1. UVOD Veze montažnih betonskih objekata su jedna od najvažnijih komponenata koja često određuje svojstvo objekta u eksploataciji. Njima se na pogodan način od prefabrikovanih elemenata formira konstruktivni sistem objekta pogodan da primi i prenese predviđena i iznenadna moguća opterećenja, a izolacionim svojstvima obezbeđuje nesmetano korišćenje prostora uz ispunjenje estetskih zahteva. Izbor sistema veza ne utiče samo na sigurnost zgrade, već i na trajnost, proces proizvodnje i montaže. Sistem spajanja elemenata ima direktan uticaj na modularnu koordinaciju, što se ispoljava kroz uvažavanje tolerancije pri modularnom dimenzionisanju elemenata. Da bi se postigla opšta unifikacija, potrebno je postići ujednačavanje oblika elemenata, u skladu sa njihovim položajm u sklopu, i tehnike spajanja, sa aspekta prijema i prenošenja opterećenja kod konstruktivnih i zaptivanja kod zaštitnih veza. Ovo je značajno zato što veze mogu bitno uticati na ponašanje konstruktivnih elemenata i objekta kao celine i njegove ekonomičnosti. Rešenje spojeva je vezano i za proces proizvodnje, transporta i montaže. Nosivost kranova i metod montaže utiču na izbor veličine elemenata, a time i na broj i mesto spojeva. Pošto stanje montaže može dovesti konstrukciju u neželjena naponska stanja, potrebno ga je uzeti u obzir pri projektovanju. Za različite faze građenja, zavisno od načina povezivanja, mogu se menjati statičke sheme zgrade. Završna faza izrade montažnih betonskih objekata, povezivanje nosećih elemenata i spajanja u posebnu celinu, najčešće se izvodi popunjavanjem prostora spoja betonom ili malterom, odnosno monolitiziranjem. Zbog različite starosti betona elemenata i materijala za monolitiziranje često nastaju razlike u stvarnom statičkom sistemu u odnosu na projektovani. Zbog toga je značajno proučiti uticaj propustljivosti veza na statičko ponašanje konstrukcije, koje je naročito izraženo kod višespratnih zgrada. Za uspešnu realizaciju projektovanja montažnih veza, u projektantski tim, sem arhitekte i konstruktora, treba da se uključe i stručnjaci iz oblasti građevinske fizike, organizacije građevinskih radova, tehnologije i montaže, kao i stručnjaci za razne instalacije u zgradama. 1
2. KLASIFIKACIJA MONTAŽNIH VEZA Pri izboru vrste veze, značajno je odrediti primarnu ulogu spoja. On može imati različite namene, pa se najčešće sreće podela na dilatacione, zaštitne i konstruktivne. Dilatacione razdelnice razdvajaju zgradu na pojedine delove koji uglavnom rade nezavisno. Njihovo rastojanje zavisi od niza činilaca, među kojima je i popustljivost spojeva. Ono se kreće oko 60 m za skeletne i oko 50 m za krupnopanelne zgrade. Kada su spojevi podvrgnuti atmosferskim uticajima, projektuju se kao zaštitni. Oni bi trebalo da obezbede termičku, zvučnu i higrometrijsku izolaciju. Oni moraju da isključe mogućnost pojave prslina usled deformacija spojenih elemenata. Najznačajniji su konstruktivni spojevi. Tu spadaju spojevi nenosećih elemenata sa nosečim, kao i spojevi kojima se povezuju noseći elementi međusobno. Konstruktivni spojevi imaju zadatak da povežu pojedine elemente u celinu i obezbede jedinstvo konstrukcije. Klasifikacija montažnih veza se može izvršiti prema: - primenjenim materijalima za povezivanje, - načinu povezivanja, - vrsti spojenih elemenata, - prirodi sila koje deluju u spoju. Klasifikacija prema primenjenim materijalima za povezivanje je na metalne, armiranobetonske i prednapregnute veze. Prema načinu povezivanja izvršena je klasifikacija montažnih veza na „suve“ veze i veze sa betoniranjem na licu mesta, odnosno „polumokre“ i „mokre“ veze. Termin „suva“ veza ovde treba uslovno shvatiti jer se u tu grupu obično svrstavaju i one veze kod kojih se vrši premazivanje površina koje se spajaju, postavljanje slojeva maltera ili drugih materijala za nivelisanje. U „suve“ veze nisu svrstani oni montažni spojevi kod kojih je nužno postavljati oplatu za dobetoniranje delova montažnih elemenata u cilju pokrivanja statičke i konstruktivne armature i formiranja konačnog preseka. U okviru ove prve podele, montažne veze su svrstane prema statičkom kapacitetu veze, tj. prema statičkim uticajima koje veze mogu da prime i prenesu. Prema prirodi sila koje deluju u spoju i konstruktivnim osobinama bitno se razlikuju metalni i armiranobetonski spojevi. U našoj zemlji i većini zemalja Evrope u upotrebi su armiranobetonski spojevi. U prostor spoja se ispušta armatura iz elemenata koja se povezuje zavarivanjem ili preklopom. Za njihovu bolju vezu mogu biti dodate posebne šipke, ankeri. Prostor se popunjava, odnosno monolitizira, sitnozrnim betonom ili malterom. Ispuna štiti čelične delove i armaturu od korozije. Prema vrsti spojenih elemenata, može se izvršiti klasifikacija na veze: stub - temelj; nastavak stuba; grede i stuba; grede sa gredom, kao nastavak ili veza glavnih i sekundarnih greda; veze tavaničnih panela i grede; povezivanja zidnih panela; sučeljavanja zidnih panela; nastavka panela tavanica; tavanica i zidnih panela... Ova podela se može uopštiti na veze horizontalnih elemenata međusobno, vertikalnih elemenata međusobno i veze horizontalnih i vertikalnih elemenata.
