Ružica I. Simić Mićo V. Bošković
FIZIČKO - TEHNICKA ZAŠTITA OBJEKATA — priručnik —
INSTITUT BEZBEDNOSTI
MULTIALARM
SADRZAJ
OAKVilTET 0J3BPARE K 3AUJTHTE
PREDGOVOR PRVI DEO PRVO POGLAVLJE PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZASTITA I. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA 1. Oblici i karakleristike krivičnih dela koja se vrše na štclu potencijalno ugroženih objckata 2. Način i'sredstva izvršenja krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata 3.Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na žtetu potencijalno ugrozćnih objckala . 4. Osnovi sistema bezbednosli i funkcija koncepcije drušlvenc samozaSlite 5. Osnovne karakteristike prcvcntivno-reprcsivne delatnosti Službe javne bezbednosti sa aspekta medusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke zašlite 6. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih objekata . . II. PREVENTIVNA ZAŠTITA (l/Prava i dužnosli odredenih subjekata u preventivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata ' 2. Preventivne mere na zaštiti banaka, pošta, službe druStvenog knjigovodstva i menjačnica - 3. Preventivne mcre na zaštili muzcja i galcrija -14. Preventivna zažtita objekata u kojima su smcštcne kase sa novcem, dragocenostima, poverljivom dokumentacijom i drugira vrednim stvarima 5. Preventivne mere na zaštili transporta novca, zlata i predmeta sa svojstvima kulturnih dobara III. REPRESIVNA ZAŠTITA ' 1 . Prava i dužnosti odredenih subjekata u represivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekala 2. Zadaci odredenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalnou groženom objektu 3. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugroženira objektima DRUGO POGLAVUE OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNAN.IA I METODI O FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCI.JALNO UGROŽENIH OBJEKATA I. TAKTIKA SPROVODENJA ODREDENIII RADNJII MERA 1. Legitimisanje 2. Zaaržavanje 3. Kontrolna delatnost 4. Mere obezbedenja mesta izvršenja krivičnog dela 5. Pregled i pretresanje / II. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNffl DELA KOJA SE VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGROŽENIII OBJEKATA 1. Tragovi kod požara i paljevine 2. Tragovi eksplozija '. 3. Tragovi papiiarnih Iinija 4. Tragovi krvi 5. Tragovi vatrenog oružja 6. Tragovi oruđa 7. Tragovi stopala 8. Tragovi stakla 9. Pređmeti krivičnih dela
Bpoj
A u t o r i : - <~":\,'':'!'"*'*'• /
Ružica I. Simić, dipl. ini. Mićo V. Bošković, dipl pravnik Recenzenti: Prof. Dr Vladimlr Knvokapić Mr Radivoj Tasić Tehnički urednik: Mlrko Ćosović Izdavači: Imtitul bezbednostl, Beograd Multlalarm, Beogrnd Štampa: „Spektargraf", Beograd Tiraž: 1500
I5EOGRAD 1991
GOD.
DRUGI DEO: TEIINIČK^. ZAŠTI^A OBJEKATA PRVO POGLAVLJE: OPSTI PRISTUP TEIINICKOJ ZASTITI I. OSNOVNA PROJEKTNA RAZMATRANJA 1. Efekti zaštite 2. Nivoi zažtite 3. Aktivnosti u planiranju zažtite 4. Sredstva i uređaji u tehničkoj zaštiti II. ALARMNI SISTEMI 1. Sastav sistema 2. Nivoi detekcije
5 9 9 . .
.
.
9 15 18 20 23 25 28 28
)
31 34 42 47 49 49 50 56 59 61 61 62 62 63 64 66 66 68 69 70 71 72 73 73 74 79 79 79 80 82 87 88 88 89
J
)
3. Senzori za zaštilu perimetra 4. Senzori za unutrasnju zaštitu 5. Alarmna centrala 6. Dojava alarma III. TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA 1. Namena sistema 2. Sastav sistema 3. Bezbednosno osvetljenje IV. SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA H3 1. Namena sistema 2. Vrste sistema 3. Izbor sistema V. KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU OBILASKA OBJEKTA 1. Komunikacione veze 2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta VI. CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEĐENJA 1. Lokalni nadzor 2. Centralizovani nadzor VII. POUZDANOST SISTEMA 1. Otkaz sistema 2. Lažni alarmi VIII. STANDARDI DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA POVEĆANOG RIZIKA I. FINANSIJSKEINSTITUCIJE 1. Zaštita od provale 2. Zašlita od prepada 3. Standardi za sisteme tehničke zaštite u bankama II. MUZEJSKO-GALERIJSKE ORGANIZACIJE I BIBLIOTEKE "l.Muzeji 2. Galerije 3. Pokretne izložbe 4. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteli 5. Transport umetničkih dela 6. Biblioteke III. INDUSTRIJSKI OBJEKTI 1. Alarmni sistera 2. TV sistem zatvorenog kruga 3. Sistem za kontrolu pristupa 4. Komunikacione veze 5. Sistem za kontrolu obilaska objekta 6. Centar tehničkog obezbeđenja IV. OSTALI OBJEKTI 1. Apoteke 2. Arhivi 3. Juvelirnice '. 4. Benzinske pumpe 5. Samoposluge 6. Robnekuče • TREĆI DEO: STRUČNA OBTJKA RADNIKA NA POSLOVIMAF IZIČKOG OBEZBEDENJA OBJEKATA I. UVODNA RAZMATRANJA II. PREDLOG PROGRAMA OBUKE 1. Preventivno-represivna zaštita 2. Tehnička (protivprovalna) zaštita 3. Protivdiverziona zaštita 4. Protivpožarna zaštita
91 94 100 101 105 105 105 111 113 114 117 121 121 122 123 123 125 127 127 129 131 133 134 134 139 141 143 143 150 150 151 153 154 157 158 162 164 165 166 166 167 167 167 168 168 169 169 230 173 174 174 176 177 178
PREDGOVOR Publikovanje Priručnika za fizičko-tehničku zaštitu objckata predstavlja pokušaj da se, po prvi put kod nas, na cclovit način prezentira problematika preventivno-represivne i tehničke zaštite objekata. Potrebu tržišta za ovakvom vrstom stručne literature uočili smo u svom dugogodiJnjem radu na poslovima fizičko-tehničke zaštite u okviru Instituta bezbednosti u Beogradu i to, kako kao izvršioci konkretnih poslova i zadataka, tako i kao predavači na nizu kurseva, seminara i savetovanja koja su iz ove oblasti organizovana u okviru školskog centra Instituta. Kome je ova knjiga namenjena? Prvo, ona je izradena za potrebe lica koja su zadužena za bezbednost objekata, organizovanje službe fizičkog obezbeđenja i onih koji odlučuju o tonie da li ili ne primeniti tehnička sredstva zaštite u cilju povećanja bezbeđnosti objekta. ^ Drugo, namenjena je licima koja rade na obezbeđenju objekata kao čuvari, ati cilju dobijanja osnovnih znanja o svojim pravima i obavezama u okviru preventivnog i represivnog delovanja, kao i znanja o elektronskim zaštitnim sistemima, kako bi se u određenim situacijama pravilno odredila. I treće, ona može da posluži licima koja se bave projcktovanjem protivprovalnih sistema kao polazna osnova u sagledavanju procedure i dobijanju informacija o tehnologijama koje se primenjuju u sistemiraa tehničke zašiite. Šta sadrži priručnik? Priručnik sadrži tri funkcionalne ccline koje, po videnju autora, predstavljaju zaokruženje fizičko-tehničke zaštite na ovom nivou. Prvi deo (autor Mičo Bošković, dipl.prav.) tretira pitanja preventivno-represivne zaštite sa osvrtom na osnovne oblike ugrožavanja društvene imovine (Prvo poglavlje), kao i osnovna kriminalistička znanja i metode u funkciji zaštite potencijalno ugroženih objekata (Drugo poglavlje). Drugi deo (autor Ružica Simić, dipl.ing.el.) se odnosi na tehničku zaštitu i takođe sadrži dva poglavlja. Prvo poglavlje obrađuje osnovne pravce planiranja tehničke zaštite, sredstva i uređaje koji se koriste u sistemima visokog nivoa bezbednosti, kao i način dojave alarma i organizovanje nadzora i upravljanja zaštitnim sistemima. U drugom poglavlju je dat prikaz zažtite objekata povećanog rizika kojim su obuhvaćeni: finansijske institucije (banke, SDK, pošte, menjačnice), muzejsko-galerijske organizacije i biblioteke, industrijski objekti (rafinerije, hemijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), ostali objekti gde se čuvaju vrednosti (novac, zlato, poverljiva dokumentacija i sl.) — apoteke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge i robne kuće. Treći deo sadrži kratak pregled programa bezbeđnosnog obrazovanja lica koja rade na obezbeđenju objekata, kako iz preventivno-represivne, tako i iz te-
hničke zaštite. To je bazni program koji je moguće prilagoditi specifičnim zahtevima određenih korisnika objekata. Nadamo se da će knjiga korisno poslužiti svima onima kojima je namenjena, a sa posebnim zadovoljstvom ćemo uzcti u razmatranje sve primedbe, predloge i sugestije. Na kraju, zahvaljujemo se recenzentima, prof. dr. Vladimiru Krivokapiću i Mr. Radivoju Tasiću, čije su nam primedbe i sugestije bile od velike koristi. Beograd, juni 1991. AUTORI
PRVIDEO
PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA I PRIMENA KRIMINALISTIČKIH METODA U FIZIČKO-TEHNIČKOJ ZAŠTITI OBJEKATA
PRVO POGLAVUE: PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA I. OSNOVNI OBLICI UGROŽAVANJA
•.
/
. .
. j.
j
•
. .'....
.
.
.
1. Oblici i karakteristike krivičnih dela koja se vrše na štetu potencijalno ugroženih objekata
.:•••••-•'.
: •
••..'••
:
,• '
Svi objekti u kojima su smcžtcni ili sc čuvaju novac, hartije od vrednosti, zlato, skupoceni eksponati, specifični predmeti i druga imovina veće vrednosti, kao i objekti od posebnog interesa, su oduvek bili prcdmet posebnog interesovanja učinilaca raznih krivičnih dcla, koji su kroz razne oblike kriminalne delatnosti, u mnogim slučajevima i uspcvali da iste predmete oduzmu i protivpravno prisvoje, ili pak da pojeđine objekte oštcte ili unište. Kriminalni napadi na ove objekte manifestuj'u se kroz vršenje raznih krivičnih dela iz oblasti poliličkog, opšlcg (klasičnog) i privrednog kriminaliteta. Najzastupljcnija su krivična dcla iz domena opžteg kriminaliteta, mada mnoga krivična dela privrednog kriminaliteta i njihovi učinioci nisu nikada ni otkriveni. Uspešno preduzimanje preventivnih i reprcsivnih mera od strane lica u radnom odnosu kod potencijalno ugroženih objekata ne može se ni zamisliti bez prethodnog poznavanja clcmentarnih karaktcristika krivičnih dcla koja se vrše na štetu ovih objekata i osnovnih svojstava učinilaca ovih krivičnih dela. Prethodno stečeno znanje iz ovih oblasti omogućava, kako radnicima koji rade na fizičkoj zaštiti objekata, tako i radnicima koji obavljaju osnovnu ili pomoćnu delatnost, da blagovremeno prcduzimaju najadekvatnije preventivne mere u cilju sprečavanja izvršenja konkrctnih krivičnih dela. Isto tako, u slučaju da je krivično delo izvršeno, dolazi do izražaja blagovremenost preduzimanja i određenih represivnih mera. Stoga ćemo u narednom izlaganju izneti samo onaj obim znanja iz ovih oblaslij koji garantuju cfikasniju zaštitu potencijalno ugroženih objekata.
.
•
'
Pre nego što predemo na izlaganje o oblicima i osnovnim karakteristikama ovih krivičnih dela, nužno je prethodno odredili pojam potencijalno ugroženih objekata, odnosno koji se objekti mogu svrstati pod ovaj pojam. Polazeći od svrhe, sadržaja i namene ovog priručnika, opredelili smo se da pod pojam potencijalno ugroženih objekata uvrstimo sledeće objekte: — banke, — pošte, — službe društvenog knjigovodstva, — menjačnice, — industrijski objekti razne namene, — muzeji, — galerije,
— biblioteke, — robne kuće, — zlatare, — benzinske pumpe, — apoteke, — preduzeća i organizacije u kojima su locirane kase s novcem, dragocenostima i poverljivim materijalom, — prodavnice oružja, municije i druge skupoccne robe. Svakako da se problematika prevcntivno-reprcsivne i tehničke zaStite, koja će biti obrađena na sledećim stranicama ovog priručnika, može odnositi takođe i na objekte od posebnog interesa, kao i na svc druge objekte koji, bilo po napred utvrđenom osnovu, ili po osnovu značaja svoje delatnosti, mogu biti predmet posebnog interesovanja nosilaca odrcdenih kriminalnih delatnosti. U narednom izlaganju, u obimu koji zadovoljava buduće korisnike ovog priručnika, daćemo kratak osvrt na kriminološke i kriminalističke aspekte pojedinih krivičnih dela koja se vrše najčcšće na štetu ovih objekata. Iz oblasti političkog ki-iminaliteta na štetu potencijalno ugroženih objekata vrše se sledeča krivična dela: — diverzija, — sabotaža, — terorizam, — špijunaža. Diverzija se sasloji u rušenju, paljenju ili na drugi način uništenju ili ošiećenju industrijskih, poljoprivrednih ili drugih privrednih objckata, saobraćajnih sredstava, uredaja ili postrojenja, uredaja sistcma veze, uređaja javne upotrebe vode, toplote, plina ili energije, brana, skladišta, zgrade ili kakvog drugog objekta koji ima veći značaj za privrcdu ili za redovan život gradana, pod uslovom da je učinjeno u nameri ugrožavanja ustavom utvrđenog državnog i društvenog uređenja ili bezbednosti SFRJ. Učinilac diverzije, kao i organizator, su zainteresovani da što širi krug ljudi sazna za njihov kriminalni akt i njihove namere, jer to ne utiče direktno na određivanje kruga lica iz kojeg može poticati učinilac, niti pak doprinosi njegovom otkrivanju. Za izvršenje ovog krivičnog dela najčešče se upotrebljavaju minsko-eksplozivna sredstva i to razni eksploivi u čvrstom, plastičnom ili tečnom stanju, kao i mine, bombe velike razorne zivi moći i razna hemijska srcdstva. Takođe su prisutna i minsko-eksplozivna sredstva koja su smeštena u razne predmete svakodnevne upotrebe. U slučaju izvršene diverzije bitno je preduzeti mere u cilju obezbeđenja mesta kriminalnog događaja do dolaska operativnih radnika organa unutrašnjih poslova, kako bi se sačuvali tragovi i predmcti i prikupili podaci o očevidcima ili drugim licima kojima su poznate pojedine činjenice ili okolnosti u vezi sa krivičnim delom, o čemu rukovodilac fizičko-tehničke zaštite obaveštava radnike organa unutražnjih poslova odmah po njihovom dolasku. Sabotaža se takođe vrši u istoj nameri i to na prikriven, podmukao i drugi način od strane lica u vršenju njegove radne obaveze, usled čega prouzrokuje znatnu štetu za državni organ ili organizaciju u kojoj radi, ili za drugi državni 10
organ ili organizaciju. Za razliku od divcrzije, učinilac sabotaže prikriva krivično delo i želi da prikaže da on redovno i pravilno izvržava svoje radne obaveze i da nastala šteta nije posledica odredcnog načina vršenja ili nevršenja njegove radne obaveze, već da je prouzrokovana višom silom, dotrajalošču i zamorom materijala ili iz nekog drugog uzroka. Bitno je odmah po izvršenju krivičnog dela gde se sumnja da se radi o sabotaži, obczbcditi licc mesta, a pošto učinilac mora biti u radnom odnosu, a nastala poslcdica je u vezi sa njegovim vršenjem ili nevršenjem radne obavcze, to radnici fizičko-tchničke zaštile mogu u tom pravcu pružiti dosta korisnih informacija opcrativnim radnicima državne i javne bezbeđnosti. Terorizam, kao krivično dc!o, jc intcrcsantan ukoliko se vrši izazivanjem eksplozije ili požara ili preduzimanjem druge opštc opasnc radnje. Postupanje radnika fizičko-tehničke zaštite je idcntično kao i kod diverzije. Krivično delo špijunaže u svom osnovnom obliku se sastoji u saopštenju, predaji ili činjenju dostupnim vojnih tajni, ckonomskih ili službenih podataka ili dokumenata stranoj državi, stranoj organizaciji ili licu koje im služi. Prema zakonskoj definiciji ovo krivično delo se ispoljava u tri osnovna oblika: odavanje tajnih podataka ili dokumenata, stvaranje ili rukovođenje obaveštajnom službom i saradnja sa stranom obaveštajnom službom. Radnici fizičko-tehničke zaštite, kao i ostali subjekti zaštite u okviru konkretnog objekta, mogu svojom preventivnom delatnošću doprincti sprečavanju prikupljanja obaveštajnih podataka putem javnih i legalnih srcdstava, koji metodi su prisutni u aktuelnoj obaveštajnoj aktivnosti. Treba poći od činjenice da se danas mnogi obaveštajno interesantni podaci mogu nači u sredstvima javnog informisanja, da se do njih može doči u kontaktima sa stranim državljanima, ili prikupiti opserviranjem prilikom raznih poseta, obilazaka i putovanja. Iz oblasti opšteg kriminaliteta na žtetu ovih objekata najčešće se vrše sledeća krivična dela: — krađa, — teška krada, najčešče obijanjem i provaljivanjem, — razbojnička kFada, — razbojništvo, najčešče upotrebom vatrenog oružja, tzv. oružano razbojnižtvo, — teški slučajevi razbojničkih krada i razbojništva, — utaja, — prikrivanje. Pored ovih krivičnih dela u praksi su prisutna i krivična dela koja se izazivaju požarima i eksplozijama, a ne spadaju u oblast političkog kriminaliteta. Krađa je jedno od najčešćih krivičnih dela uopšte u strukturi kriminaliteta. Sastoji se u oduzimanju tude pokrelne stvari u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. Bez obzira o kojim se napred nabrojanim oblicima krađa radilo, ili je pak u pitanju razbojništvo, sigurno je da se mnoga od ovih krivičnih dela mogu sprečiti ili otkriti upravo 11
)
)
blagovremenim preduzimanjem adekvatnih preventivno-represivnih mera od strane or^anizovane službe fizičko-tehničke zaštite. Posebno ističemo da su najčešći objekli napada provalnih krađa i razbojničkih napada upravo banke, pošte, menjačnice, zlatarske radnje, ugostiteljsko-turistički objekti, benzinske pumpe, robne kuće i trgovinske radnje. Iz oblasti privrednog kriminaliteta, na štelu ovih objekata uglavnom se vrše sledeća krivična dela: — zloupotreba službenog položaja, — pronevera, — nedozvoljcna trgovina, — nesavesno poslovanje u privredi, — davanje i primanje mita, — razni oblici falsifikata. Ova krivična dela vrše lica koja se nalaze na odredcnim položajima, koja imaju ovlašćenja i kojima je povcrcn novac, hartije od vrednosti i druge vredne stvari u okviru preduzeća, državnog organa ili organizacije. Do saznanja da su ova krivična dela izvršena dosta se tcško dolazi, s obzirom na prikriven način njihovog izvršenja, loše organizacije, evidcncije i nedovoljnog obezbeđenja sredstava društvene imovine, loše interne i ekstcrne kontrole, nepravilne kadrovske politike, nepotpune pravne regulative, izvesnih nedostataka prilikom popisa imovine i uvek prisutnog autoriteta lica na odgovarajućim radnim mestima. U cilju blagovremenog uočavanja pojcdinih oblika navedenih kriminalnih delatnosti, svakako da je nužna saradnja organa samoupravnih radničkih kontrola, organizovanih službi fizičko-tehničke zaštite i đrugih organa u okviru preduzeća, organa i organizacija, bilo da predstavljaju potencijalno ugrožene objekte u napred navedenom smislu, ili pak da u okviru njihove organizacije postoje i posluju ovakvi objekti. U svim preduzetim delatnostima ovih organa nužno je strogo poštovanje zakonitosti i stručan, profesionalan odnos prema postavljenim zadacima, kakobi se suzio prostor navedenim oblicima kriminalne delatnosti, odnosno blagovremenom saradnjom sa mesno nadležnim organima unutrašnjim poslovima omogućilo otkrivanje krivičnih dela i njihovih učinilaca i obezbedili adekvatni dokazi. U kontekstu predhodnog izlaganja ističcmo i činjenicu da Zakon o preduzećima predviđa da radnici u društvenom preduzeču, u cilju ostvarivanja zaštite društvene svojine i svojih samoupravnih prava, imaju pravo i dužnost da ostvaruju samoupravnu radničku kontrolu neposredno, preko organa upravljanja i preko posebnog organa samoupravne radničke kontrole. Način ostvarivanja samoupravne radničke kontrole je utvrđen statutom ili drugim opštim samoupravnim aktima. T&kođe, ovim samoupravnim aktima utvrđuje se saslav, izbor i opoziv organa samoupravne radničke kontrole, njegova prava, dužnosti i odgovornosti. Ukoliko dođe do povrede društvene svojine i samoupravnih prava organ samoupravne radničke kontrole je ovlašćen da informiše i organe društvenog nadzora i kontrole. 12
U postupku saznanja za izvržcna krivična dela iz oblasti privrednog kriminaliteta ne treba izgubiti iz vida da je jcdan od mogućih načina saznanja i javno pogovaranje, a praksa potvrđuje da ona prvo nastaju upravo u sredini gde je krivično delo i izvršeno, pa je sasvim logično da bi radnici fizičko-tchničke zaštite trebalo više da obrate pažnju na ove mogućnosti, te o svim saznanjima odmah informišu organ unutrašnjih poslova. Izvršenje krivičnih dcla opšteg, privrednog i političkog kriminaliteta na štetu navedenih objekata ima za posledicu da se iz istih oduzimaju i protiv-pravno prisvajaju najčežče slcdeći oblici imovine: novac, hartije od vrednosti, predmeti sa svojstvima kulturnih dobara, zlato, zlatnc preradcvine, narkotici i lekovi sa psihotropnim supstancama, oružje, municija, tehnička roba i poverljivi materijali sa različitim stepenom poverljivosti. Uglavnom se radi o objcklima u kojima su smeštene veće količine napred navedene robe, što ukazuje da izbor ovih objekata za kriminalni napad nije slučajan i da izvrženju krivičnih dela prethodi sasvim solidna priprema učinilaca navedenih krivičnih dela. To ujedno nalaže i obavezu svim radnim Ijudima u potencijalno ugroženim objcktima da kao subjckti prcventivno deluju u cilju blagovremenog otklanjanja kriminogenih faktora i sprečavanja izvršenja krivičnih dela. Jasan je zaključak da se radi o krivičnim delima iz domena savremenog kriminaliteta sa visokim stcpenom organizovanosti i sa veoma često prisutnim elementom inostranosti. Stoga, u prcventivnom i represivnom postupanju treba imati u vidu da se radi o organizovanim kriminalnim delatnostima, sa prisutnim profesionalizmom, drskošću, pa čak i brutalnošću u izvršenju, što se posebno ispoljava u visokom stepenu društvene opasnosti i tendenciji poprimanja zapadnjačkog kriminalnog stila. Kriminalitet, kao društveno-negativna i složena pojava, se ispoljava u raznim oblicima i prisutan je u svima fazama razvoja društva. Njegova stalna prisutnost, razvoj i veoma veSto prilagođavanje svim družtveno-političkim i ekonomskim sistemima, su upravo osnovni elementi dinamičnosti kao bitne karakteristike savremenog kriminaliteta. Razvoj, odnosno dinamičnost i sposobnost prilagođavanja kriminaliteta je u zavisnosti od geografskih, političkih, ekonomskih, pravnih, kulturnih i drugih momenata, sa jedne strane, kao i od organizovanosti, stručnosti i spremnosti svih društvenih subjekata na njegovom suzbijanju, s druge strane. Prema tome, kriminalitet predstavlja društveni i individualni problem u etiološkom i fenomenološkom smislu, jer se posledice odražavaju u životu društva i pojedinca. Znači, kriminalitet kao društveno dinamična pojava, nije nezavistan i van uticaja društvenih odnosa i njihovih promena. Naprotiv, on ima svoje uzroke i korene i uzročno je povezan sa određenim društvenim odnosima i uticajima. Masovnost je posebna odlika savremenog kriminaliteta. Veliki je broj izvršenih krivičnih dela sa poznatim i nepoznatim učiniocima, osuđenim licima, lidma lišenim slobode ili na izdržavanju kazne zatvora u kazneno-poprav13
nim ustanovama. Ilustracijc radi ističemo činjenicu da je u rcpublici Srbiji u toku 1987. god. ukupno evidentirano 78.853, a u 1988. god. 80.083 krivičnih dela iz oblasti opšteg, privrcdnog i političkog kriminaliteta.1-' Tamna brojka kriminaliteta jc poscban fenomcn koji jc naročito prisutan kod privrednog kriminalitcta. Radi se o izvršcnim, a neotkrivenim krivičnim delima, tj. u pitanju je tzv. latcntni kriminalitet. Činjcnica je da postoje brojna neolkrivena krivična dcla i neidentifikovani učinioci, odnosno da je kriminalitet dalcko prisutniji nego što to pokazuju podaci iz statističkih evidencija. Organizovanost učinilaca u izvršenju krivičnih dcla postaje sve prisutnija karakteristika savremenog kriminaliteta. Ova organizovanost je na veoma visokom nivou, sa tačno podcljenim zadacima i striktnim upulima, uzstrogu primemi principa konspirativnosti. Organizovani kriminalitet nije mogao mimoići ni našu zemlju. Upravo on je u raznovrsnim oblicima prisutniji sada nego u ranijem periodu, a ispoljava se i u izvršcnju krivičnih dcla političkog, opšteg i privrednog kriminaliteta. Organizovano vršenje krivičnih dcla sa profcsionalnim učiniocima pokazuje stalnu ekspanziju, ne priznaje bilo kakve granice ili barijere u okviru jedne zemlje, proširuje se na prostorima više zemalja, dobija elcmcnte inostranosti i prerasta u međunarodni kriminalilct. Ovakav kriminalitct nema ograničen prostor ispoljavanja. Prostire se na području jedne ili više zemalja, a učinioci, uključujući sve vidove saučesnišiva, su domaći i strani državljani. Posmatrajući navedcnc karaktcristike kriminaliteta u kontestu sveobuhvatne aktivnosti službi fizičko-tchničke zaštite, bitno je istaći da je u današnje vreme sve prisutnija društvena pojava koja manifestuje u velikom prometu ljudi i roba na skoro svim geografskim područjima. Raz^oj i usavršavanje savremenih sredstava saobraćaja utiču na bržc i lakše savladivanje udaljenosti, što još više podstiče pokretljivost ljudi, a to jc u uzročnoj vezi sa češčim prelascima državnih granica i boravkom vcćeg broja stranih državljana u našoj i drugim zemijama sveta. Do povećanog prometa ljudi i roba došlo je usled uspostavljanja međunarodnih odnosa i saradnje politiČke, ekonomske, kulturne, naučne, sportske i druge prirode. Prednjem možemo dodati i interesantnu kategoriju turista, čiji je broj u stalnom porastu, a što prouzrokuje povećan broj izvršenih krivičnih dela u turističkoj sezoni. Takođc je veoma interesantna kategorija radnika i određenih stručnjaka stranih državljana koji obavljaju određene poslove u pojedinim našim većim industrijskim objektima i naučnim ustanovama. Ovakva pokretljivost i mobilnost ljudi, pored niza korisnih i pozitivnih efekata, utiče i na razvoj izvesnih negativnih pojava, a medu njima je prisutan i krimi-
1) Mićo Bošković, „Materijalni dokazi u kriminalistićkoj obradi", Nova prosveta, Beograd, 1990. Opširnije videti na str. 61-69.
