Mapa bez Karađorđeva 21. maj 2005.
Kako je ekipa nemaĉke TV na zakazni intervju sa Brzom krenula u Banatsko KaraĊorĊevo. Otkaz sluţbeniku Komiteta za informacije. Piše Ivan Ivanji DA li prevodilac treba da se skoncentriše iskljuĉivo na smisao reĉi i reĉenica koje iz jednog jezika prenosi na drugi, a da, inaĉe, ne misli ni o ĉemu drugom? Niko mi o tome ništa nije govorio, niko davao savete, ali ja sam od poĉetka polazio od toga da u potpunosti mirno treba da se oslonim na sve ostale sluţbe koje se brinu o posetama, da se ne mešam u njihove poslove, ne pokušam da budem pametniji od njih. Jednostavnije reĉeno, da ne brinem tuĊu brigu. Pokazalo se da sam, bar u jednom sluĉaju, grdno pogrešio. Telefonski poziv da li da prihvatim da prevodim intervju koji će jedna zapadnonemaĉka televizijska stanica napraviti sa Titom? Hoću. Da li onda sutra ujutro u osam mogu da budem kod hotela "Metropol"? U redu. Ponešto mi je, doduše, bilo ĉudno. Zvali su me iz Saveznog komiteta za informacije, a ne, kao inaĉe, iz kabineta predsednika. Nisu mi, kao što je to obiĉno bivalo, ponudili da mi pošalju kola, nego molili da doĊem u hotel. MeĊutim, nisam podrobnije razmišljao o tim razlikama. Saĉekali su me ispred ulaza u hotel. Ĉovek, koji je oĉigledno bio šef poduhvata, odnekud mi je bio poznat. On me predstavio nemaĉkom timu, pa smo seli u dva automobila, Nemci u jedan, mi, Jugosloveni, u drugi. Opet sam zapazio nešto što je odudaralo od obiĉaja, nije se radilo o limuzinama iz predsednikove "štale", nego o iznajmljenim kolima rentakar. Pomislio sam da me se to ne tiĉe. Krenuli smo preko Duanva, preko Panĉevaĉkog mosta u pravcu Zrenjanina. U tom gradu sam se rodio, dobro poznajem Banat, pitao sam se gde bi u tom kraju Tito mogao da primi strane novinare? Ali, opet nisam glasno postavljao pitanja, smatrao sam da je to suvišno, da će mi već reći ono što me se tiĉe. Već smo se vozili gotovo jedan sat, prošli Zrenjanin, kad je momak iz Komiteta za informacije iz pretinca automobila izvadio kartu i poĉeo nešto da traţi. Tek sam sada odluĉio da ga pitam u ĉemu je problem? - Gde je KaraĊorĊevo? - pitao je nervozno. - Postoje dva mesta, koja se zovu KaraĊorĊevo - poĉeo sam da objšnjavam. - Jedno se zove Banatsko KaraĊorĊevo, nalazi se zaista u ovom pravcu, to je beznaĉajno selo blizu rumunske granice. Drugo je, ustvari, poljoprivredno imanje i lovište pedesetak kilometara zapadno od Novog Sada, koje je pod upravom vojske, a gde se nalazi i jedna od Titovih rezidencija... - Onda je, valjda, trebalo da krenemo onamo! Naredio je vozaĉu da stane i sad se obratio samo meni: - A kako ćemo dospeti tamo? REKAO sam da u svakom sluĉaju moramo da se vratimo, najbolje sve do Beograda, pa, onda, da krenemo u suprotnom pravcu, prema Novom Sadu ili da pokušamo da naĊemo neku preĉicu poljskim putevima. Sad sam i ja pogledo kartu. Na njoj je zaista kao naseljeno mesto bilo zabeleţno samo Banatsko KaraĊorĊevo. Ali, naš voĊa puta sad je iz dţepa izvadio cedulju na kojoj je pisalo da treba da vozi do Novog Sada, zatim, u pravcu Baĉke Palanke, pa će nas posle toliko i toliko kilometara na jednoj raskrsnici saĉekati policijska patrola i odvesti do Tita. Pomislio sam da je mogao i ranije da proveri uputstvo, ali nisam hteo još više da ga "sekiram", što bismo rekli mi, Banaćani. - Ako su nam rekli da budemo tamo u deset, da li su, zaista, mislili da to bude u deset ili su, kao u vojsci, za svaki sluĉaj naveli neki ĉas ranije? Nisam umeo da mu odgovorim. Moţda i jesu ukalkulisali manju rezervu u vremenu. Predloţio sam da se iz partijskog komiteta u Zrenjaninu javimo preko specijalne telefonske linije, ali šef naše ekspedicije to nikako nije hteo: - Onda će primetiti da smo zabrljali!
- To će svakako primetiti! - promrljao sam sam tiho. Odluĉio je da pokušamo preko polja. Naša dva automobila su jurila sa oko 140, 150 kilometara na sat preko loših drumova i puteva. Ja sam pomislio, ako ludo poginemo, bar, niko neće moći da nas kritikuje. Umesto u deset, stigli smo u jedanaest. Saĉekao nas je Titov predstavnik za medije Blaţo Mandić. On je, inaĉe, neverovatno miran, uĉtiv, tih ĉovek. Sve dotle sam mislio da ništa na svetu ne moţe da poremeti njegovo strpljenje i ljubaznost, inaĉe, ne bi preko dvadeset godina izdrţao u Titovom kabinetu, duţe nego bilo koji drugi Titov saradnik, ali sad je od besa bio crven ulicu i vikao je: - Jeste li vi poludeli? Predsednik je u meĊuvremenu već primio sledeće posetioce prema svom programu! Šta sad? Ništa. Natrag! Objasnili smo da smo krenuli u pravcu onog drugog KaraĊorĊeva, da je samo ono na karti. Blaţo se obratio meni: - Bar ti si morao da znaš da se drug predsednik nalazi u ovom KaraĊorĊevu! - Ništa ja nisam morao da znam, mogao sam moţda da naslutim, ali meni niko ništa nije govorio o KaraĊorĊevu ili da nekog dovedem ovamo, nego samo da doĊem pred hotel "Metropol"! SLUŢBENIK Komiteta za informacije je sutradan otpušten. Za nemaĉku televiziju naĊen je druti termin u Beogradu, jer se intervju snimao pred dolazak Branta, sada u svojstvu saveznog kancelara. Ne znam šta je nemaĉka ekipa mislila o celom sluĉaju. Preda mnom nisu komentarisali. Nekoliko dana kasnije, sedim u kancelariji u zgradi na ulazu u kompleks Belog dvora, koju smo nazivali maršalatom. Tu su bile smeštene neke sluţbe koje su radile neposredno za Tita. Upravo sam prevodio Titovu zdravicu na prvom banketu na nemaĉki jezik. Već je bila štampana mala brošura sa programom i rasporedom ko će sedeti u kom automobilu, kada ću šta raditi. Iznenada, bez kucanja, ulazi tadašnji šef protokola predsednika, stari Slaven Smodlaka, sedne do mene, malo oćuti, pa kaţe: - Mi vas svi cenimo i volimo, druţe Ivanji, ali vi nećete prevoditi ovu posetu! Za trenutak je u sobi nastala tišina. Iako sam umeo da budem drzak, ipak sam imao nekakav smisao za disciplinu, pa sam progutao i rekao: - Razumem. Ali moje ime već je svuda štampano. Primio sam i pozive na nemaĉke prijeme i veĉeru. Šta da kaţem? Jesam li se razboleo? Smodlaka je malo razmislio, pa odluĉio: - Idite tamo gde su vas Nemci pozvali, ali ne tamo gde smo mi naruĉili da doĊete, jer prevoditi nećete! - Da li da završim prevod zdravice? - Završite! ZAR NISTE BOLESNI PRVE veĉeri, u toku Brantove posete, moja ţena i ja smo došli u hotel "Jugoslavija". Bili smo pozvani na veĉeru. Na ulazu u sveĉanu salu nastala je zabuna kod nemaĉke ambasade: - Mislili smo da vi nećete doći. Nama su javili da ste bolesni... Znaĉi, Smodlaka nije drugim sluţbama maršalata javio šta je meni rekao. Nemci su, ipak, nekako našli mesta za mene i ţenu za velikom trpezom. Bojim se da su zbog tog nesporazuma morali da sklone dvoje ljudi niţeg ranga, jer sam primetio kako uzbuĊeno premeštaju kartice sa imenima pred tanjirima. Bilo je neprijatno, veoma neprijatno. UVOD U IZDANjU kuće "Samoizdat B-92" uskoro će biti štampana knjiga "Titov prevodilac", beogradskog knjiţevnika i publiciste Ivana Ivanjija. U ovom zanimljivom štivu, Ivanji svedoĉi o vremenu i zbivanjima dok je bio angaţovan na poslovima Brozovog prevodioca.
U feljtonu koji zapoĉinjemo danas objavićemo najinteresantnije delove iz tog rukopisa.
Udba, ipak, zna 22. maj 2005
Raspitujući se zašto sam iskljuĉen sa poslova prevoĊenja za visoke drţavne funkcionere, došao sam u Udbu. "Nije došlo od nas, ali, reci kad si se zamerio drugu Bijediću?" Incidnet Hakije Pozderca. Piše Ivan Ivanji POSLEDNjIH nekoliko godina u Srbiji se više puta javno postavljalo pitanje šta se na kraju dogodilo sa milijardama nemaĉkih maraka, koje su na kraju formalno u vidu povoljnog kredita ušle u zemlju kao rezultat tog susreta i da li je taj "zajam" ikada vraćen? Pitali su me i direktno šta znam o tome. Na tim pregovorima nisam uĉestvovao, ali sam nailazio na reperkusije kasnije, jer je o tom "poslu" još ĉesto bilo reĉi izmeĊu Beograda i Bona. Sećam se kako su već posle Titove smrti tu temu pretresali u Bonu kancelar Šmit i predsednik Đuranović. Ja sam prevodio i pravio beleške. Šmit se izdrao na mene: "Nemojte praviti nikakve beleške, to je tajna!" Za ĉas sam prekinuo, posle minuta, dva, nastavio, jer, inaĉe, ne bih posle razgovora mogao da napravim podsetnik. Danas u tom pogledu mogu samo da uputim na zvaniĉne zapisnike, protokole i ugovore koji postoje u arhivima. Otada je proošlo više od trideset godina, po mom mišljenju dovoljno vremena da se skine oznaka drţavne tajne, ali to treba da bude odluka drţavnih organa, a ne pojedinaca koji su sticajem okolnosti ponešto saznali, pa na osnovu toga imaju svoje sopstveno mišljenje. Ali, zašto sam, takoreći, preko noći iskljuĉen iz svih poslova i pregovora koje je vodila drţava? To me i te kako pogodilo. Pitao sam se da li sam i ja proglašen krivim što je nemaĉka televizijska ekipa zakasnila? Za taj incident zaista nisam bio odgovoran. Nešto ranije je Nikezić morao da napusti svoj poloţaj u Partiji. Da li su, moţda, i mene dovodili u vezu sa njegovom politikom? Postao sam preosetljiv. Uĉinilo mi se da su se i neki moji stari prijatelji, kao Blaţo Mandić, nekako ohladili prema meni. Niko nije imao vremena da mi objasni u ĉemu sam pogrešio. Na kraju sam se direktno obratio Udbi. Reĉeno mi je: - Nije došlo od nas. Ali, reci, kad si se zamerio drugu Bijediću? - Nemam pojma. - Zašto on onda kaţe da ti ne prevodiš što ti se govori, nego to što ti smatraš da je pravilno? Sad sam shvatio. JA sam došao u sukob sa visokim funkcionerom iz Bosne i Hercegovine Hakijom Pozdrercom. To se dogodilo za vreme posete austrijskog predsednika Franca Jonasa. S njim je bio ministar inostranih poslova Kurt Valdhajm. Tito je na Brionima. Gosti stiţu u Beograd, sledećeg dana u našem specijalnom avionu lete za Pulu. Avion ima po jedan salon u repu i napred, izmeĊu njih sedišta poreĊana kao u normalnim putniĉkim letilicama. U straţnjem smo sedeli Jonas, Valdhajm, Hakija Pozderac, kao poĉasni pratilac ĉlan SIV, i prevodilac, ja. Gase se crvene svetiljke koje nalaţu da budemo vezani. Hakija ustaje i obraća se meni: - Kaţi ti njima, ja idem da ĉitam novine! Ja ne prevodim baš taĉno, nego kaţem: - Gospodin ministar Pozderac smatra da bi gospodin predsednik moţda ţeleo da na miru razgovara sa gospodinom ministrom inostranih poslova, pa bismo sebi, uz tu pretpostavku, dozvolili da se povuĉemo... Obostrano ljubazno klimanje glavom. Ĉim smo izašli iz salona i krenuli kroz avion napred, Hakija će: - Ti si nešto mnogo priĉao, ti nisi preveo to što sam ja kazao...
- Stvarno nisam. Rekao sam što je trebalo da kaţete... On je samo nešto promrmljao. Nisam više razmišljao o tom malom incidentu, ali zbilo se i nešto gore. I inaĉe sam umeo da budem drzak, ali Hakiju Pozderca sam smatrao glupim i primitivnim, nisam dovoljno ozbiljno shvatao njegov rang u našoj hierarhiji, a za vreme te posete i nije igrao nikakvu bitnu ulogu. Bilo je zanimljivijih dogaĊaja vrednih da se zapamte. Na primer, konferencija za štampu dva predsednika na Brionima. Tu su austrijski i jugoslovenski novinari. Jonas, naravno, govori nemaĉki, ja prevodim na srpski, pardon, u ono vreme valjalo je reći, srpskohrvatski. Tito govori, kako je on voleo da se izrazi, "naški", pa ga prevodim na nemaĉki. Na jedno pitanje postavljeno na nemaĉkom Tito smesta odgovara na istom jeziku, a ja, umesto da za naše novinare prevedem prvo pitanje, pa odgovor, samo ponavljam Titove reĉi na nemaĉkom. U prvom trenutku svi su zbunjeni, zatim poĉinje smeh. Shvatili su. To je novi dokaz da je usmeno prevoĊenje nešto što se radi automatski. Neki deo mog mozga trenutno je bio usmeren tako, da Titove reĉi treba da kaţem na nemaĉkom, hajde da kaţem: bio je ukljuĉen "na nemaĉku liniju". Ja sam se, naravno, izvinio, objasnio, naknadno preveo, oprošteno mi je, svi su ostali u najboljem raspoloţenju. NAJINTIMNIJI deo posete odvijao se na ostrvu Vangi, koje leţi ispred Briona prema puĉini. Neko je upravo imao roĊendan, ne sećam se više da li predsednik Jonas ili njegova supruga. Jovanka je naredila da se iznesu kristalne ĉaše, u nekima od njih postojale su neprimetno urezane male rupe, pa onaj, koji iz njih pije, uvek nešto prospe sebi po vratu i ne razume kako mu se to dogodilo, a ostali mu se smeju. Pazili su, naravno, da jednu od tih ĉaša baš ne dobije neko od najviših po rangu. Na povratku, po već ustaljenom obiĉaju, poseta Zagrebu. Tito više nije bio sa nama. Posle prijema u Banskim dvorima Jonas i njegova pratnja se povlaĉe, stari gospodin je već bio umoran, a svi mi, Jugosloveni, još smo ostali. Tada je Hakija Pozderac, koji je sve vreme u Titovom prisustvu bio neprimetan, kao da je nevidljiv, ponovo podsetio na sebe na najneprijatniji naĉin. U unutrašnjem salonu sedela je elita sa domaćinima iz Hrvatske, predsednikom partije Mikom Tripalom, predsednicom hrvatske vlade Savkom Dabĉević-Kuĉar i drugima tog ranga. U drugoj prostoriji smestilo se, što sam ja uvek nazivao "prištapskom jedinicom", aĊutant, lekari, viši sluţbenici bezbednosti, prevodioci. Uvek ti lakne kad je posao za taj dan završen. Dok bih prevodio dozvoljavao sam sebi samo po gutljaj alkohola, sad sam mogao da nadoknadim. Za dame, Jovanku Broz i gospoĊu Jonas, prevodila je jedna naša mlada ţena, sve mi se ĉini da se zvala Gordana Ĉizmić. Znali smo da se udala pre mesec dana. Hakija se doteturao iz one druge sobe već vidno napit i seo na naslon fotelje, u kojoj se ona smestila: - Kaţi, mala, s kim ćeš ti noćas da spavaš? Mlada ţena je pocrvenela. Ćutali su i svi ostali za našim stolom, ĉak i pukovnik, koji je austrijskom predsedniku bio dodeljen kao aĊutant sa naše strane. Tako sam ja opet sebe smatrao jedino pozvanim da se umešam: - Druţe Pozderac; vi ste nešto pobrkali, ne shvatate u kom se društvu nalazite. Vama ovde nije mesto. Vratite se unutra eliti, pa pitajte to isto drugaricu Savku, ako smete! Hakija je video da ga svi posmatraju neprijateljski, na svoj naĉin samo je progunĊao nešto nerazumljivo i ostavio nas na miru.
