma greške B 'CAD /C/O'E ] - ane programske memore modu a B 'CAD CC 'O/ ] - ane CC 'O/ memore u modu ma :IKC, L/, ZKC, S'S, LC, A,, VID, */*T, STH, AI... B 'ITC CC 'O/ ] - Upsvane CC 'O/ memore z s h modu a B C''O'S ] - ane rese ovane kodova grešaka z zabranog modu a B 'CSCT UNIT ] - rogramsk rese modu a B 'ITC FGSTN' ] - Upsvane den fkaconog broa B 'ITC ADFG ] - Upsvane vše den fkaconh poda aka B ODO/CTC' ] - Upsvane nove vrednos k ome raže u modu e IKC & L/ O''CT B SAVCD ] - ane vrednos upsanh k ome raža u modu ma IKC & CGS ODO/CTC' B SC'VIC 'CSCT ] - Servsn rese IKC (ns rumen ab e) B HANGC ] - romena ezka poruka g avnog kompu era GC,CN,F',IT LANGUAGC B FATO'E ] - 'ese ovane na fabrčke vrednos IKC & L/ ( za au omob e do DCFAULTS 1999 godne) 2

0ilj i


B O E ODING B TV FUNTIONS B 'CAD KCE B ADA TATION LC B 'CGISTC' HANDSCT

] - *azno kodrane koprana z IKC u CS z CS u IKC modu e ] - "vdeo pr kom vožne " podešavana u VID modu u ] - ane poda aka o k uču z CS modu a(mob azer) ] - Adap aca(podešavane) senzora kon ro e očkova (LC) ] - Nove s uša ce prav ene za TCL (*IT2) modu e

( ( !l 2i0 i%+EL%il Ope Scanner preds av a dagnos čk uređa za O CL voz a. Izbor voz a e ve k, a podržava voz a 1987. do 200B. god. Uređa ma ugrađen mu p ekser sgna a ko omogućava nesme anu dagnos ku ne po rebno prespaa pnove. Uređa ne podržava AN pro oko .

li"- l ij ti

ane kodova grešaka kra ko obašnene svake greške Grafčk prkaz do 4 odabrana ve parame ra ane #L$?EE+ i memore C/-a Adap ace provere poednh e ek ronskh ss ema rogramrane mob azera

+,i i i!l47 Cngne on ro Un Au oma c Transmsson on ro A*S - An -Lock *rake Sys em CS - C ec ronc S ab y rogram Ar*ags Immob zer Ds rbu or Transmsson 4D Trac on on ro *ody on ro Sys em ATS - An -Thef arnng Sys em en ra Door Lockng Sys em /u ,o or,Trp e Info Dsp ays Ins rumen ower S eerng 3

0ilj i

6 ' / 6 + & 7

Opel S anner - spisak vozila ; 7 +,% 7% +7 +7 +* ; +7 7 +*7 +7 +*7 717 +* ;<
5.. Renault DDT2000 Renault dijagnostika vozila ' &&12333 " #7 *7

7 7 )" *&2

Milojević Igor


li". li ltDD2 održan mode : Twngo, X44, o, /odus, X86, /egane & Scenc, /egane II, Laguna, Laguna IIAvan me, X91, Safrane, Ve S a s, Cspace IV, X94, /as er, Kangoo, 61, Traffc/asco , ZX89;

( * # 2 #i0 i%il Ford scanner e nanov uređa za dagnos ku FO'D voz a. Ova n erfes podržava sva FO'D voz a sa O*D konek orom. Ovo e napo puna FO'D dagnos ka na ržš u.

li/1 ÉD ij ti Sa ovm n erfesom može se vrš dagnos ka svh modu a: mo or, A*S , AI'*AG s . Uređa podržava kodrane dzn. rodržan pro oko : FO'D ISO9141 FO'D S FO'D AN održan mode voz a : KA 1.3 FICSTA 1.4 FUSION 1.4 4

0ilj i

(1;? ($;? ;? /$&23 .;? ;? . ;? ;? ($;1&( (1;1&( .;?1&( ;?1&( ;A1&( 1'$(1 ;A1&( 1'$(1;A /$&231&(

Milojević Igor


) + E@TEL5ETE ELET E T BL B2AT

*ez au omob a se već odavno nkako ne može. On su naša svakodnevna po reba, zvor zadovo s va ponosa, a vr o čes o edan od navažnh s a usnh smbo a.

