NATO Agresija Na Jugoslaviju-Feljton Novosti

Borba Davida i Golijata Spasoje Smiljanić | 21. februar 2009 General-pukovnik Spasoje Smiljani? o uzrocima i posledicama NATO agresije na Jugoslaviju: Ratovali smo sa 800 puta ja?im neprijateljem i u?inili sve da mu se dostojno odupremo Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Borba Davida i Golijata Strah od raketa S- 300 Klark: Udar bez milosti

Jeljcin ima preĉa posla Nismo imali prave saveznike Srbiju potpuno zdrobiti Batina za neposlušne

“Duh” od milijardu dolara Zemlja pod okom neba Bombe ubijaju i posle rata Dali sve od sebe

Vokerova podvala iz Raĉka Gde se nalazi Kosovo? Krvavi planovi Klarka Ubijeni prvo mostovi

Goreli ĉelik i ljudi Podmukli udari s neba Grad sravnjen sa zemljom Prve bombe na kasarne

Mapa stigla iz “apaĉa” Šifre preko “avaksa” Tenkovska brigada od kartona Bombe posle pola veka Krvave ulice Beograda

Deca na nišanu “anĊela” Diplomatija “velike batine” Prava reĉ je izgovorena Uranijum ubija polako Svet pod nogama Amerike

Srodne teme

    

Put ka EU Rekonstrukcija Vlade Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

SPASOJE Smiljanić, general - pukovnik, pukovnik, pilot, u vreme NATO NATO agresije na Jugoslaviju, bio je na najteţem zadatku. Komandovao je snagama našeg Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane u borbi protiv 800 puta jaĉeg neprijatelja. Bio je to najneravnopravniji najneravnopravniji boj u istoriji ratovanja. Povod za razgovor sa generalom Smiljanićem je njegova knjiga “Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadţbine”, koja ovih dana izlazi iz štampe. Reĉ je o svedoĉanstvu iz iz prve ruke, gde se a gresija NATO vidi kao na dlanu. Autor je osvetlio sve relevantne aspekte ove prve vazdušno-kosmiĉke bitke na svetu. Smiljanićevu knjigu, recenzenti generali Radovan Radinović i Mladen

Karanović preporuĉuju kao obaveznu literaturu u visokim vojnim školama. Na pitanje gde ga je zatekla vest o poĉetku napada NATO avijacije, avijacije, Smiljanić Smiljanić kaţe: - Da nas je napao NATO saznao sam od naĉelnika operativnog centra RV i PVO pukovnika Miloša

Gordića. Informaciju Informaciju sam primio oko 19.00 19.0 0 ĉasova 24. marta. Tada sam se nalazio u kancelariji komandanta RV i PVO u Komandi RV i P VO u Zemunu.

Jeste li taj napad oĉekivali? - Još tokom intenzivnog razvoja krize na Kosmetu 1998. godine bilo je jasno da Americi nije cilj da se kriza razreši mirni m - politiĉkim sredstvima. sredstvima. Uostalom, Uostalom, Amerika je i razvijala krizu krizu kako bi joj joj posluţila kao povod za ostvarenje radikalnih ciljeva na prostoru SRJ. Još 1998. godine napad NATO snaga iz vazdušnog prostora bio je isplaniran, a njegovo izvršenje odloţio je sp orazum Milošević - Holbruk u oktobru 1998. U martu 1999. godine kada je u Parizu bio obezbeĊen formalno - politiĉki preduslov preduslov za agresiju, oruţana agresija je bila izvesna. Naši obaveštajci su me još 19. marta izvestili da je realno za 4 do 5 dana oĉekivat i udar iz vazduha. Koliko je naše RV i PVO P VO bilo spremno da prihvati taj rat? - Sve što je bilo u ljudskoj moći uĉinili smo i preduzeli, da što spremnije doĉekamo agresiju. Kada ovo kaţem mislim pre svega na ono što smo preduzeli kako bismo izbegli velike ljudske ţrtve i brzo uništenje osnovnih borbenih sistema ratne tehnike. O nekoj spremnosti za efikasno i uspešno suprotstavljanje napadaĉu izlišno je i govoriti. Ko je izdao naredbu za poletanje NATO bombardera? - Generalni sekretar NATO Havijer Solana je 23. marta obavestio meĊunarodnu javnost da je naredio

komandantu za Evropu, generalu Vesliju Klarku, da inicira vazduhoplovnu operaciju na SRJ. MeĊutim, u svojoj knjizi “Moderno ratovanje”, general Klark ukazuje da je on nareĊenje za poĉetak agresije ĉeka o iz Vašingtona. Tek kada mu je naĉelnik zdruţenog Generalštaba SAD general Hju Šelton, 24. marta u popodnevnim satima satima preneo nareĊenje vrha ameriĉke ameriĉke nacionalne komande komande da moţe poĉeti, poĉeti, agresija je otpoĉela. Šta je bio osnovni cilj agresije NATO na SRJ: spreĉavanje “etniĉkog ĉišćenja” na Kosmetu i obaranje Miloševića, kako tvrde na Zapadu, ili nastojanje SAD da potpuno kontroliše Balkan, kako bi sa ovog prostora mogle da nastave ekspanziju prema Bliskom istoku, Podunavlju, Zakavkazju i Sibiru? - Cilj agresi je je detaljno sam analizirao u knjizi. knjizi. Evo rezimea. rezimea. Mnogobrojni su dokazi koji potvrĊuju potvrĊuju opredeljenje Amerike da SRJ stavi pod svoju do minaciju i uvede je u interesnu sferu Zapada. Zato je bilo

neophodno razbiti SRJ kao drţavnu tvorevinu i rasparĉati Srbiju. Ovo potvrĊuje i izjava predsednika SAD Klintona, data povodom Vaskrsa 1999. godine, kao podrška svojim ratnicima: “Naša vojna misija je opasna i teška, ali je neophodna i pravedna i mi moramo stati zajedno sa NATO saveznicima. Naš zadatak je da naplatimo Miloševiću što veću cenu za njegovu politiku represije i da vrlo ozbiljno smanjimo vojni kapacitet koji sprovodi ovakvu politiku”. Predsednik Klinton je u obraćanju ameriĉkoj javnosti 24. marta 1999. godine naglasio da je bombardovanje bombardovanje SRJ, pre svega u ame riĉkom, politiĉkom i ekonomskom interesu, a da je zaštita Albanaca samo zgodan povod i izgovor. Nakadašnji generalni sekretar NATO Dţordţ Robertson je u Strazburu, 19. oktobra 1999. godine, izjavio: “Naravno, osim što smo branili naše vrednosti, branili sm o i naše strateške interese”. Iz svega ovoga moţe se zakljuĉiti za kljuĉiti da isforsirano etniĉko ĉišćenje i u mnogo ĉemu inscenirana humanitarna katastrofa na KiM nisu pravi razlozi agresije na SRJ.

Sa koliko aviona je izveden prvi udar? Šta je bio njegov cilj? - Prvi udar je izvršen u dva d va talasa. Poĉeo je u 19.41, 24. marta i trajao do 3.30 ĉasova 25. marta. Izvršen je sa oko 200 aviona borbene avijacije i oko 50 krstarećih raketa. Udar je izveden sa ciljem da se bar razbije, ako ne i uništi, protivvazdušna odbrana naše zemlje. Vesli Klark o tom udaru kaţe: “Rešio sam da prve noći napadnem znatan broj ciljeva... To je bio ozbiljan napad koji će nas, osećao sam, glatko odvesti do sledeće etape operacije, ako to bude neophodno”. Šta, po vašem mišljenju, znaĉi ova izj ava generala Klarka? - Pretpostavljam da je general oĉekivao da će VJ kapitulirati kapitulirati posle prvog udara

i da neće biti potrebno p otrebno izvoditi sledeću planiranu etapu agresije koja je obuhvatala udar po kopnenim snagama VJ na KiM.

U knjizi tvrdite da je agresija n a SRJ poĉela znatno pre poĉetka bombardovanja? - Da, upravo tako. Agresija neoruţanim sredstvima na tek novostvorenu drţavu SRJ otpoĉeta je

1992. godine, odmah posle izjave predsednika SAD Dţordţa Buša starijeg: “Ozbiljni dogaćaji u Srbiji i Crnoj Gori predstavljaju nesvakidašnju i opasnu pretnju nacionalnoj bezbednosti, spoljnoj politici i privredi Sjedinjenih Drţava”. Znamo šta je posle toga usledilo, o ĉemu detaljno pišem u knjizi. Jednom reĉju, sve do 1996. godine bilo je to ekonomsko siromašenje i vojn o slabljenje zemlje. Godine 1997. Amerika otvara krizu na KiM, koja kulminira 1998, a poĉetkom 1999. izvodi oruţanu agresiju kao poslednju etapu iz

doktrine “sukoba niskog intenziteta”. Kada je reĉ o odnosu zaraćenih strana, to je, tvrdite, bio najneravno pravniji sukob u istoriji ratova. - Opšti odnos snaga i potencijali zaraćenih zemalja bili su neuporedivi i krajnje nepovoljni po branioca. Na primer: prostorni prostorni odnos bio je 228.000 : 1 km kvadratni; po broju broju stanovnika (u milionima) 67:1; 67:1; drţavni budţet (u milijardama milijardama dolara) dolara) 860:1. Odnos borbenih borbenih efektiva u broju angaţovanih angaţovanih snaga i tehniĉko tehniĉko tehnološkom smislu, takoĊe je nemoguće uporeĊivati. Naši borbeni sistemi i sredstva ratne tehnike bili su u tehnološkom zaostatku u odnosu na agresora za oko 30 godi na. Agresor je svoje vojne snage zanavljao iz potpuno obnovljivih obnovljivih izvora, a branilac branilac iz potpuno potpuno neobnovljivih. Bio je to potpuno asimetriĉan rat rat i pripada grupi najneravnopravnijih ratova u istoriji ratovanja. Na osnovu kakvih procena je general Klark tvr dio da će

odbranu naše zemlje slomiti samo posle nekoliko

brutalnih vazdušnih vazdušnih udara? - Ta procena je iskljuĉivo poĉivala na prednostima tehniĉko -tehnološkog faktora i moći oruţja kojim je NATO raspolagao. raspolagao. Oni uopšte uopšte nisu videli našeg našeg ĉoveka (a ni njihovog) borca, komandira, komandanta, branioca svoje zemlje, zemlje, struĉnog struĉnog i opredeljenog da brani zemlju. zemlju. Nisu videli videli ni narod koji je u velikom procentu stao uz svoju vojsku i svoje branioce.

Za NATO agresiju na SRJ kaţete da je to bila vazdušno -kosmiĉka operacija. - To je nesporno. Na to nam ukazuju istraţivanja i podaci koje saopštavaju ruski istraţivaĉi, kao što je profesor, akademik akademik Akademije vojnih vojnih nauka Vojske Vojske Rusije Vladimir Vladimir Slipĉenko: “Nad “Nad ratištem SRJ se jednovremeno i stalno stalno nalazilo 8- 12 kosmiĉkih aparata, koji su zajedno sa vazdušnim i pomorskim nosaĉima predstavljali osnovu izviĊaĉko -napadnih borbenih sistema”. Iz kosmosa je vršeno neprekidno osmatranje ratišta, voĊenje krstarećih raketa, snimanje teritorije i drugo. Zašto ste zabranili poletanje aviona MiG-21? - Ta zabrana, na samom poĉetku prvog udara, bila je proizvod mog dubokog ubeĊenja, a

i iskustva, jer sam na tom avionu do tada leteo 29 godina, da ti avioni nemaju nikakve šanse u susretu sa NATO lovcima. Bila je to odluka odgovornosti odgovornosti za ţivot ţivot lj udi - pilota koji bi poleteli u borbu protiv NATO aviona. Koliko je NATO angaţovao ukupno aviona i krstarećih raketa u agresiji? Koliki je bio najveći dnevni nalet avijacije? - Na kraju agresije agresije NATO je imao imao angaţovano 1.040 aviona, što je povećanje u odnosu na poĉetak agresije

za 124 odsto. Lansirao je oko 1.000 krstarećih raketa što je takoĊe povećanje za oko 120 odsto. NATO avijacija je izvršila za 78 dana oko 26.100 poletanja. Borbena avijacija izvršila 18.168 (70 odstvo) a pomoćna 7.927 (30 odsto). Proseĉan dnevni dnevni nalet borbene avijacije bio je 232 leta, a pomoćne pomoćne 121 let. Najveći dnevni nalet izvršen je 26. maja - iznosio je 535 avio poletanja borbene avijacije. Na teritoriji Jugoslavije izvršeno je oko 2.300 napada sa oko 8.800 vatrenih dejstava. Koliko je ukupno ubojnog tereta baĉeno na Jugoslaviju, koliko je bilo lansirano projektila i kojih? - Procena je da je NATO na teritoriju SRJ lansirao oko 415.000 projektila razliĉite vrste, mase i ubojne moći. Lansirano je oko 350.000 kasetnih bombi - potprojektila, 30-50.000 komada (granata) municije sa

osiromašenim uranijumom uranijumom i oko 15.000 velikih projektila (nevoĊene i voĊene bombe i rakete) ukupne mase oko 22.000 tona.

Na snage i objekte objekte RV i PVO lansirano je oko oko 21.410 projektila projektila razliĉite vrste ukupne m ase oko 4.000 tona. Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana pretrpelo je velika razaranja objekata infrastrukture, uništeno je i oštećeno oko 958 (68 odsto) objekata, uništeno je oko 40 odsto sredstava ratne tehnike. U RV i PVO poginulo je 39 pripad nika (0,19 odsto ukupno angaţovanih). VELIKI GUBICI

NAJVEĆE gubitke gubitke i razaranja od NATO bombi imali su civili civili i civilni civilni objekti. Na njih je izvršeno izvršeno 3.381 vatreno dejstvo ili 38,4 odsto. Od NATO bombi poginulo je oko 500 civila i 271 pripadnik odbra ne.

Uništeno je 119 objekata infrastrukture, a oštećeno oko 907. Uništeno i oštećeno je oko 25.000 stambenih objekata. O posledicama dejstava NATO za vojsku i zemlju u celini, detaljno sam pisao u svojoj knjizi. Jovan Kesar

Strah od raketa S- 300. Spasoje Smiljanić | 22. februar 2009.

Ameri?ki vojni izaslanik, pukovnik Dţon Pemberton, na sve na?ine pokušavao da doku?i da li VJ poseduje ovo ubojito rusko oruţje Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



AGRESIJA NATO 24. marta 1999. godine zatekla me je u kancelariji komandanta RV i PVO, u Komandi

RV i PVO u Zemunu. Bio je to dan teškog išĉekivanja, ali i velike ţurbe i dinamike. S obzirom na to da su obaveštajni organi RV i PVO, još 19. marta dali informaciju da će do agresije doći u nekoliko narednih dana, preduzete su mere i radnje završnog operativnog razvoja RV i PVO. Ali tog dana (24. mart) bilo je još mnogo poslova koje je trebalo obaviti. Avijacija je trebalo da izvrši manevar na ratne aerodrome; raketne jedinice PVO i jedinice vazdušnog osmatranja, javljanja i navoĊenja (one koje to još nisu uradile) trebalo je da posednu oĉekujuće rejone i vatrene i radarske poloţaje, a na samim poloţajima poloţajima trebalo je oba viti završne radnje rastresitog rasporeda, maskiranja, utvrĊivanja i drugo. Ĉini mi se, meĊutim, da je najviše posla bilo u pripremi i organizovanju premeštanja sastava Komande Komande RV i PVO, iz Komande u Zemunu, na ratno komandno mesto RV i PVO.

Prateći aktivnosti komandi i jedinica RV i PVO, pratio sam i aktivnosti u okruţenju, a posebno one koje su se dešavale u vazdušnom prostoru SRJ i njegovim prilazima. DogaĊanja u vazdušnom prostoru bila su skoro siguran indikator da se zemlja nalazi neposredno pred poĉet kom agresije. Oko podneva poĉelo je smanjenje civilnog vazdušnog saobraćaja u vazdušnim koridorima iznad SRJ i povećanje saobraćaja u koridorima iznad MaĊarske, Rumunije i Bugarske. IzmeĊu 17 i 18 ĉasova, dolazi do postepenog smanjenja vazdušnog saobraćaja i iznad ovih zemalja, da bi

oko 18 ĉasova saobraćaj potpuno prestao. Ĉisto i prazno nebo iznad jugoistoĉne Evrope, za laika bi bilo iznenaĊenje. Meni je bilo izvesno da uskoro poĉinje agresija, na šta sam i upozorio grupu za borbeno komandovanje. Pitao sam se, da li smo

preduzeli sve što smo mogli da u prvom udaru ne doţivimo “pogibelj” i da zaista sutradan ne završimo sa našom odbranom, onako kako je planirao general Klark. Nešto pre 19 ĉasova, ĉasova, na pokazivaĉu pokazivaĉu radarske slike slike u vazdušnom prostoru, pojavile su se “plave” taĉkice koje oznaĉavaju protivniĉke avione. Sebi sam rekao: E, generale, evo ih, krenuli su! Odmah potom me je pozvao naĉelnik grupe za borbeno komandovanje komandovanje na privremenom privremenom komandnom komandnom mestu RV i PVO, pukovnik Miloš Gordić: “Gospodine “Gospodine generale, grupisanje grupisanje za napad je poĉelo.” poĉelo.” Odgovorio sam: “Vidim”. “Vidim”. Pozvao sam komandanta Korpusa PVO, generala Branislava Petrovića i naredio mu: “Sve snage predviĊene po planu planu pripravnosti za za poĉetak agresije agresije prevedite u pripravnost.” Prvi udar

Poĉeo je Dnevnik RTS u 19.30. U kancelariju su mi ušli pomoćnici, general -major Branislav Dašić i pukovnik Todor Petković. Petković. “Šefe, da zajedno pogledamo Dnevnik”, rekoše. rekoše. “Izvolite”, kazao kazao sam, ali kao da ih nisam ĉuo, i kao da ništa nisam rekao. Oni su pomno pratili Dnevnik, a ja sam netremice gledao u ekran prateći situacije u vazdušnom prostoru. Oko 19.55 pozvao me je ponovo pukovnik Miloš Gordić: “Gospodine generale, prve rakete su pogodile naše objekte!” Pitao sam: “Šta je pogoĊeno?” On je odgovorio: “Imam informaciju za ĉe tu VOJIN Crni Rt i Kopaonik.” Naredio sam: “Sve snage PVO planirane za suprotstavljanje u prvom udaru aktivirati, izuzev aviona MiG-21, kojima zabranjujem poletanje”. Teško nareĊenje, nema šta, ali je još teţa bila odluka da 45 aviona lovaca MiG -21 ostanu na zemlji i da ne polete u susret avionima-lovcima NATO.

Na moj razgovor razgovor sa pukovnikom Gordićem, iznenaĊeno iznenaĊeno su reagovali reagovali moji pomoćnici, pomoćnici, general Dašić Dašić i pukovnik Petković: Petković: “Šta to Gordić kaţe?” “Gospodo, rekao sam, poĉela je agresija”. agresija”. Prvo njihovo iznenaĊ enje, samo koji minut kasnije zamenilo je drugo (takav je rat - dogaĊaji se smenjuju velikom brzinom). Pozvonio je telefon u mreţi PTT. Podigao sam slušalicu iz koje je usplahiren ţenski glas pitao: “Je li to general Smiljanić?” Smiljanić?” “Da”, odgovorio odgovorio sam. “Generale! “Generale! Ovde Mila Ţeravica, Ţeravica, nekad sam sam bila sekretarica u Komandi kod pukovnika Rakoĉevića. Evo gledamo sa vrha zgrade BeograĊanke, krstareće rakete lete uz Dunav, verovatno će gaĊati Komandu, izaĊite iz Komande”. Moji pomoćnici su pitali: “Šta sada da radimo?”. Rekao sam: “Ako hoćete, vi izaĊite iz Komande, ja sa grupom za borbeno komandovanje i sastavom mog kabineta ostajem ovde”. Ukljuĉio se general Dašić: “Da li se slaţete da obavestimo, ako još nekog ima u Komandi, da napusti Komandu”? “Da, rekao sam, to b i bilo dobro”. Kasnije, Kasnije, oko 21 ĉas ĉas saznao sam da je krstareća raketa, koju je gospoĊa Mila videla videla da leti na zgradu Komande RV i P VO, pogodila objekat 20. operativnog centra sektora PVO (Stari Banovci), iz kojeg smo samo dan pre iselili ljude i svu raspolo ţivu tehniku. Prednost agresora

Borbena dejstva snaga naše protivvazdušne odbrane su poĉela. Ali Jugoslavija, odnosno njena vojska, nije imala mogućnosti ni borbene sisteme kojima bi mogla izvršiti uzvratni udar po snagama koje ispoljavaju dejstvo i objektima sa kojih te snage izvode dejstvo. Nismo imali ni avijaciju, ni raketne jedinice zemlja-

zemlja ili pak nešto drugo, ĉime bismo izvršili jedan ili više udara po aerodromima baziranja avijacije NATO i brodovima brodovima za lansiranje lansiranje krstarećih krstarećih raketa. To je omogućilo omogućilo agresoru da na svojim poloţajima poloţajima (aerodromi, nosaĉi aviona, brodovi - nosaĉi krstarećih raketa) ţivi i radi kao u mirnodopskim uslovima. uslovima. Nije se morao morao maskirati, maskirati, zauzimati rastresiti rastresiti raspored, raspored, ukopavati i utvrĊivati, vršiti vršiti manevar iz sata u sat, ne prekidno preduzimati preduzimati mere protivvazdušne protivvazdušne zaštite i drugo, što su naše snage permanentno permanentno radile za svih svih 78 dana agresije.

Angaţovanje naših organa bezbednosti, i u toj funkciji svih pripadnika RV i PVO, onemogućilo je stranim obaveštajnim sluţbama, sluţbama, pa i onima koje obaveštajno obezbeĊuje i sam NATO, da otkriju naše planove angaţovanja, poĉetni operativni raspored, sredstva ratne tehnike sa kojima raspolaţemo, posebno u sistemu PVO. To je znaĉajno umanjilo efikasnost prvog udara agresora i uticalo da agresija traje znatno duţe nego što je planirano. Koliko smo obaveštajno bili nepoznanica i za samu Ameriku u to sam se liĉno uverio. Vojni i vazduhoplovni izaslanik SAD u Beogradu pukovnik Dţon Pemberton Pe mberton traţio je prijem kod komandanta RV i PVO tri puta od 12. februara do 18. marta. Primao sam gospodina Pembertona i sa njim razgovarao tri

puta u proseku po jedan sat. Razgovarali Razgovarali smo o mnogo mnogo ĉemu, a najviše najviše o kosmetskoj kosmetskoj krizi i pravcima pravcima njenog razrešenja. Ali, razgovor je išao i šire: gde je ko roĊen, kakvu je vojniĉku vojni ĉku karijeru imao i drugo. Kad smo se treći put sastali, 18. marta, gospodin Pemberton već je bio poslao svoju suprugu i decu iz Beograda u Budimpeštu. Pitao sam ga: “Zašto ste izmestili svoju porodicu u Budimpeštu?”, a on je odgovorio: “Radi

njihove liĉne bezbednosti”. liĉne bezbednosti”. Prokomentarisao Prokomentarisao sam: “A “A zar nije Beograd Beograd bezbedan?” Odlazak porodice vojnog izaslanika Amerike iz Beograda bio je još jedan signal da uskoro sledi agresija. Odgovor pukovniku

Na kraju tog trećeg razgovora, posle zvaniĉnog završetka prijema prijema , na samim vratima moje kancelarije, Pemberton zastaje i kaţe: “Gospodine generale, mogu li još samo nešto.” “Da”, od govaram ja. “Gospodine generale, razgovarali smo tri puta, u vrlo kratkom vremenu. Vi ste za sve to vreme, iako vam preti

vazdušna kampanja, pokazali mir, samopouzdanje i potpunu samokontrolu. Na osnovu ĉega se tako ponašate?” “Ukoliko “Ukoliko nas napadnete, saznaćete”, saznaćete”, rekao rekao sam. Još nisam ni završio misao, misao, a on će: “Imate “Imate li S-300?” Bio sam iznenaĊen njegovom drskošću. Kratko, ĉak i ljutito, rekao sam: “I to ćete saznati kad nas napadnete.” Ameriĉki vojni izaslanik se okrenuo i otišao. Vojni izaslanik Amerike, tri puta za mesec dana traţio je prijem kod komandanta RV i PVO, da bi saznao ima li Jugoslavija i njena PVO protivvazdušni sistem S -300. Pošto nije uspeo, na samom kraju, i van protokola, morao morao je direktno direktno da postavi pitanje. pitanje. Predstavnik iz odeljenja GŠ VJ za odnose sa sa stranim vojnim predstavnicima, potpukovnik Delibašić, koji je prisustvovao razgovoru, postupak Pembertona je prokomentarisao prokomentarisao r eĉima: “Koliko ja znam, ovo u vojno -diplomatskim odnosima do sada sigurno nije registrovano.” Pored ovog Pembertonovog pokušaja obaveštajnog prodora, u periodu do poĉetka agresije registrovana je obaveštajno-izviĊaĉka delatnost prema RV i PVO iz 17 zemalja. Ukupno je 55 osoba pokušalo da pribave podatke o RV i PVO. VETERANI KAO KAMIKAZE

MOŢDA je baš ovde mesto da spomenem naše kolege, penzionisane pilote. Neki od njih imali su gotovo 70 godina, ali su se javljali da kao dobrovoljci polete na avionima na kojima su nekad leteli i da doletom do

objekata sa kojih NATO avijacija i krstareće rakete izvode dejstva, uletanjem u njih, izvrše “uzvratni udar”, kao kamikaze. Jedan od njih, koji je ĉak imao i svoju grupu od tri druga, bio je najuporniji u svojoj nameri.Pismom mi se obratio. Traţio je dozvolu za akciju. Bio je to pukovnik Mida Milikić, omladinac borac od 1941. godine, godine, iskusni pilot pilot i komandant komandant više avijacijskih avijacijskih jedinica, legenda RV i PVO. Znale su naše starije kolege - piloti da mi neprijatelju na njegovim poloţajima ne moţemo ništa, pa su hteli da svojim liĉnim ţrtvovanjem pomognu, osujete i spreĉe ubijanja neduţnih ljudi i razaranje naše n aše zemlje. RAT SA DISTANCE

FELjTON je napravljen prema knjizi generala Spasoja Smiljanića “Agresija NATO - ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadţbine” koja ovih dana izlazi iz štampe. U više nastavaka biće opisani najdramatiĉniji dogaĊaji ovoga rata.

Klark: Udar bez milosti Spasoje Smiljanić | 23. februar 2009.

n e?e ostati ništa. Dovoljna su Ako Vojska Jugoslavije bude u sukobu sa NATO od nje ne?e dva šamara da se Miloševi? preda (Olbrajtova) Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.


Jeljcin ima preĉa posla Nismo imali prave saveznike Srbiju potpuno zdrobiti

Batina za neposlušne “Duh” od milijardu dolara Zemlja pod okom neba Bombe ubijaju i posle rata Dali sve od sebe

Vokerova podvala iz Raĉka Gde se nalazi Kosovo?

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Krvavi planovi Klarka Ubijeni prvo mostovi




Srodne teme

    



PLANIRANJE vazduhoplovne operacije NATO, za agresiju na SR Jugoslaviju, zapoĉeto je u leto 1998. i završeno do kraja avgusta 1998. godine. Vesli Klark u svojoj knjizi “Moderno ratovanje” o tome kaţe: “U vreme sastanka ministara odbrane NATO, sredinom juna, proces planiranja je već uveliko u toku, a dobijeni su i prvi odgovori. Bilo je malo interesovanja za preventivno razmeštanje kopnenih trupa, a više za vazduhoplovnu operaciju”. Plan za vazduhoplovnu operaciju razraĊen je u dve varijante: 1) plan za udare na teritoriji KiM (vazduhoplovna operacija ograniĉenih razmera - LAO), kojim su predviĊeni udari krstarećim krstarećim raketama, raketama, uz mogućnost upotrebe borbene avijacije; i 2) plan za udare na široj teritoriji Srbije (vazduhoplovna operacija širokih razmera, radikalna varijanta - RAO), koji obuhvata raketne udare i angaţovanje avijacije. Planom su bili odreĊeni i objekti raketnih i vazdušnih udara na teritoriji Srbije koji su svrstani u tri zone: zona 1. Kosmet i deo juţno od 44. paralele (linija: Zajeĉar - Ljubovija); zona 2. deo Srbije juţno od 44. paralele, iskljuĉujući iskljuĉujući KiM; KiM; zona 3. deo Srbije Srbije severno od 44. paralele. paralele. Planom nisu bila predviĊena predviĊena dejstva po objektima objektima na teritoriji Crne Gore. Da je agresija agresija iz vazdušnog vazdušnog prostora na SRJ bila isplanirana isplanirana još u leto leto 1998. potvrĊuje izjava Dţejmsa Rubina 3. avgusta 1998: “Planovi su gotovi za agresiju . Potrebna je samo politiĉka odluka odluka i agresija moţe moţe da poĉne.” Mete napada Prema izjavi Koen- Šelton, “o Kosovu” pred Senatom SAD, planirano je

da se izvede operacija vazduhoplovnih snaga NATO u pet faza: “Razmeštaj vazduhoplovnih snaga po Evropi je preds tavljao fazu 0. Faza 1. se odnosila na uspostavljanje nadmoći u vazduhu i postepeno slabljenje komande nad celom SRJ. Faza 2. je podrazumevala napade na celom prostoru SRJ i na snage koje se nalaze juţno od 44. stepena geografske širine, koje su obezbeĊivale pojaĉanja srpskim snagama na KiM. Faza 3. je proširivala proširivala operaciju iz vazduha na veoma veliki broj vojnih objekata i snaga širom SRJ. Faza 4. je predviĊala ponovno razmeštanje snaga, ukoliko se ukaţe potreba. Krstareće rakete su predviĊene za nosioca ud ara po odabranim objektima tokom cele prve faze.

U trećoj fazi, planirano je i dejstvo po objektima podrške” snagama represije”, koji se nalaze u Beogradu i oko njega. To su prema generalu Klarku bile: “politiĉki osetljive mete, a ĉinile su ih: glavna sedišta, komunikacijske i televizijske stanice (deo njegove komande i kontrolne mreţe), predsedniĉke rezidencije i skloništa (sa njihovim bunkerima i komunikacijam ko munikacijama), a), elektronski sistemi i ostale kljuĉne mete u Beogradu. Cilj vazduhoplovne operacije NATO prois tiĉe iz vojnog cilja agresije na SR Jugoslaviju i u osnovi je imao: razbijanje glavnih snaga Vojske Jugoslavije i smanjenje njene moći do nivoa nesposobnosti za izvoĊenje vojnih operacija i stanja koje neće ugroţavati planove Amerike na teritoriji SRJ i Ba lkana. Brojne su analize i izjave koje nedvosmisleno potvrĊuju definisani definisani cilj, a moţda je najupeĉatljivija najupeĉatljivija izjava generala Klarka u razgovoru s generalom Ojdanićem 15. marta 1999. godine: “Ţelim da Vam prenesem

jedan ozbiljan problem, problem, a to to je da će Vojska Vojska Jugoslavije biti uništena ako bude u sukobu sa NATO. Ako se to od NATO bude traţilo, biće uništena skladišta, skladišta, kasarne i snage Vojske Jugoslavije.” Naglasio je da ţeli da bude jasan: “Ako se to dogodi Vojska Jugoslavije će za par dana da izgubi sve ono što se u nju ulagalo 50 godina”. Ţelim da shvatite: “ako NATO bude primoran da primeni silu, on će uništiti Vojsku Jugoslavije, Vojska neće preţiveti, to je ĉinjenica.” U ovako brzom razaranju Vojske Jugoslavije, ili u sluĉaju njene kapitulacije, planirano je da se borbena tehnika VJ rasporeĊena na teritoriji Kosmeta stavi na raspolaganje teroristima OVK, radi formiranja vojske”Kosova”. Operacija je planirana da se izvede u vremenu od dva do tri dana, po naĉelima “blic -kriga”, uništavanjem i neutralisanjem odr eĊenih objekata (ciljeva) za napad, ĉime bi se drţavno rukovodstvo SRJ prisililo da prihvati ultimatum iz Pariza. Nekoliko bombi

Lideri i planeri vazduhoplovne operacije NATO verovali su da će vazdušni udari biti kratkotrajni. Pored generala Klarka i gos poĊe Olbrajt to uverenje uverenje delio je i ministar ministar inostranih poslova poslova Italije Lamberto Lamberto Dini,

koji je rekao da oĉekuje da će nakon poĉetnih udara nastati predah i da će poĉeti pregovori, kao i izjava nekadašnjeg drţavnog sekretara Dţejmsa Bejkera da je loše u tom ratu bilo to što se mislilo “da će jugoslovenski predsednik predsednik Slobodan Milošević Milošević popustiti popustiti posle samo samo nekoliko bombi”. bombi”. O duţini trajanja agresije gospoĊa M. Olbrajt je imala mišljenje da će Milošević, kao i svaki drugi “siledţija u školskom dvorištu”, posle dva-tri šamara, odnosno vazdušna naleta, dići ruke u znak predaje. I u vojnom vrhu Vojske Jugoslavije postojale su razliĉite procene o modelu izvoĊenja vazduhoplovne operacije, angaţovanim snagama, snagama, njenom trajanju i prostoru na kome će se izvoditi. U febr uaru 1999. godine u GŠ VJ je uraĊena procena koja ukazuje da će prva faza, “opominjući udar”, obuhvatiti nekoliko selektivnih i krajnje ograniĉenih udara, iskljuĉivo iskljuĉivo po vojnim objektima, nakon ĉega bi usledila pauza i ultimatum da Jugoslavija ispuni postav ljene zahteve. Pored ovoga, procena zakljuĉuje da će ti udari teţišno biti izvoĊeni na teritoriji Kosmeta i juţno od 44. paralele. paralele. Ovakvoj proceni suprostavljao se deo generala u GŠ VJ, meĊu kojima sam bio i ja, ukazujući da će agresija iz vazdušnog prostora otpoĉeti snaţno na celoj teritoriji SRJ i da će pod udar staviti, osim vojnih, i široku lepezu civilnih objekata i objekata infrastrukture. infrastrukture. Da je bila ispravna procena “dejstva u kontinuitetu i na celom prostoru SRJ”, potvrĊeno je u samoj agresiji. Odrešene ruke

General Klark kaţe: “Tokom celog procesa planiranja jasno sam stavio na znanje da neću angaţovati vazduhoplovce ako ne dobijemo odrešene ruke da ţestoko gaĊamo srpski objedinjeni sistem protivvazdušne odbrane bez obzira na na to gde se ciljevi ciljevi nalazili. Nećemo Nećemo se ograniĉiti ograniĉiti na “kljucanje” “kljucanje” protivvazdušne odbrane bez obzira na na to gde se ciljevi ciljevi nalazili.” nalazili.” O pauzama u izvoĊenju vazduhoplovne vazduhoplovne operacije Klark kaţe: “Mi u vojsci smo oduvek bili skeptiĉni prema takvoj ideji, sa vojnog stanovišta pauze u bombardovanju daju neprijatelju priliku priliku da se oporavi od posledica udara.” Prema proceni obaveštajnih sluţbi VJ, poĉetna lista za dejstvo iz vazduha obuhvatila je oko 300 objekata na teritoriji SRJ. Agresor je raspolagao izuzetno preciznim podacima o lokacijama elemenata vojne i

civilne infrastrukture. infrastrukture. Gotovo svi stacionarni objekti bili su unapred locirani, snimljeni i memorisani, što se posebno odnosi na objekte Ratnog vazduhoplovstva vazduhoplovstva i protivvazdušne protivvazdušne odbrane i objekte infrastrukture. infrastrukture. Savezna Republika Jug oslavija je, kao supotpisnica Sporazuma o subregionalnoj kontroli naoruţanja, dala OEBS-u, a time i NATO-u, podatke o lokacijama objekata objekata (sa NATO koordinatama), kao i brojna stanja ljudstva, naoruţanja i tehniĉkih materijalnih sredstava Vojske. Pored ovog , na aerodromima RV i PVO

dugo su boravili inostrani posmatraĉi. Iznad KiM se provodila operacija “Orlovo oko”, u kojoj je angaţovanjem izviĊaĉkih platformi iznad KiM i satelita nad celom teritorijom SRJ vršeno opserviranje prostora i snaga. Listu objekata (ciljeva) za raketno- vazdušne udare u prvoj fazi agresije planirao je

i odredio Savet NATO. U kasnijoj fazi agresije (od poĉetka aprila) izbor objekata za dejstvo vršio je general Vesli Klark. Za izvršenje cilja vazduhoplovne operacije odreĊene (dimenzionirane) su snage: 464 aviona, od ĉega 330 borbene i 134 pomoćne pomoćne avijacije i oko 450 krstarećih krstarećih raketa. Na kraju januara januara 1999. godine Savet NATO je razmotrio razmotrio razraĊeni razraĊeni plan vazduhoplovne vazduhoplovne operacije protiv protiv SRJ. Na bazi ĉinjenica da se kriza na Kosmetu, zbog st alnih napada terorista OVK i pristrasnosti misije OEBS, zaoštrava, doneo je odluku: da se rok za otpoĉinjanje agresije smanji sa 96 na 48 sati; da se formiraju pomorske snage NATO i pošalju u Jadransko more, a generalnom sekretaru NATO je data mogućnost da samostalno donosi odluke o primeni sile. Vazduhoplovne snage NATO za agresiju na Jugoslaviju rasporeĊene su u 59 baza na teritoriji 12 drţava. Najbrojnije su su bile na teritoriji teritoriji Italije. Italije. Do poĉetka agresije agresije na aerodromima aerodromima Italije Italije rasporeĊeno je 279

aviona razliĉite namene, što je 59 odsto od ukupnog broja angaţovanih snaga. Na aerodromima Italije baziralo je 225 aviona za vatreno vatreno dejstvo (61 odsto odsto od ukupnog broja broja angaţovanih). Samo na aerodromu aerodromu Avijano za poĉetak agresije rasporeĊeno je 111 aviona razliĉit e namene. Taj broj za 70 dana narastao je na 229 aviona. U daljem toku agresije, kada je došlo do znatnog narastanja angaţovanih snaga NATO, na aerodromima aerodromima u Italiji bilo je rasporeĊeno 550 aviona razliĉite namene, ili 53 odsto od ukupnog broja angaţovanih.

TRI NOSAĈA AVIONA MORNARIĈKA (palubna) avijacija za agresiju na Jugoslaviju bila je bazirana na ameriĉkom a meriĉkom nosaĉu aviona “Enterprise”, nosaĉu helikoptera “Nassau” i francuskom nosaĉu aviona “Foch”, rasporeĊenim u Jonskom i Jadranskom moru. Od ukupnog br oja angaţovanih snaga avijacije, a vijacije, na dan agresije, mornariĉka mornariĉka avijacija je brojala oko 100 aviona. Na brodovima ratne mornarice bilo je rasporeĊeno i oko 250 krstarećih raketa.

NARUDŢBENICA KNJIGU generala Spasoja Smiljanića “Agresija NATO - Ratno vazduhop lovstvo i protivvazdušna odbrana u odbrani otadţbine” moţete da naruĉite, u pretplati pouzećem, po ceni od o d 980 dinara na tel: 065/696 -3384. Knjiga ima 530 stranica, štampana je u punom koloru, bogato ilustrovana fotografijama, fotografijama, mapama i kartama.

Jeljcin ima preča posla Spasoje Smiljanić | 24. februar 2009.

Umesto raketa šef ruske drţave slao nam je samo prazna obe?anja. Verbalna podrška koja nam je pruţana kao i neke operativne aktivnosti ruske vojske, kada je agresija po?ela, za nas nisu predstavljala nikakvu pomo? Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



Vazduhoplovne snage za agresiju na SRJ grupisane su u skladu sa osnovnom z amisli i opštim modelom agresije. Snage za nanošenje udara ĉinile su: lovaĉka, lovaĉko -bombarderska, bombarderska avijacija i avijacija za dejstvo po radarskim i raketnim sistemima (SEAD). Na dan agresije brojno stanje ovih snaga bilo je 282 aviona ili 63 odsto od ukupnog broja angaţovanih snaga. U daljem toku agresije došlo je do narastanja ove

grupacije na 639 aviona (povećanje za 122 odsto). Snage za izviĊanje i elektronska dejstva ĉinile su grupaciju, koja je iz vazdušnog prostora razliĉitim sredstvima i metodama vršila prikupljanje podataka o snagama i sistemima za borbu Vojske SRJ i prema njima preduzimala elektronska elektronska dejstva. Ova grupacija je na dan agresije brojala 66 vazduhoplova, 14 odsto od ukupno angaţovanih snaga. U daljem toku rata ove snage su narasle na 84 vazduhoplova. Priprema napada

Snage za neposredno komandovanje ĉinile su grupaciju koja je neposredno i neprekidno pratila situaciju u vazdušnom prostoru i na zemlji i u skladu sa odlukama i nareĊenjima komandnog mesta, operativnog centra iz Vićence izdavala nareĊenja za direktne udare. Ova grupacija na dan agresije je brojala 20 vazduhoplova, 4,3 odsto od ukupno angaţovanih snaga. U daljem toku agresije grupacija je narasla na 29 vazduhoplova.

Snage za logistiĉku podršku ĉinili su: avioni za punjenje (avio- cisterne) u vazdušnom prostoru i snage za traganje i spasavanje. Na dan agresije ove snage su brojale 62 vazduhoplova, 13 odsto od ukupnog broja angaţovanih snaga. Sedamdest dana kasnije avijacija za punjenje u vazdušnom prostoru (avio -cisterne)

narasla je na 252 vazduhoplova, što je povećanje u odnosu na dan agresije za 198 vazduhoplova ili 366 odsto.

DovoĊenje snaga otpoĉelo je u drugoj polovini februara 1999. godine, neposredno nakon prekida pregovora u Rambujeu (20. februar). Indikativno je prebaziranje 12 aviona F117 na aerodrom Avijano 25. februara 1999. godine i angaţovanje aviona E -3A (AWACS), sa aerodroma Trapani u vazdušnom prostoru

Makedonije od 26. februara 1999. godine. U periodu rasporeĊivanja i grupisanja snaga vršena su, intenzivno i svakodnevno, uveţbavanja za napad na izabrane objekte i druge dopunske pripreme za izvršenje agresije. Na zahtev NATO NATO i SAD, parlamenti parlamenti vlada svih susednih zemalja zemalja SRJ dali su saglasnost saglasnost za korišćenje korišćenje vazdušnog prostora, vazduhoplovnih baza i pom orskih luka za potrebe vazduhoplovnih i kopnenih snaga NATO. Ovakvim Ovakvim odnosom suseda, obezbeĊeni su uslovi uslovi za napad na SR Jugoslaviju sa sa kruţne osnovice. osnovice. Pored toga, ovakvo postupanje, prema Rezoluciji Generalne skupštine OUN 3314/29 od 4. decembra 1974. godine, svrstalo je sve naše susede u agresore na SR Jugoslaviju. MaĊarska je sve svoje potencijale stavila u funkciju NATO, osim direktnog slanja vojnika na KiM. Rumunija je ustupila teritoriju i aerodrome snagama NATO koje bi bile angaţovane na prostoru Ki M. Osim toga, Rumunija je ukljuĉena u inicjativu za formiranje tzv. Balkanskih snaga za brze intervencije (zajedno s Bugarskom, Makedonijom i Albanijom), ĉiji bi jedan od zadataka verovatno bio angaţovanje u vezi sa KiM.