2
3. PARAMETRI ZA IZBOR MONTAŽNE VEZE Na izbor monažnih veza naročito utiču oblik elemenata i primenjeni konstruktivni sistem, tehnologija i montaža, i priroda sila koje prima i prenosi spoj. Oblik elemenata - linijski, površinski, prostorni, i namena u sklopu - stub, greda, zid, ploča, značajno utiču na izbor mesta i oblik veze. Teži se da se rade elementi većih dimenzija da bi se smanjio broj spojeva i obim radova na montaži. Time se povećava obim radova u fabrici, a smanjuje obim radova na gradilištu. Ipak, mora se ograničiti veličina elemenata po dimenzijama i težini, zato što ona može značajno iskomplikovati izradu, transport, uskladištenje i dizanje istih. Veza mora da omogući prenošenje svih uticaja koji se u montažnom spoju javljaju, kao i sva potrebna pomeranja. Svi montažni elementi zahtevaju određene tolerancije dimenzija, koje zavise od raspona i tehnologije proizvodnje, pa montažne veze treba izabrati tako da tolerancije dimenzija elementa budu obuhvaćene. Veze bi trebalo da prihvate netačnosti u merama bez većih problema pri montaži i da spreče neželjena naponska stanja. Pri proceni pogodnosti sistema spajanja treba imati u vidu i vremenske uslove montaže i mogućnost izvođenja betonskih radova. Kod spojeva koji su otkriveni treba povesti računa i o estetskim zahtevima. Loš izbor veze može u znatnoj meri da poveća cenu ukupnih radova na konstrukciji.
4. NOSIVOST MONTAŽNIH VEZA Montažne veze armiranobetonskih elemenata moraju biti izabrane i proračunate tako da prenesu sve statičke uticaje koji se u konstrukciji javljaju u svim fazama izgradnje, montaže i eksploatacije. Horizontalnim vezama se prenose i predaju sile pritiska sa gornjeg dela na donju noseću konstrukciju, a pri izvijanju zidova mogu se javiti u njima i smičuće sile. U ovim spojevima pretežne su sile pritiska. Vertikalni spojevi preuzimaju smičuće sile koje potiču od uzajamnog pomeranja panela duž spoja, a usled neravnomernog sleganja i temperaturnih promena mogu se javiti i zatežuće i pritiskujuće sile. Kod ovih spojeva dominantne su sile smicanja. Prema prirodi sila koje deluju u njima, montažne veze se mogu podeliti na veze izložene: pritisku, zatezanju, smicanju, savijanju, smicanju, torziji i kombinovanom dejstvu. Retko se kod montažnih veza javlja samo jedno naponsko stanje. Zato ovu podelu treba shvatiti prema preovlađujućem uticaju. Pri izboru i konstrukciji spojeva teži se da se iskoriste osobine materijala u smislu prenošenja opterećenja, tako da se pritisak i smicanje prenose betonom, a zatezanja armaturom. Posebnu pažnju treba obratiti na veze koje su predvidjene da prenesu momente savijanja. Takve veze zahtevaju kontiualizaciju zategnute armature ili primenu visokovrednih 3
zavrtnjeva ili prethodno napregnutih kablova i šipki. Kod ovako projektovanih veza, po pravilu je potrebno dodatno betoniranje ili injektiranje, što znatno komplikuje radove i povećava njihov obim. U nekim slučajevima uticaji koji se javljaju u spojevima i elementima u fazi montaže mogu biti znatno veći od onih u eksploataciji. Ukoliko ovi uticaji nisu obuhvaćeni, javljaju se značajna oštećenja koja narušavaju funkcionalnost i trajnost konstrukcije (veliki ugibi i prsline). Redosled montiranja elemenata može da izazove ekscentrična opterećenja elemenata u fazi montaže i njihovog oštećenja. Takodje, eventualni privremeni oslonci dovode do promene statičkog sistema, što može proizvesti čak i promenu znaka uticaja u montažnim elementima i vezama. Kod montažnih veza koje se izvode dobetoniranjem, elementi koji se u njima sustiču su, po pravilu, redukovanog poprečnog preseka, što može da naruši nosivost na transverzalne sile u fazi montaže. Vertikalna nosivost veze zavisi od materijala koji se koristi pri naleganju jednog elementa na drugi. Ukoliko se u tu svrhu koristi ter-papir dopušteni pritisak je 1.0 MPa, za jastuk od maltera 2.5 MPa, za filc 2.5 MPa, za azbest 5.0 MPa, nearmirana guma ili neopren 2.0 do 5.0 MPa i armirana guma ili neopren 5.0 do 15.0 MPa. Pri korišćenju ovih materijala treba voditi računa da njihova ivica bude udaljena od ivice elementa najmanje 1.0 do 2.0 cm.