14
nalitet sa elemenlom inostranosti, koji sc takode u raznim vidovima ispoljava i na štctu potencijalno ugrožcnih objckala. Odredcni oblici ugrožavanja, koji sc odnosc i na potencijalno-ugrožcne objcktc, su uslovljcni i gcografskim položajcm Jugoslavijc, a u okviru toga intenzitet ugroženosti pojcdinih objckala zavisi i od mesta njihove konkretne lokacije u okviru pojedinih područja našc zemljc. Kroz Jugoslaviju prolaze putevi koji spajaju zcmlje Zapadnc Evrope sa Bliskim islokom, uz prisutnu činjenicu da bez vize mogu da udu gradani viže od 50 zemalja i da godišnje našu granicu prede više od sto miliona Ijudi. Turistička sezona i određeni praznici prouzrokuju dugačkc kolonc vozila sa putnicima na graničnim prelazima gde su najprisutniji naši gradani na privrcmcnom radu u inostranstvu, od kojih se, ne treba zaboraviti, jcdan broj odao raznovrsnoj kriminalnoj delatnosti. Sve su ovo prisutne činjenicc koje objcktivno uslovljavaju pojavu kriminaliteta u svim njegovim oblicima i u odredcnim slučajcvima i sa elemcntom inostranosti, pa je logično i očekivati da će ovc uslove upravo pokužati da vcšto iskoriste mnogi kriminalci za vršenje odrcdcnih krivičnih dcla, od kojih mnoga i na štetu potencijalno-ugroženih objckaia. Iznete karaktcristikc savrcmenog kriminalitcta u okviru kojeg spadaju i mnogi oblici krivičnih dela izvrženih na štetu potcncijalno ugroženih objekata, jasno ukazuju na visok stepen društvene opasnosti i prisutne teškoče u njegovom otkrivanju i obezbcdcnju dokaza. Stoga, organizovan preventivan i represivan rad i stalno aktivan odnos službi fizičko-tehničke zaštite može u mnogome doprineti sprečavanju izvršcnja mnogih oblika kriminalne dclatnosti i drugih društvcno-štctnih pojava, s jcdnc i brzim i stručnim postupanjem u slučaju izvršenog krivičnog dela i adekvatnom saradnjom sa organima unutražnjih poslova omogućiti otkrivanje učinioca i obezbeđcnje dokaza, s druge strane. Polazeči od činjenice da uvek postoji mogućnost ostavljanja tragova na mestu izvršenja krivičnog dela, na učiniocu i oštećcnom, a imajući u vidu njihovu objektivnost i značaj u dokazivanju, nameće sc i obaveza radnika fizičko-tehničke zaštite da po učinjenom krivičnom dclu, a pre dolaska organa unutrašnjih poslova, preduzmu adckvatne mere na zaštiti tragova i predmeta na licu mesta od eventualnih uništcnja ili promena. 2. NaČin i sređstva izvrŠenja kriviČnih dela na štetu potencijalno ugroBenih objekata
Krivična dela, koja se vrše na štetu napred navedenih potencijalno ugroženih objekata, specifična su po načinu i raznovrsnim sredstvima iz\'ršenja. Samom izvršenju krivičnog dela prethodi period brižljivih priprema, koji sledi nakon donošenja odluke o izvršenju krivičnog dela na štetu određenog objekta. U pripremnom periodu učinioci se upoznaju sa svim okolnostima i prilikama na užem i širem području gde je lociran objckat koji je izabran za kriminalni napad. Učinioci se upoznaju sa okolinom objekta, unutrašnjim rasporedom prostorija, smeštajem kasa, trezora, blagajničkih šaltera, predmeta kulturnih 15
dobara, rasporedom ljudstva i radnika fizičkog obezbcdenja, načinom tehničkog obezbeđcnja, rasporcdom radnog vrcmena, rcdoslcdom smena i načinom dopremanja i otpremanja novca i drugih vrednosti i vrcmenskim intenzitetom obilaska objekta od stranc patrola i pozornika službe javnebezbednosti, pa sve do sagledavanja najpovoljnijeg pravca napuštanja napadnutog objekta. Nakon potpunog snimanja situacijc i prikupljanja svih bitnih podataka, učinioci donose odluku o vremenu izvršcnja krivičnog dela i prave plan kriminalne delatnosti, koji do detalja razrađujc način izvršenja krivičnog dela, zadatke svakog učinioca i način povlačenja i sakrivanja plena, kao i način ponašanja ukoliko dođe do nekih neplaniranih situacija tokom izvršenja krivičnog dela. Ovakav način detaljnih priprema zahteva dolazak pojedinih učinioca u blizinu samog objekta, njegovo opserviranje, ulazak u objekat i ostvarivanje kontakta sa pojedinim radnicima, kao i prikupljanje odrcdenih podataka od trećih lica, što sve, uz pojačan preventivan rad radnika fizičkog obezbeđenja i lica u radnom odnosu koa tog objckta, omogućava odrcdena indicijalna zapažanja sumnjivog ponašanja učinilaca u pripremnoj fazi. Uz blagovremeno javljanje organima unutrašnjih poslova može doći i do sprečavanja izvršenja krivičnog dela. Ili, u slučaju ako krivično dclo bude izvršeno, ova zapažanja mogu da budu od izuzetne koristi u otkrivanju i pronalaženju učinioca krivičnog dela.
Posebno jc intcrcsantan način izvržcnja krivičnih dcla po porudžbini na štetu kulturnih dobara. Uglavnom se radi o profcsionalcima-spccijalistima za napade i prisvajanjc prcdmeta sa svojstvima kulturnih dobara, koji se veoma dobro razumcju u vrednost pojcdinih cksponata. Kod ovog načina izvršenja krivičnih dela razlikujemo naručioca, koji jc najčcšće iz inostranstva, i neposrednog učinioca, čiji se zadatak sastoji da izvršenjcm krivičnog dela pribavi odredene predmete kuliurnih dobara i doprcmi ih na dogovoreno odredišno mesto. Naručilac finansira i organizuje kriminalnu dclatnost do neposrednog izvršenja krivičnog dela, a sam čin izvršenja spada u domen planiranja i realizacije profesionalnih učinilaca. Naručilac u većini slučajeva i ne zna ko je učinilac niti ga kasnije upoznaje, a vcoma često nc vidi ni ukradcni cksponat, već samo dobije zaradu, ukoliko ukradeni eksponal nije namenjen za njegovu privatnu zbirku. Sredstva koja učinioci koristc u zavisnosti su od vrste krivičnog dela, izgleda i stcpena obezbedenja objckta i od načina samog izvršenja. Za izvršenje razbojništva i razbojničkih krađa najčešće se koristi raznovrsno vatreno oružje (revolveri, pištolji, pužke, automaii) i hladno oružjc (nožcvi, bodeži, mačete). Za izvršenje krivičnih dcla icžkih krada provaljivanjcm i obijanjem, učinioci uglavnom koriste specijalne naprave zvane „lomilica" i „češalj", podesne ključeve, poluge, pajsere, šrafcigere, klješta, a za provale kasa: brusilice, aparate za
SL 1.1: Raznovrsno vatreno oruije namenjeno za vršcnje orulanih razbojništava i mzbojniikih kradi na štetu banaka, pošta i benzinskih pumpi.
Sl. 1.2: Ramovrsni alat namcnjcn za obijanjc iprovaljivanjc objckata
16
0H5PAHE « 3AU1THTE
17
— nemogućnost detaljnc kontrolc, — gužve u objektima, na granici i u saobraćaju, — prisutnost vcče sume domaćeg i stranog novca u kasama i trezorima, — opuštenost i ležernost lica koji radc na ovim poslovima, — manji broj izvršilaca za vrcme sezonc korišćcnja godišnjih odmora." Pored sposobnosti maskiranja, u koju svrhu uspešno koriste raznu šminku, maramice, naočare, kape i šešire, šalove i pcrike, učinioci uglavnom rade u rukavicama, kako bi sveli na minimum mogućnost ostavljanja tragova papilarnih linija prstiju ili dlanova, jcr su svesni njihovog identifikacionog značaja. Medutim, treba znati da i rad u rukavicama za vreme izvršenja krivičnog dela nije uvek i apsolutna garancija da učinilac neće ostaviti tragove papilarnih linija, jer su moguće situacije kada učinilac skinc rukavicc tokom izvršcnja krivičnog dela: uzimanje pića, uzimanje hranc, vršenje fizioloških potreba, nemogućnost rada u rukavicama, lakši rad bez rukavica, te nenošenje rukavica na putu dolaska na lice mesta i prilikom napuštanja mcsta izvršcnja krivičnog dela. U svim tim slučajevima učinilac vodi računa da ne ostavi tragove papilarnih linija, a ukoliko ih je ostavio naknadno preduzima mcre na njihovom uništenju. Međutim, nije moguće sve detaljno isplanirati, a prisutnc su i nepredvidljive iznena-
zavarivanje na gas i siruju, sekačc i velike čckiće, probojce, a u najprimitivnijim slučajevima i krampove. U odredcne potcncijalno ugrožcnc objekte učinioci ulaze uz prethodno lomljcnjc stakla na prozorima, vratima i izlozima, ukoliko isti nisu obezbeđcni adckvatnim rcšctkama, kao i odvaljivanjcm nestabilnih ulaznih vrata, lomljenjcm ili iskrivljenjcm ncodgovarajućih rešetaka i provaljivanjem kroz krov, ukoliko ta mogućnost objcktivno postoji. Pored navedenih sredstava, učinioci krivičnih dcla na žtctu potencijalno ugroženih objekata koriste i druge razne predmete s kojima se može ispoljiti sila i prinuda, ugroziti život i naneli tclesna povreda. Uz to, često pribegavaju korišćenju pribora za maskiranjc u cilju izmcne ličnog opisa, kao i automobile radi bržeg udaljavanja sa mcsta izvršenja krivičnog dcla i zavaravanja traga. 3. Specifičnosti učinilaca krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata Učinioci krivičnih dela na štetu napred nabrojanih potencijalno ugroženih objekata su strani i domaći državljani, muškarci i ženc. U većcm obimu su zastupljeni jugoslovenski državljani i muškarci, mada se nc sme izgubiti iz vida i uloga ženskih osoba u rcalizaciji ovih vidova kriminalne delatnosti, gde se pojavljuju kao veoma korisni izvidači, tzv. čuvari straže, a i njihovo prisustvo u kriminalnoj grupi odstranjuje sumnju, pa se istoj i ne posvećuje dovoljno pažnje u domenu prevcnlivnih mcra. Teže oblike ovih krivičnih dela uglavnom vrše profesionalci koji ispoljavaju visok stepen organizovanosti uz obavczno prethodno pripremanje i detaljno planiranje cele kriminalne akcijc. Porcd prcthodnog izviđanja, učinioci veoma vešto biraju vreme napada vodcći računa, kako o najpovoljnijim uslovima u odnosu na sam objckat, tako i o objektivnim uslovima šireg značaja. 1\i, pre svega, spadaju politički, sportski, kullurni, privredni i drugi događaji koji okupiraju pažnju radnih ljudi i gradana, a lica koja u tom vremcnu vrše svoju radnu obavezu u objektu koji je planiran za kriminalni napad takođe posvećuju pažnju ovim manifestacijama, što učinioci veoma vešto koriste za izvršenje krivičnog dela baš u tom vremcnskom intcrvalu. Učinioci ova krivična dela vrše pojedinačno ili u grupama. U oba slučaja ispoljavaju profesionalnost, drskost, pcrfidnost, bezobzirnost, lukavost, upornost, snalažljivost, sposobnost maskiranja, brzinu, pokretljivost, pa sve do ispoljavanja grube sile, nasilja i upotrcbe vatrenog oružja i drugih sredstava pri2) nude. Kod učinilaca ovih krivičnih dela poscbno je interesantan jedan broj naših radnika na privremenom rađu u inostranstvu, koji sc povezao sa podzemljem u tim zemljama. Povremeno dolaze u našu zemlju i vrše krivična dela i unose elemente podzemlja i gangsterizma. Veoma povoljno vreme za vršenje ovih krivičnih dela je i turistička sezona. Elementi koji pogoduju su: — otvorenost naših granica, 18
Sl. 3: a. Pcrika, naočarc, pištolj i fulsifikovanc lične kanc s kojima sc učinilac sluiioprilikom izvršenja krivičnog dcla na štctu banaka 2
2) Mićo Bešković, „Osnovna karakterislitcn učinioca krivičnog dela", Bezbednost, RSUP SR Srbije, Beograd, br. 3/88. Opširnije o ovoj problematici videti u ovom ćlanku.
19
)
)
dne situacije, pa često puta učinilac ncće biti u stanju da uništi ostavljene tragove papilarnih linija. Pored toga, dcšava se da tokom izvršenja krivičnog dela dode do oštečenja samih rukavica i to najčešće na prstima, a postoji mogućnost ostavljanja tragova samih rukavica, ili dclova vlakana i drugih sastojaka od oštećenja rukavice, a ponekad u žurbi učinilac ostavi i rukavice na mestu izvršenja krivičnog dela. b. Otisak kožne rukavice pronađcn na mcstu izvršcnja krivičnog dcla. Veštaćenjem tragova rukavice sa tragovima pronađcne rukavice kod osumnjičenog utvrđena istovetnost, što je dovclo do otkrivanja učinioca serije provala Na kraju ističemo i činjenicu da profcsionalni učinioci sve više i uspešnije koriste dostignuća naukc i tchnikc ' i ugrađuju ih u metode svoje kriminalne delatnosti, tako da vešto izbegavaju ostavljanje tragova na mestu izvršenja krivičnog dela, ali se i spccijalizuju za isključenje određcnih sistema tehničke zaštite. Jednostavno rcčcno, profcsionalni učinioci ništa ne prepuštaju slučaju. 4. Osnovi sistema bezbednosti i ostvarivanje samozaštitne funkcije Suština i karakteristike svakog sistema bezbednosti su ujedno i odraz interesa određenog društva i državc, odnosno postojcćeg društveno-političkog i ekonomskog sistcma. Danas možemo razlikovati klasičnu i samoupravnu bezbednost. Oba ova vida bezbednosti imaju odrcđene zadalke na efikasnijoj zaštiti vitalnih vrednosti i interesa našeg društva. Postoječi sistem bezbednosti kod nas je koncipiran da sadrži i klasičnu i samoupravnu bezbednost, koja u poslednje vreme, analogno društvenim promenama, doživljava ili će morati doživeti izvesnu transformaciju. Klasična bezbednost, bez obzira što podrazumeva stručne i specijalizovane državne organe, ima određenu nadlcžnost i izuzctan značaj u zaštiti potencijalno-ugroženih objekata, upravo kroz oblike prcvcntivnog i represivnog delovanja, a što naročito dolazi do izražaja u domcnu sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela kojima se napadaju ovi objckti. Upravo kroz preventivnu delatnost ovih organa i oblicima saradnje sa organizovanim službama fizičko-tehničke zaštite moguće je blagovremeno uočiti mnoge pojave i uzroke koji pogoduju vršenju krivičnih dela i drugih negativnih delatnosti na štetu ovih objekata, što ujedno i podrazumeva preduzimanje i adekvatnih radnji i mera na sprečavanju nastajanja štetnih posledica. O konkretnim oblicima saradnje između Službe javne bezbednosti i službi fizičko-tehničke zaštile govorićemo odvojeno o oblicima saradnje u domenu prevcncije i o mcđusobnoj saradnji u postupku represivnog postupanja. Pored toga što ova saradnja doprinosi boljim rezultatima u
3) Prof. dr Živojin Aleksić, „Naučno otkrivanje zločina", Savez udruženja pravnika, Beograd, 1972. god. Opšimije videli korišćenje i primenu naučnih i tehničkih izuma od strane policije, odnosno organa otkrivanja, ali i od odredenih učinilaca krivićnih dela, str. 3-15.
20
izvršenju zadataka fizičko-tchničke zaštitc, ista takodc ostvarujc i odredcn uiicaj ka boljoj opStoj bczbcdnosnoj siiuaciji u odrcdcnom objcktu. U određenim ekonomskim celinama samoupravna bczbcdnost, u dosadašnjoj praksi, nije uvck ostvarivala i adckvalne rezultate na planu zaStite vitalnih vrednosti i intcresa. U sadašnje vrcme, kada se dovodi u pitanje status društvene svojine koja gubi pozicijc, uz svc vcću afirmaciju privatne svojine i drugih oblika svojine, i kada se napušta sistcm samoupravljanja, sasvim je logično da i samoupravna bezbednost gubi osnove na kojima je i ustanovljena, što, pak, opet zahteva preduzimanje odgovarajućih mcra na njcnom prilagođavanju aktuelnim društvcno-političkim i ekonomskim odnosima. Sistem družtvcnc samozažtitc jc svakako najJira osnova bczbednosti i zaštite vitalnih društvcnih odnosa, ali u sadaSnje vrcme postavljcna koncepcija društvcne samozaštite jc prcvazidcna i nije adekvatna novonastalim družtvenim promenama. Medutim, bcz obzira na postavljcnu konccpciju druStvene samozaštite koja je u odredeno vrcmc bila odgovarajuća postojcčim uslovima, ipak sa celokupnim angažovanjcm njcnih subjckata na zažtiti drušlvene imovine ne možemo biti potpuno zadovoljni, naročito ne sa postignutim rezultatima na sprečavanju raznovrsnih dclikata iz oblasti opšteg i privrednog kriminaliteta. Postavljeni koncept društvene samozaštite ne funkcioniše u danažnjim uslovima, pa je nužno da isti bude potpuno analitički i kritički saglcdan, jer je vreme da doživi sušiinske promene. Napužtajući jcdnopartijski sistcm, u iznalaženju novih rešenja u uslovima političkog pluralizma, pored ostalog, nužno je poći od punog poštovanja i garancija sloboda i prava čovcka, s ciljcm osposobljavanja takvogsistema samozaštite koji će u potpunosti odgovoriti uslovima političkog pluralizma. Tako postavljcna samozaštita, angažovanjcm svojih subjekata, mora posebnu pažnju, daleko veću ncgo do sada, posvetiti najaktuelnijim problemima zaštite potencijalno ugrožcnih objekata, koji su sve češći predmet raznih kriminalnih napada. Uspostavljanjem novih društvenih odnosa direktno se nticalo i na postojanje subjekata društvene samozaštite, tako da su sada ostali samo oni klasični i profesionalni organi, kao što su organi unutražnjih poslova, inspekcije, javna tužilaštva, sudovi, služba društvenog knjigovodstva, carina, a viJe ne postoje, ili ne bar u istim oblicima i organizacije saveza komunista, socijalističkog saveza, saveza omladine, kao i organi društvene samozaStite u preduzećima. Ako pođemo od napred već izrečene konstatacije o ncdovoljnom angažovanju subjekata družtvene samozažtite, a sagledavajući sadažnje stanje nefunkcionisanja sistema družtvene samozaštile i jož uvck nedovoljne saradnje sa organima unutrašnjih poslova i drugim državnim organima, onda je logično zaključiti da je nužna organizovana, sinhronizovana i planska aktivnost nadležnih subjekata na planu efikasnije zaštite potencijalno ugroženih objekata. U kontekstu nastalih društvcnih promena i uspostavljenih novih osnovnih vrednosti kojima je koncepcija druStvene samozaštite prevaziđena, dr Velizar 21
Najman4-1 sasvim osnovano ukazuje šia bi trcbalo hitno učiniti:" Ttcbalo bi izmeniti osnove odbrane, bezbcdnosti i zašlite, tako da se ka ostvarivanju integriteta i suvereniteta zemlje idc preko osiguranja sloboda, prava i dužnosti čoveka i građanina i takvih uslova koja privrcdnim i drugim pravnim licima omogućavaju nesmctano ostvarivanje njihovih pravno uredcnih poslova i zadataka, a ne obrnuto, kao do sada. Tome, zatim, odmah upodobiti dve vrste tekućih aktivnosti: prvo, nadlcžnosl sistcma odbrane, bczbednosti i zaštite i, drugo, planove i programe obrazovanja i vaspitanja u ovim oblastima." Sistem bezbednosti naše zemlje se sasloji iz tri osnovna oblika bezbednosti i to: javna bezbednost, državna bczbeđnost i bezbednost oružanih snaga (vojna bezbednost). Pored ovih oblika tu svakako trcba dodati i oblik samoupravne bezbednosti, uz obavczno uvažavanje novih društvcnih odnosa i vrednosti o kojima smo prethodno govorili. S obzirom na sadržaj, javna bezbednost jeste onaj najpodesniji oblik bezbednosti preko kojeg se i ostvaruje suzbijanje raznih vidova socijalne patologije usmerenih protiv interesa i vređnosti našeg društva, pa je logično da služba fizičko-tehničke zaštite i ostvaruje najčešću saradnju sa Službom javne bezbednosti, u cilju što bolje zaštite potencijalno-ugroženih objekata. Služba fizičkotehničke zaštite najčešće saraduje sa onim organizacionim delovima Službe javne bezbednosti koji se bave poslovima suzbijanja opšteg i privrednog kriminaliteta i poslovima milicije. To jc i sasvim logično, s obzirom na moguće oblike ugrožavanja ovih objekata i zadatke i nadležnost Službe javne bezbednosti u oblasti suzbijanja kriminalitcla. Bez obzira što je dclatnost Službe državnc bczbcdnosti i bezbednosti oružanih snaga usmerena na zašiitu spoljne bezbednosti, odrcdenih oblika u domenu unutrašnje bezbednosti i na zaštiti odbrambcnih priprema, ipak u određenim slučajevima ima osnova i potrcbe da služba fizičko-tehničke zažtite saraduje i sa ovim vidovima bezbednosti, naročito po pitanjima obavešiajne delatnosti i informacija o oblicima političkog kriminaliteta i kada se radi o objektima od posebnog interesa. Takode, služba fizičko-tehničke zaštite ostvaruje određenu aktivnost i saradnju sa Službom državne bezbednosti po pitanju korišćenja legalnih metoda i sredstava kao izvora za prikupljanje određenih interesantnih podataka sa aspekta obavežlajne delatnosti. Kako se iz napred navedenog vidi, priroda samog posla upućuje službu fizičko-tehničke zažtite da u najvećem obimu saraduje i traži pomoć od Službe javne bezbednosti. Ova saradnja se ostvaruje kroz raznovrsne oblike preventivnog i represivnog delovanja Službe javne bezbednosti. Uspešna saradnja podrazumeva poznavanje mctoda preventivnog i represivnog delovanja Službe javne bezbednosti, pa ćemo stoga u narednom izlaganju ukratko izneti osnovne karakteristike ovih vidova delatnosti Službe javne bezbednosti, s ciljem ukazivanja na postojeće mogućnosti mcđusobne saradnje. 4) Dr Velizar Najman, „Šta čeka država", članak objavljen u dnevnom lislu „Politika", od 28, 29, 30. novembar 1990. god.