Sukarno želi "pratnju" 23. maj 2005.
Ambasador Indonezije preneo je sluţbi protokola ţelju svog predsednika kod bude "okruţen pevaĉicama i igraĉicama". Kad je "problem" stigao do Tita, on je zapisao: Slaţem se, ali pod uslovom da pevaĉice i igraĉice budu istog godišta kao predsednik Sukarno.
Piše:Ivan IVANjI BOSNA i Hercegovina je tada bila, i do kraja Titovog doba, stvarno u rukama nekoliko porodica. Na vodećim mestima nalazila su se tri brata, Nijaz, Raif i Faik Dizdarević, braća Hamdija i Hakija Pozderac, kao i Dţemal Bijedić i njegov klan. Svi su bili muslimani, odnosno, kako je tada bio red pisati, da bi se znalo, da je to nacija, a ne religija, sa velikim poĉetnim slovom: Muslimani. Danas izgleda neverovatno, ali ja na "taj detalj" tada nisam obraćao paţnju. Išli su mi na ţivce pojedinaĉno i kao familije, ali uopšte nisam delio ljude, pa ni rukovodioce, po nacionalnom poreklu. Sa današnje taĉke gledišta bio sam, dakle, naivniji, nego što je bilo pametno. Osim toga, potcenio sam uticaj te grupacije na ĉitavu Jugoslaviju. Tito je, ipak, već bio star i uzde su poĉele da mu klize iz ruke. Biće da se Hakija Pozderac na mene poţalio Bijediću i to je bilo dovoljno da me izbrišu sa liste onih koji mogu da rade za drţavu. Ako bih danas hteo da izmišljam, mogao bih da kaţem da tom prilikom, za vreme Brantove posete, nije trebalo da prevodim već i zbog toga, što su Bošnjaci veći deo novca iz novog ugovora hteli da zadrţe za svoju republiku. Ipak, ne verujem da se mislilo tako daleko. Radilo se o prostoj, glupoj, maloj osveti Hakije Pozderca. Naravno da sam udobno mogao da nastavim da ţivim i bez prevoĊenja za Tita i ostale funkcionere, ali naĉin na koji sam izbaĉen iz tog kruga, za mene je, ipak, bio šok. Priznajem da sam voleo da po mene doĊe crna limuzina, da me odveze na aerodrom pravo do specijalnog aviona, da policajci na motociklima jure ispred vozila u kojem sedim, da koristim helikoptere. Bio sam sujetan, smatrao sam da sam izuzetno vaţan. A, lepo se i zaraĊivalo. IZNENADA su me poĉeli ponovo da me zovu kod predsednika drţave. Dvojica visokih sluţbenika su mi priĉali, kako je do toga došlo, Titov aĊutant, admiral Rapo, i Blaţo Mandić. Obojica su rekli da se za mene zaloţio treći, biće, dakle, da je zaista bilo tako. Blaţo danas kaţe da se toga više ne seća. Zašto se onda meni urezalo u pamćenje da mi je to baš on rekao? Pred Honekerovu postu Jugoslaviji njih dvojica i šef protokola Mirko Milutinović, koji je zamenio Smodlaku, bili su kod Tita da mu referišu o pripremama. Milutinović je uvek voleo da govori veoma glasno. Jedna anegdota o njemu, iz vremena kad je bio ministar savetnik u našoj ambasadi u Londonu, govori o toj njegovoj osobini. Kod njegove sekretarice baš je ĉekao jedan engleski dţentlmen, a on je u svojoj sobi vikao tako glasno, da je njoj bilo neprijatno i poĉela je da se izvinjava: - Mister Milutinović upravo razgovara sa Beogradom... Britanac se nakašljao. - Da, shvatam. Ali zašto se onda ne sluţi telefonom? Mirko Milutinović je već drugi put postavljen za šefa protokola predsednika Republike, znaĉi, na jedno veoma osetljivo mesto. Pošto je prvi put završio sluţbu na toj funkciji, premešten je nekuda za ambasadora, ako se ne varam, u Indiju, ali su ga vrlo brzo vratili. Tito mu je poruĉio: "Potreban si mi ovde..." Neko vreme je Milutinović ĉak sjedinjavao dva veoma vaţna posla, bio je istovremeno i generalni sekretar kabineta predsednika Republike i šef protokola. On je vrlo dobro znao kako šta moţe da sprovede u delo. - Da li vi, druţe predsedniĉe, imate nešto protiv toga da drug Ivanji bude prevodilac? - Zašto bih ja imao nešto protiv? ZA takve sitnice Tita obiĉno nisu ni pitali. Do njega su retko kad stizali nevaţni problemĉići. Jedna od poznatnih anegdota tiĉe se prve posete predsednika Indonezije Ahmeta Sukarna Jugoslaviji. Tito je dao uputstvo da se, u principu, izaĊe u susret svim ţeljama visokog gosta. U toku prvog razgovora indoneţanskog ambasadora sa protokolom iskrsla je Sukarnova ţelja, kako su je oni formulisali, da on bude "okruţen pevaĉicama i igraĉicama". Ţelja je bila priliĉno nedvosmislena, ali za naše prilike i krajnje neuobiĉajena. Niko se nije usudio ni da se saglasi, ni da odbije. Tako je zabeleška o tom "problemu", ipak, stigla na Titov pisaći sto. On je, navodno, svojeruĉno napisao: "Slaţem se, ali pod uslovom da pevaĉice i igraĉice budu istog godišta kao predsednik Sukarno!" Protokol je shvatio. Rezultat je bio, da je Sukarno bio prvi predsednik, koji kao rezidenciju nije koristio dvor na Dedinju, nego je za njega rezervisan i delimiĉno preureĊen ceo jedan sprat hotela "Metropol". Direktor hotela Jakov Šarenac, imao je neophodno iskustvo potrebno za udovoljavanje svih ţelja, jer su u baru pod njegovim rukovodstvom poslovale i dame koje su se bavile najstarijim zanatom na svetu.
Sukarno je u Jugoslaviju stigao iz Austrije. Kasnije sam imao mogućnosti da se raspitam da li mu je tamošnji protokol "u svemu" izlazio u susret. Navodno, jeste. Navodno su mu sluţbeno uspostavljeni "odgovarajući kontakti". Austrjia u tome ima više tradicije od nas. Postoji jedan roman Jozefa Rota sa naslovom "Priĉa 1002. noći". U toj knjizi piše da je u Beĉ poĉetkom 20. veka u posetu caru došao persijski šah. Na prijemu u Šenbrunu zaljubio se u jednu dvorsku damu i zaţeleo da ona noć provede s njim. Jedan oficir garde sa odgovarajućim iskustvom zaduţen je da mu naĊe prostitutku sliĉnu gospoĊi koja mu je zapela za oko. Kad je moj prijatelj Budimir Lonĉar poĉetkom šezdesetih godina prvi put odreĊen za ambasadora, zapala mu je Indonezija. Tito je tada još liĉno primao sve buduće ambasadore, da bi ih bolje upoznao i dao im naloge. Rekao je Lonĉaru: - Koliko ga poznajem, Sukarno će ti smesta poslati neke ţenske. Teško tebi ako saznam da si to zloupotrebio! Tek što je stigao u Dţakartu, Sukarno je novom jugoslovenskom ambasadoru poslao ne jednu, nego dve prelepe mlade devojke, bliznakinje. VRAĆEN NA POSAO DA se vratimo mojim mukama. Milutinović se pretvarao da je zabrinut i objasnio: - Drug Bijedić je rekao da Ivanji ne prevodi dobro, da ne prevodi što mu se kaţe, nego što on misli da treba... - A od kada to Dţemo ima pojma o prevoĊenju? Koje on jezike govori? Ivanji dobro prevodi i ja sam zadovoljan njim... Tako sam vraćen na posao. Ko se ne bi radovao kad ĉuje da ga je neko pohvalio, i to još Tito?
Broz prvi gastarbajter 24. maj 2005.
Pozdravljajući našeg predsednika, Hajnc Kin kaţe kako je obavešten da je Tito bio prvi gastarbajter iz naše zemlje u Nemaĉkoj i da je razmišljao da ode preko okeana. Šta bi bilo sa vama, šta sa vašom zemljom, šta sa Evropom da ste otišli u Ameriku? Šta bi Piše: Ivan IVANjI TITO je meni ponekad govorio ti, ponekad vi, ali to mi nikad nije smetalo. Ponekad je bivao rasejan, ali prema meni uvek vrlo ljubazan. Ako se duţe vremena ne bismo videli, raspitivao se kako sam. Umeo je na svoj naĉin da bude veoma duhovit. Ja sam ga u sebi nazivao "najboljim lošim govornikom na svetu". Zaista nije bio dobar govornik, što je moţda i ĉudno kod takvog genijalnog politiĉara, ali u prvom delu svoje karijere je isuviše dugo radio u ilegalnosti, nije imao prilike da razvije taj dar, da moţda postane pravi radniĉki tribun. Njegov akcent je bio ĉudan. Mnogi su zbog toga mislili da je poreklom Rus. Istina je, meĊutim, baš ono, što stoji i u njegovim zvaniĉnim biografijama. RoĊen je u Kumrovcu, u Hrvatskoj, kao dete je ĉesto bio kod dede i babe sa majĉine strane u Sloveniji, tako je odrastao izmeĊu zagorskog nareĉja hrvatskog i slovenaĉkog, kasnije izmeĊu srpskohrvatskog, nemaĉkog i ruskog jezika. Otuda taj neobiĉni duktus. Imao sam ja jednog ujaka, inţenjera po struci, koji je od ranog detinjstva perfektno govorio srpski, nemaĉki i maĊarski, a na kraju, ipak ili upravo zbog toga, sve jezike sa nekakvim tuĊim akcentom. Kao govornik Tito je ipak bio najbolji kada bi se naljutio na tekst nekog za njega unapred prpremljenog govora, pa ga gurnuo u stranu i poĉeo da improvizuje. Jedan primer: Drţavna poseta Saveznoj Republici Nemaĉkoj. Ruĉak u ĉast predsednika SFRJ koji u Diseldorfu daje Hajnc Kin, predsednik vlade Severne Rajne - Vestfalije. Prisutni su bogataši, direktori i vlasnici ĉeliĉana i velikih fabrika iz te oblasti.