5. POMERLJIVOST MONTAŽNIH VEZA Veza koja sprečava poprečna horizontalna pomeranja može se ostvariti preko čelične ploče (slika 1.). Tako se povećava i vertikalna nosivost, pogotovu ako se doda i sloj za nivelisanje od filca. Ovakva veza se koristi za grede manjih težina i jednake širine sa elementom na koji naleže.
Slika 1.
4
Veza koja sprečava poprečna i podužna horizontalna pomeranja može se ostvariti pomoću moždanika (slika 2. i slika 3.). Ukoliko je potrebno obezbediti mala pomeranja, otvor na gredi koji naleže na moždanik treba ispuniti nekom elastičnom materijom.
Slika 2.
Slika 3.
6. BETONIRANJE MONTAŽNIH VEZA Beton kojim se ispunjavaju montažne veze mora da zadovolji potrebnu čvrstoću, a da skupljanje tako ugrađenog betona bude što je moguće manje. U tom cilju treba obezbediti maksimalnu negu betona ugrađenog u montažnu vezu. Da bi se obezbedilo što bolje prijanjanje novog i starog betona potrebno je posebno obraditi spojne površine i po potrebi ih premazati nekim od polimernih premaza. U cilju što bržeg očvršćavanja betona u montažnim vezama moguća je upotreba aditiva za brzo očvršćavanje, pogotovu u nepovoljnim klimatskim uslovima. Kod betoniranja malih zapremina u montažnoj vezi (debljine slojeva od 1 do 4 cm) treba koristiti mešavine sa što manjom količinom vode ("suvi beton''). I kod slojeva veće debljine završni sloj treba izvesti na isti način. Prilikom zavarivanja čeličnih elemenata ili šipki u montažnoj vezi treba povesti računa da ne dođe do pregrevanja okolnog betona. U tom cilju treba odrediti redosled zavarivanja da bi se beton dovoljno hladio i obezbediti da mesto zavarivanja šipki bude udaljeno najmanje pet prečnika šipke od mesta gde šipka ulazi u beton. Kod svih montažnih veza koje sadrže i čelične elemente, neophodno je uraditi antikorozivnu zaštitu. Sve čelične elemente ili šipke koje ostaju izložene atmosferskim uticajima treba zaštiti slojem epoksija, zaštitne boje ili bitumena. Posebno treba obratiti pažnju na mesta gde čelični delovi ulaze u beton. Ako se čelični elementi zavaruju, antikorozivnu zaštitu treba uraditi posle zavarivanja jer su materijali za zaštite dobri provodnici toplote. 5
Montažne veze treba, kao i celu konstrukciju, podvrgnuti protivpožarnoj zaštiti. To je ovde još značajnije jer visoke temperature prvo narušavaju nosivost montažnih veza izvedenih pomoću čeličnih zavrtnjeva ili kablova. U cilju protivpožarne zaštite treba obezbediti pravilno ugrađivanje čeličnih elemenata u beton, premazivanje istih bojama otpornim na visoke temperature ili pokrivanjem otpornim materijalima.