22
5. Osnovne karakteristike preventivno-represivne delatnosti Službe javne bezbednosti sa aspekta međusobne saradnje sa službama fizičko-tehničke zaštite U sklopu sistcma bezbednosti Služba javne bezbednosti ima posebnu ulogu i značaj koje karaktcrižu odrcdcnc spccifičnosti, ali u suštini ova služba razvija nove metode kroz prevcntivnu i rcpresivnu delatnost u cilju suzbijanja krivičnih dela, prekršaja i drugih društveno-štctnih pojava. Ova dva vida delatnosti ne mogu sc dijametralno postaviti i posmatrati kao dva nevczana i odvojena oblika aktivnosti Službe javne bezbcdnosti. Nasuprot, mnoge radnje i mere sadrže u sebi i preventivnu i rcprcsivnu funkciju, tako da sene mogu u potpunosli definisati i razvrstati posebno u domcn prevencije, odnosno represije. Preventivna i represivna delatnost Službe javnc bczbcdnosti su mcđusobno povezane i ispoljavaju se u jednom kontinuitctu i sinhronizovanim ostvarivanjem preventivne funkcije vrši se direktan uticaj na represiju, odnosno utiče na smanjenje potrebe za preduzimanje odrcdenih konkretnih oblika represivne delatnosti. Upravo, ovi vidovi delovanja i način njihovog sprovodenja omogućuju da dode do potpune i organizovane saradnje izmedu službi fizičko-tehničke zaštite i Službe javne bezbednosti i to u svim fazama zaštite potencijalno ugroženih i drugih objekata. Preventivnu i represivnu dclatnost Službe javne bezbednosti u odnosu na oblike ugrožavanja potcncijalno ugroženih objekata možcmo posmatrati kao aktivnost na sprečavanju izvršcnja krivičnih dcla i na otkrivanju izvršenih krivičnih dela i nepoznatih učinilaca i na obezbedenju relevantnih materijalnih i ličnih dokaza. Preventivna dclatnost deluje na same uzroke kao kriminogene faktore raznih vidova kriminaliteta i sprečava izvršenje konkretnih krivičnih dela, dok se putem represije dcluje na posledice nastale izvršenjem krivičnog dela i omogućuje se da se učinilac krivičnog dela otkrije i pronade i prema njemu izrekne odgovarajuća krivična sankcija. Preventivna, kao i rcpresivna dclatnost Službe javne bezbednosti, čija je sadržina normativno regulisana, spadaju u bezbednosno-operativne poslove čijom realizacijom se obezbeđuje zaštita društveno-političkog poretka, lične sigurnosti ljudi i bezbednost imovine u svim oblastima u kojima se ostvaruje zakonitost života i rada. Ono što je veoma bitno u medusobnoj saradnji službi fizičko-tehničke zaštite i drugih organa u potencijalno ugroženim objektima sa Službom javne bezbednosti jeste da ova služba u vršenju prevcntivne delatnosti ne nastupa imperativno i sa autoritetom državnog organa u kojem je organizacijski i postavljena, već po principu uzajamne saradnje i pružanja stručne pomoći od interesa za zaštitu vitalnih odnosa i vrednosti. U stvari, zakonski propisi i ne obavezuju striktno ovu službu na preventivno postupanje, već samo ostavljaju mogućnost ovakvog postupanja. Preventivna delatnost, za razliku od represivne, nije u potpunosti i detaljno zakonski regulisana, pa je nužno da se vodi računa da se u odnosu prema drugim organima ne pređe granica prevencije. Stoga se u 23
odnosu na saradnju ovih organa i postavlja osnovno pitanje: dokle ide i dopirc delatnost Službe javne bczbcdnosti u prcventivnom delovanju. Ne upuštajući se dublje u ovu raspravu, mišljenja smo, prc svcga na osnovu dosadašnjeg iskustva, da preventivna delatnost ovc službe može da dopire samo do one granice dokle je prihva taju oni subjckti prema koj ima jc i usmcrcna. Prcma tome, i postupanje službi fizičko-tchničke zaštite prcma predlozima i upozorenjima Službe javne bezbednosti, kada je u pitanju prcvcnlivna dclatnost, zavisi, pre svega, od njihove proccnc i odlučnosti da otklone uočcne propuste i nedostatke, jer Služba javncbczbcdnosti u ovom domcnu nema nikakva naredbodavna ov-
)
)
lašćenja. Preventivna delatnost zahteva veoma dctaljno planiranjc i odgovarajuču organizaciju. Mcđutim, planiranjc, organizovanje i rcalizovanje prcvcncije se mora zasnivati na naučnom i istraživačkom radu, a rczultati preventivne aktivnosti moraju biti podvrgnuti naučnoj analizi, o čemu treba da budu obavešteni svi oni subjekti koji učestvuju u procesu prevcncije. Služba javne bezbednosti u domenu saradnje sa potencijalno-ugrožcnim objcktima treba sve više da daje inicijativu i da u svim onim situacijama gde sc blagovrcmenim preduzimanjem adekvatnih radnji i mera može sprečiii izvršenje krivičnog dela, obavezno prednost daje preventivnoj dclatnosii. Upravo, preventivna dclatnost na planu sprečavanja izvršenja krivičnih dcla je ujcdno i najcfikasnije sredstvo, ukoliko je efikasno i realizovano. Represivna delatnost je u praksi Službe javnc bezbcdnosli još uvek osnovna delatnost, ali je bimo da, uvck kada jc to objcktivno mogućc i opravdano, ista bude zamenjcna preventivnom aktivnošeu. SadaSnja rcalna situacija na planu suzbijanja svih oblika opštcg, privrednog i poliličkog kriminaliteta, kojim se napadaju potencijalno ugrožcni objckti, nužno zahtcva i adekvatnu reprcsivnu đelatnost, bez obzira na svu opravdanosi i korisnost korišćenja metoda prevencije. Svakako da će represija biti nužna i u budućem pcriodu, a dokle će se preventivna i represivna delatnost međusobno pratiti i dopunjavati zavisi od niza faktora na unutrašnjem i spoljnjcm planu, a od uticaja je i sadržina kriminalne politike. Represivna delatnost nije usmerena na uzroke kriminaliteta i drugih društveno-štetnih pojava i ona ne oiklanja uzroke, vcć se njenom primenom deluje na posledice, što podrazumeva da je odrcdcno krivično delo već izvršeno, pa se upotrebljavaju sredstva prinude, kontrole i kažnjavanja. Pošto nastupa nakon izvrSenja krivičnog dela, suština represivne delatnosti se sastoji u preduzimanju mcra i radnjih na otkrivanju krivičnog dcla i učinioca, njegovo pronalaženje i privođenje i obezbcdcnje kvalitetnih dokaza koji omogućuju vođenje daljeg toka krivičnog postupka. U ovom domenu ima dosta mogučnosti za saradnju između službi fizičko-tchničkc zaštite i Službe javnebezbcdnosti, naročito na blagovremenom preduzimanju mcra na zaštiti tragova i predmeta krivičnog dela izvršenog u nekom od poiencijalno-ugroženih objekata, o kojim oblicima čemo konkretno govoriti na odgovarajučem mestu u narednom izlaganju. Si-
gurno je da represivna dclatnost dajc i odredcne prcvcntivne efekte, ali bez obzira na to, ipak se rcprcsivnim mcrama ne možc potpuno i uspešno suprotstavljati svim oblicima savrcmcnog kriminalitcta. Nužna je preventivna i reprcsivna delatnost i njihova zajednička primcna uz punu saradnju sa odgovarajućim subjektima u potencijalno-ugrožcnim objcktima. 6. Osvrt na primenu naučnih metoda u zaštiti potencijalno ugroženih objekata
Razvitkom naukc i lehnikc u XIX veku započinje inienzivnije korišćenje njihovih dostignuća u kriminalistici, 5to podrazumeva primcnu naučnih metoda usprečavanju iotkrivanju svihvidova kriminaliteta. Sasvimjelogično, kada se radi o zaštiti potcncijalno-ugroženih objckata, da sc ova dostignuća koriste kroz preventivnu i reprcsivnu dclatnost Službe javne bczbcdnosti i oblike njihove saradnje sa službama fizičko-tchničkc zašiitc. Mcdutim, sa razvojcm nauke i tehnike dolazi i do porasta kriminalitcia kao i korišćenje ovih dostignuća od strane učinilaca raznih krivičnih dela, pre svcga iz domena organizovanog kriminaliteta. Uspcžno suzbijanjc svih vidova kriminalitcta i efikasnu zaStitu potencijalno-ugroženih objekata ncmoguće je zamisliti bez primene naučnih metoda, što svakako podrazumeva praćenje razvoja nauke i tchnike i korišćenje njihovih izuma u borbi protiv svih vidova kriminalitcta i drugih oblika ugrožavanja. Zbog toga sc iz raznovrsnih dclamosti službi fizičko-tchničke zaštite moraju izbaciti zastarcli i prevazidcni melodi rada, koji nisu adckvatni efikasnoj zaštiti potencijalno-ugrožcnih objekata i uspešnom suprotstavljanju raznim oblicima organizovanog kriminaliicta kojima sc napadaju ovi objekti. Kriminalistika je osnovna i jcdinstvena nauka u suzbijanju svih vidova kriminaliteta, koja poseduje sopstvcne mctode, ali da bi bila u mogućnosti da adekvatno primenjuje naučne mctode nužno je da u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela i učinilaca primcnjuje i metodc drugih nauka, najčešće prirodnih i tehničkih nauka. Korišćenjcm i primcnom naučnih metoda dolazi se i do naučnih saznanja čija je suština upravo u razlikovanju od svakodnevnih emipirijskih običnih saznanja, jer je njihov sadržaj u sistematskom, smišljenom, planiranotn i metodološkom postupku i usmereni su na suštinu određene pojave. Uspešna primena naučnih mctoda podrazumeva poznavanje uslova, mogućnosti i dometa određenih naučnih i tehničkih dostignuća, jer u suprotnom može doći do nemogućnosti odgovarajuće primene ovih izuma. U današnje vreme mnogi metodi su još uvek predmet teorijskih rasprava u pogledu njihove mogućnosti, korisnosti i dozvoljenosti u praktičnoj primeni, doksu mnoge zemlje određene metode i zabranile da se primcnjuju u postupku otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela. U domenu svoje nadležnosti i ovlašćenja u zaštiti potencijalno-ugroženih objekata, radnici fizičko-tehničke zaštite moraju raspolagati jednim fondom znanja iz određenih naučnih oblasti, jer jedino njihovom primenom kroz oblike svoje preventivne i represivne delatnosti mogu doprineti boljoj zaštiti ovih 25
objekata. Nije samo dovoljno poznavanjc odrcdenih preventivno-represivnih kriminalističkih mctoda. Složeni zadaci poslova fizičko-tehničke zaštite zahtevaju korišćenje i primenu naučnih znanja drugih disciplina, čiji je sadržaj u neposrednoj stručnoj vezi sa svakodnevnom dclatnošću na fizičko-tehničkoj zaštiti ugroženih objekata. Nužno je da radnici fizičko-tehničke zašlile ovladaju mctodama međuljudskog komuniciranja, što će im svakako omogućiti bolje poznavanje i razumevanje ponašanja Ijudi sa kojim komuniciraju, lakže uspostavljanje kontakata, shvatanje značaja prilagodavanja ličnosti i funkcije odbrambenog mehanizma čoveka i poštovanje usvojenih normi i standarda, a što sve doprinosi jednom kulturnom i uljudnom ponašanju u vršenju zadataka fizičko-tehničke zaštite. Svakako da to podrazumeva prethodno poznavanje psiholoških osobina ljudi, odnosno emocija, njihov uticaj i prepoznavanje, motivaciju, kao i osnovne biološke i sociološke faktore u razvoju ličnosti. Efikasna zaštila cvih objckata podrazumcva svakako i poznavanje oblika ugrožavanja i savremenih naučnih metoda u njihovom suzbijanju. TU svakako, pre svega, dolazi potreba za poznavanjcm osnovnih znanja i metoda iz oblasti kriminalistike, koji mogu veoma uspešno da koriste u sprečavanju izvršenja krivičnog dela, kao i u preduzimanju određenih radnji i mera na zaštiti mesta izvršenja krivičnog dela do dolaska radnika Službe javne bezbednosti. Na osnovu zakonskih ovlažčenja organi unutrašnjih poslova preduzimaju određene operativno-taktičke radnje i mere i istražne radnje u cilju utvrdivanja postojanja krivičnog dela, pronalaska njegovog učinioca, sprečavanja da se učinilac ili saučesnik sakrije ili pobegne, pronalaženja i obezbeđenja tragova i predmeta krivičnog dela, kao i prikupljanja svih obaveštenja koja mogu poslužiti za uspešno vodenje krivičnog postupka. Operativno-taktičke radnje i mere koje preduzimaju organi unutrašnjih poslova određcne su Zakonom o krivičnom postupku, republičkim i pokrajinskim zakonima o unutrašnjim poslovima i pravilnicima o vršenju poslova Službe javne bezbednosti. Ove radnje i mere se primenjuju za prikupljanje činjenica i pribavljanje materijalnih i ličnih dokaza. Preduzete operativno-taktičke radnje i mere su neformalnog karaktera, te nemaju procesni i dokazni značaj, več su isključivo operativnog karaktera i usmerene su na prikupljanje podataka, činjenica i dokaza značajanih za rasvetljavanje krivičnih dela, za sastavljanje krivične prijave i za argumentaciju njenog sadržaja.
Zaštita ovih objekata podrazumcva i protivpožarnu i protivdiverzionu zažtitu, koje treba da budu organizovane na osnovu najsavremenijih naučnih i tehničkih znanja. Ne sme se zapostaviti da primcna naučnih metoda podrazumeva i potrebu da radnici fizičko-tehničke zažtite poseduju i osnovna znanja iz odredenih borilačkih veština i iz oblasti rukovanja i gadanja vatrenim oružjem.
Za razliku od operativno-taktičkih radnji i mera, istražne radnje su precizno normirane u Zakonu o krivičnom postupku, koji propisuje uslove i način njihovog sprovođenja i fiksiranja u pretkrivičnom i krivičnom postupku. Najvažnije i najznačajnije istražne radnje za pribavljanje dokaza koje preduzimaju organi unutrašnjih poslova su uvidaj i pretresanje, na koje su pod određenim zakonskim uslovima ovlašćeni da ih preduzimaju u predkrivičnom postupku. Nova naučna i tehnička dostignuća omogućuju savremenu tehničku zaštitu, uz prethodno preduzimanje svih mera na zaštiti interesantnih podataka o konkretnom ugrađenom sreflstvu i uređaju. 26
•
27
II. PREVENTIVNA ZAŠTITA
)
Ovo poglavlje se odnosi na prcvcnlivne mere kojc trcba da preduzimaju, kalco lica koja racie poslove neposrednog fizičkog obczbcđcnja, tako i lica koja u radnom procesu obavljaju poslc iz delokruga rada konkretnog preduzeća ili organizacije. Znači, neće se govoriti o preventivnoj zašliti uopšte, ili o postupanju nekih drugih subjekata, već isključivo o zadacima pomenutih subjekata u pbiencijalno ugroženim objektima u domenu njihove preventivne delatnosti na zaštiti imovine i vrednosti koje se nalaze, ili su smeštene u tim objektima. Nemoguće je sva krivična dela otkriti, ali je sigurno da se dobro organizovanom samozaŠtitom može sprcčiti izvršenje mnogih krivičnih dela na štetu navedenih objekata. Prcventivnim mcrama dcluje se na odnose i pojave koje predstavljaju kriminogcne faktore, odnosno uzroke izvršenja pojedinih krivičnih dela. Uočavanjcm i blagovrcmcnim climinisanjcm ovih uzroka sprečava se izvršenje planiranih krivičnih dela. Mcdutim, prcventivne mere moraju biti rneđusobrto povczanc i sinhronizovane, kako ne bi izgubile svoju vrednost, umanjile efikasnost i dovcle u pitanjc ostvarivanje osnovnog cilja. Zbog toga, bez obzira na prisutno fizičko-tchničko obezbcđenjc, nužno je uskladiti poslovanje, kako bi ono bilo u funkciji prevcncije, s tim što se sva zaposlena lica moraju upoznati sa svojim zadacima u mehanizmu samozaštite. 1. Prava i dužnosti određenih subjekata « preventivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata Sve republike donele su odgovarajućc zakone o samozaštiti u kojima su precizirani konkretni zadaci pojcdinih subjckata, ali i ostavljena obaveza preduzečima i drugim organizacijama da svojim samoupravnim aktima organizuju sopstvenu zaštitu. U ovom kontckstu stoji zakonska i moralna obaveza samoupravnih organa i radnih ljudi da stalno usavršavaju mehanizam samozaštite, pri ćemu treba da ostvaruju stalnu i blagovremenu saradnju sa mesno nadležnim organima unutrašnjih poslova. U ostvarivanju sopstvene zaštite moraju postojati planovi mera i aktivnosti u preventivnoj dclatnosti, koji obavezno moraju sadržati izvore i načine obezbeđenja materijalnih sredstava nužnih za ostvarivanje efikasne samozaštite. Pogrešna je praksa da se neprcduzimanje preventivnih mera, odnosno neorganizovanje fizičko-tehničke zaŠtiie, uvek pravda nedostatkom finansijskih sredstava. Plan preventivnih mera mora se zasnivati na proceni ugroženosti objekta, koja treba da obuhvati sledeče elemente: — lokacija, izgled i starost gradevinske konstrukcije objekta, — vrsta i karakter poslova koji se obavljaju u objektu, — vrsta i vrednost imovine koja je smeštena u objektu, — analiza prethodno izvršenih kriminalnih napada na objekat ili na susedne, iste ili slične objekte, — aktuelnost regionalnih i širih društvenih zbivanja, — pro'cena visine materijalne štete u slučaju uspelog kriminalnog napada, — opasnost od izbijanja požara i izazivanja eksplozija, — saradnja sa organima unutrašnjih poslova. 28
Imajući u vidu napred izneie elemerUe preporučujemo da još u fazi izgradnje ili adaplacije navedenih objckata, odnosno otvaranja ovih delatnosti u već izgradenim objektima, trcba da postoje planovi samozaštite, te da se u tim fazama prilagodi izgradnja i adaptacija pojcdinih delova objekta i ugradi odgovaraiuća tehnička zaštita. Cinjenica je da su ovi objekti interesantni za vršenje pojedinih krivičnih dela, pa je stoga bitno da se izvrše prethodne priprcme, kako bi se blagovremeno sprečila planirana kriminalna delatnost. U tom smislu, od velikog je značaja da su lica koja vrše fizičko obezbeđenje odgovorna i pouzdana i da radni Ijudi budu upoznati sa svojim pravima i obavezama i instruirani kako treba da postupaju, jcr svaki zaposleni, od radnika do najvišeg rukovodioca, ima poscbne zadatke u prcvcnciji. Nužno je pojedinačno priprcmanje za uočavanje opasnosti i korišćenje odredenih tehničkih sredstava. Mora biti prisutna budnost i razrađen smisao za uočavanje sumnjivih lica u objektu i okolo objekta, lica koja se nepotrebno duže vreme zadržavaju, vodeći računa o razlozima dolaska i boravka na šalteru ili drugom prostoru, te uvidom u dokumenta u procesu rada sa strankom utvrditi osnovne podatke, kao i činjenicu u kom mestu lice ima prebivalište. Posebno je bitno posedovati sposobnost zapažanja određenih detalja iz ličnog opisa lica koja su u prisustvu zaposlenih izvršila krivično delo u objektu, kao i njihovo ponašanje, govor i druge osobine. Da bi se smanjila ugrožcnost ovih objekata, odnosno sprečilo izvršenje planiranih krivičnih dela i drugih štctnih pojava, nužno je preduzimanje odredenih mera i aktivnosti na zašliti imovine, vrednosti i dobara od: — neprijateljske delatnosti i drugih oblika antidruštvenog delovanja, — oduzimanja i prisvajanja imovine, — uništenja i oStečenja imovine, — raznih vidova zloupotrebe, — požara, eksplozija i elementarnih nepogoda, — drugih društveno-štetnih pojava i ponašanja. U cilju uspešnog ostvarivanja navedenih zadataka, potrebno je samoupravnim opštim aktom regulisati organizovanje i realizovanje preventivno-represivnih mera u oblasti: — prava i dužnosti radnika i organa upravljanja, — ostvarivanja samoupravne radničke kontrole, — fizičko-tehničkog obezbeđenja objekta i druge imovine, — zaštite ođ požara i eksplozija, — zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, — zaštite podataka koji predstavljaju tajnu, — postupanja u slučaju saznanja da je izvršeno krivično delo, ili druga društveno-štetna pojava. Fizičko obezbeđenje navedenih objekata je različito organizovano. Uglavnom veća preduzeća imaju sopstvenu službu obezbeđenja, neki koriste usluge 29
profesionalnih organizacija za vrženje fizičkog obezbeđenja, dok manje organizacije imaju domara ili nočnog čuvara, a ima i organizacija koje po završetku radnog vremena ostaju bez ikakvog vida fizičkog ili tehničkog obezbedenja. U objektima koji van radnog vremcna ostaju bez ikakve fizičke 111 tehničke zažtite nužno je pre završetka radnog vremena sprovesti sledeće preventivne mere: — isključiti sve izvore električne energije, — proveriti da li su svi olvori na objcktu propisno zatvoreni, — skloniti u kasu, ili na ncko drugo za to odredcno mesto, novac, druge vrednosti i poverljivi matcrijal, — proveriti da li su zaključane kasc, radni stolovi i ormani i ostavljeni ključevi na sigurnom mestu, — redovno kontrolisali ispravnost hidranata i protivpožarnih aparata, — ostvariti saradnju sa mesno nadležnim organom unutrašnjih poslova u cilju obilaska objekta od strane milicijskih palrola i pozornika koji rade noću na tom reonu. Sve nabrojane preventivne mere obavezno treba preduzeti i u objektima gde ima fizičko obezbedcnje, s tim Sto su radnici fizičkog obezbedenja dužni da u sklopu svoje delatnosti iste blagovremeno preduzmu ili izvrše odredena proveravanja, što svakako garantuje veću sigurnost u obezbeđenju objekta. Lica koja vrše poslove fizičkog obezbedcnja preduzimaju sledeće preventivne mere: — čuvaju i obezbcđuju objekat i imovinu u njemu od svih vidova napada, otuđivanja, prisvajanja i uništenja, — uočavaju, otkrivaju i sprečavaju pojave koje, kao kriminogeni faktori, predstavljaju potencijalnu opasnost i kao takve mogu biti uzroci ugrožavanja objekta i imovine, — onemogućavaju pristup neovlašćenim licima u krug objekta i ulazak u sam objekat. Lica koja vrše poslove fizičkog obezbcđenja u sklopu prevencije ovlašćena su da kontrolišu i zabranjuju: žarnih sredstava ili drugih sredslava kojima — unošenje u objekat vatrenog oružja, minsko-eksplozivnih naprava, poimovina, rnih sredstava ili drueih sredslava kojima se može ugroziti život ljudi i - pušenje na određenim mestima u objektu, ili palenje vatre van objekta, - ulazak licima vidno alkoholisanim koji narušavaju javni red i mir, - fotografisanje i skiciranje odredenog prostora, objekta ili postrojenja. U objektima gde je organizovan smcnski rad, radnici na poslovima fizičkog obezbeđenja mogu napustiti radno mesto samo u slučaju kada je stigla adekvatna zamena. Pri primoprcdaji dužnosti stoji obaveza da radniku koji prima dužnost budu prenesena sva interesantna zapažanja i pojave bitne za obezbedenje objekta. Polazeći od značaja poslova fizičkog obezbeđenja i odgovornosti u njegovom sprovođenju, zakon sa preventivnom nagativnom odredbom određuje ko30
ja lica ne mogu neposredno vršiti fizičko obezbcdcnje. To su lica koja su osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora za krivična dcla protiv: — osnova socijalističkog samaupravnog društvenog urcdenja i bezbednosti SFRJ, — oružanih snaga SFRJ, — imovine, — službene dužnosti, — druga krivična dcla izvršena iz koristoljublja. Zabrana traje u roku od 10 godina od dana izdržane, oproštene ili zastarele kazne. U sklopu organizovanja i sprovodcnja preventivnih mera, kako od strane radnika fizičkog obczbeđenja, tako i od strane radnih ljudi zaposlenih u određenom objektu, nužno je ostvariti svakodnevnu saradnju sa organima unutrašnjih poslova, kako bi radnici javne bczbcdnosti svojim preventivnim delovanjem doprineli efikasnijoj zaštiti objekta i ljudi u njcmu. 2. Preventivne mere na zaštiti banaka, pošta, službe društvenog knjigovodstva i menjačnica Najteža krivična dela čiji su objekt napada banke, pošte, SDK i menjačnice su razbojništva, razbojničke krađe, njihovi teži oblici i provalne krađe. Radi se 0 objektima u kojima se nalaze veće količine novca, bilo u domaćoj ili stranoj valuti, što u stvari i predstavlja cilj kriminalnog napada. Ova krivična dela se vrše u toku radnog vremcna, kao i po završetku radnog vremena. Razbojništva se uglavnom vrše u toku radnogvremena, ali su prisutni 1 razbpjnički napadi i po završetku radnog vremena u objektima koji imaju fizičko obezbeđenje ili noćnog čuvara. Provalne krađe se vrše van radnog vremena, najčešće noću, nakon detaljnog osmatranja i prikupljanja podataka. Učinioci prikupljaju sve bitne podatke za njihov kriminalni napad, a naročito da li u objektima ima fizičko ili tehničko obezbeđenje i napadaju one objekte gde ncma fizičkog obezbeđenja, pa samim tim nema ni lica koja treba prethodno da savladaju. Učinioci krivičnih dela, prilikom napada na ove obiekte, veoma vešto koriste efekat iznenađenja, munjevito sprovode kriminalni napad, ne libeći se upotrebe oružja ili drugog vida sile i prinude. Kako smo prethodno istakli, vešto se maskiraju i koriste razne trikove u kontaktu sa zaposlenim osobljem ili licima koja rade poslove fizičkog obezbeđenja. Kod provalnih krađa koriste sporedna vrata, prozore, podrumske prostorije ili druge ulaze. Za osmatranje ili, čak, i za provaljivanje u objekat, učinioci koriste i prostorije drugih vidova delatnosti koje su smeštene u istom objektu. Stoga je nužno pri izradi procene ugroženosti ovih objekata sagledati i ove činjenice, a posebno koje su sve delatnosti locirane u tom objektu, na kojim spratovima, da li ima i stanara, te kakve su mogućnosti, s obzirom na građevinsku konstrukciju, da se te prostorije koriste za osmatranje ili za fizički upad u banke, pošte, SDK ili menjačnice, koji su smešteni u istom objektu. 31