Kin patetiĉno drţi zdravicu. Tito mi kaţe da ne treba da mu prevodim. Ne mogu doslovno da citiram, ali otprilike Nemac je rekao sledeće: - ĈUO sam, gospodine predsedniĉe, da ste vi bili jedan od prvih gastarbajtera iz vaše zemlje u Nemaĉkoj i da ste se tada kolebali da li da emigrirate u Ameriku... Šta bi bilo sa vama, šta sa vašom zemljom, šta sa Evropom, da ste tada zaista otišli preko okeana? Tu mi je Tito došapnuo: - Sad ne mogu da proĉitam ove gluposti, koje su mi napisali, moraćemo da improviziramo, vaţi? - Vaţi, druţe predsedniĉe! Odgovarjaući na taj deo Kinove zdravice, Tito je rekao: - Taĉno je, gospodine predsedniĉe vlade, ja sam radio kao probni vozaĉ za firmu "Dajmler-Benc" u Manhajmu. Ja sam zaista razmišljao da odem u Ameriku, već i da bih izbegao da sluţim vojsku u Austrougarskoj. Što se tiĉe vaših pitanja, ja, naravno, ne znam šta bi bilo sa Jugoslavijom ili, ĉak, Evropom da sam se iselio preko okeana. Ali, šta bi sa mnom bilo, tu ću vam sad reći - ja bih sad bio milioner u Americi! - reĉe predsednik Saveza komunista Jugoslavije, a gospoda sa Rajne i iz Rurske oblasti, nemaĉki milioneri, slatko su se nasmejali i verovali mu na reĉ. Leta 1975. godine, bio sam kao prevodilac u Titovoj pratnji na osnivaĉkom skupu Konferencije za evropsku bezbednost i saradnju, skraćeno KEBS. Nisam imao mnogo posla, samo da prevodim razgovore sa Šmitom, Krajskim i Honekerom. Pošto je Helsinki bio "prebukiran", stanovao sam u skromnom studentskom domu, ĉije su zavese slabo zatvarale prozore, a bile su bele noći. Nisam mogao da spavam, ali sam se sa kolegom Borislavom Miloševićem, prevodiocem za ruski, koji takoĊe nije imao mnogo posla, šetao kroz grad. On je obrazovan, naĉitan ĉovek i gotovo se u svemu razlikuje od svog mlaĊeg brata, tada širem svetu još nepoznatog Slobodana, malog Slobe, kako smo ga mi zvali. Bora je za glavu viši, oduvek, bar od kada ga ja poznajem, nosi negovane brkove, i uvek je sebe smatrao Crnogorcem, za razliku od Slobe, koji se drţao "srpske kadrovske linije". Ali, Bora i ja nismo razgovarali o njegovom bratu, sigurno da ni on tada nije mogao da nasluti šta će sve Slobodan predstavljati u budućnosti. Drţao mi je predavanja o sam-izdatu u tada još moćnom Sovjetskom Savezu, cunjali smo po antikvarnicama, ĉekali da proĊe vreme. Najviše posla imala je Ljiljana Tambaĉa, prevodilac za engleski, francuski i italijanski, najbolja koju sam ikad na svetu upoznao na tom poslu. Dve sitnice iz Helsinkija: DELEGACIJE su smeštene u veliku salu po abecednom redu, pa je tako Jugoslavija, koja se zvaniĉno nazivala Jugoslavia, zahvaljujući tom J bila na straţnjim mestima. Naša bezbednost je bila zadovoljna ovako bar niko nije sedeo iza naših leĊa. Da bi se stiglo dole, do pozornice, trebalo je sići duţ dosta neudobne, neravnomerne stepenice. Domaćini su Titu, kao najstarijem uĉesniku, ponudili da ide naokolo, da izaĊe iz sale, pa liftom dole i pravo na binu, ali on nije hteo da bude izuzetak. Uprkos problemima sa kiĉmom i nogama, uspravno se drţeći krenuo je niz stepenice, a posle opet natrag, gore - general Rapo zabrinuto iza njega da bi ga podrţao, ako bude neophodno. Samo nas nekolicina smo znali kakve bolove je on pri tom morao da savlada, a da ih nikom ne pokaţe. Sale i saloni palate "Finlandija" bile su tesne za manifestaciju takve vrste. U pauzama, kad bi se navalilo na kafu i sokove, gurali su se trideset i pet šefova drţava ili vlada sa trideset i pet ministara inostranih poslova i trideset i pet puta savetnika, prevodilaca, liĉnih lekara i telohranitelja, tako da si jedva mogao da drţiš ĉašicu u ruci, a da ti jedan lakat ne bude usred brade predsednika Kipra, vladike Makariosa, a drugi moţda na ramenu predsednika Rumunije Ĉaušeskog. Tada sam konstatovao da su svi veliki politiĉari zapravo maleni rastom, ama baš svi. Kao divovi izmeĊu svih ostalih delovali su Francuzi, naime, predsednik Francuske D`Esten i predsednik vlade Kanade Trido, koji su, otprilike, normalnog rasta. Iznenadio sam se kako su niskog rasta i "najveći Rus" Breţnjev i ameriĉki predsednik Ford. Oni su, kao u Orvelovom romanu "Ţivotinjska farma", ovde bili jednaki s ostalim šefovima drţava, ali ipak "jednakiji" od ostalih. Kad bi oni hteli da proĊu kroz guţvu, njihove bi "gorile" neljubazno i grubo gurali u stranu ostale predsednike i ministre. Jedini izuzetak bio je Tito. Pored njega je uvek stajao general Rapo, ali inaĉe niko. Tambaĉa, Milošević i ja smo iz prikrajka posmatrali da li ćemo mu biti potrebni, ali nismo. Voleo je u
takvim prilikama da pokaţe da moţe da se sporazumeva na nekoliko jezika. MeĊutim, ako bi on iskoraĉio da nekuda krene, masa drţavnika s poštovanjem bi se otvarala pred njim kao Crveno more pred Mojsijem. To je valjalo doţiveti da bi se shvatilo kakvo je poštovanje u celom svetu uţivao taj sin seljaka i bivši bravar "negde sa brdovitog Balkana". PUT U BERLIN GODINE 1976. doţiveo sam nešto sliĉno na Konferenciji komunistiĉkih i radniĉkih partija u Istoĉnom Berlinu. Tito se dugo kolebao da li uopšte da doĊe liĉno ili da nastupanje Saveza komunista Jugoslavije prepusti nekom niţem funkcioneru. O ulozi naše zemlje u toj skupini bilo je dosta debata. Tek je u poslednjem trenutku odluĉio da krene, tako da je to svima bilo iznenaĊenje. Poneko iz tog kruga, valjda ga se i pribojavao.
Hoklica pored maršala 25. maj 2005.
Naš protokol je smatrao da je prevodilac po rangu "vazduh", kao fudbalski sudija kad ga pogodi lopta. SvaĊa Tita i Jovanke zbog lepe maserke. Piše: Ivan Ivanji TITO je 1976. godine bio smešten u jednoj rezidenciji u "gradiću". Nudili su mu i celi jedan zamak, ali podalje od Berlina, tako da bi gubio mnogo vremena pri dolasku i odlasku, ali to je odbio. Veći deo nas bio je u hotelu "Grad Berlin" u kojem se konferencija odrţavala. Bilo je leto i neobiĉno toplo. Klimatizacija hotela bila je podešena tako da dobro hladi samo prizemlje, meĊusprat i prvi sprat, gde se odvijalo sve zvaniĉno, nije bilo dovoljno energije za hlaĊenje celog hotela, tako da je u našim sobama bilo nesnosno vruće, a prozori uopšte nisu mogli da se otvaraju. Zbog toga smo ujutro i uveĉe što duţe sedeli u holu i salonima pri ulazu. Jednom mi tako u rano jutro prilazi ĉovek iz nemaĉke bezbednosti i saopštava da je na ulazu neka mlada ţena i tvrdi da je u Titovoj pratnji, ali da je zaboravila legitimaciju. Ĉlanovi delegacije i pratnje su, razume se, imali posebne legitimacije i znaĉke. Ja sam prvo mislio da je nemoguće i samo što to nisam i rekao, sva sreća, meĊutim, da sam ipak sve preneo ĉoveku iz našeg obezbeĊenja. - Opet ona! - uzviknuo je i otišao prema ulazu. Saznao sam da je to bila Titova maserka, zgodna, mlada Dalmatinka. U Beogradu se šuškalo da je Titova ljubavnica, da su se Tito i Jovanka posvaĊali zbog nje. Taĉno je, meĊutim, samo da je Tito celog ţivota bacao poglede za lepim ţenama, ko bi mu to zamerao? Sigurno je ranije bio veliki junak i za ţenska srca, tip ĉoveka koji ima uspeha kod drugog pola, bez obzira na to kakav poloţaj inaĉe u ţivotu ima. POSLE završetka zvaniĉnog dela konferencije u Berlinu za sve uĉesnike prireĊena je veĉera u Palati Republike. Predsednici i generalni sekretari seli su za jedan sto, a nas ostale su rasporedili širom velike sale, ja sam se radovao što ću na miru dobro da jedem. MeĊutim, jedva što sam progutao drugi zalogaj prvog predjela, kad mi priĊe neko iz nemaĉkog protokola i naredi: - DoĊite kod svog predsednika! Tito je sedeo pored Honekera, dve stolice dalje Breţnjev. Razgovor se vodio direktno na ruskom, što su svi znali, ili, izmeĊu Nemca i mog predsednika, na nemaĉkom jeziku. Meni su postavili sedište bez naslona, kakvo smo u Banatu zvali "hoklica", iza maršalovih leĊa. Jugoslovenski protokol je smatrao da je prevodilac po rangu "vazduh", kao sudija kad ga udari lopta na fudbalskom terenu, pa nas je smeštala uvek levo od šefa i za vreme sveĉanih ruĉkova i veĉera, tako da smo normalno mogli da jedemo, a sa Titom to pogotovo nije bilo problem, zato što bi on sa gostima sa tog podruĉja razgovarao direktno na nemaĉkom jeziku, ja sam prevodio samo zdravice. Na osnovu memoara jednog od Staljinovih prevodilaca znam da je tako bilo i kod njih. Ĉovek je opisao jedan susret Staljina i Ĉerĉila za vreme rata: Staljin govori, on prevodi, a Ĉerĉil jede. Zatim Ĉerĉil odgovara, on prevodi, a Staljin jede. Najzad za tren obojica ućute, grešni kolega stavlja zalogaj u usta, Staljin iznenada ipak kaţe nešto, on hoće brzo da prevede, pa se zagrcne i mora da pljune... Valjda da bi se takve stvari izbegle, istoĉnonemaĉki protokol je prevodioce smeštao na posebne stolice iza leĊa
funkcionera i nije im postavljao tanjire. Tako sam ja sad sedeo, em mi je bilo neudobno, em sam bio gladan, svaki ĉas sam morao da se pomeram da ne bih ometao kelnera, pošto sam tako nespretno sedeo iza leĊa politiĉara nisam ĉak ni ĉuo o ĉemu razgovaraju, što bi me svakako zanimalo. Reĉju, bio sam duboko nesrećan. Pošto su se drugovi najeli, Tito je poĉeo da obraĊuje svoju cigaru, pa sam, da bi od mene bilo bar nekakve koristi, uzeo sa stola upaljaĉ i ponudio mu otpozadi vatru. On je rasejano rekao na nemaĉkom: - Danke! Ja sam, onako besan i gladan, otprilike pomislio: budalo matora, ne znaš više ni ko sedi pored tebe. Naravno da glasnu reĉ nisam izustio, ali Tito se trgnuo kao da jesam, okrenuo prema meni i rekao: - Uostalom, ĉitao sam onog tvog Dioklecijana! ROMAN o caru Dioklecijanu i dogaĊajima na njegovom dvoru pisao sam pomalo misleći i na Tita. Dioklecijanov "ĉovek za javnost", koji nije istorijska liĉnost, u romanu se zove Blazije, a mislio sam na Blaţu Mandića. Što je Tito pomenuo baš tu moju knjigu, do te mere me je iznenadilo, da nisam smogao ništa pametnije da odgovorim, nego: - Ma nemojte! - Jeste. To sam već odranije hteo da te pitam, kako se vladalo onolikim carstvom bez radio-veza? Objasnio sam da je bilo carskih kurira, da su galopirali od stanice do stanice, gde bi menjali konje, da bi što brţe dostavili vesti, i dodao: - Carevi su tada obaveštenje sa drugog kraja svoje imperije dobijali s zakašnjenjem od nekoliko nedelja, moţda i meseci, ali svejedno nekoliko meseci ranije nego svih ostalih. A vi danas obaveštenje dobijate najĉešće istovremeno sa najširom javnošću... - Ima nešto u tome! - Tito se zamislio za tren, pa se obratio Honekeru: - Znaš, ovaj moj prevodilac, on je u stvari knjiţevnik koji je napisao roman o rimskom caru Dioklecijanu... - Koji je na nemaĉkom upravo izašao u Nemaĉkoj Demokratskoj Republici! - dodadoh brzo. - To moraš da proĉitaš! - reĉe Tito. - Da, da, svakako! - uĉtivo odgovori gospodar istoĉne Nemaĉke. - Mogu li da vam pošaljem jedna primerak sa posvetom, druţe Honeker? - ukljuĉih se u razgovor. - Razume se, ja vas molim da to uĉinite! - kaţe naš uĉitivi domaćin. Nije teško zamisliti koliko se moj istoĉnonemaĉki izdavaĉ obradovao kad sam mu to javio. Verovatno i zahvljujući tome doţiveo je tiraţ od 100.000 primeraka. Tito meni šapatom; - Onaj Breht, ona majka, kako se to taĉno zove na nemaĉkom? - Mutter Courage - rekoh Titu. - Znaš, on je preveo i Brehtovu Mutter Courage... Imao je slonovsko pamćenje. Ne znam da li je ili u Beogradskom ili u Jugoslovenskom dramskom pozorištu gledao Brehtovu "Majku hrabrost", ne znam kako je uspeo da zapamti da sam je ja preveo. Posle tih nekoliko reĉenica on se s drugom temom obratio Breţnjevu na ruskom. PARTIJA I JEZIK MALI "jeziĉki sukob" imao sam jednom i sa Stanetom Dolancom, tada sekretarom Izvršnog komiteta SKJ, i to u Titovom prisustvu. Dolanc sedi desno od Tita, ja, prevodilac, kao što je uobiĉajeno, levo od njega, preko puta Vili Brant i delegacija njegove Socijaldemokratske partije. Mesto zbivanja je jedna vila na Bledu. Dolanc, koji je dobro govorio nemaĉki, iza Titovih leĊa ispravlja nešto što sam preveo. - Grešite! - šapnem mu, ljut što mi upada u reĉ i smeta.
- Ja sam, naravno, u pravu! - ostaje on pri svome. - Ako se radi o stavovima Partije, svakako, ali što se tiĉe nemaĉkog jezika, niste! Tito sve ĉuje i šaleći se donosi odluku: - Smirite se iza mojih leĊa! Što se nemaĉog jezika tiĉe Ivanji zastupa stavove Partije!
Poslednje veliko putovanje 26. maj 2005.