7. KONSTRUKTIVNE MONTAŽNE VEZE SKELETNIH ZGRADA 7.1. VEZA STUB – TEMELJ (ST) 7.1.1. Zglobna veza stuba i temelja Ovakva veza omogućava slobodno obrtanje preseka i ne prenosi momente savijanja. U varijanti A (slika 4.) stub se postavlja na ležište od cementnog maltera. Kratak moždanik koji viri iz temelja prihvata transverzalne sile. Pomerljivost veze se može povećati ukoliko se umesto cementnog maltera upotrebi elastomerno ležište. U varijanti C (slika 4.) veza je izvedena preko cilindričnih naležućih betonskih površina između kojih je postavljen sloj od bitumena ili teflona. U varijanti C cilindrične površine su od čelika i ankeruju se u stub i temelj preko čeličnih ploča.
Slika 4.
7.1.2. Veza između stuba i temelja preko ankera sa zavrtnjem Kod ovakve veze na stubu postoje otvori za ankere koji izviruju iz temelja. Veza prenosi i momente savijanja. U varijanti A (slika 5.) ankeri su ukriveni u presek stuba što redukuje presek u osloncu. U varijanti B (slika 5.) to je izbegnuto, ali je oplata stuba iskomplikovana.
6
Ispod stuba se postavlja pločica za nivelisanje, a posle postavljanja i zatezanja ankera, spoj se ispunjava tankim slojem cementnog maltera. Ankeri su različitih visina zbog lakše montaže stuba.
Slika 5.
7.1.3. Veza između stuba i temelja preko četiri bolcna Veza može da prenese velike momente savijanja. U varijanti A (slika 6.) iz temelja vire četiri bolcna različite visine. Stub sa četitri rupe se postavlja preko pločice za nivelisanje a zatim se spoj i rupe injektiraju kroz ostavljene otvore. U varijanti B (slika 6.) u temelju se ostavljaju rupe u koje ulazi armatura ispuštena iz stuba. Neposredno pre postavljanja stuba, rupe u temelju se ispunjavaju malterom. Preko ugaonika i zavrtnjeva sa strane stub se postavlja u projektovani položaj. U obe varijante dužina ispuštenih ankera mora da zadovolji uslove sidrenja ili preklapanja.
Slika 6.
7
7.1.4. Veza između stuba i temelja preko čeone čelične ploče sa ukrućenjem Veza može da ponese vrlo velike momente savijanja. Kod ove veze na stub se postavlja tanka čeona čelična ploča sa vertikalnim ukrućenjima zavarenim za ploču i armaturu stuba (slika 7.). Na ploči postoje otvori kroz koje prolaze narezani ankeri ispušteni iz temelja. Na ankeru postoje dve matice, jedna ispod ploče koja služi za nivelisanje, i druga kojom se anker priteže. Spoj se ispunjava suvim betonom. Čak i malo skupljanje ovog betona može da naruši ovu vezu, pa matice za nivelisanje treba ostaviti slobodne za naknadne korekcije.
Slika 7.
7.1.5. Veza stuba i temelja preko armiranobetonske čašice Veza prenosi velike momente savijanja. Kod ove veze stub se postavlja na pločicu za nivelsanje i pomoću drvenih klinova dovodi u projektovan položaj, a zatim se čašica ispunjava betonom (slika 8.1). Varijanta ovog rešenja je da se u temelju ostavi prostor za smeštanje stuba (slika 8.2). Čašica može biti nazubljena i mora da bude armirana tako da prihvati sve uticaje u uklještenju. U fazi montiranja stabilnost stuba se može obezbediti kosnicima.
Slika 8.
8
7.1.6. Veza između stuba i temelja preko zavarivanja armature na sučeljak Veza (slika 9.) prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan spoj. Posle postavljana stuba na ležište od nekog blago elastičnog materijala, ugaone šipke se hvataju u stege (kleme) koje treba da budu dovoljno čvrste da osiguraju stabilnost stuba u fazi montaže. Prvo se zavaraju šipke prihvaćene klemama, a zatim ostale, i to dijaginalno, da bi se u što većoj meri smanjio uticaj kontrakcije vara. Posle skidanja stega postavljaju se uzengije i vrši dodatno betoniranje. Varijanta ovog rešenja je spoj koji prenosi momente samo u jednom pravcu. Slika 9.
7.1.7. Veza između stuba i temelja preko zavarivanja preklopljene armature Veza (slika 10.) prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan spoj. Posle postavljanja stuba u projektovan položaj i prihvatanja kosnicima vrši se zavarivanje preklopljene armature redosledom opisanim u prethodnoj vezi. Posle obavljenog zavarivanja postavljaju se uzengije i vrši se dodatno betoniranje. Varijanta ovog rešenja je spoj koji prenosi momente samo u jednom pravcu. Slika 10.