Bugarska je prihvatila razmeštaj logistiĉkih jedinica NATO, bez ikakvog ograniĉenja, kao i borbenih jedinica u kompleksu kompleksu u izgradnji za odmor pripadnika pripadnika SFOR u Bosni. Bosni. Makedonija je takoĊe takoĊe ustupila ustupila teritoriju, vazdušni prostor i aerodrom za razmeštanje snaga NATO. Na njenoj teritoriji su por ed snaga UNPREDEP (posmatraĉka misija UN) bile razmeštene i kopnene snage NATO u više operacija: “Zajedniĉki garant”, “Orlovo oko” i “Zajedniĉki ĉuvar”. Ukupno brojno stanje tih snaga, pre poĉetka agresije, iznosilo je oko 16.500 vojnika sa pripadajućim naoruţanjem i opremom. U toku agresije broj vojnika narastao je na oko 20.000. Klark u svojoj knjizi “Moderno ratovanje” kaţe: “Makedonija je bila naša baza. Bez nje ne bismo imali kopneni pristup Kosovu. Bez njenog vazdušnog prostora imali bismo mnogo ograniĉenije koridore leta prema Srbiji”. Albanija je tradicionalno bila centar za prihvat, obuku, naoruţavanje i ponovno upućivanje albanskih teroristiĉkih snaga za izvoĊenje teroristiĉkih napada na KiM.) Vremenska distanca od skoro deset godina je pokazala da su zahtevi Amerike u Rambujeu i P arizu bili ultimatum koji je u osnovi imao dva cilja: 1) odvajanje (otcepljenje) Kosmeta od Srbije i stvaranje

nezavisne drţave Kosovo; 2) dovoĊenje okupacionih snaga NATO na ceo prostor Srbije i njeno dalje razbijanje. U takvoj situaciji, postojala su dva rešenja: 1) prihvatiti ultimatum, odvajanje Kosmeta Kosmeta od Srbije i okupacione snage na prostor SRJ (prvenstveno Srbije); 2) odbiti ultimatum i prihvatiti nametnuti rat. Poslanik Bundestaga Herman Šer: “U Rambujeu se od Miloševića traţilo prihvatanje NATO - protektorata

za celu Jugoslaviju”. Mnogi svetski politiĉari i analitiĉari su i tada (1999) i sada verovali da je Jugoslavija imala samo jedno rešenje - nametnuti rat. Kao general, komandant RV i PVO, u projektovanom ameriĉk om modelu otimanja dela teritorije (Kosmeta) od Srbije i uspostavljanja statusa okupacije na ostalom prostoru SRJ, podrţao sam i prihvatio jedinu moguću, nametnutu varijantu varijantu - rat. Prihvatio sam to, ali sam se sve vreme kosmetske krize, znajući ko je potencijalni agresor, briţno pitao ko su nam saveznici, zašto ako ih imamo, ništa praktiĉno u smislu materijalne pomoći nisu uradili, da li će nas ostaviti na cedilu, kada bude najgore.

U razgovoru naĉelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije generala Ojdanića, kr ajem januara 1999, sa naĉelnikom Glavne obaveštajne uprave Vojske Rusije general -pukovnikom Valentinom Karabeljnikovom, kome sam i ja prisustvovao, rekao sam: “Generale, ne trebaju nam Vaša obećanja, ne treba nam verbalna podrška ruskog drţavnog drţavnog vrha, ona zaista zaista ne izostaje, izostaje, nama treba pomoć, pomoć, potrebni su nam raketni divizioni i baterije, radari velikog dometa i komandni sistemi, trebaju nam i avioni, pre svega avioni lovci”. Svestan ozbiljnosti trenutka i opasnosti koja preti Jugoslaviji, u jednom trenutku sam ĉak rekao: “Nemojte nas više obmanjivati.” General Ojdanić mi je skrenuo paţnju na korektnost, a sagovornik prokomentarisao: “Komandant je vrlo ţestok.” Nisam bio “ţestok”, već vrlo zabrinut. Prihvatio sam rešenje politike - drţave Jugoslavije - rat, a li nisam video šta drţava radi i šta će uraditi da, bar malo, popravi stanje borbenih mogućnosti snaga PVO, koje će, to je bilo sasvim jasno, biti najvaţnija meta NATO udara. Obećanja koja su dolazila iz Rusije, verbalna podrška koja nam je pruţana kao i n eke operativne aktivnosti ruske vojske, kada je agresija poĉela, za nas nisu predstavljala nikakvu pomoć. U kontekstu verbalne podrške i praznih obećanja bila je j e i izjava predsednika Rusije Borisa Jeljcina 24. marta 1999. godine, data Televiziji Srbije, ka da je agresija već bila poĉela i prve rakete pale na objekte i snage SRJ: “Bombardovanja neće biti, to neće dozvoliti Rusija.” Ni tada, a ni sada ovu izjavu, u kontekstu trenutka i vremena, nisam mogao da shvatim. Šta je u stvari bilo u pitanju, neobavešte nost - sumnjam, pre će biti samo još jedno prazno p razno obećanje. Moţda Jeljcinova Rusija nije ni imala drugih mogućnosti, osim da obećava Srbima, a uprazno preti Amerikancima? Brod ”Liman” Jeljcinovo okruţenje, najuţi krug saradnika i savetnika, davalo je obećanja i povremeno osuĊivalo ponašanje Amerike Amerike i agresiju, agresiju, a ostale institucije institucije drţave i ruski narod su izraţavali punu podršku podršku pravoslavnoj braći Srbima da izdrţe, ali pomoći pomoći u onome što što je nama trebalo trebalo nije bilo. Bilo je i onih, onih, kao što su Gajdarovi istomišljenici, koji su se usprotivili ĉak i oštrini osude vojne intervencije protiv Jugoslavije. Za njih je agresija bila loša stvar, ali gore od toga je da Rusija, zbog agresije, pokvari odnose sa Zapadom.

Stavljanje strategijskih strategijskih ruskih snaga u najviši stepen pripravnosti, provoĊenje vojnih veţbi i probna lansiranja novih sistema oruţja, koje je Rusija vršila od poĉetka agresije, za nas takoĊe nisu bili nikakva pomoć. Amerikanci Amerikanci se na to nisu obazirali, njihovi udari po Srbiji su bivali bivali sve jaĉi i jaĉi, a str adanja naroda sve veća i veća. Kada je Rusija 11. aprila 1999. godine, obavestila da je brod “Liman” (brod za prisluškivanje radio saobraćaja i praćenje izbliza poruka koje razmenjuju NATO brodovi i avioni), u pratnji još 6 brodova, već uplovio u vode Jadr ana, ponadali smo se da ćemo bar na neki naĉin dobijati pravovremenu najavu o naletu NATO avijacije, avijacije, pravcima pravcima naleta, veliĉini veliĉini grupa, procenjenim procenjenim objektima objektima dejstva. Tek kasnije kasnije smo saznali saznali da je brod “Liman”, brod starije generacije, da ne omogućava predaju podataka o situaciji u vazdušnom prostoru već da je u Jadran poslat poslat u cilju praćenja rasporeda pomorskih snaga NATO i SAD. UPOZORENJE GENERALA PERMINOVA

TREĆEG aprila ruska crnomorska flota je zapoĉela redovne, prolećne veţbe. U poruci floti komandant je poruĉio: “Povećana “Povećana je odgovornost Crnomorske flote za bezbednost naše naše zemlje na juţnoj juţnoj morskoj granici.” Trinaestog aprila naĉelnik Glavnog štaba ruskih strategijskih snaga, general Anatolij Perminov izjavio je, da je za uzimanje na nišan zemalja NATO, koje uĉestvuju u agresiji na SRJ, S RJ, potrebno 11 minuta, te da je balistiĉkim raketama, npr. do Grĉke potrebno 5 minuta, do Nemaĉke, Francuske i Italije od 7 do 8 minuta, do Velike Britanije manje od 12 minuta. On je dodao da je nedavno u Saratovskoj oblasti, u borbeni poredak Rusije uveden i stavljen u prvi b orbeni raspored raketni puk strategijskih nuklearnih snaga

ruske vojne sile, naoruţan sistemom “Topolj M”.

NARUDŢBENICA KNJIGU generala Spasoja Smiljanića “Agresija NATO - Ratno vazduhoplovstvo i protivv azdušna odbrana u odbrani otadţbine” moţete da naruĉite, u pretplati pouzećem, po ceni od o d 980 dinara na tel: 065/696 -3384. Knjiga ima 530 stranica, štampana je u punom koloru, bogato ilustrovana fotografijama, fotografijama, mapama i kartama.

Nismo imali prave saveznike Spasoje Smiljanić | 25. februar 2009.

Za Jeljcina nijedan naš argument, nijedna naša molba nisu bili dovoljno ubedljivi da nam pošalje pomo? u oruţju. Isporuka oruţja Jugoslaviji uvukla bi Rusiju u veliki rat (Gorba?ov) Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



Većina ruskih generala smatrala je da rat protiv Jugoslavije ni izdaleka ne predstavlja “lokalno krizno ţarište”, već da je vojna intervencija NATO, koja se krije iza parole o zaustavljanju - odnosno spreĉavanju “humanitarne katastrofe” katastrofe” na Kosmetu, deo dugoroĉne strategije SAD da zavladaju svetom i uspostave kako politiĉki, tako tako i vojni diktat, diktat, ukazujući: ukazujući: “Rusija ne bi smela smela da se zanosi iluzijom da će joj Zapad istinski istinski

pomoći da ekonomski ekonomski ojaĉa, vojna opcija dobija na teţini u javnosti, javnosti, uporedo sa širenjem raketnih raketnih udara na sve brojnije ciljeve u Jugoslaviji.” Srpskom narodu i srpskoj vojsci bila je potrebna pomoć u oruţju. Svakako, i svaka druga je bila dobrodošla, ali pomoć u oruţju je bila ţivotno presudna, presudna da srpski narod odbrani celovitost svoje zemlje i svoju slobodu, da odbrani Kosovo i Metohiju.

Mi, srpski generali, posebno oni iz RV i PVO, nadali smo se i oĉekivali da će ruski generali uspeti da ubede Jeljcina da nam je pomoć u oruţju neophodna, da su Srbija i srpska vojska 1999. godine u ratu, izmeĊu ostalog i zato, što se nalaze na putu Amerike ka Zakavkazju i ka Rusiji. Obećanja generala Iz tih razloga, ali prevashodno zbog potrebe za oruţjem za odbranu zemlje, prvenstveno oruţjem iz sistema PVO, Glavni štab Vrhovne komande je već treći dan rata uputio ekipu struĉnjaka i eksperata za PVO u Rusiju, koju je predvodio naĉelnik Uprave Artiljerijsko -raketnih jedinica PVO, general-major Mladen Karanović. Odmah po dolasku u Moskvu ekipu su primili predstavnici Generalštaba Generalštaba Armije Ruske federacije. Ekipa je iznela naše potrebe za sistemima PVO. One su se u osnovi zasnivale na predlogu za modernizaciju modernizaciju iz 1997. godine, koju su saĉinili generali Vuĉinić i Veliĉković i korekcijama - proširenju predloga predloga iz 1998. godine godine -M-1”. za još 2 do 3 raketna diviziona “S -300 PMU-1” i 3 do 4 raketne baterije “TOR -MKonkretno naši predstavnici su iskazali potrebu za: 2 raketna diviziona “S -300 PMU-1”; 2 do 3 puka sistema “BUK -1”; 3 do 4 raketna diviziona “TOR -M-1”; 15 do 20 raketnih baterija prenosnog sistema “IGLA” i dva do tri trodimenzionalna trodimenzionalna ili dvodimenzionalna radara. Interesantno je da su predstavnici Generalštaba ruske vojske preporuĉivali znatno povećanje traţenih sredstava ratne tehnike i moćnija sredstva po borbenim karakteristikama.

General Karanović je od predstavnika GŠ ruske vojske dobio informaciju, da se najveći deo traţene tehnike nalazi u neposrednoj blizini Moskve, da nema nikakvih problema da se isporuĉi Jugoslaviji, a li samo pod jednim uslovom, uslovom, “da sve ovo odobri predsednik Jeljcin.” Jeljcin.” Ĉetvrtog dana boravka u Moskvi, naša ekipa je primljena u Odboru za bezbednost i odbranu Ruske dume. General Karanović je upoznao predstavnike odbora sa ciljem dolaska u Moskvu i sa stanje m u SRJ posle agresije NATO, kako se suprotstavljamo i koje probleme imamo. Zatraţio je od njih da pomognu Jugoslaviji pre svega u dobijanju traţene ratne tehnike. Njihov stav je bio da nas oni razumeju, da istinski osećaju naše muke i probleme i da su spremni i liĉno da idu u Jugoslaviju da se bore. Tog ĉetvrtog dana, generalu Karanoviću su u GŠ ruske armije saopštili “do daljeg neće biti isporuke tehnike i da se to moţe desiti samo ako to predsednik Jeljcin odobri.” U svom izveštaju general Karanović to ovako opisuje: op isuje: “Od nade da ćemo uspeti dobiti tako preko potrebna sredstva, koja smo ĉekali ĉitavu deceniju, do razoĉarenja prošlo je samo nekoliko dana.” U zakljuĉku svog izveštaja general Karanović kaţe: “Ruski narod i armija su bili da se SRJ pomogne i d ostavi ratna tehnika, predsednik Jeljcin Jeljcin i njegovi savetnici nikada to neće dozvoliti.” dozvoliti.” Igor Ivanov je još u Parizu savetovao da potpišemo kapitulaciju kapitulaciju i dignemo dignemo ruke od Kosmeta. Kosmeta. Još dok je naša ekipa ĉekala odluku u Moskvi, a po prvom javljanju generala Karanovića da postoji mogućnost da dobijemo traţena sredstva, mi u RV i PVO smo pristupili pravljenju planova, gde ćemo prihvatiti sredstva sredstva ratne tehnike, tehnike, kako ćemo ćemo sa njima izaći izaći na borbene poloţaje poloţaje da ne budemo budemo otkriveni i uništeni u putu od istovara do poloţaja, pripremali ljude koji će prihvatiti i opsluţivati dobijena sredstva i drugo. Bio je to samo uzaludan posao, koji nam je rasipao snage, ljudstvo i još j oš više umanjivao ionako vrlo skromne borbene mogućnosti. I pored saopštenja ruskih generala da od traţenih sredstava ratne tehnike nema ništa dok to ne odobri Jeljcin, u teškoj ratnoj situaciji, a nadajući se da će predsednik Rusije Jeljcin ipak dati saglasnost da se traţena sredstva isporuĉe Jugoslaviji, Štab Vrhovne komande VJ odluĉuje i šalje ponovo 4. aprila 1999. godine generala Karanovića u Moskvu. Uzalud, ništa se nije promenilo u smislu da ćemo dobiti traţena sredstva ratne tehnike. Da je to tako, potvrdila p otvrdila je izjava 6. aprila (u to vreme general Karanović se nalazi u Moskvi) prvog potpredsednika ruske vlade Jurija Masljukova: “Pruţanje vojne pomoći SRJ je nemoguće i nepotrebno. Moţda su se u Rusiji R usiji pojavili ludaci koji se spremaju da šalju oruţje, ali ja mislim da je to stvarno nemoguće i savršeno nije nuţno.” Rasipanje snaga Kada je Jeljcin iz javio, da neće dopustiti dopustiti da Rusija Rusija bude uvuĉena u rat, i kada je skrenuo skrenuo paţnju

Generalštabovima Generalštabovima da je j e nezadovoljan njihovim ratobornim izjavama, te njegovo protivljenje, uţurbanom rešavanju pitanja prisajedinjenja SRJ Savezu Rusije i Belorusije (“Razmatra ti to pitanje sada je nesvrsishodno, kako sa pravne tako i sa politiĉke taĉke gledišta”) shvatili smo je da Masljukov govori u ime Jeljcina i da od traţenih sredstava ratne tehnike neće biti ništa. Posle izjave nekadašnjeg predsednika

SSSR-a Mihaila Gorbaĉova (“Isporuĉiti Jugoslaviji oruţje za odbranu - to bi znaĉilo uvući Rusiju u

veliki rat. Jedan svetski rat je poĉeo na Balkanu”) bilo je sasvim izvesno da sisteme PVO nećemo dobiti. Na kojoj osnovi, osnovi, sa kojim pokazateljima i nadom je GŠ VJ, VJ, polovinom april april a, naredio da Komanda RV i PVO izvrši izbor i uputi ljudstvo u Rusiju R usiju na ubrzanu preobuku za sisteme PVO ne znam. Ljudstvo je upućeno u Rusiju, ali ... Bila je i to samo još jedna uzaludna nada koja nam je u jeku borbenih dejstava iz borbenih redova “izvukla” “izvukla” najbolji kadar kadar i znatno oslabila oslabila našu, ionako slabu odbranu odbranu od napada iz vazdušnog prostora. Moţda je razlog Rusije da ne isporuĉi oruţje Jugoslaviji opravdan. Ali šta je opravdanje našoj drţavi i drţavno-vojnom rukovodstvu, da uĊu u rat protiv najjaĉe sile sveta, a da nemamo saveznika, da nas pomogne barem oruţjem, koje nam je itekako itekako nedostajalo i trebalo. trebalo. Otvoreno pitam: zašto drţava i vojni vrh zemlje, zašto Vlada SRJ, nije reagovala 1997. godine i preduzela mere nabavke i osavremenjavanja naše PVO, na zahtev, tada dvojice prvih i najodgovornijih ljudi u vidu RV i PVO, generala Mirka Vuĉinića i generala Ljubiše Veliĉkovića? Zašto se nisu uvaţila njihova obrazloţenja, zašto se nije iskoristio povoljan trenutak posle Dejtonskog sporazuma i osavremenio naš sistem PVO? Zašto se to nije uradilo 1998. godine kada je agresija na SRJ bila izvesna, kada se ĉekao samo valjan povod za agresiju? Ĉemu je trebalo da se nadamo? Šta je bila naša nada? Otvara se i pitanje: šta je sve doprinelo fijasku oĉajniĉkog pokušaja naše vojske da bar b ar u toku agresije, nabavkom savremenih sredstava PVO, poboljša našu nezavidnu situaciju i borbenu efikasnost u protivvazdušnoj odbrani. odbrani. Koliko Koliko je tome doprinela doprinela Jeljcinova kooperativnost prema SAD, koliko koliko nekooperativnost naše politike u odnosu na Jeljcina, a koliko i jedno i drugo? Pitanja su na koja tek treba dati odgovor.

POGIBELJNO REŠENJE UĆI u rat za odbranu celovitosti zemlje i slobode naroda je ustavna obaveza i ima puno opravdanje. Ući u rat protiv više stotina puta jaĉeg neprijatelja, bez saveznika nema nikakvog opravdanja. Ući u rat sa stanjem oruţja i opreme kakvu je RV i PVO imalo 1999. godine, a nemati rešenje da se ono u odsudnom trenutku popravi, to je u najmanjem bilo pogibeljno.

Srbiju potpuno zdrobiti Spasoje Smiljani ć | 26. februar 2009.

Pod šifrom “Rutus”(“Koreni”) Bil Klinton je pokrenuo plan za razbijanje Jugoslavije. Cilj agresije bio je stvaranje drţave Kosovo (Montgomeri) Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23.






Mapa stigla iz “apaĉa” Šifre preko “avaksa” Tenkovska brigada od kartona Bombe posle pola veka

24. Krvave ulice Beograda 25. Deca na nišanu “anĊela” 26. Diplomatija “velike batine” 27. Prava reĉ je izgovorena 28. Uranijum ubija polako 29. Svet pod nogama Amerike Srodne teme

    



POTPUNO razbijanje (drobljenje) SR Jugoslavije i Srbije, jedan je od prikrivenih krajnjih ciljeva koji je

Amerika imala (i ima) u svom planu angaţovanja na prostoru Balkana. U okviru tog cilja je i obećanje separatistiĉkim voĊama kosmetskih Albanaca za osamostaljenje Kosova i Metohije i stvaranje još jedne albanske drţave na Balkanu. Dolaskom na ĉelo Amerike Bil Klinton je obećao, onima koji su mu to omogućili, da će uĉiniti sve da napravi prolaz Zapadu do istoĉnoevropskih nalazišta naf te. Kako je SRJ bila prepreka na tom putu, Klinton je pod šifrom “Rutus” “Rutus” (Koreni) pokrenuo pokrenuo plan za razbijanje SR Jugoslavije. Jugoslavije. Agresija na SR Jugoslaviju, koju je NATO pod voĊstvom Amerike izvršio 1999. godine, u osnovi je poĉivala na planu planu “Rutus”. Osnovan Osnovan ost ovakve tvrdnje (ili pretpostavke) daje ultimatum koji je u Parizu pred drţavnu delegaciju delegaciju SRJ stavila stavila Amerika, a koji u osnovi zahteva kapitulaciju kapitulaciju i okupaciju SRJ, sa odloţenom secesijom Kosmeta. “Pod šifrom ‟Rutus‟ - izjavio je jedan visoki zvaniĉnik vlade u Bonu - krije se, u stvari, tajna akcija CIA koja je pripremala rat, sa ciljem da se uništi Jugoslavija J ugoslavija gubitkom Kosova, Crne Gore i Vojvodine. Cilj ‟Rutusa‟ je odvajanje Kosova kao glavnog izvora sirovina za Jugoslaviju, kroz veliku autonomiju, alb ansku aneksiju ili potpunu nezavisnost, zatim, otcepljenje Crne Gore, njenog jedinog preostalog izlaza na

Jadransko more, i dislokaciju Vojvodine, njene ţitnice i još jednog jugoslovenskog izvora sirovina, koji bi doveli do potpunog kolapsa Jugoslavije, ka o samodovoljne industrijske drţave”. Svim sredstvima

Zbignjev Bţeţinski, 14. aprila 1999. godine, izjavljuje: “Formula autonomije Kosova u Srbiji je mrtva. Nema nikakvih nikakvih pregovora sa Miloševićem, Miloševićem, osim ostvarivanja srpskog srpskog povlaĉenja nakon nakon ispunjenja svih uslova NATO. Vazdušni udari moraju biti pojaĉani i moraju efikasno razoriti vojnu moć Miloševića i prinuditi ga na prihvatanje uslova uslova NATO... Ameriĉki Ameriĉki kongres kongres mora da saĉini saĉini zajedniĉku izjavu, u kojoj će podrţati politiĉke politiĉke ciljeve NATO NATO i izraziti rešenost SAD da ostvari te ciljeve svim neophodnim sredstvima”. Vrhovni komandant NATO general Vesli Klark naglašava da će NATO “sistematski i progresivno napadati, degradirati, opustošiti opustošiti i konaĉno uništiti srpsku vojsku ako Srbija ne pristane na mirovni plan saĉinjen pod ameriĉkim pokroviteljstvom”. pokroviteljstvom”. Suprotno stvarnim ciljevima agresije, agresije, NATO je kao toboţnji cilj zbog kojeg je izvršena agresija na SRJ, proglasio spreĉavanje spreĉavanje humanitarnne humanitarnne katastrofe, katastrofe, a operaciju nazvao nazvao “Milosrdni anĊeo”. anĊeo”. Nije mali mali broj analitiĉara u svetu koji dokazuju da je “spreĉavanje humanitarne humanitarne katastrofe” bila samo maska za svetsku javnost. To su, uostalom, u svom svom saopštenju konstatovali konstatovali i nemaĉki nemaĉki pisci iz Udruţenja za Severnu Severnu Rajnu: “Nazovite rat ratom, a ne humanitarnom intervencijom!” intervencijom!” U stvari, tako definisan cilj imao je za zadatak da ubedi svetsku javnost da je do rata došlo zbog oĉuvanja ljudskih i nacionalnih prava, što je, u suštini, jedna velika obmana. Analitiĉari i vojni eksperti stoje na stanovištu i ukazuju da se “humanitarna katastrofa”, ako je i postojala, nije mogla spreĉiti, pa ĉak ni umanjiti, već naprotiv, povećati dejstvom iz vazdušnog prostora. Oni ukazuju, ako je stvarno cilj agresije bio “spreĉavanje “spreĉavanje humanitarne katastrofe”, katastrofe”, za njegovo njegovo ispunjenje bile bile su potrebne kopnene tr upe, a ne bombe koje su bacane sa velikih visina, ĉesto i nasumice. Uspehom agresije na SRJ, Amerika je planirala i nastojala da na meĊunarodnom, evropskom i regionalnom nivou, gazeći i ignorišući meĊunarodno pravo ostvari i: 1) afirmaciju uloge NATO i ute meljenje nove vojne doktrine, kojom će se usmeravati vojne operacije u vremenu posle hladnog rata; 2) javnu inauguraciju “novog svetskog poretka”; 3) potpunu kontrolu nad Evropskom unijom kao potencijalnim rivalom; 4) prebacivanje dela snaga iz centralne Evrope na prostor Balkana; 5) proveri i dogradi novi

model vazdušno -kosmiĉke bitke.

Zadatak OVK

Osnovna zamisao za realizaciju ciljeva agresije bila je da se masovnim udarima avijacije i krstarećim raketama za dva - tri dana onesposobi i razbije Vojska Ju goslavije i stvore preduslovi za sledeći korak - ostvarenje politiĉkog cilja. Sa poĉetkom NATO udara iz vazdušnog prostora, planirana je masovna oruţana pobuna Albanaca u okrilju teroristiĉke OVK, koja je u ostvarenju cilja dobila “ulogu” kopnenih snaga NATO, sa obećanjem, ako dobro “odigra ulogu”, da će, po principu “usluga za uslugu”, dobiti nezavisnu drţavu “Kosovo”. Prema analizi zapadnih vojnih analitiĉara, a i prema izjavama pojedinih oficira NATO, snage tzv. OVK imale su zadatak da oznaĉavaju koncentracije vojnih trupa SRJ za vazdušne udare NATO i da “uvlaĉe” jugoslovensku vojsku vojsku u borbu na otvorenom otvorenom prostoru i tako ih potpuno potpuno izloţe udarima udarima avijacije NATO NATO radi uništenja. Sa visokim stepenom pouzdanosti moţe se tvrditi da su kopnene snage NATO rasporeĊene na prostoru teritorije teritorije Makedonije i Albanije, a po kapitulaciji kapitulaciji Vojske i drţave drţave SRJ, imale imale zadatak da zaposednu Kosovo i Metohiju i da se pred svetom objavi da je cilj agresije ostvaren.

U vreme agresije, neposredno po okonĉanju rata, pa i danas, vodila se i vodi rasprava, zašto NATO nije izvršio agresiju kopnenim trupama i da li je agresija kopnenim putem uopšte bila planirana. Iako je Bil Klinton izjavio: “Ja ne nameravam da pošaljem naše trupe na Kosovo da tamo vode rat”, dileme o kopnenoj invaziji su postojale i kod mnogih svetskih drţavnih lidera, pa i kod samog predsednika Rusije Borisa Jeljcina. Jeljcin je u Moskvi 8. aprila 1999. 1 999. godine, u izjavi Ruskoj televiziji, optuţio NATO da priprema kopnenu kopnenu operaciju na SRJ: SRJ: “Oni ţele da dovedu kopnene trupe, zato zato se pripremaju. pripremaju. Oni ţele da jednostavno zauzmu zauzmu Jugoslaviju i uĉine je svojim protektoratom. Mi ne moţemo dozvoliti da se to to dogodi sa Jugoslavijom. J ugoslavijom.”” Ovakve dileme su postojale i kod drţavnog i vojnog vrha SR Jugoslavije. Komandant Prištinskog kor pusa Vojske Jugoslavije, general Vladimir Lazarević, prema beogradskom dnevnom listu “Danas”, od 20. aprila 1999. godine, ocenio je da je NATO, “umesto operacije blic kriga, ušao u treću fazu agresije protiv SR Jugoslavije”. Lazarević Lazarević je rekao “da je NATO, praktiĉno, pre pet -šest dana, pre vremena ušao i u treću fazu agresije na SRJ i poĉeo sa izvoĊenjem vazdušno -kopnene bitke u zoni Prištinskog korpusa. Na frontu 15 -20 kilometara iz Albanije, otpoĉela je kopnena agresija, za koju je NATO angaţovao više hil jada terorista prikupljenih širom širom zapadne Evrope, u Makedoniji i Albaniji, kao kao i oruţane formacije formacije oruţanih oruţanih snaga Albanije”. List “Vojska” (ratno izdanje), krajem maja piše: “Prema svemu onom što se dešava i sudeći p o naĉinu dejstva agresora, sledi novo intenziviranje napada NATO i nastavak kopnene agresije.” Bez sumnje, general Lazarević je bio u pravu govoreći o napadu terorista iz Albanije, snazi tog napada i sinhronizaciji sa udarima NATO avijacije, ali zasigurno to nije bila kopnena agresija NATO. PRAVI CILJ BOMBARDOVANJA

BIVŠI ambasador SAD u SRJ Vilijam Montgomeri, Montgomeri, u specijalnoj emisiji RTS (11. marta 2007), na godišnjicu smrti Slobodana Miloševića, Miloševića, priznaje: “Agresija na Srbiju imala je za cilj da Kosovo postane samostalna drţava”. NEĆEMO IMATI OBZ OBZIRA POVODOM agresije NATO na SRJ, neimenovani funkcioner NATO u emisiji radija Dojĉe vele, 29. 3. 1999. godine izjavio je: “sada preispitujemo i preureĊujemo pravo. Stvaramo novo meĊunarodno pravo u skladu sa novonastalim okolnostima. NATO je preuzeo na se be funkciju odrţavanja odrţavanja i uspostavljanja uspostavljanja mira, pošto Savet bezbednosti bezbednosti UN to sada moţe da ometa ometa ustanovom veta. veta. Zato će NATO delovati na sledeći sledeći naĉin: traţićemo saglasnost Saveta bezbednosti, kada je oĉigledno da ćemo je dobiti; nećemo mu se obraćati kada nije izvestan njegov pristanak”. Na pitanje da li se Rusija tome moţe suprotstaviti - sledio je arogantan odgovor: “Ne, to nije moguće, Rusija više nije supersila, nije ĉak ni velika sila. Delovaćemo prema svojim procenama i svojim svojim potrebama, ne obazirući se ni na na koga”.

Batina za neposlušne Spasoje Smiljanić | 27. februar 2009.

General Vesli Klark: Budu?a bojišta bi?e sli?nija Kosovu nego ira?koj pustinji. Vojna sila je krajnji arbitar Nastavci

1. 2.

Borba Davida i Golijata Strah od raketa S- 300

3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Klark: Udar bez milosti







Srodne teme

    



General Vesli Klark u knjizi “Moderno ratovanje” tvrdi da je u planiranju i pripremi NATO snaga za kopnenu operaciju na teritoriji Jugoslavije postojala velika razlika u gledištima SAD i saveznika u Evropi. “Sjedinjene Drţave su teţile uspehu bez upotrebe kopnenih trupa”, kaţe Klark. Uprkos preporukama ameriĉkih vojnih starešina da se planira kopnena operacija, civilno voĊstvo SAD se tome opiralo. Saveznici u Evropi bili su voljni da angaţuju svoje snage u kopnenoj operaciji, u ĉemu je prednjaĉila Velika Britanija. Koliko su bile velike suprotnosti u odnosu na angaţovanje a ngaţovanje kopnenih snaga u agresiji na SRJ, najbolje potvrĊuje ĉinjenica ĉinjenica da je ameriĉki ameriĉki ministar ministar odbrane Vilijam Koen, predoĉavajući predoĉavajući generalu Klarku Klarku ameriĉki stav, rekao da na samitu 23. aprila ne pominje kopnene snage. “Ni reĉi o kopnenim snagama. Ovu kampanju moramo uĉiniti delotvornom ili ćemo obojica pisati CV za novi posao”. Tri pravca

GlavnokomandujuĆi GlavnokomandujuĆi NATO za Evropu bio je inaĉe, spreman da iznese zami sao o upotrebi snaga kopnene vojske. Prema reĉima generala Klarka, u pripremi samita je voĊena “burna rasprava o kopnenim trupama izmeĊu predsednika Klintona i premijera Blera.” Kao rezultat te rasprave zakljuĉeno je da na “samitu neće biti diskusije o kop nenoj opciji.” MeĊutim, kako je agresija NATO iz vazdušnog prostora, u to vreme, već imala neplanirani tok, kao i to da se sveukupna situacija nepovoljno razvijala po NATO i Ameriku, posebno zbog sve jaĉe osude meĊunarodne javnosti i vrlo narušenih odnosa sa Rusijom, ministar Koen je, na uporno insistiranje generala Klarka: “Zar smemo da dozvolimo da nemamo plan nastavka operacije?”, dao saglasnost da NATO napravi “procenu” mogućeg angaţovanja kopnenih snaga. U svom štabu, u specijalnom bunkeru, pored belgijskog b elgijskog grada Monca, Klark je posle samita otpoĉeo procene angaţovanja angaţovanja kopnenih snaga u agresiji na SRJ. SRJ. U definisanju i proceni modela modela agresije, prema prema gledištima razliĉitih struja, bilo je u opticaju više varijanti.

Prema jednoj od njih, trebalo je ići pravo p ravo na Beograd iz MaĊarske i Hrvatske. Zagovornici su ovu varijantu branili tvrdnjom tvrdnjom da je “Beograd “Beograd Miloševićev centar gravitacije”. gravitacije”. Pošto je to krajnji krajnji cilj, rezonovalo se ovako “Zašto samo da zauzmemo Kosovo, kao privremeni cilj?” Obrazloţenje varijante je bilo: “Teren je bolji, a kad bi se borbe tamo vodile, izbeglo bi se da se Srbi povuku u p lanine na jugu Srbije i da vode

ustaniĉku borbu”. Ova opcija, po proceni, angaţovala bi “nekoliko divizija”, od kojih bi svaka brojala “od 10.000 do 20.000 vojnika”. Iziskivala bi “više nego jedan veliki prelaz preko reke”. Interesantno je da je tim za procenu, sa komandantom na ĉelu, postavio pitanje: “Šta da radimo sa Beogradom kad stignemo tamo?” Posle opseţnih analiza, procene su se usmerile na “manju opciju”, napa d sa “ciljem da se oslobodi Kosovo”. U ovoj opciji identifikovane su tri moguće varijante: “jedna sa istoka, jedna iz centra i jedna sa zapada”. Nijedna od varijanti, varijanti, prema prema proceni, nije bila laka. Po istoĉnoj istoĉnoj varijanti, varijanti, trebalo je prvo izaći u Bujanovaĉku kotlinu, a potom preko Konĉujskog prevoja prodreti u Kosovsko Pomoravlje. Procena je bila da je to “teška deonica kroz uski planinski prolaz da bi se stiglo do Kosova”, što je okarakterisano okarakterisano kao oteţavajuća okolnost. Varijanta Varijanta u “centru” je Kaĉaniĉka klisura “kroz koju teĉe reka i to je glavni put prema Kosovu”. Kosovu”. Procena je zakljuĉila da je to “zapravo veoma visok prevoj, dug pribliţno 15 milja sa nekoliko mostova i tunela”. Pored toga, kao oteţavajuća okolnost, uzeta je i ĉinjenica da je i ovaj pravac nast upanja levo i desno oiviĉen veoma visokim planinama. Na zapadu je “najteţi “najteţi deo Albanije, Albanije, sa lošim putevima i mnogim mnogim drugim oteţavajućim oteţavajućim faktorima”. faktorima”. Procena je zakljuĉila da taj pravac ima ima jednu znatnu prednost: prednost: “visoki teren teren bio je preteţno preteţno u Albaniji”. Ve rovatno se raĉunalo, da će teroristi OVK prihvatiti snage NATO u graniĉnom podruĉju Albanije koje nadvisuje raspored naših snaga, odakle bi ih napadaĉ lakše stavio pod udar vatre. Za ovu “manju opciju” procenjeno je da je potrebno pripremiti i u Albaniju d ovesti “do 100.000 vojnika iza kojih će stajati skoro isto toliki broj pripadnika jedinica za podršku i obezbeĊenje tehniĉkog odrţavanja”. Izvršena je i procena rokova mogućeg angaţovanja, i došlo d ošlo se do vremena “60 dana za planiranje i 90 dana za rasporeĊivanje snaga”. Tim za procenu je zakljuĉio da “uz takav raspored vremena, biće sreća ako u napad krenemo 1. novembra”. Sasvim je jasno kako bi ta ofanziva, u periodu novembar -decembar, prošla na vrletima Prokletija, Paštrika i Koritnika i ljutoj zimi kosovs ko - metohijske visoravni. Na kraju izvršenih izvršenih procena, sredinom sredinom maja, general general Klark je zakljuĉio da “postoji “postoji saglasnost saglasnost oko zamisli”, zamisli”, ali isto tako i da NATO, posebno civili u Vladi Amerike, “još nisu spremni da organizuju kopnenu operaciju”. Ne samo da “nemamo pravi plan angaţovanja kopnenih snaga, nego ni potrebnu organizacionu strukturu”, zakljuĉio je general Klark. Postavlja se pitanje da li je izjava Klintona da je “spreman da razmotri upućivanje i do 90.000 9 0.000 ameriĉkih vojnika, koji bi uĉestvovali u pravom kopnenom ratu, ako se u roku od tri nedelje ne postigne sporazum” bila samo blef blef i pritisak pritisak na Miloševića u pregovorima sa Ahtisarijem Ahtisarijem ili nešto drugo. drugo. Blef ili ne, ne, sigurno je da je nedovoljno obaveštajnih podataka o agresiji NATO kopnenim snagama: koj im snagama, kojim pravcima i u koje vreme, stvaralo stvaralo velike nedoumice nedoumice i probleme probleme u dovoĊenju i grupisanju snaga snaga Vojske SRJ za odbranu od oĉekujućeg napada kopnenih snaga NATO i borbu protiv terorista OVK na Kosovu i Metohiji. Agresija NATO na SR Jugoslaviju

otvorila je mnoge opasnosti po svetski mir i budućnost, a pre svih to je opasnost da zemlje velike vojne moći mogu samovoljno, bez mandata Ujedinjenih nacija, osuĊivati osuĊivati i presuĊivati i agresijom po sopstvenim sopstvenim procenama procenama i ocenama kaţnjavati kaţnjavati “neposlušne” “neposlušne” drţave i narode. Ovo potvrĊuje i general general Klark: “Moderno “Moderno ratovanje će će se po svoj prilici ponoviti ponoviti u godinama i decenijama koje dolaze. Ostaje ĉinjenica da je vojna sila krajnji arbitar u meĊunarodnim sporovima.” sporovima.” Klark nas upozorava da je vojna sila - a ne mir - krajnji arbitar u meĊunarodnim sporovima, drugim reĉima ponoviće se “moderno”ratovanje “moderno”ratovanje u decenijama koje dolaze, po modelu modelu isprobanom i proverenom protiv protiv SRJ, ali još organizovanije i efikasnije, sve radi promovisanja i nametanja “novog” svetskog poret ka, u kome se zbog sveopšte privatizacije ekonomskog bogatstva razara i uništava nacionalni suverenitet drţava. Svi kao jedan

Zbog te sveopšte globalizacije Amerika će opet, kao i protiv SRJ, po svojoj volji i proceni, bez saglasnosti OUN, upotrebiti svo ju oruţanu silu koja se zove NATO. NATO. Toni Bler kaţe: kaţe: “Globalizacija “Globalizacija se ne odnosi samo

na ekonomiju, već i na politiku i bezbednost, jer niko nema pravo na izolaciju”. Ameriĉko ratno vazduhoplovstvo je svoju doktrinu nazvalo “globalan domet - globalna moć”. L etelice velikog doleta, koje se dopunjavaju gorivom u vazduhu, mogu da napadaju objekte širom planete, znatno skraćujući vreme za poĉetak napada. Klark zakljuĉuje: “Buduća bojišta će biti sliĉnija Kosovu nego iraĉkoj pustinji... Ĉak Ĉak i uz najdobronamernija najdobronamernija nastojanja “precizni “precizni udarac” moraće se uvećati uvećati “preciznim nalaţenjem i prepoznavanjem” meta. Biće nam potrebne po trebne specifiĉne informacije, u realnom vremenu. Biće potrebno da vidimo vidimo ispod oblaka i u unutrašnjosti unutrašnjosti zgrada.“

Sasvim dovoljno i sasvim jasno, da sva ko od nas shvati kada, vodi ratove 21. veka.

kako i ĉime Amerika namerava i planira da

ZAJEDNO SU JAĈI AMERIKA će upotrebiti ”batinu”, da kazni neposlušne, samosvojne i dostojanstvene. Zašto NATO? Mogla bi to uraditi i sama Amerika, ima ona za to dovoljno svojih - ameriĉkih snaga. Ne, neće ona to. Treba joj neko da je podrţava i ĉuva njen autoritet u meĊunarodnoj zajednici, da s njom deli grehe i zloĉine, a to su Nemaĉka, Velika Velika Britanija, Francuska - stalne ĉlanice SB OUN. Zato joj treba NATO, zajedniĉka oruţana sila u potpunoj vlasti Amerike. BITI IZNAD SVIH

PREMA modelu ”modernog ratovanja” na udaru su male i srednje zemlje, kojima se nameće, a koje neće i ne mogu da prihvate ameriĉki apsolutizam i eksploataciju. U tom modelu ratovanja, ni general Kla rk ne vidi veliko angaţovanje kopnene vojske. Njeno angaţovanje se ”vidi” tek kada se branilac udarima iz vazdušnog prostora i kosmosa slomi, a njegova privreda i ekonomija razori. Doktrina vazdušno -kopnene bitke je zamenjena zamenjena doktrinom vazdušno vazdušno -kosmiĉke bitke. Ta doktrina treba da obezbedi ob ezbedi ameriĉku dominaciju u celom svetu.

“Duh” od milijardu dolara Spasoje Smiljanić | 28. februar 2009.

NATO je napao Jugoslaviju avionima koji su bili poslednja re? tehnike. “No?ni jastreb” ostao bez krila Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



U agresiji na SR Jugoslaviju NATO je angaţovao, uglavnom, najsavremenije oruţje, treće, ĉetvrte ĉetvrte pa i pete generacije. Mnoga od njih su upotrebljena prvi put u realnim borbenim uslovima.

U završnoj fazi agresije, NATO je angaţovao 1.040 vazduhoplova iz 13 zemalja ĉlanica alijanse. Najbrojniji su bili avioni tipa F-16 (oko 220 aviona), F- 18 (oko 80 aviona), “Tornado” (oko 60 aviona), A 10 (oko 40 aviona), F- 117 (24 aviona). Bilo je angaţovano i 18 aviona tipa B -52, 6 aviona tipa B-2, 5 aviona tipa B-1B, 5 aviona U-2, kao i 2 52 aviona tipa KC-10, 130, 135 i B-707 avio-cisterne za punjenje u vazduhu.

Od ukupnog broja angaţovanih aviona, ameriĉkih je bilo oko 748 (71 odsto). Najveći broj naleta izvršio je avion F-16 (6.113 letova - 33,64 odsto od broja izvršenih letova borbene avijacije, a 23,42 odsto, od ukupnog broja izvršenih letova NATO avijacije). Angaţovan je u varijanti lovaĉkog aviona, aviona za udare po objektima na zemlji i aviona za dejstvo po izvorima radarsk og zraĉenja. Savremeni borbeni avion je univerzalna borbena platforma koja se, prilagoĊavanjem p rilagoĊavanjem arsenala arsenala nosećeg oruţja i programa za napad, osposobljava za dejstvo po razliĉitim objektima objektima (ciljevima) na zemlji (kopnu i moru) i u vazdušnom prostoru. PrilagoĊavanjem kompleta specijalizovane opreme, avion se osposobljava za elektronsko izviĊanje i ometanje, komandovanje i drugo. Sofisticirani senzori omogućavaju borbenu upotrebu aviona u razliĉitim vremenskim uslovima uslovima i ambijentima ratišta danju i noću. U veom a bitne osobine, kod najnovijih generacija (F-117, B-2), spada i smanjena radarska vidljivost, koja se postiţe posebnim oblikovanjem spoljašnosti (zmaja) aviona i prekrivanjem oplate materijalima materijalima za upijanje elektromagnetnih elektromagnetnih talasa, tzv. stelt tehnologija.

Većina aviona NATO angaţovanih u agresiji na SRJ, uglavnom je imala visoke borbene reference. Jurišnici (lovci -bombarderi) imali su nosivost 6- 8 tona ubojnih sredstava. Oni su nastali prilagoĊavanjem lovaĉkih aviona za jurišne zadatke, pri ĉemu su zadrţal i svoje izvorne letne performanse. Borbeni komplet jurišnika ĉine ĉine rakete i bombe, bombe, laserski, radio radio i televizijski televizijski voĊene. Pored Pored toga, na avione avione ove namene su ugraĊeni laserski daljinomeri za obeleţavanje objekata dejstva, TV kamere niskog nivoa osetljivosti i druga oprema. Zbog velikog zamaranja, kod nekih tipova aviona uveden je i drugi ĉlan posade, koji je preuzeo poslove navigacije navigacije i upravljanja oruţjem. oruţjem. Avion Avion F -15E, sa kojeg su lansirane rakete na voz u Grdeliĉkoj klisuri (umesto na planiranu metu - most ), imao je drugog ĉlana posade. Avioni lovci su opremljeni snaţnim frekventno -agilnim radarima, dometa i preko 100 km i samovoĊenim i radarski voĊenim raketama do 100 km, što im omogućava o mogućava uništenje protivniĉkih protivniĉkih aviona u vazdušnom prostoru sa velikih daljin a, a u našim uslovima, u kojima smo bili 1999. godine, i bez rizika po sopstvenu bezbednost. Svi avioni angaţovani u agresiji imali imali su veoma moćne moćne sisteme samozaštite samozaštite (za preţivljavanje), koji se sastoje sastoje od signalizatora signalizatora ozraĉenosti ozraĉenosti radarom, detektora detektora infr acrvenog odraza protivniĉke rakete, rakete, razbacivaĉa razbacivaĉa infracrvenih i radarskih mamaca i ureĊaja za elektronsko elektronsko ometanje. ometanje. F-117A, “noćni jastreb”, je avion tzv. stelt tehnologije. Zmaj aviona je “izlomljenog” izgleda, oplate sastavljene od ravnih površina, koje zbog ugla pod kojim su postavljene, reflektuju radarsko zraĉenje u vrlo uskim snopovima. Usisnici vazduha su prekriveni gustom metalnom rešetkom, koja propušta dovoljnu koliĉinu vazduha za rad motora, a istovremeno daje radarski odraz pribliţno ravnim površ inama. Izduvnici motora su izvedeni tako da se otvori mogu radarski i vizuelno posmatrati samo odozgo.