Šesta konferencija nesvrstanih u Havani 1979. godine za Broza je bila "biti ili ne biti" pokreta, kako ga je on shvatao. Domaćin Kuba, oliĉena u Fidelu Kastru, zastupala je stav Kremlja o prirodnom savezništvu Moskve i njenih satelita u nesvrstanom savetu Piše: Ivan IVANjI ŠESTA konferencija na vrhu nesvrstanih zemalja odrţana je od 3. do 9. septembra 1979. godine u Havani. Iako u ovoj knjizi pokušavam da se uzdrţim od politiĉkih ocena, ovde bih, ipak, da konstatujem da se radilo o "biti ili ne biti" Titovog shvatanja nesvrstanosti. Njegovi bliski saborci, zajedno s njim osnivaĉi pokreta, Nehru i Naser, odavno su bili mrtvi. Moskva je uporno govorila o prirodnom savezništvu SSSR i njegovih satelita sa nesvrstanim zemljama. Domaćin, Kuba, oliĉena u Fidelu Kastru, zastupala je upravo taj pogled, koji bi, meĊutim, po jugoslovenskim shvatanjima znaĉio kraj izvornih principa na kojima je pokret osnovan. Onda bi sve te zemlje prosto postale privezak bloka predvoĊenog iz Moskve. Zbog svega toga se Tito prkoseći savetu svojih lekara odluĉio da krene na svoje poslednje veliko putovanje. Ne bih se danas usudio da tvrdim da smo mi, po rangu niski saradnici na mom nivou, na bilo koji naĉin bili svesni da pripremamo njegov poslednji, znaĉajni, meĊunarodni nastup, ali ĉetvrt veka kasnije, kad razmislim, ipak, mogu da kaţem da smo to na neki naĉin ipak naslutili. Niko to nije hteo da izgovori, ne zbog toga, što bi bilo zabranjeno. Ni u normalnim porodicama niko rado ne govori da se oĉekuje bliska smrt oca i patrijarha. Zahvaljujući Lonĉaru, ja sam u Ministarstvu inostranih poslova ukljuĉen u pripreme, on je kao drţavni sekretar - tada treći ĉovek posle saveznog sekretara (ministra) i njegovih zamenika - neposredno rukovodio timom. Širom sveta bio je poznat kao Mister Nonallight, jer je od samog raĊanja ideje uĉestvovao u njenom razvijanju. Osnovano je posebno malo odeljenje unutar Ministarstva u kojem je trebalo da se sliju sva saznanja i dokumenti relevanti za drţavno rukovodsto, u krajnjoj liniji, za Tito liĉno. Ja sam imenovan za rukovodioca te male kancelarije, pa su mi stavili na raspolatanje dva pripravnika. U MINISTARSVU je i inaĉe bilo tesno. Dobio sam samo jednu prostoriju sa prozorom na dvorište, veći sto za sebe i dva manja za dvojicu mladića. Već prvog dana Lonĉar je liĉno došao da proveri kako smo se smestili i da li imamo sve što je potrebno da bismo poĉeli. Pošto se on iznenada pojavio na vratima, ja sam, razume se, ustao prišao mu i predstavio pripravnike, koji su mu sedeći klimnuli glavom. Kad je on otišao, ja sam viknuo: - Diţite se! Oni su iznenaĊeno poslušali. - Pokušajte da se setite, da li sam ja ustao kad vas je šef personalne uprave doveo? Razmislili su i opet samo klimnuli glavom. - Smatram da je pohvalno što ne nameravate da se ulizujete pretpostavljenima. Aferim. Baš zbog toga valja ustati i kad vam dolazi neko po rangu niţi od vas. Ali, ako u sobu u kojoj se nalazite uĊe neko ko je viši po ĉinu, a pogotovu drţavni sekretar, ima da skoĉite, stojite mirno i ćutite, dok vas neko nešto ne pita, jeste li razumeli? Ne znam šta su mislili, kako su komentarisali moj nastup, da li su ostali u diplomatiji i kako su se u
budućnosti ponašali prema "pretpostavljenim i potĉinjenim" kolegama. Uverio sam se da nikakvo, pa ni diplomatsko školovanje ne moţe na brzinu da zameni, prvo, vaspitanje u detinjstvu, i drugo, odnos prema prirodnoj hijerarhiji koja postoji ne samo u ĉoveĉanstvu, nego svuda u prirodi. Moţe biti da ja svojoj guvernanti, ipak, treba da budem zahvalan i za više nego što je odnos prema nemaĉom jeziku. Ali, postavljam sebi pitanje, gde je Tito uĉino bonton i lepo ponašanje? On se u starosti rado pozivao na austrougarsku podoficirsku školu, u kojoj su pitomce uĉili redu i poretku, ali biće da je bilo i više od toga. POĈELE su moje borbe u Ministarstvu, a najteţa je bila protiv "drţavne tajne". Dokumetni su kod nas svrstavani prema tome da li su "poverljivi" ili "strogo poverljivi" ili "drţavna tajna". Razliĉito su tretirani prema toj podeli. Svaki naĉelnik se trudio da što više predmeta, koji nastaju pod njegovim rukovodstvom, dobije oznaku "drţavna tajna", jer je smatrao da time i on liĉno dobija na vaţnosti. Ja sam pokušavao da što manje padnu u tu kategoriju, jer su "drţavne tajne" za mene postale pravi horor, a nedostajalo mi je i pravo razumevanje zašto je ponešto tajna. Po pravilu su "drţavne tajne" smele da se prepišu samo u odreĊenom broju primeraka, svaki sa svojim rednim brojem. Vodio se taĉan spisak kome su dokumenta data na korišćenje. Primaoci ili njihovi ovlašćeni predstavnici su morali da potpišu da su predmet dobili i da ga vrate. Na kraju su svi primerci, osim onih za tajni arhiv, morali da se komisijski unište. Izdavanje, a posle prikupljanje i uništavanjem cele te papirologije zahtevalo je više vremena i bilo napornije nego da se napišu. Jasno, ja sam pokušavao da što manje toga bude "drţavna tajna", makar ja i moja mala kancelarija zbog toga ispali "manje vaţni". Kafka u jugoslovesnkom saveznom sekretarijatu? I te kako! U najmanju ruku u mom sećanju u ministarstvima i na vrhu drţave više se energije, vremena, a i novaca trošilo za takve, što se mene tiĉe, "detinjarije", nego za ono što sam ja smatrao suštinskim. Sa današnjeg vremenskog raskoraka svakako preterujem, ali danas mi se ĉini da je bar za mene sve - ili gotovo sve - u tom ministarstvu bilo suvišna birokratija. Zbog toga su za mene te tri godine provedene u ministartvu bile tako teške i neprijatne, osim same konferencije i boravka u Havani. U Ministarstvu sam ja oĉigledno bio pogrešan ĉovek u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. GUŢVA U HAVANI ODREĐEN sam u prethodnicu, koja je već osam dana pre poĉetka konferencije odletela specijalnim avionom u Havanu. Samo mi je jedanput uspelo da odem da se okupam. Plaţa udaljena od Havane dvadesetak kilometara zvala se Santa Maria del mar i bila je tako lepa kao što je i njeno ime. Uprkos mnogim hotelima izgraĊenim u vreme kad je Kuba bila bliska Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama i omiljeno letovalište za mnoge njene bogate i slavne graĊane, sad je došlo toliko delegacija i novinara da je postalo veoma tesno. To je znaĉilo da je poĉela nova borba, naime, borba za bolji, prestiţniji i udobniji smeštaj. U svakoj diplomatiji, u našoj pogotovu, vlada stroga hijerarhija, u zemljama, kao što je Kuba, i inaĉe. Ništa od smeštaja nije smelo da bude sluĉajno. KNjIGU "Titov prevodilac" autora Ivana Ivanjija uskoro će objaviti izdavaĉka kuća "Samizdat B 92" iz Beograda. Tel: 301-2000, lokali 3301 i 3304.
Tajna misija naših 27. maj 2005.
Naša delegacija u Havani pokrenula je inicijativu da se Titu u formi rezolucije oda priznanje kao jednom od osnivaĉa nesvrstanih. Ova tajna ĉuvana je u strogoj konspiraciji i od samog Broza. Piše: Ivan IVANjI U HAVANI mi se ponekad ĉinilo da moje kolege iz Ministarstva ništa ne rade. Bio sam umoran kao nikad u ţivotu. Nedostatak sna, osećanje odgovornosti za moje piskaranje izveštaja, a uz to još i napor da budem ljubazan prema svakom, isuviše su mi napregli ţivce. Bilo je negde oko ponoći. U ambasadu stiţe Lonĉar sa jednim od naših diplomata, sve mi se ĉini, zvaše se Darko Šilović. Prekidaju moj diktat, za njih mora da se napiše nešto vaţnije i hitnije. Hajde, u redu, Lonĉar je stariji po ĉinu, daktilografkinja i ja moramo da poslušamo, iako ne shvatam šta to na svetu moţe biti
vaţnije od biltena za Tita. Darko nešto diktira šapatom, Lonĉar nervozno hoda gore, dole po prostoriji, što nikako nije njegov naĉin. Ĉak me i ne pita kako sam, iako se danima nismo videli, pa mu i to zameram. Rekoh, besan sam, pospan sam, ovako ću još kasnije dospeti u krevet, pa i ja poĉinjem da marširam naokolo po sobi. Moj drţavni sekretar i ja se šetamo jedan mimo drugog u relativno maloj prostoriji, a ne gledamo se u oĉi, mora da je bilo komiĉno, kao kad je Vrhovec lovio svoju bubašvabu. Sluĉajno prolazim pored tog Darka i ne razmišljajući šta ĉinim, nenamerno, samo zbog toga što zaista ne znam kako da ubijem vreme, bacim pogled u pravcu pisaće mašine. Darko poskoĉi i gotovo uplašeno rukama prekriva hartiju: - To te se ništa ne tiĉe, to ne smeš da vidiš! NE volim kad se viĉe na mene, zbog toga bez obzira na rang i hijerarhiju viĉem natrag neka idu... iako to inaĉe zaista nije moj izbor reĉi, pa nastavljam, ako zaista imaju veće tajne nego one koje svake noći sve do zore ovde zapisujem pravo za predsednika, neka samo izvole, ja savršeno mogu da ţivim bez njih, a pošto su sad najzad shvatili da i oni mogu bez mene, sad je valjda sve u redu! Rekoh i istrĉah u kubansku noć. U nekoliko automobila pred ambasadom spavaju vozaĉi. Bio sam u iskušenju da probudim svog i da se odvezem u hotel, pa neka Tito uz doruĉak ĉita štogog hoće, neka on pita šta se dogodilo. Dolazim do zakljuĉka da bi to bilo preterano. Tropski mesec obasjava visoke kraljevske palme. Krećem duţ prazne, zaspale ulice, ali ubrzo ĉujem hitre korake iza sebe. Lonĉar me stiţe, umirujuće hvata pod ruku i poĉinje da objašnjava. Naša strana je preduzela inicijativu da konferencija kao neku vrstu posebnog priznanja donese rezoluciju kojom se Titu, jednom od osnivaĉa pokreta, zahvaljuje za sve što je uĉinio za nesvrstanost. Kastro je protiv toga, intrigira, kaţe da nikog ne treba posebno izdvajati. Sam Tito o svemu tome nema pojma. Pre više godina predloţen je za Nobelovu nagradu za mir, nije je dobio, pa se naljutio. Rekao je da nisu smeli da ga predlaţu, ako nisu bili sigurni da će proći, ovako je ispala bruka. Lonĉar trenutno vodi tajne pregovore oko ove rezolucije, još nije sigurno da li će biti prihvaćena. Darko upravo diktira najnoviju verziju tog teksta. Zbog toga tajnovitost. Poslednji koji treba da sazna za to baš je sam Tito. Upravo zbog toga ni ja nisam smeo da znam za celi poduhvat. To je bilo vešto smišljeno. Drţavni sekretar je taĉno procenio stepen moje sujete. Stavio me je u pogledu "tajnovitosti" na isti nivo kao samog Tita. Ja tada nisam shvatao koliko su tragikomiĉne te noćne borbe za devedesetak reĉi jednog beznaĉajnog javnog priznanja i izjave zahvalnosti, još manje da će Titov odgovor, kojim se zahvaljuje za rezoluciju, biti poslednji javni meĊunarodni nastup u njegovom ţivotu. DANAS gotovo ne mogu da shvatim zašto su predstavnici više od stotinu drţava, stotine i stotine ozbiljnih drţavnika, diplomata, novinara i svih njihovih pomoćnika, svi ti kuvari, kelneri, baštovani, sobarice, šoferi i piloti, lekari i daktilografkinje, da ne zaboravimo uvek preozbiljne predstavnike bezbednosti i policajci, radili tako mnogo i naporno, da se potrošilo toliko miliona dolara, da bi se to na kraju svelo na nekoliko desetina stranica teksta koje niko osim "autora" i njihovih "protivnika" neće proĉitati, a kamoli ozbiljno shvatiti. Pokušavam ponovo da proĉitam te govore, rezolucije i raporte. Fraze i fraze... Gde je danas pokret nesvrstanosti? Gde je vera u Titovu misiju? Ako uprkos svega pokušavam da izvedem nekakav zakljuĉak, ako se pitam, kako mi se prikazuje danas, odgovor je: sve je poraz. Takozvani izvorni princip nesvrstanosti? Moţda pogodna tema za ponekog doktoranta politikologije koji traga za zaboravljenom temom. Ideja da drţave van blokova budu savest ĉoveĉanstva? Drţave? Njihove poglavice došle su na vrh u svakoj na drugi naĉin... A onaj Sovjetski Savez, koji je uz pomoć Kube i drugih poslušnih zemalja ţeleo primat i nad ovih stotinak zemalja, koje su za sebe smatrale da su savest ĉoveĉanstva? I on i njegova moć odavno su prošlosst. Neko je tada izraĉunao da Moskva dnevno za opstanak Kube troši isto toliko novca, kao Vašington za Izrael. Moskva odavno više ne daje ni rublje, ali Kastro je ţiv i za svoje godine zdrav, a Vašington na Bliskom istoku troši moţda još i više, samo što ne postiţe ništa. Ali to nije moja tema. Da li sam ja, ja liĉno, pre ĉetvrt stoleća verovao u valjanost i vaţnost onog što smo ĉinili? Kako da nisam! Nisam bio zadovoljan sa svakim detaljom. Sa Titovim govorom intimno već ni tada nisam, samo nikom
nisam smeo da kaţem. Mi smo u Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove pripremali neke njegove odeljke. Dopisivao sam nešto i ja.
UMORNI ŠEF DANAS mi je ţao što sam bio isuviše disciplinovan, što sam poštovao propise i pojam tajne, što za sebe nisam sklanjao kopije bar onog što sam ja pisao za svoje razne "gazde", ali moţda je dobro tako, moţda bih danas bio razoĉaran, ako sam i ja tada samo reĊao fraze. MeĊutim, ĉini mi se da sam i tada bio svestan da bi Tito trebalo da kaţe nešto "definitivno", nešto što bi vaţilo duţe, što bi prevazišlo dnevni politiĉki horizont, nešto što bi opstalo pod veĉnim zvezdama. Nešto što bi imalo teţinu kao kad je jedan Martin Luter King govorio svoje veruju: "Ja sanjam jedan san!" Ako se dobro sećam, pokušavao sam da podmetnem neke takve reĉenice. Da li su valjale? Ĉisto sumnjam. Sigurno znam samo da nisu ni prošle do Tita. Mnogo kasnije mi je Blaţo Mandić potvrdio da su naši predlozi proĉišćavani kao "suvišni" da ne bi nepotrebno opterećivali umornog i starog šefa.
Taoci tajfuna Ferdinanda 28. maj 2005.
Na dan završetka samita nesvrstanih 10. septembra 1979, gosti su zamoljeni da blagovremeno otputuju jer je tajfun već bio u naletu na Kubu. Tito i njegovi saradnici odleteli u poslednjem trenutku. SEĆAM se da su mi se na Kubi najviše dopadali govori nekih Afrikanaca, pre svega Julijusa Njererea i Keneta Kaunde. Ti britanski školovani crnci bili su najbolji drţavnici meĊu nesvrstanima. Teško mi je shvatiti zašto smo svi bili tako uzbuĊeni pre nego što će se konferencija završiti. Tito je ponekad govorio da uvek moţe dobro da spava, time je objašnjavao svoju vitalnost u dubokoj starosti. Tvrdio je da je dobro spavati stvar discipline, ali priznao je da poslednje noći u Havani nije oka sklopio. A pre toga više puta sam prevodio kad bi pripovedao da je dobro spavao svuda, u toku Prvog svetskog rata u rovu, u zatvoru, u toku revolucionarne borbe, u partizanskom ratu kao komandant, a kasnije i kao šef drţave. Te noći je, meĊutim, gledao dva filma pre nego što je nakratko legao. Voleo bih da znam šta je mislio valjajući se tada na Karibima u svom širokom krevetu, verovatno trpeći bolove. Da li je znao da smrt koja će ga uzeti pola godine docnije, već leţi pored njega? U Havani je tada u vazduhu bilo i još nešto. I to doslovno. Tajfun, kojeg su meteorolozi "krstili" Ferdinand, već je kretao od Dominikanske Republike u našem pravcu. Ja sam, naravno, pre odlaska na Kubu proĉitao ponešto o toj zemlji, pored ostalog i da sezona ubitaĉnih vetrova poĉinje u septembru. Onako uzgred, ĉak sam i poţeleo da doţivim tropsku oluju, ali posle, u toku rada za vreme konferencije, na to više nisam stigao da mislim. Tek ponekad, kad bih u svom apartmanu ukljuĉivao televizor, onako uzgred sam registrovao uzbuĊeni glas spikera uz zemljopisnu kartu našeg dela sveta, ali nisam razumeo ni reĉi španskog i nisam ništa shvatao o opasnosti koja nam preti iz pravca Atlantika. NA dan posle završetka Šeste konferencije nesvrstanih, 10. septembra 1979. godine, Tito je sve nas, koji smo u Havani radili za njega, pozao na ruĉak u svoju rezidenciju. Tajfun je već bio u naletu na Kubu. Šefovi drţava i vlada zamoljeni su da blagovremeno odlete. Savetovali su jugoslovenskom predsedniku da susret sa svojim saradnicima odgodi za Beograd, podsećali ga da je umoran. I da je star. Ali, on je rekao: - Ko je sa mnom bdeo sa mnom će i ruĉati! Meni se nakupio strahoviti deficit u spavanju. Jedanaest noći uzastopno nisam ĉestito mogao da spavam u svom hotelu, samo sam pre podne po nekoliko ĉasova uspevao da provedem u krevetu. Posle povratka, kod kuće sam izraĉunao da sam tih poslednjih 11 dana i noći ukupno spavao nekih tridesetak ĉasova. Poslednje noći valjalo je ĉestito završiti i poslednji bilten, pa nisam ni pomišljao da se odvezem do hotela, nego sam sat ili dva prodremao u fotelji.