7.1.8. Veza između stuba i temelja preko armature nastavljene mufom Veza (slika 11.) prenosi velike momente savijanja i praktično predstavlja monolitan spoj. Treba proveriti da li ovako nastavljena armatura prenosi samo zatezanje, pa se pri dimenzionisanju stuba ne može računati kao pritisnuta armatura. Slika 11.
9
7.1.9. Veza između stuba i temelja preko zavarenih čeličnih pločica - podvezica Veza (slika 12.) prenosi velike momente savijanja. Presek stuba je redukovan i prsten od čeličnih pločica zavaren na glavnu armaturu stuba. Na temelj se postavlja propisno usidrena horizontalna ploča. Stub se postavlja na pločicu za izravnanje i zavarivanjem podvezica spaja sa čeličnom pločom usidrenom u temelj. Prostor izmedju stuba i temelja se injektira, a presek stuba se dobetonira na licu mesta. Varijanta A ove veze prenosi momente u oba pravca, a varijanta B samo u jednom. Slika 12.
7.2. VEZA STUB-STUB (SS) 7.2.1. Zglobna veza između dva stuba - suva veza Veza (slika 13.) je analogna zglobnoj vezi stuba i temelja.
Slika 13.
7.2.2. Veza između dva stuba preko zavarenih čeonih čeličnih ploča - suva veza Ova veza (slika 14.) može da prenese male momente savijanja. Oba stuba imaju čeone čelične ploče u obliku ugaonika (varijanta A) ili ravne (varijanta B). U oba slučaja armatura je zavarena za čelične ploče s tim što je to jednostavnije učiniti u varijanti A. Zahteva se potpuno naleganje dve čelične ploče, pa je potrebno u tom cilju obezbediti i čeličnu ispunu. Za lakše postavljanje stuba u projektovani položaj koristi se kratki moždanik na sredini stuba. Zavarivanje se vrši po obodu čeličnih ploča. Slika 14.
10
7.2.3. Veza između dva stuba preko zavrtnjeva - suva veza Ova veza (slika 15.) može da prenese male momente savijanja. Treba uzeti u obzir redukciju preseka stuba na mestu spoja. Veza je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja. Slika 15.
7.2.4. Veza između dva stuba preko četiri bolcna - suva veza Veza (slika 16.) je analogna odgovarajućoj vezi stuba i temelja.
Slika 16.
7.2.5. Veza između dva stuba preko zavarenih čeličnih ploča - podvezica - mokra veza Veza (slika 17.) može da prenese velike momente savijanja. Na oba stuba su za armaturu zavarene vertikalne čelične ploče koje opasuju redukovani presek stuba. Po postavljnju stuba u projektovani položaj dodatne podvezice se zavarivanjem povezuju za oba stuba. Prostor između dva stuba se zapunjava cementnim malterom, pa ova veza dopušta veliku vertikalnu toleranciju. Varijanta A je namenjena za stubove koji prenose momente savijanja u oba pravca, a varijanta B za jedan pravac. Posle zavarivanja vrši se dodatno betoniranje preseka stuba. Slika 17.
7.2.6. Ostale veze sa betoniranjem na licu mesta - mokre veze To su veza između dva stuba preko armature zavarene na sučeljak, veza između dva stuba preko armature zavarene na preklop i veza između dva stuba preko armature nastavljene mufom. Ove veze su analogne odgovarajućim vezama stuba i temelja. 11
7.3. VEZA STUB – GREDA (SG) 7.3.1. Veza između stuba i grede preko čeličnog ugaonika - suva veza U varijanti A (slika 18.) ove veze greda se oslanja preko ugaonika vezanog zavrtnjima za stub. Ovakva veza je zglobna i može da prenese male transverzalne sile, pa je pogodna samo za privremene konstrukcije. U varijanti B (slika 18.) greda se oslanja na ugaonik koji je ugrađen u stub. Ugaonik je zavaren za armaturu stuba i postoje dodatne zavarene poprečne šipke ispod ugaonika kod srednjeg stuba (detalj 9), a kod krajnjeg stuba jedna iznad a jedna ispod ugaonika (detalj 7). Ispod i iznad ubetoniranog ugaonika se postavljaju i dodatne uzengije.
Slika 18.
7.3.2. Veza između stuba i grede preko čeličnog kratkog elementa - suva veza Kod ove veze, koja je zglobna i može da prenese velike transverzalne sile, greda sa upuštenim krajem se oslanja na čelični kratki element formiran iz vertikalnih čeličnih rebara sa horizontalnom flanšom od čeličnog lima za oslanjanje (varijanta A, slika 19.) ili vertikalno postavljenim ugaonicima i flanšom (varijanta B, slika 19.). U oba slučaja važe iste napomene o vezivanju ovih elemenata za armaturu stuba kao u prethodnom slučaju.