Vešt lovac Oplata aviona premazana je materijalom koji apsorbuje elektromagnetne elektromagnetne talase. Neapsorbovano zraĉenje se neutrališe elektro - magnetnom energi jom sekundarnog sloja. sloja. Spremnici Spremnici za oruţje su smešteni u trupu, trupu, ĉime je izbegnut odraz odraz oruţja podvešenog podvešenog ispod krila. U spremnicima spremnicima za oruţje dimenzija dimenzija 404,8 h 100 cm, cm, avion nosi dve bombe ili rakete od po 1.000kg. Performanse aviona su: maksimalna brzina 1.040 km/ĉ, brzina krstarenja oko 930 km/ĉ, borbeni radijus 1.112 km. Masa aviona je: praznog oko 13.608 kg, a maksimalna u poletanju 23.814 kg. Prvi pravi borbeni test za ovaj avion bio je Zalivski rat 1991. godine. Letela su tada 42 aviona ovoga tipa i izvršila 1.271 borbeni let. Ruske obaveštajne sluţbe tvrde, da je u Iraku oboren jedan F -117A, samohodnim protivavionskim topom ZSU- 23 mm “šiljka”, što Amerikanci nisu demantovali. U ratu NATO protiv SRJ,

bila su angaţovana angaţovana 24 aviona ovoga tipa, koji su izvršili ukupno 279 letova, letova, a jedan od njih oborila je naša

protivvazdušna odbrana u rejonu sela sela BuĊanovci kod Rume. Rume. F-16, “borbeni soko”, postao je simbol borbene moći Zapada. Ovo je najbrojniji borbeni avion u upotrebi u NATO, do sada proizveden u preko 4.000 primeraka. primeraka. Veliki je broj zemalja korisnika ovoga aviona.

Prototip aviona napravljen je 1974. godine u eksperimentalnom programu provere mogućnosti izrade lakog manevribilnog lovca, sposobnog da sa visokim procentom efikasnosti vodi manevarsku vazdušnu borbu. U razvojnoj fazi, odreĊen broj aviona je opremljen noćnim napadno -navigacijskim IC sistemima za male visine, tipa “Lantrin”, koji je spregnut sa IC voĊenom raketom Maverick. Za napade sa distance, u vazdušnom prostoru, bez vizuelnog kontakta protivn ika, F-16S nosi rakete dometa do 75 km AMRAAM. OdreĊen broj (preko 100) ameriĉkih aviona je specijalizovan za napade na radare sistema PVO raketom Harm. U jurišnoj varijanti F -16 nosi 6.895 kg ubojnih sredstava na 9 podvesnih taĉaka, raznih vrsta voĊenih i nevoĊenih bombi i voĊenih raketa. Izvestan broj aviona je opremljen i za elektronsko ratovanje. Performanse aviona su: maksimalna brzina 2.124 km/ĉ, vrhunac leta 15.240 m, borbeni radijus oko 550 km. Masa aviona je: praznog 8.663 kg, a maksimalna u poletanju 19.187 kg.

Simbol moći Osam aviona F-16A, naoruţanih klasiĉnim bombama MK -84, mase 907 kg, 7. juna 1991. godine, izuzetno preciznim pogocima pogocima razorilo je je iraĉki nuklearni nuklearni reaktor “Osirek” “Osirek” kod Bagdada.”U ratu ratu protiv SR Jugoslavije bilo je angaţovano oko 220 aviona ovoga tipa, jedan od njih oborila je naša protivvazdušna odbrana u ataru sela Nakuĉani, širi rejon Šapca. V-2 “duh”, upotrebljen je prvi put u ratnim dejstvima protiv naše zemlje i njene vojske. Avion v -2, za bombardovanje objekata (ciljeva) n a teritoriji SR Jugoslavije je korišćen direktno iz matiĉne baze “Vajtmen”, u ameriĉkoj drţavi Misuri. Od “velike” Amerike do “male” Jugoslavije, do objekata koje je uništavao, ovaj avion vršio je dva dopunjavanja gorivom. Prvu dopunu je vršio na istoĉnim obalama Amerike, a drugu u rejonu Azorskih ostrva.

Dejstva po objektima na zemlji vršio je voĊenim avio -bombama i raketama, sa oznakom JDAM, velike razorne moći. Na dva nosaĉa u trupu, avion nosi 34.020 kg ubojnih sredstava, uglavnom autonomno voĊenih bombi i raketa iz sistema JDAM, ili termonuklearne bombe v-83. Osim vatrenog dejstva na našem prostoru, avion je imao i zadatak za datak pokazivanja snage, tj. borbene moći i mogućnosti Amerike. Amerike. Trebalo je svetu staviti do znanja da Amerika moţe u svako doba bombardova ti objekte (ciljeve) bilo gde na zemaljskoj kugli. Sedmog maja, 1999. godine, V-2A je bombardovao kinesku

ambasadu u Beogradu sa šest bombi tipa JDAM. Avion ima “stelt” karakteristike. Smanjeni radarski odraz ostvaren je smanjenjem odrazne površine. U neobiĉnu aerodinamiĉku konfiguraciju - leteće krilo, ukomponovan je mehurasti trup. Prelazi izmeĊu spoljašnjih površina su blagi, što takoĊe smanjuje radarski odraz. Performanse aviona su: maksimalna brzina 764 km/ĉ, km/ĉ, vrhunac leta leta 15.240 m, borbeni radijus sa 8 raketa AGM-131 SRAM i 8 termonuklearnih bombi V-83 je 8.150 km. Masa aviona je: prazan izmeĊu 45.360 i 49.900 kg. Normalna u poletanju, 168.433 kg, maksimalna 181.437 kg. Prvi serijski primerak V- 2 predat je 509. bombarderskom vingu u bazi “Vajtmen”, 1993, dobivši ime “duh Misurija”. Svaki naredni V -2 će postati “duh” jedne od ameriĉkih federalnih drţava. U agresiji na SRJ upotrebljeno je šest aviona B -2, koji su izvršili 14 dejstava. NAJSKUPLJI AVION AVION V-2 ima vrlo visoku cenu. To je najskuplji borbe ni avion u svetu, zbog ĉega

su poĉetne narudţbine od oko 130 aviona smanjene na samo 20. Troškovi razvoja aviona bili su 45 milijardi dolara, a jedan avion košta 1.114 miliona ameriĉkih dolara. SAMO U PRATNJI

NezvaniĈni zapadni zapadni podaci govore da je svako b orbeno poletanje aviona V-2 potrebno obezbediti sa najmanje 14 aviona za lovaĉku zaštitu (CAP), elektronsko ometanje (ECM) i neutralisanje PVO (SEAD). U ovaj broj nisu uraĉunati avioni avio -cisterne, avioni AWACS i RIVET JOINT, koji imaju odluĉujuću ulogu i znaĉaj za izvršenje zadatka.

Zemlja pod okom neba Spasoje Smiljanić | 01. mart 2009 AVAKS je istovremeno mogao da prati 400 ciljeva i da ih otkriva na 600 kilometara.

“Tomahavk” je lansiran sa brodova i podmornica

Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



U AGRESIJI na Jugoslaviju NATO je koristio i sistem AWACS. To je putniĉki avion V -707 koji je specijalno opremljen za radarsko otkrivanje, komandovanje i navoĊenje, koji tako opremljen ima oznaku E 3A “Sentri”. Sistem vrši rano otkrivanje ciljeva u vazduhu, van zone zemaljskih ze maljskih radarskih stanica sa kojima je kompatibilan. kompatibilan.

Sistem AWACS, samostalno ili u sastavu sistema “Naewf” (NATO snage za rano upozorenje), izvršava sledeće zadatke: 1) otkriva ciljeve u vazduhu, vrši njihovu identifikaciju i kontinuirano kontinuirano praćenje; 2) vrši obradu dobijenih podataka o situaciji u vazduhu i predaje ih centrima na zemlji; 3) navodi lovaĉku avijaciju na ciljeve u vazduhu; 4) po potrebi pruţa navigacijsku pomoć posadama ostalih vrsta avijacije u vazduhu. Teoretske mogućnosti radara na avionu omogućavaju da objekte (ciljeve) većih odraznih površina, na velikim visinama, otkriva na daljinama do 600 km. Objekte odrazne površine 3 m2 (avion lovac) na 350 400 km. Istovremeno, moţe uspešno da prati do 400 ciljeva, i da u automatskom reţimu navodi do 40 grupa lovaca. Autonomija leta aviona V-707 je oko 11 sati. Svi avioni iz sistema AWACS se mogu puniti gorivom u vazduhu. Broj ĉlanova posade je 17 ljudi, od kojih su 2 pilota, navigator i inţe njer leta, a ostali (13) su

operatori na radarskim konzolama sistema. U agresiji na SRJ angaţovano je ukupno 20 aviona iz sastava AWACS - 16 aviona E- 3A “Sentri” (sa aerodroma Gelzenkirhen, Trapani, Avijano i Avord) i 4 aviona E 2A (sa nosaĉa RM SAD). Podaci o vazdušnoj situaciji, dobijeni od sistema E -3A, u realnom vremenu se prenose do operativnog centra i linkuju do zainteresovanih korisnika, što skraćuje vreme reagovanja sistema PVO na najmanju

moguću meru. komunikacijski sistem (operativni centar u vazdušnom prostoru), namenjen namenjen za pretraţivanje pretraţivanje i komandovanje komandovanje pri dejstvu dejstvu po objektima objektima na zemlji, a ugraĊen je u verziju putniĉkog aviona V -707, koji ovako specijalno opremljen ima oznaku E -8S. U napadu na našu zemlju NATO alijansa upotrebila je i sistem “JOINT STARS”. on izvršava sledeće zadatke: 1) radarsko osmatranje, prikupljanje, obradu i distribuciju podataka o taktiĉkoj situaciji na bojištu; 2) navoĊenje avijacije za neposrednu vatrenu podršku trupa; 3) izviĊanje iz viĊanje za potrebe raketne jedinice zemlja-zemlja; 4) obaveštavanje komandnog mesta kopnene vojske o trenutnoj situaciji na bojištu; 5) kontrolno izviĊanje za utvrĊivanje efekata dejstva; 6) u okviru protivraketne odbrane otkriva stvarne i laţne vatrene po loţaje raketnih sistema. To je kompjuterizovani kompjuterizovani radarski i informaciono-

Nizak let

Sistem se sastoji od funkcionalno kompjuterizovanog kompjuterizovanog boĉnog radara NORDEN AN/API -3, sa antenom smeštenom ispod trupa, koji obezbeĊuje sliku terena u visokoj rezoluciji, a moţe da otkriva i letelice malih brzina na malim visinama. Ovaj radarski sistem, ĉiji je domet oko 280 km, moţe da pretraţi zonu veliĉine rasporeda korpusa (160 sa 180 km) svakih 35 3 5 sekundi. Otkriva pokretne ciljeve ĉija je odrazna površina 10 kvadratnih metara (srednji tenk ima odraznu površinu oko 50 kvadratnih metara), obraĊuje obraĊuje podatke za nekoliko hiljada ciljeva u sekundi i registruje bazu podataka sa preciznošću od oko 100 m. Moţe da razlikuje guseniĉno vozilo od toĉkaša. Jednim letom u trajanju od 8 sati, na visini 10.000 - 12.000 metara moţe da iz vidi prostor od 1.250.000 kvadratnih kilometara. Sistem ima 18 ĉlanova posade, 10 radnih (pokazivaĉkih) konzola i dve komunikacijske konzole. U agresiji na SRJ angaţovana su dva ameriĉka E -8S sa aerodroma Frankfurt, koji su izvršili ukupno 88 letova. Velik i deo posla u

NATO agresiji obavile su krstareće rakete. To su projektili prevashodno namenjeni za nanošenje udara po objektima branioca, na većoj dubini, koji ima jak sistem PVO, radi umanjenja moći i “otvaranja prolaza” jurišnoj avijaciji. Prednost ovih projektila u odnosu na avione je: mali radarski odraz

(zbog oblika i dimenzija), mali infracrveni odraz (zbog karakteristika motora), relativno velika brzina (do

800 km na ĉas) let na maloj visini uz praćenje konfiguracije terena i velika preciznost pogaĊa nja objekata dejstva.

Zbog ovih osobina, u agresiji na SRJ, krstareće rakete su na sebe preuzele veliki deo zadataka, koje je ranije obavljala avijacija, a pri ĉemu je u potpunosti iskljuĉen gubitak ljudstva - pilota, i aviona - danas vrlo skupih napadnih sistema. Po priznanju generala Klarka, ali i drugih vojnih eksperata Zapada, krstareće rakete su omogućile Alijansi da odrţi tempo operacije kad avijacija nije mogla da dejstvuje. U upotrebi su projektili koji se lansiraju sa a viona (AGM-86A) i projektili koji se lansiraju sa brodova i podmornica (BGM-109, B, C i D). Sve imaju isti oblik, dimenzije, pogonsku grupu i raspored glavnih

delova. Rakete koje se lansiraju sa brodova i podmornica imaju zajedniĉki naziv “TOMAHAWK”. “TOMAHAWK”. Krstareće rakete BGM -109B/C i 109s, mase oko 1.270 kg, dometa do 1. 500 km, imaju bojevu glavu od 450 kg konvencionalnog punjenja. Lansiraju se sa brodova i podmornica. Osim inercijalnog sistema za navoĊenje INS, poseduje i poseban sistem za digitalnu obradu i uporeĊivanje snimaka terena DS MAK.

Ovaj sistem vrši korelaciju televizijske slike terena, sa fotografijom zone cilja, koja je dobijena snimanjem iz vazduha i ubaĉena u raĉunar sistema. Ukoliko se snimci poklapaju, projektil se navodi na objekat dejstva, ako ne, projektil gubi putanju i nastavlja nekontrolisan let. Za osvetljavanje objekta noću, rakete imaju jake reflektore. Preciznost pogaĊanja je do 10 metara. I danju i noću KRSTAREĆA raketa BGM -109D ima domet oko 2.500 km. Bojevo punjenje rakete je oko 160 komada kasetnih bombica BLU-97B kombinovanog dejstva, mase 1.54 kg. Kasetne bombice su spakovane u 7 kontejnera (23- 24 u svakom), što omogućava o mogućava gaĊanje više objekata u jednom naletu. Po svim ostalim karakteristikama karakteristikama projektil je identiĉan projektilu BGM -109V i C. Bojevo punjenje, krstarećih raketa moţe biti prilagoĊeno i za posebne namene, kao na primer montiranje specijalne bojeve glave KIT- 2, sa kalemovima od ugljeniĉnih vlakana za onesposobljavanje izvora za

napajanje elektriĉnom energijom. Krstareće rakete “TOMAHAWK” BGM -109V i C i BGM - 109D masovno su upotrebljavane u agresiji NATO na SRJ 1999. godine. Osim njih, sa a viona B-1B i V-52 lansirane su rakete AGM-86 ALKM, ukupne mase 1.500 kg, sa bojevom glavom od 450 kg, dometa 2.500 kilometara. U agresiji na SRJ NATO je upotreblj avao tri tipa bespilotnih letelica, koje je oborila naša PVO: “Rredator”, “Hanter” i CL-289. To su male letelice bez pilota namenjene za izviĊanje, osmatranje i obeleţavanje objekata za dejstvo, kontrolu rezultata dejstva i korekciju vatre pri dejstvu. Namenjene s u i za

radiotehniĉko izviĊanje i elektronsko ometanje radio i radarskih ureĊaja neprijatelja. Mogu locirati i pratiti

objekte u vazduhu, na kopnu i moru i imaju mogućnost da sliku o otkrivenim objektima, prenesu u realnom vremenu na komandno mesto. Na sebi imaju imaju ugraĊene razliĉite razliĉite senzore: TV kamere, termovizijske termovizijske kamere, kamere, IC-skenere i radare sa sintetizovanom antenom, koji im sluţe za izviĊanje danju i noću. Pored ovih, oborenih bespilotnih letelica, na nebu iznad SRJ pojavljivala se i “šetajuća svetlost”, koja je kao semafor signalisala - pokazivala NATO avijaciji gde treba da dejstvuje. U stvari, radilo se o kanadskoj bespilotnoj letelici CL-327/CL-352. Ovu letelicu NATO avijacija koristi kao morske semafore za sletanje na nosaĉe aviona i druge plo vne objekte. POSEBNE METE

U KNJIZI ”Moderno ratovanje” Vesli Klark kaţe: ”Najprilagodljivije sredstvo bile su rakete - one su se mogle reprogramirati za nekoliko ĉasova - ali rakete su bile i najpogodnije za visoko vredne, politiĉki osetljive mete za koje nisam mogao da dobijem dozvolu.” ĈESTI PROMAŠAJI KRSTAREĆE rakete su masovno korišćene, posebno u poĉetnom i završnom za vršnom periodu agresije na SRJ. Od sredine aprila do sredine maja, dejstvo krstarećim raketama skoro da je prestalo. To se moţe tumaĉiti ĉinjenicom da su planeri sasvim promašili vreme trajanja agresije, a samim tim i potrebe za krstarećim raketama.

Za borbu protiv krstarećih raketa, u agresiji na SRJ, efikasno su korišćeni svi sistemi lakih artiljerijsko raketnih jedinica PVO, ali isto tako vrlo efikasne su bile i mere maskiranja, promena izgleda objekata, pri

ĉemu su rakete vrlo ĉesto promašivale objekte dejstva.

Bombe ubijaju i posle rata Spasoje Smiljanić | 02. mart 2009

Na 1.072 lokacije u našoj zemlji NATO agresor je bacio 350.000 kasetnih bombi. Kasetne bombe imaju jake traumatske efekte Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



SRJ upotrebljena je široka lepeza ubojnih sredstava, ukljuĉujući i ona poslednje generacije, koja pripadaju univerzalnom oruţju za direktne napade - "Joint Direct Attack Munition" (JDAM). Pored precizno voĊenih korišćena su i ubojna sredstva iz lepeze tzv. klasiĉnih, kao što su klasiĉne i kasetne avio- bombe, municija municija sa osiromašenim osiromašenim uranijumom uranijumom i druga. VoĊene avio- bombe, bombe, sa oznakom GBU, u osnovi napravljene napravljene su dodavanjem dodavanjem sistema sistema za voĊenje na klasiĉne, balistiĉke avio -bombe MK-82, MK-83, MK-84, BLU-109, BLU-113, M-118 i druge. Za upravljanje voĊenim avio -bombama primenjen je laserski, televizijski i termovizijski sistem. Prednost voĊenih avio - bombi bombi je mogućnost mogućnost njihove upotrebe upotrebe noću i u sloţenim sloţenim meteorološkim meteorološkim uslovima. uslovima. Domet im U agresiji NATO na

je od 10 do 70 kilometara, kilometara, a ukupna masa od 285 do 2.250 kilograma. Masa eksploziva, eksploziva, uglavnom visokobrizantnog visokobrizantnog tritonala je od 87 do 2.000 kilograma. kilograma. U agresiji na SRJ prvi put su upotrebljavane avio-bombe JDAM klasifikacije tipa GBU-27, 31 i 37, koje se

u završnoj fazi vode po sistemu globalnog pozicioniranja (GPS) i uglavnom su upotrebljavane u sloţenim meteorološkim uslovima uslovima i noću. Karakteristika Karakteristika ovih bombi je visoka preciznost pogaĊanja, koja se kreće u granici do 10 metara. U agresiji su upotrebljene i kasetne avio- bombe. Najĉešće su upotrebljavane kasetne bombe tipa: CBU87/B, CBU-97/B, CBU-99/B, BL-755 i voĊeni dispanzer AGM -154 JSOW (Joint StandOff Weapon). To je

karakteristiĉna karakteristiĉna vrsta oruţja kako po obliku, tako i po naĉinu, efektima i posledicama dejstva. NATO je ovim bombama d ejstvovao na oko 1.072 lokacije, sa oko 2.200 kontejnera, po nekima i više puta. Postoje razliĉiti podaci o broju baĉenih potprojektila (bombica) na SRJ i oni se kreću od nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada. Naknadno dejstvo

I studiji "Ţute ubice", koju je 2007. godine objavila nevladina organizacija "Norveška narodna pomoć", navodi se da je NATO na SRJ "bacio" najmanje 347.000 potprojektila ("bombica") ("bombica") 98 BLU-97A/B i BLU97B. Potprojektili (bombice) su ubojna sredstva male mase (oko 3,40 kg), sa relativno malom daljinom parĉadnog dejstva (50 -100 m), za ţivu silu ubojna do 15 metara, i sa istovremeno razliĉitim efektima efektima

dejstva (parĉadno, zapaljivo, probojno). Zapaljiva smesa kasetne bombe BLU- 97/B u sebi sadrţi nisko radioaktivni elemenat elemenat cirkon ijum. Lansira se sa aviona pomoću specijalnih kontejnera. U jednom kontejneru ima od 147 do 202 komada pojedinaĉnih bombi (bombica), (bombica), koje se razbacuju razbacuju na relativno relativno velikom prostoru. prostoru. Jedan kontejner kontejner proseĉno prekriva prekriva 200h400 metara. S obzirom na to da jedan avion nosi 2-4 kontejnera, na bombardovanom prostoru se mogu oĉekivati hiljade komada bombica. Po ispoljenom dejstvu, deo potprojektila (20 -30 odsto) ostaje kao mine

u cilju naknadnog dejstva, a to predstavlja posebnu opasnost u duţem periodu za civilno stanovništvo, s tanovništvo, naroĉito decu. Kasetne bombe imaju status nehumanog oruţja. Ne uvaţavajući to, krajnju nehumanost iskazali su oni koji su to oruţje upotrebljavali sa napisima na kontejnerima iz kojih su izbacivani potprojektili (bombice), nedvosmisleno upućene civilima. Jedan od napisa je glasio: "Da li još uvek ţelite da budete Srbi." NATO je u septembru septembru 2007. godine godine dostavio Republici Republici Srbiji podatke podatke o lokacijama lokacijama i broju baĉenih baĉenih kasetnih bombi, gde se navodi da je na SRJ baĉeno oko 350.000 potprojektila na 1. 072 lokacije. Upotreba kasetnih bombi je ograniĉena. Ograniĉenje je regulisano: 1) Dopunskim protokolom uz Ţenevsku konvenciju od 12. avgusta 1949. godine, ĉlan 35, stav 1. (Protokol I) o zaštiti ţrtava meĊunarodnih oruţanih sukoba; 2) Protokolom o zabrani ili ograniĉenju upotrebe mina, mina iznenaĊenja ili drugih sredstava (Protokol II) uz Konvenciju o zabrani ili ograniĉenju upotrebe izvesnih vrsta klasiĉnog oruţja, za koja se moţe smatrati da imaju prekomerne traumatske efekte. Iako konvencijama izriĉite zabrane upotrebe kasetnih bombi nema, one se moraju upotrebljavati u skladu sa navedenim protokolima uz Ţenevsku konvenciju: "Zabranjeno je upotrebljavati upotrebljavati oruţja, projektile i materijale i metode ratovanja koji prouzrokuju suvišne povrede ili nepotrebne p atnje." U agresiji na SRJ je prvi put upotrebljena i bomba CBU -94 sa potprojektilom BLU-114/B (grafitna bomba), za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. To je takozvana meka bomba (Soft bo mb), razvijena za dejstvo po energetskim postrojenjima. postrojenjima. Ova bomba ne sadrţi eksplozivno eksplozivno punjenje, zbog ĉega se i zove "meka bomba".

Njeno punjenje su fina aluminizirana grafitna vlakna, debljine nekoliko stotina delova milimetara i otpora oko dva oma. Veliĉina ove bombe je veliĉine pakovanja "koka -kole" u konzervi. Izbacuje se iznad visokonaponske trafostanice ili preko visokonaponskih dalekovoda. Iz izbaĉenih "bombica" se izbacuje ogroman broj kalemova sa kojih se odmotavaju grafitna vlakna. Kada aluminizirana grafitna vlakna dotaknu ţicu dalekovoda, d alekovoda, ili visokonap onske trafo-stanice, nastaje kratak spoj izazivajući

snaţan elektriĉni udar i varniĉenje. Pametne rakete

Pri kratkom spoju se aktivira zaštita elektromagnetskog sistema, koja razdvaja izvor elektriĉnog napajanja od potrošaĉa. Posledice dejstva "mekih bombi" osetili su graĊani Srbije u noći 2. maja 1999. godine, kada je oko 70 odsto teritorije teritorije ostalo u mraku. VoĊene rakete vazduh -zemlja, kao višenamensko oruţje, upotrebljene su u velikom broju i to

uglavnom po taĉkastim objektima i objektima u gusto naseljenim podruĉjima. Poseban znaĉaj i presudnu ulogu u borbi protiv snaga PVO VJ imale su voĊene rakete za dejstvo po radarskim izvorima zraĉenja, tipa AGM -88 "HARM" i "ALARM", kao i raketa AGM-65 "MAVERIK" u

raznim varijantama. Protivradarske rakete AGM-88 "H ARM" i "ALARM", pasivno se navode na

izvor radarskog zraĉenja, što je za pilote NATO NATO aviona znaĉilo "lansiraj i zaboravi". Na taj taj naĉin oni su vrlo kratko vreme vreme bili izloţeni izloţeni mogućnosti protivdejstva protivdejstva naših PVO sistema. "Protivradarska raketa 'ALARM' ima dodatni ureĊaj sa padobranom kojim se obezbeĊuje napad na na izvor radarskog radarskog zraĉenja bez prisustva prisustva aviona aviona nosaĉa u vazdušnom prostoru." Taktika upotrebe ove rakete, u ovim uslovima, bila je da se raketa lansira izvan dometa raketnih-radarskih sistema i bez nji hovog isijavanja na visinama oko 12.000 metara, gde se aktivira padobran. Padajući na

padobranu raketa raketa pasivno traţi izvor izvor radarskog zraĉenja. zraĉenja. Kada registruje registruje zraĉenje, zraĉenje, aktivira se se raketni motor motor (padobran se kida), a raketa se direktno usmerava na izvor zr aĉenja - objekat dejstva. Raketa "HARM" takoĊe specifiĉno dejstvuje. Naime, ĉim nišanski radar (radar jedinice PVO za voĊenje raketa) "osvetli" avion nosaĉ rakete, ako je radar u dometu dejstva rakete "HARM", raketa sama, bez intervencije pilota, silazi sa nosaĉa i po radarskom snopu radara sa zemlje, vrši dejstvo po njemu. Raketizirane bombe sistema "JSOW" (zdruţeno oruţje za dejstvo na daljinu) namenjene su za dejstvo p o razliĉitim objektima objektima na zemlji u svim vremenskim uslovima. Zbog toga što je vrlo jeft in, sistem je predviĊen za korišćenje korišćenje umesto skupih skupih krstarećih krstarećih raketa. Reprezent ovog oruţja je raketa -bomba AGM-154. To je u stvari planirajući kontejner sa sopstvenim pogonom ili bez njega, opremljen opremljen bojevom glavom glavom klasiĉnih gravitacionih gravitacionih bombi ili konte jnerom za smeštaj kasetnih bombi razliĉite namene. Sa sopstvenim pogonom domet ovog oruţja je do 180 km, a bez pogona od 30 do 70 kilometara.

PODMUKLO ORUŢJE Prema podacima nevladine organizacije "Koalicija protiv kasetne kasetne municije", od završetka rata do k raja 2006. godine na teritoriji Srbije (bez Kosmeta) poginulo je šestoro i ranjeno 12 ljudi. "ŢUTE UBICE" Procenjuje se da je u toku agresije NATO na SRJ od kasetnih bombi poginulo više od 200 ljudi, a ranjeno više od 450. Podaci iz medija ukazuju na to da je najmanje 95 civila ubijeno ili povreĊeno. Samo tokom jula 1999. godine godine u Srbiji (ukljuĉujući (ukljuĉujući i KiM) KiM) od mina i neeksplodiranih sredstava sredstava (zaostalih (zaostalih iza NATO agresije) ranjeno je oko 170 ljudi.

Dali sve od sebe Spasoje Smiljanić | 03. mart 2009.

Naša vojska spre?ila je dovo?enje NATO snaga na teritoriju SRJ i obezbedila usvajanje Rezolucije 1244. Oborili smo 27 bespilotnih letilica Nastavci

1. 2. 3. 4.


Jeljcin ima preĉa posla

5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Nismo imali prave saveznike Srbiju potpuno zdrobiti

Batina za neposlušne “Duh” od milijardu dolara Zemlja pod okom neba Bombe ubijaju i posle rata Dali sve od sebe Vokerova podvala iz Raĉka Gde se nalazi Kosovo? Krvavi planovi Klarka Ubijeni prvo mostovi




Srodne teme

    



U KRAJNJE nepovoljnom odnosu snaga, u potpuno asimetriĉ nom ratu, snage RV i PVO su organizovale i izvodile odbranu primerenu sopstvenim mogućnostima, sa osnovnim ciljem: 1) minimalni gubici u ljudstvu i sredstvima ratne tehnike, 2) realno mogući efekti borbe protiv agresora. Završne pripreme jedinica RV i PVO za odbranu otpoĉele su sredinom februara 1999. godine, a intenzivirane su posle završetka prve runde pregovora za mirno razrešenje kosmetske krize u Rambujeu. Pripreme su u osnovi imale cilj da se smanji inferiornost naših sistema oruţja i poboljša priprem ljenost teritorije za izvoĊenje borbenih dejstava. U periodu pripremnih aktivnosti u ispravno stanje je dovedeno 25 vazduhoplova, veći broj radarskih sredstava, 40 protivavionskih topova, 20 borbenih i 800 neborbenih vozila. Raseljeno je do poĉetka ratne a gresije 75 odsto ratnih materijalnih rezervi. Raseljenje je nastavljeno i posle agresije i izvršeno gotovo 100 odsto. U operaciji raseljavanja pokrenuto je oko 50.000 tona materijalnih sredstava, sredstava, a motorna vozila u raseljavanju su prešla oko o ko 10 miliona kil ometara. U obezbeĊenju materijalnih uslova i operativno taktiĉkih pretpostavki za operativni razvoj i izvoĊenje borbenih dejstava dejstava izraĊeno je: 66 zaklona za radare, radare, 283 zaklona za borbena i neborbena neborbena vozila, 146 drveno-zemljanih skloništa srednjeg tipa, 11 3 zaklona za protivavionske topove. Po tipu poljske fortifikacije fortifikacije uraĊeno je 105 komandnih mesta, 355 vatrenih poloţaja za RJ PVO i 83 radarska poloţaja za jedinice VOJIN. Maskiranje, obmanjivanje i manevar jedinice PVO u pripremnom periodu, u toku op erativnog razvoja i

izvoĊenja borbenih dejstava, imali su strategijski znaĉaj. Primenom navedenih i drugih radnji i postupaka višestruko su umanjeni gubici RV i PVO. Uprkos neuporedivoj premoći agresora u svim faktorima borbe, zahvaljujući našem ĉoveku - ljudima pripadnicima RV i PVO, njihovoj kreativnosti i ratnoj snalaţljivosti, snalaţljivosti, RV i PVO je u potpuno neravnopravnom ratu izgubilo izgubilo 40 odsto sredstava ratne tehnike i oko 38 odsto objekata infrastrukture. infrastrukture. Poginulo je 39 pripadnika RV i PVO (0,19 odsto ukupno angaţo vanih). U strukturi

ostalih materijalnih sredstava uništenja su bila minimalna: vazduhoplovnih ubojnih sredstava šest odsto, pogonskih materijalnih materijalnih sredstava sredstava 9,3 odsto, rezervnih rezervnih delova i opreme šest odsto. Manevar jedinica RV i PVO moţe ući u istoriju rat ovanja, kao primer kako se dobro organizovanim i smišljenim manevrisanjem manevrisanjem uspešno ĉuvaju snage i obezbeĊuju povoljni uslovi za izvoĊenje borbe na

projektovanom prostoru. U toku rata jedinice RV i PVO ranga ĉeta ĉeta (vod) - bataljon su izvršile izvršile 689 manevara. Ni jedan jedan manevar nije otkriven i po jedinicama u manevru manevru nije izvršeno izvršeno nijedno vatreno vatreno dejstvo. Obmanjivanje agresora, kao i manevar, imali su potpun uspeh. Neimari RV i PVO, potpomognuti pojedincima i radnim organizacijama, organizacijama, pravili su makete aviona, radara, lansirnih rampi i drugih sredstava

toliko uspešno da je napadaĉ vrlo ĉesti gaĊao makete umesto pravih sredstava. Ovo neka potvrdi podatak da su NATO avioni napali 33 puta (27,5 odsto) laţne vatrene poloţaje RJ PVO, P VO, koji su imali izgled pravih. Laţni cilje vi Maskirana su vrlo vešto sva sredstva ratne tehnike, ali i aerodromi aero dromi i druge velike površine. Vršena su dekorativna bojenja i protivradarska maskiranja poletno- sletnih staza, zatim izrada laţnih kratera i prekrivanje staza staza za voţenje na aerodromima maskirnim maskirnim mreţama i zemljom. Zaštitnim Zaštitnim maskirnim maskirnim prekrivaĉima, promenjena je “slika” “slika” pojedinih pojedinih objekata od posebnog posebnog znaĉaja, što što je imalo izuzetnog izuzetnog uspeha u borbi protiv krstarećih raketa. U odbrani od agresije NATO RV i PVO je izvršavalo dva zadataka: 1) borba za vazdušni prostor i 2) vazduhoplovna podrška kopnenoj vojsci na prostoru Kosmeta. Borbu za vazdušni prostor izvodile su snage PVO: 1. Osmatranje vazdušnog prostora vršile su jedinice vazdušnog osmatranja i javljanja (VOJIN) i artiljerijsko-raketne artiljerijsko-raketne jedinice (ARJ) PVO radarskim i vizuelnim osmatranjem. Sve vreme trajanja agresije jedinice vazdušnog vazdušnog osmatranja, javljanja javljanja i navoĊenja navoĊenja (VOJIN) su izvršavale svoj zadatak - osmatranje vazdušnog prostora SRJ i prilaza, shodno mogućnostima i raspoloţivim sredstvi ma. U realizovanju postavljenog zadatka jedinice VOJIN su ostvarile 7.904 sata borbenog rada. U tom vremenu radarski je otkriveno i predato na talas obaveštavanja 34.398 formacija - grupa aviona (u vazdušnom prostoru SRJ 6.657, MaĊarske 3.847, Hrvatske 1.5 71, BiH 5.263, Jadrana 2.157, Albanije 1.537, Makedonije 2.198, Bugarske 1.740, Rumunije 3.889). 2. Protivvazdušnu borbu izvodile su artiljerijsko -raketne jednice PVO i lovaĉka avijacija: Raketne jedinice PVO srednjeg dometa grupisane su za odbranu znaĉajn ijih objekata zemlje i snaga odbrane u rejonima tih objekata. U operativnom rasporedu RV i P VO je imalo 32 vatrene jedinice srednjeg dometa: sistem NEVA - 12 raketnih diviziona i sistem KUB - 20 raketnih baterija. Na dan poĉetka agresije vatrene poloţaje p oselo

je 15 vatrenih vatrenih jedinica (47 odsto), odsto), u oĉekujućim oĉekujućim rejonima bilo je 17 jedinica jedinica (53 odsto), odsto), neke od njih u visokoj gotovosti za brz izlazak na vatrene poloţaje. Artiljerijsko-raketne Artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa, kako iz strukture RV i PVO, tako i iz stru ktura cele

Vojske Jugoslavije, u celini imale su strategijski znaĉaj u našoj odbrani od napada NATO avijacije iz vazdušnog prostora. Iako, verovatno, nisu uništile nijedan NATO avion, one su skoro potpuno ograniĉile dejstva agresorskih aviona sa malih visi na, “drţeći” ih na visinama iznad 4.000 metara, onemogućavajući onemogućavajući im da direktnim (vizuelnim) kontaktom sa mnogobrojnim borbenim sredstvima (oruĊa i oruţja) Vojske ispolje efikasnija dejstva po njima i njihovo veće brojno uništenje. One su, verovatno, i odgo vor na pitanje zašto je NATO avijacija na KiM uništila samo 13 tenkova Prištinskog korpusa. Lovaĉka avijacija na dan agresije je imala 57 aviona lovaca: 47 aviona tipa MiG -21 i 10 aviona tipa MiG29. Avioni MiG-21 pripadali su drugoj d rugoj tehnološkoj generaciji sa vrlo skromnim borbenim mogućnostima i iz tog razloga sam na poĉetku prvog udara 24. marta zabranio njihovu upotrebu. Drugim reĉima, za upotrebu u PVO teritorije ostalo je samo 10 aviona MiG-29. Avioni lovci MiG- 29 upućeni su u devet letova (sedam pojed inaĉno i dva u paru) na zadatak presretanja neprijateljskih aviona u vazdušnom prostoru iznad teritorije SRJ. U svih devet letova letova naši piloti nisu imali mogućnosti mogućnosti i uslove za za dejstvo po neprijateljskim avionima. avionima. Tri pojedinaĉna leta su izvršena radi manev ra. Ukupno avioni MiG- 29 izvršili su 12 borbenih letova sa 6,10 sati naleta. Neprijateljski lovci su oborili šest naših aviona MiG -29, a teško oštetili jedan. U toj neravnopravnoj borbi ţivot su izgubila dva pilota. Uĉinak 10 aviona lovaca MiG-29, angaţovanih u borbenim dejstvima protiv avijacije NATO za udare po objektima na zemlji, koju su obezbeĊivale jake snage (oko 70 aviona) lovaĉke avijacije nije ni mogao biti veći. Više od materijalnog uĉinka - obaranja neprijateljskih aviona - bila je uloga koju su naši lovci imali u “raspaljivanju” “raspaljivanju” borbenog morala svih pripadnika odbrane naše zemlje i u “remećenju” borbenog poretka neprijateljske jurišne avijacije u našem vazdušnom prostoru u poĉetnom periodu rata. Vazduhoplovnu podršku snagama Treće armije vršile su snage Vazduhoplovnog korpusa RV i PVO. Podrška je realizovana izvršavanjem zadataka vazduhoplovne vatrene podrške i vazduhoplovnog prevoţenja. U vreme vreme od 25. marta marta do 4. aprila, aprila, izvršena su su 24 leta u kojima kojima je napadnuto 11 objekata objekata sa 19 vatrenih dejsta va. Oĉekivani efekti dejstva na objektima su ostvareni, što su potvrdile izjave komandi T reće armije i Prištinskog korpusa. U izvršavanju ovih zadataka oboren je jedan avion, pri ĉemu je pilot poginuo. Ratna dobit

Zadatak vazduhoplovnog prevoţenja izvrša vale su helikopterske jedinice. One su obavile 104 leta sa 59,15

sati naleta, pri ĉemu su prevezle 94 ranjenika, tri usmrćena branioca, 113 putnika i pet tona tereta. Šest letova je izvršeno u funkciji spasavanja naših pilota i pet letova u traganju za obo renim neprijateljskim pilotima. Ukupno Ukupno u vreme trajanja trajanja agresije helikopterske helikopterske jedinice jedinice RV i PVO PVO su izvršile izvršile 179 letova sa 89,10 sati naleta.

Vojska Jugoslavije, a samim tim i RV i PVO, u odbrani zemlje ispunila je svoj planirani zadatak. Najveća naša vojska svojom borbom spreĉila nasilno dovoĊenje NATO snaga na teritoriju SRJ i obezbedila povoljne uslove za usvajanje Rezolucije 1244 SB UN, kojom je rešenje kosmetske krize vraćeno u nadleţnost Ujedinjenih nacija, a Amerika naterana da prihvati nadleţnost UN, koju je pre poĉetka agresije agresije u potpunosti ignorisala i odbacivala. ratna dob it je to što je

GUBICI NEPRIJATELJA U TOKU rata artiljerijskoartiljerijsko- raketne jedinice PVO iz strategijske grupacije RV i PVO, ukupno su izvršile 555 vatrenih dejstava - gaĊanja po neprijateljskim napadnim sredstvima iz vazdušnog prostora. Utrošile su 363

razliĉita raketna projektila i 100.012 komada protivavionske municije razliĉitog kalibra. Sa materijalnim dokazom oborile su dva ameriĉka aviona (F -117A i F-16C), devet bespilotnih letilica, 45 krstarećih raketa i ĉetiri velika projektila. Još su, po proceni elemenata i uslova gaĊanja, pogodile 36 NATO aviona i dva helikoptera. PRIZNANJE AMERIKANACA PREMA NATO podacima, artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa su u vreme agresij e uništile 27

bespilotnih letilica, od kojih je 16 bilo ameriĉkih. ameriĉkih. Iako Amerikanci Amerikanci kaţu da su neke od njih izgubljene zbog nepovoljnih meteoroloških meteoroloških uslova i drugih nezgoda, priznanje ide u prilog ulozi i znaĉaju koje su imale artiljerijsko-raketne artiljerijsko-raketne jedinice PVO malog dometa u odbrani zemlje.

Vokerova podvala iz Račka Spasoje Smiljanić | 05. mart 2009.

Dan pošto je lansirao masakr civila“ u Ra?ku, Ra? ku, Vilijemu Vokeru se telefonom iz Vašingtona javila Klintonova desna ruka Medlin Olbrajt da mu ?estita: Bil, uradio si dobar posao ...“ Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25.







Deca na nišanu “anĊela”

26. Diplomatija “velike batine” 27. Prava reĉ je izgovorena 28. Uranijum ubija polako 29. Svet pod nogama Amerike Srodne teme

    



Vilijem Voker je zaradio oreol zasluţnog ratnog veterana“ u onom nebeskom ratu“ koji je njegov imenjak Vilijem Bil Klinton u proleće 1999. godine poĉeo protiv Jugoslavije. Voker je postao ratnik“ a da u tom ratu nije ispalio n ijedan metak, niti ga je iko video sa puškom u ruci. Karijerni diplomata, diplomata, koji se u ţivotu više bavio poslovima iz domena CIA nego iz delokruga njegovog matiĉnog ministarstva - Stejt departmenta, najzasluţniji najzasluţniji je što su njegovi šefovi u Vašinggtonu dobili još jedan, konkretan konkretan povod i opravdanje“ opravdanje“ za potpaljivanje potpaljivanje rata protiv protiv Srbije i Crne Crne Gore. U istoriji tog rata, a naroĉito u njegovom pripremanju, pripremanju, Voker je ostao zapamćen kao mister Raĉak“. Nadimak je dobio po imenu zabaĉenog kosmetskog kosmetskog sela Raĉak, u koje m je on sam zamesio kvasac rata, koji je tih meseci, na smeni 199 8. i 1999. godine, visio nad Kosovom i celom Srbijom. Miris ratnog baruta

se osećao već od oktobra 1998. godine, kada je nakon dogovora ameriĉkog izaslanika izaslanika za Balkan Riĉarda Holbruka i preds ednika Slobodana Miloševića postignut dogovor da se smanji prisustvo srpske vojske i

policije na Kosovu, Kosovu, da prestanu prestanu obraĉuni sa teroristima iz redova OVK i da se u toj srpskoj srpskoj pokrajini uspostavi Verifikaciona misija OEBS-a, sastavljena od oko 1.500 stran ih posmatraĉa, na ĉijem se ĉelu, nimalo sluĉajno, našao Amerikanac Vilijem Voker. Priĉa za svet Krenulo je ovako. Kasno po podne 15. 1 5. januara (1999), ispriĉao je Voker nekoliko godina kasnije na ameriĉkoj televiziji, televiziji, moj zamenik u Verifikacionoj misiji, inaĉe Britanac, obavestio me je da je u selu Raĉak došlo do oruţanog obraĉuna izmeĊu srpskih snaga i Albanaca. Nikada ranije nisam ĉuo za to selo. Rano ujutro sledećeg dana stigle su nove vesti iz Raĉka. Ambasadore, rekao mi je moj zamenik, u Raĉku nešto smrdi.“ Rekao sam - i meni. Idemo tamo.“ I krenuli su Voker, njegov zamenik, prevodilac, Vo kerovi pratioci i gomila stranih i albanskih novinara, ali

meĊu njima nije bilo izveštaĉa srpskih medija. Šta se tamo dešavalo u meĊuvremenu, manje je poznato. Sukob se zbio prethodnog dana. O tome je pre obraĉuna bila obaveštena Vokerova Verifikaciona misija. Poginulo je preko 40 pripadnika OVK, zaplenjena su tri mitraljeza i 36 automatskih pušaka, dva snajpera. Scenu obraĉuna snimili su strani i domaći fotoreporteri. A onda su se srpske snage povukle po vukle iz Raĉka. Kad je Voker stigao na lice mesta našao je razbacane leševe, koji su većinom bili u civilu. Kasnije će se ispostaviti da je ta scena masakra reţirana tokom prethodne noći, da su leševi dovlaĉeni i presvlaĉeni, tako da je Voker stigao na pripremljen teren.