)
)
)
Ovo je poscbno karaktcristično za pošte kojc su smcštene po selima i nemaju ni fizičko ni tehničko obezbeđcnje, a van radnog vremena su bez bilo kog vida samozaštite. Posebnu pažnju treba obratiti na to da li je objckat privatna ili društvena svojina, tvrda, montažna ili ncka druga gradnja, te prcduzeti odgovarajuće mere u cilju efikasnije zaštite (osigurati vrata, prozore, druge otvore, angažovati patrole milicije i sl.). Kako smo prethodno istakli, ovi objekti, gde se skuplja i drži veća količina novca i hartija od vrednosti, obczbcduju sc putcm vidova fizičkog obezbedenja ili tehničkom zaštitom. O tehničkom obczbcdcnju biće reči u drugom delu ovog priručnika. Sagledavajući sadašnjc stanjc u poglcdu samozašlite banaka, pošta, SDK i menjačnica, i pored prisutnog trcnda poboljšanja, još uvck stanje ne zadovoljava, kako u poglcdu broja objekata gde su ove mere samozaštite uvedene, tako i u pogledu organizacije i odgovornosti u njihovom sprovodenju. Jer, kako drugačije objasniti prisutna razbojništva u radnom vremcnu i to u bankama u kojima je ugrađena i tehnička zažtita, a da ista ne bude aktivirana za svo vreme izvršenja krivičnog dela, što je i omogučilo učiniocu da se sa oduzetim novcem blagovremeno udalji u nepoznatom pravcu. Sigurno je da sve organizacije koje sakupljaju i drže novac nisu u materijalnoj situaciji da kupe i ugrade opremu tehničkih sistcma obezbeđenja, ali su zato u situaciji da organizovanije i odgovornijc sprovedu mnoge druge mere samozaštite, o kojim će biti reči u narednom izlaganju. Isto tako je bez osnova prisutno shvatanje da nisu tako česta krivična dela na štetu ovih objekata, kao i na osnovu toga izveden zaključak da ne treba trošiti finansijska sredstva na ove vidove samozaštite, jer je verovatnoća da ncće doći do izvršenja krivičnog dela na štetu njihovog objekta. Najefikasniji način zaštite ovih objekata jcste kombinacija ljudskog faktora i tehnike, tj. sinhronizovano đelovanje fizičkog obezbcđcnja i tehničke zaštite. Pored toga, postoji još niz prcventivnih mera zaštite koje obavezno treba praktikovati u slučajevima kada nije organizovano fizičko-lehničko obezbeđenje i to: a. Organizovanje naoružanih čuvara u vremenskim periodima kada je, prema proceni, objekat najviše ugrožen. To može biti prilikom slanja ili prijema pošiljke sa većom količinom novca, ili kada je u objektu smeštena veća suma novca ili hartija od vrednosti. Čuvar ustvari vrši poslove fizičkog^obezbeđenja objekta u vremenskim intervalima trajanja ugroženosti objekta. Cuvar se mora upoznati sa uslovima rada u objektu i potencijalnim opasnostima i u sklopu toga sa odgovornim radnicima u objektu odrediti mesto odakle najbolje može da posmatra i uoči potencijalnu opasnost i najefikasnije interveniše. Neobazrivost i neprofesionalnost ovih čuvara umanjuje efekat njihove preventivne delatnosti. Naime, kako smo istakli, učinioci ovih krivičnih dela prethodno detaljno opserviraju i prikupljaju sve interesantnc podatke o objektu, bitne za uspešan ishod planiranog kriminalnog napada. Tako praksa potvrđuje da oni detaljno 32
analiziraju ponašanje i aktivnost ovih čuvara i u sklopu toga planiraju mere za njihovo onesposobljavanje; b. Naoružavanjc odrcđcnih radnika koji rade sa strankama u sklopu šalterske službe, kao i lica koja rukuju novcem. •*l Dosađašnja praksa nije potvrdila efikasnost ovog vida samozaštite, mada mislimo da bi bilo efikasnije kada bi pvi radnici bili snabdcvcni odrcđcnim hcmijskim sprejovima koji služe za privremeno onesposobljavanjc; c. Ugradnja neprobojnog stakla na šalterima na lakav način da onemogući učinioca krivičnog dela da upotrcbi vatreno oružje i da ometa normalno poslovanje šalterske službc. Ovaj vid zaštite poscbno dolazi do izražaja kod oružanih razbojništava gde učinilac vrši krivično delo u radno vreme, slobodno ulazi u prostorije banaka, pošta, SDK i menjačnica i nalazi razlog da dode u kontakt sa odredenim radnicima ovih organizacija. Druga situacija je kod provalnih krađa gde, ukoliko ncma fizičkog obczbcdcnja, ovc inere ne pretstavljaju nikakvu zaštitu. Problcm provalnih krada je dalcko prisutniji kod manjih pošta, čiji kvalitet objekta i lokacija istog objektivno predstavljaju povoljne uslove za ovaj vid kriminalne delatnosti. Zbog toga je kod ovih pošta potrebno preduzeti kombinaciju zaštitnih mera iz domena fizičkog obezbedenja i tehničke zaštite; d. Držanje novca u manjim količinama takođe može da bude efikasna mera samozaštite, jer unaprcd je sprečena mogućnost nastupanja veče materijalne štete. Ova samozaštiina mera punu efikasnost može da nade kod manjih ekspozitura banaka, pošta i SDK, a kod kojih je objektivno prisutan veći stepen potencijalne ugroženosti; e. Postavljanje hcmijskih klopki takode jc vid samozaštite koji se sprovodi u saradnji i uz pomoć organa unutrašnjih poslova. Suština je u tome što se nekoliko svežanja krupnijih novčanica premažu sa specijalnim hemijskim supstancama i ostave u kasi gde se pretpostavlja da če u slučaju izvršenja krivičnog dela učinilac tražiti novac. Takode se preporučuje, jer je iz praktičnih razloga veoma korisno, popisati i serijske brojeve novčanica u svežnju. Svrha ovih hemijskih zamki jeste što na učiniocu koji je dožao u kontakt sa ovim novčanicama ostavljaju vidljive ili ncvidljive tragove, koji se od strane ovlažćenih radnika organa unutrašnjih poslova posebnim mclodama otkrivaju i doprinose identifikaciji učinioca. Medutim, pojedine hemijske supstance koje se koriste za obeležavanje novčanica u dodiru sa vodom ostavljaju vidne tragove na ruci koja je dirala obeležen novac, što omogućava otkrivanje učinioca. Ova mera se sprovodi samo po odobrenju organa unutražnjih poslova i hemijske klopke isključivo poštavljaju stručni radnici organa unutrašnjih poslova, poštujuči pravila taktike i tehnike njenog sprovođenja, kako ne bi neko nevino lice bilo osum1
Slavko Grozdić, „Prirućnik", RSUP SR Hi-valsfce, Zagreb, posebno izdanje, 1980. god. Opširnije o ovoj problematici videti na strani 70—7Z
33
čivo postavljaju stručni radnici organa unutrašnjih poslova, poštujući pravila taktike i tehnike njcnog sprovodcnja, kako ne bi neko nevino lice bilo osumnjičeno. Hemijske klopkc sc sprovodc u tajnosti i za njih trcba da znaju samo radnik koji rukuje s novcem i njcgov rukovodilac; f. Najzad, ne smeju se zapostaviti ni najosnovnije mcre samozaštite u vidu osiguranja ulaznih vrata, ugradnjc adckvatnih rcšctaka na prozorima i odgovarajućeg obezbeđcnja od prodiranja u objckat kroz druge otvore ili iz drugih prostorija u istom objcktu, ili čak i iz drugog, suscdnog objekta; Iz prethodnog jasno proizilazi nužnost uključivanja svih radnika u objektu u samozaštitni proccs i saradnje sa radnicima fizičkog obezbedcnja i blagovremenog i stručnog rukovanja sa ugradenom tchnikom, kako bi preventivne mere dale pun efekat. Uz to, podaci o prcduzctim prcvcntivnim merama, ugradnji i načinu rada uredaja tchničkc zaštitc i o poslovanju u vczi s novcem i drugim vrednostima predstavljaju tajnu za sva trcća neovlašćena lica, te ih tako i treba tretirati, vodeći uvek računa da ovi podaci budu dostupni najminimalnijem broju lica. U organizaciji samozaštitnih mera mora sc uspostaviti stalna i konkretna saradnja sa mesno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova, kako u pogledu sagledavanja stepena ugroženosti objckta, tako i prilikom izrade planova samozaštiie i njihove neposrcdne rcalizacijc. 3. Preventivne inere na zaštiti muzeja i galerija Muzeji i galerije i drugi objekti gde su smešteni ili se nalaze razni predmeti i eksponati koji imaju svojstva kulturnih dobara poseduju nizspecifičnosti koje ih razlikuju od ostalih objckata i koji opredcljuju drugojačiji pristup u organizovanju i sprovođenju samozaštitnih mera. U radno vreme objekta, učinilac koji planira izvršcnje krivičnog dela može slobodno ući u objekat, isti razglcdali, čak i dohvatiii odredcne eksponate, i u razgovoru sa kustosima i drugim stručnim radnicima doči i do određenih njemu interesantnih podataka za izvršenje planiranog krivičnog dela. Koristeći ovu objektivnu mogućnost učinioci se organizuju tako da određeni muzejsko-galerijski objekat ne posećuju i prikupljaju podatke uvck ista lica, već u različito vreme ovaj zadatak obavlja više lica, čcsto različitog pola, kako ne bi izazvali sumnju u njihovu planiranu kriminalnu nameru. Na ovaj način učinilac sasvim legalno i slobodno prikuplja potrcbne podatke ne samo o objektu, već i o konkretnim kulturnim dobrima za kojc je zainteresovan, kao i o načinu i kvalitetu obezbeđenja ovih objekata u radno i van radnog vremena. Na osnovu ovako prikupljenih činjenica učinilac i planira izvršenje krivičnog dela na štetu tog objekta. Ustvari, ovako prikupljcni podaci su osnov donošenja odluke da li će oduzimanje i prisvajanje odredcnog predmeta sa svojstvom kulturnog dobra realizovati izvršenjem krivičnog dela teške krade u radno vreme muzejsko-galerijske organizacije, ili će to učiniti provaljivanjem u objekat van redovnog radnog vremena. Ukoliko na osnovu istih podataka proceni da je jednostavnije 34
oduzcti eksponat upotrebom silc ili prctnje protiv odredenog lica, učinilac će to uraditi izvršenjcm krivičnog dela razbojništva. Za razliku od ostalih objckata gdc jc cilj kriminalnih napada oduzimanje i prisvajanje novca domaće ili strane valute, hartija od vrcdnosti, zlata i njegovih preradevina, kod muzcjsko-galcrijskih organizacija cilj napada su eksponati sa svojstvima kulturnih dobara koji imaju izuzctnu kulturno-istorijsku i materijalnu vrednost. Polazeći od višestrukog značaja i vrcdnosti kulturnih dobara, zakonski propisi obavezuju muzcjsko-galerijskc organizacije na dužnost čuvanja i preduzimanja adekvatnih mcra na zažtiti objckata i lokacija gde su smcšteni, ili senalaze raznovrsni eksponati i drugc iskopine. Praksa potvrđuje da se ova obaveza ne sprovodi dosledno i potpuno, pa ima niz slučajeva gde su ovi objekti i lokacije loše obezbedcni, a kulturna dobra olako otudivana. To se dešava najčešče u onim objektima koji nemaju fizičko obezbedcnje ni tchničku zaštitu, mada ima slučajeva da se kulturna dobra otuduju i u onira objektima gde su preduzete odredene samozaštitne mcre. To ukazuje na nepotpunost preduzimanja odgovarajućih preveniivnih mcra i na ncsavcsno i ncodgovorno vršenje poslova obezbeđenja kulturnih dobara. Objektivno posmatrano, sadašnje stanje u oblasti zaštite kulturnih dobara daje dosta prostora za izvršenje mnogo vcćcg broja krivičnih dela nego što je stvarno izvršeno u dosadašnjem periodu. Zato se ne treba zavaravati pogrešnim zaključkom da to što nema vcćcg broja krivičnih dela na štetu kulturnih dobara je rezultat efikasnije njihove zaštite. Nasuprot, analizom kriminalne delatnosti dolazi se do saznanja da razlog neizvršenja većeg broja ovih krivičnih dela leži upravo u njihovim specifičnostima. Naime, problem se pojavljuje u daljem plasiranju oduzctih eksponata i njihove krajnje realizacije u dlju dobijanja novčane protivvrednosti i pripadajučeg dela zarade, jer je to daleko teže nego sa nekom drugom ukradenom robom. >• U muzejsko-galerijskim organizacijama nužno je poboljšati efikasnost funkdonisanja preventivne zaštite, jer ima još i lokaliteta gde nisu preduzete ni minimalne mere samozaštite. Uz bolju organizaciju preventivnih mera, veću angažovanosl i odgovornost svih zaposlenih moguće je postići daleko veći efekat u zaštiti kulturnih dobara. Slalno isticanje finansijskih problema kada se na dnevnom redu nađe preventivna zaštita, poscbno u vidu fizičko-tehničkog obezbeđenja, ne može da bude razlog inertnog odnosa i nepreduzimanja bilo kakvih preventivnih mera, niti pak opravdanje za neefikasnu zaštitu kulturnih dobara. Pri preduzimanju preventivnih mera ne sme se izgubiti iz vida činjenica da se upravo krivična dela na štetu kulturnih dobara veoma često vrše po porudžbini, o čemu smo detaljnije govorili u prethodnom izlaganju. Uz to ide i obavezna prethodna opservacija objekta i prikupljanje interesantnih podataka, jer učinioci ovih krivičnih dela prilikom planiranja i njihovog izvršenja ništa ne prepuštaju slučaju. Uz pomoć odgovarajuće tehnike vrše se potrebna snimanja 35
)
i skiciranja, kako bi se stvorili najoptimalniji uslovi za uspešno izvršenje krivičnog dela. U ovom periodu pripremanja učinilaca za izvršenje krivičnog dela mora doći do izražaja aktivan odnos ne samo radnika na poslovima fizičkog obezbeđenja, već svih radnika u radnom odnosu kod određcne muzejsko-galerijske organizacije. Tu i jeste osnov saradnje svih zaintcresovanih subjekata i to radnika fizičkog obezbeđenja i zaposlenih lica u objektu s jedne, i odgovornih radnika i službe fizičkog obezbcdenja u muzcjsko-galerijskim organizacijama i organa unutrašnjih poslova, s druge strane. U sklopu toga nužno je, bez obzira da li postoji fizičko ili tehničko obezbeđenje u obicktu, prcduzcti sledećc preventivne mere: *•"
Sl. 2.1: a. Gotičkl kalei — pozlaćcno srcbro. Ukraden 1974. g. iz fianjevaćkogsamostana i do danas nijepronađm. b. Drvena skulptura Madone sa detetom, Ukradena iz kape.le Sv. Ivana 1971. g. i koliko jepoznato do danas nije pronadcna.
a. Voditi računa o gradevinskim kvalitetima objekta gde su smešlena vredna kulturna dobra. Ima slučajeva da objekat ne odgovara u građevinskom smislu i u odnosu na lokaciju za bezbedno čuvanje vrednih eksponata, a to je slučaj naročito sa starim i ruiniranim zgradama po manjim mestima, crkvama i manastirima. Nužno je preduzeti mere za adekvatnu adaptaciju takvih objekata i osiguranja vrata, prozora, podrumskih prostorija, krovova i drugih mesta na takvom objektu koji bi mogli biti pogodni za prodiranje unutar objekta i iskorišćeni za izvršenja krivičnog dela; 36
b. U okviru objckta najvrcdnijc cksponatc smcstiti na najsigurnijem mestu, kako ne bi bili izloženi jednostavnom i najlakšcm napadu. Činjenica je da u samom objektu sva mesla nisu istog stepcna ugroženosti, a to posebno dolazi do izražaja kod organizovanja vrcdnih i skupoccnih izložbi raznovrsnih eksponata izdomena kulturnih dobara. Mnogi prcdmcti sa raznih izložbi upravo su ukradeni jer su jednostavno bili izloženi na takvom mcstu i tako loše čuvani da za učinioca nije bilo skoro nikakvih potcžkoća za njihovo otudivanje. Zbog toga je nužno izvršiti mikro-proccnu ugrožcnosti pojcdinih mcsta unutar samog objekta. U realizaciji ovog zadatka ne mogu da učcstvuju samo rukovodeći ljudi, kustosi i drugi stručnjaci iz osnovnc delatnosti muzejsko-galerijskih organizacija, već je nužna pomoć i saradnja sa službom fizičkog obezbeđenja (ukoliko je organizovana) i sa mesno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova. Tako npr. pri postavci odredenc izložbe mora se konsultovati odgovorni radnik službe fizičkog obezbeđenja, a u pojedinim slučajevima i organi unutrašnjih poslova u pogledu ugrožcnosti pojcdinih mcsta na kojima trcba da budu izloženi vredni eksponati, a ne da isključivo o tome odlučuju pojedini radnici odgovorni za stručnu postavku izložbe, zapostavljajući tako bitan bezbednosan aspekt; c. Posebnu pažnju posvetiti licima koja čuvaju pojedine lokalitete gde se vrše periodične iskopine. Dosadašnja praksa ukazuje da je bilo slučajeva nepodobnosti ovih lica za ovakav odgovoran posao, kao i nestanka pojedinih vrednih eksponata koji su pronađcni i ostavljeni na lokalitctu; d. Obavezno ustrojili potpunu evidenciju svih cksponata sa svojstvima kulturnih dobara koja su smeštena u odredcnim objektima ili se nalaze na pojedinim lokalitetima, jcr ima slučajeva da se ne zna šta je sve nestalo, ili se ne može dati opis ukradenih predmeta. To sve negativno utiče na dalji postupak otkrivanja i pronalaženja učinilaca krivičnog dcla i ukradenih eksponata. Pod evidencijom se podrazumeva naziv i broj eksponaia, delaljan njegov opis i fotografija ili skica, jer se tako omogućuje uvid u tačno stanje kulturnih dobara u objektu i na lokalitctu i blagovrcmeno podnošenje potpune krivične prijave organu unutrašnjih poslova, što daje daleko veče Sanse da se učinilac krivičnog dela otkrije i ukradeni eksponat pronade; e. Na osnovu ovakvih evidencija preporučljivo bi bilo uraditi kataloge predmeta sa svojstvima kulturnih dobara koji se nalaze u muzejsko-galerijskim organizacijama, uključujući i crkve, manastire i skupoccne i vredne privatne zbirke. Svaki muzej, galerija i druga organizacija uradili bi ovaj katalog za eksponate koji su smešteni u tom objektu, a nakon toga bi nadležan organ za ovu problematiku organizovao izradu jedinstvenog kataloga za određeno područje; f. Povremeno vršiti analizu izvršenih krivičnih dela na štetu kulturnih dobara, vodeći računa o njihovom kontinuitetu, vrsti objekta napada, sredstvima i načinu izvršenja, vrstama otudenih eksponata, pa na osnovu toga izvlačiti zaključak o ugroženosti drugih sličnih objekata i mogućnosti kriminalnih napada na druge takve ili slične objekte. Na osnovu dobijenih rezultata vršiti i organizovanje i sprovođenje najadekvatnijih preventivnih mera u cilju efikasnije za37
štite kulturnih dobara. Izvršena krivična dcla na štctu bilo kojcg objekta gde su smeštena kulturna dobra trcba shvatiti kao opomcnu da se proveri sopstveni samozaštitni mehanizam i blagovremeno prcduzmu odgovarajuće mere u sklopu prevencije; g. Kustosi i druga stručna lica u okviru svoje osnovne delatnosti treba da kroz vođcnje razgovora sa posctiocima pažnju obrate na posebno interesantna lica, te tako dodu do saznanja o njihovoj kulturi, intcligenciji, zainteresovanosti za pojedine eksponate, poznavanju njihovc kullurno-istorijske i materijalne vrednosti, te da li postoji očiglcdna razlika izmcdu njihove zaintercsovanosti za odredeni eksponat i stcpcna njihovog poznavanja kulturno-istorijskevrednosti i skupocenosti istog eksponata. Poscbno treba da obrate pažnju da li se više različitih lica u kračem vremenskom periodu intcrcsuju ili opscrviraju određcn skupocen i vredan cksponat, kao i da prikupe sva druga zapažanja koja mogu biti indikativna u odnosu na planiranjc krivičnog dela. Upravo u ovom domenu mora doći do pune saradnjc sa radnicima fizičkog obczbcdcnja u objektu. U cilju provere odredenih prclpostavki za pojcdine posctioce, može se delimično i odstupiti od potpunog i tačnog objašnjenja pojedinog eksponata i njegove kulturno-istorijske i materijalnc verdnosti, vodcći računa o osnovanosti ovakvog postupanja i sticanju određenih uslova koji opravdavaju ovakvo postupanje. Stoga je prethodno obavezno potrebno izvršili određene konsultacije sa odgovornim licem i rukovodiocem obczbcdenja kod kojih se i slivaju svi prikupljeni podad interesantni za bczbednost objekta. Ovaj mctod rada može potvrditi ili eliminisati odredcnu sumnju u poglcdu motiva zainteresovanosti pojedinih lica za određene predmete kulturnih dobara, ali ne mora uvek i da bude uspešan u proceni idnikativnih podataka, nili pak da do kraja razreši ovu dilemu. Zato i preporučujemo da se isti metod obazrivo koristi uz obaveznu prethodnu konsultaciju, nakon sticanja vcćeg stepena sumnje; h. Radnid bilo kojeg vida fizičkog obezbedcnja i lica zaposlena u određenom objektu treba da vode računa o odrcdenim posetiocima, čije ponašanje ukazuje na sumnju postojanja nckog drugog motiva njihove posete, a ne isključivo razgledanje izloženih eksponata. Ovakva lica mogu ispoljiti razne psihičke i audiovizuelne indikatore na koje momente treba obratiti posebnu pažnju. Ikkođe je veoma bitno voditi računa o ličnom opisu ovakvih lica, te pokušati zapamtiti što više detalja koji su karakteristični za konkretno lice; i. Psihički indikatori su ustvari spoljne promene koje se pojavljuju kod lica u situacijama kada rade nešto što je zabranjeno i predstavljaju vezu pojedinih emocija tog lica sa konkretnom situacijom, a mogu se manifestovati u uočljivim promenama u govoru, pojavi crvenila i znojenja u predelu lica i čela, u nekontrolisanim pokretima rukama i nogama, ubrzanom đisanju, napetosti mišića i iskakanju krvnih žila na vratu i licu, uzastopnom pušenju, razdraženosti, sušenju usana, gutanju pljuvačke, nervoznom gledanju i tome slično. Od audiovizuelnih indikatora najbitnije su one činjenice koje ukazuju na izvesne suprotnosti kod pojedinih lica, bilo u odnosu njegovog znanja i zain38
teresovanosti za konkretan eksponat, o čemu smo prethodno govorili, ili u neskladu između njegovc gardcrobe i ličnog izgleda i posedovanja novca za kupovinu izloženog eksponata, ili neodgovarajuća odeća i obuća za prisutne vremenske prilike i uslove, ili u odnosu na tip i vrednost vozila i tome slično. Ovako uočene promene i zapažanja u odnosu na lični opis mogu dosta doprineti identifikaciji učinioca krivičnog dela i to naročito putem izrade foto robota ili prepoznavanja; j. U određenim situacijama, kada postoji sumnja da određeno lice može biti i potencijalni učinilac krivičnog dcla, u dogovoru sa rukovodiocem obezbeđenja i organima unutrašnjih poslova, u loku razgledanja i objašnjenja eksponata može se licu ponuditi da u svojim rukama razglcda određeni eksponat podoban za ostavljanje tragova papilarnih linija. Dalji postupak fiksiranja i izazivanja ovih tragova i njihovo operativno korišćenje je u nadležnosti organa unutrašnjih poslova;
Sl. 2.3:Amfore iz Hveka nove ere, kojesu čcst objekat napada raznih učinUaca hivičnih dela. Na našim lokalitetima sveje manje celih arnfora na površinskim slojevima, pa učinioci ođnose i nepotpune primerke. Prilikom izvršcnja ovih krivičnih dela, sobzirom na nestničnost učinioca, dolazi do oštećenja samog lokalitcta kao i dnigih cksponata.