Slika 19.
12
7.3.3. Veza između stuba i grede preko vertikalnih čeličnih ploča - suva veza Veza (slika 20.) je zglobna i može da prenese velike transverzalne sile preko male površine oslanjanja. Ploče su propisno usidrene u gredu i stub. Ova veza ne dopušta velike tolerancije pa je pogodna samo za kratke grede kod kojih je skupljanje betona u najvećem delu već obavljeno.
Slika 20.
7.3.4. Veza između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa - suva veza Veza (slika 21.) je zglobna i dopušta prenošenje transverzalnih sila proizvoljne veličine u zavisnosti od materijala od koga je naležuća površina. U varijanti A greda je iznad elementa, u varijanti B kraj grede je upušten, a u varijanti C betonski kratki element je zavrtnjima vezan za stub. U svim varijantama se mogu upotrebiti moždanici i ankeri sa ili bez matice u zavisnosti od veličine aksijalne sile koju treba prihvatiti.
Slika 21.
7.3.5. Veza između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa ojačanog čeličnim elementima - suva veza Veza je analogna prethodno opisanoj, s tim što čelični elementi povećavaju transverzalnu silu koju veza može da ponese i smanjuju veličinu naležuće površine.
13
7.3.6. Veza između stuba i grede na vrhu stuba - suva veza Veza je analogna vezi između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa. 7.3.7. Veza između stuba i grede na vrhu stuba sa ležištem od čeličnih elemenata suva veza Veza je analogna vezi između stuba i grede preko armiranobetonskog kratkog elementa ojačanog čeličnim elementima. 7.3.8. Veza između stuba i grede preko zavarenih čeličnih pločica - suva veza Veza (slika 22.) prenosi sve statičke uticaje. Kontinuitet je ostvaren pomoću čeličnih pločica na dnu i vrhu grede. Pločice moraju biti proračunate na sve uticaje kojima su izložene i pravilno usidrene u beton. Uticaj skupljanja betona na ovakvu vezu je vrlo nepovoljan, pa skupljanje elemenata treba da se u što većem obimu ostvari pre montiranja.
Slika 22.
7.3.9. Veza između stuba i grede preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih zavrtnjeva - suva veza Veza (slika 23.) u varijanti A prenosi sve statičke uticaje, a u varijanti B ne prenosi momente savijanja. Tanak sloj maltera između grede i stuba treba da dostigne potrebnu čvrstoću pre utezanja. U varijanti A pri utezanju se mogu javiti kontra momenti. Rupe za zavrtnjeve treba da budu izrađene sa posebnom preciznošću, jer bi mala odstupanja onemogućila izvođenje veze. Na gredi treba da postoje džepovi dovoljne dužine da omoguće smeštanje zavrtnjeva u rupe. Posle utezanja džepovi se mogu ispuniti suvim betonom. Slika 23.
14
7.3.10. Veza između stuba i grede preko kablova sa naknadnim prednaprezanjem suva veza Veza (slika 24.) prenosi sve uticaje i predstavlja monolitan spoj. Po postavljanju grede na kratak element na stubu kroz otvore se provlači kabl. Prostor izmedju čela grede i stuba se ispunjava tankim slojem betona koji treba da dostigne potrebnu čvrstoću pre početka prednaprezanja. Ukoliko mogu da se očekuju alternativni momenti u spoju, donja strana grede može da se zavarivanjem usidrene pločice veže za čelično ojačanje na kratkom elementu. Kod ovog spoja posebno je značajna antikorozivna i protivpožarna zaštita. Slika 24.
7.3.11. Veza između stuba i grede na vrhu stuba preko kablova sa naknadnim prednaprezanjem suva veza - suva veza Veza (slika 25.) prenosi sve uticaje i predstavlja monolitan spoj. Greda se postavlja na pločicu za nivelisanje i sloj suvog betona, a zatim se spoj prednapreže vertikalnim kablovima koji prolaze duž stuba.
Slika 25.
7.3.12. Veza između stuba i grede preko nastavljanja armature i dobetoniranja preseka grede - mokra veza Veza prenosi sve statičke uticaje. Prefabrikovana greda se postavlja na kratki element. Armatura koja viri iz stuba se preklapa (slika 26., detalji 1 - 5) ili zavaruje (slika 27., detalji 7 i 8) sa armaturom grede. Uzengije koje vire iz grede su otvorene i preklapaju se pošto se završi preklapanje ili zavarivanje podužne armature. Slika 26. 15
U drugom slučaju broj takvih uzengija koje se naknadno preklapaju je manji. Preklapanje uzengija se može izbeći ako se delovi šipki koje treba da se preklope sa armaturom grede spoje sa svojni nastavkom u stubu preko narezane čaure na ulazu u stub (slika 27., detalj 9). Ako se očekuju alternativni momenti, greda može da se privari za kratak element. Ukoliko redukovan presek prefabrikovane grede ne može da ponese uticaje od sopstvene težine treba predvideti privremene dodatne oslonce. Slika 27.