Stojeći iznad leševa, Voker je pozvao telefonom komandanta NATO snaga u Evropi, ameriĉkog generala Veslija Klarka, da mu kaţe: Ovde se zbio masakr nad albanskim civilima. Evo, sa ovog mesta, odakle vam se javl jam, jam, vidim leševe...“ Kasnije, kada se Voker vratio u Prištinu, odrţao je konferenciju za štampu. Nikada u ţivotu nisam video nešto sliĉno, rekao je. Ja sam uţasnut. To T o je bio masakr nad civilima. To je, nesumnjivo, zloĉin protiv ĉoveĉnosti. Ja sam to video svojim oĉima i ja vam kaţem šta mislim“. I priĉa je krenula u svet. Raĉak se nije skidao sa novinskih stranica i televizijskih ekrana. Bil Klinton, Medlin Olbrajt, Toni Bler, CNN i drugi zapadni mediji dobili su u Raĉku ono što im je bilo potrebno - da na tom primeru pokaţu svetu da Srbi ĉine zloĉine na Kosovu i da ih treba zaustaviti bombama, ili ih naterati da otuda odu, a da snage NATO zaposednu Kosovo.

Već sutradan, Vokera su telefonom zvali Riĉard Holbruk i general Vesli Klark. Javila se i Medlin Ol brajt, šef ameriĉke diplomatije, najvatreniji zagovornik kaţnjeniĉkog rata protiv Srba. Ambasadore, rekla mu je Olbrajtova, u pogledu Raĉka, sasvim si u pravu. T i si, Bil, uradio veliki posao...“ A kada je iz Beograda stigla vest da je Voker proglašen za personu non grata“, iz Vašingtona se opet javila Medlin Olbrajt da bi mu mu poruĉila: Ne brini, Bil, Kontakt grupa neće dozvoliti da te Milošević otera.“

I nisu ga oterali. Posle nekoliko dana, odluka o proterivanju je zamrznuta“ i Voker je nastavio posao i doĉekao rat na kojem je tako predano radio. O sumnjama u reţiju nešto više je progovorila i Helena Ranta, iz Finske, koja je posle dogaĊaja u Raĉku bila ĉlan meĊunarodne meĊunarodne komisije za ispitivanje tog sluĉaja. Ta komisija je imala imala na raspolaganju raspolaganju i izveštaj srpskog tima, koji je izvršio uviĊaj neposredno posle obraĉuna, u kojem je bila i Danica Maksimović, istraţni sudija iz Prištine. U njihovom izveštaju stoji da nije bilo nikakvog masakra civila“, nego da se zbio sukob srpskih snaga bezbednosti sa teroristima iz redova OVK.

Zakljuĉak komisije u kojoj je bila Helena Ranta, patolog, ipak je bio na liniji svedoĉenja“ Vokera. Vokera. Tek sada, deset godina posle tog dogaĊaja, oglasila se Finkinja Ranta sa svojom knjigom uspomena, u kojoj kaţe da je izveštaj o Raĉku p isala pod pritiskom Amerikanaca i sopstvenog ministarstva spoljnih poslova iz Helsinkija.

Sada sam spremna da javno govorim o Raĉku“, rekla je ona u jednom intervjuu ruskoj televiziji. A u svojoj knjizi dodaje: Voker je bio uţasnut rezultatima naše istra ge. Bila sam zbunjena i nisam bila spremna da mu odgovorim. On je od mene traţio da izveštaj bude ubedljiviji“ kad je reĉ o zloĉinima Srba u Raĉku. I trojica predstavnika finskog ministrastva spoljnih poslova traţili su od mene tih dana da u izveštaj unesem dublje zakljuĉke“. Voker je bio toliko ljut da je u jednom trenutku prelomio svoju drvenu olovku i gaĊao me njenim prelomljenim komadima. On je insistirao da budem ubedljivija“.“ Da je Raĉak bio reţiran, moglo se videti iz ponašanja Haškog tribunala, koji je iz optuţnice protiv Miloševića i generala Lukića i ĐorĊevića, uklonio kao dokazni materijal deo o masakru“ u Raĉku. Ali, sada je sve kasno. Ambasador Voker je onda, kako bi rekla Olbrajtova, uradio toliko dobar posao“ da se i zvaniĉna Tirana setila da ga prošle godine proglasi za poĉasnog graĊanina Albanije! Pa neka neko kaţe da velike Albanije neće biti. Zamka u Rambujeu

Podvala Vilijema Vokera iz Raĉka, preselila se dvadeset dana kasnije u francuski srednjovekovni dvorac Rambuje, u okolini Pariza. Ovog puta na sceni su bili diplomate, ali je zamka bila ista: da se Srbi isteraju na

ĉistac kako bi NATO snage, milom ili silom, ušle na Kosovo, a tamošnji Albanci dobili prolaz za stvaranje svoje, secesionistiĉke drţave. Pregovori u Rambujeu poĉeli su 6. februara 1999. godine, u atmosferi koja je više mirisala na barut nego na mirovni šampanjac. U ĉemu se sastojala suština papira“ iz Rambujea? Ponudili su ga Amerikanci, bez obzira na to što je iza njega stajala Kontakt grupa. Od srpske strane je traţeno da povuĉe svoje snage sa Kosova, da dozvoli ulazak NATO trupa u pokrajinu, što podrazumeva i prolazak tih trupa preko teritorije Srbije, a zatim i davanje prava kosovskim Albancima na samoupravu, a takoĊe da u roku od tri godine mogu iskoristiti pravo na samoopredeljenje i na referendumu se izjasniti šta ţele. Ili to, ili bombardovanje, poruĉivala poruĉivala je Srbima ameriĉka posredniĉka strana u pregovorima. Tu nije bilo reĉi o onoj diplomatskoj formuli, formuli, rekao je ondašnji predsednik Srbije Milan Milutinović, Milutinović, ko ji se na pregovorima pojavio 14. februara, uzmi ili ostavi“, nego samo uzmi“. Taj papir“ nisu hteli da potpišu ni Albanci, ĉiju je delegaciju, umesto Rugove, Aganija i drugih civilnih politiĉkih liĉnosti, predvodio zloglasni zloglasni gerilac“ gerilac“ Hašim Taĉi, na kog a su Amerikanci onda otvoreno igrali. Operaciju Rambuje vodila je Medlin Olbrajt ratni jastreb“ Klintonove administracije, koja je ameriĉku politiku po pitanju pitanju Kosova saţela saţela u ĉetiri reĉi, koje je i pre i tokom bombardovanja ĉesto ĉesto ponavljala: Srbi Srbi napolje, NATO unutra“. Mislila je na Kosovo. Pri kraju tih pregovora, na kojima su se obe strane drţale odbojno, šef ameriĉkog posredniĉkog tima Hil pozvao je Miloševića Miloševića da mu kaţe: kaţe: ili prihvatite, prihvatite, ili će biti bombardovanja. bombardovanja. Milošević mu mu je odgovorio da Srbija ne da Kosovo ĉak i po cenu bombardovanja“. Medlin Olbrajt je verovala da se sudbina rata i mira na Kosovu rešava u Rambujeu i da će taj stari dvorac biti njena diplomatska diplomatska šansa, šansa, kao što je Holbruku Holbruku bio Dejton. Zamisao Zamisao je bila da ako Srbi neće neće da potpišu, da to urade Albanci i da se tako u oĉima sveta sva krivica svali na Beograd i tako otvore vrata vojnoj intervenciji.

Pregovori u Rambujeu su završeni bez potpisa, 23. februara, a nova, završna runda zakazana je za 15. mart u Parizu. U meĊuvremenu, raĉunajući na to da Srbi neće potpisati, Medlin Olbrajt i njen specijalni izaslanik Dţajms Rubin, uz pomoć i samog Bila Klintona, koji je bio na telefonskoj vezi sa Taĉijem, izvršili su snaţan pritisak na albansku delegaciju da potpišu i bez Srba. I uspeli su. Tako se desio jedinstven sluĉaj u meĊunarodnoj diplomatskoj praksi: albanska delegacija je unilateralno, pod budnim nadzorom i ohrabrenjem Amerikanaca Amerikanaca potpisala sporazum iz Rambujea. To zapravo i nije bio nikakav sporazum. Taĉi i drugi su ga potpisali sa samim sobom, a za Amerikance. ZAHVALNI KLINTON

Posle potpisivanja, u sveĉanom raspoloţenju u Parizu, Dţajms Rubin je pozvao T aĉija i pruţio mu

telefonsku slušalicu: Za tebe“. Na drugoj strani strani ţice bio je šef šef Bele kuće Bil Klinton. Hteo je da mu ĉestita ĉestita i zah vali za uslugu koju mu je uĉinio. I Srbi su tog dana stavili potpis na nekakav svoj papir“, ali sve je bilo završeno. Pokazalo se da onaj subverzivni posmatraĉ“ na Kosovu Vilijem Voker nije uzalud montirao Raĉak. AMBASADOR KRVAVIH RUKU

Voker je roĊen 1935. godine. Karijerni je diplomata. Bio je pomoćnik drţavnog sekretara u Stejt departmentu, zaduţen za Latinsku Ameriku, a posebno za zemlje Centralne Amerike. IzmeĊu 1988. i 1992. godine bio je ambasador SAD u Salvadoru. Tamošnji hroniĉari njegovo ime vez uju za delovanje odreda smrti“ i krvave obraĉune lokalnih vlasti sa gerilom, intelektualcima, pa ĉak i sa sveštenicima. sveštenicima. On je tamo, kaţu isti izvori, više radio za CIA nego što je bio diplomata. diplomata. Kada je predsednik Klinton imenovao Vokera za ameriĉkog ambasadora u Panami, tamošnja katoliĉka crkva, politiĉka elita i javnost reagovali su ţestoko: Nećemo Vokera. Njegove ruke su krvave. On je kriv za smrt petorice jezuitskih sveštenika u Salvadoru. Ubili su ih odredi smrti“, koje treniraju Amerikanci i u vreme dok je Voker tamo bio ambasador.“ I Voker nije otišao u Panamu. P anamu. Prekomandovali“ Prekomandovali“ su ga na Balkan. Prvo je bio u mirovnoj misiji u istoĉnoj Slavoniji, a onda je došao na Kosovo i potpalio fitilj rata iz Raĉka. Borislav Lalić

Gde se nalazi Kosovo? Spasoje Smiljanić | 06. mart 2009.

Klinton je obe?avao Amerikancima da na Kosovu ne?e ginuti njihovi, nego tu?i momci. Generalni sekretar UN Kofi Anan pravdao bombe Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



Nikada u istoriji istoriji voĊenja jednog jednog rata, medijska medijska kampanja nije nije imala takvu takvu ulogu kao što je to bio sluĉaj kako je ameriĉka, a preko nje i zapadna javnost, pripremana za ratnu intervenciju NATO protiv Srbije. Naĉin na koji je, recimo, ĉuvena ameriĉka TV stanica Si -En-En vodila kampanju protiv Srba, kako je u oĉiglednom dosluhu i skladu sa politikom ameriĉkog politiĉkog vrha, slagala i puštala u etar storije o zlodelima Srba, sigurno će ući u udţbenike taktike savremeno g ratovanja. Svakako, u tome su ton davali ameriĉki predsednik Bil Klinton i njegov drţavni sekretar Medlin Olbrajt, za koju su ameriĉki novinski hroniĉari napisali da je ona bila “majka” tog rata, da su njene zasluge z asluge u pripremanju i “sanaciji” terena terena za b ombe na Srbe, bile ogromne. Tokom jeseni 1998. i u proleće 1999. godine Klinton je bio razapet i zaokupljen unutrašnjim pitanjima, pitanjima, najviše o opstanku u Beloj kući. Zato su u pripremama za rat u prvi plan ĉesto izbijali Olbrajtova, Riĉard Holbruk i njegov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger.

Biraĉi pitaju Klintonova politiĉka politiĉka glava je te zime visila o koncu. Zbog seksualnih skandala u Beloj kući sa pripravnicom Monikom Levinski, a naroĉito zbog toga što je ometao ometao sudsku istragu o tom sluĉaju i “lagao pod sudskom zakletvom”, zakletvom”, njega je Predstavniĉki dom ameriĉkog Kongresa, Kongresa, u jesen 1998. godine proglasio proglasio krivim i u postupku “impiĉmenta” izglasao njegovu smenu. Preţiveo je, jer u Senatu, gde se glasalo 12. februara 1999. godine, nije bilo potrebne ve ćine. Za smenu je bilo 45, a protiv 55 senatora. U rat, meĊutim, nije bilo lako ući, jer ameriĉka javnost nikako nije mogla da shvati kako to da Amerika ima “nacionalne interese” i na Kosovu, zašto da ratuje za tamošnje Albance ĉija ljudska prava navodno ugroţavaju i gaze Srbi. Nisu mnogo pomogla po mogla ni njegova objašnjenja da će taj rat biti “bezbedan” za ameriĉke momke, jer će se ratovati sa nebeskih visina, putem daljinskog upravljaĉa. Neće, dakle, biti kao u Vijetnamu, gde je 58.000 Amerikanaca Amerikanaca ostavilo ţivo te. Sa takvim mukama, ali odluĉan da baci bombe, b ombe, Bil Klinton se 23. marta pojavio na nekavom skupu Federacije ameriĉkih ĉinovnika. Poĉeo je sa Kosovom, zapravo sa susretom, tog dana, sa j ednim ameriĉkim kongresmenom. “Taj kongresmen mi je ispriĉao”, rekao je Klinton, “da bi on rado da podrţi rat protiv Jugoslavije, ali da ima problema sa biraĉima, koji nisu u stanju da na mapi sveta ubodu prstom taĉku koja oznaĉava Kosovo. Ne znaju ljudi gde je to, a nije im ni jasno zašto Amerika mora da vojno interveniše na tom Kosovu”. Galupov institut za ispitivanje javnog mnjenja sproveo je tih dana baš u povodu ratnih namera Bele kuće, anketu meĊu graĊanima Amerike. Pitanje je bilo krajnje jednostavno: gde se nalazi Kosovo? Odgovori su bili poraţavajući. Jedna ĉetvrtin a anketiranih, preciznije njih 26 odsto, odgovorilo je da pojma nema gde bi to Kosovo moglo da bude. Njih 25 o dsto je reklo da se Kosovo nalazi negde oko Kavkaza i

srednje Azije, dok je ĉetiri odsto Amerikanaca Kosovo smestilo u Afriku! Sada Klinton objašnjava da su na Kosovu “ugroţeni ameriĉki vitalni interesi”, interesi”, da je tamo došlo do “humanitarne katastrofe”, katastrofe”, da su za to krivi Srbi i da Amerika mora da ide u rat. “Kao predsednik zemlje koja pretenduje da bude lider sveta, ja to moram da uradim. U suprotnom, doveo bih u pitanje prestiţ Amerike Amerike i kredibilitet kredibilitet NATO. Ja liĉno rat ne ne volim, ali neću oklevati. Bacićemo Bacićemo bombe...”. U sali su te njegove reĉi propraćene aplauzom! “Šta se ovo dešava sa nama”, zapitala se tog istog dana na stranicama “Vašington tajmsa” tajmsa” k omentatorka Adrijana Hantington. “Pa mi smo se više uţasavali nad onim seksualnim skandalima „Lepog Vilija‟, Vilija‟, nego što se danas uţasavamo njegovim bombama, koje će da ubijaju neduţne civile u Srbiji i razaraju njihove domove.” “Sve će nam biti jasno”, napisao je na stranicama “Njujork tajmsa” Vilijem Holms, “ako se prisetimo da nas je u sve ovo uvukao ĉovek koji preko ove ratne avanture hoće da zaboravimo impiĉment, impiĉment, Moniku Levinski i sve one njegove lagarije i krivokletstva.” A mag ameriĉke diplomatije Henri Kisindţer je odgovorio: “Kosovo ugroţava ameriĉke a meriĉke vitalne interese taman koliko kriza na Haitiju ugroţava bezbednost Evrope.” Tog istog dana dok je Klinton drţao još jedan “uvodni govor” za rat na Balkanu, u Lafajet parku, ispred Bele kuće, okupilo se nekoliko hiljada ameriĉkih Srba koji su pokušali da protestuju protiv ameriĉkih

pretnji.

“Dalje ruke od Srbije”, klicali su ljudi ogorĉeni na predsednika njihove nove domovine. “Klintone, Srbija nije Monika”, pisalo je na jednom od njihovih transparenata. Niko ih nije ĉuo. TOG tmurnog popodneva 24. marta 1999. godine, reagovao je ruski ambasador u UN Sergej Lavrov, na

vest da su ameriĉki i NATO bombarderi poĉeli da bacaju bombe na Jugoslaviju: “Desilo se nešto neviĊeno! Ĉemu sluţi Savet bezbednosti? Ovo je kraj svetske organizacije!” Odluka o ratu, bez objave i autorizacije Saveta bezbednosti, doneta je mimo UN i to tako da “Klinton i kompanija” nisu našli za potrebno da ambasadore iz sastava tog najvišeg tela svetske organizacije poštede “iznenaĊenja”, ako već nisu traţili njihovu saglasnost, što su morali da uĉine shodno slovu Povelje UN. I dok je Lavrov skakao i ţestoko gestikulirao rukama po odajama UN, ameriĉki i NATO avioni su, u talasima, polagali leteće “tepihe” bombi i raketa po ciljevima u Srbiji i Crn oj Gori. Igra ţandarma Dan pre toga, kao i u većini prethodnih dana, ameriĉkoj javnosti se obratio Klinton, da kaţe da je Holbruk, taj “crni gavran” ameriĉke politike prema Jugoslaviji, napustio Beograd neobavljena posla. A posao se sastojao u tome da B eograd prihvati Sporazum iz Rambijea, koji su Taĉi i drugovi potpisali prethodne nedelje u Parizu.

Uzalud je Sergej Lavrov upozoravao: “Postoje samo dve mogućnosti, kada je, shodno meĊunarodnom pravu i Povelji UN, dozvoljena upotreba vojne sile - kada zemlja mora da se brani od strane agresije i kada

Savet bezbednosti odobri takvu akciju. Kosovo nije taj sluĉaj.” A onda su pale bombe. b ombe. Rusija je tog prvog dana agresije sazvala sednicu Saveta bezbednosti, podrţale su je samo Kina i Namibija, ali njena rezoluc ija o zaustavljanju rata nije prošla i ne bi prošla da je ĉak za nju bila i većina ĉlanica, jer bi se pred nju ispreĉio ameriĉki veto. Medlin Olbrajt je upozorila: “Amerika bi volela da u te akcije, kakva je ova u Jugoslaviji, ide sa saglasnošću svetske organizacije, ali ako takve saglasnosti nema, SAD će delovati same i s a svojim saveznicima. Ujedinjene nacije tih martovskih dana 1999. godine takoĊe su postale po stale “kolateralna ţrtva” ameriĉke i NATO agresije na Jugoslaviju, zemlju koja, prema Povelji UN, niĉim nije izazvala taj rat. Prvi ĉovek svetske organizacije Kofi Anan mora da je tih dana smetnuo s uma da je on generalni sekretar UN, a ne generalni sekretar NATO i produţena ruka Stejt departmenta. U jeku agresije, Anan je izjavio sledeće: “Vazdušni udari na Jugoslaviju pokazuju da svet dalje neće tolerisati da se zemlje koje brutalno krše ljudska prava, „kriju‟ iza Povelje UN, koja na prvo mesto stavlja drţavni suverenitet!” U nastupu od 7. maja, istog onog dana kada su NATO avioni gaĊali kinesku ambasadu u Beogradu, Anan je rekao i ovo: “Zaštita ljudskih ljudskih prava mora mora biti preĉa od drţavnog drţavnog suvereniteta.” suvereniteta.” Za vreme boravka u Briselu, gde je i bio štab za rat protiv Jugoslavije, Anan je bio još konkretniji i još više na liniji Klintonove intervencionistiĉke intervencionistiĉke stra tegije kada je rekao da upotreba vojne sile od strane jedne regionalne organizacije, kao što je recimo NATO, moţe u odreĊenim sluĉajevima biti opravdana i bez odobrenja Saveta bezbednosti! ZAKONI NE VREDE

“NA tragiĉan naĉin, SAD su zaobišle Savet bezbedn osti da na njemu otvore debatu o pitanju intervencije u jednoj suverenoj suverenoj zemlji zbog humanitarne humanitarne krize. krize. Tu je i otvaranje otvaranje pitanja o secesionizmu secesionizmu,, koji se ne dešava dešava samo na Kosovu.

Umesto da se drţe slova meĊunarodnog prava, SAD su na poniţavajući naĉin degradirale de gradirale misiju UN, dajući NATO ulogu novog novog meĊunarodnog arbitra, arbitra, da on, a ne UN, presuĊuje presuĊuje šta je pravo, a šta pogrešno pogrešno u svetu.” Ameriĉki analitiĉar analitiĉar Markus Raskin, sa Instituta za politiĉke studije, takoĊe kaţe da je Amerika na Balkanu povela jedan ileg alan rat, mimo Kongresa i mimo osnivaĉkih akata i svetske organizacije i samog NATO. Raskin dodaje još i ovo: “Kad je reĉ o ovom ratnom poduhvatu Amerike na Balkanu, poruka koja se Amerikancima Amerikancima iz svega toga upućuje je sledeća: Nikakav zakon nije vaţan kada ameriĉka vlast proceni da, u skladu sa tim svojim vitalnim i imperijalnim ciljevima, odluĉi da deluje...” PRIMAKOV SE VRAĆA KUĆI U ATMOSFERI neverice i išĉekivanja, desio se i neviĊen diplomatski skandal sa predsednikom ruske vlade Jevgenijem Primakovom.

Baš za taj 24. mart 1999. godine, bila je planirana njegova zvaniĉna poseta Vašingtonu. Cilj posete je bio dvojak: da razgovara sa Klintonom o zategnutoj situaciji oko Kosova i da sa ameriĉkom vladom i rukovodstvom MMF- a razmotri mogućnost kredita od 11 milijardi dolara za rusku drţavu ĉija je kasa bila pred bankrotstvom. bankrotstvom.

Nije bilo pogodno pogodno vreme za takvu takvu posetu, ali ali Primakov je krenuo krenuo ka Vašingtonu specijalnim avionom. avionom. Za vreme tehniĉkog sletanja u Šenonu, u Irskoj, Primakova je telefonom pozvao potpreds ednik SAD Al Gor, koji je zajedno sa njim predsedavao ameriĉko -ruskom mešovitom komitetu. Gor mu je rekao da skoro više nema nade da se bombe izbegnu. Po srednjoevropskom vremenu bilo je 15 ĉasova i 30 minuta. Do bombi je bilo ostalo jedva ĉetiri ĉasa. Primakov je ipak seo u avion i nastavio let prema Americi. A kada se primakao ameriĉkom kopnu, opet je zazvonio telefon. Javljao se Gor: “Jevgenij, prijatelju moj, hoću da znaš, mi idemo na sledeći korak, avioni poleću...” Primakov je shvatio poruku. Rekao je samo ovo: “Nećete valjda to uraditi. Mi smo kategoriĉki protiv toga.” A onda je rekao pilotu: “Okreći avion, vraćamo se kući.” Vratio se ĉak i po cenu da Rusija ostane bez onih 11 milijardi dolara. Kad je taj telefonski razgovor voĊen izmeĊu dvojice politiĉara, u Evropi se uveliko smrkavalo. Eskadrile aviona sa bombama za Srbe već su bile u vazduhu. Borislav Lalić

Krvavi planovi Klarka Spasoje Smiljanić | 04. mart 2009.

Bivši komandant NATO ţali što Jugoslaviju nije sravnio sa zemljom, kaţe general Jovan Milanovi? Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Borba Davida i Golijata Strah od raketa S- 300 Klark: Udar bez milosti Jeljcin ima preĉa posla Nismo imali prave saveznike Srbiju potpuno zdrobiti






Srodne teme

  


 


U GODINAMA koje su prethodile bombardovanju, poĉev od 1995, u našoj misiji pri EU u Briselu, kao obaveštajac sa diplomatskim pokrićem ministra savetnika, radio je general Jovan Milanović, slaţući mozaik o pripremama za prvu intervenciju Alijanse u njenoj istoriji. Potvrdu do tada prikupljenih

informacija dobio je u dokumentu od francuskog majora Pjera Anrija Binela, kasnije osuĊenog za nacionalnu izdaju zbog odavanja poverljivih podataka. Milanović Milanović je napustio Brisel decembra decembra 1998. godine. Penzionisan kao general sa zaslugama za odbranu zemlje, Jovan Milanović, deset godina posle NATO bombardovanja bombardovanja Jugoslavije, u razgovoru za za Novosti“ otkriva otkriva nove detalje u vezi sa prvom intervencijom Alijanse u njenoj do tada poluvekovnoj istoriji. - Hteo bih da izdvojim liĉno saznanje o frustriranosti Veslija Klarka Klarka odmah posle agresije na Jugoslaviju i

njegove smene sa poloţaja glavnokomandujućeg NATO. U razgovoru sa evropskim zvaniĉnicima, meĊu kojima je bio i Havijer Solana, Klark je, evocirajući sećanja na bombardovanje, uzbuĊeno naglasio da neće preţaliti što što Jugoslaviju, odnosno odnosno Srbiju, nije nije sravnio sa zemljom. zemljom. Uveren je, rekao je Klark, Klark, da bi to to bio nauk za sve druge koji se budu eventualno suprotstavljali Alijansi. Klark smatra da je njegovo

marginalizovanje marginalizovanje na ameriĉkoj politiĉkoj sceni rezultat toga što za sobom nije ostavio peĉat takvih razmera. Svojom strateškom greškom smatra to što bombardovanje SR Jugoslavije nije realizovano oktob ra 1998. godine, jer je procenjivao da bi balkanska zima“ dodatno nanela posledice širokih razmera na stanovništvo i njegovo preţivljavanje. Procenjivao je da bi primenom doktrine blickrig“ skratio duţinu agresije na moţda manje od mesec dana. * Šta se dešavalo uoĉi bombardovanja u NATO i kako ste sakupljali informacije? - Imao sam kontakte sa više desetina d esetina funkcionera NATO. Fokusirao sam svoje obaveštajne aktivnosti na politiĉke i vojne strukture, a unutar njih na liĉnosti koje rade na pripremi pripremi scenarija i na onima što odluĉuju. U redovnim susretima sa njima sam spoznao tu strukturu, njihovo delovanje, liĉnosti koje uĉestvuju u pripremi ili ili donošenju odluka. odluka. Tamo je funkcionisao funkcionisao sistem kojim se upravlja upravlja iz jednog ili ili više centara, centara, i što je hijerarhija niţa, to su manje znali šta se traţi i dešava. U jednom trenutku, deo tih ljudi bi shvatao da je to, zapravo, suprotno njihovim njihovim moralnim opredeljenjima, opredeljenjima, što im je stvaralo stvaralo košmar košmar u glavama. Pojedinci su ispadali iz tog sistema, neki su se vraćali nazad u svoje zemlje, a neki se prepuštali ĉinovniĉkoj letargiji, uzimajući dobru platu, školujući decu i provodeći se vikendima po Evropi. DUGE PRIPREME

* IZA svih njih, meĊutim, stajale su zemlje ĉlanice NATO. Da li je na tom nivou bilo podela? - Pripreme su traja le dugo iako nisu bile predmet pred met najneposrednijeg razmatranja razmatranja ni politiĉkog ni vojnog komiteta, ali su u zatvorenim krugovima postojali razni dogovori iza scene, u kojima su uĉestvovale zemlje koje su se najagresivnije ponašale tokom agresije - pre svega, SAD, Velika Britanija, koja je bila barjaktar u kreiranju planova za agresiju, te Turska i Holandija. Ali, poĉetkom 1998. godine, polovina ĉlanica NATO je strepela od trenutka trenutka kada će će SAD izneti na na sto nacrt direktive direktive za politiĉku politiĉku i medijsku satanizaciju, i vojnu agresiju na SR Jugoslaviju.

* Od ĉega su strepele? - Strahovale su od ishoda agresije, i tzv. izlazne strategije, jer nisu bile spremne. NATO do tada nije imao iskustvo delovanja izvan svojih granica. Za njih su Srbija i Jugoslavija, ipak, bez obzira na period od poĉetka raspada SFRJ do agresije, postojali u politiĉkoj istoriji. Jugoslavija je bila stabilna evropska zemlja, ratovala na strani saveznika u dva svetska rata, razlikovala se po liberalnijem

politiĉkom sistemu sistemu u odnosu na ostale komunistiĉke komunistiĉke zemlje, vaţan vaţan ekonomski i trgovinski trgovinski partner. Period sankcija je donekle izmenio ovu sliku, ali ne do te mere da bi došlo do takvog razvoja situacije. Zbog toga su se pojedine evropske politiĉke garniture suprotstavljale agresiji. Oktobra, 1998. godine, u Nemaĉkoj, koja se suprotstavljala intervenciji zbog unutrašnjopolitiĉkog stanja, pošto nemaĉke snage nisu imale pravo da izaĊu izvan prostora NATO - dogodilo se da su pobedile snage ĉiji su lideri bili od SAD direktno ucenjeni da ili obezbede uĉešće Nemaĉke, ili se neće realizovati odreĊena kadrovska politika na nivou tih stranaka. Nemaĉki Bundestag je pod pritiskom SAD bukvalno u tri dana promenio politiku Nemaĉke i rekao - OK, podrţaćemo! * Da li se ta, ipak latentna opasnost od podele meĊu ĉlanicama, pojaĉala p ojaĉala tokom kampanje? - Kampanja je trajala 78 dana, ali period apsolutne“ kohezije trajao je najviše 10 dana. Već poĉetkom maja došlo je do razlaza, jer je plan bio - izvršiti snaţan strategijski napad na celokupnom prostoru Jugoslavije, J ugoslavije, pri ĉemu uništiti uništiti celokupan odbrambeni odbrambeni sistem, sistem, (posebno vazduhoplovstvo, vazduhoplovstvo, PVO, logistiĉku logistiĉku podršku i objekte komandovanja). Smatralo se da će se time obezbediti uslovi da se u narednih 10 dana stvore uslovi za potpunu kapitulaciju. Bili su upozoravani da to nije niti logi ĉno niti moguće, ali su bili uvereni u vereni da je NATO tako fleksibilno fleksibilno organizovan organizovan da ima rešenja za svaku situaciju situaciju i da će to biti jedna strašna pobeda

nad nedemokratskim snagama. Smatrali Smatrali su da će to stvoriti uslove za uvoĊenje demokratije u zemljama u vladaju tzv. diktatoriski reţimi, da je to nuţno uĉiniti na tlu Evrope, E vrope, i kao opomena svima drugima. NATO će na taj naĉin obezbediti obezbediti legitimitet legitimitet za buduće intervencije intervencije gde god to budu zahtevali zahtevali ameriĉko englesko-nemaĉki interesi. Prema ameriĉkoj koncepciji, za sva vremena biće eliminisano mešanje UN u legitimne strategijske strategijske iterese. Znaĉi, UN će biti mehanizam koji će u ime tzv. meĊunarodne zajednice obezbeĊivati protektorat na okupiranim teritorijama pokrivajući se rezolucijama, kao što je to sluĉaj sa kojima

Rezolucijom 1244. PARANOJA I NATO

* ŠTA se tokom kampanje ispreĉilo kao problem u NATO? - Najpre, kampanja kampanja nije trajala kratko, i poĉeo je da se stvara otpor u pojedinim strukturama zemalja zemalja uĉesnica. Poĉele su demonstracije u njihovim metropolama. metropolama. Nisu usp eli za kratko vreme da realizuju ciljeve i došlo je do procene da će kampanja trajati znatno duţe. Najzad, pojavilo pojavilo se uverenje da da se kampanjom, kampanjom, bez kopnenih snaga, snaga, ne mogu postići postići ciljevi. Sa tim problemom su se spoticali tokom priprema 1998, i na kraju s u poĉeli kampanju bez saglasnosti oko kopnenih snaga koje bi imale zadatak da uspostave okupacioni sistem. Niko nije bio spreman da dovede

svoje vojnike, niti je invazija bila praktiĉno izvodljiva sa teritorije susednih zemalja, osim Albanije. Najzad, poĉeli su su da zaziru jedni jedni od drugih. Pitali su se ko ko radi za srpsku obaveštajnu sluţbu? sluţbu? Zavladala je paranoja. Više od mesec dana od poĉetka agresije, agresije, zakljuĉili su u NATO, otiĉu otiĉu podaci iz planova planova o dnevnom angaţovanju NATO avijacije. Pitali su se ko to radi za srpsku obaveštajnu sluţbu. Kada sam to ĉuo, u sebi sam pomislio, po mislio, pa, valjda mi, Srbi. Je li opet Francuska u ulozi pete kolone? Opet sam u sebi odgovorio - ne više, sada je lista mnogo šira. * Da li se to dogodilo kada je otkrivena vaša veza sa Binelom, ili još ranije? - Sumnja je postojala uvek, jer Francuska nije potĉinila svoje snage NATO. Pristala je da uĉestvuje u akciji sa odreĊenim brojem aviona, i ta sumnja je postojala. Kada je Binel otkriven, bio je to šlag na tortu: A, da, to je to!“ Onda je pala sumnja na Grĉku, a potom i na neke druge. Amerika je iskoristila taj povod i krajem aprila je premestila centar odluĉivanja o angaţovanju snaga, odnosno izboru ciljeva, u London. Time je NATO praktiĉno praktiĉno bio razbijen. Sada su dve zemlje zemlje odluĉivale o svemu, svemu, ostali su jeli jeli sendviĉe i pili pili koka kolu u komandi NATO.

* Od proleća 1998. imali ste spisak ciljeva NATO. Koliko su se ti planovi poklopili sa onim što se kasnije dogodilo? - Sve ciljeve sam imao i tokom 1995. godine, prilikom bombardovanja Republike Srpske i Republike

Srpske Krajine. Dakle, već sam imao iskustva u metodologiji koju primenjujem, primenjujem, naĉinu kako opserviram NATO, u iskustvu iskustvu sa ljudima. ljudima. Na našu ţalost, ţalost, 1998. godina je je bila kruna mog mog obaveštajnog rada. Planove sam otkrio, ali je agresija bila g otovo neizbeţna. To je bila moja poslednja reĉenica u mom poslednjem obaveštajnom izveštaju iz Brisela. Već u proleće te godine sam imao podatke o onome što se sprema u sedištu NATO u Briselu, o koncepciji, snagama, i već taj opšti o pšti okvir je zaţiveo u maju ili junu. Tada je reĉeno - priprema poĉinje! poĉinje! Poĉeo je moj moj operativni rad rad na temu agresije agresije NATO na SRJ. SRJ. To se završilo završilo odustajanjem od agresije u oktobru 1998. godine, i mojim povratkom u decembru te godine. Ali, plan je ostao koncepcijski istovetan i primenjen je 24. marta naredne godine.

IZVEŠTAJ * Koji su bili elementi tog plana? - Prva i druga faza je bilo sukcesivno uništavanje ciljeva PVO, aerodroma, skladišta, komandnih mesta...

To je trebalo da se realizuje u nekoliko dana. A onda, ako reţim u Beogradu ne bude poslušan“, ili pokaţe otpor, onda primeniti treću i ĉetvrtu, takozvanu fazu apokalipse. Na nju sam upozorio, takoĊe. To je bila faza uništavanja svega postojećeg. E, to je ţal Veslija Klarka. Tu su njemu zasuzile oĉi, što nije imao priliku d a nisko nadleti srpsku teritoriju i vidi prah, pepeo, sveţu krv i lobanje. Ipak, imali su koncepciju globalne odmazde. I verovatno u trenutku kada su se od NATO odlepili“ Amerika i Velika Britanija zbog straha da im otiĉu podaci o aktivnostima, aktivnostima, verovatno su došli na ideju da realizuju. Već posle nekoliko dana su poĉeli da gaĊaju zgrade po p o Beogradu, moguću listu ciljeva su već realizovali u prvih 10 -15 dana. Za njih je maj mesec mesec bio prava mora. mora. Video sam svojim oĉima oĉima da je iseljena iseljena fabrika Moma Moma Stanojlović“ u Batajnici gaĊana desetinu puta, da su daske lomili kao za potpalu. To je znaĉilo da nemaju izbor ciljeva, da nisu smeli da krenu u tzv. fazu apokalipse. Došli su u dilemu - kako izdrţati, kako naterati Miloševića da prihvati pregovore, pregovore, i kako doĉekati doĉekati 50. godišnjicu NATO koja je trebalo trebalo da verifikuje verifikuje koncepciju za 21. vek.

POSLUŠNI SOLANA SPLETOM okolnosti, na vaţnim funkcijama su se našli ljudi kao što je Havijer Solana, koji je jednom, kao

ministar inostranih poslova poslova,, izveo Španiju iz NATO, da bi, uhvaćen u makaze ameriĉkih obaveštajnih i tajnih sluţbi, bio doveden da realizuje ameriĉke ratne ciljeve kao generalni sekretar NATO. To je ĉovek koji nema pedigre za takvu funkciju, kao što ga nema ni danas u EU. Ali, njime se upravlja iz jednog ili više centara i on perfektno realizuje njihove interese - smatra Milanović. RIZIK OBAVEŠTAJCA * DA li ste ikada posumnjali da su sve vreme vašeg boravka u Briselu sagovornici znali ko ste zapravo? - Ne. Oni su ispoljili najveći stepen neprofesionalnosti. neprofesionalnosti. Naravno, Naravno, imao sam odgovarajući racionalan strah da mogu biti otkriven, stavljen pod opservaciju i likvidiran. Ali znao sam da formalno sa NATO nemam

ništa, niti NATO sa mnom. Nisam akreditovan u NATO, nemam obevezu ĉuvanja njegovih tajni. Bio sam ministar savetnik za vezu sa EU u politiĉkom po litiĉkom smislu. smislu. Predstavljao sam se kao neko ko se bavi istraţivanjem svih pitanja koja se tiĉu bezbednosti Jugoslavije, a bezbednost zemlje je za diplomatu zadatak broj jedan. Ti moji kontakti u Briselu su nosili rizik, ali sve do trenutka dok Binel nije priznao kontakt i saradnju sa mnom, bio sam u uverenju da sam bezbedan, jer ako bi moji kontakti sa ljudima u NATO bili

kompromitovani, kompromitovani, i oni bi izgubili posao i karijeru, pa su i oni morali da me ĉuvaju. Uz sve mere bezbednosti, kretao sam se lagodno u NATO-u, do poslednjeg trenutka.

Dubravka SAVIĆ

Ubijeni prvo mostovi Spasoje Smiljanić | 07. mart 2009.

Pod bombama je Novi sad bio 78 dana i no?i. Ţrtve ?e se uvek pamtiti Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



BILE su to, i ostale, rane neprebola. Decenija od vazdušne NATO agresije na Novi Sad, a kao da je juĉe bilo. Po podsećanju, podsećanju, po i dalje vidljivim tragovima rušenja mnogih zdanja, po uvek sveţem cveću na grobovima onih koje su ubile NATO bombe. - Bio je to rat vazdušni, a patnje zemaljske - reći će poznati novosadski knjiţevni kritiĉar Draško ReĊep.

Taĉno 78 dana i noći strepeo je Novi Sad od bombi i projektila. Osećao njihovu razornu moć, ţiveo pod zlokobnim zvukom sirena, ostao bez sva tri mosta, bez zgrade televizije, sa uništenom rafinerijom; rafinerijom; prvi put se sreo sa bombama koje imaju grafitne niti, i ono najteţe - zauvek se rastao s pojedinim svojim sugraĊanima koji su stradali u ovoj agresiji. Jedan od njih je i Oleg Nasov. Tada tridesetogodišnjak. Poginuo je na Varadinskom mostu, u ranu zoru 1. aprila 1999. Taĉno u pet do pet. Tada je i most srušen. Prvi od tri novosadska mosta. Sad mu, eno, belega, kraj novog mosta preko Dunav a. Okruţen je ljubiĉicama. Vazda natopljen suzama svojih najbliţih i uzdasima i sećanjima onih koji su ga poznavali. - Kao da mi je nešto govorilo da se moj sin tog jutra, kad je srušen Varadinski most, zatekao na njemu prebirao je po sećanjima, sećanjima, tog tog ranog proleća 1999, Olegov Olegov otac Milivoje. Milivoje. - Ĉim se razdanilo, pozvao sam nekoliko njegovih dobrih prijtelja. “Jeste, ĉika Milivoje, bio je sa nama skoro do dva iza ponoći. Posle je krenuo kući...” Oţiljci u dušama NE postoji, valjda, valjda, ništa teţe teţe za NovosaĊane nego rušenje sva tri mosta. Neke od njih, kao Ţeţeljev, gledali su kako pokušavaju da ga sruše. On je odolevao, bio ţilav, ali, na kraju, pod tolikom silom bombi, posustao. Zaronio Zaronio u dunavske dubine dubine zauvek. SagraĊen je novi, ali nikad nikad “onaj, onakav”. onakav”. Sad kaţu da će napraviti isti kao pre bombardovanja... Da nije bilo ĉuvenog pontonskog mosta izmeĊu Novog Sada i Petrovaradina, hiljade ljudi bi patile još mesecima od prestanka vazdušne agresije. Varadinski most - srušen je 1. aprila u 5.05. Snaţne detonacije probudile su ceo grad. Bio je to most koji su NovosaĊani najviše najviše voleli. Za njim njim se tog jutra istinski plakalo: poneko je na na njemu ukrao ukrao prvi poljubac, drugi su njime šetali ka Petrovaradinskoj tvrĊavi. Bio je simbol koji su NovosaĊani pokazivali prijatel jima iz drugih gradova. Na istom mestu sagraĊen je novi, još lepši most. Most slobode - srušen 3. aprila u 19.55. Ranjeno je sedmoro ljudi koji su se zatekli na njemu u trenutku kada ga je pogodila raketa. Svi su spaseni pod dramatiĉnim okolnostima. Junak veĉeri bio je ribar iz Sremske Kamenice Velja Teodorović, kasnije dobitnik našeg priznanja “Najplemenitiji “Najplemenitiji podvig godine”. Na istom mestu sagraĊen je istovetni most. ŢeŢeljev most - srušen je 26. aprila u 1.20. Danima odolevajući napadima NATO bombi, prozv an je mostom muĉenikom. Istovremeno Istovremeno je postao i most heroj. Sa ĉetiri projektila je gaĊan 22. aprila, taĉno u 15.10. Pre toga je ciljan noću. PogoĊen P ogoĊen je s najmanje 15 projektila, projektila, od kojih su oni u vetrovitoj, kišnoj dvadeset i šestoj aprilskoj noći bili ogromne razorne moći. I, bili su presudni da i most heroj završi u dunavskim dubinama. Na njegovom mestu sagraĊen je drumsko -ţelezniĉki most. U noći izmeĊu 6. i 7. aprila jedan projektil je eksplodirao u Batinskoj ulici, u naselju Mali Beograd. Drugi je završio u kanalu DTD. Oba su eksplodirala u neposrednoj blizini Temerinske ulice. Ĉetvoro ljudi je povreĊeno. Naselje, NovosaĊanima NovosaĊanima poznatije poznatije kao Vidovdansko, Vidovdansko, deceniju posle: posle: tragovi bombardovanja gotovo da nigde nisu vidljivi. A tragovi u dušama onih koji su te noći ranjeni? Jedna od najlepših graĊevina, zgrada Izvršnog veća, pogoĊena je 10. aprila u 1.34. I nju su neimari doveli u red. Bljutavo je zvuĉalo ruganje pojedinih medija i pokrajinskih politiĉara, politiĉara, nekoliko godina kasnije, “o tome kako su novinari ron ili suze nad pogoĊenom Banovinom”. Moţe biti da d a su te sitne duše zaboravile da ovu zgradu nisu rušili ni u minulim ratovima, ratovima, ali jesu, eto, u NATO agresiji. Moderna postrojenja rafinerije bombardovana bombardovana su sa oko stotinak projektila. Novi Sad je, zbog toga, ĉesto bio na rubu ekološke ekološke katastrofe. I ovde više nema nema rušilaĉkih tragova. tragova. Od svih zgrada, jedino se nikada nije oporavila zgrada Televizije Novi Sad na brdu Mišeluk. Toliko je uništena (bombardovana je pet puta) da je svaka popravka bila uzaludna. Ostala je kao nemi svedok jednog suludog vremena.