li/ t j til ij l Zbog oga se ve ka pažna posvećue novm mode ma, ko su sve vše bazran na prmen novh ehno oga. Davno e prevazđeno vreme če voro očkaša ko su se, u pog edu prsus va e ek rčnh e ek ronskh e emena a, mog pohva edno sve om, pa enem skromnm rado-kase ofonma kao zvorma nformaca zabave. Nanov mode (vše mane) pozna h prozvođača ne mogu se n zams bez e ek ronke novh ehno oga u pa enu, radu mo ora, vožn, dagnos c kvarova. S a s ka pokazue da u au omob ma vše k ase ma 40 do B0 kon ro nh uređaa (Äpame ne³ e ek ronke), dok h e u vsoko k as vše od 70. Svaka od h kon ro a ma namane edan mkroprocesor.

) T&l0i!,%' osebnu pažnu prv ače ehno oge koe pomažu vozaču, povećavauć sgurnos , udobnos efkasnos saobraćaa. Napredn ss em mau mogućnos prkup ana ana ze poda aka sa senzora upozoravana vozača u s učau opasnos . Takav ss em ma kameru koa snma pu spred voz a og ašava se zvučnm sgna om u s učau opasnos . Na prmer, ako voz o počne da skreće sa pu a bez uk učena žmgavca, čue se zvučn sgna . Zahva uuć s ereo zvučnom ss emu, može se ačno defnsa da e pogrešno skre ane naprav eno u evo udesno, š o e od čan načn buđena vozača ko e renu no zadremao. Još s ožen ss em mau mogućnos predvđana opasnos od sudara upozoravane vozača. U s učau da e prekasno za upozorene, ov ss em preuzmau kon ro u nad voz om pokušavau da zbegnu sudar; čak ako se sudar ne može zbeć, reba uman pos edce. 5

0ilj i


To su akozvan ak vn Drver Asss ance ss em, ugrađen u voz a vsoke k ase kao š o e /ercedes-*enz S c ass.

li /¯ tij ji i i ti Navedenm vrs ama ss ema može se doda nz drugh dea korsnh ass enca vozaču ± komunkacon ss em sa zveš avanem u vremenskm us ovma s anu saobraćaa na pu u, kon ro a podešavane sve os u sk adu sa us ovma vožne, ss em za zaš u pešaka, ass ence u vožn prome nm gradskm u cama, au oma sko parkrane, au oma sko umačene saobraćanh znakova sgna zace na pu u.

) ¯ i %!%0B Do kraa 2007. godne ( u prvo po ovn 2008) mode S80, V70 X70Švedskog Vo vo-a maće, među prvma u sve u (ne računauć pro o pove au omob a z ožene na samovma), ugrađen n e gen an ss em za upozoravane vozača na opasnos od sud ara. Sof versk pake ko o omogućava nazva se Drver A er Sys em sas av en e od dve ap kace ± Drver A er on ro Lane Depar ure arnng. Drver A er on ro pra ponašane vozača u oku vožne reague upozorenem ako se dobe u sakda e vozač zgubo koncen racu u uprav anu voz om (zadremao na dugom pu u, predugo razgovara mob nm e efonom se angažue oko dece na zadnm sedš ma), dok druga ap kaca (Lane Depar ure arnng) ma zada ak da pra kre ane voz a na pu u reague u s učau skre ana pre aska z edne ko ovozne rake u drugu. Drver A er Sys em (DAS) kompane Vo vo koš a oko B00 fun , š o ne mnogo u odnosu na ukupnu cenu voz a u koe će se ugrađva . On se sas o od vdeo kamere, mnogobronh senzora pos av enh u au omob u kon ro ne ednce (računara). Na prve znake opasnos ss em uk učue a arm, a na ekranu se poav ue eks ua na poruka sa nacr anom šo com kafe, kao asocacom na po rebnu pauzu u vožn. 6

0ilj i


li/" Siliij t j Do dee da naprave ovakav ss em s ručnac z Vo vo-a doš su sp uuć uzroke nas anka saobraćanh udesa ± pokaza o se da 90 ods o udesa nas ae zbog nepažne vozača. Isp vana DAS ss ema kompane Vo vo pokaza a su da se negovm koršćenem može spreč 30 do 40 ods o sudara pr brzn do 70 km,h. DAS ss em se ak vra pr brzn voz a od 6B km,h os ae ak van sve dok brzna ne padne spod 60 km,h.