7.3.13. Veza između stuba i grede preko naknadnog prednaprezanja kablova i dobetiniranja preseka grede - mokra veza Veza (slika 28.) prenosi sve uticaje. U varijanti A prednaprežu se sve grede u redu od jednom, a u varijanti B greda po greda, što zahteva kotve za nastavak koje zauzimaju dosta mesta. I ovde važe sve napomene iz predhodnog veze.
Slika 29.
7.3.14. Veza između stuba i grede betoniranjem čvora na licu mesta - mokra veza Veza (slika 30.) prenosi sve uticaje. Pre dobetoniranja čvora vrši se zavarivanje armature. U varijanti A se mogu preneti male transverzalne sile, a u varijanti B, preko vute, znatno veće. Prefabrikovana greda mora da ima posebne privremene oslonce dok novi beton ne očvrsne. Površine koje dolaze u dodir sa novim betonom moraju biti dobro orapavljene, očišćene i premazane nekim od polimernih premaza. 16
Novi beton treba da bude spravljen sa aditivima za brzo očvršćavanje i protiv skupljanja.
Slika 30.
7.3.15. Veza izmedju stuba i grede preko čeličnih pločica spojenih zavrtnjem - mokra veza Veza može da prenese male statičke uticaje. Iz grede i stuba ispuštene su čelične pločice koje se spajaju zavrtnjem, a zatim se vrši dobetoniranje do punog preseka grede. Tolerancija se postiže preko oblih rupa za zavrtanj što smanjuje nosivost ove veze na momente savijanja. Zavrtnjevi i pločice treba da budu sračunate na sve uticaje koje veza treba da prenese, i pločice propisno usidrene. Dodatne uzengije treba predvideti na delu gde se pločice sidre, kao i u samom čvoru. Novi beton treba da ima što manje skupljanje. 7.3.16. Veza između stuba i grede na vrhu stuba betoniranjem na licu mesta mokra veza Veza (slika 31.) prenosi aksijalne i transverzalne sile i manje momente savijanja. U varijanti A greda se na stub oslanja preko kratkog elementa, a u varijanti B za gredu su u fazi montaže neophodni privremeni oslonci. Važe sve napomene navedene za vezu između stuba i grede betoniranjem čvora na licu mesta.
Slika 31.
17
7.4. VEZA GLAVNA GREDA – SEKUNDARNA GREDA (GG) 7.4.1. Veza između glavne grede i sekundarne grede preko čeličnog kratkog elementa i čelične papuče - suva veza Veza (slika 32.) ne prenosi momente savijanja. U varijanti A ove veze kratak element je ugaonik ubetoniran u glavnu gredu u horizontalnom položaju. Ovakva veza može da prenese male transverzalne sile. U varijanti B kratak element je formiran od dva vertikalno postavljena ugaonika i horizontalne zavarene čelične ploče na koju naleže sekundarna greda. Ovakva veza može da prenese velike transverzalne sile. U varijanti C kratak element je formiran od dve vertikalno postavljene čelične ploče ubetonirane u glavnu gredu i na njih navarene horizontalne ploče na koju se oslanja sekundarna greda. Ovakva veza prenosi velike transverzalne sile. U varijanti D sekundarna greda se na glavnu oslanja preko čelične papuče. Ovakva veza može da prenese male transverzalne sile. Posebnu pažnju treba obratiti na armaturu u glavnoj gredi (uzengije i podužne šipke) u okolini ugrađenog čeličnog ugaonika. Slika 32.