Na ĐurĊevdan, ĐurĊevdan, 6. maja, u 14.30, na deo Novog Sada po imenu Detelinara pala su ĉetiri projektila. projektila. Bez krova nad glavom ostalo je 80 porodica, a najmanje 40 ljudi lakše je povreĊeno. I tamo su tragovi bombradovanja nestali. Već deceniju u naselju ţivot grabi dalje. Rušenje mostova i drugih objekata u 78 dana i noći bombardovanom gradu iznedrilo je i svoje junake. Istinske heroje. Oni nisu marili za bombe, nisu se plašili zlokobnih sirena. Njih je bilo uvek, i na pr avom mestu. Bezimeni heroji

Najpre, svi oni bezimeni junaci koji su skelama skelama prevozili graĊane s jedne na na drugu dunavsku obalu. obalu. Skela je bila jedini prevoz. Drugog, ni brţeg, ni boljeg, ni sigurnijeg sigurnijeg nije bilo. Sa tih istih istih skela ili kraj kraj dunavskih obala tih dana, da bi malo razgalili sumornu svakidašnjicu, momci su ĉesto puštali onu poznatu pesmu “Skeledţijo, skeledţijo, prevezi me preko”, grupe “Garavi sokak”. Već pomenuti dunavski alas Velja Teodorović takoĊe je junak NATO agresije. On je sa srušenog M osta slobode spasao nekoliko ljudi. PovreĊene na mostu spasavao je i AnĊelko Radić, takoĊe ribar iz Sremske Kamenice. A, Sreten Bojić, tada radnik GSP i pripadnih rezervnog sastava policije, za vreme bombardovanja, svojim ĉamcem, ĉamcem, popularnom “pentom”, “pentom”, preve zao je oko 37.000 ljudi. Junak sa Mosta slobode je i Milan Drljaĉa, koji je spasao snimatelja novosadske televizije Slobodana Savića. Podvig ih je zbliţio. Godinama su, kraj srušenog mosta, obeleţavali taj dan. I te kako je junak i Nenad Stijaković, Stijaković, tada radnik fabrike fabrike “Pobeda”. On On je, onog jutra jutra kad je srušen srušen Varadinski most, most, zaustavio gradski autobus pun putnika. Vozaĉ nije znao da je most srušen. Jurio je pravo u Dunav. Kakva bi to tragedija bila da se u pravi ĉas nije pojavio Nenad... Oni koji su se pre vozili s jedne na dugu dunavsku d unavsku obalu sigurno će se setiti i omanjeg broda “Jelica”, vlasništvo preduzeća “Heroj Pinki”. Setiće se i njegove hrabre posade. Da su Mitar Sabol i Novica Cvetković vodili dnevnike onoga što su doţiveli prevozeći hiljade ljudi, zabeleţili bi ko zna kakve sve sudbine. Ovako, svima je ostalo samo sećanje. Pa, i takvo da su mnogi bili uporni da se prevezu i oni i, na primer, njihov njihov bicikl. Ili, Ili, tek kupljeni šporet... Veridba na mostu Junaci su tih meseci svakako bili i pripadnici jedinice kapetana korvete Borisa Petrova. Divni momci koji su takoĊe prevozili ljude izmeĊu dve obale. Uvek se treba sećati i radio -amatera, pa vojne policije... To su poznati junaci novosadske drame zvane NATO bombardovanje. A, koliko li je tek bilo bezimenih junaka? Onih koji nikad nikad nisu stigli na novinske stupce, u radio radio i TV emisije.

Kako vreme odmiĉe, lagano odlaze u zaborav svi oni dani, svi oni dogaĊaji za vreme NATO agresije na Novi Sad. To je tako tako normalno, jer se niţu novi dogaĊaji. Ali, Ali, postoji nešto ĉemu ĉemu nema zaborava, što ostaje u srcima, u ranjenoj duši. Recimo, ĉesto rušeno naselje Šangaj, tik uz rafineriju. Njegovi stanovnici su imali nesreću što su u senci moćnih naftnih rezervoara. NovosaĊani su ga ga prozvali “garavi Šangaj”. U njemu je, u jedn om od napada na rafineriju, poginuo i tada 37-godišnji Milan Bajić. Devetoro ljudi je povreĊeno. Mnoge kuće više nikad nisu mogle da budu utoĉište onima koji su se, koliko juĉe, u njima radovali, tugovali, slavili ili snivali neko bolje vreme. Ni u snu nis u mogli da veruju da će doţiveti bombardovanje. Za nezaborav je i priĉa o Svetlani i Branislavu Špijunoviću, iz Sremskih Karlovaca, koji su, kad je srušen Varadinski most, ĉesto dolazili na njegove ostatke i ostavljali bukete ruţa. Brzo će se saznati da su se njih dvoje, baš na sredini mosta, zakleli na ljubav, da su se tu verili. To je i potvrda one priĉe o velikoj ljubavi NovosaĊana prema prema srušenom Varadinskom Varadinskom mestu. Jeste da je bio dotrajao, dotrajao, da je uveliko bio zreo za obnovu, da je bio tesan da se mimoiĊu autobus i putniĉko vozilo, pa, ipak - baš takvog su ga voleli. voleli. I sadašnji Varadinski most NovosaĊani vole, ali nikad kao onaj koji je prvi bio na udaru NATO projektila. I, da se i ovo ne zaboravi: pod bombama je bilo i kulturnih dogaĊanja. Izdavaĉka kuća “Prometej” organizovala je knjiţevne susrete, uliĉnu prodaju knjiga, druţenja pisaca. “Prometej” je tada objavio komplet razglednica novosadskih mostova porušenih tokom agresije. Autori fotografija bili su novosadski fotoreporteri Branislav Luĉić i Dragutin Savić. UZBUNA ZA UZBUNOM

MNOGI su sve vreme agresije proveli u skloništima. Nalickali nova utoĉišta, pa ĉim se zaĉuje zvuk sirene za opasnost, a oni trk, pa u sklonište. Srpsko narodno pozorište je zdušno radilo za vreme bombardovanja: bombardovanja: dve premijere i 46 predstava...

POMRAĈENjE PROZORA KAD je poĉelo bombardovanje i kad su od eksplozija i detonacija prozorska stakla letela u paramparĉad i

na sve strane, neko se dosetio pa je na one “zdrave i ĉitave” zalepio široki selotejp.

Goreli čelik i ljudi Spasoje Smiljanić | 08. mart 2009. Skelet vagona u Grdelici i danas svedo?i o tragi?nom Uskrsu i putnicima nastradalim u klisuri Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



CRNE slike masovnih pogibija ni krivih ni duţnih civila i dan danas lede krv u ţilama, vraćajući sećanje na dane stradanja, kad su pogaĊani vozovi, autobusi, putniĉki automobili, puni ljudi koji su uzalud pokušali da izbegnu ratne strahote.

Skelet meĊunarodnog voza 393 Beograd - Solun, raketiranog u Grdeliĉkoj klisuri 12. aprila, sluţiće zauvek kao najgora ilustracija uţasa rata i divljanja jaĉeg na nemoćnima, koji ni slutili nisu da usred podneva moţe da se desi najgore. Tog dana su sa ĉetiri projektila direktno pogoĊeni drugi i treći vagon u kome niko nije preţiveo, a još dugo se nagaĊalo da li je ţivot izgubilo 17 ili 18 ljudi, u pravom pravom paklenom obruĉu, obruĉu, dok su goreli ĉelik i ljudsko meso. Neki su bili potpuno razneti, neki s mosta pali u Juţnu Moravu, a samo retki su uspeli da ispriĉaju kakav ih je uţas zadesio, dok se mešao miris i zgorelog metala i spaljenih tela.

GaĊali da ubiju Novosti su tada tada objavile priĉu ”Crni uskrs u klisuri” klisuri” o tragediji tragediji tri ĉlana porodice Stanijanović Stanijanović iz Prćilovice Prćilovice kod Aleksinca. Vidosav (45), Divna (40) i Branimir (6), krenuli su na porodiĉno slavlje u se lo kod Surdulice i nikad tamo nisu stigli. Oni su bar sahranjeni kako priliĉi, a mnoge je danima izjedala neizvesnost, dok su traţili najmilije po obalama reke. Vrlo brzo je postalo izvesno da su piloti gaĊali da ubiju. Prvo su nadleteli most i sasvim sigu rno videli voz, tako da je greška bila iskljuĉena. Uostalom, Uostalom, ta vrsta raketa ima kameru, koja ”vidi cilj” i uvek moţe da se reaguje i posle pritiskanja dugmeta. Nameru je potvrdila i kompjuterska animacija napada, koju su uradili struĉnjaci Vojske Jugoslav ije - dva aviona su u brišućem letu gaĊala upravo voz!

”Tajms” je tada objavio izjavu generala Veliĉkovića, koji je kasnije takoĊe stradao, i tek tu nije bilo nikakve dileme - avioni su prvo pogodili dalekovod i voz bez struje u trenu je bio blokiran na mostu. Onda

je stigao drugi drugi talas da se se obruši na pedesetak pedesetak putnika, koliko ih je, prema prema kupljenim kartama, kartama, bilo na prethodnoj stanici.

Stanovnici okolnih sela uzalud su se nadali da će agresor gaĊati most noću, kad nema saobraćaja, ali izgleda da takvo razm išljanje nije bilo ”prioritet” NATO komande. Zlo je moglo da se nasluti i pet dana ranije, kad su piloti ”posejali” bombama njive meštana, pošto im je pobegao isti taj voz. Na kraju su ga stigli i posejali smrt meĊu neduţne. I tada su iz NATO kuhinje u Bri selu stizala objašnjenja da se ”sliĉne stvari dešavaju u ratu”. Pominjane su ”ljudske greške”, uz korišćenje omiljenog pozivanja na ”kolateralnu štetu”, koja će i kasnije biti deo svakodnevice ţestokog medijskog rata u kome se podrazumevalo zaplitanje u krug kr ug sopstvenih laţi. Nije bilo razumnog razumnog objašnjenja objašnjenja ni kad je 1. maja na putu putu Priština - Podujevo kod Luţana, autobus ”Niš ekspresa” preseĉen na dva dela. PronaĊeno je 39 ugljenisanih i izmasakriranih tela, pomešanih pomešanih sa delovima izgorelog autobusa. Nekim ĉudom je preţivelo 16 putnika, doduše sa teškim ranama, koje su još dugo vidane u bolnicama.

Masakr se desio malo posle 13 ĉasova, po nekom ĉudnom pravilu da se najţešći napadi na civilna vozila dešavaju usred dana. U poĉetku se nije znalo koliko je putnika bilo u autobusu, jer se posle guţve u Kuršumliji stajalo kao u gradskom prevozu, a identifikacija je trajala dugo, jer su s ljudima izgorela i dokumenta. Retki svedoci mogli su samo da potvrde veliki broj ţena i dece, kojima posle raketiranja prosto nije moglo da se uĊe u trag. Bio je to drugi, vanredni autobus na istoj liniji, a vozaĉ Vukosav Jelić, meĊu kolegama poznat kao Tuta Bugarin, sam je traţio da sedne za volan, mada se tek bio vratio sa voţnje. ObezbeĊeno je gorivo i Jelić je, kako je tada bilo ĉesto pravilo, krenuo bez suvozaĉa. ”Ako se gine, bolje da poginem samo ja nego dvojica”, rekao je i otišao u smrt. Nišom se tada proneo glas da je vozaĉ ipak ostao ţiv, ali su kolege posle nekoliko dana mogle da dopreme samo njegovo telo.

Vozaĉ heroj u ponovljenom napadu, nekih 50 minuta kasnije, pogoĊeno je vozilo Hitne pomoći i u njemu teško povreĊen sanitetski sanitetski radnik. Samo Samo pukom srećom, ţivu glavu su izvukli izvukli novinari, koji su pohrlili pohrlili na mesto tragedije i postali ”legitimna meta”, kako su umeli da objas ne u Briselu. Vozaĉi ”Niš ekspresa” pokazivali su tih ratnih dana silno herojstvo, ali i snalaţljivost, snalaţljivost, ne dopuštajući nijednog trenutka da se prekine prevoz putnika, uprkos nestašici goriva i stalnom bombardovanju. Bili smo svedoci kad je kolona autobusa i kamiona noću prošla autoputem sve do makedonske granice samo pod pozicionim svetlima svetlima i uz sjaj sjaj meseĉine, kao da su celog ţivota veţbali voţnju voţnju u neregularnim neregularnim uslovima. Posle tragedije kod Luţana, ni ţalost nije mogla dugo da traje, jer je linija obnovljena već sutradan, samo što se vozilo sporednim putevima. Ubrzo je sanirano mesto tragedije i p revoz je nastavljen starom trasom. Već posle dva dana, 3. maja na Savinim vodama kod Peći, opet je cilj bio autobus i opet o pet se tragedija desila oko podneva. Zvaniĉno, bila je to nova greška NATO pilota, a ceh tog svojevrsnog ”veţbanja” bio je previsok - 17 poginulih i 43 povreĊenih, svi sa oţiljcima za ceo ţivot. Desilo se to na putu Peć - Kula - Roţaje, kojim je ”Đakovica prevoz” svakodnevno odrţavao vezu sa Podgoricom, kao da je to bio put u sigurnost, daleko od NATO raketa i stalnog izlaganja smrtnoj opasnosti.

Samo pet kilometara pre ulaska u Crnu Goru, stiglo je zlo s neba da razbije i zapali i autobus i ljude, meĊu kojima je bilo mnogo dece. Napad je trajao goto vo dva sata, kao da

je trebalo sve zatrti i zapreĉiti i samu pomisao po misao da se tim putem pobegne od rata. Posle raketiranja raketiranja je nastavljeno nastavljeno gaĊanje kasetnim kasetnim bombama, a bilo ih je toliko toliko da su još dugo pronalaţene po okolini. Zabeleţeno je da su imale oznaku Sen sor prohimitu-fzu-39/b, oznaku smrtne opasnosti za sve koji im se pribliţe. Spasioci na meti

BOMBARDOVANjE BOMBARDOVANjE je nastavljeno i kad se nevoljnicima na zemlji uĉinilo da je cilj agresora postignut. Isproban je veliki arsenal raznog oruţja i kad su stigli spas ioci, sve je opet ponovljeno, tako da su i oni morali da se spasavaju. Stradale su i cele porodice u automobilima, automobilima, jer bombe nisu birale. Srbi, Albanci, Crnogorci i muslimani

beţali su kod roĊaka u Crnu Goru, Goru, da saĉuvaju ţivot, ali nisu nisu uspeli da pobegnu pobegnu pilotima, koji su ”na ”na neviĊeno” poĉistili sve što se našlo na putu. p utu. Ĉuveni predstavnik NATO za medije Dţejmi Šej, za Srbe je i danas otelotvorenje zla, ĉovek koji je postavljen na to mesto zato što što voli da izmišlja izmišlja neograniĉeno, neograniĉeno, ovog puta je prevršio prevršio i svoju meru, meru, odbivši povezanost Alijanse Alijanse sa tragiĉnim tragiĉnim dogaĊajem! Kao da je neko drugi drugi sluĉajno opalio opalio s neba i sluĉajno sluĉajno pogodio autobus i automobile u koloni.

Ni to nije bio bio kraj nevoljama, nevoljama, jer su kasetne kasetne bombe još dugo dugo odnosile ţrtve. ţrtve. Već prilikom prilikom pada kasetne kasetne bombe poginuo je vozaĉ automobila, automobila, koji je naleteo naleteo na ”dar iz kontejnera”, a onda su deca skupljala skupljala opasne ratne suvenire, koje su pronalazila i na drveću. Mostovi su sve vreme agresije bili svakodnevna meta, meta, pa je tako prekinuta pruga Beograd - Bar, a onda i

drumski saobraćaj, rušenjem mosta kod Kokinog Broda. Veliku sreću su imali seljani Ţarĉa, nedaleko od Ušća, kad su na praznik rada dva projektila promašila obliţnji ţelezniĉki most i zarila se u seoske kuće. ”Samo” osmoro os moro teţe i lakše povreĊenih, bila ns je koji je i kod meštana izazvao nevericu posle ţestoke ognjene vatre s neba. Tako je bilo sve do poslednjeg dana bombardovanja. NATO vojnici gaĊali su mostove, a pogaĊali sve što se kreće peške ili na toĉkovima. U ”opisu” njihovog posla, nigde nije pis alo da ponekad valja razmisliti o posledicama pukog pukog pritiskanja dugmeta, dugmeta, o ljudima, ljudima, koji niĉim nisu zasluţili da postanu ţrtve velikih igara. KONTEJNER SMRTI

U TV magazinu ”Monitor” prvog programa nemaĉke televizije potvrĊeno je da su na autobus kod Peći baĉene bombe koje koje se nalaze u kontejneru, kontejneru, a ”rasprskavanje ”rasprskavanje delova bombi bombi je tako veliko veliko da se štete po lokalno stanovništvo ne mogu ograniĉiti u dovoljnoj meri”. Pouke nisu izvuĉene ni iz interne studije ameriĉke vojske iz 1996. godine, posle bombardov anja srpskih poloţaja u Bosni, kada je general Majkl Rajan zabranio zabranio korišćenje korišćenje kasetnih bombi. bombi. Struĉnjaci podsećaju da dodatni problem predstavlja opasnost prilikom uklanjanja, uklanjanja, jer ĉak 10 odsto bombi ne eksplodira. ”To je najopasnija zaostavština zaostavština Zalivskog rata”, ocenio je ameriĉki general Frenk Ragano. ”SLUĈAJNO” RAKETIRANjE SVAKA civilna pogibija na srpskom tlu podrazumevala je pravdanje iz sedišta NATO u Briselu. Tako je bilo i posle raketiranja raketiranja autobusa autobusa na putu Priština Priština - Podujevo kod Luţana. ”Autobus je pogoĊen sluĉajno, prilikom raketiranja mosta”, glasila je uobiĉajena poruka. ”Rojters” je javio, navodeći vojne izvore, da most u Luţanu nije ni bio na listi ciljeva, ali je neimenovani oficir dodao: ”To ne znaĉi da se to nije dogodilo”! Dragoslav Slomo vić

Podmukli udari s neba Spasoje Smiljanić | 09. mart 2009.

U Nišavskom okrugu poginulo 44 ljudi, 3.040 ku?a je ošte?eno, a vazdušna opasnost trajala 52 dana. Najviše Nišlija stradalo od kasetnih bombi bomb i Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.



Batina za neposlušne “Duh” od milijardu dolara Zemlja pod okom neba Bombe ubijaju i posle rata

11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Dali sve od sebe





Srodne teme

    



Dva milenijuma star je carski grad Niš, ali u svojoj istoriji nije zapamtio tako koncentrisano i tako bestijalno razaranje kakvo se dogodilo pre ravno jedne decenije. Za samo 78 dana projektili NATO u

Nišavskom okrugu okrugu odneli su 44 ţivota, ţivota, ranili više više stotina, uglavnom, uglavnom, civila, civila, oštetili 3.040 3.040 kuća, a 95 potpuno uništili. uništili. Ĉak 121 porodica morala je da krov nad glavom potraţi u nekom od hotela ili u kolektivnom prihvatilištu. prihvatilištu. Prema podacima prikupljenim krajem 1999. godine, iz raznih zvaniĉnih i nezvaniĉnih izvora, koji su objavljeni na sajtu Skupštine grada Niša, tokom agresije NATO snaga na Jugoslaviju, kako u gradu, tako i na podruĉju Kosova i Metohije, poginulo je ukupno 56 Nišlija - civila, vojnika, rezervista i pripadnika MUP-a.

Još su sveţi oţiljci i rane u dušama neduţnih ţitelja grada na Nišavi, koji uz Prištinu i Novi Sad spada u grupu gradova na kojima je NATO alijansa najĉešće ”trenirala” strogoću, sejući bombe, od kojih i danas nema mira. Zabeleţeno je da je pre godinu dana na krovu Osnovne škole ”Duško Radović” u naselju Duvanište otkrivena neeksplodirana kasetna bomba. Stratezi NATO nisu ni pokušali da objasne kakvu su to krivicu za dogaĊaje na Kosovu i Metohiji imala deca, osnovci, o snovci, pa ih je trebalo ”pripitomiti” ”prip itomiti” bombama bombama ĉija je upotreba odavno zabranjena. zabranjena. Stara meta

Prema ratnoj statistici, koju je, po opštem mišljenju, veoma uspešno prikupio i u knjizi pod naslovom ”Niš u ratnom plamenu” objavio mr Novica RanĊelović, tokom 78 dana rata Niš je bombardovan ĉak 40 puta. Na grad su ispaljena ispaljena 324 projektila, projektila, od toga 161 avionska bomba bomba i 71 tomahavk (krstareći) projektil. projektil. Baĉeno je 36 kontejnera kasetnih bombi. Posebnu specifiĉnost ĉinilo ĉinilo je bacanje osam ”staklenih bombi”, koje je trebalo da onesposobe glavnu trafostanicu i ostave grad bez struje. MeĊutim, Nišlije su se metlama borile protiv posledica koje su ostavile ove bombe i bile vrlo vrlo uspešne u njihovom njihovom otklanjanju. Grad je samo samo nekoliko sati ostajao bez struje, pa je tako plan NATO propadao.

Vazdušna opasnost u gradu trajala je punih 75.236 minuta, ili taĉno 52 dana, 5 sati i 56 minuta. Avioni NATO više od 20 puta su probili probili zvuĉni zid iznad grada. Najviše bombardovani bombardovani objekat bio je aerodrom. Tonama Tonama bombi uništen je u potpunosti ovaj objekat, koji je Nišlijama predstavljao tek otvorena vrata Evrope. Aerodrom u Nišu u prošlom veku bio je nezaobilazna meta neprijatelja i saveznika u Drugom svetskom ratu. Na poĉetku ovog najnovijeg rata greške nije bilo. U prvom napadu na Niš, 25. marta avioni NATO su prvu raketu poslali na vojni medicinski stacionar, a ostale na aerodrom.

U bombardovanju je srušeno ili znaĉajnije uništeno 179 privrednih objekata, 8 energetskih, 25 infrastrukturnih, infrastrukturnih, 3.040 individualnih stambenih i 98 kolektivnih stambenih objekata. Stradala s u i 24

obrazovna objekta, pet zdravstvenih i osam objekata specijalne namene. Uništeno je ili oštećeno 10 autobusa i 97 automobila.

Poput većine gradova u tadašnjoj Jugoslaviji, Niš je prvih dana i nedelja bombardovan uglavnom noću. MeĊutim, od 27. aprila granatiranja su bila kombinovana - i noću i danju. Nišlije su posebno zapamtile zapamtile dnevno bombardovanje bombardovanje 7. maja u 11.20 ĉasova, kada je na dva lokaliteta lokaliteta prostor oko Velike Velike pijace kod TvrĊave (ulice Šumatovaĉka, Šumatovaĉka, Anete Anete Andrejević i druge) i Kliniĉki Kliniĉki centar baĉeno osam kontejnera tzv. kasetnih bombi. Bio je to dan u kome je poginulo ĉak 15 ljudi. Ţestoko je bilo i 11. maja, u isto vreme, u 11.20 ĉasova, kada je na objekte ”Jugopetrola” i ”Energogasa” baĉeno novih šest bombi, kao i sutradan kada je na stambeni kompleks Duvanište baĉeno ĉak 27 bombi, od kojih 19 kasetnih kontejnera. Tih dana stradalo je mnogo civila i uništen veliki broj objekata, autobusa i automobila. Zlo na Uskrs

Sirene kojima je oznaĉavana vazdušna opasnost prvih nedelja oglašavale su se ug lavnom u veĉernjim ĉasovima, a znak za prestanak opasnosti davan je u jutarnjim satima. MeĊutim, onda kad je otvoren takozvani ”bugarski koridor” sirene za vazdušnu opasnost postale su znatno ĉešće. Nišlije su tada pod uzbunom, uglavnom u skloništima, ţive le i po 22 sata dnevno. - Bilo je to psihološki najteţe za sve nas - priseća se Jovan Petrović Petrović (54), mašinski mašinski inţenjer, inţenjer, koji je rat proveo u jednom od skloništa u stambenom stambenom naselju Duvanište. - Bilo mi je teško da porodicu okupim, jer je moja kći na prvi zvuk sirene trĉala u podrum, a sin, koji je tada imao 21 godinu, nije hteo ni da ĉuje da se sakrije.

Pošto je Niš bio sedište Treće armije, ar mije, NATO nije prestajao da ga bombarduje ni u dane praznika, niti vikenda. Ĉak 10 puta grad je bombardovan u dane vikenda, ali je najţešće udare doţiveo na najveći hrišćanski praznik Uskrs - 11. maja (3 puta), 12. i 13. maja (dva puta). U dane Uskrsa na Niš je baĉeno 60 bombi.

U toku NATO bombardovanja najviše su stradali privredni objekti u tzv. severozapadnoj industrijskoj zoni. Posebno veliku štetu je pretrpela Duvanska industrija. Po mnogima, to i nije bilo nikakvo iznenaĊenje, jer su se u njoj proizvodile cigarete, koje u svakom ratu predstavljaju strateški proizvod. Direktno Direktno su raketirani i teško stradali ”Jugopetrol”, ”Energogas”, ”Elektrotehna”, MIN, ”Soprodukt”, ”Kopaonik” i drugi. Fabrika duvana je prvi put raketirana 5. aprila 1999. godine, a zatim je pretrpela još tri napada iz vazduha. Pošto su mašine već bile dislocirane, najveću štetu fabrici nanele su rakete ba ĉene na zgrade i dve trostepene rakete koje su pogodile skladište sa oko 1.250 tona duvana. Poţar je gašen 58 sati sa osam vodenih topova. Osim velikog skladišta, uništena je polovina glavne fabriĉke zgrade iz 1930. godine i energana, kao i drugi objekti. Procenjena šteta u fabrici iznosila je j e 72 miliona tadašnjih nemaĉkih maraka. Iako se znalo da će fabrika biti bombardovana, proizvodnja cigareta u njoj, ali i na drugim lokacijama nije prekidana uprkos sirenama i raketama. Na ostacima jedne od tih raketa n alazila se ciniĉna agresorska poruka ”Trĉite brţe”, brţe”, a na drugoj drugoj je bilo pitanje: pitanje: ”Da li još ţelite ţelite da budete budete Srbi”. ”Meke” bombe MeĐutim, Nišlije se tih poruka nisu uplašile. Prema podacima koje je prikupio mr Novica RanĊelović, u adao je veliki broj stambenih objekata. Samo do 15. jula 1999. godine Gradskoj bombardovanju Niša str adao komisiji za procenu ratne štete podneto je 3.886 zahteva vlasnika individualnog stanovanja, kao i odreĊen broj zahteva iz iz 98 objekata kolektivnog kolektivnog stanovanja. stanovanja. Najviše je stradalo stradalo stambeno naselje Šljaka i selo Medoševac, koji su direktno bombardovani avionskim bombama, bo mbama, zatim stambene ĉetvrti u okolini TvrĊavske pijace, Klinike za patologiju i naselje Duvanište, koji su bombardovani kasetnim bombama. Od infrastrukturnih objekata na jveća šteta je naneta direktnim direktnim bombardovanjem trafostanice ”Niš ”Niš 2” u naselju Nikola Tesla. Ova trafostanica, koja predstavlja i raskršće u distribuciji struje ka jugu Srbije, gaĊana je ”mekim” staklenim bombama, pa je to izazivalo mrak u velikom delu Srbi je. Od bombi je stradao i Betonski (kameni) most u centru Niša, dok su Popovaĉki most na Nišavi i nadvoţnjak na autoputu kod Trupalskih šuma potpuno uništeni. U mnoštvu ruţnih uspomena koje je za sobom ostavilo NATO bombardovanje posebno mesto pripalo je oštećenju Betonskog mosta u centru grada. Taj most nije imao nikakav strateški znaĉaj, osim što je preko njega vodio put ka glavnoj niškoj pijaci. U to vreme Nišlije su uglavnom u šali objašnjavale da je to zapravo bio pokušaj NATO da zaplaši - Grke, koji s u pruţali podršku Srbima. Konzulat Grĉke nalazio se neposredno kraj mosta, a posle bombardovanja na njemu više nije bilo nijednog ĉitavog prozora. Osim Klinike za patologiju i Osnovne škole u Medoševcu objekti javnih sluţbi nisu direktno raketirani. MeĊutim, veliki broj objekata iz ove kategorije stradao je zbog blizine vojnih i drugih objekata, koji su direktno bombardovani. Najveća oštećenja, uz školu u Medoševcu, pretrpeli su kompleksi tehniĉkih

fakulteta i škola na Gradskom polju, Dom uĉenika srednjih š kola, Studentski dom, Narodni muzej i nekoliko zdravstvenih stanica.

Uprkos bombama i velikim razaranjima, ţivot se u gradu odvijao takoreći bez zastoja. Doduše, bilo je kod mnogih ljudi zabrinutosti, pa i straha, ali su sve gradske sluţbe, kao i javna pre duzeća nakon poĉetnog nesnalaţenja, profunkcionisali. profunkcionisali. Bioskopi, pozorišta, muzeji i galerije zatvorili su svoja vrata, ali je zato na otvorenom bilo puno protestnih skupova, koncerata, predstava.

Ono što moţda reĉitije od svega svedoĉi o vitalnosti Niša i Nišlija jeste ĉinjenica da je u 78 ratnih dana, te 1999. godine, u niškom porodilištu roĊeno 620 beba, 312 deĉaka i 308 devojĉica i da je u isto vreme sklopljen 101 brak.

POGINULE NIŠLIJE Tokom agresije NATO na Jugoslaviju poginulo je u Nišu i na Kosovu i Metohiji 56 Nišlija - civila, vojnika, rezervista i pripadnika MUP-a.

Poginuli civili: Miroslav Stojković, Verka Mladenović, Petar Mladenović, Zoran Jovanović, Milen Milojković, Vukosav Jelić, Vera Ilić, Ţivorad Ilić, Aleksandar Deljanin, Boţidar Veljković, Ljubiša Stanĉić, Boţidar ĐorĊević, Gordana Sekulić, Trifun Vuĉković, Slobodanka Stojiljković, Dragiša Vuĉić, Saša Miljković, Ljiljana Spasić, Gerasim Jovanovski, Milutin Ţivković, Dragiša AnĊelković, Zoran Nikolić, Jagoda Jagoda Mladenović, Dušan Dušan Manĉić i Vukosava Vukosava Manĉić. Poginuli vojnici i rezervisti: Aćim Tadić, Dragoslav Janković, Dejan Manĉić, SrĊan Cvetković, Denis Đurić, Aleksandar Milenković, Ivan Stankov, Dejan Denić, Siniša Milošević, Slaviša Stošić, Igor Stanojević, Bojan Pavlović, Saša Ilić, Ivan Miladinović, Miodrag Ignjatović, Dragan Milošević, Bojan Vasiljević, Milan Jovanović, Momĉilo Cvetković, Siniša Filipović, Slaviša Filipović. Poginuli pripadnici MUP- a: Dragan Barać, Goran Marković, Zoran RanĊelović, Goran Aleksić, Miroslav Mitić, Slavoljub Krstić, Zoran Blagojević, SrĊan Lazarević, Goran Nikolić i Slavoljub Stanisavljević. BREZOVE METLE

U sedmoj nedelji rata NATO je prvi put primenio novo ”meko” oruţje, koje je izazvalo raspad elektroenergetskog elektroenergetskog sistema Srbije. MeĊu pogoĊenim objektima nalazila se i trafostanica ”Niš 2”. - Pouzdano je utvrĊeno da NATO u nedelju uveĉe, 2. maja, nije koristio ”grafitne bombe” za napad na naš elektroenergetski elektroenergetski sistem - rekao je tim povodom Dragan Milanović, direktor tehniĉkog servisa ”Elektrotimoka”. - Na razvod na postrojenja elektromreţe baĉena su specijalna staklena vlakna, debljine šest mikrona, koja s jedne strane imaju na sebi mikroskopski tanak sloj aluminijuma. aluminijuma. Vlakna su poput paukove mreţe prekrila prekrila visokonaponske visokonaponske vodove, a aluminijum aluminijum je kao odliĉan provod nik izazvao kratke spojeve.

Vlakna su uklonjena obiĉnom brezovom metlom, ali je za taj posao bilo potrebno mnogo vremena, pa je grad bio bez struje više sati. Zoran ARACKI

Grad sravnjen sa zemljom Spasoje Smiljanić | 10. mart 2009. Meta NATO projektila bi li su civilni ciljevi, a me?u 15 ubijenih u Aleksincu, najviše je

bilo penzionera. Japanski izvešta? video novu Hirošimu Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.




Vokerova podvala iz Raĉka Gde se nalazi Kosovo?

14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Krvavi planovi Klarka Ubijeni prvo mostovi




Srodne teme

    



U ALEKSINCU, kad je bombardovan, nije bilo vojnika. vojnika. Nije bilo ni vojne tehnike. Mala kasarna, nedaleko

od centra, odavno je bila izmeštena. Grad je, ipak, bio meta NATO avijacije, prva urbana sredina koja je posle dva napada (od (od ukupno ĉetiri), ĉetiri), bila straviĉno straviĉno razorena. Pod ruševinama je stradalo stradalo 15 neduţnih neduţnih ljudi. Svi su bili civili: uĉitelji, stu denti, radnici, penzioneri. Slike uţasa, uprkos medijskoj blokadi, nekako su se provukle u svet. Prvi put probudile uspavanu intelektualnu javnost sveta. Prvi put snaţno je osuĊen ovaj zloĉin. NATO je priznao: bila je tehniĉka greška. Ispostaviće se, meĊutim, da će takvih ”grešaka” biti i u narednim danima agresije. Prvi napad, 5. april 1999. godine, 21.45. P et puta se prolomilo nebo nad Aleksincem. Pet razornih

projektila palo palo je u centar grada. ”U samo samo jednoj sekundi sve sve je postalo ruševina, ruševina, a ţivoti preţ ivelih pakao”, izveštavali izveštavali su reporteri. reporteri. ”Straviĉan je bio prizor dok preţiveli rukama rukama i nogama kopaju, traţeći svoju zatrpanu decu, oĉeve i majke, rodbinu”, prenela je slike stradanja grĉka novinarka Liana Koneli. ”Nigde zidova, nigde kuća. Svuda sivilo od pepela i haos. Isprepletane grede. Cigle razbijene u paramparĉad, deo deo zidnog sata, deĉja lutka, dopola zatrpana ruševinama. ruševinama. Tamo gde su ostali zidovi zidovi zjape otvori umesto prozora i radijatora. Radijatori su na srušenom krovu, a okolo delovi pokućstva i srĉa. Gde god pogled podigneš smrt i muk. Stoje ljudi pored razvaljenih i srušenih kuća. Zure u zgarišta. Tu su još, ove vedre aprilske noći, bili domovi njihovih komšija, sve do onog jezivog huka, ĉija se tutnjava, u trenutku napada, ĉula kilometrima”, beleţio je Joca Antonijević, reporter ”Ilustrovane politike”. ”Ulica Vuka Karadţića, bio je tu negde broj 72, sad hrpe uţasa. Ispod tih hrpa još ima mrtvih. Tek treba da izvlaĉe Miladinoviće, Miladinoviće, Dragicu, Draganu i njihovu ćerku Svetlanu. Ulica Dušana Trivunca z brisana sa lica zemlje”, izveštava reporter ”Novosti” Dušan Stojanović. ”Dom zdravlja ne postoji. Okolne kuće, gomila ruševina. Ispod njih, preţiveli izvlaĉe delove tela stradalih: ruke, noge, deĉje cipelice, knjige, porodiĉni albumi...” U gomili izmešanih cigala, greda i prašine, završili ţivot Radojka i Voja Jovanović i braĉni par Sofija i Jovan Radojiĉić, penzioneri. Stradao i Velimir Stanković, ĉuvar u ”Agrokolonijalu”. Cele noći stiţu samo vesti o smrti. Ujutro, ţivi se prebrojavaju. MeĊu njima nema Marine Ma rine Paović, studentkinje ekonomije. Ubijena je u prvom napadu N ATO avijacije.

Hrpe uţasa Sutradan, rano, dok se još tragalo za ţrtvama - a lekarske ekipe borile se za ţivote oko 40 povreĊenih, u Aleksinac su stigli i novinari svetskih medija (većina je bila smeštena u Beogradu). Uverili su se u zastrašujuće razmere bombardovanja. Slike pakla, ovoga puta, brzo su obišle svet. Novinar japanske agencije poslao je ovakvu vest: ”Aleksinac je nalik Hirošimi iz avgusta 1945, kada su je pogodile ameriĉke bombe.” A kanadski general Luis Mekenzi napad na Aleksinac i stradanje civila kvalifikovao je - zloĉinom. - Uţasnut sam ovim što sam video - bile su reĉi generala, koji je u Aleksinac doputovao sa jednom

kanadskom televizijskom ekipom. Konaĉno, posle 12 dana bomb ardovanja, sudbina razorenog Aleksinca pokrenula je deo slobodoumne,

intelektualne intelektualne javnosti sveta. Reagovali su i osudili napad ameriĉki profesori iz Bruklina, udruţenja iz Grĉke, Italijani iz Đenove. NATO je tek u kasnim popodnevnim popodnevnim ĉasovima (6. aprila) saopštio da je ”bila greška”. greška”. Vojni portparol alijanse vazduhoplovni oficir Dejvid Velbi, objašnjenje je upakovao u jedva tri reĉenice: ”Prilikom vazdušnih napada na Aleksinac, jedan projektil je promašio metu za oko 600 metara. Do toga su, eventualno, mogl i da dovedu: tehniĉki kvar ili dejstvo protivvazdušne odbrane. Meta je trebalo da bude vojni objekat.” - Ovo je teţak zloĉin koji se ne moţe pravdati navodnom greškom - reagovao je Spiros Kiprijanu, predsednik grĉkog parlamenta, koji je doputovao u posetu razorenom gradiću gradiću na Moravici. Reagovanja i osude pokrenule su i meĊunarodnu organizaciju ”Hjuman ”Hjuman rajts voĉ”. Ova organizacija je, dva dana posle bombardovanja, zatraţila ”hitnu istragu o napadu na Aleksinac u kojem je ubijeno više civila”. U saopštenju, izdatom u Njujorku, ova organizacija od NATO traţi da ”preduzme vidljive i odluĉne korake da se na minimum svedu civilne ţrtve, te da se na odgovornost pozovu svi oni koji prave takve smrtonosne greške” (kako je, meĊutim, završio ovaj apel, već je poznato). Novi zloĉin Nekako u isto isto vreme oglasio se i Jirţi Dinstbir, Dinstbir, specijalni specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za ljudska prava. prava. Tek tada je ukazao na ”ĉist promašaj NATO”, i rekao: ”Albanci su u vreme Miloševićevog reţima imali takva prava, o kojima su drugi, u sliĉnim komunistiĉkim reţimima reţimima mogli samo da sanjaju.” Uprkos oštrim reagovanjima dela svetske javnosti, bilo je i aplaudiranja. Bio je to i povod da se 9. aprila oglasi i ruski nobelovac Aleksandar Solţenjicin. Kazao je: ”Ne mogu da shvatim zašto neke ev ropske vlade aplaudiraju takvoj akciji u kojoj NATO ţeli da uništi jednu divnu evropsku zemlju. NATO je zbacio Ujedinjene nacije, zgazio je njihovu Povelju i uspostavio zakone starog veka, koji su glasili: u pravu je onaj

koji je jaĉi. I oni, svima nama, nude da sa tim zakonima uĊemo u sledeći vek i ţivimo u takvom svetu.” Ali na sve osude ovog zloĉina, kako su ga kvalifikovali jedan svetski lider (Kiprijanu) i jedan ugledni vojnik (Mekenzi), komanda NATO u Briselu neće se obazirati. Zloĉin će se ponoviti v rlo brzo, upravo u Aleksincu. Posle još tri napada na grad u kojima, na sreću, nije bilo ljudskih ţrtava, usledio je ĉetvrti, u noći izmeĊu 27. i 28. maja u 00.33. U ovom napadu, koji je trajao 17 minuta, u kojem je ispaljeno sedam projektila, ubijeni su p enzioner Branislav Mitrović (79), domaćica Dušanka Savić (43) i Predrag Nedeljković, zamenik zamenik direktora direktora Zdravstvenog centra centra u Aleksincu. Aleksincu. Teţe i lakše lakše je povreĊeno više više od 10 ljudi.

Opštinska komisija, popisujući i materijalnu materijalnu štetu, navela je u izveštaju: tokom samo dva napada, uništeno je 766 porodiĉnih porodiĉnih kuća, oštećeno i razoreno 908 stanova. stanova. Uništena Uništena kompletna privreda: privreda: porušene i onesposobljene sve fabrike i pogoni, 3.000 ljudi je ostalo bez posla. ZAPANJENI I AMERIKANCI

OVO što smo videli, to su strahote - zakljuĉili su ĉlanovi severnoameriĉke delegacije za solidarnost sa Jugoslavijom, Jugoslavijom, koja je ubrzo posle bombardovanja posetila Aleksinac. Barv Lituh, profesor istorije na Univerzitetu u Bruklinu, poruĉio je svojim sunarodnicima i vlastima Amerike: ”Ovo je humanitarna katastrofa i Amerika ima moralnu i materijalnu obavezu da nadoknadi štetu.” Delegacija iz Severne Amerike, uz to, je obećala da će ameriĉkoj javnosti preneti sve što su videli u Aleksincu, a srpskim vlastima ponudila pomoć u prikupljanju dokaza za optuţnicu protiv ĉlanica NATO, koje su uĉestvovale u bombardovanju. ALEKSINAC DANAS

”NATOVKE” SAD BRIŠU TRAGOVE DANAS, deset godina posle NATO agresije u kojoj je ceh platio i Aleksinac u kojem su bombe najţešće udarale i sejale smrt po urbanim grads kim jezgrima, daleko od eventualnih ”legitimnih ”legitimnih vojnih i policijskih ciljeva”, u gradu na Moravici gotovo da nema tragova nekadašnjeg zgarišta. MeĊutim, ostala su zauvek gorka sećanja na razorene domove, uništena preduzeća i druga materijalna dobra, a pre svega neizbrisive uspomene na ugašene ţivote. Aleksinac je po završetku NATO agresije bio prvi grad u kojem je poĉela obnova. U junu 1999. poĉela je izgradnja prve stambene zgrade u Ulici Dušana Trivunca, tri meseca kasnije i druge preko puta, kao i više porodiĉnih kuća u Ulici Vuka Karadţića. Ubrzo je došla na red i Niška ulica, dve ĉetvrti koje su sravnjene sa zemljom 5. aprila, odnosno 28. maja, i u kojima je direktno stradalo ukupno 14 civila.

IzmeĊu dve pomenute višespratnice, nazvane ”natovke”, u kojima su topli dom našli oni koji su od projektila ostali ostali bez krova nad glavom, na 24 ţrtve tokom 78 dana agresije danas danas podseća monumentalno monumentalno

spomen-obeleţje sa njihovim imenima.

Obnovljeni su i Dom zdravlja, vrtići, škole, mnoge kuće i stambene zgrade strada le u srcu grada. Zahvaljujući pomoći drţave, nekada rudarski grad sa 18.000 stanovnika u ovom delu Pomoravlja, za samo dve godine dobio je potpuno novo ruho.