k. U zaštiti kulturnih dobara mogu se uspešno koristiti i hemijske klopke. Nužna je velika obazrivost i stručnost u taktici i tchnici sprovođenja, s obzirom na dostupnost ovih eksponata vcćem broju lica, pa se mora voditi računa da nevino lice ne upadne u klopku. Uostalom, ova mera se može primeniti isključivo 39
po odobrenju i od strane organa unutrašnjih poslova, koji su dužni obratiti pažnju na sve moguće eventualnosti; I. U organizaciji i rcalizaciji prcvcntivnih mcra, muzcjsko-galerijske organizacije su upućcne na saradnju sa mcsno nadlcžnim organom unutrašnjih poslova. U kontekstu ove saradnjc nc treba čckati da inicijativa uvek potekne od organa unutrašnjih poslova, ili da do saradnje dolazi samo od slučaja do slučaja, tj. u pojeđinim situacijama. Ova prcvcncija podrazumeva obostranu aktivnost i međusobnu saradnjii muzcjsko-galcrijskih organizacija i organa unutrašnjih poslova, kao i drugih subjekata na području gdc jc lociran objekat, i ista je od izuzetnog značaja, jer možc da sprcči izvržcnjc mnogih krivičnih dela na štetu kulturnih dobara. Ujcdno, ova saradnja dovodi do efikasnog eliminisanja mnogih uzroka koji pogoduju izvršcnju ovih krivičnih dela, što se odražava na veći stepen bezbednosti ovih objckata. U tom cilju, organi unutrašnjih poslova moraju biti upoznati sa stanjem zažtite u muzejsko-galerijskim organizacijama na njihovom području, kako u poglcdu postojanja fizičko-lchničkogobezbeđenja, tako i u pogledu organizovanja i sprovodcnja drugih potrebnih preventivnih mera; lj. U sklopu ovakve planirane prevcntivne saradnjc organi unutrašnjih poslova bi trebalo da izrade album-rcgistar poznatih učinilaca krivičnih dela na štetu kulturnih dobara. Ne vidimo razloga da se ovakav registar-album ne dostavi i službama fizičkog obezbcđcnja u muzcjsko-galerijskim organizacijama, jer bi im to pomoglo da blagovremcno provere odrcdcna lica sumnjivog ponašanja koja su došla u objekat u svojstvu posetioca i o proverenim činjenicama, ukoliko su indikativne. odmah obaveste organ unutrašnjih poslova, radi preduzimanja daljih mera iz sopstvcne nadlcžnosti; m. U saradnji sa organima unutrašnjih poslova treba insistirati na povećanoj aktivnosti pozornika i patrola milicija na scktoru gde je lociran objekat sa kulturnim dobrima. Ova aktivnosl bi se sastojala u češćem obilasku objekta van radnog vremena, kontroli ispravnosti objckta u pogledu provaljivanja i zapažanja svib-činjenica i drugih okolnosli u vezi sa bezbcdnošću objekta; ,•"' n/Za uspešnu preventivnu delatnost, kako radnika fizičkog obezbeđenja, takčri zaposlenih lica u mezujsko-galerijskim organizacijama, nužna je i odgovarajuća stručna obuka putem odgovarajućih oblika stručnog obrazovanja (seminari, kursevi, savetovanja). Putem ovih oblika stručnog usavršavanja ovi radnici bi se upoznali sa pravima, dužnostima i načinima sprovođenja preventivnih mera, kao i sa metodama rada učinilaca krivičnih dela na štetu kultumih dobara. Na kraju ćemo ukazati na još jedan vid kriminaliteta na štetu kulturnih dobara koji je upravo vezan za autentičnost i originalnosl nekog kulturnog dobra kao njegove bitne specifičnosti. Pošto se radi o eksponatima velike vrednosti i značaja, s jedne i velikih želja i htenja da se oni pribave, s druge strane, u cilju zadovoljenja zahteva tržišta učinioci krivičnih dela pribegavaju raznim vidovima falsifikata kulturnih dobara, ne obazirući se da je u pitanju krivično delo, jer je u mnogim situacijama lakše neki eksponat falsifikovati nego izvršiti krivično dclo u cilju pribavljanja originala. 40
Falsifikuju se svi oni eksponati kojc je objcktivno moguće falsifikovati i koji imaju produ na tržiStu. Ima grubih falsifikata koje je lako uočiti, ali ima i onih koji su mala remek dela imitacije. Njih izrađuju vrs'ni stručnjaci, umetnici, a neretko i restauratori. Njihova tehnička sprema, poznavanje stilova, „rukopisa", umetnika koji se falsifikuje, inventivnost, pa i kreativnost, često je zapravo kongenijalna pravim autorima. Takve falsifikate je nemoguće otkriti bez vrhunske stručne ekspertize, a ponekad ni tada, nego je potrebno koristiti egzaktne naučne metode kao što su hemijske analize i rcndgenski snimci. Poznato je da su najbolji oni falsifikati koji nisu otkriveni, jer u mnogim muzejima su izloženi eksponati kao originali, iako to nisu. Od falsifikata treba razlikovati faksimale. Mnogi muzeji izrađuju kopije predmeta iz svojih zbirki koji se i prodaju kao suveniri, pa se tada ne radi o falsifikatima, jer se zna da faksimal nije original i da se ne prodaje kao originalno delo. U suprotnom radi se o krivičnom delu i krivičnoj odgovornosti takvog učinioca. <
Sl. 2.3: a. Diptih iz riznice zagrebačke katedrale - original. b. Diptih iz riziiice zagrebačke katedrale falsiflkat
Originalni diptih se nalazio u zagrebačkoj katedrali, ali je isti ukraden. Da se ne bi primetila krađa napravljen je falsifikat. Međutim, krađa je ipak otkrivena, a original je čak pronađen u muzeju u Clevelandu (SAD). Diptih je vraćen i nalazi se u riznici zagrebačke katedrale. 2
Želimir Laslo, „Šta je sporaenik kulture", Prirudnik, RSUP SR Hrvatske, Zagreb, Zbomik radova - 198& god. str. 7. Fotografije kulturnib dobara preuzete su iz ovog članka.
41
4. Preventivna zaštita objekata u kojima su smeštene kase s novcem, dragocenostima, poverljivom dokumentacijom i drugim vrednim stvarima Prethodno smo govorili o prcventivnoj zašiiti objekata u čiju osnovnu delatnost spada sakupljanje i čuvanjc vcćih količina novca domaće i strane valute, hartija od vrednosti i drugih dragoccnosti, kao i raznih predmeta i eksponata koji imaju svojstva kullurhih dobara. Međutim, porcd ovih objekata, postoje još mnogi drugi, odnosno preduzeća i organizacije, koji u toku svog poslovanja i odvijanja radnog procesa, bilo u toku dana ili noći, u odredenim objektima zadržavanju novac od dnevnog pazara, ili pak organizuju njegovo prikupljanje i čuvanje na jednom sabirnom mestu. Porcd novca, u objektima van radnog vremena ostaju nedovoljno zaštićeni mnogi vredni i opasni predmeti i materije, zlato i zlathe prerađevine i druge vrednosti, kao i materijal i dokumantacija sa odredenim stepenom poverljivosti. Konkretizujući izneto, možemo konstatovati da se ovaj vid preventivne zaštite odnosi na sledeće oblasti: a. Novac i hartije od vrednosti
- Trgovinska preduzeća koja imaju više prodavnica u jednom gradu, organizuju da se na kraju radnog vremena, uglavnom u prostorije poslovne zgrade,
' • . ; « : •
•
Sl 2.4: a. Izgled benz'mske purnpe sa zadnje strane. Strelica pokazuje odvojen deo metalne ograde-rešetke na prozoru kroz koji je učinilac ušao u prostorije benzitiske pumpe.
42
sakuplja i čuva novac od dncvnog pazara, ukoliko nemaju ili ne koriste usluge noćnog trezora službc družtvenog knjihovodstva. — Ugostiteljska prcduzeća, koja po završctku rada ugostiteljskih objekata, sakupljaju novac od pazara, bilo na jcdnom mestu za svc objckte, ili to rađe pojedinačno za svaki objckat poscbno. Novac sc i ovde ostavlja u kasi, ponegde i u rađnim stolovima, a ima i slučajcva da se nosi sa sobom kući. — Veće robne kuče po završclku radnog vrcmena sakupljaju pazar po odelenjima i uglavnom se čuva u kasi u posebnoj prostoriji, ukoliko se ne koristi noćni trezor. — Turističke agcncije i biroi novac od usluga, po završetku radnog vremena, ostavljaju u kasama ili clrugim prigodnim mcstima u objektu, koji ne garantuju ni solidnu bezbednost. — Benzinske..pumpe novac, bonove i druge hartije od vrednosti dobijene prodajom benzina i druge robe čuvaju u kasi u samom objcktu koji nije uvek dovoljno i obezbeden od provaljivanja. Kako se iz prethodnog vidi, novac i hartije od vrednosti se ostavljaju u kasama bilo na jednom sabirnom mestu ili u samom objcktu i to najčešće bez ikakve fizičke ili tehničke zaštite, uz minimum preduzctih ostalih mera samozaštite od provaljivanja u objekat i odnošenja ovih prcdmeta. b. Zlato, zlalne prcruđevine i druge dragocenosti — Specijalizovane prodavnice ove vrstc roba u mnogim slučajevima po završenom radnom vremenu istu ne sklanjaju iz vitrina, već samo iz izloga i ne ostavljaju u posebno namenjcnim kasama. — Robne kuće i prodavnice mcšovite robe idcntično postupaju u odnosu na zlato i nakit i druge dragocenosli, naročilo ako imaju nočnog čuvara u objektu. Ukoliko ovi objekti ncmaju noćnog čuvara ili tehničku zaštitu, nužno je preduzeti mere na efiksasnijoj zažtiti samog objckta i tako smanjiti stepen ugroženosti od provalnih krađa. U tom smislu biina je i sama lokacija objekta i njegova osvetljenost, kao i osvetljenost i izgled šireg prostora. Najbolje je da se odgovarajućim rešetkama, adekvatnim građcvinskom izgledu objekta, zažtite vrata, prozori i staklene površine izloga. U slučaju nepreduzimanja preventivnih mera u smislu čuvanja ove vrste robe u kasama, a ukoliko bude izvršeno krivično delo provalne krađe, obavezno treba podnositi i krivičnu prijavu protiv odgovornog radnika zbog nesavesnog poslovanja. c. Vredni i opasni predmeti i materije — Prodavnice oružja i municije takođe nisu adekvatno obezbedene u smislu blagovremenog preduzimanja preventivnih mera, pa su zato i češći objekat napada raznih učinilaca krivičnih dela. Oružje svih vrsta i kalibara i raznovrsna municija su vredni predmeti, ali ujedno i opasne stvari, jer mogu poslužiti za izvršenje drugih još težih krivičnih dela, a ujedno i ugroziti i dovesti u opasnost život ljudi i imovine. 43
— Originalnim ključcm koji jc pronadcn u objektu napada, — Podesnim ključem ili nekim sličnim sredstvom koje je podobno za otvaranje kasa, — Mehaničkim dclovanjcm (brusilica, probojac i čekić, aparat za zavarivanje, eksploziv, kramp i drugi podoban alat), — Odnošenje kase iz objckta radi provaljivanja na drugom bezbednom mestu.
Sl. 2.5: Izgledprovatjene ka.scizvršcne aparatomza autogeno zavarivanje. Način inršenjaprovale ukazujena poznavanje inchanizina zaivaranja kase odstranc učinioca i na stntčnost rukovanja aparatom.
— Apotekeu kojimasusmcšteni razni narkoticiidrugematerijesasvojstvima psihotropnih supstancija, su vcoma intcresantni objekti za provaljivanje i otuđivanje ovih malerija i to pre svcga od strane narkomana. Pošto u ovim objcktima uglavnom nema fizičko-tehničke zaštite, potrebno je koristiti kase za čuvanje ovih prcdmeia i materija, jer ukoliko se prodre u objekat mnogo je teže, složcnije i rizičnije obili i kasu, nego jednostavno uzeti ove stvari i maierije koje su smežtcne na neobezbeđenim mestima u ovim objektima. d. Poverljiva dokumenlacija
Poverljiva dokumentacija i materijal prisutni su u radu mnogih organizacija, počev od mesnih zajednica, opštine, preduzeća, pa sve do republičkih i saveznih organa. Sa istim predmetima se takođe uvck ne rukuje po propisima i pravilima i isti se ostavljaju na mestima dostupnim ncovlašćenim licima. Zbog toga je potrebno iste držati u za to određenim kasama i u posebnim prostorijama u zavisnosti od stepena poverljivosti, a u određenim slučajevima obezbeđivati ih putem čuvara. MERE SAMOZAŠTIJE U napred navedenim objektima predmet napada su uglavnom kase, jer se u njima čuvaju novac, hartije od vrednosti, zlato i zlatne preradevine, oružje, municija, narkotici i poverljiva dokumentacija. Raznovrsni su oblici napada na kase, ali se uglavnom mogu uopštiti i svesti na sledeće načine: 44
U slučaju kada je kasa otvorcna originalnim ključem pronađcnim u samom objektu napada, očito je da nisu preduzete minimalne preventivne mere od strane odgovornih lica. Nasuprot tome, postupljeno je sasvim suprotno i faktički omogućeno učiniocu da ncsmetano otvori kasu, iako u jednom broju ovakvih slučajeva učinilacnije ni imao nameru da otvara ili pokuša obiti kasu. Međutim, ne treba isključiti i mogućnost fingiranja krivičnog dela ili postojanja sprege izmedu nekog od zaposlenih lica u objektu i samog učinioca. Ključevi od kase se ne smeju ostavljati u samom objcktu, jer to ne predstavIja nikakvu zaštitu kase od napada spolja. Dosadašnja praksa potvrđuje da odgovorno lice neretko ključcve od kase ostavlja u fijokama radnog stola, što ne predstavlja nikakvu poteškoću provalniku da dodc do njih i sa istim nesmetano otvori kasu. Kada je kasa otvorena podcženim ključcm, to opet ukazuje na činjenicu da nisu preduzete sve adekvatne preventivne mere. Naime, učinilac je morao doći do originalnog ključa na osnovu kojeg je mogao napraviti podesan ključ, što opet ukazuje na sumnju da mu je pomogao ncko od zaposlenih lica u objektu. Ističemo i činjenicu da postoje ljudi koji su obdareni da nakon samo jenog viđenja ključa isti mogu nacrtati, na osnovu čega se može napraviti odgovarajući podesan ključ. Stoga i sledi jasan zaključak da ključevi od kase moraju biti dobro čuvani i dostupni samo licima koja su ovlašćena da se istim rukuju. Kada je kasa mehaničkim putem provaljena, ili odneta iz objekta, onda je jasno da nisu preduzete adekvatne mere zaštite od prodiranja u sam objekat, o čemu smo prethodno govorili. Uglavnom radi se o objektima koji nemaju fizičko obezbeđenje ni tehničku zaštitu. Najčežći slučajevi odnošenja kase iz objekata dešavaju se na usamljenim i slabo osvetljenim benzinskim pumpama, kao i na drugim usamljenim objektima u kojima su smeštene kase s novcem ili drugim vrednostima. Pored preduzimanja mera na čuvanju ključeva od kase i ne ostavljanja istih u radnim prostorijama, nužno je preduzeti sledeće preventivne mere: — U objektima gde ima fizičko obezbeđenje posebnu pažnju treba posvetiti zaštiti kasa, tako što će se, u zavisnosti od samog objekta i drugih prisutnih okolnosti i uslova, preduzeti adekvatne mere koje će onemogućiti da provalnik dođe do kase, istu otključa, obije ili odnese, u smislu napred iznetih činjenica. — Obavezno u kasu staviti sve vredne stvari, istu zaključati i ne koristiti bilo kakve male priručne kase, jer su iste podesne da se odnesu s novcem ili drugim vrednostima koji su u njoj smešteni. Ovo se isto odnosi i na narkotike i druge 45
5. PREVENTIVNE MERE NA ZAŠTITI TRANSPORTA NOVCA, ZLATA I PREDMETA SA SVOJSTVIMA KULTURNIII DOBARA
lekove koji sadržc psihotropnc supsiancc u apotckama kojc inače ne treba držati u većim količinama. — Benzinske pumpc poscbno obczbcditi od provaljivanja i tako onemogučiti ili svesti na najmanju mogućnosl odnošcnje kasa. U tom cilju potrebno je ugraditi odgovarajuće rešetke na otvorima, zastakljenim dclovima, dovoljno osvetliti unutrašnjost i spoljni dco objckta, a po mogućnosti u odredenim objektima ugraditi i odgovarajuću tchničku zaštilu. — Prodavnicc oružja i municijc obczbcdili odgovarajučim rešetkama, adekvatnim osvetljenjem i u opravdanim slučajevima ugraditi i tehničku zaštitu. Organizovati povremcn obilazak islih, naročito u kasnim noćnim časovima. — Ako se u kasi nalazi novac za ispjatu ličnih dohaodaka potrebno je preduzeti posebne merc na obczbcdcnju kasc od kriminalnog napada. Preporučuje se postavljanje fizičkog obezbcdenja u vidu odgovarajućeg naoružanog čuvara u onim objeklima gde nema organizovanog fizičkog obezbeđenja ili tehničke zaštite. U svakom slučaju podatak o ulazu i iznosu prispelog novca u objekat predstavlja tajnu i nc sme da bude dostupan šircm krugu ljudi, pre nego što počne isplata ličnog dohotka. Ovakvim prcvcntivnim mcrama sprečava se mogućnost napada na objekat i kasu s ciljcm oduzimanja i prisvajanja novca, jer podaci o novcu koji su intcresantni za učinioca koji planira kfivično delo, istom nisu dostupni. Takođe sc sprečava i mogućnost sprcge učinioca krivičnog dela s licem koje radi u objektu i kojc je upoznato sa podacima o novcu i načinom njegovog čuvanja, ukoliko u objcktu ima i takvih lica. — Ako se radi o poverljivim dokumcntima, trcba voditi računa o tajnosti sadržaja i stepena poverljivosti istih, što smanjujc mogućnost zainteresovanih lica za pokušaj napada na kasu i prisvajanja dokumcntacije. I u ovimslučajevima ključevi od kase moraju biti dostupni samo ovlašćenim licima, kao i rukovanje s poverljivim materijalom i drugom dokumcntacijom. — Kasu s novcem, zlatom, hartijama od vrednosti i drugim vrednostima ne treba sakrivati u podrumskim prostorijama ili na najvišem spratu u objektu, jer upravo te okolnosti pogoduju učiniocu da u obijanju kase i odnošenju određenevređnosti ne bude primećen. Nasuprot, kasu treba fiksirati na vidnom i osvetljenom mestu, tako da je učinilac nc možc jednostavno odneti, niti, pak, na takvom osvetljenom mestu imuirašnjim i spoljnim osvetljenjem, nesmetano i neopaženo raditi na obijanju iste. Ovaj mctod prcventivnog obezbeđenja kasa prvi je u praksi uveo Gradski sekrctarijat za unutrašnje poslove Beograd. Rezultati u primeni ovog metoda su odmah bili vidni i manifestovali su se u naglom opadanju slučajeva provala kasa, s tim što izvršene provale se nisu odnosile na kase koje su bile na ovakav način fiksirane i obezbeđcne.
U svim napred navcdenim slučajcvima novac sc doprcma na jedno sabirno mesto. Pored toga, novac se prenosi za razne potrebe iz banaka u preduzeća i druge organizacijc i obraino, bilo u jcdnom gradu ili izmcdu dva ili više mesta. Takode se transportuje i zlato od proizvođača do kupca, kao i zlatni nakit i druge zlatne prcradcvinc od proizvodača do specijalizovanih prodavnica ili robnih kuća. Raznovrsni skupoccni prcdmcti sa svojstvima kulturnih dobara često se transportuju iz mcsta u mcsto s ciljcm organizovanja raznih izložbi, smeštaja eksponata u odgovarajuće muzcje i u druge svrhe. U svim navedenim slučajevima nužno je prcduzcti mcre samozašiilc, kako bi se u toku transporta sprečila mogučnost kriminalnih napada, oduzimanja i prisvajanja novca, zlata i predmeta kulturnih dobara. U sklopu loga, prcduzeća i drugc orangizacije moraju predvidcti način transporla ovih vrcdnosti i planiraii adckvatne preventivne mere zaštite ovih vrednih predmeta, kao što su: — Izbaciti iz prakse da pojcdinac, bcz ikakvc zašlitc, nosi novac u većim količinama (npr. za isplatu ličnih dohodaka) iz banke do preduzeća ili neke druge organizacije. Ovom licu se mora pridodati najmanje još jedno naoružano lice iz istog preduzeća ili organizacije i to po mogučnosti radnik fizičkog obezbeđenja ili noćni čuvar. Zadatak ovog lica jeste zaštita novca, te mora ozbiljno shvatiti zadatak i obratiti punu pažnju na sva zbivanja i prisutne okolnosti, kako bi blagovremeno uočio priprcmani napad i preduzeo mere na njegovom sprečavanju; — Ttansport novca na dužoj relaciji vrši se sa vozilom u pratnji jednog ili dva naoružana lica iz istog preduzeča ili organizacije. Vozilo se ne sme zaustavljati i zadržavati ili na bilo koji drugi način skrctati pažnju, več se sve mora podrediti izvršenju osnovnog zadalka. Kada je u pitanju transport većih količina novca onda je potrebno zatražiti pomoć od organa unutrašnjih poslova; — Prilikom organizovanja prenosa novca treba voditi računa da podatke o iznosu novca, vremenu polaska, načinu transporta i obezbeđenja, relaciji, odredišnom mestu i sl., treba da zna samo najuži krug ovlašćenih radnika u preduzeću ili drugoj organizadji; — Izbegavati da se uvek polazi u isto vreme, sa istog mesta, istim vozilom, a po mogućnosti menjati i trasu kretanja, tj. ne kretati se istim putem do odredišnog mesta. Takođe, što manje širiti krug lica koji rade na organizovanju i samom transportu ovih vrednih predmeta; — Transport zlata se uglavnom vrži na dužoj relaciji. Radi se o skupocenim količinama, pa je nužna saradnja sa organima unutrašnjih poslova i njihova pomoć na organizovanju i obezbeđenju ovakvog transporta. To podrazumeva angažovanje specijalnog policijskog vozila i odreden broj naoružanih ovlašćenih službenih lica javne bezbednosti. U samom preduzeću moraju se preduzeti sve mere samozaštite u odnosu na količinu zlata, vreme i mesto polaska transporta,
— Najzad, u svim slučajevima treba ostvariti saradnju sa mesno nadležnim organom unutrašnjih poslova koji kroz raznovrsne vidove svog preventivnog rada može doprineti otklanjanju kriminogenih faktora i sprečavanju izvršenja mnogih krivičnih dela.
47 46
L
način obezbeđenja, relacija kretanja, koji podaci ne smeju ni u kom slučaju da budu dostupni trećim neovčašćenim licima u procesu rada određenog preduzeća; — Zlatni nakit i druge prerađevine od zlata do određenog mesta treba prenostiti vozilom uz pratnju jednog do dva naoružana radnika službe fizičkog obezbeđenja, uz prethodno preduzete striktne mere na zaštiti podataka identičnih kao i kod transporta zlata; — 1i"ansport skupocenih predmeta sa svojstvima kulturnih dobara treba vršiti uz pratnju jednog do dva naoružana radnika fizičkog obvezbeđenja. U pojedirum slučajevima treba angažovati i posebno vozilo i zatražiti pomoć u obezbeđenju eksponata od organa unutrašnjih poslova.