7.4.2. Veza između glavne i sekundarne grede preko armiranobetonskog kratkog elementa - suva veza Veza prenosi samo transverzalne sile. Kratki element može da bude izbetoniran u isto vreme kada i glavna greda, dobetoniran kasnije ili prikačen na glavnu gredu preko zavrtnjeva. Takođe su mogući različiti položaji u vertikalnom pravcu sekundarne grede u odnosu na glavnu. 7.4.3. Veza između glavne i sekundarne grede preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih zavrtnjeva - suva veza Sekundarna greda se oslanja na glavnu preko betonskog kratkog elementa a zatim povezuje pomoću prednapregnutih šipki ili zavrtnjeva. Veza prenosi velike aksijalne sile i velike transverzalne sile, a u nekim slučajevima i velike momente savijanja. 18
7.4.4. Veza između glavne grede na vrhu glavne grede - suva veza Veza je zglobna. Ovde se mogu upotrebiti bolcnovi različitih dužina, sa ili bez navrtke. 7.4.5. Veza između glavne i sekundarne grede preko naležućih površina ojačanih čeličnim elementima - suva veza Ovakva veza (slika 33.) može da prenese velike transverzalne sile preko malih naležućih površina. Ako se čelični elementi postavljeni na mesto naleganja zavare, veza može da prenese i male aksijalne sile. U varijanti B je mesto oslanjanja sekundarne grede u glavnu povučen ka osovini grede da bi se smanjio ekscentricitet oslanjanja. Kod ove veze treba posebno obratiti pažnju na antikorozivnu zaštitu.
Slika 33.
7.4.6. Veza između glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih zavrtnjeva - suva veza Za ovu vezu važe sve napomene navedene za vezu između glavne i sekundarne grede preko prednapregnutih šipki ili visokovrednih zavrtnjeva. 7.4.7. Veza između glavne i sekundarne grede ispod glavne mekom armaturom ili visokovrednim zavrtnjima - suva veza Ovakva veza može da prenese male vertikalne sile ako se upotrebi meka armatura. Veza sa visokovrednim zavrtnjima može da prenese vrlo velike transverzalne sile a veličina momenta savijanja koju ovakva veza može da prenese zavisi od razmaka zavrtnjeva. Kod ovakve veza antikorozivna i protivpožarna zaštita su od velikog značaja. 7.4.8. Veza između glavne i sekundarne grede na vrhu glavne preko armaturnih petlji mokra veza Veza (slika 34.) može da prenese velike transverzalne sile. U varijanti A iz sekundarne grede je ispuštena horizontalna kuka koja se postavlja oko bolcna ispuštenog iz glavne grede. Ovakva veza prenosi male aksijalne sile.
19
U varijanti B od glavne armature sekundarne grede formirana je petlja koja se postavlja preko dva bolcna iz glavne grede. Ovakva veza može da prenese velike aksijalne sile. Po smeštanju sekundarnih greda spojevi se dobetoniraju na licu mesta betonom koji mora dobro da se ugradi oko armaturnih petlji.
Slika 34.
7.4.9. Veza između glavne i sekundarne grede dobetoniranjem na licu mesta - mokra veza Ovakva veza (slika 35.) prenosi velike aksijalne i transverzalne sile, a u varijanti B, gde zategnuta armatura kontinualno prelazi preko spoja, i velike momente savijanja.
Slika 35.
7.4.10. Veza između glavne i sekundarne grede preko nastavljanja zategnute armature zavarivanjem - mokra veza Veza prenosi sve uticaje. Sekundarna greda se postavlja na betonski kratak element na glavnoj gredi a zatim se zavarivanjem gornja armatura sekundarne grede spaja sa ankernim šipkama usidrenim u ivičnu glavnu gredu. Druga varijanta je da se ova armatura spaja preko šipki za nastavljanje koje prolaze kroz gornju flanšu glavne grede. Dobetoniranje treba vršiti betonom koji ima što je moguće manje skupljanje, a takodje i skupljanje sekundarne prefabrikovane grede treba da je u što većoj meri obavljeno pre montaže. 20
8. ZAKLJUČAK Rešavanju problema veza treba posvetiti punu pažnju u svim fazama projektovanja i građenja. Tip spoja treba uskladiti sakonstrukcijom objekta, prirodom sila koje se mogu pojaviti u njima i tehnologijom izrade i montaže. Rešavanjem veza trebalo bi obezbediti dovoljnu prostornu krutost zgrade, pod uslovom da se na jednostavan način ostvari prenošenje sila sa jednog elementa na drugi, uz obezbeđenje potrebne izolacije i trajnosti zgrade. Pri izboru sistema veza treba izbegavati rešenja koja zbog rušenja jednog spoja ili elementa mogu dovesti do loma cele konstrukcije. Realizacija veza predstavlja složen i odgovoran posao od čijeg rezultata u mnogome zavisi kompletan poduhvat industrijskog građenja objekata, što nalaže potrebu paralelnog teorijskog i eksperimentalnog istraživanja u cilju neprekidnog usavršavanja njihovih rešenja i detalja.
21
9. LITERATURA - MONTAŽNI GRAĐEVINSKI OBJEKTI, ekonomika, Beograd, 1983. Spojevi veze montažnih betonskih zgrada, Doc. mr Radomir Folić - http://www.grf.bg.ac.rs/ Detalji montažnih veza, Montažne konstrukcije, prezentacija
22