Jednom reĉju, tamo gde je moglo da se obnovi obnovljeno je, gde je to bilo nemoguće, izgraĊeni su novi objekti, ali izgubljene ljudske ţivote niko neće moći da vrati. Kao i mnogi drugi gradovi, danas je Aleksinac sa polumrtvom privredom i uglavnom neuspešnom privatizacijom, privatizacijom, sa oko 7.000 nezaposlenih nezaposlenih u celoj celoj opštini i pribliţno pribliţno toliko onih koji nešto ra de i ponekad nešto prime, sa armijom od desetak hiljada penzionera koji ”deţuraju” na šalterima pošte i banaka. Aleksinac je i grad mladih koji sanjaju posao, grad sa tri srednje, osam osmogodišnjih i jednom višom školom. Grad sa geografskim poloţajem kakav bi mnogi poţeleli postao je, naţalost, grad bez izgleda da uskoro izaĊe iz uĉmalosti i nazadovanja, uprkos velikim resursima.(Dušan StojanoviĆ) Milena MARKOVIĆ

Prve bombe na kasarne Spasoje Smiljanić | 11. mart 2009. Na Kosovu i Metohiji NATO je najpre zasuo bombama kasarne u Prištini P rištini i Prizrenu. Kod Prizrena poginulo 100 albanskih izbeglica Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme






Sluĉaj Artemije

 



Sve ţene Lotara Mateusa

PRVA NATO bomba na Kosmetu pala je na kasarnu VJ u Prizrenu, prvog dana agresije. Samo dva minuta

kasnije, desetak aviona zasulo je bombama i kasarnu “Kosovski junaci” u Prištini. Te, prve noći napada bombardovan je i podzemni vojni arerodrom u Vrelu, iznad civilnog civilnog prištinskog prištinskog aerodroma, pod planinom Goleš. S obzirom na to da su sve kasarne već bile ispraţnjene, nije bilo ţrtava. Ipak, one su najvećim delom odmah razorene. Najsnaţniji napad, sedam puta za dva sata, izvršen je na podzemni vojni aerodrom, gde su već bili uskladišteni “migovi” 19 i 21 Vojske Jugoslavije, koji se i zbog tehniĉko -tehnološke zaostalosti nisu upuštali u borbu sa Nato avijacijom. U vezi sa ovim objektom, kasnije će se ispostaviti veoma vaţnim za potrebe snaga UN, taĉnije Kfora, zanimljivo je da i pored hiljada ispaljenih bombi i raketa “tomahavk” nijedna nije oštetila dve piste koje su išle iz podzemnog dela, kao ni glavnu, što je bio dovoljan dokaz da su ĉuvane za njihove potrebe, kada NATO uĊe na na Kosmet. Kao Kao što će ostati velika tajna zašto je ruska jedinica iz sastava sastava Sfora prva ušla ušla na Kosmet i zaposela ovaj aerodrom, koji su šezdesetih godina projektovali njihovi vojni struĉnjaci. Već drugog dana NATO agresije gaĊane su vojne kasarne u Uroševcu, Vuĉitrnu, Đakovici, Peći, kao i vojna skladišta i sistemi veza širom Kosova i Metohije. Razorena je i moderna auto buska stanica, preko puta kasarne u Prištini, jer je NATO -u, kako su zabeleţili mediji, dojavljeno da je u njoj mnogo mobilisanih srpskih vojnika, što nije bila istina. Stradalo je petoro putnika, koji su se tu zatekli. Već trećeg dana bombardovanja “tomahavk” raketama bombardovana je pošta u glavnom gradu pokrajine u kojoj je poginuo radnik obezbeĊenja, a s obzirom obzirom na to da se u neposrednoj blizini blizini nalazila nalazila i omanja kuća kuća turske porodice Gaši u njoj su od plinskih plinskih boca koje su su eksplodirale poginuli svi ĉlan ĉlan ovi ove familije: petoro dece, roditelji i baka. Iako je pošta teško oštećena, telefonske veze u pokrajini nisu prekinute, jer je njeno ĉvorište dan ranije izmešteno na drugu lokaciju. Noć kasnije NATO NATO se obrušio obrušio na sve vojne objekte, objekte, posebno na kasarnu u Prištini. Te noći noći poginuo je Ţivorad Boţidarević, civil po ugovoru i dva vojnika intendanta, koja su došla da preuzmu deo zaostale hrane. GaĊana je i obliţnja zgrada “Jugopetrola”, svi rezervoari goriva, a od snaţnih eksplozija automobili automobili sa parkinga letel i su ĉak na vrh zgrade i tu ostali. Poruke Albancima

NAREDNOG dana dana bombardovanja poĉinje poĉinje egzodus šiptarskog šiptarskog stanovništva prema Albaniji i Makedoniji. Pripadnici OVK koji su imali zadatak da napadaju vojsku i policiju Jugoslavije na svim pravcima i izvlaĉ e je na brisani prostor, poĉeli su iz gradova da se sa civilima civilima povlaĉe ili ili sklanjaju u šume. šume. Mediji su zabeleţili zabeleţili letke u kojima su pozivali albansko stanovništvo da svi napuste svoje domove, zasigurno raĉunajući da će u svet odmah otići slika o “humanitarnoj katastrofi” ĉitavog albanskog naroda na Kosmetu. Za nekoliko dana, koliko im je trebalo da odu u ove dve susedne drţave, smanjeno je, a na većini pravca i potpuno prestalo NATO NATO bombardovanje i usmereno na pojaĉane napade na centralnu Srbiju i Vojvodin u. Ipak, u prva ĉetiri dana bombardovanja, bo mbardovanja, samo samo u Prištini je poginulo 15 civila u raznim delovima grada, a u Kliniĉko - bolniĉkom bolniĉkom centru smešteno 50 teţe i lakše povreĊenih povreĊenih civila, od kojih su nekima nekima morali da se amputiraju delovi tela, zbog teškog ranjavan ja. NATO agresija agresija ne prestaje. Poĉetkom aprila aprila u Starom Grackom, Grackom, kod Lipljana, Lipljana, koje će posle posle dolaska snaga snaga UN doţiveti veliku tragediju u kojoj je ubijeno 17 srpskih ţetelaca, od NATO bombi na spavanju je ubijena ĉetvorogodišnja Dragana Dimić, njen godinu dana stariji brat je teško ranjen kao i otac Siniša, koji je je spavao u susednoj sobi. Avionska bomba je i u susednoj komšijskoj kući usmrtila braĉni par Boška i Jevrosimu Janković, iako nigde u okolini ovog srpskog sela nije bilo ni vojske ni policije, što je bio dokaz da su civili stradali u namernim bombardovanjem avijacije po civilnim ciljevima. ciljevima.

Vojska Jugoslavije je ĉvrsto drţala granicu i organizovala dobar manevar. Zasigurno ozlojeĊeni ĉinjenicom da za pet dana nisu uspeli da ostvare plan, komandanti NATO snaga su se tih dana opredelili i za napade

kasetnim bombama, zabranjenim po svim vojnim konvencijama. I nad mrtvima je u Prištini poĉinjen zloĉin. Teškim avionskim bombama razoren je deo gradskog pravoslavnog groblja i uništeno 180 grobova i spomenika, a teško oštećena masovna grobnca solunskih dobrovoljaca Prvog svetskog rata. Sve vreme NATO agresije na Kosmetu jednako su stradali civili Srbi i Albanci, koji se nisu odluĉili na bekstvo u Albaniju i Makedoniju. U selu Velika Dobranja kod Lipljana, koje m je nekadašnji ministar u Vladi Srbije Tefik Lugići objasnio sunarodnicima da treba da na svojim ognjištima ostanu, pa je tu utoĉište našlo i na hiljade Albanaca iz okolnih mesta, poginulo je dvoje dece, iz porodice Lugići. Mediji su tada ocenjivali da je to odmazda NATO- a za neposlušnost da se ovo najveće albansko selo u dolini Kosova iseli preko granice. Zasmetali su, svakako, i oni Albanci Albanci koji su pokušali pokušali da se iz iz izbeglištva vrate svojim kućama. Kako su mediji javili “Pakao s neba u ĉetiri udara” bio je 17. aprila oko 13 ĉasova. Najmanje 75 civila je poginulo, a 25 teško teško ranjeno u koloni od 700 Albanaca, Albanaca, koju su raketirali avioni avioni NATO. Poginula Poginula su i dva

srpska policajca, koja su obezbeĊivala ovu kolonu. Zloĉin se desio u blizini Švanjskog Mosta, kod Zr za, na Đakovica. Nekoliko dana kasnije kasnije u selu Koriša Koriša kod Prizrena, Prizrena, u napadu aviona aviona poginulo je blizu blizu 100 albanskih albanskih izbeglica, blizu 40 ranjeno, a petnaestoro povreĊeno, od kojih najviše dece. Komanda NATO iz Brisela je u svom saopštenju objavila da je gaĊano selo Koriša i da izraţava “duboko ţaljenje” zbog stradalih civila, uz napomenu da su avioni napali “vojni legitimni cilj”. Iako je u poĉetku zloĉin nad albanskim civilima, civilima, na putu Prizren - Đakovica, NATO komanda pripisivala putu Prizren -

srpskim vojnim snagama, snimak razgovora komande NATO i pilota aviona F -16 objavio je ubrzo list “Vojska” u broju 356 -357. O tome prenosimo kraću verziju: Komanda, pilotu: “Ĉarli, bravo, patroliraj prema severozapadu, pravac Prizren - Đakovica. Crvenih

‟migova‟ nema u vazduhu.” Pilot: “Izlazim iz oblaka, još ništa ne vidim.” Komanda: “Produţi na sever, kurs 280 stepeni.” Pilot: “Drţim 3.000 fita (1.000 m visine), ispod mene je kolona automobila, nekakvi traktori, šta je to? Traţim instrukcije.” Komanda: “Bravo, da li vidiš tenkove? Ponavljam, gde su tenkovi?” Pilot: “Vidim traktore, valjda crveni nisu kamuflirali tenkove u traktore?” Komanda: “Kakav je to ĉudan konvoj? Kakvi civili, do Ċavola? To je sve srpsko maslo, uništi cilj!” Pilot: “Šta da uništim, traktore, obiĉne automobile? Ponavljam, ne vidim nikakve tenkove. Traţim dopunske instrukcije.” Komanda: “To je vojni cilj, ponavljam uništi cilj! Uništi cilj!” Pilot: “Razumeo. Lansiram!” Pritisnuti i ovim dokazom, kasnije su u jednom od svojih izjava ĉelnici NATO rekli da je to kolateralna šteta, koja je u ratu moguća, pa i neizbeţna, ali je ovaj citirani razgovor ostao kao dokaz više da su civili gaĊani. Autobus - meta

Po masovnosti stradanja, ovom masakru na Kosmetu je sliĉno ubistvo stotinak zatvorenika u Dubravi ko d Istoka. Dok u NATO i dalje poriĉu da su to oni izvršili, srpski istraţitelji istraţitelji su ostali pri uverenju da i površno veštaĉenje moţe dokazati da je zatvor urušen s krova. Masovna ubistva civila dogodila su se i u Luţanu, na magistralnom putu Priština - Podujevo. Iz aviona NATO-a pogoĊen je autobus u kojem su poginula 22 putnika srpske, albanske i romske nacionalnosti, oba vozaĉa “Niš -ekspresa”, a napad je opet okarakterisan kao “kolateralna šteta”. U isto vreme bombardovano je i izbegliĉko izbegliĉko naselje Majno, kod Đakovice, kilometar kilometar severnije od puta gde je NATO, NATO, samo samo pet dana ranije, gaĊao izbegliĉku kolonu Albanaca. Naselje u kojem su ţiveli prognanici iz Kninske Krajine nalazilo se na poljoprivrednom dobru i gaĊano je sa osam avionskih bombi, od kojih su poginuli poginul i sedmogodišnji deĉak Ivan Ivanĉević, braća Radivoje (27) i Dobrivoje Volarević (29) i Gordana Ilić (28), svi na spavanju, a nekoliko ljudi teţe i lakše povreĊeno. Bilo je na stotine ţrtava i nikada se neće pouzdano utvrditi njihov taĉan broj, odnosno da l i su oni stradali od kasetnih bombi NATO- a ili albanskih terorista u obraĉunu izmeĊu policije i OVK, koja je j e vrlo ĉesto koristila civile kao svoj ţivi štit. Ono što se pouzdano zna je da su Priština i gradovi na Kosmetu, svi vojni i drţavni objekti, sistemi telekomunikacija, predajnici, kao i razni civilni objekti, gaĊani danonoćno. Ţrtve - civili NA Kosmetu Kosmetu su najĉešće dejstvovali dejstvovali avioni F -16 i A-10, ali i B-52, koji su izruĉivali tone bombi, meĊu kojima i one sa osiromašenim uranijumom, traţeći tenkove i druga vojna oklopna vozila. Posle potpisanog mira u Kumanovu ĉelnici NATO -a su sa zaprepašćenjem primili vest jugoslovenske vojne komande da su im uništili svega 13 tenkova i oklopnih vozila, iako su jugoslovenske snage raspolagale sa oko 800 tenkova i ”oklopnjaka”. Na Kosovu i Metohiji su u NATO agresiji najviše stradali stradali civili! Dragan DAMJANOVI D AMJANOVIĆ Ć

Mapa stigla iz “apača” Spasoje Smiljanić | 12. mart 2009

Kodirana karta “pozajmljena” iz ameri?kog helikoptera na skopskom aerodromu, pravom filmskom akcijom z a nekoliko minuta slika je bila dostavljena našoj vojsci

Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



Na komandnom mestu mestu bezbednjaka Treće armije tadašnje tadašnje Vojske Jugoslavije, Jugoslavije, šestog dana bombardovanja, bombardovanja, taĉno u 11 ĉasova, zazvonio je telefon. Javio se obaveštajac iz Skoplja i šifrovano saopštio svom pretpostavljenom: - Imam šifru! Stiţem odmah!

U štabu, meĊu prisutnim oficirima, zavladalo je silno uzbuĊenje. Sv i su znali da se radi o velikoj operaciji, znaĉajnom zadatku, moţda najvaţnijem za pripadnike Treće armije u tom ratu. Iako je sve unapred bilo isplanirano, iako su svi ljudi ukljuĉeni u tu operaciju već bili na svojim mestima, još jednom je sve detaljno provereno. Posle svih provera, upozorenje je glasilo: “Propusta ne sme biti!” Veze na tacni

Tako taj pretposlednji martovski dan 1999. godine neće ostati upamćen samo po tome što je NATO, uz krstareće rakete i razorne bombe, ciljeve na poloţajima Treće armije poĉeo da zasipa i projektilima sa osiromašenim uranijumom i kasetnim bombama. Istog tog dana stratezi srpske odbrane na Kosmetu dobili su svoju najveću bitku. Istina, bila je nevidljiva i toliko poverljiva da je sve vreme rata i dugo posle toga ostala - tajna. Dokopali su se NATO šifre i tako do kraja rata od razornih bombi spasli stotine i hiljade ţivota branilaca zemlje, zaštitili vojnu tehniku i spreĉili uništenje tenkovskih jedinica, radarskih i protivvazdušnih sistema odbrane. Rat sa distance, NAT O pilotima i njihovim komandama omogućavao je da u svakoj akciji komuniciraju na

više frekvencija. Ĉinili su to najĉešće šifrovano. Osmatraĉki i operativni centri srpske vojske od prvog dana agresije uspevali su da uhvate i snime sve razgovore NATO pilota sa svojim komandama, sve njihove veze

sa “avaksima”, beleţili su sva izdata i primljena nareĊenja, sve izveštaje o efektima dejstava NATO avijacije... Ali, sve je to bilo uzalud. Bez šifre koja bi otkrila šta znaĉe ta nareĊenja i koje mete će koji avion da gaĊa na zemlji, slušanje i snimanje tih razgovora bilo je jalov posao. Ali, ni to nije potrajalo dugo. I tu su srpski obaveštajci doskoĉili neprijatelju. Izveli su jednu od najspektakularnijih najspektakularnijih tajnih akcija - ukrali su NATO šifru, a da neprijatelj nije ni posumnjao. “Novosti” ekskluzivno objavljuju detalje te akcije koja se viĊa samo u filmovima. filmovima. Pošto se iz Skoplja javio obaveštajac sa porukom da se dokopao pilotske karte, za nepun sat, na unapred dogovoreno mesto najpre su stigli obaveštajci Treće armije i nestrpljivo ĉekali, ispostaviće se vrlo brzo, heroja rata, ĉoveka, koji je od NATO pilota na skopskom aerodromu uspeo da na sat -dva, “pozajmi” kartu po kojoj su oni bombardovali poloţaje poloţaje srpske vojske vojske na prostoru Kosova Kosova i Metohije. Metohije. Bila je to kodirana k arta arta koju su na zadatku nosili svi NATO piloti. Na njoj je bilo rešenje šifre NATO avijacije.

Već u 12 ĉasova, srpski obaveštajac sa skopskog aerodroma stigao je na zakazano mesto. Iznenadio je i one koji su ga ĉekali, jer se pojavio sasvim drugim putem. I to na motoru. Hitro je ušao u prostoriju gde su ga ĉekala trojica kolega, izvadio ispod jakne kartu savijenu i sloţenu u format A -4. Bez reĉi je otvorio i prostro na sto. Jedan od prisutnih prisutnih bezbednjaka snimio je fotoaparatom fotoaparatom najpre ĉitavu ĉitavu kartu, a onda po jedinaĉno svaki njen njen deo. Drugi je to radio najsavremenijom najsavremenijom video video -kamerom. - Trajalo je to samo nekoliko minuta, a ĉinilo se da protiĉe veĉnost. Da bismo bili sigurni, kartu smo i skenirali. Naš kolega posle toga sam je savio kartu, gurnuo je ispod pilotske koţne jakne j akne i uz reĉi: “Pozdrav, ĉujemo se kad je vratim” otrĉao do motora i velikom brzinom, ali sada drugim putem, odjurio prema skopskom aerodromu. Jer, koliko koliko je bilo vaţno vaţno dokopati se karte sa rešenom rešenom šifrom, još je bilo vaţnije da se ona vrati tamo gde je uzeta, a da to niko ne posumnja - ispriĉao je ekskluzivno za “Novosti” jedan od uĉesnika uĉesnika u ovoj špijunskoj špijunskoj ratnoj operaciji. operaciji. Karta je već u 13 ĉasova bila na svom mestu, na sedištu U jednom od ameriĉkih helikoptera, koji je tog dana, u ranim jutarn jim satima, već već bio u akciji prema teritoriji teritoriji Kosova i Metohije. Metohije. Srpski obaveštajac, po zadatku svojih starešina, ovu akciju pripremao je dugo i strpljivo. Mnogo ranije nego što je poĉelo bombardovanje naše zemlje. Svoju poziciju meĊu NATO pilotima, pilotima, koji s u bili stacionirani na skopskom aerodromu još pre poĉetka agresije, gradio je vrlo oprezno. Piće pilotu Danima i mesecima, pošto je bio stalno zaposlen na aerodromu, posmatrao je šta piloti rade pre poletanja, a šta kada se vrate sa zadatka. Uoĉio je da većina posle svakog leta završi u vojnoj kantini i da mnogi od njih vole da se opuštaju i uz piće. Neki su tamo sedeli dugo - sve do ruĉka. Uspeo je da se sa jednim brojem njih liĉno upozna i zbliţi, pa ĉak i da razmene ture pića. Od jednog ameriĉkog pilota dobio je na poklon koţnu jaknu. Stekao je meĊu pilotima, pilotima, a posebno meĊu meĊu tehniĉkim osobljem, osobljem, toliko toliko poverenje da niko niko nije postavljao pitanje pitanje ni kada bi se se našao na pisti pisti i u blizini hangara. Tu poziciju poziciju nije zloupotrebljavao. zloupotrebljavao. Koristio Koristio je samo kada je to bilo neophodno. neophodno.

A kada je posle nekoliko dana od poĉetka bombardovanja poslao izveštaj centrali o tome da postoji mogućnost da se dokopa pilotske karte, stiglo je nareĊenje da ne ĉeka već da, ako je operacija sigurna, odmah to uradi. Tako je i postupio. - Akcija je bila izuzetno riziĉna - objašnjava naš izvor iz samog vrha komande Treće T reće armije. - Znali smo da

nije teško da se dokopamo karte na kojoj je bilo rešenje šifre. Naš obaveštajac je dugo razmatrao mogućnost da tu kartu nekako snimi na licu mesta. Ali, nemoguće je bilo uraditi to na sedištu helikoptera, a da niko ne primeti. Drugo, piloti iz aviona i helikoptera nikada nisu iznosili nijedan dokument, pa to nije moglo da se snimi na drugom mestu. Ostala je samo mogućnost da se ona ukrade i na bezbednoj udaljenosti presnimi i vrati tamo odakle je uzeta. Uspeh akcije zavisio je samo od toga da niko ne posumnja da smo

kartu uzeli. Jer, da je postojala bilo kakva sumnja, NATO stratezi bi promenili šifru i ĉitava naša operacija bila bi uzaludna. Izabrana je upravo ta mogućnost kada su helikopteri bili po dva -tri sata na stajanki i kada su, posle letova,

tehniĉari na njima radili svoj posao. Ta pozicija p ozicija i to vreme našem ĉoveku davali su mogućnost da dobro isplaniranu akciju izvede perfektno i bezbedno. Na pitanje, kako je obaveštajac bio siguran da nije

primećena kraĊa mape i kako se usudio da se tako nonšalantno, posle dva sata, vrati na aerodrom i kartu ostavi tamo ta mo gde je uzeo, naš izvor otkriva: - Imali smo još jednog ĉoveka, koji je tamo bio ubaĉen sa verif ikatorima Vilijama Vokera prilikom njihovog povlaĉenja sa Kosmeta Kosmeta u Makedoniju. Makedoniju. Taj naš obaveštajac obaveštajac imao imao je druge zadatke, zadatke, ali je tog dana bio na aerodromu i ta dva sata paţljivo osmatrao da li se dogaĊa nešto neuobiĉajeno na pisti i posebno oko helikoptera iz kojeg je mapa uzeta. Da se bilo šta sumnjivo dogodilo, on bi nas obavestio i naš ĉovek sa mapom ne bi se vratio na aerodrom. MeĊutim, kako je sve proteklo mirno, naš heroj je do kraja

hladnokrvno i profesionalno obavio zadatak. I, sve vreme rata i posle njega ostao tamo. PRVI GUBICI

Udari NATO agresora po vojnim i civilnim ciljevima na Kosovu i Metohiji, koje je branilo više od 100.000 pripadnika Treće armije, armije, bili bili su najţešći u prvim danima rata. NATO avijacija, avijacija, koja je jurišala jurišala sa više više od hiljadu aviona i krstarećih raketa, raketa, Trećoj armiji armiji (pored Kosova Kosova pokrivala i ĉitavu ĉitavu juţnu Srbiju), Srbiju), najveći pojedinaĉni pojedinaĉni gubitak u ljudstvu tokom rata nanela je upravo u prvoj noći agresije, 24. marta 1999. godine. Samo u bombardovanju kasarne “Topliĉki ustanak” u Kuršumliji, koje je izvedeno u dva navrata sa pet razornih projektila, poginula poginula su dva potpukovnika i šest vojnika, a 15 starešina i vojnika je teško i lakše ranjeno.

I narednih dana NATO bombarderi zasipali su ranije obeleţene ciljeve po ĉitavom Kosmetu. GaĊali su i pogaĊali napuštene napuštene kasarne, ispraţnjena ispraţnjena vojna skladišta, skladišta, pruge, puteve, puteve, mostove... mostove... Sistematski, Sistematski, kilometar po kilometar zasipali su ĉitav prostor, traţeći tenkove srpske vojske, protivavionske i radarske sisteme, rovove pešadije od koje se NATO komandantima ledila krv u ţilama i zbog koje se nisu usudili da krenu u kopnenu o fanzivu.

ŢRTVE - CIVILI Komande Treće armije i Prištinskog korpusa, koji je nosio najveći teret odbrane, prvih dana rata nisu imale odgovor na veliku silu. NATO avioni iznad Kosova skoro da se nijednom tokom agresije nisu spustili ispod

5.000 metara. Dejstvovali su i sa veće distance, jer je to za njih bila bezbedna zona od srpskih protivavionaca, protivavionaca, ĉije rakete nisu nisu imale toliki toliki domet. Miloš ANTIĆ

Šifre preko “avaksa” Spasoje Smi ljanić | 13. mart 2009.

Prisluškivanjem NATO pilota i njihove komande vrlo brzo su otkrivani ciljevi napada. Avioni su se pre povratka osloba?ali bombi Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27.







Deca na nišanu “anĊela” Diplomatija “velike batine” Prava reĉ je izgovorena

28. Uranijum ubija polako 29. Svet pod nogama Amerike Srodne teme

    



KADA je kodirana karta NATO pilota stigla u operativni štab Treće armije, njeni stratezi su za samo nekoliko sati razrešili sve dileme. Ranije snimljene razgovore izmeĊu NATO pilota i njihovih komandnih mesta, brzo su dešifrovali i već kod prvog narednog avio -napada, uoĉili da imaju kljuĉ šifre u rukama. Shvatili su da sada pravovremeno mogu d a otkriju koji će cilj koji avion bombardovati i o tome poĉeli da izveštavaju nadleţne komande na bojištu. Pošto su još ranije znali sve o radnim frekvencijama NATO avijacije (radili su na VVF I UHF opsegu, i to od 138-144, 146-148 i 225-400 megaherca), vrlo brzo su razluĉili podelu radnih frekvencija i naĉin korišćenja pojedinih kanala, pre

svega, komandnih (najmanje jedan po zoni), zatim kanala za izveštaje o dejstvima, kanala vazdušnog komandnog mesta i kanala za komunikaciju izmeĊu pripadnika iste formacije. I, ono što je bilo posebno vaţno, naši operativni centri vrlo uspešno su prisluškivali i snimali razgovore komandi u “avaksima” i aviona koji su bili na borbenom zadatku.

Korišćenjem podataka iz ukradene NATO karte, naši operativci su najpre dešifr ovali znakove svih vrsta NATO avijacije. avijacije. To je bilo vaţno zbog toga što se odmah znalo koja vrsta napada napada sledi i koje i kakve bombe će biti upotrebljene. Birali ciljeve

Lovaĉka avijacija (LA) koristila je pojmove koji oznaĉavaju vrste hladnog oruţja: kni fe, cutiass, bonjie... - Lovaĉka borbena avijacija (LBA) koristila je pojmove koji oznaĉavaju nazive automobila: audi, schevy, corvette... - Jurišna avijacija (JA) koristila je nazive ţivotinja: bear, grisly, panther... - SEAD avijacija koristila je pojmov e koji oznaĉavaju vrstu vatrenog oruţja: bullet, cannon, colt... - Avio-cisterne su koristile pojmove koji oznaĉavaju monete ili pojmove vezane za novac: dinar, euro, mark, money, cash...

Ukradena NATO karta, uz snimljene razgovore pilota, razrešila je veliku dilemu oko ţargona, koji su upotrebljavani prilikom bombardovanja naših ciljeva. NFL - znaĉilo je - zapadno od 21. meridijana, NBA - istoĉno od 21. meridijana, meridijana, DERRINGER - fiksna taĉka po kojoj su davane pozicije ciljeva i aviona. Ta taĉka je, zapravo, bila jedan od kljuĉeva za razrešenje NATO šifre. Uz pomoć ukradene karte utvrĊeno je da je to poĉetak piste na aerodromu Slatina kod Prištine. Od te taĉke su NATO planeri odreĊivala daljinu do cilja koji će biti gaĊan i davali sve ostale koordinate. MUSIC SUPPORT - ometanje, RAIN OUT - napuštanje Kosova, BOX IS OPEN - poĉetak dejstva, dejstva, BOX IS CLOSED - kraj dejstva, TEXACO - odlazak na punjenje, CANTINA - zona dejstva, BDA - izveštavanje o dejstvu, AJAX - graniĉni potez kod Kumanova, SCOTCH - jugozapadno od Kukeša, ALLIGATOR - prenos slike mornarici, TONIC - oblaĉnost, EW - elektronska dejstva, TOT - vreme do cilja, HOG PEN - pograniĉni deo...

Na isti naĉin naĉin dešifrovani su i kodirani nazivi nazivi kosovskih gradova. gradova. Sijetl je znaĉio znaĉio Priština, Priština, Atlanta Đakovica, Tamp a - Prizren, Feniks - Uroševac, a ostali su bili Dalas, Ĉikago, Bafalo...

Lov na rakete

Branioci našeg neba iznad Kosova i Metohije dešifrovali su pravovremeno i nazive zona iz kojih i po kojima su NATO avioni dejstvovali. Zonu oko Prilepa (4130C132) nazivali su - Sunoko, Albaniju - Amocko, prostor od 250 stepeni, 11,5 milja od DERRINGER-a (4232C/2103I) nazivali su - Johnson, a Makedoniju (42/22) - Liroj. Vaţno je bilo i prepoznavanje tipa aviona koji su uĉestvovali u akcijama. Uz pomoć karte, utvrĊeno je da su letilice F-16, F-16A i F- 16C kao znakove raspoznavanja imali više naziva - luger, reb, spear, buick, gun hag, shevy, corvette, hachette, razor, knife, blade. Avioni A-10 legitimisali legitimisali su se kao: dingo, swine, pork, chita, snort. F-18 je nosio naziv - sushy, EC-130 se legitimisao kao moonbeen, E-8 kao - rappel, strategijski izviĊaĉ U -2 kao - dracko, a E-2C Ha wkeye kao sight club. Tornado je imao dva naziva - lans i chap, a ”harijer” samo - “puma”. F -14 je imao ĉetiri odziva oak, corn, reb, mink, a F- 16 CJ SEAD, ĉak šest - bullet, cannon, rocket, dagger, colt, cobra. F-117A prepoznavao se pod nazivom - vega, a B-52 kao shcoda i royal, a C-130 kao - “kosovo”.

Svi ovi elementi bili su znaĉajni za tumaĉenje nareĊenja koja su NATO komande, bilo iz “avaksa” ili sa komandnog mesta izdavale svojim pilotoma koji su kretali u borbene akcije.

U zoni borbenih dejstava NATO avioni radili su na sledeći naĉin: Avion ili grupa aviona, koja se pribliţavala zoni borbenih dejstava, prvo su se javljali deţurnom “avaksu” , koji ih najpre legitimiše, a onda im daje kurs i visinu leta i odreĊuje kanal veze na kojem radi komandno mesto. Kad uĊu u zonu komandnog mesta, svi avioni se javljaju i legitimišu. U naš vazdušni prostor prvo je ulazila SEAD i LA (nije klasiĉna lovaĉka avijacija, jer poseduje opremu za izviĊanje ciljeva na zemlji, kao i opremu za lasersko obeleţavanje ciljeva na zemlji). Njihov zadatak bio je da uzbune i aktiviraju našu PVO, da dejstvuju po njoj i da u sluĉaju dejstva naše avijacije obezbede prevlast u vazduhu.

Odmah za njima u naš vazdušni prostor ulazili su avioni za elektronsko izviĊanje i protivelektronsko dejstvo. Njihov primarni zadatak bio je da otkriju naše raketne sisteme i da ometaju sve osmatraĉke radare. Kad bi oni završili posao, u zonu dejstva stizala je lovaĉka borbena i jurišna avijacija. Komanda Komanda im izdaje zadatak da identifikuju cilj koji su dobili od operativnog centra ili komandnog mesta, posle ĉega izveštavaju o pristizanju u zonu cilja i o spremnosti za dejstvo. Sva nareĊenja izdavana su i iznošena na dva naĉina: otvoreno i šifrovano. Otvorena nareĊenja izdavali su na dva naĉina: Korišćenjem geografskih koordinata: 4232,468 SEVERNO, ili 2035,731 ISTOĈNO. Korišćenjem topografskih topografskih kvadranata, na primer, DN 768351. Šifrovano su predavali na tri naĉina. Korišćenjem šifratora govora (korišćen vrlo retko), korišćenjem kljuĉa za prostu zamenu otvorenih lokacija. Kao kljuĉ korišćene su dve reĉi koje imaju i maju deset razliĉitih slova i moraju da imaju neko znaĉenje. Taj kljuĉ šifre, koji je takoĊe provaljen pro valjen kraĊom mape, glasio je: BRICKHOUSE 0123456789

Predaja lokacija korišćenjem jedne poznate taĉke - DERRINGER (poĉetak piste aerodroma Slatina) u odnosu na koju daju ugao u stepenima i daljinu u miljama do cilja.

U najvećem broju sluĉajeva, posle provale NATO NATO šifre, i u tome se i uspevalo. I to bez obzira na to da li su NATO avioni gaĊali laserski laserski voĊenim bombama, bombama, IC voĊenim bombama, bombama, ili takozvanim takozvanim glupim navoĊenim navoĊenim bombama.

Laţne mete Kljuĉ uspeha srpske vojske bio je u tome, što su naši centri za osmatranje i navoĊenje, bez obzira na to što je NATO koristio koristio najmoćnija najmoćnija sredstva za ometanje, upevali upevali da uhvate sve komunikacije NATO NATO pilota sa njihovim komandama i da ih pravovremeno dešifruju i proslede jedinicama koje su na udaru. Na hil jade takvih razgovora je uhvaćeno i dešifrovano. “Novosti” prenose samo neke, iz kojih se vidi da su pripadnici Treće armije prisluškivali i provaljivali NATO avijaciju u svim fazama njenih vazdušnih operacija. op eracija. Radio-telefonski saobraćaj NATO avijacije u pripremi za izvoĊenje borbenih dejstava odvijao se na sledeći naĉin: - MAGIC-83 de KNIFE-21. - Identification code ABT (alfa bravo tango). - Identification i S (Sierra). - Roger push 37A for communication wit MOONBEAN. - Roger. Ovo je jedan od primera procedure u radio- telefonskom saobraćaju kada NATO avioni ulaze u zonu

deţurnog “avaksa”, naĉin legitimisanja pilota i upućivanje aviona na vezu sa komandnim mestom. U prevodu, gornji razgovor glasi: - Medţik ovde F -16 br 21. - Kod za legitimisanje je ABT (šifr a za komandno mesto). - Odgovor je S. - U redu, preĊi na kanal 37A za vezu sa MOON BEAN -om. - Razumeo. Razgovor prilikom ulaska aviona u zonu komandnog mesta (sve naredne snimljene razgovore prenosimo prenosimo samo u prevodu) glasio je: - MOONBEAN, ovde KNIFE-21. - Ovde MOONBEAN, koja je tvoja zona rada? - Moja zona rada je NBA. - PreĊi na kanal 44 A za vezu sa RAPPEL -om. - Razumeo.

Postupci prilikom otkrivanja mogućeg cilja: - RAPPEL ovde KNIFE -21, imam koordinate za vas, da li ste spremni da primite? - Spreman sam. - 4231.568 severno, 02035.782 istoĉno. Elevacija 1635 fita. Tri oklopna transportera. - Primljeno.

Rad u zoni borbenih dejstava: (Lovaĉka borbena i jurišna avijacija pre raketiranja ili bombardovanja prvo moraju da identifikuju cilj.) - BEAR-11, ovde ARROW-41. - BEAR-11. - Tvoja meta su dva tenka koja se nalaze u malom selu. - OK. - Da li vidiš put koji prolazi kroz veliki grad? - Da. - Pet jedinica, zapadno imaš mali, prljav, neasfaltirani put. - Da. - Taj put vodi u selo. - OK. - Tenkovi su u blizini p rve kuće sa te strane. - Vidim kuću, u redu, sada vidim i cilj.

Ponekad ovakav naĉin navoĊenja na cilj traje i duţe od 10 minuta, ali nikada kraće od pet. Za to vreme naši operativni centri i jedinice na terenu reaguju brzo i pomeraju se na rezervne poloţaje, a na oznaĉeno mesto ostavljaju laţne mete.U zavisnosti koje će ubojito sredstvo NATO avioni da koriste u ovom napadu, procedura se nastavlja nastavlja na nekoliko nekoliko naĉina. POVRATAK U BAZU

Ako gaĊaju laserski voĊenim bombama, procedura je j e sledeća: - GREEZ-11, ovde KNIFE-21, predlaţem kurs napada 150 stepeni. - OK. - Kod lasera će biti 1557. - OK, 1557. Treba mi ozraĉenje u - Laser ukljuĉen. - 5, 4, 3, 2, 1, prva ispaljena!

trajanju od pet sekundi.

Svi NATO piloti po izvršenju zadatka, davali su deţurnom “avaksu” izveštaj i zveštaj o dejstvu: - MOON BEAN, ovde BEAR-11, imam izveštaj o dejstvu. - OK. A - lokacija DM 346785, B - od 1243 po Griniĉu, C - uspešno tri oklopna transportera. GaĊano sa ĉetiri “maverick” rakete. Jedan direktno pogoĊen, dva

oštećena (bilo je izveštaja o neuspešnim dejstvima). D - u zoni cilja aktivna PAA E - vremenski uslovi dobri u zoni cilja

Svi NATO avioni, pre nego što bi se vratili u bazu, morali su iz bezbednosnih razloga da se oslobode svih bombi i raketa kojima su bili opremljeni za tu akciju. Miloš ANTIĆ

Tenkovska brigada od kartona Spasoje Smiljanić | 14. mart 2009. Vojska Jugoslavije je na Kosmetu izgubila samo 13 tenkova, sedam u bombardovanju i

šest od mina OVK. Me?u laţnim metama bilo je ?ak i mostova Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



NATO komanda komanda je 10. juna 1999. godine, godine, na dan kada je potpisan potpisan Kumanovski sporazum, sporazum, saopštila da je samo na prostoru Kosova i Metohije, za 78 dana bombardovanja, uništeno 110 tenkova, 200 oklopnih transportera i 545 artiljerijskih artiljerijskih oruĊa Treće armije. S ponosom su naglašavali pred mnogobrojnim TV ekipama koje su ih pratile da ”srpska vojska nema šta od ratne tehnike da povuĉe sa Kosova”. Tvrdili su da su 50 odsto od 23.000 bombi, koliko je ukupno baĉeno na Srbiju, ”po godile ciljeve na Kosovu”. Njihovi izveštaji su govorili da je preciznost NATO bombi iznosila ĉak 99,6 odsto. MeĊutim, kada su komandanti srpskih jedinica, pred njihovim oĉima u narednih petnaest dana sa Kosmeta povukli 250 tenkova, 450 oklopnih i borbenih transportera, kao i 600 artiljerijskih artiljerijskih oruĊa, NATO komandanti su se našli u ĉudu. Pitali su se šta su onda oni tokom agresije gaĊali i ”pogaĊali”, gde je bila sva ta silna ratna tehnika, kako je skrivana od najmoćnije elektronske opreme u ”avaksima”, špij unskim bespilotnim letilicama letilicama i drugim NATO avionima?

Šta su ciljevi Njihovo razoĉaranje razoĉaranje bilo je još veće kada su na na terenu pronašli pronašli samo 13 uništenih uništenih srpskih tenkova tenkova (svega sedam pogoĊeno NATO bombama, a šest uništeno od protivtenkovskih protivtenkovskih mina OVK), dese tak oklopnih transportera i još toliko artiljerijskih artiljerijskih oruĊa. Zaĉudili su se kada su zatekli netaknute neke mostove, iako su ih oni precrtali kao pogoĊene i uništene. A, kada su u kolonama za povlaĉenje izbrojali duplo više radarskih sistema i raketa, koje su takoĊe ”pogodili” (tvrdili su da je uništena kompletna srpska PVO na Kosovu), pojedini NATO komandanti nisu odoleli a da ne priĊu srpskim oficirima i doslovce pitaju: ”o ĉemu se ovde, o vde, zapravo, radi”? Odgovor je bio kratak: - PogaĊali ste laţne mete! Samo su vrteli glavom i brţe - bolje bolje slali nove izveštaje u NATO štab.

Jedan od prvih zadataka svih starešina u jedinicama Treće armije bio je da sakriju svoje jedinice od NATO bombi. NareĊeno NareĊeno im je da se se ukopaju i maskiraju maskiraju što bolje. Pri tom, sve jedinice ima ima le su po nekoliko unapred pripremljenih rezervnih poloţaja. Mere ukopavanja i maskiranja, nesumnjivo nesumnjivo su imale veliki znaĉaj u spasavanju ljudstva i ratne tehnike. MeĊutim, već prvih dana NATO agresije, shvaćeno je da su te mere nedovoljne i da treba preduz eti nešto što bi privlaĉilo NATO bombe umesto pravih ciljeva, koje je agresor traţio po terenu i gaĊao. Sa sve ţešćim napadima iz vazduha, u jedinicama PVO, u tenkovskim i artiljerijskim jedinicama poĉeli su da od priruĉnog materijala prave laţne radare, r akete, delove tenkova, topova, oklopnih transportera... U nekim mestima domišljati vojnici pravili su repove aviona i maskirane ih postavljali na improvizovanim pistama. MeĊutim, MeĊutim, kako je tim i takvim takvim laţnim metama metama nedostajao ”pogon”, ”pogon”, odnosno toplotna toplotna energ ija koja bi privlaĉila NATO avione, ovaj pokušaj najpre nije davao oĉekivane rezultate. Nekako u isto isto vreme, već u prvoj nedelji NATO NATO bombardovanja, u zrenjaninskoj firmi ”Mile ”Mile Dragić”, uveliko su poĉeli da proizvode skoro sve vrste laţnih meta, i to sa punim ”pogonom”, odnosno toplotnom energijom, koja je privlaĉila NATO osmatraĉe da ih registruju kao prave mete. Pošto je bilo jasno da je NATO avijacija nadmoćna i da joj se naša vojska ne moţe ravnopravno suprotstaviti, suprotstaviti, znali smo da treba nešto smisliti, kako bi se ublaţili gubici u ljudstvu i tehnici. Pošto se naša firma bavi proizvodnjom zaštitne vojne opreme, ukljuĉujući i maskirne mreţe, dosetili smo se da bi bilo dobro da uz njih napravimo i laţne mete. To smo brzo usvojili i u samoj fabrici ispitali - otkriva ekskluzivno za ”Novosti” vlasnik istoimene firme, magistar tehniĉkih nauka Mile Dragić. On u nastavku objašnjava da na poĉetku nije sve išlo baš tako glatko. - Komandanti jedinica oko Zrenjanina, kojima smo predlagali da laţne mete testiramo na te renu, u realnoj situaciji, nisu nam to dozvoljavali. Imali su svoje razloge, a najĉešće su pominjali ĉinjenicu da u naoruţanju naše vojske ne postoje laţne mete. Traţili smo dozvolu i od viših vojnih instanci, ali je nismo dobili - priĉa Dragić. Do obrta j e došlo sasvim sluĉajno. - Sećam se, bio je utorak, ne znam taĉno datum, ali verovatno se radilo o polovini aprila.

Laţne mete Iznenada, u našu fabriku stigao je pukovnik Savić sa svojim ljudima. Oni su opsluţivali raketni sistem ”neva”. Njima je prethodne noći stradala ĉitava posada jer nije imala zaštitne prsluke i šlemove, dok druga pored njih, koja koja je to imala, imala, u istom napadu, napadu, nije bila ni ogrebana. Traţili Traţili su od nas zaštitnu opremu i mi smo im je dali. Uz to, pokazali smo im laţne mete, naĉin na koji se postavljaju i maskiraju i predloţili da to isprobaju. Oni su i to uzeli i otišli. Naredni dan i noć, NATO avioni avioni i srpska PVO nad Vojvodinom Vojvodinom vodili su pravi rat. Zaposleni Zaposleni u fabrici ”Mile Dragić”, radili su danonoćno za potrebe vojske i ne sluteći šta će doneti naredni dan. U ĉetvrtak, ujutru rano, tek smo stigli na posao - priĉa Mile Dragić Dragić - a sa kapije javljaju da je ponovo stigao pukovnik Savić sa sa svojim ljudima. ljudima. Ulaze u kancelariju kancelariju onako garavi, garavi, izmoreni i neispavani. Sa vrata vrata pukovnik Savić viĉe: ”Nismo ostali u jedinici da se odmorimo i naspavamo. Došli smo da vam zahvalimo što ste nam spasli ţivot. Ĉitavu noć su oni gaĊali nas, ali smo ĉitavu noć i mi gaĊali njih. I radar nam je bio ukljuĉen sve vreme. MeĊutim, oni nisu pogaĊali nas, nego vaše laţne mete ispod maskirnih mreţa koje ste nam dali sa njima. Tukli su dok do k nisu uništili i poslednju laţnu metu.