III REPRESIVNA ZAŠTITA Pored zadataka u sklopu prcvcntivne delatnosti, radnici fizičkog obezbeđenja i radnici koji obavaljaju redovnu delatnost u navedenim objektima imaju određena prava i dužnosti i u preduzimanju represivnih mera. Određena represivna aktivnost se ispoljava kroz delatnost službe fizičkog obezbedenja, kao i nakon izvršenog krivičnog dela na štetu određcnog objekta, s ciljem pružanja pomoći organima unutrašnjih poslova u obezbcdcnju dokaza i otkrivanju nepoznatog učinioca konkrctnog krivičnog dcla. Stoga u narednom izlaganju nećcmo govoriti o zadacima državnih organa u sprovođenju reprcsivnih mera, već o pravima i obavezama u domenu represije lica koja su u radnom odnosu u odredcnom objcktu, ili obavljaju poslove fizičkog obezbeđenja. 1. Prava i dužnosti određenih subjekata u represivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata Odredeni subjekti, odnosno lica u radnom odnosu, kao i pripadnici fizičkog obezbeđenja, ukoliko ugroženi objckat nema sopstveno fizičko obezbeđenje, bez obzira što nisu represivni organi, ipak imaju određena ovlašćenja u preduzimanju konkretnih reprcsivnih mera. Svi republički zakoni o društvenoj samozaštiti predviđaju da lica koja vrše poslove neposrednog fizičkog obezbcdcnja imaju pravo i dužnost da upotrebe vatreno oružje, ukoliko na drugi način ne mogu da odbiju neposredan napad kojim se ugrožava njihov život ili neposredni napad na objekat koji se obezbeđuje. Da bi ova lica mogla upotrebiti vatreno oružje nužno je da su ispunjeni sledeći uslovi: — da se na drugi način nije mogao odbiti napad, — da je napad neposredan, — da je neposredan napad ugrozio život pripadnika fizičkog obezbedenja ili bio usmeren na objekat koji se obezbeduje. Lica koja vrše poslove neposrednog fizičkog obezbeđenja mogu držati i nositi oružje u skladu sa zakonom, a propise o načinu upotrebe vatrenog oružja od strane ovih lica donosi republički organ nadležan za unutrašnje poslove (republički sekretarijati za unutrašnje poslove). Jedan od uslova za upotrebu vatrenog oružja jeste, ukoliko se na drugi način ne može da odbije neposredan napad na život ili objckat. Sam termin „drugi način" podrazumeva upotrebu fizičke snage ili drugog sredstva prinude. Iz toga proizilazi i jasno uputstvo da tek kada se upotrebom fizičke snage ili nekog sredstva prinude (gumena palica, hemijska sredstva, šmrkovi i dr.) ne može odbiti neposredan napad, dozvoljena je upotreba vatrenog oružja. Takođe je potrebno razjasniti i preciznije odrediti pojam neposrednog napada. Mišljenja smo da je ovaj pojam precizno određen u Uputstvu o upotrebi vatrenog oružja, gumene palice i drugih sredstava prinude za ovlašćena službe-
48
49
na lica Saveznog sckretarijata za unutrašnje poslove, gde se navodi: „Kao neposredan napad kojim se ugrožava život smatra se napad koji se na ovlašćeno službeno lice vrši vatrenim oružjcm, opasnim oruđem ili drugim predmetima kojima se može ugroziti život; koji se vrši od strane dva ili više lica; koji se vrši na mestu i u vreme kada se ne može očekivati pomoć, kao i koji se vrši od strane fizički snažnijeg lica, ili lica koje se služi posebnim veštinama i slično." Bez obzira žto se radi o dve različite službe sa različitim ovlašćenjima, u cilju zakonite upotrebe vatrenog oružja i jcdnostavnije primene zakonskih odredbi u praksi, smatramo da se u ovom slučaju može koristiti metod analogije, te da se za osnovanost upotrebe vatrcnog oružja radnika fizičkog obezbedenja u potencijalno ugorženim objektima može koristiti ovaj pojam neposređnosti. Pored upotrebe vatrcnog oružja, lice koje vrši poslove neposrednog fizičkog obezbeđcnja ima pravo i dužnost da: — utvrduje idcnlilcl ncpoznalog lica na prostoru prcduzeća ili druge oranizacije, — zabrani neovlašćenim licima ulazak u poslovni prostor, pristup odredenim objektima i prinudno ih udalji, — zadrži na prostoru preduzeča ili organizacije lica zatečena u vršenju krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. Ovo pravo, prema odredbama Zakona o krivičnom postupku, imaju svi građani, pa samim tim i lica koja su u radnom odnosu u preduzeću ili organizaciji, a ne vrše poslove fizičkog obezbedenja, — upotrebi fizičku snagu i druga sredstva prinude, ako na drugi način ne može da zabrani ulazak u poslovni prostor ili objekat. Opštim aktom preduzcća ili druge organizacije mogu se predvideti i sledeća ovlašćenja radnicima fizičkog obczbcđcnja: — vršenje pretresa radnika prilikom napuštanja kruga preduzeća ili organizacije u cilju sprečavanja neovlašćcnog iznošenja i proiivpravnog prisvajanja društvene imovine, — sprečavanje neovlašćenog unošenja u objekat ekspolozivnih materija, zapaljivih tečnosti ili drugih opasnih materija kojima se može uništiti ili oštetiti objekat koji se obezbeduje, ili ugroziii život ljudi u njemu, — sprečavanje osmatranja ili snimanja objekata koji su od posebnog značaja za narodnu odbranu, a čije je snimanje zabranjeno, — otklanjanje opasnosti koje mogu uništiti ili oštetiti objekat ili sredstvo i ljude u njemu, — preduzimanje mera na hvatanju učinilaca krivičnih dela izvršenih na štetu objekta koji obezbeduju i angažovanje na obezbeđenju tragova i predmeta krivičnog dela. 2. Zadaci određenih lica nakon izvršenog krivičnog dela u potencijalno ugroženom objektu Kako smo prethodno istakli, navedeni potencijalno ugroženi objekti su posebno interesantni za razne vidove kriminalnih napada. Stoga smo posebno i detaljno razradili oblast samozaštite u ovim objektima, odnosno prava i oba50
veze pojedinih subjckaia iz ugrožcnih objckaLa u blagovrcmcnom preudzimanju adekvatnih prcventivnih mcra. Međutim, kako praksa potvrduje, krivična dela na žtetu ovih objckata se ipak vrše, pa jc nužno na najbolji i najstručniji način preduzeti sve mere i aktivnosti da sc učinilac što pre otkrije i pronađe i obezbede odgovarajući materijalni lični dokazi. Osnovni subjekat otkrivanja jc organ unutražnjih poslova. Međutim, određene zadatke imaju i radni ljudi ićoji su zaposlcni u objektu ili lica koja vršeposlove fizičkog obezbedenja u objcktima koji nemaju sopstvenu službu fizičkog obezbedenja. Ispravno i blagovremcno obavljanje ovih zadataka umnogome doprinosi da organi unutrašnjih poslova lakšc uđu u trag učiniocu, istog otkriju, pronađu i privedu i obezbede odgovarajuće dokaze u odnosu na krivično delo i učinioca. U svakidašnjoj praksi navcdcni zadaci sc uvck nc izvržavaju na pravilan način, što je otažavalo operativnu dclatnost organa unutrašnjih poslova na otkrivanju nepoznatog učinioca. Upravo zbog toga u narednom izlaganju ćemo govoriti preciznije o ovim zadacima koji prcdstavljaju vid pomoči organima unutrašnjih poslova u otkrivanju i dokazivanju krivičnog dela i učinioca. Nakon izvršenog krivičnog dela u objektu potrebno je postupiti na sledeći način: — Pokužati sprečiti bckstvo učinioca krivičnog dela uz upotrcbu vatrenog oružja primenom zakonskih ovlažćenja od strane radnika fizičkog obezbeđenja; — Odmah, bcz ikakvog odlaganja izvršenjc krivičnog dela prijaviti mesno nadležnom organu unutrašnjih poslova; — Rukovodilac službe fizičkog obczbedenja, ili drugi nadležni rukovodilac, preduzeče mere da se mcsto izvršenja krivičnog dela obezbedi, odnosno da se ništa ne dira ili pomera i da se niko nc kreće po prostoru gde se kretao i boravio učinilac, do dolaska ovlašćenih radnika organa unutrašnjih poslova. Taj prostor podrazumeva put dolaska, mesto izvrženja krivičnog dcla i boravka učinioca, kao i put kojim je učinilac napustio napadnuti objekat; — r[Yagove i predmete koji se nalaze na mestu izvršenja krivičnog dela treba sačuvati u nepromenjenom stanju do dolaska radnika organa unutraSnjih poslova. Kod krivičnih dela izvrženih na žtetu ovih objekata mogu biti prisutni raznovrsni tragovi i predmeti koji potiču od učinioca, u zavisnosti od vrste krivičnog dela, sredstva, mcsta i načina njegovog izvršenja. Radi lakšeg snalaženja u praktičnom postupanju ukazačemo na najkarakterističnije tragove i predraete koje jc moguće pronaći na mestu izvršenja krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata. Kako smo već istakli, bez obzira da li je učinilac radio u rukavicama, pažnju uvek treba usmeriti i na mogućnost pronalaženja tragova papilarnih linija, te stoga ne treba dirati predmete koji se nalaze na mestu izvršenja krivičnog dela. 51
)
)
S/. 3.i: Tmgpapilarnih linijaprsta uzet sa novčaniccputcm dctcktora otisakaprsiiju laserskimsnopom
)
SL 3.2:a. Izgledimutrašnjosiibankcnakonizvršenogkrividiogdela. Vidcscpronadcnitragoviipredmetitokomuviiđaja. Brojevimal i2oztiačcni'supramcnovikose-perikekojomseučinilacshiiiou izvršenju krivičnog deia, a br. 3 oznaćava opušak dgarete i palidnve.
Od ostalih tragova to mogu da budu: tragovi stopala, obuće, pljuvačke, krvi, mokraće, izmeta, noktiju, dlakc, vlakana, zcmlje, prašine, boje, stakla, vozila, kao i tragovi samog alata s kojim je učinilac izvršio krivično delo, odnosno delovao na napadnuti objekat. Neki tragovi su idcntifikacioni tragovi, tj. njihovim veštačenjem moguče je identifikovati lice koje je ostavilo tragove papilarnih linija na mestu izvršenja krivičnog dela, a samim lim i operativnim radora organa unutrašnjih poslova iste tragove pretvoriti u dokaz da je određeno lice i učinilac konkretnog krivičnog dela. Primer identifikacionih tragova su upravo tragovi papilarnih linija i delovi noktiju. Od predmeta koji pripadaju učiniocu na mestu izvršenja krivičnog dela ili okolini mogu se naći: kapa, šežir, maramica, cigarete, opušak, lula, upaljač, šibice, rukavice, baterijska lampa, delovi odeće ili obuće, dugme, lančić, sat, kao i drugi predmeti, a ponekad i delovi alata ili kompletan alat koji je učinilac upotrebio za izvršenje krivičnog dela. Logično je da se najveći broj ovih tragova i prcdmeta može naći na mestu izvršenja provalnih krađa na Stetu potencijalno ugroženih objekata, dokmnogi tragovi i predmeti takođe mogu biti prisutni i kod izvršenja krivičnog dela razbojništva, tim pre, ukoliko je bilo pružanja otpora ili čak međusobne borbe. Kada su u pitanju tragovi i predmeti koji potiču od učinioca ili samog krivičnog dela, treba imati na umu činjenicu da učinilac uvek teži da tokom izvršenja ne ostavlja nikakve tragove ili predmete. Međutim, tokom izvršenja krivičnog dela
.
j<.--'•••-•
\M-\X
b. Detalj sa prethodiie slike — pramcn kosc-pcrikc c. Detalj sa prethodnc slikc — opušak cigarctc i palidivcc
52
53
L
dešavaju se mnogc ncplaniranc okolnosii, pa dolazi do ostavljanja tragova ili zaboravljanja, zagubljcnja ili ponckad prinudnog ostavljanja pojedinih predmeta. — Prikupiti podatke o licima iz objckta kojima su poznate bilo koje činjenice ili podaci u vezi sa izvršenim krivičnim dclom ili učinioccm. Obratiti pažnju na utvrdivanje vrcmcna izvršcnja krivičnog dela, ličnog opisa učinioca, njegovog ponašanja, načina govora, hoda i tomc slično i iste podatke prezentirati radnicima organa unutrašnjih poslova, kako bi ovi radnici sa intercsantnim licima mogli odmah obaviu razgovor i doći do korisnih opcrativnih informacija; — Pošto se izvršcnjcm krivičnih dela na šietu ovih objckata oduzimaju i prisvajaju odredeni vredni prcdmcti to jc potrebno što dctaljnijc opisali oduzete predmete, a ako je oduzct novac, onda navesti iznos, apocne novčanica i serijske brojeve;4 — Pošlo jedan broj izvršenih krivičnih dcla na štetu potcncijalno ugrožcnih objekata ostaje neotkriven, a radi se o prisvajanju skupoccnih predmeta, lo je potrebno u saradnji sa nadlcžnim organom unutrašnjih poslova uradili katalog svih poznatih ukradcnih predmcta iz ovih objckaia sa njihovim dctaljnim opisom. Ove kataloge razmcniti na području čitave zcmlje, Što svakako može doprineti njihovom lakšcm pronalažcnju; — Mora se voditi računa o činjenici da učinilac taktizira nakon izvršenog krivičnog dela, tc da odmah nc proiura ili prodajc ukradcnc prcdmete, odnosno ne stavlja u promet ukradcni novac i hartijc od vrcdnosti. Veoma čcsto vešto sakriva ukradene predmcte dok nc splasnc aklivnost organa unutrašnjih poslova na njihovom pronalaženju; — Sredstvima javnog informisanja nc davati nikakvc informacije ili podaike 0 izvršenom krivičnom delu, odnctim prcdmetima, materijalnoj šteti, izgledu 1 ponašanju učinioca, bez obzira na njihovo uporno insistiranje i poienciranje potrebe da se javnost blagovrcmeno informiše o dogadaju. Davanje podataka u ovoj fazi postupka tnože samo da ncgativno utiče na dalji tok operativnog rada organa unutrašnjih poslova u otkrivanju učinioca i prikupljanju dokaza. Stoga, davanje informacija treba prepustiti nadležnim organima koji će odrediti vreme i obim njihovog saopšlavanja. Ponckad se sredstva javnog informisanja utrkuju u senzacionalističkom načinu saopštavanja, a naročito u pogledu načina izvršenja krivičnog dela i oduzeie vrednosti iz napadnutog objekta. Medutim, sredstva javnog informisanja mogu da budu od velike koristi u postupku otkrivanja i pronalaženja učinioca krivičnog dela, pa je stoga potrebno uspostaviti odgovarajuću saradnju, gde ova sredstva trcba da pokažu određenu strpljivost, a ne da objavljuju sve podatke do kojih su đošli, bcz obzira da li su istiniti i da li mogu naneti štctu u daljcm postupku otkrivanja učinioca. 7) Mićo Bosković, „MaLerij.ini dokazi u kriminaBstiikoj o t a d i " , Nova prosveta, Bcograd, 1990. god. rtr. 105-115.
54
Prethodno smo istakli spccifičnosii krivičnih dcla izvršenih na štetu kullurnih dobara, pa pored iznetih zadataka koji se odnose na svc potencijalno ugrožene objekte, upravo zbog ovih spccifičnosti, izncćemo i još ncke konkrctne zadatke odgovornih radnika u objektima gde su smeštena kulturna dobra, nakon izvršenog krivičnos: dcla:
)
SL 12. — hglcd lica mcsia nakon izvršcnog krivičnog dcla ontžanog razbojtuSt\>a u jcdnoj banci. Brojevima sii omačeni prcdmcti kojeje učinilac ostavio na mesiu izvršetija kriviinog dcla.
— Blagovrcmenost prijavljivanja ukradenih predmeta sa svojstvima kulturnih dobara posebno je zapostavljena kada se radi o eksponatima ukradenih sa neobezbedenih lokalitcta ili iskopina na kojima su radovi u toku. Često se tada i ne zna tačan broj ukradcnih eksponata ni njihov opis, a videli smo od kolikog su značaja ovi podaci za blagovremcno prcduzimanje određcnih operativnotaktičkih i istražnih radnji od strane organa unutrašnjih poslova; — Kasno uočavanje izvršenog krivičnog dela dovodi do prethodnog uništavanja ostavljenih tragova učinioca i nemogućnost prikupljanja korisnih informacija, Sto joS više otežava operativnu delatnost organa unutrašnjih poslova, jer se možda učinilac i ukradeni predmcti već nalaze van granica naže zemlje; — Osnovni zadatak se sastoji u postizanju blagovremenosti prijavljivanja ovih krivičnih dela sa svim potrebnim podacima o ukradenim eksponatima, što neodložno zahteva preduzimanje odredcnih mera na prevazilaženju iznetih propusta, kako bi se posligli osnovni uslovi za efikasnije otkrivanje učinilaca ovih krivičnih dela i pronalaženje ukradcnih eksponata. Svako otkrivanje i pronalaženje učinioca ne znači i automatsko pronaiaženje ukradenih predmeta, ili bar ne svih predmeta; 55
)
— Ne sme sc olako odnositi prcma ukradenim predmelima, pa čak i javno izjavljivati da će oni bili pronadcni, jer se lcgalno nigde ne mogu prodati ili izvršiti neka druga transakcija. Nc trcba zaboraviti da u mnogim zemljama postoje skupocenc privatnc zbirke gdc jc ulaz i obilazak dozvoljcn određenom privilegovanom i provcrcnom krugu ljudi. Nužno jc objcktivno angažovanje u pružanju pomoći organima unutrašnjih poslova od samog saznanja za izvršeno krivično delo, o kojim zadacima smo prcthodno govorili; — Ne trcba davaii bilo kakve izjave o znanju i razumcvanju učinioca u vrednost oduzctih predmcta i drugih prisulnih eksponaia u napadnutom objektu. Treba znati da se profcsionalci za izvršcnje ovih krivičnih dela razumcju u vrednosl kulturnih dobara i pogrcšan je zaključak, ako nije oduzeo najskuplji ili najvredniji eksponat, da se radi o amatcru. Profcsionalni učinilac uglavnom oduzima i prisvaja one eksponate koji su pogodniji za transport i krijumčarenje, ali po mogućnosti uzima višc komada,čime i nadoknaduje vrcdnost jednog skupocenijcg eksponata. Ponckad se i traži baš odredcn cksponat, bez obzira na prisustvo vrednijih cksponata u islom objcktu; — Učinioci vcoma vežto modifikuju ukradcne cksponate, bilo pomoću gipsa (slučaj sa ukradcnim prcdmclima iz Mcdijane — Niš) stavljaju nove naslage boje, ili kao što je bio slučaj sa štapom sv. Savc koji je ukraden u crkvi Sveta Trojica u Pljevljima i polomljcn u osam dclova, kako bi se lakše transportovao i teže pronašao.
tog treba i podneti krivičnu prijavu nadlcžnom javnom tužiocu, ukoliko su stečeni elementi konkrctnog krivičnog dela. Najčešće se radi o krivičnim delima nesavesnog poslovanja u privrcdi ili ncsavcsnog rada u službi. Odgovorno lice koje je pismenim putcm tražilo prcduzimanje odgovarajućih mera zažtite, a iste od nadležnih organa nisu preduzcte, ne može da odgovara za nepreduzcte mcrc, jer jc ono prcduzclo sve mere u okviru svoje nadležnosti, a što do njihove realizacije nije dožlo ne može se pripisati njegovoj krivici. Ova odgovornost bi bila aktuelna da odgovorno lice nije tražilo preduzimanje mera samozaštite u ok\dru svoje nadležnosti, a uočeni propusti su kao kriminogeni faktori doprineli ili omogućili izvršenje konkretnog krivičnog dela.
3. Odgovornost odgovornih lica u potencijalno ugrožcnim objektima O sprovođenju prevcntivnih i rcpresivnih mcra dužni su da se staraju odgovorna lica u ovim objcktima, kojima jc to stavljcno u zadatak opštim samoupravnim aktima, ili ncposrcdno zakonskim i podzakonskim aktima. Ova lica su dužna da preduzmu sve odgovarajuće mere u okviru svojih ovlaščenja, kako bi sistem samozaštite ncsmetano funkcionisao i svaki subjckt izvršavao zadatke iz sopstvene nadlcžnosti. Odgovorni radnik fizičkog obczbedcnja i drugi odgovorni radnici u sklopu svoje nadležnosti i ovlašćenja su dužni da od pretpostavljenih rukovodilaca i samoupravnih organa pismcnim putcm tražc da se preduzmu konkrctne mere i akcije na efikasnijoj zaštiti imovinc i samog objckta i da se otklone uočeni nedostaci, kako bi se sprcčila ili svela na minimum mogućnost kriminalnog napada na objekat. Ukoliko dođe do izvršcnja krivičnog dcla na Stctu odrcdenog objekta treba utvrditi da li su blagovremeno preduzctc sve adckvatne mere zaštite od strane odgovornih lica, odnosno šta su oni sve preduzeli na efikasnijoj zaštiti objekta i imovine u njemu i na otklanjanju uočcnih i prezentiranih propusta i nedostataka. Ukoliko se utvrdi da nisu preduzcte ili nisu poštovane sve mere samozaštite u procesu rada, a njihovo nepreduzimanje je u uzročnoj povezanosti sa izvršenim krivičnim dclom, onda odgovorno lice koje nije preduzelo mere samozaštite treba da odgovara disciplinski, a u određenim slučajevima protiv is56
57
DRUGO POGLAVLJE OSNOVNA KRIMINALISTIČKA ZNANJA I METODI U FUNKCIJI ZAŠTITE POTENCIJALNO UGROŽENIH OBJEKATA
59
I. TAKTIKA SPROVOĐENJA ODREĐENIH RADNJII MERA U realizaciji osnovnih zadataka iz prcventivne i rcpresivne delatnosti službe ftzičko-tehničke zaštitc primenjuju i odrcđcnc kriminalističke metode, ali samo unutar i u okviru prostora koji pripada odrcđenom objektu. Znači, ove radnje i mere radnici fizičko-tchničke zašlite mogu primenjivali samo u okviru svojih ovlašćenja za vrcme obavljanja svojih dužnosti u objcktu čiju imovinu obezbeđuju. Kako smo prethodno islakli, preduzimanje svih radnji i mera mora biti normativno regulisano odgovarajućim samoupravnim aktima preduzeča, organa i organizacija u sklopu kojih posluju i rade navcdcni objckti. Ovim samoupravnim aktima moraju biti navcdcne konkrctne radnje i mere i uslovi pod kojima iste mogu preduzimaii radnici fizičko-tehničke zaštite. Pored poznavanja ovih uslova i njihovog strogog pridržavanja prilikom prcduzimanja pojedinih radnji i mcra, takode je od poscbnog značaja poznavanje osnovnih kriminalističko-taktičkih pravila u samom postupku njihovog sprovodenja, jer je to ujedno i garancija da će iste biti stručno rcalizovane i da će dati i zadovoljavajuće rezultate. Zbog loga je nužno ukratko izneti problematiku koja se odnosi na taktiku sprovodenja najosnovnijih radnji i mera koje preduzimaju radnici fizičko-tehničke zaštite i to sa njihovog kriminalističkog aspekta. 1. LEGITIMISANJE U mnogim slučajevima radnici fizičko-tehničke zaštite če morati da utvrde identitet pojedinih lica koja ulaze, izlaze ili borave u krugu odredcnog objekta. Jedan od najosnovnijih metoda za utvrdivanje idcntiteta je upravo radnja legitimisanja. Legitimisanje se vrši uvidom u lične isprave, pre svega u ličnu kartu. Kada se radi o radnicima koji rade u odredenom objektu, onda se identitet može utvrditi i uvidom u propusnicu koja i služi za tu svrhu. Od drugih isprava koje služe za utvrdivanje identitcta putem legitimisanja dolaze u obzir samo one koje su snabdevene fotografijom, kao što su putna isprava, vozačka dozvola, vojna knjižica, članska karta i dr. Sam pristup legitimisanju mora da bude na jedan kulturan i korektan način, vodeći računa da se ne povredi ličnost legitimisanog lica. Radnja legitimisanja se sastoji u obraćanju radnika fizičko-tehničke zaštite licu koje namerava legitimisati sa zahtevom da mu pokaže na uvid ličnu kartu ili neku drugu odgovarajuču ispravu, u slučaju da nema kod sebe ličnu kartu. Pošto je radnik fizičko-tchničke zažtile uniformisan i svoju delatnost obavlja u krugu objekta koji obezbeđuje, to nije potrebno da se on prethodno legitimiše. Međutim, ukoliko lice koje je legitimisano insistira, radnik fizičko-tehničke zaštite je obavezan da mu pruži svoje lične podatke, jer lice ima pravo da zna ime lica koje ga je legitimisalo. Radnik fizičko-tehničke zaštite mora obratiti pažnju na ispravnost lične karte ili druge isprave, posebno na fotografiju i pečat, s obzirom na postojeće mogučnosti falsifikovanja. U slučaju sumnje u falsifikat 61
obavestiće na pogodan način organ unmrašnjih poslova. Poscbnu pažnju trcba obratiti na legitimisanje ncpoznatih i sumnjivih lica koja žcle da udu u odredeni krug objekta i računaii na mogućnost izvcsnih iznenađenja, pa čak i fizičkog napada. U svim sumnjivim slučajevima, kao i u slučajcvima kada ova nepoznata lica nećc da pokažu ličnu kartu, treba ista zadržati i odmah obavestiti organ unutrašnjih poslova. 2. Zađržavanje Zadržavanje lica prcdstavlja jcdan vid ograničcnja slobode koji je privremenog karaktera. Organi unutrašnjih poslova mogu neko lice da zadrže 24, odnosno 12 časova kada postupaju povodom izvršenog krivičnog dela, odnosno prekršaja. Prema odredbama Zakona o krivičnom postupku, svaki građanin može lišiti slobode lice zatečeno u vršenju krivičnog dcla koje se goni po službenoj dužnosti, s lim što je dužan da odmah obavesti organ unutrašnjih poslova. Shodno prednjcm, i radnici fizičko-tchničke zaštite imaju isto pravo i kao gradani i kada u okviru objckta izvršavaju preventivno-represivnu dclatnost na zaštiti imovine i samog objekta. U tom slučaju zadržavaju takvo lice i isto predaju organu unutrašnjih poslova sa svim do tada prikupljcnim informacijama. U taktici zadržavanja lica, bilo po kom osnovu, mora se voditi računa o prisutnoj mogućnosti izazivanja opasnosti od strane lica koje se zadržava, kako po bezbednost samog radnika fizičko-tehničke zaštite, tako i po bezbednost prisutnih drugih lica i mogućnost ugrožavanja imovine. 3. Kontrolna delatnost Radnici fizlčko-tchničke zaštite imaju pravo da obavljaju i određenu kontrolu, kako bi efikasnije zaštitili objekat, odnosno imovinu u objektu i sam objekat od oštećenja ili uništenja. Ova kontrolna delatnost se razlikuje od kriminalističke kontrole organa unutrašnjih poslova čiji je cilj praćenje određenih učinilaca krivičnih dela u cilju sprečavanja, odnosno otkrivanja učinioca u vršenju krivičnog dcla. Ono žto je zajedničko za oba vida ovih kontrola jeste njihova preventivna funkcija. Stoga radnici fizičko-tehničke zaštite u svim opravdanim slučajevima treba da primenjuju mcre kontrole, upozorenja, pa čak i ograničenja kretanja na odrcdenom prostoru u cilju otklanjanja uzroka koji mogu dovesti do izvršenja raznih krivičnih dela na štetu konkretnog objekta. Poželjno je vržiti kontrolu propusnica, vozila i prtljaga, kao i kontrolu lica prilikom ulaska i izlaska iz objekta, a to u cilju sprečavanja unošenja u objekat opasnih i zapaljivih materija i drugih predmcta podobnih za određenu kriminalnu delatnost, kao i prilikom izlaska iz objekta radi sprečavanja iznošenja stvari pribavljenih krivičnim delom ili određene dokumentacije. U vršenju kontrolne delatnosti radnik fizičko-tehničke zaštite u slučajevima predvidenim samoupravnim aktima može zabraniti ulazak neovlašćenim licima u objekat ili u krug preduzeća, ograničiti kretanje i pristup pojedinim objektima trećim licima, sprečiti osmatranje, skiciranje i fotografisanje objekta ili delova objekta koji su 62
od posebnog značaja. U ovom postupku može, takode, koristiii meru upozorenja ovim licima, pa ako lica nc postupe po njcgovom zahtcvu, preduzima mere na njihovom zadržavanju i utvrdivanju idcntiicta i odmah obavcštava mesno nadležni organ unutrašnjih poslova. Ove mcre i radnjc preduzima sa predostrožnošću, vodeći računa o mogućim iznenadcnjima i opasnostima za svoj život i život drugih prisutnih lica i imovine, pa u svakom konkretnom slučaju treba i proceniti, pa u zavisnosti od stcpcna prisutnc opasnosti, odlučiti i na obaveštavanje organa unutrašnjih poslova pre nego su preduzete nekc od napred nabrojanih mera. 4. Mere obezbeđenja mesta izvršenja krivičnog dela Na mestu izvršenja krivičnog dcla ostaju raznovrsni vidljivi i ncvidljivi tragovi (mikrotragovi), kao i razni predmcti, koji mogu biti u vezi sa krivičnim delom ili učiniocem. Pronalažcnje i stručno fiksiranjc i korišćenje ovih tragova upravo omogućuje dokazivanje krivičnog dcla i otkrivanje i dokazivanje kriminalne delatnosti učinioca. Da bi se ovi tragovi i predmeti mogli koristiti kao dokazi bitno je dase isti pronadu na licu mcsta u nepromenjcnom stanju u kakvom su i nastali prilikom izvršcnja krivičnog dcla. Stoga je bitno da lice mesta gde je izvrženo krivično delo ostane ncpromenjeno do dolaska ekipe za vršenje uvidaja. Radnici fizičko-lehničke zaštite imaju odrcdcne zadatke upravo na obezbeđenju mesta izvršcnja krivičnog dela u okviru njihovog objekta do dolaska radnika organa imutrašnjih poslova. Odrediti samo mesto izvršenja krivičnog dela nije jcdnostavan zadatak i kada to rade radnici organa unutrašnjih poslova, pa radnici fizičko-tehničke zaštite treba da obezbedc ona mesta gde se desila radnja i gde je nastupila posledica krivičnog dela, kao i sva ona druga mcsta gde se mogu pronaći tragovi i predmeti koji su u vezi sa krivičnim delom i njegovim učiniocem. Na tako određenom licu mesta treba zabraniti prisustvo i kretanjc svim licima i odmah preduzeti mere na obezbedenju vidljivih tragova i predmeta. To naročito ako se krivično delo desilo na otvorenom prostoru, a atmosferske prilike su takve da mogu da oštete ili unižte tragove, pa je u tom cilju potrebno priručnim sredstvima kao što su cerade, kulije, platno, daske, lim i sl. pokriti ove tragove. Ako se radi o krivičnim delima gde ima i povredenih lica, onda se mora prvo pružiti odgovarajuća medicinska pomoć ovim licima, bilo njihovim transportovanjem do najbliže zdravstvene ustanove ili postupanjem po savetima lekara do dolaska prve pomoći, vodeći uvek računa da nestručna pomoć može dovesti do još težih posledica po zdravlje povredenih lica. Do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova takođe treba prikupiti i podatke o licima kojima su poznate pojedine činjenice o samom krivičnom delu ili učiniocu. Na licu mesta ništa ne treba dirati ili menjati, a o svim promenama koje su nastale, pre svega pružajući pomoć povređenim licima, treba odmah i detaljno izvestiti organe unutrašnjih poslova. Voditi računa da se ne puSi ili da se ne bacaju opušci i šibice, a ukoliko ima i mrtvih., takođe ih ne dirati, jer se istima ne 63
može pomoći. Zabrana ulaska u krug odrcdenog lica mcsta važi i za prctpostavljene rukovodioce, koji praktikuju da dodu na licc mcsta i izvržc pregled istog pre dolaska organa unutrašnjih poslova, što dcstruktivno utičc na postojeće tragove i doprinosi nastajanju novih tragova koji nemaju relcvantan značaj jer nisu u vezi sa krivičnim dclom. Ovim licima trcba pružili informacije o samom događaju tako da ne ulazc i nc krcću se po mesuma gde se nalaze tragovi i predmeti u vezi sa krivičnim dclom. Bitno je da radnici fizičko-tchničke zaštite ne daju nikakve izjave o svom mišljenju, sumnjama, kombinacijama ili verzijama samog dogadaja, jcr se istc veoma brzo Sire i mogu ncgativno uticati na iskaze lica kojima su poznate pojedine okolnosti konkretnog kriminalnog događaja.^ 5. Pregledi i pretresanje Opštim aktom prcduzeća, organa ili organizacije može se predvideti i mogućnost pregleda i pretrcsanja odredcnih prostorija, vozila, prtljaga i lica i odrediti uslovi za preduzimanje ovih radnji i ovlastiti radnike fizičko-tehničke zaštite da pod propisanim uslovima istc i rcalizuju. Ovc mere podrazumevaju da se pod predviđcnim uslovima mogu pregledati i prctresati samo lica koja su u radnom odnosu kod odredenog objckta i lo samo u okviru kruga istog objekta, ali ne nikako i druga lica, niti ova ovlaščenja mogu primenjivati prema radnicima objekta van kruga istog ili u odnosu na njihov stan, kuću ili druge objekte. Radnja pregledanja nije identična sa prctresanjem. Kod ove radnje se ne vrši faktički pretres, već se samo vrši preglcd lica, vozila, ali ova radnja podrazumeva i otvaranje odrcdenih zaključanih prostorija u okviru objekta i nameštaja, ali bez preturanja stvari u njima. Pregled lica treba obavezno izvršiti ako postoji obaveštenje da jc to lice protivpravno prisvojilo stvari društvene svojine, ili da će uneti u krug objekta odredeni alat za izvršenje krivičnog dela ili eksplozivnih materija, zapaljivih tečnosti ili drugih opasnih materija. Ukoliko se prilikom pregleda ukaže potreba, obavezno treba izvršiti radnju pretresanja. Radnjom pretresanja mogu se pribaviti predmeti koji su u vezi sa krivičnim delom ili predmeti sa kojima se planira izvršenje krivičnog dela. Ukoliko postoji sumnja na odredena podkradanja od strane nekih lica, onda je potrebno izvršiti adekvatne kontrole i pravovrcmeno preduzeti pretrcsanje, uz tajnost pripremanja i njegovo iznenadno sprovođenje. Posebno treba obratiti pažnju na pretresanje vozila i prtljaga, kako prilikom ulaska u krug preduzeća, tako i prilikom izlaska. Prilikom pretresanja lica obavezno treba obezbediti dva svedoka od samih radnika iz objekta i o pronađenim i oduzetim predmetima sastaviti i zapisnik.