Pošto sam primio poziv, proverio sam koja je od mojih košulja najmanje prljava i izguţvana. Tito se rukovao sa svakim od nas, njegov glavni sekretar general Badurina, pokušao je da me predstavi, ali on je odmahnuo: - Ma, poznajem druga Ivanjia... Zdravo, kako si? To je poslednje što je rekao meni liĉno. Naravno da nisam imao pojma da je to oproštaj. Kasnije mi je Blaţo Mandić potvrdio da je Tito znao da sam radio na redakciji biltena i da je bio zadovoljan. Miloš Minić je odrţao govor. Tito je odrţao govor i zahvalio nam se. Lonĉar je odrţao govor i zahvalio mu se što nam se zahvalio. Bio sam isuviše pospan da bih slušao. Nemam pojma šta smo jeli, da li sam nešto popio. Tito i nekolicina sedeli su za trpezom, ostatak se stojeći posluţivao sa bifea. Jedva sam se uzdrţavao da negde u ćošku ne legnem na tepih i zaspim. Zatim sam stigao u svoj hotel, u svoj krevet, i oborio liĉni rekord u dugom spavanju. Spavao sam od pola pet posle podne do sutra u podne. Nekoliko puta sam se probudio, odgegao do kupatila i ĉuo da napolju urla tajfun. Znam da sam se setio filma "Ĉarobnjak iz Oza" sa Dţudi Garland, koji sam gledao još kao dete, i kako je tamo tajfun odneo njenu kolibu. Pitao sam se da li Ferdinand moţe tako da odnese i naš hotel "Viktoriju"? Nisam razraĊivao ideju: "Viktorija" u zagrljaju Ferdinanda... Kad sam se najzad probudio, i to ispavan i gladan, saznao sam sledeće: Tito i njegovi najbliţi saradnici odleteli su u poslednjem trenutku, pre naleta uţasa. Po nas ostale doleteo je specijalni avion JAT-a, ali aerodrom u Havani pretvorio se u jezero mestimiĉno duboko i preko dva metra, a kiša je pljuštala i dalje. Mnogi avioni drugih zemalja stajali su delimiĉno pod vodom, naš srećom nije, ali bio je na rubu vode, nije moglo ni da se pomisli da se u dogledno vreme odlepi od piste i poleti. Kubanci su taĉno isplanirali boravak gostiju, ali i njihovo snabdevanje. Sad je neplanirano tu ostalo da spava i jede nekoliko hiljada razmaţenih stranaca. Morali smo da se zadovoljimo sendviĉima. Morali smo da napustimo hotel "Viktoriju", sad su sve nas Jugoslovene prebacili u bivši "Hilton", ugurali pomoćne leţaje, bilo nas je po ĉetvorica u jednoj sobi za dvoje. Tropska vrućina i vlaga. Kofere smo neposredno pred ruĉak kod Tita predali našoj sluţbi bezbednosti koja ih je otpremila na sada gotovo nepristupaĉni aerodrom. Zadrţali smo samo ruĉni prtljag. Takav je bio obiĉaj. Kao znak poverenja i uĉtivosti naša bezbednost nije pregledavala naše kofere, bili smo upućeni da se sami pakujemo i da ih u poslednjem trenutku predamo dalje. To ni pod takozvanim normalnim uslovima nije uvek bilo jednostavno, kad bih za veĉerom morao da budem u smokingu, a odmah zatim u dnevnom odelu, ali sam bar nauĉio da se pakujem. U Havani je, meĊutim, dodatni problem bio da smo pod takvim uslovima ostali bez mogućnosti da se presvuĉemo, i to na neodreĊeno vreme. NEMA SAMO BOGARTA MENI se ĉinilo da je "Viktorija" (hotel) deo scenografije starog, ameriĉkog, gangsterskog filma, ne samo stepenište, nego i lift od starinskog, prelepog drveta, gipsani ukrasi, jarke boje. Ponekad mi se ĉini da Hemfri Bogart sa šeširom nabijenim na lice samo što nije prošao kroz ona vrata levo... Zahvaljujući filmovima i televiziji upoznamo mnogo toga širom sveta, kad stignemo na takva mesta svašta u njima prepoznajemo. Tako je meni sad Havana bila nekako poznata.
Poslednja bitka maršala 29. maj 2005. 00:00 | Komentara: 0
Februara 1980. pratio sam predsednika SIV Veselina Đuranovića u DDR, kada je iz Beograda javljeno da je Tito na samrti. Premijer je zatraţio hitan sastanak sa domaćinom mimo programa. Piše: Ivan IVANjI MINISTARSTVO inostranih poslova Kube jednog dana je pozvalo Lonĉara, najvišeg po rangu Jugoslovena, koji je još bio tu, na ruĉak u vilu u letovalištu Varadero. Mogao je da povede dvojicu prijatelja, izabrao je ambasadora Jazića i mene. Naš domaćin, inaĉe tadašnji ambasador Kube u Beogradu, priĉao nam je da je njegova majka umrla za vreme tajfuna, jer je bilo nemoguće da je odvedu kod lekara ili
da lekar doĊe do njih. Drugim reĉima, ovakve prirodne katastrofe su redovna pojava. Moram li da kaţem da smo odliĉno jeli? Stigao sam i da se okupam u još uzrujanom, ali za plivanje, ipak, opet pogodnom okeanu. Inaĉe se danima ništa nije dogaĊalo, dosaĊivali smo se i kombinovali kako će nas odvesti kući. Nismo više imali specijalnu telefonsku vezu. Bilo je izuzetno teško javiti se kući, ali uspeo sam, hteo sam da umirim svoje, moţda zabrinute, ako su ĉuli za tajfun, ali moja ţena je samo ironiĉno rekla da moţe da zamisli kako se divno zabavljamo. Stvarno, da nam je neko rekao da ćemo imati nekoliko dana nagradnog odsustva na Karibima, bili bismo srećni, ali bili smo nabijeni po ĉetvorica raznorodnih, odraslih ljudi u jednu sobu, loše hranjeni, bez veša u tropskom pondeblju, i u totalnoj neizvesnosti dokle će sve to trajati i da li ćemo dobiti dnevnice i za ove dodatne dane, jer, naravno, morali smo da trošimo i za te sendviĉe... PRVA ideja bila je da nas Kubanci s nekog drugog aerodroma odvezu u Njujork, pa ćemo odatle u nekoliko "talasa" redovnim linijama odleteti za Beograd. Nama bi se to dopalo, dan više u svetskoj metropoli baš bi nam godio, ali Amerikanci nikako nisu hteli da daju pravo sletanja kubanskoj mašini. Onda je poĉelo ispitivanje mogućnosti da nas nekim brodom prebace u Meksiko, pa da tamo doĊu po nas, ali nekom se kod kuće uĉinilo da je to isuviše komplikovano. Voda se polako povlaĉila sa aerodroma, deo piste pred našim avionom već je bio slobodan, pa je kapetan izradio avanturistiĉki plan. Hteo je sa minimumom goriva da poleti sa te skraćene staze samo da se dobaci do drugog kubanskog aerodroma, koji je imao kratku poletnu stazu. Tamo bismo mi stigli autobusima. I opet bi uzeo minimum goriva, taman da "preskoĉi preko bare" do Meksika. Onda bi napunio rezervoare i krenuo kući. Ali, ĉak i šefica stjuardesa, koju sam sluĉajno poznavao iz Beograda, rekla je da je on "poznat kao lud", da će skhrati i avion i sebe, da ne pristanemo nikako. U meĊuvremenu su morali da nam priznaju dnevnice, jer smo bili u inostranstvu, to je pretilo da košta više nego prevoz kući, tako je naša vlada donela odluku, koju je mogla da donese odmah, da se iznajmi kubanski avion da nas vozi kući. Blizu Havane postojao je, naime, vojni aerodrom, ali inostrani avioni nisu smeli da ga koriste. Mi ćemo kući tako, a naš "ludi pilot" s praznim, znaĉi, lakšim avionom, krenuće dan posle nas po svom projektu. Oslanjajući se na svoju maštu pisca odnekud sam bio ubeĊen da će jedan od ta dva aviona pasti u more, ili kubanski sa nama, ili jugslovenski bez putnika. Fantazirajući i dalje, došao sam do zakljuĉka da bi bilo dramatiĉnije da stradamo mi, a da avion s kojim nismo smeli da letimo stigne ĉitav. Ţivot, meĊutim, nije tako maštovit dramaturg, ne piše filmove i romane, oba su aviona u razmaku od pola dana stigla kući, zbog nestrpljenja nekih od nas naša vlada je nepotrebno platila naš ĉarter-let Kubancima. Leteli smo u nekoj mašini ruskog tipa. Sedišta su bila mnogo gušće poreĊana i uţa, nego što smo mi navikli, sve vreme se osećao jak miris kerozina, kao da negde curi - bio je to jedan od najneprijatnijih letova u mom ţivotu. DANAS mi je ţao što odmah posle toga nisam prestao sa prevoĊenjem za drţavu i partiju, i sa svojim gostovanjem u diplomatiji. Neposredno pošto se završila Konferencija na vrhu u Havani i moje uĉešće kao statiste na njoj, ona mi se uĉinila kao uzbudljiva, dţinovska, svetska predstava. Danas samo još priznajem da ogroman cirkus jeste bio, ali bez publike, ne baš mnogo zabavan, pa zbog toga, valjda, i besmislen. Zašto sam sa toliko razdoznalosti i išĉekivanja, prosto grozniĉavo registrovao dogaĊaj, koji mi se iz perspektive od dve i po decenije ĉini kao jedan od boravaka na moru i prvi i u mom ţivotu, verovatno, jedini doţivljaj tajfuna na Bermudima? Februara 1980. godine sam predsednika vlade Veselina Đuranovića, pratio u DDR. Tito je već bio teško bolestan. Već prvog jutra u Berlinu, Đuranović me je pozvao još pre doruĉka i rekao da mu se Koliševski upravo javio telefonom iz Beograda. Tito je na samrti. Neka kaţem Nemcima da on moli za hitan sastanak sa domaćinom mimo programa, jer moramo da prekinemo boravak. Krenuo sam da izvršim taj zadatak. Da li da se stidim što sam se jedva savlaĊivao da ne plaĉem? Dobro smo znali da se završava jedna epoha. Da smo znali kakvi uţasi oĉekuju našu zemlju, svakako bismo imali razloga da svi glasno zaridamo. Koliševski, koji je kao potpredsednik Predsedništva vršio duţnost šefa drţave, razgovarao je sa Đuranovićem preko otvorene linije. Pretpostavljali smo da prisluškuju i domaćini i Rusi i Amerikanci. Bila je formalnost da se uĉtivo oprostimo. Štof je izrazio svoje ţaljenje, pitao da li mogu da pomognu, moţda da nam stave na raspolaganje svoj avion? Ne, hvala, lir-dţet vlade već je krenuo iz Beograda po našeg predsednika vlade. Dva premijera su se uveravala u prijateljstvo i buduću saradnju. PrevoĊenje svih tih
fraza i tehniĉkih detalja me je smirilo. Bili smo opet u zagrljaju svakidašnjice. DRUG KARDELj - GOSPODIN KARDELj je prema meni uvek bio ljubazan, rukom mi je pisao novogodišnje ĉestitke. Kad je jednom prilikom primio Gintera Grasa, a ja prevodio, saopštenje iz njegovog kabineta je završeno reĉenicom: "Sastanku je prisustvovao knjiţevnik Ivan Ivanji". Ĉudio sam se, pa mi je reĉeno da je sam Kardelj insistirao na tome da u toj prilici, eto, nisam bio samo da bih prevodio. Neke kolege su se, meĊutim, ţalile zbog njegove krutosti. Razgovor s jednom grupom posetilaca zapoĉeo je "Dragi prijatelji i drugovi..." iako je najĉešće kod nas bivalo obrnuto: "Dragi drugovi i prijatelji..." Prevodilac za engleski jezik nekako je automatski koristio uobiĉajenu frazu "Dear comrades and fiends", na što ga je ljutiti Kardelj prekinuo: - Ja redosled reĉi koristim svesno i namerno, pa ako niste u stanju da taĉno prevodite, bolje nemojte uopšte...
Bravar bio najbolji 30. maj 2005.