Spaseni ţivoti Priĉa o ovoj ratnoj varci brzo je stigla do Uprave inţenjerije tadašnje Vojske Jugoslavije. - Verovatno ih je izvestio puk ovnik Savić. MeĊutim, ni mi posle ovoga nismo više ĉekali nego smo na istu adresu poslali izveštaj. Oni su sve naše navode proverili na terenu, došli u fabriku i uverili se da mi zaista proizvodimo laţne laţne mete, koje su svojevrstan mamac mamac za NATO bombe. Prihv atili su taj program i tako je

krenula proizvodnja mnogih, ali moram reći, ne i svih meta koje smo ponudili, a koje su mogle da budu još korišćene. Jer, nisu svi komandanti shvatili znaĉaj toga. Najbrţe su reagovali ljudi iz Treće armije. Firma ”Mile Dragić”, po reĉima njenog vlasnika, tokom NATO agresije proizvela je ukupno 3.500 laţnih meta. - Kada se rat završio, dobili smo od

Vojske obaveštenje da je NATO pogodio 2.500 naših laţnih meta. Dobili smo od tadašnje vojske i priznanje u vidu neke plakete. No, to je najmanje vaţno. Vaţno je da je svaka od tih pogoĊenih meta spasla u proseku najmanje tri vojnika, da je spasla više stotina tenkova, a svaki od njih tada je koštao pet miliona maraka, da je ukupno spaseno najmanje 2.500 raznih borbenih oruĊa, sve od topova do raketa. E, to je prava satisfakcija! MANJAK VREMENA

Ratna veština kojom se branila Treća armija Vojske Jugoslavije od marta do juna 1999. godine na Kosovu i Metohiji, sada je predmet izuĉavanja na vojnim akademijama mnogih zemalja. Ĉine to i ne ke ĉlanice NATO.

Trebalo je biti izuzetno vešt, operativan i disciplinovan da bi se izbegli munjeviti napadi NATO avijacije. Najteţe je bilo bilo odbraniti se od lovaĉke borbene borbene avijacije NATO. NATO. Jer, kada je ona stizala stizala u vazdušni prostor prostor iznad Kosmeta, tek tada je identifikovala identifikovala cilj i birala birala ubojno sredstvo sredstvo kojim će dejstvovati. O tome je izveštavala komandu, dajući potvrdu da se cilj nalazi na ranije dobijenoj lokaciji. U takvim situacijama situacijama našim braniocima nije ostajalo mnogo vremena da otkriju o kojem cilju se radi i da ga na vreme upozore da promeni poloţaj i podmetne laţne laţne mete.

RATNA VEŠTINA U situaciji kada je svaki NATO projektil, kako su tvrdili njegovi struĉnjaci, sa sigurnošću od 99,6 odsto pogaĊao zadati cilj, kada jugoslovenska avijacija nije imala nikakve šanse protiv stostruko jaĉih vazdušnih snaga NATO, kada radari naše vojske nisu smeli biti duţe ukljuĉeni, jer bi istog momenta bili uništeni, kada su našoj vojsci nedostajali raketni sistemi većih dometa, valjalo je pronaći naĉin da se odbrane gr anice anice zemlje i da se, pre toga, saĉuva vojska i ratna tehnika. tehn ika. Taj zadatak stratezi Treće armije i Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije, koji su bili na pravcu najţešćih udara projektila NATO alijanse, rešili su to na više nego briljantan naĉin. MASKA ZA "ANTONOVE"

Dva najveća borbena aviona iz tadašnjeg sastava VJ, ”antonov”, u toku NATO agresije, iznenada su sletela u blizini Zrenjanina. Praktiĉno, na jednu livadu. Cilj je bio da izbegnu uništenje, jer su NATO bombe i rakete pogaĊale svaku našu letilicu ĉim bi se vinula u vazduh, a mnoge su uništili još dok su bile na pistama i u, navodno, bezbednim hangarima. hangarima. - Kada su ta dva ”antonova” sletela u Zrenjanin, ljudi iz vojske su došli kod

nas i zamolili da ih nekako maskiramo i zaštitimo od NATO avijacije. Preko noći smo to uĉinili našim maskirnim mreţama i do kraja rata oni su ostali tu nedirnuti. NATO ih nije otkrio. - ispriĉao nam je Mile Dragić. Miloš Antić

Bombe posle pola veka Spasoje Smiljanić | 15. mart 2009 Prvo su ga?ani ciljevi na periferiji, a onda je oštrica rata pomerana prema centru Beograda. Sa metom na grudima narod se "borio" protiv agresora Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.



Batina za neposlušne “Duh” od milijardu dolara

9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Zemlja pod okom neba Bombe ubijaju i posle rata Dali sve od sebe





Srodne teme

    



PAŢNjA! paţnja! Vazdušna opasnost za Beograd! GraĊani u miru i bez panike poĊite ka najbliţem skloništu! Paţnja, paţnja, vazdušna opasnost... Ove skoro antologijske reĉi Avrama Izraela iz gradskog centra za obaveštavanje i javljanje prvi put su odjeknule Beogradom u suton 24. marta 1999. godine. Od ovih nimalo spokojnih upozorenja

BeograĊanima je teţe pao samo zlokobni zvuk sirena za vazušnu opasnost, koji se nebom nad prestonicom prolomio koji minut ranije.

Avioni su poleteli. Beograd je posle taĉno 58 godina ponovo bombardovan. Njegovi ţitelji nisu ni slutili da će glas ovog, do tada nepoznatog ĉoveka, slušati i narednih 78 dana. I isto toliko noći - punih strepnje, neverice, ali i srdţbe i prkosa. Glavni grad bio je meta NATO aviona već prve noći bombardovanja. Rakete ispaljene, govorilo se, sa neba MaĊarske i Hrvatske, pale su na Ţarkovo, Rakovicu, Panĉevo. MeĊu pedesetak ciljeva koje je moćna alijansa gaĊala prve ratne noći u Srbiji posle Drugog svetskog rata, bili su uglavnom vojni objekti. Teško je oštećena zgrada Vojnog vazduhoplovnog instituta, Vojnotehniĉke akademije, Zavod ”Moma Stanojlović”, kasarna u Mladenovcu...

Ţivot u podrumu Stariji BeograĊani prisetili su se te martovske noći 1999. godine jednog drugog p roleća i jednog drugog bombardovanja. Simboli na avionskim avionskim krilima krilima jesu bili drugaĉiji, drugaĉiji, ali su sirene podjednako ledile krv u ţilama. Strepnja i strah u zamraĉenom gradu i pola veka kasnije isto su izgledali. Aprila 1941. Beograd je bio skoro do temelja temelja porušen. - Da li je moguće da se ponavlja? - pitanje je u skloništima skloništima i podrumima ĉesto ĉesto ponavljano prve noći bombardovanja. - Nisu poludeli, valjda, da u 20. veku bo mbarduju jedan grad, civile, decu... Civilizovan je

to, biće, svet. Zna da rušenje grada i ubijanje nevinih ništa neće rešiti. Dani koji su usledili doneli su mnoge odgovore... Grad je bio zamraĉen. zamraĉen. Centar relativno relativno miran. BeograĊani BeograĊani su sa prvim upozorenjem zakljuĉavali zakljuĉavali stanove i

selili se u prostorije za koje mnogi nisu ni znali da postoje. Otkljuĉana su skloništa, obrisana pauĉina sa poljskih kreveta, kanistera za vodu i gas- maski. Ţe ne, starci, usnula deca... Poneki tranzistor kao prozor u svet. Atmosfera išĉekivanja i napetosti meĊu ljudima mogla se noţem seći. Narod nije klonuo klonuo duhom. Zapadni novinari koji su izveštavali iz SR Jugoslavije bili su iznenaĊeni

atmosferom U Beogradu. Po d geslom ”Pesma nas je odrţala” izveden je

prvi od velikih koncerata na Trgu Republike. Nekoliko desetina hiljada BeograĊana okaĉilo je na grudi papirnu metu i izašlo na ulice, uz pesmu, igru... Prozivali su NATO, Ameriku i Bila Klintona parolama - ”F 117, izvini nismo znali da si nevidljiv”, ”Evropo, ne znaš s kim se kaĉiš”, ”Ameriko, dali smo ti struju, a ti nama mrak”, ”Monika stisni zube”... Istovremeno, svako je na svoj naĉin digao glas protiv nepravednog rata. Muziĉari su svirali na Trgu, knjiţevnici se svakodnevno okupljali u Francuskoj 7, umetnici od Knez Mihailove napravili ratni atelje... Beogradska pozorišta otvorila su vrata za publiku - ”Kralj Lir”, ”Vrag ne spava”, ”Profesionalac” i ”San letnje noći” nosili su sasvim drugaĉije poruke. Osude i p rkosa. Glumac za decu Branko Milićević Kockica organizovao je predstave za najmlaĊe u beogradskim skloništima. Svi kao jedan

Niko nije sumnjao sumnjao u moral naroda, a rat se sve sve više zahuktavao. zahuktavao. Rakete su skoro skoro svakodnevno padale padale na Lipovaĉku šumu, Straţevicu, Batajnicu, Bubanj potok, Kijevo i Kneţevac. Dva projektila pala su i na surĉinski aerodrom. Novinske stupce punile su vesti o prvim ţrtvama, razaranjima razaranjima i šteti. Gradom su kolale vesti da će beogradski mostovi biti rušeni. Ţitelji okoline Beograda tih dana upoznali su i jedan novi, do tada nepoznati ureĊaj - lokator. Priĉalo se da ih Amerikanci bacaju iz aviona, postavljaju špijuni i domaći izdajnici, podmeću nesavesne komšije... Uprkos strahu, šala i vic su ţiveli. Poĉetak aprila doneo je bombe, koje su prvi put od poĉetka rata pale u strogi centar grada. U noći izmeĊu drugog i trećeg aprila porušene su zgrade saveznog i republiĉkog MUP u Ulici kneza Miloša. Od ukupno pet raketa ”tomahavk” ”tomahavk” ispaljenih ispaljenih sa brodova i podmornica podmornica u Jadranskom Jadranskom moru jedna je završ ila na svega koji metar od porodilišta u Višegradskoj ulici. U svet su otišli snimci majki sa bebama u podrumu beogradske akušerske akušerske klinike. Te noći, tada tridesetogodišnja tridesetogodišnja Valentina Veljović iz Beograda rodila je blizance - deĉaka i devojĉicu. Prvi put ih zagrlila strepnjom i nemirom.

Kako je rat odmicao, NATO soldateska se sve snaţnije bacala na Beli grad. Komandantima u udobnim štabnim foteljama u Briselu i Napulju bilo je, valjda, stalo da celom svetu jasno pokaţu svu svoju silu, moć i rušilaĉku snagu. Meta agresora već odavno nisu bili b ili samo vojni objekti. Bombama je razorena novobeogradska toplana, koja je grejala skoro milion ljudi.

Iste crne bombe unele su veĉnu studen u srca troje dece Slobodana Trišića, radnika obezbeĊenja, koji je poginuo u ĉuvarskoj kućici toplane - u radno vreme. Crvenim krstom vidno je bila obeleţena i VMA, kada je nedelju dana kasnije zasuta gelerima od raketa kojima je NATO dejstvovao po obliţnjim vojnim objektima. Svi su znali - odavno ispraţnjenim. Dvadeset pacijenata ranjeno je te noći. - Bilo je jezivo - svedoĉila je tada reporteru ”Novosti” Dragana Krstić (23) iz Vrdnika, kojoj su lekari svega dan ranije operisali tumor. - Ĉula sam ĉetiri detonacije. Ĉinilo mi se da traju veĉnost. Ne znam gde je bol veći. U rani od operacije ili u ramenu gde mi se zario geler. Ili u duši. Gori ”Ušće” NajveĆi teret udara severnoatlantske severnoatlantske armade podnela podnela su prigradska naselja. Batajnica Batajnica je tih dana bila svekodnevna meta bombardovanja. Rakete su padale i po vojnim i po civilnim ciljevima. Neprijateljski geler u Batajnici ugasio je ţivot trogodišnje Milice Rakić. Više hiljada BeograĊana ispratilo je na veĉni poĉinak devojĉicu - simbol stradanja nevinih u neravnopravnom ratu. Rakete su pale i na zgradu pravosudnih organa u Nemanjinoj ulici. Nepri jatelj nije mario mario što je na samo samo 30 metara odatle bolnica...

U zoru 21. aprila ameriĉki lovac F16 u niskom letu se privukao Novom Beogradu i ispalio ĉetiri rakete na palatu ”Ušće”, jedan od simbola novog dela prestonice. prestonice. Oĉevici su priĉali da je ovakva ovakva scena viĊana samo samo na filmu. Avion u brišućem letu, rakete, jezivi pisak, i - udar! Ţitelj naselja Konjarnik Milivoje Marković, Marković, došao je tog jutra da svojim oĉima vidi ”Ušće” u plamenu. - Odjednom je nestala slika na televizoru. Na radiju sam ĉuo vest o bombardovanju. Došao sam. Eto, nisam mogao da sedim u kući. Nisam mogao... Prvi ratni mesec u 1999. godini ostavio je brojne oţiljke na ulicama Beograda. NATO soldateska ostavljala je krvave tragove tragove za sobom. Operacija ”Milosrdni ”Milosrdni anĊeo” pokazala pokazala je svoje pravo pravo lice. Rušilaĉko, obesno, obesno, monstruozno... Tokom besanih noći BeograĊani su bili svedoci neravnopravne borbe na nebu. Snage PVO junaĉki su se odupirale nadmoćnom protivniku. Ali... Ali... - Badava su Srbi junaci, kad ne moţe puška da dobaci - kruţio je tih dana stih koji je najbolje opisivao odnos snaga u ”modernom ratu”. Srce i hrabrost oĉigledno nisu bili dovoljni.

Najteţi dani za grad koji je u svojoj istoriji istoriji nebrojeno puta puta bombardovan, rušen i paljen, meĊutim, meĊutim, tek su sledili. U Briselu je izdata komanda - mora ja ĉe! Da bi se slomio moral vojske i naroda, da bi se pokidala do tada neviĊena sloga meĊu ljudima. Ovu komandu ţivotom je platilo 16 zaposlenih u Radio -televiziji Srbije, nastradalih na poslu u Aberdarevoj 1.

Ceh brutalne svetske politike pao je i na ţitelje mirne Ĉubure, troje kineskih drţavljana u ambasadi u Ulici Ul ici trešnjin cvet, veliki broj onih ĉiji su domovi razoreni... Stradale su zgrade u centru grada - Generalštab, Vlada Srbije, hotel ”Jugoslavija”, bolnica ”Dragiša Mišović”. Beograd je ostao bez svog simbola Avalskog tornja. Pir se nastavljao... NASTRADALA I KULTURA

BOMBARDOVANJE BOMBARDOVANJE 1999. godine nanelo je neprocenjivu štetu na brojnim graĊevinama, svedocima istorije i spomenicima kulture. Nemilosrdno i skoro neprekidno raketiranje Straţevice, Kneţevca i Kijeva ostavilo je velika oštećenja na manastiru Rakovica. U Zemunu je stradao Dom vazduhoplovstva, ponos srpske modernistiĉke arhitekture Dragiše Brašovana iz 1935. godine. Zgrade Generalštaba i Ministarstva odbrane, ĉuveno delo arhitekte Nikole Dobrovića potpuno su uništene. Mnogo je oštećen i Stari generalštab u Ulici kneza Miloša, sagraĊen po projektu ruskog arhitekte Vasilija Baumgartena. Ova zgrada vaţi za objekat koji ima moţda i najlepši enterijer u Beogradu. Spisak onih koje su pretprele lakša i teţa oštećenja je poduţi: konak Kneza Miloša, Vlada Srbije, Muzej Zemuna, Gradska bolnica, Pozorište ”Duško Radović”, Etnografski muzej, hotel ”Beograd”, Staro ministarstvo ministarstvo saobraćaja, crkva Svetog Marka, Ruska crkva... SAMO DA GA VIDIM... ZVUK detonacije - neopisiv je. Ledi krv u ţilama. Ĉini se da se zgrada uvija. Sve je poĉelo da se trese,

lomi, puca, dok svetlost eksplozije zaslepljuje i zabada se u mozak. Ipak, to nije najteţe. Najgori je osećaj nemoći i slabosti. Da bar mogu da se branim, da uzvrati m. Kada bih mogao samo da vidim onog koji nas ubija, ruši, pali... Da pogledam ima li iĉeg ljudskog u tom oku koje nišani naše ţivote, domove, ulice, uspomene...

Ovim reĉima je ţitelj Novog Beograda Sava AnĊelković (70) u pero reporteru ”Novosti” govorio o tome kako je doţiveo rat u komšiluku - bombardovanje toplane toplane u Bloku 70. Ovo Ovo svedoĉenje bilo je s proleća 1999. godine zajedniĉko većini graĊana Srbije, koji su patili zbog smrtonosnih s mrtonosnih tovara neprijatelja, neprijatelja, koji je uglavnom bio i - nevidljiv. - Ne ponovilo se više nikada. Ĉak ni njima koji nam ovaj uţas ĉine - zakljuĉio je tada

AnĊelković.

Rade DRAGOVIĆ

Krvave ulice Beograda Spasoje Smiljanić | 16. mart 2009.

Raketiranje je najviše poga?alo civile, od klinike na Dedinju do ku?a na ?uburi, u Batajnici...Samo u Rakovici ošte?eno je i uništeno oko 500 ku?a Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17.





Goreli ĉelik i ljudi Podmukli udari s neba

18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.

Grad sravnjen sa zemljom Prve bombe na kasarne



Srodne teme

    



zatresla. Sevnuo ZAĈUO se fijuk od koga se ledila krv u ţilama. Potom strahovita eksplozi ja. Zemlja se zatresla. plamen do neba, neba, pritisla prašina, prašina, zemlja i šut. Kada sam podigao pogled od tla, zgrade u Abardarevoj Abardarevoj 1 više nije bilo. Ovim reĉima je Zoran Lazić, ĉuvar deĉjeg pozorišta Duško Radović“, opisao trenutak 23. aprila 1999. godine u kome je NATO projektil u prah i pepeo pretvorio zgradu RTS. Toga dana alijansa je poĉinila do tada najveći zloĉin. Smrtonosni projektil, laserski laserski navoĊena raketa ispaljena sa aviona uzletelog u bazi Avijano u Italiji taĉno u 2.06 udarila je u središn ji deo redakcije - izmeĊu mastera i terminala. U Televiziji podno Tašmajdana u trenutku napada bilo je izmeĊu 150 i 160 zaposlenih. U jednoj sekundi ugašeno je 16 ţivota. Beograd je sutradan vodio najteţu bitku - sa vremenom. Spasilaĉke ekipe, zbog ogromni h betonskih gromada vrlo teško su dopirale do podruma i prizemlja p rizemlja srušene ĉetvorospratnice. ĉetvorospratnice. Iz ruševina i zgarišta tela poginulih izvlaĉena izvlaĉena su satima. satima. Ova slika, naţalost, u svet svet - nije otišla. Novi metod

U zverskom napadu povreĊeno je nekoliko desetina radnika Televizije. Nada da ispod tona betona i šuta ima još preţivelih svakim minutom bila je sve manja. Tela nastradalih Dragorada Dragojevića Dragojevića i Siniše Medića nikada nisu pronaĊena. Na spomeniku poginulim radnicima radnicima RTS u tašmajdanskom tašmajdanskom parku danas danas je isklesano pitanje: pitanje: Zašto?“ Koliko dilema u samo jednoj reĉi. NATO avioni, rakete i projektili projektili naše protivvazdušne protivvazdušne odbrane ukrštali ukrštali su se se na nebu nad Beogradom i tokom aprila. Pronosile su se vesti da ĉelnici alijanse nisu zadovoljni dotadašnjim uĉinkom bombar dovanja. Bilo je i predloga da se primeni novosadski metod - da se momentalno poruše svi mostovi, teško ošteti industrija... Strah i nemir bili su sveprisutni.

BeograĊani se kao i danas prisećaju noći izmeĊu 29. i 30. aprila. Neprijateljska Neprijateljska soldateska obrušila se po ko zna koji put tada na srpsku prestonicu. Krvavi pir poĉeo je reprizom raketiranja već porušene i do temelja spaljene zgrade republiĉke policije. I dok su spasilaĉke ekipe i vatrogasci stizali u Ulicu kneza Miloša, a centar grada obavijao opori miris eksplozije, neprijatelj je ponovo pritisnuo obaraĉ. - Mrtvih i ranjenih ima. Neprijateljski avioni naletali su u razmacima od po nekoliko minuta. Taman koliko

je bilo potrebno potrebno ljudima da priĊu porušenim objektima i ukaţu ukaţu pomoć. Svojim oĉima smo gled ali kako silina eksplozije ljude odbacuje i po desetak metara - zabeleţili su reporteri Novosti“, koji su i tokom najteţih ratnih dana uvek bili na mestu dogaĊaja. - Mnogo krvavije bilo je na raskrsnici ulica Kneza Miloša i Nemanjine, gde je meta NATO avi jacije bio Generalštab VJ i zgrada Ministarstva odbrane - reĊale su se dramatiĉne slike u izveštaju naših reportera. Na ovom mestu, mestu, baš u trenutku trenutku eksplozije, naišao naišao je automobil. automobil. U njemu smo smo zatekli dvojicu mladića mladića oblivenih krvlju i bez svesti. Nedalek o od njih, na ploĉniku leţao je uniformisani ĉovek. Dok je obilazio ruševine, na istom mestu, teško je povreĊen i zamenik komandanta Štaba civilne zaštite Ratko Bulatović. Ostao je bez obe noge. Uz njega, te noći ranjeno je skoro 80 BeograĊana. U isto vreme, svega koji kilometar dalje, pitomi deo grada - Ĉubura bila je poprište drugog ĉina prolećne

beogradske drame. drame. Na meti NATO projektila projektila bila je kuća kuća ĐorĊa i Dragane Dragane Đurić, na uglu uglu Marulićeve Marulićeve i Vardarske ulice. Drugi projektil završio je u kafani Zlatni ovan“. Od posledica ranjavanja nekoliko dana kasnije preminula je devojka Sofija Jovanović (23). Tokom iste crne noći beli grad je ostao i bez jednog od svojih simbola. NATO je srušio televizijski toranj na Avali. Ova graĊevina punih 35 godina bila je mnogo više od tornja - putokaz, prijatelj i svetionik. Njegova silueta na horizontu bila je znak da je Beograd - nadohvat ruke. Ginuli i Kinezi

MeĐu mnogobrojnim kontroverzama kontroverzama iz 1999. godine, još nije sasvim rasvetljen dogaĊaj iz noći sedmog i osmog maja kad a je bombardovana kineska ambasada. Dva najsavremenija ameriĉka bombardera B2 u najvećoj tajnosti uzletela su tada iz baze u Misuriju i zauzela kurs ka Srbiji. Ambasada je gaĊana taĉno u 23.40 sa pet projektila, od kojih su je dva direktno pogodila. U ovom napadu poginulo je troje troje kineskih drţavljana, drţavljana, a 26 sluţbenika sluţbenika je teţe i lakše ranjeno. ranjeno. MeĊu nastradalima nastradalima bilo je i dvoje novinara. Ţivot je izgubila dopisnica agenice Sinhua Šao Jun i njen kolega iz lista Guanmin ţibao“ Sing Hu. Bombardovanje ambasade, k oje oje se prema standardima Ţenevske konvencije smatra napadom na suverenu drţavnu teritoriju, NATO je nemušto opravdao - greškom. Mape koje su koristili stratezi alijanse prilikom

izbora cilja, navodno su bile zastarele, zbog ĉega je izabran pogrešan cilj. NATO je po glavnom gradu tukao najviše po civilnim ciljevima. U samo nekoliko dana maja neprijateljski avioni gaĊali su hotel Jugoslavija“ na Novom Beogradu (poginuo jedan gost), a raketirano je i Jugopetrolovo“ skladište na Ĉukarici, prigradska naselja R ipanj, Rakovica, Lipovica... Batajnica je skoro svakodnevno zasipana bombama teškim i po 2,5 tone. Sve se to dešavalo u mrklom mraku, jer je grafitnim bombama prethodno prekinuto snabdevanje strujom. Smrt u bolnici

Kao najveće zlodelo, ipak, pamti se bombardovanje bolnice Dragiša Mišović“ na Dedinju 20. maja. Najviše je postradala postradala Neurološka Neurološka klinika, a teško su oštećeni oštećeni porodilište i deĉja bolnica za plućne bolesti. bolesti. NATO je u bolniĉkim bolniĉkim krevetima krevetima ubio troje pacijenata - Zoru Brkić (82), Branku Bošković (7 5) i Radoslava Novakovića (47). Poginuo je i radnik radnik obezbeĊenja bolnice. bolnice. Teţe i lakše lakše je ranjeno više više desetina pacijenata pacijenata i majki u porodilištu. Avionima alijanse oznaka Crvenog krsta na krovu bolnice verovatno - nije bila dovoljna. Desete nedelje agresije na glavni grad, bez svoje kuće u Ritopeku ostao je Borivoje Stefanović. Za svega

nekoliko sekundi postao je beskućnik. Ali je ostao ţiv. Sreća koja je njega pratila te noći, sutradan nije bila naklonjena porodici Pavlović, iz Ralje kod Sopota. NATO bomba ubila je na spavanju decu - Stefana (5) i Dijanu (8). Njihovi roditelji - teško povreĊeni. Poginula je i komšinica Biljana Momĉilović (29). - Kuda će im duša, zloĉincima, kada i decu ubijaju. Kome su ona išta skrivila? - pitao se ove strašne strašne noći njihov komšija starina ĐorĊe Milosavljević. Milosavljević. Sudbine ovih ljudi samo su delići kolektivne tragedije u kojoj su ljudi gubili ţivote, svoje najmilije, domove. Beograd je 78 dana ţiveo u strepnji, oskudici i neizvesnosti. Rušen je i spaljivan. Naţalost, ne i prvi put.

Prema podacima štaba civilne zaštite, samo u beogradskom naselju Rakovica tokom aprila i maja oštećeno je više od 500 stambenih stambenih zgrada. zgrada. Porušene i naĉete naĉete kuće u Batajnici, Batajnici, Ripnju i Lipovici Lipovici teško je bilo bilo i izbrojati. Šteta prouzrokovana rušenjem ulica, kom unalnih vodova, trafo-stanica, fasada, komunikacija merila se - milijardama dolara. POGINULI U ZGRADI RTS BOMBARDOVANJEM zgrade RTS NATO je pokazao svoje pravo lice. Brutalno i bezobzirno. Stratezi alijanse pokazali su da se norme meĊunarodnog prava odnos e samo na pojedine. U napadu na zgradu

televizije stradali su: Jelica Munitlak, 27 godina, šminker; Milovan Janković (59), precizni mehaniĉar; Tomislav Mitrović (61), reţiser programa; Slobodan Jontić (54), reţiser programa; Milan Joksimović (47), radnik o bezbeĊenja; Ivan Stukalo Stukalo (33), tehniĉar tehniĉar razmene; razmene; Slaviša Stevanović Stevanović (32), tehniĉar tehniĉar razmene; Dragan Tasić (30), radnik obezbeĊenja; Nebojša Stojanović (26), tehniĉar mastera; Ksenija Banković (27), video-mikser; Dejan Marković (40), radnik obezbeĊenja; Aleksandar Deletić (30), kamerman; Siniša Medić (32), dizajner programa; Branislav Jovanović (50), tehniĉar mastera; Darko Stoimenovski (25), tehniĉar razmene, i Dragorad Dragojević (27), radnik obezbeĊenja. ODBRANA NA MOSTOVIMA

IZVINITE, mi pevamo“, Rusi n e bojte se - Srbi su sa vama“, Zasviraj, Bile“, Srbija se ne boji nikoga“...

Ovo su samo neke od parola koje su BeograĊani nosili na svakodnevnim protestima koji su organizovani na ulicama glavnog grada, Trgu Repubike, mostovima... Ţitelji prestonice prestonice ni u najteţim danima bombardovanja nisu nisu klonuli duhom. U ljudima je proradio prkos, srpski inat je ĉinio svoje. Istovremeno, Istovremeno, za sudbinu mostova svi su strepeli...

Uz prve zvuke sirena za vazdušnu opasnost svake veĉeri hiljade ljudi okupljale su se na beograds kim ćuprijama. Znak prepoznavanja - papir sa nacrtanom nacrtanom metom i nezaobilaznim nezaobilaznim natpisom natpisom target“. Da ceo svet razume parolu - svi smo meta! Iz nedelje u nedelju na Brankovom, Panĉevaĉkom, Starom savskom mostu, smenjivali su se muziĉari, knjiţevnici, knjiţevnici, profesor i univerziteta, studenti, glumci... I Trg Republike bio je od 27. marta do 10. juna - front. Tokom 160 ĉasova razliĉitog programa, BeograĊani su ukrstili oruţja sa NATO. Pod geslom Pesma nas je j e odrţala“ bombama se suprotstavila mladost, muzika, rokenrol, dţez, bluz, umetnost i lepota Srbije. Riblja ĉorba“ odrţala je i svoj nemi koncert... U znak poĉasti prema poginulim sugraĊanima. Organizatori su po okonĉanju rata napravili ukupan bilans programa pod nazivom Proleće na Trgu“. Brojke su pokazale da je ti h ratnih dana odrţan najveći festival u Beogradu. Rade DRAGOVIĆ

Deca na nišanu “anđela” Spasoje Smiljanić | 17. mart 2009. Projektili NATO ubili 79 de?aka i devoj?ica srpske, romske i albanske nacionalnosti. Stradali su u kolevkama, na mostovima, u vozovima, u roditeljskom zagrljaju Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

 

Put ka EU Rekonstrukcija Vlade

  

Sabor SPC


”Nedopustivo je izgraditi kristalni kristalni dvorac na suzi makar jednog jedinog deteta”. (Dostojevski)

Bojana Tošović imala je samo 11 meseci i tri dana kada je 11. aprila 1999. godine bombardovano Merdare. Ujutro, u trenucima kada se većina dece sveta raduje suncu i novom danu, prekinut je j e ţivot ove bebe, prve ţrtve deteta NATO agresije. Stradala je u svojoj kući u naruĉju oca Boţine. Mama Marija Tošović, opisujući stradanje deteta i supruga, za “Novosti” je ispriĉala: “Boţina nije mogao da zaspi. Stalno je gledao kroz prozor. Govorio je: “Neće valjda noćas da udare”. Onda je otišao do krevetića, pokrivao Bojanu. U neko doba noći, preneo p reneo je naše prvo dete iz krevetića i stavio izmeĊu nas. Spavala je tako do jutra, kada je poĉelo bombardovanje, a naša kuća pogoĊena. Boţina B oţina je telom pokušavao da zaštiti ćerku. Oboje su, u trenutku, bili mrtvi. Sutradan, 12. aprila, raketiran je voz na mostu u Grdeliĉkoj klisuri. MeĊu putnicima je bio i šestogodišnji Branimir Stanijanović, Stanijanović, iz Aleksinca. “Ugljenisano telo ovog deĉaka naĊeno je tek 15 dana posle napada”, zabeleţili su reporteri našeg lista. Ţiveli za Milicu Ţivoti dece se prekidaju. Bombardovanje se nastavlja. Na Kosovu i Metohiji i na jugu Srbije avioni NATO izruĉuju nove bombe, a 16. aprila ubijaju Irenu Mitić (15). Ţivot je izgubila na njivi, dok je u svom selu Ribince kod Vranja pomagala ujaku u sejanju k ukuruza. Istog dana u bombardovanju Vranja stradala je i

Milica Stojanović (12). “Samo smo imali Milicu. Dugo smo je ĉekali i doĉekali u mojoj 33. godini ţivota, posle osam meseci provedenih u bolniĉkom bolniĉkom krevetu”, rekla je “Novostima” Anka Stojanović, Miliĉina mama. “Suprug Bora i ja smo ţiveli ţiveli za naše dete. Sada nemamo za koga da ţivimo.” ţivimo.” Nekoliko dana posle, pod bombama bombama NATO završio je ţivot i Dalibor Dalibor Tasić (14) iz vranjskog sela Soderce, sin jedinac Srboljuba Tasića. NATO bombardovanje Surdulice, 27. april. Pod ruševinama, u skloništu porodiĉne kuće u Ĉubrinim livadama ostali su, zagrljeni sa roditeljima, brat i sestra Miljana (15) i Vladimir (12) Milić. Stradao je u istom trenutku i njihov roĊak Miomir Milenović (17). Iz reportaţe našeg lista, objavljene sutradan, izdvajamo: “Dva projektila su napravila krater preĉnika deset metara. Iz njega izvlaĉe delove stradale dece i u platnene zamotuljke pakuju ono što je preostalo od njihovog malenog ţivota”. U danu stradanja Milića iz Lipljana stiţe vest da je u napadu na ovaj kosmetski gradić ubijena devojĉica Dragana Dimić. Da i u drugim gradovima Kosova ima poginule dece: srpske, romske, albanske. Bombe ih nisu razdvajale. U napadu na izbegliĉku kolonu u Koriši kod Prizrena, Crveni krst Jugoslavije beleţi da su “porodice Bahrije Ahmetaja i Ramadana Hasnaja izgubile u ovom napadu više od petnaestoro dece od 2 do 12 godina”. Izveštaĉi su javili da su meta NATO projektila, tih dana, bile i radniĉke barake izbegliĉkog, “Majinog nasel ja”, ja”, u kome su utoĉište u leto 1995. godine, našle našle prognaniĉke porodice iz Hrvatske. Hrvatske. U ovom izbegliĉkom centru, u napadu 14. aprila ubijen je Ivan Ivanĉić (7). Istog dana od kasetnih bombi stradala su deca Adem Munĉaj i Arta Lugić. Kraj aprila, ali nije i kraj bombardovanja. Ne nazire se. Meta su ponovo deca. Varošica Murino, kod Plava, Crna Gora. Ovde su od bombi iz Prištine našle utoĉište devojĉice Olivera Maksimović i Julijana Brudar. Bile su u igri kada su pale bombe. S njima je tog dana stradao i njiho v drug Miroslav Kneţević. Promišljajući suštinu NATO bombardovanja Jugoslavije u proleće 1999. godine, Mihailo Pavlović, knjiţevni kritiĉar, zakljuĉio zakljuĉio je: “Tehnološki najsavremeniji avioni poleću iz vojnih baza da bi pogodili cilj našu decu”. Deĉaci i devojĉice u Srbiji i Crnoj Gori svih jedanaest nedelja bombardovanja bili su meta projektila ispaljenih ispaljenih ispod krila krila “Milosrdnog “Milosrdnog anĊela”, kako je, koje li ironije, ironije, nazvana akcija u kojoj je, prema podacima Jugoslovenskog komiteta za saradnju sa Unicefom, stra dalo 79 dece. Saopštavajući ovaj podatak po okonĉanju okonĉanju agresije, Komitet Komitet je traţio traţio da Svetska organizacija organizacija za zaštitu zaštitu dece “barem “barem verbalno osudi ovaj zloĉin”. Odgovoreno je, za utehu, praznom retorikom: “Sigurni smo da su deca u Jugoslaviji tokom bombardova nja bila najugroţenija u Evropi”. Stradala i beba

Maj 1999. godine, napadi NATO avijacije, uprkos upozorenju da su ţrtve i deca - ne prestaju. Sedmog maja, bombe padaju na Niš, i na pijaci pogaĊaju i studentkinju medicine Ljiljanu Spasić, u sedmom mesecu trudnoće. Stradala je i Ljiljana i njena beba.

Vladiĉin Han, 11. maja, u sumrak je pogoĊen most na kome su u tom trenutku bili dvoje zaljubljenih i zagrljenih tinejdţera: Gordana Nikolić (15) i Milan Ignjatović (16). Gordana treći gimnazije, Milan maturant, nameravao je da upiše ekonomiju na Univerzitetu U niverzitetu u Kragujevcu. Verica Ignjatović je, godinu dana posle, u pismu “Novostima” napisala: “Zašto su i kome smetala zagrljena i zaljubljena naša deca”. Akademik i pesnik Stevan Raiĉković u tim trenucima piše: “Ovo što se ovih dana dogaĊa ostaje trajno zabeleţeno u istoriji. A u nama, rane u pamćenju. Ko da zaboravi stradalu decu? Ko moţe da oprosti?” Profesor dr Vojislav Ćetković, slikar i pedagog, govori: “Ako pogine vojnik, on je, moţe se reći, na to i pripremljen. Ako strada neko stariji, moţe se reći da je u ţivotu završio mnogo od onogo što je hteo. Ostavio za sobom svoje delo i uspomene. Ali, ako pogine neko dete, nevino, cvet koji se tek otvara, onda je

to zloĉin koji se nikad ne sme zaboraviti. Naša deca su stradala pod bombama najmoćnijih sila sveta. Ĉemu ta moć kad nevini stradaju. Umesto da svoju s voju moć koriste da pomognu svu gladnu i bosu decu, oni ubijaju. Zato se to ne sme zaboraviti. Dan tragedije

Ko se, uopšte, osvrtao na to što su poruĉivali umni ljudi iz Srbije. Usledio je napad na Ralju, selo u sopotskoj opštini, nadomak Beograda, u kome su Branka i Vladimir Pavlović od ratnog uţasa pokušali da sklone decu Dejanu (5) i Stefana (8). Koji minut iza ponoći 26. maja, njihovu kuću pogodio je smrtonosn i projektil. Oboje Oboje dece je ubijeno, ubijeno, a nekoliko nekoliko dana posle ovog napada od teških povreda preminuo je i njihov otac Vladimir.

Reporteri koji su sutradan, ujutro, stigli do kuće Pavlovića u Ralji, preneli su reĉi komšija: “Iz ruševina smo izvlaĉili zguţvana deĉija tela”. Kraj maja, 31. 5. 1999. godine - napad na Novi Pazar. Bio je ovo dan tragedije porodice Simić i Roglić. Ubijen je Marko Simić. Imao je samo dve godine. Stradao je sa ocem, u zagrljaju. Istog dana projektili NATO su ubili ubili Marka Roglića. Roglića. Pogodili su ga na na putu od škole do kuće. kuće. ĐAK SVIH GENERACIJA U bombardovanju mosta u Varvarinu, 30. maja, po podne, ubijena je Sanja Milenković (15) daroviti matematiĉar, matematiĉar, ĉiji su rezultati u ovoj nauci nagoveštavali olimpijski uspon. Bila je Ċak svih generacija škole u Varvarinu, koja nikad nije imala tako briljantnog Ċaka. Nemaĉki advokat Ulrih Dost, u tuţbi protiv svoje drţave, za Sanjino ubistvo i ubistvo civila u Varvarinu naveo je da je u ovom srpskom gradiću uĉinjen strašan zloĉin. Tuţba je odbijena. MILICA

U trenucima dok se spremala na poĉinak, u bombardovanju Batajnice 19. aprila, na noši u svom domu od NATO projektila projektila koji je pogodio pogodio kuću Rakića, stradala stradala je i trogodišnja trogodišnja njihova njihova Milica. Ovo dete nije umelo ni da izgovori reĉ rat. Postalo je simbol st radanja dece Jugoslavije tokom 78 dana bombardovanja. Za avijaciju NATO NATO bila je samo samo “kolateralna šteta”. Milena MARKOVIĆ

Diplomatija “velike batine” Spasoje Smiljanić | 18. mart 2009

Mi bombama samo sejemo mrţnju protiv Amerike širom sveta, upozorio je ? uveni knjiţevnik Norman Majler. Klinton ratnik otišao dalje od svih prethodnika p rethodnika

Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



U RATOVIMA koje je Amerika sejala širom planete tokom proteklog stoleća, u onom “nebeskom” koji je vodila protiv Srbije i Crne Gore, politiĉki vrh te velike zemlje je otišao najdalje, ako ne u krvoproliću, a ono u definisanju i isprobavanju njene nasilniĉke diplomatije prema ostatku sveta. Suština te diplomatije je sledeća: Amerika će intervenisati, prvo pretnjama, a potom i upotrebom vojne sile, uvek kada proceni da to zahtevaju njeni “vitalni interesi”, bez obzira na to da li se sa tim slaţu Ujedinjene nacije i da li je to u skladu sa meĊunarodnim pravom. Temelje takve ameriĉke diplomatije udario je za ceo taj vek ameriĉki predsednik Teodor Ruzvelt, koji je vladao na samom poĉetku tog, u mnogo ĉemu “ameriĉkog stoleća”: “Putuj po svetu, priĉaj lepo, ali iza leĊa drţi veliku batinu...” Nebeski ratnik

Ĉetvorica poslednjih Ĉetvorica poslednjih ameriĉkih ameriĉkih predsednika predsednika Regan, Klinton i dva Buša, napravili napravili su od toga intervenistiĉkog intervenistiĉkog monstruma. Oni su Ruzveltovu “doktrinu” pojednostavili i ogolili do same koske, tako da ona njegova famozna reĉenica sada glasi: “Idi po svetu, drţi veliku batinu visoko iznad glave i uopšte ti nisu potrebne lepe reĉi.” Bil Klinton, ameriĉki “nebeski ratnik” u tome je moţda otišao najdalje. On je za svoje vladavine bacao bombe i slao slao trupe u sedam zemalja. GaĊao je bombama Sudan i Avganistan, a onda Irak i Bo snu. Ratovao je u Somaliji, a u njegovo vreme su se ameriĉke trupe iskrcale i na Haiti. U proleće 1999. godine

zapoĉeo je “nebeski rat” protiv krnje Jugoslavije. Klinton je ratnik kakvih nije bilo u istoriji ratovanja. On je vojevao daljinskim upravljaĉem upravljaĉem i sa nebeskih visina. Tako ginu samo drugi, nikako ameriĉki vojnici. To ameriĉka javnost moţe da proguta, jer je uţas rata daleko.

Na tu perfidnu perfidnu stranu Klintonovog Klintonovog ratovanja ukazao je, u vreme vreme dok su ameriĉke ameriĉke bombe padale po Srbiji, Srbiji, ĉuveni ameriĉki pisa c Norman Majler: “Ako se u bombardovanje ide sa umišljajem, a to ĉini Klinton, da se ne proliva sopstvena, nego samo tuĊa krv, onda je to sramno. Na duţe staze, narod koji je bio pod našim bombama, nikada to neće moći da nam oprosti. Mi tim bombama samo

sejemo mrţnju protiv Amerike širom sveta...” Ali, nije reĉ o Klintonu, nego o Americi, koja kao i svaka druga zemlja ima predsednika kakav joj treba i kakvog zasluţuje. Ondašnja Amerika, a u meĊuvremenu se ništa nije promenilo, moćna i prebogata, pola sve ta je drţala pod sankcijama i pritiscima, a drugu polovinu pod dolarima i svojim uticajem.

Sticajem istorijskih istorijskih okolnosti, SAD su se na kraju prošlog veka, malo zahvaljujući mediokritetskom formatu evropskih politiĉara, politiĉara, a malo više “pobedi” u hladnom ratu, našle na samom vrhuncu svoje moći i svog ekonomskog prosperiteta, sasvim same u toj svojoj osiljenosti.

Nema više ni blokova, ni ravnoteţe, ravnoteţe, ni koĉnica. koĉnica. Opili su je moć i arogancija. arogancija. A današnje današnje generacije ameriĉkih politiĉara, politiĉara, onih u administraci ad ministraciji ji i onih u Kongresu, oĉigledno nemaju ni vizije, ni instinkta, ni politiĉkog formata formata da svet i samu samu Ameriku odbrane odbrane od njene “arogancije “arogancije sile”. sile”. Tako se i dogodilo da se Amerika u toj poslednjoj godini 20. veka razgoropadi i da se na udaru njene neobuzdane sile na Ċe Jugoslavija, zemlja koja sa Amerikom nikada nija bila ni u ratu ni u sukobu.

Na njenom tragiĉnom tragiĉnom sluĉaju je isprobavana i verifikovana “Klintonova “Klintonova doktrina” doktrina” o zavoĊenju reda reda u svetu po ameriĉkoj meri meri i mimo mimo meĊunarodnih institucija institucija i meĊunarodnog meĊunarodnog prava . Volja sile

TU svoju “doktrinu”, kojoj će se za vreme bombardovanja Jugoslavije najuspaljenije prikloniti britanski premijer Toni Bler, Klinton je pokušao da “proda” “proda” na samitu samitu NATO, koji je odrţan u Vašingtonu Vašingtonu usred tog nebeskog rata protiv Srbije i Crne Gore.