Lica koja nisu u radnom odnosu, a zatcčcna su u krugu preduzcća, odnosno objekta, bez ikakvog osnbva njihovog boravka na pronadenom mestu, treba legitimisati, ali radnici fizičko-tchničke zaSlitc nisu ovlažćena da izvrše prctres ovihlica,jerpropisi njihovogopšicgakia ncodnoscscna trcćalica. Uovakvim slučajevima licc trcba zadržati i odmah obavcstiti organ unutrašnjih poslova koji če preduzeti dalje operativno-taktičkc i istražne radnje u cilju utvrdivanja razloga boravka tog h'ca u krugu preduzeća i prctrcsanjem konstalovati da li je isto oduzelo i protivpravno prisvojilo predmcte imovine konkretnog objckta. Takođe se možc dcsiti da radnik istog objckta, bez obzira što je usvajanjem opšteg akta pristao na mogućnost eventualnog prctresa, odbije da bude pretresan od strane radnika fizičko-iehničkc zaštite. U takvim slučajevima, takode, treba obavestiti radnikc organa unutrašnjih poslova sa svim raspoloživim informacijama koje ukazuju na određenu sumnju u opravdanost pretresanja, pa će oni da odluče da li posiojc uslovi za vršcnjc prctrcsanja kao istražne radnje u predkrivičnom postupku. Znači, u ovakvim slučajevima radnici fizičko-tehničke zaštite nc mogu vršili bilo kakvu prinudu ili primcnili snagu u cilju savlađivanja otpora i omogućivanja prctresanja. S obzirom da su u sastavu službi fizičko-tehničke zažtite uglavnom pripadnici muškog pola, bitno jc napomcnuti da sc prctresanje može izvršiti samo od lica istog pola, što jasno ukazujc da pretres ženskih osoba ne mogu vršiti muška lica. Ovu činjenicu trcba uvek blagovrcmcno uzimati u obzir, imajući u vidu moguća iznenadcnja. Međutim, ovo sc ne odnosi kada je u pitanju pregled ženskih lica. Naime, kada se radi o spoljašnjcm prcglcdu odeće u cilju utvrdivanja da li lice nosi oružje, eksplozivne napravc, alai, oruđe ili predmete pribavljene krivičnim delom, kao i o prcglcdu ličnog prtljaga, ne važe navedena ograničenja, tako da ove radnje mogu biti izvršene i od lica suprotnog pola. Sam postupak pretresanja se vrši određenim rcdosledom, koji obezbeđuje određenu sigurnost da ne dođe do propusta koji dovodc do ne pronalažcnja sakrivenih predmeta. Pretrcsanje se najčcšće vrši počcv od glave lica pa prema donjem delu tela. Skida se i dctaljno pregleda šešir, kapa, beretka ili šubara, pa se potom obraća pažnja na kosu, tj. da li Iice ima prirodnu kosu ili nosi periku. Pretražuje se kosa i perika, koja mora biti poseban predmet detaljnog pregleda. Takođe se detaljno vrši pregled odeče i obuće, vodeći računa o postavi, džepovima i duplom đonu na cipeli. Ako se radi o sitnijim vrednijim predmetima vrši se i pregled usta, gornji deo do pojasa, a kod žena treba obratiti pažnju na predele tela ispod dojki. Opipavanjcm trcba proveriti nadlaktice i podlaktice, predele ispod pazuha i donji deo tela. Trcba imati na umu da mnogi učinioci krivičnih dela predmetc veoma vežto sakrivaju u ortopedskim pomagalima, kao što su razne proteze, zavoji, gips i slično, kao i u prirodnim otvorima na telu ili gutanjem, u stomaku. U svim ovakvim sumnjivim slučajevima treba obavestiti organ unutrašnjih poslova koji će uz pomoć lekara ili rendgenskih snimaka pokušati da utvrdi stvarno činjenično stanje sprovodcći radnju pretresanja kao istražnu radnju.
8) Dr Vladimir Krivokapić, „Kriminalistička taklika", VŠUP, Zemun 1984. god. Opširnije videti na str. 241-248.
64
65
II. OSVRT NA TRAGOVE I PREDMETE KRIVIČNIH DELA KOJA SE VRŠE NA ŠTETU POTENCIJALNO UGROŽENIH OBJEKATA Prethodno smo konstatovali da nakon izvršcnog krivičnog dela na mestu izvršenja istog ostaju raznovrsni tragovi i prcdmeti koji su u vezi sa krivičnim delom i učinioccm. Takodc smo posebno ukazali na zadatke radnika službe fizičko-tehničke zaštite u obczbeđcnju ovih tragova i predmcta kao materijalnih dokaza. Da bi mogli sa uspchom obaviti ovaj zadatak, odnosno da bi svojim radnjama uspeli da sačuvaju relevantnost materijalnih dokaza koji se nalaze na mestu izvršcnja krivičnog dcla, svakako da je nužno da poznaju osnovne njihove karakteristike, svojstva i značaj u rasvctljavanje krivičnih dcla. Stoga čemo u narednom izlaganju samo u osnovnim crtama izneti ona kriminalistička znanja u odnosu na pojcdinc tragove i prcdmctc koji se pojavljuju pri izvršenju krivičnih dela na štetu ovih objekata i gde radnici fizičko-tehničke zaštite preduzimaju određenc mcre na njihovoj zaštiti. 1. TRAGOVI KOD POŽARA I PALJEVINE U našem krivičnom zakonodavstvu požari i paljevine ne postoje kao posebno krivično delo, već se umišljajno ili nehatno izazivanje požara pojavljuje kao način izvršenja odrcdcnih krivičnih dcla. Znači, nije svaki požar krivično delo, već se krivičnim dclom smatra samo onaj požar koji je izazvan ljudskom radnjom činjcnja ili propuštanja, bilo s umišljajcm ili iz nehata. Kada se pojavi požar u krugu objckta bitno jc režili dilcmu da li se u konkrctnom slučaju radi 0 prirodnom uzroku požara (sunce, grom, potresi) ili je požar izazvan radnjom čoveka. U drugom slučaju, opct, trcba razjasniti da li je požar izazvan namerno ili je, pak, posledica ljudske nepažnje i propusta. Namerno izazvani požari u kriminalističkoj terminologiji nazivaju sc kriminalni požari ili paljevine. Kod požara i paljevina, porcd iragova srcdstava sa kojima su izazvani, prisutni su i drugi tragovi svojstveni samo njima. Najbitniji su oni tragovi koji ukazuju na lokalizaciju i uzrok i identitet lica koje je izazvalo paljevinu. U rasvetljavanju požara radnici fizičko-tehničke zaštite mogu dati posebno značajan doprinos upravo opažanjem činjenica za vrcme požara, jcr do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova požar se širi, ili se sprečava njegovo širenje i nastaje gašenje aktivnošću vatrogasnih jedinica. Upravo praćenjcm toka požara može se doći do veoma značajnih i korisnih podataka. Boja plamena i dima i miris dima ukazuju i na vrstu materije koja gori, mada do promene ovih karakteristika može doći usled delovanja vode prilikom gašenja. Do istih promena može doći 1 usled proširenja požara na drugu vrstu materijala koji se nalazi u objektu zahvaćenim požarom, kao i usled dcjstva nckih drugih faktora. Zbog toga je nužno obazrivo praćenje toka požara, a po mogućnosti izvršiti njegovo fotografisanje ili snimanje kamerom i to još pre dolaska vatrogasaca, o čemu detaljno informisati radnike organa unutrašnjih poslova. 66
Žarište požara sc utvrduje retrospcktivnim proučavanjem razvoja požara i to na osnovu tragova sagorevanja garcži i dima, ostataka požarnih sredstava i raznih ostavljenih predmcta i njihovih ostataka. Praksa ukazuje da ne treba uvek identifikovati žarište požara sa lokacijom najjače vatre ili mestom najtežih posledica, jer ovc vidljive osobine zavise i od sastava materije i od količine prisutnog kiseonika. Šircnjc požara zavisi i od jačine strujanja vazduha, kao i od sastava i rasporeda prcdmcia na kojc se požar širi. Posebno su karaktcristični slcdcći tragovi koji mogu ukazati na uzrok požara: — promene na elekiričnim instalacijama i aparatima koje mogu ukazati na izazivanje kratkog spoja, žto se vcštačcnjcm možc utvrdili, — tragovi ostatka požara, ukoliko je požar izazvan nckom vrstom tečnog goriva, — tragovi eksplozija, ukoliko sc radi o požarima u prostorijama gdesusmeŠteni lakovi, nitrorazredivači i druge lako zapaljive materije, — tragovi raznih slučajeva samozapaljcnja odrcđcnih materija kao što su seno, brašno, pamuk i dr. Do samozapaljenja dolazi uslcd razvoja terraofilnih bakterija koje same stvaraju tcmpcraturu. Pored navedenih tragova, treba voditi računa da požar mogu da izazovu i sunčevi zraci koji se prclamaju i čija žiža pada na materiju koja je lako zapaljiva, kao i usled udara groma. Pronađeni tragovi takođc mogu da ukažu i na lice koje je podmetnulo paljevinu. Posebno su karaktcristični spccifični tragovi kod paljevina kao što su tragovi na telu, obući i odeći učinioca u vidu opekotina, osmudenosti, dima, izgorelih delova odeće i obuće i dr. Poscbno trcba pažnju obratiti na dlake na rukama i nogama, na brkove, kosu, bradu, trepavice i obrve, jer su veoma podložni promenama uslcd dejstva vatre i vcće temperature. Osim toga što mogu ukazati na učinioca, tragovi kod požara mogu da doprinesu i utvrdivanju motiva paljcvine. To naročito važi u slučajevima kada učinilac želi da paljevinom prikrije neko drugo prethodno učinjeno krivično delo, kao što su pronevera, falsifikati, ubistvo, krada i dr. Pored promena koje nastaju na licu mesta požara usled njegovog širenja ili gašenja od strane vatrogasaca, bitno je istaći da su tragovi kod požara specifični i po tome što su osetljivi, pa usled spoljnjih dejstava može doći do raznih promena, delimičnog ili potpunog uništenja. Imajući u vidu sve napred iznete činjenice u vezi sa tragovima požara i paljevina, sasvim je jasno da radnici fizičko-tehničke zaštite mogu da pruže veoma korisne informacije o toku požara i da blagovremenim preduzimanjem adckvatnih mera na zaštiti tragova i predmeta mogu doprineti očuvanju njihove relevantnosti.
67
2. TRAGOVl EKSPLOZIJA Eksplozivne materije su sistemi koji su pod uticajcm manjih spoljnih faktora (udar, trenje, zagrcvanjc) sposobni ka vcoma brzim egzotermičkim promenama ma kojesu praćenestvaranjem jakp zagrcjanih gasova ili para. -* Ukoliko dode do aktiviranja ovih matcrija uslcd dclovanja nckog spoljnjcg faktora nastaju eksplozije. Eksplozivi se mogu podcliii po raznim osnovama u više grupa, ali sa kriminalističkog aspekta karaktcristična je podcla na čvrste, plasiične i tečne eksplozive, s obzirom na stanje cksploziva prilikom upolrcbe za izvršenje krivičnog dcla. Naime, eksplozivi u tcčnom stanju su poscbno osetljivi i predstavljaju veliku opasnost da uslcd ncznatnog mcdusobnog ircnja ili promcna tempcrature dođe do eksplozije, pa ih učinioci uglavnom i ne upotrcbljavaju. Najpodesniji su plastični eksplozivi, jcr imaju svojstvo oblikovanja, pa sc njihov oblik može podešavati prema karakteristikama objckia na kojcm se planira izazivanje eksplozije. Eksplozivne matcrijc sc koriste za izvršcnje raznih krivičnih dela i to: terorizam, diverzija, ugrožavanje bczbednosti lcta vazduhoplova, težke krade (provale kasa, trezora, rušenjc zidova), izazivanje opšte opasnosti i dr. Prilikom izvršenja krivičnih dela aktiviranjem ovih matcrija dolazi do eksplozije, koja ostavlja spccifične tragovc, bitnc za rasvctljavanje kriminalnog dogadaja. U tom smislu trcba znati da svaku cksploziju prate pojave pritisaka, praska, gasova i toplotnog dejstva, žio jc od uticaja na vrstu, količinu i oblik nastalih tragova.10^3 Na mestu gde sc dcsila eksplozija mogu se naći tragovi razornog dejstva, kao što su razni pokidani, izlomljcni, dcformisani i odbačcni predmcti, kao i tragovi nastali usled toplotnog dcjstva koji se manifcstujc u vidu topljenja, nagorelosti, deformacije metala, izgorclosti, zapaljivosli predmeta, a ukoliko je bilo i prisutnih Ijudi, mogući su i tragovi u vidu opckotina na ljudskoj koži i osmudenosti dlaka. Pored ovih tragova, mogući su i tragovi upotrcbljenih eksplozivnih sredstava, kao žto su delovi upaljača, štapina, košuljice i drugo, što je opet u zavisnosti od vrste eksplozivnc matcrije upotrebljcne za izazivanje eksplozije. Napred iznete vrste i karakleristike tragova eksplozije ukazuju na izuzetan njihov značaj u opcrativnom korižćcnju organa unutrašnjih poslova na otkrivanju učinioca konkretnog krivičnog dela. Da bi se isti tragovi mogli uspešno operativno koristiti i na osnovu njih mogle postavljati osnovane verzije, bitno je da se isti sačuvaju i nadu u ncpromenjcnom stanju na mestu izvršenja eksplozije, odnosno da ne izgube značaj njihove relcvantnosti. Zbog toga je blagovremena aktivnost radnika fizičko-tehničke zažtite na njihovom pronalaženju i obezbeđenju do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova od izuzetne koristi, pa u tom smislu treba i da odrede lice mesta i da predmete i tragove traže 2
9) Grupa autora, Vojna enciklopedija, izdanje, 1971. BGD.s.417.
3
10) Dr Živojin Aleksić i Radomir Kostić, „Požari i eksplozije". Privredna štampa. Beograd, 1982. str. 174-181.
na svim onim mestima u bližoj i daljoj okolini gde se mogu pronaći s obzirom na iznete njihove karakteristike i osobenosti svakog konkretnog slučaja. Pomoću pronađenih tragova mogu se donositi i određeni zaključci o centru eksplozije, pre svega na osnovu smcra krctanja odbačenih predmeta, položaja i veličine otvora, ali isto tako može se doći i do podataka o vrsti, snazi i poreklu eksplozivnog sredstva. Navedeni tragovi su uglavnom i jedini dokazi kod eksplozija, dok su lični dokazi rctki, a ukoliko su i prisutni, iskazi ovih lica ne sadrže bitne činjenice o samom dogadaju, jer im uglavnom i nisu poznate. Posebna karakteristika ovih materijalnih dokaza je u tom što su i oni na mestu kriminalnog događaja prisutni u nedovoljnim količinama i teško direktno mogu ukazati na osumnjičcno lice. Nedostatak ličnih dokaza i nedovoljna količina tragova i predmeta pronađenih na mestu eksplozije jasno ukazuju na prisutne teškoće u rasvetljavanju ovih krivičnih dela. Sve to upučuje organe unutrašnjih poslova na saradnju sa službama fizičko-tehničke zaštite, čiji radnici blagovremenim delovanjem mogu dati znatan doprinos u očuvanju relevantnosti tragova i predmeta izazvanih eksplozijom. 3. TRAGOVI PAPILARNIH LINIJA Neosporno je da je značaj tragova papilarnih linija prstiju, dlana a ređe i stopala, izuzetno velik u rasvetljavanju krivičnih dela, a naročito u identifikaciji njihovih učinilaca. Ovi tragovi nisu prisutni kod svih krivičnih dela, dok je kod mnogih krivičnih dela učunilac uspeo da ih blagovremeno uništi, ukoliko ih je uopšte i ostavio. Kod krivičnih dela koja se vrše na štetu potencijalno ugroženih objekata, ovi tragovi su uglavnom prisutni kod krivičnih dela iz opšteg kriminaliteta, mada se mogu naći i nakon izvršenih političkih, pa i krivičnih dela privrednog kriminaliteta. Jedan od bitnih svojstava papilarnih linija je sposobnost da u slučaju kontakta sa predmetima na istim ostavljaju sopstvcne tragove. Značaj tragova papilarnih linija ne sme se zapostaviti saznanjem da učinioci krivičnih dela sve češće rade u rukavicama, niti to sme da bude razlog da se na licu mesta odustane od traženja ovih tragova. Stoga radnici fizičko-tehničke zažtite prilikom obezbeđenja mesta kriminalnog događaja do dolaska organa unutrašnjih poslova, posebnu pažnju treba da posvete onim mestima i predmetima na kojima se nalaze vidljivi tragovi ili za koja se može pretpostaviti da su nosioci latentnih ili nevidljivih tragova. U tom cilju zabranjuju diranje i pomeranje svih takvih predmeta i kretanje drugima licima u okviru prostora koje je određeno kao mesto konkretnog krivičnog događaja, vodeći računa da ne ostave sopstvene tragove papilarnih linija. Ttagovi papilarnih linija su identifikadoni tragovi, što znači da se daktiloskopskim veštačenjem ovih tragova može sa sigurnošću utvrditi lice od koga oni potiču, ukoliko se, nakon eliminacije svih onih lica koja su ostavila tragove a nisu u vezi sa krivičnim delom, pronađu adekvatni tragovi u daktiloskopskoj
68 69-
zbirci. Medutim, trcba imati u vidu i činjcnicu da daktiloskopske zbirke nisu kompletne, jer jedan broj učinilaca krivičnih dcla ostajevan kriminalističko-tehničke registracije, pa samim tim pronađcni tragovi papilarnih linija gube na svom značaju i efikasnošću, jcr ne možc da sc izvrši uporedenje sa otiscima prstiju jednog broja učinilaca krivičnih dcla. Postupak pravilnog i stručnog pronalažcnja i koriščenja tragova papilarnih linija, pored mcđusobne saradnje kriminalističkog radnika i kriminalističkog tchničara, obavczno zahtcva i sialnu saradnju ovih lica sa službom fizičko-tehničke zaštite. Ova saradnja ne sme da dode do izražaja samo kada je izvršeno krivično dclo, jcr tada možc i da bude kasno u poglcdu obczbcdenja tragova konkretnog dogadaja, vcč mora da bude kontinuirana, kako bi radnici fizičkotehničke zašliie unaprcd znali kako da postupaju u slučaju izvrženog krivičnog dela na planu obezbeđcnja tragova papilarnih linija. 4. TRAGOVI KRVl
Oblik i izgled tragova krvi možc biti veoma različit, što zavisi od uticaja mnogih faktora, kao npr. mesia, srcdstva i načina izvršenja, pružanja otpora žrtve, jačine udarca i sl. Tragovc krvi uglavnom možcmo podcliti na trag slivanja, trag u vidu kapi, trag u vidu otiska ili brisotine i kombinovani trag krvi. Mesto i predmet gde sc mogu naći tragovi krvi su raznovrsni i zavise od svih uslova i okolnosti samog kriminalnog dogadaja gde se pojavljuju ovi tragovi. Osnovno taktičko pravilo u traženju tragova krvi jestc primcna misaone rekonstrukcije samog kriminalnog događaja po osnovu svih mogućih verzija. Prilikom izvršenja krivičnog dcla gdc postoje i tragovi krvi, radnici fizičko-tehničke zaštite treba da prcduzmu mcrc na zaštiti i obezbcđcnju ovih tragova do dolaska radnika organa unutrašnjih poslova, a posebno ako postoje uslovi koji prete njihovoj promeni ili uništenju. Stoga trcba znati da sc ovi tragovi mogu naći na mestu izvršcnja krivičnog dcla, na mestima gdc se učinilac krctao ili boravio, na tclu, odeći i obući učinioca, na sredstvima izvršenja i na žrtvi krivičnog dela. Bitno je istaći da se na osnovu traga krvi, odnosno utvrđene činjenice da pronađena krv na mcstu izvršenja krivičnog dcla pripada odredenom licu, ne može sa sigurnošću utvrditi idcntitet učinioca, već samo krug lica koja imaju istu krvnu grupu. Shodno tome, ne može se ni tvrditi da je lice od koga potiču pronadeni tragovi krvi na licu mesta i učinilac krivičnog dela, jer istu krvnu grupu poseduju i druga lica. Međuiim, tragovi krvi su ipak jcdna indicija koja omogućuje sužavanje kruga lica i u tom pravcu usmeravaju preduzimanje određenih operativno-taktičkih i istražnih radnji, shodno konkrelnoj operativno-taktičkoj situaciji. Imajući u vidu izncti značaj tragova krvi, kao i činjenicu da se u mnogim slučajevima radi o malim i ncdovoljnim za veštačenje količinama pronadene krvi, kao i njihovoj osetljivosti, sasvim je jasno da radnici fizičko-tehničke zaštite u mnogim slučajevima mogu doprineti njihovoj zaštiti i relevantnosii.