Posle Titove smrti bio sam u grupi koja je u Palati federacije doĉekivala delegacije za sahranu. Suze naših gardista. Mnogi su u Dolancu videli Titovog naslednika. Piše: Ivan IVANjI NAPOLjU su ĉekali novinari. Đuranović je kratko saopštio da se poseta prekida zbog pogoršanja zdravlja našeg predsednika. Naši novinari su nam rekli da već znaju sve, rekle su im ameriĉke kolege. Tako brzo se šire sve vesti, ameriĉka sluţba je smesta saopštila novost predstavnicima svoje štampe. Setio sam se kako mi se, kad sam bio savetnik za kulturu i štampu u Bonu, iznenada telefonom javila Mira Trailović. Rekla je da sluĉajno zove iz Berlina, ali to nema veze s tim što joj je ponuĊeno da bude direktor jugoslovenskog kulturno-informativnog centra u Parizu. Znao sam da ona ima sjajne veze u Francuskoj. Nismo bili baš intimni, ali ona je reţirala moju prvu rodiodramu, a ĉini mi se da je i njoj to bila jedna od prvih reţija u ţivotu. Znao sam da ona oĉekuje da je oduševljeno podrţim, da mi se ustvari samo zbog toga i javlja, ali ja sam rekao: - Ti to nikako ne moţeš! - Zašto? - pitala je razoĉarano i preneraţeno. - Zato što me pitaš otvoreno preko telefona i to baš iz Berlina, tako da nas sada prisluškuju najmanje pet sluţbi. Ti si isuviše dobra i naivna za taj posao! U malom avionu koji je došao po Đuranovića nije bilo mesta za mene i jednog od ĉlanova njegovog obezbeĊenja. Ostali smo preko noći da bismo ujutro pošli redovnom linijom. Domaćini su ponudili da za nas organizuju program, da moţda poĊemo u pozorište, ali s obzirom na okolnosti odluĉili smo da ne idemo nikuda, da samo veĉeramo u svojim prostorijama u "gradiću". Ja sam u rekao: - Eto, prvi put u ţivotu imam liĉnog telohranitelja. Moj partner je duhovito odgovorio: - A, ja prvi put u ţivotu liĉnog prevodioca. TITOVO muĉno umiranje još je potrajalo nedeljama. Zašto u današnje vreme ĉak i nas obiĉne ljude ponekad muĉe tim modernim mašinama i ne daju nam da mirno i dostojanstveno završimo ţivot sa što manje bolova? Nemaĉki predsednik Hajneman, onaj, koji je Titu nudio gulaš i krompir pire, izriĉito je zabranio da ga stave na mašine kad se razboleo i shvatio da će kucnuti ĉas. Posle Titove smrti bio sam u grupi koja je u Palati federacije doĉekivala delegacije za sahranu. Jednog trena naš Dolanc je stajao pored Branta, pa je neko iz neke treće zemlje pomislio da je to Hans-Jirgen Višnevski i tako ga oslovio. Toliko su fiziĉki bila sliĉna ta dva politiĉara. Sluţbeno sam bio u Palati federacije i za vreme pogreba. Bilo nas je samo nekolicina, nekoliko oficira
garde, nekoliko policajaca, kelnera, kuvara, ĉistaĉica, još neki ĉinovnik. U sveĉanom ulaznom foajeu postavljen je televizor, mi smo posmatrali završni ĉin na malom ekranu. Nekoliko naših gardista je plakalo. Ja sam pomislio, sad bismo mogli da izvršimo drţavni udar, jer su sve vaţne liĉnosti bile na sahrani, ali, naravno, nisam se usudio da se s tim našalim. Ljudi su zaboravna vrsta ţivih bića. Ĉetvrt stoleća posle svoje smrti Tito se za mnoge pretvorio u negativnu liĉnost. Kod nas ga poneko naziva srbomrscem. Ĉuje se da je vreme njegove vladavine bilo najgore u istoriji Srbije. Generacije, koje su u meĊuvremenu odrasle, ništa drugo i ne znaju. Tek tu i tamo se pojavljuju grafiti: "Bravar je bio bolji". Obećao sam da ovde neću pisati o politici. Zbog toga neću uopšteno da govorim o Titovoj eposi. Za mene to je sigurno bio najlepši i najbogatiji period ţivota, ali i po ţivotnoj dobi to je, bez obzira na vlast, svakako bilo moje najbolje vreme. Ovde sam opisivao samo šta sam ja doţiveo i kao sam se ponekad osećao. Kao završnu reĉenicu citiraću izreku jednog mog omiljenog glumca i prijatelja, Srbina iz Hrvatske, Radeta Šerbedţiju: - Onome ko ne zna kako je dobro ţiveo pod Titom, ja ne mogu da pomognem. Sa Dolancom sam decemra 1981. godine putovao za Austriju i Nemaĉku. Trebalo je da drţi predavanja o situaciji u Jugoslaviji posle Tita. On baš i nije naroĉito voleo da leti, pa su magloviti zimski dani bili dobar izgovor da se ne putuje avionom, nego je salonski vagon ĉuvenog Plavog voza prikljuĉivan na redovne kompozicije ţeleznice. Sa nama je putovao i Ivo Vajgl, tada na poslu u CK Slovenije, kasnije poslednji predstavnik za štampu Ministarstva inostranih poslova još zajedniĉke Jugoslavije, a posle raspada zemlje ambasador Slovenije prvo u Beĉu, pa u Berlinu i, na kraju, kratko vreme i njihov ministar spoljnih poslova. U vreme kada sam bio savetnik naše ambasade u Bonu, on je tamo radio kao predstavnik agencije Tanjug. Takvo je putovanje zaista udobno. U vagonu postoji salon sa trpezarijskim stolom, foteljama, radiom i televizijom. Tu je mala kuhinja sa poslugom, a svako ima svoju udobnu jednokrevetnu kabinu. Dolanc je neprekidno jeo, jeo je više nego ja tada, a to već nešto znaĉi. Bio je sujetan, ali svestan svog izgleda. Jednom sam se sudario s njim u dugaĉkom hodniku zgrade Centralnog komiteta, tako da sam se uplašeno trgnuo, a on me pitao: - Šta je, zar sam tako ruţan? Na tom putovanju priĉao je Vajglu i meni da će postati savezni ministar za unutrašnje poslove. Ĉudio sam se što nije izvukao ništa bolje, mislio sam da će moţda biti predsednik savezne vlade ili bar prvi civilni ministar odbrane i rekao mu to, a on je slegao ramenima: - Ja sam se bunio, ali Krajger mi je odgovorio da sam još skojevac i da moram da slušam. KRAJGER I POPIT O DOLANĈEVOJ snaţnoj poziciji i odluĉujućoj ulozi u Jugoslaviji spekulisali su mnogi u zemlji i inostranstvu. Neki posmatraĉi su u njemu videli Titovog naslednika. Za Slovence on je, meĊutim, samo bio kadar iz te zemlje, i to pomalo sumnjiv zbog jasno izraţenog jugoslovenstva. Posle Tita u ime Slovenije glavnu reĉ vodili su Sergej Krajger i još mnogo bitniji, malo poznati France Popit. Dolanc je umro. Poslednje godine proveo je priliĉno usamljeno u svom rodnom selu blizu austrijske granice, skupljao peĉurke i nije ništa hteo da napiše o svojim politiĉkim iskustvima. Ne znam koliko je verodostojno to što je nedavno u svojim poslednjim razgovorima sa Dolancom objavio slovenaĉki novinar Jak Koprivc.
Naslednik - tri dana! 31. maj 2005.
Lazar Koliševski je bio neposredni Titov naslednik samo tri dana, jer se našao u ulozi potpredsednika Predsedništva SFRJ. Privilegija funkcionera na putovanjima po svetu . Piše: Ivan Ivanji PRE tog našeg putovanja Dolanc mi je dao rukopis svog govora sa molbom da ga ne samo prevedem, nego
da stavim primedbe ukoliko mi se nešto ne sviĊa. Rekao sam mu da isuviše hvali uspehe naše privrede. Naši domaćini će znati da njegovi podaci nisu taĉni i mogu da postave neprijatna pitanja ili ĉak da mu odgovore. Po mom mišljenju bolje bi bilo, jednostavno, preskoĉiti temu koja nam je trenutno najmanje zgodna. Odgovorio je da je o tome zauzet stav u rukovodstvu, da je posebno insistirao Krajger i da ne moţe ništa da promeni. U rukopisu je sve ostlao kao što je izvorno napisano, ali lukavi Dolanc te delove prosto nije proĉitao i, kao što je uobiĉajeno, unapred je utvrĊeno da "vaţi izgovorena reĉ". Na kraju putovanja Dolanc je u Bonu rekao Vajglu i meni, kao i pratiocima: "Svaki od vas moţe da prokrijumĉari po jedan veći predmet, ne više!" Naravno da jugoslvoenska carina nije ušla u naš vagon. Ja, inaĉe, verovatno ništa ne bih ni kupio, ovako sam odluĉio da iskoristim priliku i kćerki kupio televizor u boji. Na sluţbenim putovanjima sa liĉnostima najvišeg ranga uvek se nešto nosilo kući, što se ne bi prijavljivalo carini. Prevodilac bi najĉešće neprekidno bio angaţovan ili bar pripravan da se smesta ukljuĉi u posao, pa ne bi stizao da se bavi "poslovima", ali predstavnika bezbednosti redovno bi bilo toliko, da su na smenu mogli da kupuju svašta ne samo za sebe, nego i za kolege kod kuće. Kad bi Tito nekuda leteo, redovno su polazila dva aviona. U "jedinici" bio bi on sa zvaniĉnom delegacijom i najuţom pratnjom, u "dvojci" mi ostali. Dvojka bi na putu kući uvek bila prepuna razne robe. JEDNOM prilikom sam u svojstvu prevodioca bio u Zapadnoj Nemaĉkoj sa Veselinom Đuranovićem. Natrag u domovinu polazili smo sa aerodroma u Štutgartu. Koristili smo avion tipa "falkon", koji ima relativno malo odeljenje za prtljag. Svi smo već seli u letilicu, domaćini su bili spremni da poslednji put mahnu, kad su neki ljudi za nama poĉeli da utovaruju kofere i sanduke. Domaćini su zaĉuĊeno posmatrali. Đuranović se naljutio i izjavio: - Ja nosim ovu torbu, a dole u odeljenju za prtljag imam jedan kofer. Hteo bih taĉno da mi se kaţe šta ko nosi! Poĉeli smo da prijavljujemo svoj skromni prtljag, ali za sve novo, što se unosilo, nikako da se naĊe vlasnik. Meni je to bilo smešno, pa sam se obratio šefu obezbeĊenja: - Ako ni ti ne znaš šta se nalazi u ovim paketima i koferima, bolje da ih izbacimo pre nego što poletimo! Zbunjeno je priznao da "zasluţnim drugovima" u zemlji nose "nekoliko televizora i tako ponešto..." Đukanović se neraspoloţeno sloţio da na tome ostane, jer bi istovar bio još upadljiviji i neprijatniji. Drugu vrstu sujete nego kod Dolanca primetio sam kod Vladimira Bakarića. Smatrao sam da je cinik i cenio ga baš zbog toga. Za razliku od njega, Edvard Kardelj je, po mom mišljenju, bio pravi vernik iskreno ubeĊen u spasonosnu snagu marksizma-lenjinizma. Na kraju njihovih karijera Bakarić je imao jedan od najvećih uticaja, posle Kardeljeve smrti moţda i najveći, na Tita. Uprkos ili baš zbog toga što je svemu voleo da se naruga, ali i zato što je po prirodi bio isuviše uĉtiv, ne mogu da zamislim da bi se na nekog tako obrecnuo. Što se tiĉe onog jezika kojim sam se ja bavio, vaţno je znati da je Bakarić još od detinjstva perfektno govorio nemaĉki. Nadam se da me je zbog toga prihvatao i cenio. U VREME dok sam bio savetnik ambasade u Bonu Bakarić je došao da bi u tamošoj fondaciji "Friedrih Ebert" odrţao predavanje. Zamolio me da mu prevedem tekst koji je doneo, ali nameravao je da ga sam proĉita. On je, meĊutim, zbog neke bolesti grla govorio dosta teško. Zbog toga sam mu predloţio da proĉita samo prvih nekoliko reĉenica i da prepusti meni da proĉtiam ostatak. - Zašto? - Da bi sve išlo brţe, ali i da biste sebe štedeli. Posle, u toku diskusije moţete direktno da se mešate i da odgovarate na nemaĉkom, ako budete hteli... - Vi mislite da više nisam sposoban da proĉitam svoje sopstveno predavanje? - Naravno da ste sposobni, ali... - Nema tu nikakvo "ali", sad ću ja vama da proĉitam celo predavanje, vi merite vreme i posle me upozorite na eventualne greške...
Nisam uspeo da ga spreĉim, ceo sat mi je ĉitao, a iste veĉeri još jednom publici. Umesto da mu štedim snage, nehotice sma ga naveo da se dvostruko napregne, samo da publika ne bi primetila da više nije zdrav. Sa funkcionerima koji nisu znali jezike, pa su se bez rezerve poveravali mom prevoĊenju, bilo je svakako lakše. Jedan od njih bio je Lazar Koliševski. On je tri dana bio neposredni Titov naslednik, jer se našao u ulozi potpredsednika Predsedništva. Naveo bih samo jedan doţivljaj sa Koliševskim. Bio je predsednik Socijalistiĉkog saveza radnog naroda Jugoslavije, u tom svojstvu je na ĉelu delegacije krenuo u posetu Nemaĉkoj Demokratskoj Republici. Taj SSRNJ bio je neka vrsta "Narodnog fronta", Tito ga je preuzeo iz oblika društva, kakvo je izgraĊivano u istoĉnoevropskim zemljama. Posle nije više znao šta će sa Socijalistiĉkom savezom. Uprkos teoriji da bi to trebalo da postane nekakva "šira" organizacija od Saveza komunsita, kod nas se uglavnom jednostavno nije znalo šta je njegova uloga, nisam znao ni ja, iako sam neko vreme bio ĉak ĉlan njegovog najvišeg organa Savezne konferencije. Ĉlan naše delegacije bio je i Branko Drašković, direktor novinskog koncerna "Politika". Ja sam ga zapamtio kao drugog ĉoveka u Beogradu koji je vozio kola marke "jaguar". Poĉetkom pedesetih godina vrhunski politiĉari pokušavali su da se istaknu i na taj naĉin, što će voziti kola koja niko drugi nema. "Mercedesi" još nisu bili "u modi". Ĉlanovi CK uglavnom su dobijali "ševrolete". Sećam se, na primer, Đilas je pre svog pada vozio tamnozeleni "nash", to je ameriĉka marka koja je odavno nestala. Ranković je odabrao tamnoplavi "jaguar". Zbog toga se dugo niko drugi nije usuĊivao da nabavi automobil te marke, a Branko Drašković jeste, doduše, nešto jevtniji model od vozila šefa policije. KADROVSKI KLjUĈ NE smatram da je vaţno šta ja mislim o Ustavu iz 1974. godine, šta je u njemu valjalo, a šta nije, šta je stvarno razorilo Jugoslaviju, u kojoj sam voleo da ţivim, ĉiji sam ponosni graĊanin bio, šta je uzrok tragedije na našim prostorima. Hteo bih samo da iznesem svoj utisak da je tome doprinelo i to što je drţavno predsedništvo bilo sastavljeno priliĉno neujednaĉeno na osnovu preteranog insistiranja na nacionaloj proporciji i nekakvoj prevaziĊenoj unutarpartijskoj selekciji. Lazar Koliševski je u njemu bio predstavnik Makedonije, po svom socijalnom poreklu radnik fabrike oruţja u Kragujevcu, svakako ĉovek koji je zasluţivao da ga smatramo "poštenjaĉinom", ali sigurno ne i najmudriji Makedonac koji je dolazio u obzir. Zašto to odmah nisu postali Lazar Mojsov ili Kiro Gligorov?
Karlos u Beogradu 01. jun 2005.