) " i %l !!%i!,3il Zanm va rešena DAS ss ema za prepoznavane saobraćanh znakova pub kova su aus ra sk naučnc z Kanbere (Nacona na abora ora za nformacone komunkacone ehno oge) s ručnac kompane Semens VDO koa se bav razvoem opreme za au omob e. Ss em se sas o od kamere pos av ene znad re rovzora kompu era na komandno ab . Doda e su pomoćne kamere za posma rane ponašana vozača.G avna kamera obezbeđue neprekdn prkaz pu a kom se voz o kreće. Sof ver pra upoređue s ke eve desne s rane pu a ako den fkue saobraćane znake prema oznakama na nma. Uko ko se dogod da vozač gnorše znake, DAS ss em preuzma komandu. Na prmer, ako voz o nađe na znak za ogrančene brzne, ss em au oma sk sgna zra au omob u da uspor. Semensova ehno oga nazva se Semens VDO Sgn 'ecogn on preds av a do s ra ege razvoa (p o proek a) za e ek ronsko prepoznavane procenu okružena au omob a. Osm znaka za ogrančene brzne, ss em prepoznae znake o dozvo enom smeru kre ana druge znake upozorena. Sve nformace odvode se do kompu era ana zrau. oda ke o vrs pu a pravcma kre ana računar doba od ugrađenog navgaconog ss ema.

7

0ilj i


li// Si t j jil j i j i

) / 0B iii%C3il Idea o formranu edns vene nformacono-komunkacone mreže na pu evma koa će omoguć razmenu nformaca zmeđu au omob a, kao komunkacu sa servsnm cen rom ko pruža e us uge, po ek a e od navećh evropskh prozvođača au omob a± u grup su se naš */, Dam er hrys er, Vo ksagen, Aud, 'enau Fa . Na nhovu nca vu osnovan e konzorcum 2 (ar-2-ar ommunca on onsor um). rozvođačma au omob a prk uč su se prozvođač e ek ronske komunkacone opreme (Semens, NC drug) Ins u za o vorene komunkace Fraunhofer. Komunkaca zmeđu voz a zasnva se na bežčno LAN mrež (pr čemu su sp vane komunkace zasnovane na raz č m LAN s andardma ± 802.11a,b,g) komunkaconom pro oko u I v6 (In erne pro oko verze 6). U o komunkacono mrež svakom voz u se dode uu če r funkce. On će ma funkcu predanka premnka rad razmene nformaca sa drugm voz ma servsnm cen rom, za m funkcu ru era za prenos nformaca sa ednog voz a na drugo funkcu oka ora, kako b pruž a mogućnos nformaconom cen ru da u svakom renu ku zna pozcu svakog učesnka u mrež. LAN mreža omogućava komuncrane na uda enos do neko ko s o na me ara, a će ru er poda ke prenos da e, š o će omoguć sav ađvane vr o ve kh ras oana. Veza zmeđu au omob a au oma sk će se uspos av a (ad hoc) čm se voz a nađu na dovo no uda enos , određeno prmenenm LAN s andardom. Na a načn će se omoguć razmena nformaca koe su od značaa za odvane saobraćaa ± vremensk drug us ov kre ana na pu u, zagušene zas o saobraćaa, po enca ne opasnos

0ilj i


) ( El i i i3il ) ( Bi4l3 D A*S (eng. an - ock brake sys em) e e ek ro-hdrau čn mehanzam ko sprečava b okrane očkova pr kom kočena, e ako skraćue zaus avn pu omogućue po punu kon ro u au omob a pr kom kočena. rv A*S urađa frma *OSH, sersk se počeo ugrađva poče kom 1978 godne u /ercedes 4B0SC, a neko ko mesec pos e u */ 74B. A*S e sgurno nakorsn navažn do (doda ne) opreme au omob a. A*S e e ek ro-hrau čn urađa sa cen ra nom uprav ačkom edncom. Na osnovu nformaca od senzora za praćene obr aa očkova, A*S dozra momena kočena na svakom očku posebno sprečava b okrane. U renu ku kad se određen očak zaus av , ak vra se senzor ko preko sk opa e ek ro-magne nh ven a smanue pr sak u a u kočonom c ndru sve dok se kočon momena o ko ne sman da se očkov počnu ponovo okre a .U om renu ku senzor ak vra e ek ro-magne ne ven e u supro nom smeru, pr sak u a n ez e kočena se povećava e se na granc b okrana očkova ck us ponovo vraća na poče ak.Na s c 4B. prkazan e raspored komponen A*S ss ema.