Njih dvojica su, su, ne bez uspeha, uspeha, ipak uspeli da ta intervencionistiĉka intervencionistiĉka politika politika Amerike, Amerike, dobije podršku i legitimitet legitimitet Severnoatlantskog saveza, uprkos odbojnim reagovanjima analitiĉara i posmatraĉa. “Na tom samitu se desila zapanjujuća stvar”, napi sao je tih majskih dana 1999. godine, kolumnista “Vašington posta” Robert Novak. “Vlade 19 zemalja zapadne hemisfere, prihvatile prihvatile su, mimo znanja i odobrenja svojih nacionalnih parlamenata i svoje javnosti, da alijansa moţe moţe da interveniše protiv svih onih onih drţava i reţima koji im nisu po volji. Tako se NATO, zahvaljujući zahvaljujući Klintonu Klintonu i Bleru, preko noći transformisao transformisao iz odbrambenog odbrambenog vojnog saveza grupe zapadnih zemalja, u svetskog ţandarma. Tu svoju novu ulogu NATO sada isprobava u bombardovanjima bombardovanjima Jugoslavije, a ne zna se ko će biti sledeći.” Klinton i Bler su na tom samitu, zapravo, pokušali da daju legitimitet novoj ameriĉkoj imperijalnoj politici, politici, po kojoj je princip princip uvaţavanja nacionalnog nacionalnog suvereniteta suvereniteta i nemešanja nemešanja u unutrašnje unutrašnje stvari drugih drţava potisnut u drugi plan, tako d a je vojna intervencija dozvoljena kada su ljudska prava dovedena u pitanje,

kada doĊe do meĊuetniĉkih sukoba, humanitarnih katastrofa i kada treba intervenisati radi disciplinovanja neposlušnih reţima. Zbog droge, nafte, terora. Nešto sliĉno je svojevremeno svojevremeno pokušao da uradi i sovjetski lider Leonid Breţnjev, kada je proglasio proglasio svoju doktrinu “ograniĉenog suvereniteta”, suvereniteta”, pa je sa tenkovima ušao u Prag da bi štitio ugroţavanje “socijalistiĉke “socijalistiĉke zajednice”. Konci iza scene

Ta Breţnjevljeva “doktrina”, ipak je bila ograniĉena samo na zemlje “socijalistiĉke zajednice”, tj. Varšavskog pakta. Klinton i Bler idu na ceo svet. Zato bi se ta njihova strategija mogla nazvati “doktrina anuliranog suvereniteta”. Ovog puta se ta ameriĉka “diplomatska batina” srušila na srpski narod, na ono šta je ostalo od nekadašnje velike Jugoslavije, koja je takoĊe razrušena uz pomoć Zapada. Nema, dakle, više lepih reĉi, ni prikrivanja batine, ni principa, ni obzira. obzira. Postoje samo samo ameriĉke bombe bombe i ameriĉki “vitalni “vitalni interesi”, interesi”, koji ovog puta doseţu do samog podnoţja Prokletija i koji u ovom sluĉaju znaĉe da Vašington hoće da se ukopa na Balkanu, da se NATO, ĉije je postojanje dovedeno u pitanje, udahne novi ţivot, a Evropi pokaţe gde joj je mesto i koja joj je mera. Svi su onda govorili i pisali da

je to “Klintonov rat”. Jeste, ali samo nominalno i zato što je ĉovek sa tim

imenom i prezimenom onda sedeo u Beloj B eloj kući. On je bio samo puko oruĊe u rukama one moćne, manje vidljive Amerike, koja vuĉe konce iza scene, pokušavajući da za raĉun svojih interesa i imperijalnih ambicija kroji sudbinu sudbinu naroda i sveta. Ovo je ipak, vreme “Velikog Brata”, a ne ratobornog ljubavnika iz Litl Roka, koji je na roĊenju kršten kao Vilijem Blajt, a u Belu kuću ušao kao Bil Klinton. VERUJTE SVOJIM OĈIMA

U RATNIĈKOM pohodu protiv Srba, ”majka” ameriĉke agresije na Srbe Medlin Olbrajt, je koristila i svoje znanje srpskog jezika, koji je nauĉila igrajući se u detinjstvu na ulicama Beograda. U jeku bombardovanja, shvatajući zajedno sa Klintonom, da prvi udari nisu doneli ţeljene rezultate, ona se preko talasa ”Slobodne ”Slobodne Evrope” obratila obratila graĊanima graĊanima Srbije na srpskom. srpskom. ”Mi ne ţelimo da povredimo povredimo srpski narod”, rekla je ciniĉno. ”NATO nema nameru da zauzme vašu zemlju...” A onda je dodala: ”Ja znam da mi nećete poverovati, ali verujte svojim oĉima i svojim ušima. A one će vam reći da je sva sila 19 zemalja NATO protiv vas...” Zar je bilo potrebno graĊanima Srbije da im neko drugi, a pogotovo ona, ”otvara oĉi”. VIJETNAM NA eksplozije Klintonovih bombi na Balk anu reagovao je i koji je svojevremeno bio i direktor CIA.

bivši ameriĉki šef Pentagona Dţajms Šlezinger,

”Zapanjujuće je, kaţe on, da ti isti ljudi koji su godinama uĉili lekcije iz rata u Vijetnamu, nisu na tome ništa nauĉili.” A onda, dodaje, komentarišući konfuznu i inadţijsku politiku Klintona na Balkanu: ”Mi smo Srbe u Bosni gaĊali bombama zato što su traţili pravo na samoopredeljenje, a sada Srbe bombardujemo zato što Albancima na Kosovu ne dozvoljavaju da se samoopredele. A pre toga smo, odbijajući to pravo Srbima u Hrvatskoj, ohrabrili Hrvate da proteraju iz Hrvatske pola miliona Srba!” SMETNJE NA VEZAMA

U VAŠINGTONU se, u martu 1999. godine, pripriĉavala ovakva anegdota. Razgovara Klinton iz Bele kuće specijalnim telefonom i grmi u slušalicu: ”O-k ej ej , gospodine Miloševiću. Ĉuo sam vas. Hoću samo da vam kaţem - hitno povlaĉite srpske trupe sa Kosova, ili ja, iz ovih stopa, šaljem na Srbiju ameriĉku ratnu avijaciju...” avijaciju...” A onda, šef ameriĉke Bele kuće, sav crven u licu, u pola reĉi, prekida razgovor i spušta slušalicu na sto, gledajući zaĉuĊeno u svog liĉnog sekretara. I pita ga: ”Ali, zašto se on smeje?” ”Pa vi ste, gospodine predsedniĉe, imali na vezi Sadama Huseina”, odgovorio je ovaj. Bez obzira na naznake i prizvuke koje su mogli imati autori ove a negdote, njena najdirektnija poruka je da

se ameriĉka sila toliko razmahala po svetu da ne zna više kuda udara, kome preti bombama, a kome sankcijama.

Na to ”pijanstvo” ”pijanstvo” je svojevremeno svojevremeno ukazivao i umni senator Vilijem Vilijem Fulbrajt: Fulbrajt: ”Amerika ”Amerika postepeno, ali neumitno, ispoljava znake one arogancije koja je u prošlosti unesrećila, oslabila, oslabila, a u nekim sluĉajevima i uništila velike nacije.” Borislav LALIĆ

Prava reč je izgovorena Spasoje Smiljanić | 19. mart 2009

Nije Amerika ušla u rat protiv Jugoslavije da bi spre?ila humanitarnu katastrofu“ na Kosovu, nego da bi se NATO ubacio u taj prostor i tamo se zauvek ukopao. CIA i

Pentagon su se plašili silaska rata na zemlju

Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



U MAJU, dok je bombardovanje Jugoslavije Jugoslavije bivalo sve intenzivnije, u kriznom štabu“ u Vašingtonu bilo je sve jasnije da stvari ne idu dobro, da ţestoki ţestoki udari NATO NATO avijacije sa nebeskih visina visina i krstarećim raketama sa mora nisu doneli ţeljene rezultate, tj. kapitulaciju Beograda“. To je već bacalo senku sumnji da li će operacija Milosrdni anĊeo“ da uspe. U Vašingtonu, gde je taj krizni štab zasedao skoro svakog dana, verovalo se da će za rat protiv Miloševića“, biti potrebno samo nekoliko dana“ i da će on pod naletom moćne NATO avijacije i pred neviĊenim medijskim i psihološki m pritiscima

brzo popustiti.

Kad je glavnokomandujući glavnokomandujući NATO snaga, ameriĉki a meriĉki general Vesli Klark, posle ĉetiri dana bombardovanja shvatio da taj prvi udar nije dao oĉekivane rezultate, javio je 28. marta Havijeru Solani da do lazi kod njega u bunker“. Cilj te iznenadne posete bio je da zatraţi od Solane da mu odobri da se preĊe na drugu fazu“ bombardovanja, što je znaĉilo da poĉnu udari ne samo po radarskim radarskim punktovima i poloţajima jugoslovenske PVO nego i na Beograd, na zgrade ministarstava, ministarstava, na mostove mostove i rafinerije, puteve i

komunikacije, na sve ono što bi moglo da poljulja i slomi stabilnost drţave. Klinton, Bler, Medlin Olbrajt i Sendi Berger, najglasniji zagovornici nastavljanja rata do pobede“, ubrzo će se uveriti da stvari ne idu po planu. Sa jedne strane, Srbi uspešno odolevaju, a sa druge, postaje sasvim jasno da bi uskoro uskoro mogle da se pojave pukotine u redovima NATO, NATO, ĉije ĉlanice, ĉlanice, moţda sve sem sem Velike Britanije, nisu nikada ni bile voljni uĉesnici u tom kaţnjeniĉkom ratu. Stradanje civila, gaĊanje ciljeva“ kao što je kineska ambasada u Beogradu, izbegliĉke kolone i porušena stambena naselja, samo su još više podgrejavali sumnje sumnje da je NATO NATO ušao u avanturu avanturu kojoj se ne vidi vidi kraj. Pojavile Pojavile su se sumnje i kritike i u štampi. Naše ĉasne intencije, pisao je sredinom aprila Vašington tajms“, gurnule su nas u uţas i pustoš na Balkanu. Naša humanitarna misija proizvela je jednu od najvećih humanitarnih katastrofa 20. veka. I tome nema kraja...“ Opasni signali

Iz Pentagona i redova CIA, u maju, mogli su se ĉut i prvi signali da se te dve institucije distanciraju od Klintovog obećanja da će rat iz vazduha i bez prolivanja ameriĉke krvi biti pobedonosno završen za nekoliko dana, ili nekoliko nedelja.

CIA i Pentagon su se zapravo plašili da bi rat mogao da se spusti na zemlju“, a to bi znaĉilo i slanje ameriĉkih kopnenih snaga na Balkan, otvaranje novog vijetnamskog fronta i nove pogibije a meriĉkih momaka.

Kad je 24. marta saopštio da NATO kreće u rat protiv Jugoslavije, Klinton je rekao pred licem nacije da nema nameru da šalje ameriĉke vojnike na Kosovo da tamo ratuju.“ Sredinom aprila general Klark je prvi put nagovestio mogućnost kopnene intervencije u Jugoslaviji ako bude bilo potrebno, potrebno, a sve je bilo bilo izglednije da hoće. Tu ideju u narednim sedmicama sedmicama prvi je pr ihvatio Bler, a zajedno sa njim i Medlin Olbrajt. Za vreme majskog samita NATO u Vašingtonu, Klinton je upozorio Blera da ne govore o kopnenoj ofanzivi“, jer bi to moglo da uplaši domaću javnost, a i neke od saveznika. Klark, koji se sve više plašio da će izgubiti rat, već sredinom maja, izloţio je, naravno u tajnosti, svoj plan o kopnenoj intervenciji. On je tada već uveliko saraĊivao sa vojskom OVK“, kojoj je odredio ulogu prethodnice u nastupu meĊunarodnih kopnenih trupa. On je, takoĊe tajno, tajno, i u dogovoru sa Vašingtonom, Vašingtonom, dao nalog da se rekonstruiše put od Tirane do Kuksa na srpskoj granici, navodno za povratak izbeglica, a zapravo za nastup zapadnih trupa, tenkova i oklopnih jedinica. Klark je tada pominjao brojku od 175.000

ameriĉkih vojnika koji bi se iz pravca Albanije, a ako bude nuţno i iz Makedonije, Bugarske, MaĊarske i Bosne, iskrcali na tlo Jugoslavije, naravno, uz dejstvo i podršku NATO avijacije. Britanija je već bila pristala da uĉestvuje uĉestvuje sa 50.000 vojnika. Albanija Albanija je takoĊe prihvatila prihvatila da v ojno radi sa pripadnicima OVK. Klark je, u dogovoru sa Klintonom i Blerom, 23. maja poslao Solani zahtev da se saĉini plan kopnene invazije na Jugoslaviju. Samo pobeda

Bilo je puno onih, i u Pentagonu i u redovima NATO, koji su bili skeptiĉni, a i uplaše ni od te kopnene operacije, koja će neizbeţno da vodi u prolivanje krvi, ali Klinton i Bler su bili za to iz jednog jedinog razloga: Amerika i NATO ne smeju sebi dozvoliti da na Balkanu B alkanu doţive poraz, odnosno da ne pobede“ u operaciji ostvarenja svog strat eškog cilja, koji je bio mnogo vaţniji od brige za Albance. Tih dana, dakle krajem maja, u Vašingtonu je odrţan sastanak kriznog štaba, na kojem je Klitonov savetnik za nacionalnu bezbednost Sendi Berger formulisao dnevni red od ĉetiri taĉke, stavivši na p rvo mesto sledeće: u ratu protiv Jugoslavije moramo pobediti. A onda je, kada je neko priupitao šta to znaĉi, dodao: Zaboravite poslednje tri taĉke dnevnog reda. Dovoljna je ova prva. To je znaĉilo - sa bombama ili sa pešacima, ili i sa jednim i sa drugim, rat na Balkanu se mora dobiti. Skoro da niko više nije pominjao po minjao humanitarne humanitarne patnje Albanaca“. Bilo je sve jasnije da rat zbog toga nije ni voĊen. Dva druga imperativa su bila pred zapadnom alijansom, ili taĉnije pred Amerikom: zaposesti Kosovo i ne dozvoliti debakl. Ni po koju cenu, pa makar opet ginuli ameriĉki vojnici na dalekim ratištima. U tim danima predugog i basomuĉnog bombardovanja, ĉak su i ameriĉki analitiĉari analitiĉari ukazivali na to da Amerika na Kosovu ne ratuje zbog brige za Albance nego zbog svojih strateških interesa. Prava reĉ o tome izgovorena je na stranicama Njujork tajmsa“. tajmsa“. Izgovorio ju je politiĉki analitiĉar analitiĉar Robert Kaplan. Kakva humanitarna katastrofa i etniĉka ĉišćenja, napisao je on. Krupnije su stvari pokrenule Ameriku na ovaj rat.

Po njemu, rat protiv Jugoslavije nije lokalni, nego imperijalni, ĉiji je cilj da se cela

Evropa, ne dakle samo do Drine i Transilvanije, stavi pod kontrolu zapada, tj. Amerike. Klinton hoće dalje od Jalte. On neće pola, nego celu Evropu, do Crnog mora, a moţda i dalje. I šta onda? Kaplan ima odgovor: Prvo treba slomiti Srbiju, uspostaviti NATO protektorat protektorat na Kosovu, a moţda i nad Makedonijom i ići dalje. Samo ameriĉki imperijalizam, imperijalizam, koliko god da se taj izraz nekome neće svideti, moţe objediniti evropski kontinent...“ A kad je 3. juna stigla vest iz Beograda da Milošević prihvata mir, u Beloj kući su bili krajnje iznenaĊeni i, naravno, obradovani. Koliko je u tome uticaja imala pretnja iskrcavanjem kopnenih trupa, a u Vašingtonu se verovalo da jeste, to više nije bilo vaţno. Bilo je bitnije da je Klinton, Klinton, kao što će to i Milošević Milošević uĉiniti u Beogradu, mogao da proglasi pobedu“. I da zaposedne Kosovo. CIMERMAN I MILOŠEVIĆ U vreme agresije, preko stranica Njusvika“ oglasio se i bivši ameriĉki ambasador u B eogradu Voren Cimerman, koji sa Miloševićem ni onda nije bio u prisnim odnosima. Ĉlanak o Miloševiću je naslovljen Deĉje lice, hladno srce“. Slušao sam ga kako mi govori“, piše ambasador da SAD imaju plan, zajedno sa Nemcima, da ceo Balkan stave pod svoju kontr olu. Prvo će Vašington, govorio mi je, pretvoriti p retvoriti Albaniju u svoju koloniju, a onda će se ubaciti na Kosovo i otrgnuti ga od Srbije. Nisam imao nimalo sumnje da Milošević veruje u takav nonsens. On je imao paranoiĉan pogled na meĊunarodne odnose...“ Šta bi danas Cimerman napisao? Ameriĉka baza na Kosovu Bondstil“ je danas jedna od najvećih vojnih postaja SAD u svetu.

TUŢBA PROTIV KLINTONA Na neobjavljeni i krstareći rat“ Klintona Klintona protiv Jugoslavije, Jugoslavije, najenergiĉnije najenergiĉnije je reagovao reagovao republikanski kongresmen iz Kalifornije Tom Kembel, koji je u Kongresu izneo da Monikin ratnik“ iz Ovalnog salona vodi nezakonit rat“, jer u Zakonu o vojnim snagama iz 1973. piše da Amerika Amerika ne moţe ratovati protiv jedne suverene zemlje zemlje ako joj ne objavi rat i ako vlada za to to nema odobrenje Kongresa.

Mi smo već u ratu sa Jugoslavijom“, rekao je Kembel. Pa, kad već ratujemo, neka to bude po zakonu. Klinton se igra rata, ali to ne priznaje. Pa, kakvi smo mi to ljudi, pobogu. Bacamo bombe na Srbe, a

kaţemo da to nije rat. Pa P a šta je rat, do Ċavola. Zato predlaţem da Jugoslaviji rat objavimo naknadno.“ U Kongresu se, usred bombardovanja, glasalo o toj Kembelovoj rezoluciji rezoluciji i sa 427 glasova odbaĉeno je proglašenje rata rata protiv Jugoslavije. Jugoslavije. Samo dvojica dvojica su bila za taj ilegalni rat. Republik anci anci su na toj istoj sednici, plašeći se Klintonovog ratniĉkog ţara, predloţili da mu se zabrani da eventualno pošalje kopnene trupe na Balkan. I tu je Klinton poraţen sa 249:180 glasova. Ništa se nije nije promenilo. Bombe Bombe su nastavile da padaju na srpske srpske domove i srpske glave još većom ţestinom. Kembel se ţalio federalnom sudu, ali se ovaj proglasio nenadleţnim! Rat nije imao ko da zaustavi.

Borislav LALIĆ

Uranijum ubija polako Spasoje Smiljanić | 20. mart 2009 Obolevanja od karcinoma u Srbiji dramati?no rastu: kod muškaraca za 21,8 odsto. Koliko

je palo projektila sa osiromašenim uranijumom

Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.








Srodne teme

    



MILOSRDNI anĊeo ubio je za 78 dana, koliko je trajala NATO agresija na našu zemlju, oko 3.500 ljudi. Ali, teško da će iko ikada prebrojati sve ţrtve, jer osiromašeni uranijum, koji su “posejali” avioni Alijanse ubija sa zadrškom. Deset godina posle bombardovanja još nije utvrĊeno ni koliko je projektila ispa ljeno na našu zemlju, a kamoli kakve su dosadašnje posledice bombardovanja po zdravlje stanovništva. NATO je priznao da je izruĉio izruĉio 31.000 projektila projektila sa osiromašenim osiromašenim uranijumom, uranijumom, prema prema podacima Vojske Vojske Jugoslavije bilo ih je 50.000, a prema nekim ruskim izvor ima ĉak 90.000. Koliko god da ih je bilo, naša zemlja je zatrovana zauvek, jer zvaniĉno vreme poluraspada U238 je 4,5 milijardi godina! godina! Dokazano je da je osiromašeni uranijum kancerogen. kancerogen. Ali iako se Srbija suoĉava sa tihom epidemijom malignih bolesti niko za to zvaniĉno u ovom trenutku ne moţe da okrivi NATO. Jer, nema studija koje bi povezale porast obolelih obolelih od raka raka sa bombardovanjem bombardovanjem osiromašenim osiromašenim uranijumom. uranijumom. Onkološka statistika, statistika, meĊutim, neosporno pokazuje da su u Srbiji u porastu i uĉestalost obolevanja, i smrtnost od svih malignih tumora, osim raka ţeluca. Apel onkologa

Podaci Nacionalnog instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, pokazuju da je samo šest godina posle bombardovanja uĉestalost obolevanja od raka u centralnoj Srbiji porasla kod muškaraca za 21,8, a kod ţena za 16 odsto. Muškarci najĉešće obolevaju od raka pluća, debelog creva, prostate, mokraćne bešike, ţeluca i pankreasa. A, od 1999. godine do 2005.(poslednji obraĊeni podaci) uoĉen je

porast obolevanja od svih vodećih lokalizacija tumora, tumora, izuzev raka raka ţeluca. Uĉestalost obolevanja od raka prostate porasla je za ĉak 60,3 odsto, raka mokraćne bešike za 36,6, raka debelog creva za 28,6, a karcinoma pluća za 15,5. Porast obolevanja registrovan je i u ţenskoj populaciji tumora de belog creva za 24,6 24,6 odsto, pluća za 23,7, materice materice za 17,1, i tumora dojke za 6,8 odsto. Smrtnost Smrtnost od malignih tumora od 1997. do 2007. godine porasla je kod muškaraca za 11,7, a kod ţena za sedam odsto. Ali, porast obolevanja od karcinoma se objašnjava sta renjem populacije, boljom dijagnostikom, a niko, bar zasad, “ne upire prstom” u NATO. Ĉim su na našu zemlju pale prve bombe sa osiromašenim uranijumom 238 onkolozi su upozorili da ćemo prve posledice po zdravlje zdravlje ljudi da osetimo za pet godina, najbrţe najbrţe kroz porast malignih limfoma i leukemija. Deset godina posle bombardovanja u Sbiji još nema organizovane zdravstvene kontrole stanovništva na osnovu koje bi pouzdano mogla da se ustanovi veza izmeĊu bombardovanja i pojave bolesti. Nalazi komisije

U kliniĈkoj praksi, za sada, ne registrujemo porast leukemija - kaţe prof. dr Darinka Bošković, hematolog.- Moguće je da su druge maligne bolesti u porastu, ali za to niko u ovom trenutku ne moţe da okrivi bombardovanje, jer nema istraţivanja koja bi eventualno dokaz ala tu vezu. Da bi se dokazale direktne posledice po zdravlje ljudi trebalo bi prvo da se dokaţe prisustvo uranijuma u zemlji, pa u hrani i vodi, i na kraju u ljudskom organizmu. Prema merenjima merenjima struĉnih sluţbi Vojske Jugoslavije tokom bombardovanja na Kosovu i Metohiji na mestima gde j e ispaljena municija sa

uranijumom registrovana registrovana je radioaktivna kontaminacija zemljišta zemljišta i od 236.000 bekerela, a dozvoljena kontaminacija je samo 200 bekerela. Posebna istraţna komisija UN koja je radila na ispitivanju radioaktivnog zraĉenja na 11 (od ukupno 91. kontaminirane lokacije) zakljuĉila zakljuĉila je da je na osam mesta bila povećana radioaktivnost. radioaktivnost. Osiromašeni Osiromašeni uranijum naĊen je i u hrani hrani i vodi, a prilikom prilikom zdravstvene zdravstvene kontrole kod 29 ljudi iz sela Bratoselce pronaĊena je nekoliko stotina puta veća koncentracija uranijuma u organizmu od normalne. - Niko u ovom trenutku trenutku ne moţe da odgovori odgovori ni sa “da”, “da”, ni sa “ne” “ne” na pitanje da li se osećaju posledice posledice bombardovanja osiromašenim osiromašenim uranijumom uranijumom po zdravlje zdravlje ljudi - kaţe profesor dr Slobodan Ĉikarić, onkolog i predsednik Društva Društva Srbije za borbu protiv protiv raka. - Za takav zakljuĉak potrebne su studije i istraţivanja, a toga zasad nema. Trebalo bi utvrditi incidencu obolevanja i mortalitet od 2000. godine do sada. Koliko je

osiromašeni uranijum uticao na taj porast niko ne moţe decidno da d a kaţe. Ĉestice osiromašenog uranijuma kojim su bombardovani ciljevi na Kosovu i Metohiji i u okolini Vranja su raznete stotinama kilometara

unaokolo i veĉita su opasnost za nas, i za sve buduće b uduće generacije. Vreme poluraspada osiromašenog uranijuma je više od ĉetiri milijarde godina. Moţda krivica onih koji su nas bombardovali još ne moţe ni da se izmeri. Jer, za prelazak normalne u kancerogenu ćeliju treba vremena. Prof. Ĉikarić kaţe da će se efekat bombardovanja osiromašenim uranijumom osetiti za 10- 15 godina i više. Ciljan Kosmet

Zatrovano zemljište još nije dekontaminirano, dekontaminirano, a osiromašeni uranijum kroz podzemne vode stiţe u reke, u bunare, a onda i u biljke i ulazi u lanac ĉovekove ishrane - objašnjava prof. Ĉikarić. - On je trajno tu ako ga ne uklonite, a to nismo uĉinili. Trebalo bi skinuti sloj od metar -dva zemlje gde god je pao. Potrebna su groblja radioaktivnog otpada. Mi ih nemamo. Amerikanci imaju, ali neće da prime taj radioaktivni otpad. Posledice toksiĉnog i radijacionog dejstva uranijuma, koji spada meĊu teške metale, na zdravlje stanovnika Srbije još nisu ozbiljno istraţivane. Iako je NATO uglavnom bombardovao ciljeve na Kosovu i Metohiji (81 kontaminirana lokacija lokacija je na KiM, jedna u Crnoj Gori, i devet u “uţoj” Srbiji), svi smo ugroţeni dejstvom osiromašenog uranijuma. Jer, kada metak sa osiromašenim uranijumom uranijumom eksplodira on probija i najjaĉi oklop, pri ĉemu se razvija temperatura veća od 2000 stepeni. Uranijum prelazi iz ĉvrstog u gasno stanje, odlazi u visinu, a zatim se vraća na zemlju. Mikroĉestice uranijuma mogu da preĊu put do 48 kilometara od mesta eksplozije, a vetar i vazdušne struje mogu da ih raznesu stotinama kilometara dalje. Oni koji se naĊu u blizini udisanjem unose opasne ĉestice u organi zam i one tu ostaju zauvek.

Iako su struĉnjaci jednoglasni da je osiromašeni uranijum definitivno kancerogen i da izaziva razna oboljenja, od genetskih promena do karcinoma, Anketna komisija italijanskog Senata, koja je istraţivala vezu izmeĊu upotrebe oruţja sa osiromašenim uranijumom i obolevanja italijanskih vojnika koji su bili u mirovnim misijama misijama u BiH i na Kosovu i Metohiji osiromašeni uranijum je “oslobodila krivice”. krivice”. Predsednik Anketne komisije Paolo Franko izjavio je da u analiziranim histološkim histološkim uzorcima uzetim od obolelih ili umrlih italijanskih vojnika nisu pronaĊeni tragovi uranijuma, ali jesu pronaĊene nanoĉestice koje bi mogle biti posledica eksplozije projektila sa osiromašenim uranijumom.

EPIDEMIJE STRESA Bombardovanje je sigurno ostavilo posledice i na mentalno zdravlje ljudi, iako se ni za porast mentalnih

poremećaja u Srbiji direktno ne okrivljuje Alijansa Alijansa koja nas nas je za 78 dana bombardovala bombardovala 112 puta. Ali, istraţivanja zdravlja nacije pokazuju da je godinu dana pošto su utihnule sirene koje najavljuju vazdušni napad, nesanica bila meĊu najzastupljenijim zdravstvenim zdravstvenim problemima. Od nje je patilo 31 odsto ţena i devet odsto muškaraca. Šest godina kasnije procenat ţena sa nesanicom smanjen je na 27, ali se u muškoj populaciji ovaj poremećaj sna udvostruĉio udvostruĉio (17 odsto). odsto). Pod stresom je 2000. godine, prema podacima Nacionalnog instituta “Dr Milan Jovanović Batut” bilo ĉak 59 odsto stanovništva Srbije, a 2006. godine - 44 odsto. - Krizne godine u našoj sredini, sa brojnim b rojnim i hroniĉnim stresovima , nepovoljno su uticale na mentalno zdravlje stanovništva - zakljuĉili su istraţivaĉi iz “Batuta”. U porastu je apsolutni broj ljudi sa depresivnim, stresnim stresnim i psihosomatskim poremećajima, a evidentan je i porast broja zavisnika od alkohola i psihoaktivnih supstanci.

Depresija je 2000. godine “izbila” meĊu vodeće poremećaje zdravlja i zauzela ĉetvrto mesto, iza ishemijskih bolesti srca, cerebrovaskularnih cerebrovaskularnih oboljenja i raka pluća. ŠTETU MERE MILIJARDE KOLIKU je materijalnu štetu pretrpela SR Jugoslavija od bombardovanja 1999. godine nikada precizno i zvaniĉno nije utvrĊeno. Procene se kreću izmeĊu 29,6 milijardi dolara što su odmah posle agresije objavili eksperti iz nevladine organizacije G17 plus, i 100 milijardi dolara što je saopštila tadašnja vlast. Prema podacima GraĊevinske direkcije Srbije objavljenim u martu 2006. godine, NATO projektili uništili su 54 objekta putne saobraćajne infrastrukture (od toga 44 mosta), 18 objekata ţelezniĉke infrastrukture infrastrukture (17 mostova), 148 stambenih zgrada, 300 škola, bol nica i zgrada uprave, 176 spomenika kulture, 23 srednjovekovna manastira, veliki broj crkava, nekoliko dţamija i spomenika islamske kulture. U ovu evidenciju nisu uvrštene privredne zgrade i privatne kuće. U Beogradu su graĊani Rakovice, ţestoko podneli da nak zato što se u njihovom komšiluku nalazilo najviše prestoniĉkih fabrika fabrika koje su bile pod nemilosrdnim nemilosrdnim udarima. U glavnom gradu su projektili pogaĊali pogaĊali i “Prvu iskru” iz Bariĉa, kao i obrenovaĉku termoelektranu. termoelektranu. U više navrata, NATO agresori su rušili industrijsku zonu u Panĉevu. Pravu ekološku katastrofu izazvale su bombe koje su razarale panĉevaĉku Rafineriju, Petrohemiju Petrohemiju i Azotaru. Azotaru. Teško je i nabrojati nabrojati sve, nekada nekada snaţne fabrike, koje su ili ţestoko “ranjene” ili potpuno sravnjene sa ze mljom. Na predugaĉkom spisku su i valjevski “Krušik”, “Sloboda” Ĉaĉak, “Crvena zastava” Kragujevac, “Duvanska industrija Niš“, “Fidelinka”, “Jastrebac”, hemijska industrija “Milan Blagojević” iz Luĉana, industrija “Metalac” iz Kuršumlije... Tokom akcija “Milosrdnog anĊela” uništena je i trećina elektriĉnih kapaciteta SRJ, a na udaru su bile elektrane, trafostanice, elektropostrojenja.

Biljana RADIVOJEVIĆ

Svet pod nogama Amerike Spasoje Smiljanić | 21. mart 2009. Cilj agresije bio je da se slomi jedna zemlja i na Balkanu uspostavi ameri?ka vojna i politi?ka kontrola. Nastavci

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.




12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29.





Srodne teme

    



saveznika po oruţju, to ne znaĉi da smo u ratu sa 800 puta jaĉim neprijateljem neprijateljem bili sasvim sami. Mnogi ljudi ljudi širom sveta digli su svoj glas glas protiv razaranja razaranja male balkanske zemlje, zemlje, stajući na stranu Davida, koji koji se borio protiv protiv Golijata. Golijata. Evo kako su to to ĉini li neki od velikih svetskih pisaca, filozofa, sveštenika, umetnika, novinara, pravnika... Njihove izjave prenosimo iz ĉlanaka objavljenih u raznim novinama, a koji se ĉuvaju u dokumentaciji ”Borbe”. Mikis Teodorakis, slavni grĉki kompozitor, 29. marta 1999. srpskom narodu poslao je sledeću poruku: - Ne mogu da pevam, pevam, jer moje srce srce plaĉe. Ţelim Ţelim da izdrţite izdrţite i da pobedite, i da tako date, kao i u prošlosti, prošlosti, još jednu istorijsku istorijsku lekciju kukavicama i ubicama. ubicama. AKO u agresiji NATO na Jugoslaviju nismo imali

Svoj protest patrijarh moskovski i cele Rusije Aleksij Drugi izrazio je ovako: - Nekoliko silnih i bogatih zemalja, zemalja, drsko smatra smatra sebe ”svetim” ”svetim” merilima dobra i zla, gaze volju naroda koji

ţele da ţive drugaĉije. Bombe i rakete ne zasipaju Jugoslaviju zato što one nekoga brane. Bolna lekcija NATO ima drugi cilj - da razruši posleratni poredak u svetu i da nametne poredak zasnovan na diktaturi i sili. Ali ”Bog nije u snazi, već u istini”. Stid i divljenje

BriŢit Bardo, legendarna francuska filmska glumica: - Skandalizovana sam ovim neprihvatljivim ratom za ko ji ne postoji nijedan nijedan razlog. Stidim se što što sam

Francuskinja i što sam protiv svoje volje odgovorna za podmetnuto drţanje moje vlade prema našoj evropskoj braći. Nijedan rat nije primeren. Podrţavam i podrţaću uvek one koji se bore da saĉuvaju svoju zemlju, svoj identitet, svoju veru, svoju naciju i svoju tradiciju. Srbi, divim vam se!

Dţuli Berdţil, komentatorka ”Gardijana”, nabrajajući ”40 razloga zašto Srbi nisu nacisti” kaţe: - Zato što nacisti nisu utovarali Jevreje u voz za Izrael, kao što Srbi šalju kosovske Albance vozom za Albaniju. Zato što smo mi (Englezi) ti koji se borimo zajedno sa Luftvafeom, a Srbi su ti koje Luftvafe bombarduje. Zato Zato što Dirk Bogart Bogart nikad nije igrao igrao Srbina. Zato što Robin Kuk kaţe da su Srbi nacisti. nacisti. Zato što Klinton laţe. Zato što Srbi imaju, i maju, zaista ”kul” pozdrav, a nacisti su imali glupav. Zato, da su Srbi nacisti, SAD ne bi ratovale protiv njih, već bi ih finansirale kao sve one matore svinje koje podrţavaju u Latinskoj Americi. Zato što nacisti ne dobijaju ratove, a Srbi ih ne gube. Đakomo Maramao, italijanski filozof, pita: - Gde behu SAD kad su se u Africi dogaĊali pokolji? Kada je Pinoĉe odvodio nevine nevine na pokolje u Buenos Ajresu? Sami ti primeri dovoljni su da padne ameriĉka humanitarna teorema. Amerika zastupa vulgarnu logiku koja glasi: Zapad, nosilac univerzalnih ljudskih prava, protiv ”varvara”. Zato napad Amerike na Jugoslaviju nije znak ameriĉke hegemonije, to je znak kraja ameriĉkog veka.

Nikita Mihalkov, Mihalkov, ruski filmski filmski reditelj, dobitnik ”Oskara”: ”Oskara”: - To što se sada dogaĊa Jugoslaviji, to je rezultat istorijske nekulture. Da, postoji ameriĉka civilizacija, ali veoma sumnjam da je stvorena ameriĉka kultura. Moţe neko da kupi Rembranta, ako za to ima potrebne velike pare, a Amerikanci ih imaju, ali je veliko pitanje da li je taj kupac svestan vrednosti tog platna. Hoću da kaţem da sumnjam da su Amerikanci postali nacija u kojoj se raĊa Rembrant. Da jesu, verujem da se ovo što se dogaĊa sa Jugoslavijom, ne bi dogaĊalo. Ţoze Saramago, portugalski pisac, nobelovac: - U balkanskoj tragediji već postoji jedan gubitnik - Evropa. Nije moguće da jedan savez, stvoren radi odbrane, preduzme neobjavljen rat, da bombarduje samo radi bombardovanja, i to naoĉigled nemoćnih evropskih politiĉara i ravnodušnih Evropljana, kojima je oduzeta ĉak i sposobnost za gnušanje. Aleksandar Solţenjicin, ruski pisac, nobelovac: - Zgazivši Povelju UN, NATO je ĉitavom svetu i sledećem veku nametnuo drevni zakon - zakon dţungle. Onaj ko je sila - u svemu je u pravu. I u takvom svetu nalaţu nam da od sada ţivimo. Pred oĉima ĉoveĉanstva uništava se prekrasna zemlja i civilizovane vlade tome aplaudiraju, a ljudi, u oĉajanju, napuštaju skloništa, izlaze u ţivom lancu u smrt, da bi spasli dunavske mostove. Ne vidim zašto Klinton, Bler i Solana ne bi poĉeli da ih spaljuju i uništavaju. Ustajući protiv razaranja Jugoslavije, Dario Fo, italijanski knjiţevnik, nobelovac, kaţe: - Politika italijanske vlade je uţasna. Uţasna je ta potreba za potĉinjavanjem, za izvršavanjem tuĊih zapovesti, za zavisnošću umesto za nezavisnošću. Moţda niko tako direktno, drsko, nije napao NATO agresiju na Jugoslaviju kao Harold Pinter, britanski dramski pisac, nobelovac: - Ameriĉka spoljna politika moţe se definisati ovako: ”Poljubi me u dupe ili ću ti razbiti glavu!” Milošević je odbio da Ameriku poljubi u dupe i zato je Klinton razbio glavu srpskom narodu (ne Miloševiću) sa katastrofalnim posledicama posledicama po sve na Kosmetu. Opravdanje za ovu akciju ”humanitarni obziri” - oĉigledno

je loš vic. Ova Ova akcija demonstrira demonstrira izuzetno izuzetno licemerje SAD SAD i Britanije... Bez ikakvog ikakvog uvijanja, to to je ĉist genocid. Kad je bomba puna eksera eksplodirala u blizini Old Krompton strita u Londonu, gospodin Bler je

to opisao kao varvarski ĉin. Kad su kasetne bombe eksplodirale na srpskim pijacama, sekući decu na komade, nama je reĉeno da je takav ĉin preduzet u ime ”borbe civilizacije sa varvarstvom”. Ja bih svakako rekao da Klintona i Blera smatram za ubice. Prava P rava opasnost za svetski mir nije ”bivša Jugoslavija” nego SAD. U otvorenom pismu Bilu Klintonu, poznati kin eski pisac Liang Sjao Šeng kaţe: - Na vašem telu sve je više tragova tragova sveţe krvi i njenog teškog mirisa. mirisa. I kad budu budu premašene granice granice

strpljenja svih onih na svetu koji vole mir, vi ćete biti, bez sumnje, prvi kome će se suditi pred meĊunarodnim sudom za mi r. Kad ste bombardovali kinesku ambasadu u Beogradu, vi ste na zasedanju Saveta bezbednosti ”objasnili” da je Jugoslavija za to krivac. Zar takva pokvarenost ne liĉi na pravo huliganstvo i gangstersko ponašanje? Svakome ko se usudi da ukaţe na neljudsko ra zaranje jedne suverene male zemlje, vi pokazujete svoje pravo lice velikog šefa mafije. Nadam se da će Gospod pomoći da krvlju, u kojoj ste ogrezli, ne uprljate vašu suprugu i ćerku. Dok budete razmišljali o tome da je to što su one ţive za vas najveća liĉna sreća, moţda biste mogli da pomislite pomislite i na sve one koji su baš u tom ĉasu, od vaših projektila, izgubili izgubili suprugu, muţa, roditelja i decu. Francuz Maks Galo, jedan od najuglednijih istoriĉara 20. veka, ovako je reagovao na odluku Haškog tribunala da inkr iminiše politiĉki i vojni vrh Jugoslavije: - Onaj ko pobeĊuje uvek je van zakona. Kako drugaĉije objasniti zašto predsedniku SAD Trumanu nije suĊeno zbog toga što je sa lica zemlje zbrisao dva japanska grada. GraĊani Srbije bi danas legalno mogli da traţe od Haškog tribunala da sudi pilotima NATO ĉije su ”greške” platile ţivotom desetine neduţnih civila. Duboko sumnjam da bi takav zahtev mogao biti ikada zadovoljen.

Na pitanje šta šta misli o NATO NATO agresiji na Jugoslaviji, slavni ameriĉki ameriĉki pisac Norman Norman Majler je rekao: - To je sramota. Princip rata je da postoje dve zemlje koje su došle do tog stadijuma da su spremne da se meĊusobno ubiju. Iz toga proizlazi prećutni dogovor da je svaka strana spremna na ljudske gubitke. Kada samo jedna strana ima ţrtve, moţemo da napravimo veoma neprijatnu metaforu blisku pojmu koncentracionog logora. Niko od onih koji su gurali ţene i decu u gasne komore nije morao da prolije krv. Ne moţemo da ubijamo ljude a da im ne damo damo pravo na pravednu borbu. Evropa gubitnik

Karel Kosik, ĉeški filozof, ovako je analizirao NATO agresiju: - Ovim ratom šalje se signal da se niko ne usudi da dovede u sumnju jasan stav Amerikanaca da su oni jedina planetarna planetarna supersila. U realnosti razbuktalog razbuktalog rata Amerika Amerika samo potvrĊuje potvrĊuje verodostojnost verodostojnost svojih predstava o budućnosti: ona mora biti ameriĉka. U ratu protiv Srba ne samo da se testira oruţje na ţivim ciljevima i proverava sposobnost komandnih štabova već se, takoĊe, ispituje i psiha ljudi. Šta je potrebno da bi se ponašanja, osećanja i razmišljanja

Zeml jana jana obradila do te mere da mnogi mnogi spremno prihvate prihvate poziv engleskih engleskih ţutih novina novina ”San”: ”GaĊajte ”GaĊajte ih

(razume se Srbe) kao pse!” Ameriĉki rat protiv Srba oĉigledan je i javno obznanjen nagoveštaj onoga kako će izgledati svakodnevica i normalnost u 21. veku... Ludilo, kako kaţe Šekspir, izdaje nareĊenje razumu: Ti ćeš mi sluţiti! Veliki austrijski pisac Peter Handke stupio je u otvoreni rat sa onima koji su bombardovali našu zemlju i zbog toga je bio izloţen neviĊenoj medijskoj šikani. Handke je stoiĉki primao i zadavao udarce: - Priznajući albansku drţavu na Kosovu, zapadne drţave - protuve, koje su prethodno bombardovale udarcem, Jugoslaviju Srba, primile su u svoj tabor tipiĉnu drţavu - protuvu. Zapad je, jednim smrtonosnim udarcem, srpskom narodu s Kosova uzeo njegov u otadţbinu i Srbe proizveo u zatvorenike i izbeglice u sopstvenoj drţavi. Priznajući albansku drţavu na Kosovu, naša ĉasna Evropa izgubila je srce.

OPTUŢNICA ZA ZLOČIN Remzi Klark, bivši vrhovni tuţilac SAD i predsednik najjaĉeg ameriĉkog antiratnog pokr eta, podigao je optuţnicu protiv voĊa zemalja NATO koje su bombardovale Jugoslaviju. Na listi optuţenih našli su se Bil Klinton, Toni Bler, Gerhard Šreder, Havijar Solana, Vesli Klark, Medlin Olbrajt, Vilijem Koen i drugi. Remzi Klark ih je optuţio za poĉinjene meĊunarodne zloĉine, kršenje meĊunarodnog i domaćeg prava, za izazivanje smrti, za razaranja, za povrede i patnje... - Cilj agresije - rekao je Klark - bio je da se slomi jedna zemlja koja se opire, da se razbije Jugoslavija Jugoslavija i

uspostavi politiĉka i vojna kontrola NATO na Balkanu. Ratovima i sankcijama Amerika uništava narode i drţave. Ameriĉka spoljna politika prouzrokovala je najveću katastrofu po ljudski rod. GRAS: SAMO BOMBE Oko stotinu istaknutih intelektualaca na Zapadu stavilo je svoj potpis na otvoreno pismo u kome od Bila

Klintona traţe bombardovanje glavnih strateških strateških taĉaka u Srbiji. MeĊu onima koji su parafirali poziv na rat bili su i nobelovci nobelovci Gintor Gras, Gras, Ĉeslav Miloš, Josif Brodski, Brodski, Eli Vizel Vizel i drugi. Svoj stav Gras je ovako objasnio: - Po mom mišljenju, vojna intervencija je neophodna. Do nje je

trebalo da doĊe i ranije. Sad je krajnje vreme da se tamo napadne. Kasno je, nadam se ne i prekasno. Na Balkanu se zbog etniĉkog ĉišćenja - što je uţasan termin - ubijaju hiljade ljudi. Više od 200.000. Mi, oĉigledno, na Starom kontinentu nismo u stanju da bilo šta u smislu demokratije, ĉoveĉnosti ĉoveĉnosti i ljudskih prava uĉinimo bez Amerike. (Kraj)

NATO Agresija Na Jugoslaviju-Feljton Novosti

Recommend Documents