Neoĉekivano se osamdesetih u Beogradu pojavio "svetski terorista br. jedan" Karlos. Traţio je nekakvu pomoć, ali je na molbu vlasti ubrzo otišao u jednu arapsku zemlju. Predstavnici "sedme sile" znali da je Karlos u našoj zemlji. Piše: Ivan IVANjI U NEMAĈKOJ štampi pojavila se vest da je tada najtraţeniji terorista na svetu Karlos - u to vreme, sredinom sedamdesetih godina, "strah i trepet", kao Bin Laden danas, dok pišem ovu knjigu u Beogradu. Smesta su me pitali sa svih strana da li je to istina? Umesto da oštro demantujem, rekao sam: - Ne znam. Ali, verujte mi, da jeste, umeo bih da vam odgovorim da nije i da to dokaţem. Setite se Brehtovog "Romana za tri groša". Tamo on piše da svako ko je izvršio zloĉin, ima pomno pripremljen alibi. MeĊutim, nevini ĉovek retko kad moţe da ima alibi. U Jugoslaviju sa minimalnom kontrolom, svakodnevno, avionima, vozovima i automobilima granicu slobodno prelazi mnogo hiljadu ljudi. Kako bismo mogli da znamo da li je meĊu njima jedan Karlos, koji sigurno ne putuje pod svojim pravim imenom? Zašto oni, koji tvrde da je u Jugoslaviji, ne kaţu odakle je krenuo i pod kojim imenom je stigao? Ta moja priĉa je, razume se, smirivala "navalentne" novinare. Ali, ja sam znao da je Karlos na naš uţas iznenada stigao u Beograd i traţio nekakvu pomoć, samo što je hitno umoljen da nestane, pa je odleteo u pravcu jedne arapske zemlje. Posle sam ĉuo da ga je priveo tada nepoznati udbaš, koji je mnogo obećavao, a zvao se Jovica Stanišić. Moram da priznam da sam voleo da izvodim takve egzibicije.
Jedne noći, nešto posle dva, zazvoni telefon. Bio sam, naravno, bunovan. Prvo je na vezi bio neki ţenski glas, pa sam povezan s muškarcem, koji je tvrdio da je iz saveznog SUP-a i pitao da li sam ja zvao telefonom Herljevića i govorio "kojekakve gluposti"? Rekao sam da nisam i uzvratio da bi oni, ako su zaista Udba, valjda mogli da provere ko ih je zvao. - Ne moţemo, ako poziv dolazi iz inostranstva, a došao je iz Nemaĉke. NISAM bio uveren da me je zvala beogradska policija. Sutradan smo poslali depešu i pitali, pokazalo se da zaista jeste. Nisu mi rekli koje je "gluposti" o Herljeviću neko izgovorio u moje ime, ali uznemirilo me da neko intrigira i uvlaĉi me u ĉudne stvari. To je znaĉilo da sam "im" interesantan. Naravno da sam mislio na ustaše, iako se ja njima nisam posebno bavio, ali, eto, bio sam prisutan u nemaĉkoj javnosti. Nekoliko godina kasnije sam u Havani, za vreme konferencije nesvrstanih, jedne noći sedeo sa Mitjom Krajgerom, šefom savezne Udbe, i pitao ga za taj sluĉaj. Sećao ga se, ali, reĉe, nikad nije razrešeno ko je tada zvao predstavljajući se kao Ivan Ivanji i zašto. Kod nas se, u poslednje vreme, toliko piše o "Sluţbi za dokumentaciju i informisanje" u Ministarstvu inostranih poslova da ne izdajem nikakvu tajnu, ako kaţem da je ona postojala i u vreme dok sam ja gostovao u diplomatiji. Uostalom, ono što ću ovde reći, zbilo se pre više od trideset godina, imena koja ću pomenuti samo da bih dokazao da znam o ĉemu govorim, pripadaju licima koja odavno više ne mogu "provaliti". Mi smo tu sluţbu i sve u vezi s njom zvali "ĉetvrti sprat", prosto, jer se nalazila na ĉetvrtom spratu Ministarstva. Do pada Rankovića, takva sluţba se zvala "odeljenje za koordinaciju". U to vreme, ambasador ĉesto nije ni znao ko je predstavnik tajne sluţbe u njegovoj ambasadi. Posle odlaska Rankovića sa ĉela tajne sluţbe mnogo toga se bitno promenilo, u ambasadama ništa nije smelo da se radi bez znanja ambasadora. Za obaveštajne poslove odreĊen je deo ambasade koji smo, bogzna zašto, zvali "punkt" sa posebnim raĉunovoĊom i šefom. ŠEF punkta je obiĉno, ali ne i uvek, bio ministar savetnik, znaĉi, zamenik ambasadora. Sluĉajno, baš u Bonu, tu duţnost vršili su dvojica kolega, koji su ranije bili u mojoj poziciji, savetnici za štampu i kulturu, prvo isti taj Mitja Krajger, a zatim Branko Tintor, kojeg sam nasledio. Kad sam ja stigao u Bon te poslove je preuzeo ministar savetnik Ţeljko Jegliĉ, ali neke veze su nekako automatski još pokušavale da idu u mom pravcu. Tako sam ja dobijao nedeljno jedan "tajni bilten", koji smo plaćali hiljadu maraka. Na njemu je, na svakoj stranici, gore bilo odšampano "strogo poverljivo", svaka je dijagonalno bila prevuĉena s dve tanke crvene linije, a sadrţaj je bio rekla-kazala o poznatim liĉnostima iz "ţute štampe". Referisao sam Lonĉaru da je to koješta i da ne dam da se to plaća iz budţeta za kulturu. On se nasmejao: - U redu, onda sastavi depešu "zašto". Bio sam naivan, nov u toj struci, oštro sam napisao da se radi o glupostima i da se na to uzalud troši novac. Nisam znao na ĉijem će radnom stolu u Ministarstvu da završi ta depeša: na stolu Branka Tintora! Znaĉi, ja sam mu napola javno poruĉivao da je budala i da je nasedao neozbiljnim izveštajima. Otada me je "ĉetvrti sprat" mrzeo i u moj dosije, kako mi kaţu neki, koji su ga videli - upisano je da sam nepouzdan, isuviše se druţim s Nemcima i još ponešto u tom smislu. Ja dosada nisam pokušavao da ga vidim. Ne verujem da će otvaranje tajnih dosijea - ako do toga ikada doĊe - doneti mnogo zanimljivih novosti, a nikad nećemo saznati šta je u njima sve zabeleţeno što nema veze sa istinom. HONORAR ZA VOLOĐU DA navedem i jedan obrnuti sluĉaj. Povodom Titovog 85. roĊendana hteli smo u Bonu da organizujemo akademiju. Ja nisam ţeleo da to bude u ambasadi, nego da iznajmimo salu u centru grada. Osim toga, da glavni govornici ne budemo ni abasador ni ja. Prihvaćen je moj predlog. Pridobio sam za predavaĉa profesora Volfganga Leonharda, moga starog prijatelja, koji je i na Jejlu u Americi i u Nemaĉkoj predavao savremenu istoriju komunizma, zvali su ga "astrologom za Kremlj". Bio je sin komunistiĉkog pesnika Rudolfa Leonharda. Odrastao je i školovao se u SSSR, na kraju, tajnu Visoku školu Kominterne završio je u istoj klasi sa Ţarkom Brozom. Zbog neslaganja sa Informbiroom, 1949. prebegao u Jugoslaviju. Mi smo se još tada upoznali i, posle, druţili celog ţivota.
Leonhard, kojeg smo zvali VoloĊa, jer mu je kršteno ime zapravo bilo Vladimir, što je iz politiĉkih razloga krio u Nemaĉkoj - odmah je pristaa da odrţi predavanje s pohvalama Titu, ali je postavio uslov: - To košta hiljadu maraka, ali nigde neću potpisati da sam novac dobio od tvoje ambasade! Kao što rekoh, ja sam imao budţet za kulturu, ali nisam mogao da trošim novac bez raĉuna ili priznanica. Bez priznanica moglo se trošiti samo iz fonda "punkta", ako bi to odobrili njegov šef i ambasador. Uzeo sam, dakle, za VoloĊu tih hiljadu maraka i dao mu ih u gotovini. Mnogo godina kasnije sam ga zavitlavao: - Nisi hteo lepi, legalni novac iz budţeta za kulturu, a sada negde u Beogradu postoji zabeleška da si dobio hiljadu maraka iz "fonda za špijunaţu"!
Trojka Bader-Majnhof 02. jun 2005.
Naše vlasti uhapsile trojicu Nemaca osumnjiĉenih da su pripadnici teroristiĉke organizacije. Bon traţi da ih izruĉimo, a mi zahtevamo hapšenje šestorice hrvatskih ekstremista. Ustaše pripremale atentat na našeg konzula u Diseldorfu. Piše: Ivan Ivanji NEGDE ranih pedesetih godina je današnji Dom studenata pored Jugoslovenskog dramskog pozorišta bio Dom Udbe. Nas nekoliko mladih pisaca odrţali smo tamo knjiţevno veĉe. Dobili smo vrlo pristojan honorar, a kad smo potpisivali priznanice, oficir nam je rekao u šali: - Sad imamo napismeno da radite za nas! Da li se i to još moţe naći u mom dosijeu? Ja više nemam pojma šta sam tada mogao da ĉitam oficirima Udbe, a moţda je ostalo zabeleţeno za sva vremena. Vraćamo se u Bon na kraj mog mandata, valjda sedamdeset i sedme godine. Lonĉar je već u Beogradu. Pozvani smo na veĉeru kod portparola ministra pravosuĊa, vrlo simpatiĉnog mladog ĉoveka sa lepom još mlaĊom ţenom. Ima nas osmoro ili desetoro za stolom. Pošto je stigao desert, on iznenada ustaje i moli me da poĊem s njim u njegovu radnu sobu. Nudi me da sednem i iz sefa vadi nekoliko listova hartije i daje mi ih uz objašnjenje: - Vi to sigurno već znate, ovo je izveštaj koji sam spremio za svog ministra. Voleo bih da se dogovorimo kako da postupimo... Poĉinjem da ĉitam. Shvatam da nemam pojma o ĉemu se radi, ali takoĊe i da on to ne sme da primeti. Pokušavam da zapamtim imena ljudi o kojima se radi. Suština je da su u Jugoslaviji uhapšena trojica Nemaca. Osumnjiĉeni su da su ĉlanovi grupe Bader-Majnhof, znaĉi, teroristi. Nemaĉka zahteva da ih izruĉimo. Mi smo, meĊutim, zatraţili da oni uhapse šest lica, Hrvate, koji veoma dugo ţive u Nemaĉkoj, mi tvrdimo da su ustaški teroristi. Predlaţemo da zamenimo trojicu Nemaca za šestoricu Hrvata. Znao sam da je pre toga uspela jedna tajna zamena jednog našeg za jednog njihovog uhapšenog agenta, ali o tome je zasada rano da se javno piše. Još nisam sve shvatio, a domaćin nastavlja: - DEO nemaĉke štampe već je odnekud saznao sve. Ja moram da poĊem u ofanzivu. Danas je petak uveĉe, novine, koje izlaze u subotu, neće doneti ništa. Valjda neće stići još ni u ponedeljak. Ja sam za ponedeljak zakazao konferenciju za štampu i dogovorio se sa jednim prijateljem koje pitanje da mi postavi. Zakaţite i vi razgovor sa novinarima, ali da se dogovorimo šta će ko reći! To je zaista bilo prijateljski, ali morao sam da dobijem u vremenu. - Dozvolite da prvo referišem svom ambasadoru, pa da se ĉujemo sutra. Pristao je. Ja sam mislio da je Makić (novopostavljeni ambasador) moţda nešto dobio o tom sluĉaju van
cirkulacije, a da mi nije rekao. U subotu ujutro sam otišao kod njega u rezidenciju, nije imao pojma, prvo je psovao ministra unutrašnjih poslova, generala Herljevića, što nama nije javio ništa, a zatim priliĉno bespomoćno pitao mene šta da radimo? Predloţio sam da demantujemo sve. - Moramo da se ponašamo kao muţ koga supruga zatiĉe u krevetu sa ljubavnicom i da izjavimo, to nije to što ti misliš, draga. Nikakvu zamenu mi nismo predloţili. Što se tiĉe trojice Nemaca, optuţenih za terorizam, reći ćemo da o izruĉenju odluĉuje sud u Jugoslaviji. O našem zahtevu da nam se izruĉe teroristi iz naše zemlje odluĉuje nemaĉki sud. Sudovi u našim zemljama su, kao što je poznato, nezavisni. Ta dva sluĉaja su se sluĉajno pojavila u isto vreme, ali izmeĊu njih ne postoji nikakva veza. - Da mi prvo pitamo Beograd? - predlaţe ambasador Makić. - Kako vi naredite, ali nemaĉko ministarstvo pravosuĊa će već u ponedeljak dati izjavu u tom pravcu. Ako mi ne kaţemo isto, istovremeno samo ćemo postati sumnjivi. Moj ambasador je pristao. Javio sam se kolegi iz ministarstva pravosuĊa. Nije baš da su nam novinari poverovali, ali su doneli i našu verziju. Od Herljevića je stigla besna depeša sa pitanjem, ko je dozvolio Ivanjiju da kaţe da nismo hteli da zamenimo uhapšene? Posle nekoliko dana to se donekle sleglo, shvatilo se i u Beogradu da sam postupio pravilno. Nemaĉka nije uhapsila ljude koje smo sa punom prava smatrali ustašama spremnim na teror i atentate, a Jugoslavija je pustila ona tri lica, jer ništa nisu spremali protiv naše zemlje. JOŠ dok je Lonĉar bio u Nemaĉkoj ustaše su pokušale da izvrše atentat na našeg konzula u Diseldorfu. Pucali su dosta nespretno iz automobila. Samo su ga ranili. Dvojica napadaĉa uhapšena su odmah posle toga, jer su u ţurbi projurili kroz raskrsnicu iako je za njih vaţilo crveno svetlo na semaforu. Tako nešto u Nemaĉkoj nikako nije preporuĉljivo. Za njima je krenula ozbiljna potera i uhvatili su ih. Proći kroz crveno mnogo je strašnije nego pucati na "komunistiĉke" diplomate. Lonĉar i ja smo poĉeli da kombinujemo šta bi još mogli da preduzmu? U Jugoslaviji se u zatvoru nalazilo nekoliko "njihovih" ljudi. Da li bi mogli da pokušaju da kidnapuju nekog od nas, pa da predloţe razmenu? Znali smo da u tom sluĉaju naša zemlja ne bi pregovarala, nego nas otpisala, kao što je to ĉinio Izrael. Onda smo došli na ludu ideju da bi mogli da kidnapuju naše sinove. Šta bi Beograd onda uradio? Ţrtvovao decu? Moj Andrej je tada imao deset, Lonĉarov SrĊan jedanaest godina. Odluĉili smo da sami više ne smeju da jurcaju naokolo, najmanje da se igraju u obliţnjoj šumi, ali nismo se usudili ni da tu svoju brigu proverimo svojim suprugama u strahu da bi onda dobile histeriĉne napade i smesta se sa decom vratile u Jugoslaviju. Zbog toga smo smislili da im kaţemo da naši momci dolaze u godine kada bi mogli biti zanimljivi homoseksualcima... Ispostavilo se da smo ambasador i ja bili histeriĉniji od naših ţena. Tek one jeseni 1978. godine, kad smo se definitivno vraćali kući, kad smo prešli maĊarsko-jugoslovensku granicu kod Horgoša, ja sam sve to ispriĉao svojoj ţeni. KNjIGU "Titov prevodilac", autora Ivana Ivanjija, uskoro će objaviti izdavaĉka kuća "Samizdat B92" iz Beograda. Tel: 301-2000, lokali 3301 i 3304.