li/( tiABS i t ) ( ¯ Eli3iliDlE CS e e ek ronsk ss em za pobo šane dnamčke s ab nos kon ro e, ko kočenem poednm očkovma sprečava zanošene sprav a pu anu već zanesenog au omob a. oče kom 199B. ( adašn) Dam er-*enz zazvao e pravu senzacu ss emom CS. C ec ronc S ab y on ro (ss em e ek ronske kon ro e) uveo e revo ucu u pos upak uprav ana. 0ilj i


CS e prva ak vna po pora uprav anu au omob a, koa vozaču omogućue da u s učau gub ka kon ro e akše dođe na že enu pu anu. Danas sv au omob vše k ase, barem u dopunsko oprem poseduu CS. rncp funkconsana CS-a e ednos avan. u ana se sprav a kočenem poednh očkova. oš o au omob ma če r očka, o omogućue dobru kon ro u nad uprav anem. Na s c 46. e prkazan smbo čk prkaz korsnos CS-a.

li/). Si liiii tiCSC CS ss emom uprav a e ek ronka, na osnovu nformaca koe mere odgovarauć senzor. Te nformace su: po oža uprav ača, brzna ro ace svakog očka, uzdužna bočna brzna au omob a, uzdužno bočno ubrzane au omob a, a navažna e brzna ro ace oko ver ka ne ose. Na osnovu h nformaca preczno se proračunava po oža voz a u odnosu na že enu pu anu, e se ak vra povremeno kočene poednh očkova. Na s c 47. prkazano e ponašane voz a u zavou koe posedue CS voz a koe ne posedue CS.

li/* ` j ilj i CSC

0ilj i


) ( " !ii l A (eng . adap ve cruse con ro ) e au oma sk uređa za podešavane uda enos od voz a koe se na az spred, ko kon nua no mer uda enos zmeđu voz a e po po reb ubrzava usporava. Na s c 48. prkazan su odnos koe regu še A ss em

li/-. ij li ACC i t Ss em A se nadograđue na ss em ' empoma ' ko e ek ronskm nadzorom održava brznu au omob a. odešena brzna se pored sa zmerenom e se po po reb smanue, odnosno povećava. Održavane brzne e uz uspon ogrančeno raspo ožvm obr nm momen om mo ora, a nz nzbrdcu kočonom sposobnošću mo ora. Za prav an rad A ss ema zas užna e uprav ačka e ek ronka ss ema sa radarskm senzorom uda enos . Smeš en e u prednem de u voz a (mask farovma). Funkconše na prncpu Dopp erovog efek a. A se može na az u r s ana rada: y ± onemogućen e drek an prs up u s ane prpravnos y 3D ± ss em e spreman da ga korsnk ak vra y i ± ss em uprav a brznom au omob a - l 3%i ± spred voz a se ne na az drugo voz o ss em ne mena brznu već e drž kons an nom - l % ± ss em snma voz o spred sebe prema nemu pr agođue brznu Na s c B0. prkazana e b ok šema A ss ema

0ilj i


li(1. Bl ACC i t

0ilj i

7. ZAKLJUČAK

7 7 4 4 " / 7 " 7 44 7 4 ! 7 " 4 5 9 5 5 7 ( " * 4/"

% 7 " 7 .

Milojević Igor

8. LITERATURA

F;G 4$ :½Autodijagnostika´ F2G%1'$(%:½ asopis za elektroniku i telekomunikacije´ F@G& 847*/ 47('4:½Serijski i paralelni portovi´ FG *&((:½Past, present & future by Larry Carley´ FG %:½OBD-II protocol´, Zavod za elektrotehničke sisteme i obradu informacija, F?GHHH F>GHHH FAGHHH F
Milojević Igor

Primjena senzora u automobilskoj industriji

Recommend Documents