Ustaše - stalna pretnja 03. jun 2005
U Frankfurtu su ubili našeg konzula Edu Zdovca. Ubici nikada nisu ušli u trag. Nas je nemaĉka policija upozorila da se ne drţimo svakog dana istog rituala, da ne bismo olakšali posao potencijalnim ubicama . Piše: Ivan IVANjI USTAŠE, ili, kako ih je valjalo zvaniĉno nazivati, "neprijateljska emigracija", bili su nam neprekidna pretnja. Tek sam stigao u Nemaĉku, a u Frankfurtu su ubili mog starog poznanika, konzula Edu Zdovca. Ranije je Zdovc visokim gostima sa nemaĉkog jeziĉkog podruĉja prevodio na slovenaĉki. To je znaĉilo, kad bi stigli do Ljubljane, ja sam mogao da se odmaram, a on je preuzimao posao. Govorio sam mu da ga zbog toga volim. Na sluţbu u Nemaĉku stigao je pre mene, stalno smo se pripremali da se sretnemo u Frankfurtu ili Bonu da bismo se izrazgovarali o svemu i svaĉemu, a nikad nismo stigli.
Zdovc je bio veoma uredan, posloviĉni Slovenac. Svakog jutra bi uz doruĉak u sedam ujutro slušao vesti, u sedam i pet iskljuĉio radio, izašao na straţnja vrata kuće, u kojoj je stanovao, i prišao svojim kolima na parkingu. Tako i odsudnog dana, jedne subote. Još je bio mrak. Ubica ga je saĉekao iza zida i ubio prvim metkom. Koristio je prigušivaĉ. Zdovĉeva ţena u kući nije ĉula prasak. Edu su našli mrtvog tek kad se razdanilo. Ubica je imao vremena da nestane i nikad mu nisu ušli u trag. Posle nas je nemaĉka policija ljubazno upozorila da ne budemo "isuviše uredni", da se ne drţimo svakog dana istog rituala da tako ne bismo olakšali posao potencijalnim ubicama. Otuda sam našu pudlu Teu u jutarnju šetnju uvek izvodio u drugi ĉas i u drugome pravcu. Veĉe pre svoje smrti Zdovc je proveo sa slovenaĉkim pesnikom Lojzetom Krakarom, koji je radio kao lektor na Univerzitetu u Frankfurtu. Policija je saslušala Karakara. To je bilo logiĉno, bio je jedan od poslednjih, ako ne baš i poslednji ĉovek koji je sa ubijenim konzulom razgovarao. Ali, nemaĉki nedeljnik "Špigl", doneo je tekst o atentatu i Krakaru sa patetiĉnim pitanjem - Ko je osim Krakara mogao da zna da će Zdovc sutradan ujutro ići u konzulat, iako je subota? To je bila totalna besmislica, jer su svi naši konzulati uvek radili subotom i to je znao svako, ko bi imao posla sa njima. Krakar je deo rata proveo kao zatvorenik u nemaĉkim koncentracionim logorima. Sad mu je bilo dosta Nemaca, spakovao se i otputovao kući. Time je za neke krugove u Nemaĉkoj postoa "još sumnjiviji". Posle toga sam se osećao priliĉno neugodno. NEMAĈKA policija pitala je sve nas u ambasadi da li se osećamo dovoljno bezbednim, šta da uĉine, sumnjamo li u koga? Reĉeno im je da je bezbednost diplomata, kao i svih ostalih graĊana, njihova duţnost. S vremena na vreme parkirali bi policijska okolina kola pred ambasadom i rezidencijom ambasadora. Ni to nije bilo prijatan prizor. Upozorili su nas da obratimo paţnju na sve što je sumnjivo, da pre nego što sednemo u svoje automobile proverimo ima li neĉeg neobiĉnog na donjem trapu, da motor palimo sa otvorenim vratima i prozorima. Nisam hteo da to kaţem svojoj porodici, kao bajagi sam nestrpljivo uvek kretao prvi i ĉekao u vozilu, koje bih, koliko sam umeo, pre toga pregledao. Jednog dana, kad sam došao na ruĉak, naišao sam, pred našom kućom, na kombi sa nemaĉkom registracijom. Šofer je dremao, ţena pored njega se šminkala. Kad sam izašao posle ruĉka, ista slika: šefer još uvek drema, ţena se još uvek šminka. Vratio sam se u kuću i razmišljao da li da pozovem policiju? uplašio sam se da ne preteram, pa sam samo uzeo fotografski aparat, izašao i slikao vozilo. Ţena je munula vozaĉa, on se trgao i smesta su krenuli. Posle se ispostavilo da je bilo pametno što nisam uzbunio nemaĉke ĉuvare reda, jer bih se propisno obrukao. Kroz nekoliko dana smo taj kombi sreli na obliţnjoj pijaci. Radilo se o seljacima koji su prodavali krompir i povrće, a pošto je pred našom kućom bio zgodan prostor sa prijatnom hladovinom tu su dolazili da se odmaraju. Samo što nije baš sve bilo tako nevino. Nemaĉka policija dosta dugo je atentate na naše sluţbene predstavnike shvatala kao "meĊusobne obraĉune Jugoslovena". To se nije promenilo ni kad su ustaše u Norveškoj bukvalno zaklale našeg ambasadora Rolovića. Smatrali su da naša tajna policija ubija neistomišljenike Titovog reţima, pa se oni svete. Nije moje da priĉam da li je stvarno bilo likvidacija izvršenih od naših tajnih sluţbi na nemaĉkom tlu i ko je bio angaţovan za takve poslove, o tome ne znam dovoljno. Potrajalo je dok su Nemci shvatili da postoji razlika izmeĊu "politiĉkog razmimoilaţenja u mišljenju" i politiĉkih ubistava. Promenili su shvatanje tek kada je nazovileviĉarska organizacija RAF nazvana i "Grupa Bader-Majnhof" po svojim voĊama, poĉela da ubija "predstavnike nemaĉkog kapitalizma", tako i predsednika njihovog Saveza poslodavaca Šlajera. BIO sam pozvan da u jednom manjem gradu severno od Kelna odrţim predavanje o Titu i jugoslovenskoj politici nesvrstanosti. Mi smo se u ambasadi dogovorili da na takve skupove niko od nas ne odlazi sam, ali nije nas bilo dovoljno, niti je imao ko da poĊe sa mnom, niti mi je bilo stalo do toga. Ambasada je imala samo dvoje kola sa šoferima, nije dolazilo u obzir da dobijem sluţbeni auto. Krenuo sam relativno kasno iz Bona, promašio da na pravom mestu siĊem sa autoputa, samo što nisam zakasnio, zbog toga sam bio nervozan, stigavši najzad na mesto odreĊenja video sam neopisivu masu ljudi, ali mahnuo mi je policajac, pitao jesam li ja baš ja, pa se ponudio da policijskim vozilom i sirenom krene ispred mene i prokrĉi mi put. Stigosmo negde. Neko pritrĉa: - Neki vaši hrvatski zemljaci protestuju protiv vašeg predavanja, ali ništa ne brinite, sve je pod kontrolom! Policajac, koji je vozio ispred mene: - Dozvolite da se mi pobrinemo za vaš auto!
NERVOZNI ODRŢAO sam predavanje. Kad smo završili i izašli pred zgradu sa zahvalnošću sam odbio poziv na veĉeru, jer je već bilo kasno i pitao gde mi je auto? Rekoše da je u policijskoj garaţi. Policajac me odvezao do te garaţe i pitao da li sme da me isprati iz grada? - Ja sam stvarno zalutao dok sam vas našao, ako moţete da vozite ispred mene do autoputa biću vam zahvalan... - Ne, ja bih vas ispratio do vaše kuće u Bonu i to u vašim kolima! - A kako ćete se vratiti? - Naše policijsko vozilo će svakako poći sa vama, za to ne moramo da vas pitamo. Radi se o vašoj bezbednosti! On je seo pored mene, a bez nove molbe za dozvolu drugi policajac sa mašinkom na straţnje sedište. Njihova kola sa rotacionim svetlom stalo su bila ispred nas. Dao sam znak farovima da krećemo i pitao svog pratioca: - Da niste malo preterali? - Moţda - uzdahnuo je on. - Znate, posle ubistva gospodina Šlajera svi smo postali nervozni...
Odgovornost zbog Ćosića 04. jun 2005.
Na Univerzitetu u Kelnu govorio sam o savremenoj jugoslovenskoj knjiţevnosti, pa i o delu Dobrice Ćosića, uz napomenu da je on u sukobu sa vladajućom partijom, ali mu knjige izlaze u velikom tiraţu. Već sutradan su zaduţeni za Partiju u ambasadi traţili m Piše: Ivan IVANjI NEKOLIKO meseci kasnije organizovali smo "Jugoslovensku nedelju" u gradu Hagenu u Rurskoj oblasti. Došao sam da razgledam prostorije za priredbe i izloţbe. Na desetak, dvadesetak metara od nas primetio sam ĉudno obuĉenog mladića. Delovao je kao hipik, imao dugaĉke brkove i smešan šešir i stalno me je nekako fiksirao. Poĉeo je da mi ide na nerve, pa sam mu uzvraćao pogled sve direktnije. Onda mi je prišao, izvadio sluţbenu legitimaciju sa politiĉkim bedţom i predstavio se kao inspektor njihovog protivteroristiĉkog odreda. - Oprostite što tako izgledam, gospodine savetniĉe, ali to je kamuflaţa. Kad god budete ovde u Hagenu ja ću se muvati oko vas... Slegnuo sam ramenima. Ako je taj izgled bio neka kamuflaţa... Upadljivije niko nije mogao da izgleda. Ne znam koliko sam predavanja odrţao, najĉešće u raznim nemaĉkim sredinama, ali i u klubovima naših ljudi. Pozvali su me da na slavistici Univerziteta u Kelnu odrţim predavanje o savremenoj jugoslovenskoj knjiţevnosti. Nisam mogao da se duţe zadrţim na pojedinim piscima, ali sam, naravno, govorio takoĊe i o delu Dobrice Ćosića, više uzgred napomenuo da je u sukobu sa vladajućom partijom, ali da mu knjige, ipak, izlaze u velikom tiraţu. Već sutradan je u moju kancelariju došao sekretar naše osnovne organizacije Saveza komunista Miloš Krstić, savetnik za ekonomska pitanja, i rekao da napišem izjavu kako sam se usudio da hvalim Dobricu Ćosića. REKAO sam da neću. Krstić, kojeg smo zvali Krle, stvarno mi je bio i ostao dobar prijatelj. Prve dve godine, pošto sam stigao, ja sam bio sekretar Partije, pa me Krle nasledio. On nije više insistirao, ali posle njega došao je kod mene izaslanik Centralnog komiteta pri našoj ambasadi. Ime mu nisam zapamtio, a nije to ni zasluţio. Niko ga nije voleo, nismo znali šta uopšte radi, bio je već u penziji, a poslali su ga sa platom
ministra savetnika. - Ĉujem da si odbio da napišeš izjavu u vezi tvoje afere sa Dobricom Ćosićem! - Dobro si ĉuo. - Da li znaš da mi to moţemo staviti na dnevni red i bez tvoje izjave i da će to onda za tebe biti mnogo gore. - Moţete. Ali znaš šta ću ja onda reći? - Šta? - Prvo ću sastaviti spisak koliko sam ja odrţao predavanja, a koliko svi vi ostali. Ne govorim u nastupima na nemaĉkom jeziku, jer nijedan od vas ne zna dovoljno dobro da govori na tom jeziku, nego na našem, ali verujem da sam i na srpskom odrţao više predavanja nego svi vi skupa! U to vreme sakupljali su se dobrovoljni prilozi za izgradnju autoputa, svako je dao odreĊeni procenat svoje plate. Nastavio sam: - A pitaću nešto konkretno i tebe. Ti teraš naše siromašne gastarbajtere da daju deo svoje crkavice za izgradnju autoputa, a sam nisi upisao ništa pod izgovorom da daješ od svoje penzije u Beogradu u dinarima. Kako to? - Ti bi me to javno pitao? - Probaj, pa ćeš videti! DA li uopšte treba da kaţem da se sluĉaj predavanja Ivana Ivanjija u kojem je pozitivno, mada da samo uzgred, navedeno delo Dobrice Ćosića, nije stavljen na dnevni red osnovne organizacije Saveza komunista Jugoslavije u ambasadi SFRJ u Bonu? Dok je Lonĉar bio ambasador posao me nekako i zabavljao. Posle tri godine on je vraćen u Beograd, umesto njega je došao Srbin, a bosanski kadar, Radivoje Makić, poltronska dušica sa kojim nisam voleo da saraĊujem. Dobar ambasador će kod vlasti domaćina energiĉno zastupati interese svoje zemlje i zbog toga će neretko dolaziti u sukobe sa pojedinim ministarstvima, pa i sa vladom u celini. Istovremeno će svojoj centrali iznositi sve argumente koje mu partner daje, pa će ispasti kao da zastupa njegovo mišljenje i da je protiv svoje sopstvene vlade. Hoću time da kaţem, kratkoroĉno, sve dok je u sluţbi, takav ambasador biće neomiljen u zemlji u kojoj nastupa, a sumnjiv u roĊenoj centrali. Tek sa izvesnog rastojanja obe strane će shvatiti koliko je bio koristan za uzajamne kontakte. Makić je bio sušta suprotnost takvom ponašanju. U razgovorima sa Nemcima uvek je snishodljivo "išao niz dlaku", a u depešama o svojim nastupima pisao je u stilu "pokazao sam ja njima!" Meni je to strašno išlo na ţivce, ali hteo sam da budem i ostao sam lojalan. Ponekad ipak ne bih izdrţao. Na ruĉku koji je Makiću prireĊen u Bremenu, gde se oduvek veoma pazilo na protokol i ceremonijalnost, dok se konzumiralo predjelo moj amasador je toliko mlatarao noţem za ribu da je majonez prštao na sve strane, pa sam ga opomenuo. Poslušao me bez reĉi. DOBRI VOJNIK TELEFONOM se javio "vojni protokol". Nisam ni znao da tako nešto postoji. Pitali su me da li bih hteo da kao prevodilac pratim šefa Generalštaba Viktora Bubnja u Švajcarsku? Kako da ne! U toku prvog razgovora saopšteno mi je da treba da ponesem smoking i planinarsku opremu. Odgovorio sam da kao ĉovek iz pozorišta zaista posedujem smoking, ali da odeću za planinarenje nemam i ne pada mi na pamet da je kupim zbog jedne jedine prilike. Vojska mi je dala savršenu vetrovku, kakvu nose generali, odgovarajuću obuću i šapku sa štitom planinarskih jedinica. Pitao sam generala Bubnja da li da na vetrovku sašijem svoj vojni ĉin? - A šta ste vi? - Rezervni poruĉnik, druţe generale! - Taman posla. Pomisliće da ste mi nosaĉ prtljaga. Onda radije bez ikakvog ĉina... (KRAJ)