5. TRAGOVl VATRENOG ORUŽJA TYagovi vatrcnog oružja mogu poiicati od projcktila, ccvi, udarnc igle, čela zatvarača, izvlakača, izbacača, okvira, ležišta mctka, barutnih gasova, barutnih čestica i plamena, ukoliko jc pucano iz neposrcdne blizine. Ovi tragovi su prisutni kod krvnih i imovinskih dclikata, a naročito kod razbojništava izvršenih ovim oružjem, tzv. oružana razbojništva, koja se takodc izvršuju i na štetu potencijalno ugrožcnih objckata. Tragovi valrenog oružja imaju izuzetan kriminalistički značaj, jersebalističkim vešlačenjima možc ciaii odgovor na rclcvantna pitanja u pogledu dokazivanja krivičnih dela i otkrivanja učinioca kada jc sredstvo izvršenja bilo vatreno oružje. Kriminalističko-balističkim vcštačcnjima tragova valrenog oružja može se utvrditi: — iz koje vrstc (tipa) valrcnog oružja jc izvršeno ispaljenje, — iz kojeg konkrctnog vatrcnog oružja je ispaljen projektil, — pravac pucanja, — udaljcnost, odnosno mcslo sa koga jc pucano, — položaj učinioca u momentu ispaljcnja projcktila, — položaj žrtve u momentu kada je pogodcna projektilom iz vatrenog oružja, — vreme kada je izvršcno ispaljenjc (starost pucanja), — ispravnost vatrenog oružja. Da bi se mogla izvršiti odrcdcna balistička veštačenja i dati odgovor na pojedina bitna piianja, nužno jc blagovrcmcno pronaći i stručno obraditi sve tragove koji potiču od vatrenog oružja, a u vczi su sa izvršenjem krivičnog dela. Da bi se mogla izvrSiti identifikacija vatrenog oružja, bitno je da su pronađeni projektil i čaura. Takode, ako vatrcno oružje nije pronađeno na mestu izvršenja krivičnog dcla, potrebno jc organizovati traganje, kako bi se, ukoliko je pronadena čaura ili projcktil, balističkim veštačenjem utvrdila identifikacija vrste i modcla inkriminisanog vatrenog oružja. Uspešna ovakva identifikacija vatrenog oružja, u vcćini slučajcva, doprinosi utvrdivanju odrcdenog kruga osumnjičenih lica. U svim slučajevima izvršenih krivičnih dela na štetu potencijalno ugroženih objekata, a koja su izvršena vatrenim oružjcm kao sredstvom izvršenja, radnici fizičko-tehničke zaštite treba da u obczbedcnju lica mesta posebnu pažnju obrate na mesta gde se nalaze čaure i projcktili, ista obezbedili i ne dozvoliti da ih bilo koje lice dira ili razgleda, do dolaska organa unutražnjih poslova koji preuzima dalje obczbcdcnje lica mcsta. Takođe treba odmah usmeriti traganja na traženju čaura i projeklila u širem prostoru, ili u drugim prostorijama, ukoliko je krivično delo izvršcno u zatvorenom prostoru, a što opet sve zavisi od prisutnih okolnosli svakog konkrctnog slučaja. U pronalažcnju ispaljenih čaura otežavajuća okdlr.ost možc da bude u slučaju da jc pucanje izvršeno iz revolvera, pošto kod ovog oružja čaure automatski ne ispadaju kao kod pištolja, već se zadržavaju u burencetu (dobožu) revolvera. Ako se vatreno oružje pro71
70
nađe na licu mesta, radnici fizičko-tchničke zaštite ne smeju dozvoliti da se ovo oružje dira ili isprobava njegova ispravnost ili utvrđuju druge njegove karakteristike, već isto treba da ostane u ncpromcnjenom stanju, jer je jcdino veštakbalističar stručan i ovlašćen za davanje mišljenja o ispravnosti i karakteristikama pronađenog oružja. Prilikom obezbedenja lica mesta krivičnog dela izvršenog vatrenim oružjem i traženja projektila i čaura, treba voditi računa o mogućnostima rikošeta projektila, bilo da naiđe na prepreku, da je probije ili okrzne te nastavi let menjajući ili ne menjajući svoju putanju. Treba takođe znati da prilikom rikošeta projektila postoji mogućnost da se čestice od prepreke nadu na projektilu, ili preko njega prenesu i nadu se na odeći ili rani žrtve, a moguće je da se projektil, usled čvrstine prepreke i ugla pod kojim je pogodio prepreku, raspadne u više sekundarnih projektila. 6. TRAGOVI ORUĐA Tragovi oruđa su prisutni pri izvršenju mnogih krivičnih dela, a najčešće kod teških krađa, razbojništava, razbojničkih krada, sabotaže, diverzije, oduzimanja vozila, paljevina, falsifikata, ubistva i dr. Koje će oruđe učinilac upotrebiti zavisi od više faktora. Svakako da će voditi računa da to bude oruđe koje je podobno za ostvarivanje njegovog kriminalnog cilja. Sam izbor oruđa je u zavisnosti od znanja i iskustva koje je potrebno za korisnu upotrebu konkretnog oruđa, kao i od prisutnih objcktivnih okolnosti na samom mestu kriminalnog događaja. Za izvršenje pojedinih krivičnih dela u okviru preduzeća ili nekog objekta, učinilac će pokušati da unese u krug istog podobno oruđe sa kojim može izvršiti planirano krivično delo, ali ne mora uvek da to čini, jer može i na licu mesta pronaći određeno sredstvo čijom pravilnom primcnom može izvršiti krivično delo. Ipak, ređi su slučajevi kada učinilac sa sobom ne nosi oruđe, a naročito ako je planirao izvršenje krivičnog dcla. Ovo je bitno za delatnost radnika fizičko-tehničke zaštite u postupku kontrole ulaska lica u objekat, kao i u odnosu na njihovu preventivnu delatnost, koja se upravo sastoji u otklanjanju mogućnosti koji pogoduju izvršenju pojedinih krivičnih dela. Tb se u konkretnom slučaju odnosi na razne priručne predmete i sredstva koja se upravo nalaze u blizini potencijalno ugroženih objekata, a mogu veoma dobro da posluže učiniocima za izvršenje planiranog krivičnog dela, što oni uglavnom i vešto koriste. Tb iz razloga što učinioci u planiranju svoje kriminalne delatnosti prethodno dobro osmotre i prouče mesto izvršenja planiranog krivičnog dela, pa ako uoče da se kod objekta ili u neposrednoj blizini nalazi neko sredstvo podobno za izvršenje konkretnog krivičnog dela, onda je sasvim logično da nemaju potrebe da se izlažu većem stepenu opasnosti, noseći sa sobom sredstva izvršenja krivičnih dela. Ukoliko se na mestu izvršenja krivičnog dela pronađu tragovi oruđa, postoji mogućnost da se zaključi kojom vrstom oruđa je izvršeno krivično delo, a pod 72
određenim uslovima izvrši i identifikacija inkriminisanog oruda, što svemože da ukaže na krugosumnjičcnih lica. Zbog toga pred radnicima fizičko-tehničke zaštite stoji zadatak da dobrom kontrolom spreče unoSenje raznog oruđa u krug preduzeća ili potencijalno-ugroženog objekta, da nadležnim organima ukažu na postojeće mogučnosti korišćenja određcnih predmeta u krugu objekta kao sredstava za izvršenje krivičnih dela i predlože njihovo uklanjanje i čuvanje na adekvatnijem mestu, a kada je krivično delo izvršeno, onda su dužni da blagovremenim postupanjem obezbede posebno pronađeno oruđe i tragove od istog, kako bi omogućili njihovo dalje kriminalističko-operativno korišćenje. 7. TRAGOVI STOPALA Pri izvršenju raznovrsnih krivičnih dela na štetu ovih objekata učinilac u mnogim slučajevima ostavlja i tragove stopala. Upravo ovi tragovi mogu da posluže za identifikaciju učinioca krivičnog dela, ali isto tako mogu da posluže i za donošenje drugih zaključaka bitnih za rasvetljavanje celokupnog kriminalnog dogadaja. Ttagovi stopala mogu ukazati na: — broj učinilaca krivičnog dela, ukoliko ima više različitih tragova, — pravac i način kretanja, — visinu lica, a što se utvrđuje merenjem dužine traga stopala, pošto je poznato da je kod normalno razvijenog čoveka dužina bosog stopala za 6,876 puta manja od visine čoveka, — pol i uzrast se mogu utvrditi po vrsti obuće, dužini traga i koraka, mada se mora voditi računa i o činjenici da je danas prisutna i obuća koju koriste i žene i mužkarci, — telesne nedostatke lica kome tragovi pripadaju, kao i osobenost hoda, a naročito da li lice ima ,,X" noge. Svakako da treba voditi računa o rclativnosti ovakvih zaključaka, jer učinilac može namerno da izazove i ostavi odredcne tragove. Polazeći od značaja ovih tragova s jedne, i njihove osetljivosti i podložnosti promeni i uništenju, s druge strane, veoma je značajno da radnici fizičko-tehničke zaštite raspolažu osnovnim znanjima o tragovima stopala, kako bi preduzeli adekvatne mere na njihovoj zaštiti, presvega zabranom kretanja na tom području i njihovom pokrivanju odgovarajućim predmetima, ukoliko usled dejstava spoljnih faktora postoji opasnost za njihovu izmenu ili uništenje. 8. TRAGOVI STAKLA Kod raznovrsnih krivičnih dela, od kojih se mnoga vrše i na štetu potencijalno ugroženih objekata, tragovi na staklu i staklo kao trag upravo doprinose njihovom rasvetljavanju. Pored imovinskih krivičnih dela ovi tragovi su od izuzetnog kriminalističkog značaja i kod fingiranih krivičnih dela i paljevina, gde je objekat potpaljen iznutra, pa učinilac razbije staklo da bi prikazao da je po73
žar izazvalo lice koje je došlo van objckta. Ovi tragovi su takođe karakteristični i kod krivičnih dela koja su izvrScna vatrenim oružjcm, ukoliko je projektil prošao kroz staklo. Pronađeni komadići stakla na mcstu izvršcnja krivičnog dcla mogu da pruže veoma korisne informacijc za dalji tok rasvctljavanja konkretnog krivičnog dela, odnosno adckvatnim vcštačcnjcm sc može utvrditi pravac dclovanja sile na staklu, odnosno da li je staklo lomljeno ili sečeno i da li je otvor na staklu napravljen udarom tupog prcdmcta £11 prolaskom projcktila iz vatrenog oružja, kao i druge bitnečinjcnice. Sve ovo, svakako, ukazuje i na odredene zadatke radnika fizičko-tchničke zašlite u obezbeđenju i ovih tragova i očuvanju njihove relevantnosti. 9. PREDMETI KRIVIČNIII DELA Svaki prcdmet krivičnog dcla ima svojc odrcdcno kriminalističko značcnje, te u sklopu sa ostalim činjcnicama, dobijenc informacijese mogu korisno upotrebiti u postupku oikrivanja učinioca krivičnog dela. Sloga se značaj predmeta ili njihovih delova koji su u vezi sa krivičnim dclom ne sme zapostaviti, bez obzira što nisu ostavili tragove, ili, pak, nisu i nosioci tragova. Često predmeti krivičnog dela, bez obzira da li su to po osnovu izvršenja, pribavljanja ili nastanka izvršenjem krivičnog dela, mogu ukazati na način izvršenja krivičnog dela, motiv, poreklo predmeta, stručnost u rukovanju istim i sl., te tako dovesti do indicija prisustva određenog lica na mestu kriminalnog događaja, a u određenim situacijama i do identifikacije učinioca. Predmeti koji su upotrebljcni za izvršcnje krivičnog dela rede se mogu naći na mestu kriminalnog događaja, jer ih učinilac uglavnom nosi sa sobom u cilju daljeg korišćenja. Predmcte pribavljene krivičnim dclom učinilac nosi sa sobom, jer sa time i ostvaruje cilj svojc kriminalne delatnosti. TVeba voditi računa da se ovi predmeti mogu naći i na putu odlaska učinioca, što svakako ukazuje na pravac njegovog kretanja. Predmcti koji su proistekli izvršenjem krivičnog dela mogu se naći u pravnom saobraćaju (razne falsifikovane isprave), ili u platnom prometu (falsifikovan novac, harlije od vrcdnosti), kao i pretresom svih lica kod kojih se može osnovano posumnjati da se nalaze inkriminisani predmeti. Najzad, odredeni predmeti se mogu naći i na mcstu izvršenja krivičnog dela. Tb su pre svega predmeti koji ukazuju ili potiču od učinioca, a tu su ostali sticajem okolnosti, ponekad sa znanjem, a češće bez znanja i volje učinioca. Govoreći o nekim vrstama tragova i njihovim osnovnim karakteristikama u prethodnom izlaganju, istakli smo da ođredeni predmeti ostavljaju tragove, kao i da tragovi ostaju i na određcnim. predmctima, U svakom slučaju za rasvetljavanje konkretnog krivičnog dela ovi tragovi i predmeti su od izuzetnog značaja i upravo na osnovu njih se i postavljaju odgovarajuće verzije i planira operativna delatnost organa unutrašnjih poslova na otkrivanju učinioca. Međutim, pored ovih situacija, postoji i situacija kada su predmeti bez tragova ili kad nisu ostavili tragove, a opet su kriminalističkog značaja za rasve-
74
tljavanje krivičnog dcla. U ovakvim slučajcvima predmeti se ne dovode u vezu sa krivičnim dclom i učinioccm po osnovu tragova, niti jc materijalni dokaz zbog toga što je nosilac tudih maierija, vcć po osnovu poscbnih svojstava i odnosa prema učiniocu krivičnog dela. Učinilac tokom izvržcnja krivičnog dcla na mcstu kriminalnog događaja ostavlja razne predmete, ponckad i svcsno, a češće nije ni svestan da su ostali pojedini predmeti koji su njemu pripadali. Ponekad to nisu celi predmeti, već samo njihovi delovi, žto ne umanjuje njihov kriminalistički značaj, jer i oni mogu da pruže veoma korisne informacije. To mogu da budu najčešće priručni predmeti učinioca (štap, lažna, kišobran), predmcti lične upotrcbe (lula, muštikla tabakera, minđuše, lančić), prcdmcti odećc (veš, kaput, kapa, šešir, prsluk,, predmeti obuće (cipele, patike, čizme), dclovi odcće i obuće (dugmad, otrgnuto parče sakoa, pantalona, dclovi đona, cipcle, delovi kože, skaja), kao i drugi razni predmeti (razna dokumcnta, pisma, isprave i sl). Ovi predmeti omogućuju dokazivanjc da je odredcno lice bilo na licu mcsta, alinemogu uvekbiti idokazza činjenicu ukojejcvremeto liceboravilo ikada je ostavilo inkriminisane prcdmete. Polazeći od značaja ovih predmeta za rasvetljavanje krivičnog dela i otkrivanje učinioca, logično je da radnici fizičkotehničke zaštite preduzimaju radnje i mcre i na zaštiti ovih prcdmeta, tako što će zabraniti njihovo diranje, pomeranje, uporedivanje i tome slično, bez obzira gde se oni nalazili i da li se sumnja kome pripadaju.
75
1
DRUGI DEO
TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA
PRVO POGLAVUE: OPŠTIPRISTUP TEHNIČKOJ ZAŠTITI I. OSNOVNA PROJEKTNA RAZMATRANJA Koncept tehničke zaštite objckata podrazumeva izgradnju složenih elektronskih sistema koji omogućuju pouzdano otkrivanje, alarmiranje i blagovremeau dojavu neželjcnih pojava u nadležni interventni ccntar. U kontekstu toga, kao značajan segmcnt lehničkc zaštite objckata, razmatra se i tehnička zaštita od ncovlaščenog pristupa ili, rečcno jezikom svekodnevnice, od provale i krade. Dalja analiza se upravo odnosi na taj domen tehničke zaštite. 1. Efekti zaštite Pravilno koncipiran sisiem tehničke zaštite treba da omogući da dežurno lice bude što je moguće ranije upozoreno na pokušaj neautorizovanog ulaska u prostore koji se štite. To znači da trcba primcniti takva sredstva i uređaje koji će omogućiti postizanjc odrcđcnih efekata zaštite, odnosno pružiti adekvatan nivo zaštite. Koji se efekti zaštite mogu postiči u tehničkoj zaštiti od neovlašćenog pristupa? Odgovor na postavljeno pitanje je najjednostavnije potražiti u jednoj od definicija za zaštitu od neovlašćenog pristupa, koja glasi: ,,U najširem smislu, pod zaštitom od neovlašćenog pristupa se podrazumeva primena mera koje omogućuju da se spreči, detektuje, proceni i neutrališe neovlašćen pristup restriktivnom prosioru, spolja i iznutra". Pod restriktivnim prostorom se u ovom kontekstu podrazumcva kako otvoren, tako i zatvorcn prostor, pojedine prostorije, dclovi prostorija i sl., tj. sve vitalne celine koje su zbog svog osetljivog sadržaja dostupne samo određenim licima. Znači efekti zaštite su: — sprečavanje ulaska u restriktivan prostor, — detekcija (alarmiranje) neovlašćenog pristupa, — procena dogadaja u alarmu, — neutralizacija pojave, odnosno intervencija. Pri ovome treba znati kojim se komponentama ti efekti postižu, jer je njihov odabir vrlo značajan u konceptu sveobuhvatnog sagledavanja zaštite od neovlašćenog pristupa. Sprečavanje se postiže fizičkim barijerama (ograda, bezbedna vrata i prozori, kase), bravama (na vratima, prozorima), fizičkim obezbeđenjem, kontrolom pristupa (bedževi, identifikacione kartice) i osvetljenjem prilaznih puteva. Detekcija se postiže primenom alarmnih sistema (za perimetar, periferne delove objekta, unutrašnje prostore, pojedine predmete). 79
U funkciji procene su osvetljenje (spoljne i unutražnje), komunikacione veze (unutrašnje i spoljne) i televizija zatvorenog kruga. Za neutralizaciju se koristi fizičko obezbeđenje, dobro obučena interventna grupa, locirana u objektu ili van njega. Ukoliko sva četiri navedena efekta zaštite nisu dobro ukomponovana u zaštitni sistem, onda ni njegova funkcija neće biti na projektovanom nivou. U nekim slučajevima takav sistem će potpuno pasti. Na primer, ako alarm nema kome da se dojavi, ili ako na njega nema ko da odgovori, sistem gubi svoju osnovnu funkciju. U tom slučaju on ima samo psihološko dejstvo na potencijalnog provalnika, u smislu odvračanja od planirane aktivnosti. )
2. Nivoi zaštite Nema univerzalnog, „najboljeg" sistema tehničke zaštite koji bi bio primenjiv u svim slučajevima. Jer, sistem se, u najopštijem slučaju, projektuje prema značaju objekta i vrednosti njegovih sadržaja. Ali, to ne znači da se ne mogu dati neke opšte podele u pogledu nivoa zaštite. U zavisnosti od toga koje se mere i u kom obimu primenjuju i koji se efekti zaštite time postižu, moguće je realizovati sisteme zaštite različitih nivoa. Međutim, problem nastaje onog trenutka kada treba izvršiti kategdrizaciju tih nivoa, jer, reći da je zaštita minimalna, srednja ili maksimalna znači imati odredene kriterijume koji omogućuju takvu klasifikaciju. A u oblasti zaštite od neovlašćenog pristupa još uvek nema standardizovanih kriterijuma, pa se kategorizacije rade proizvoljno. Zbog takvog stanja, u literaturi se mogu naći različiti pristupi kategorizaciji. Najprikladnijom se čini podela prema efektima dejstva, koja daje pet nivoa sistema zaštite i to: — nivo 1, minimalna zaštita, — nivo 2, nizak nivo zaStite, — nivo 3, srednji nivo zaštite, — nivo 4, visok nivo zaštite, — nivo 5, maksimalna zaštita. Pri ovome bi se moglo postaviti pitanje: ,,Da li je moguće izvršiti klasifikaciju objekata prema nameni, tako da se svakoj vrsti objekta „dodeli" određeni nivo zaštite?". Rešavanju problema se ne može prići tako jednostavno, kako to u prvi mah izgleda, s obzirom da, sem značaja objekta i vrednosti njegovih sađržaja, nivo zaštite određuju i drugi faktori, a pre svega vrsta pretnji. Tako se stvarna zaštita rešava od slučaja do slučaja, sagledavanjem svakog objekta ponaosob. Jedino je moguće dati preporuke za minimalne nivoe zaštite koje određene vrste objekata treba da imaju, a nadogradnja bi se predvidela prema potrebi. 80
Šta omogućuju navedeni nivoi zaštite i gde se oni najčešće primenjuju? Nivo 1 — minimalna zaštita omogućuje sprečavanje neovlašćenog pristupa spolja primenom jednostavnih fizičkih barijera — standardnih vrata i prozora sa običnim bravama. Primenjen je u stambenim zgradama i mnogim javnim objektima. Nivo 2 — nizak nivo zaštite omogućuje sprečavanje i detekciju neovlašćenog pristupa spolja. Ovo se postiže ojačanim vratima, prozorskim rezama i rešetkama, visokobezbednim bravama, osvetljenjem vrata i prozora i baznim alarmnim sistemom sa lokalnim alarmiranjem. Često se primenjuje u privatnim kućama i stanovima, manjim ekspoziturama banaka, SDK, prodavnicama. Nivo 3 — srednji nivo zaštite omogućuje sprečavanje, detekciju i procenu neovlašćenog pristupa spolja i delimično iznutra. U te svrhe koriste se komponente zaštite kao u nivou 2, dopunjene fizičkom ogradom oko perimetra štićenog objekta, daljinskim alarmiranjcm i fizičkim obezbeđenjem (čuvar) snabdevenim sredstvom za komuniciranje sa odgovarajućom službom. Preporučuje se za objekte koji sadrže predmete ili materijale čije je otudenje motivisano isključivo materijalnim razlozima. Tli bi bili manji muzeji, banke, proizvodne organizacije, prodavnice skupe i luksuzne robe. Nivo 4 — visok nivo zaštite omogućuje sprečavanje, detekciju i procenu neovlaščenog pristupa spolja i iznutra. Sem komponenti nivoa 3, ovaj nivo zahteva i televiziju zatvorenog kruga, perimetarski alarmni sistem, bezbednosno osvetljenje oko i unutar objekta, kontrolu pristupa u restriktivan prostor i prostorije, kao i dobro obučenu službu fizičkog obezbeđenja snabdevenu odgovarajućim sredstvima za komuniciranje. Preporučuje se za one objekte čiji sadržaji imaju veliku materijalnu ili društvenu vrednost ičijibi gubitak ili kompromitacija imali kratkotrajne posledice na radni proces i poslovnost. Tli spadaju određeni proizvodni pogoni, energetski i strateški objekti i sl. Nivo5 — maksimalna zaštita — Uz već pomenute komponente nivoa 4, sistem maksimalne zaštite sadrži i kompleksan alarmni sistem sa nadzorom sa jednog ili više mesta, kao i interventnu grupu prisutnu 24 časa, naoružanu i ovlašćenu da neutrališe ili suzbije svaku pretnju štićenom objektu do dolaska spoljne pomoći. Maksimalna zaštita se preporučuje za one objekte čiji sadržaji imaju veliku materijalnu ili družtvenu vrednost, a čiji bi gubitak ili kompromitacija imali trajne ili dugoročne posledice na radni proces ili druge aktivnosti. Tb spadaju objekti od posebnog društvenog interesa i velikog strateškog značaja. . 1Yeba imati u vidu da se nadgradnjom sistema zaštite ne postiže uvek i sledeći (viši) nivo zaštite. Jer, određeni nivo mora da sadrži sve zadate komponente (da ispuni sve tražene kriterijume), što u nadgradnji nije uvek moguće postići. Na primer, ako se u srednji nivo zaštite uvede i televizija zatvorenog kruga, neće se dobiti visok nivo zaštite. Rezultat je srednji nivo sa karakteristikama visokog nivoa. 81
Na slici 1.1. dal je grafički prikaz vcze izmcdu efckata i nivoa zaštite. EFEKTI ZAŠTITE
CCIV
BEZBECNC6NA RASVCTA
F I Z I O O C6E2BEDJHUE
•e
CUVTO
6
CENTRALIZCVANI NADZOPNOUPRAVLJAĆKI SISTD1 PERIM. ALMMH SISTĐ1
-•O
DALJINSKO ALAPMIRAtUE
ANALIZA PRETNJI
LOKALNI ALAFrtJI SISTffl
FKISTOP*
•o
BEZBECHOO« OCWM»
6
Prva aktivnost u projektovanju sistcma tehničke zaštite treba da bude analiza pretnji, na šta ukazuje i jedno od osnovnih načela u zaštiti: „Zaštita se sprovodi samo u odnosu na identifikovane pretnje". Analiza pretnji podrazumcva saglcdavanje svih unutrašnjih i spoljažnjih pretnji objcktu, njihovih vrsta i karaktcristika potcncijalnih izvršilaca, i treba je sprovesti u saradnji sa korisnikom objekta i nadležnim organom unutrašnjih poslova.
0
BEZBEOTOSN* VHATA I B M V C
VRATA 1 BftAVE
NIMDI ZASTITE HJW 1 HIVO 2 HIH. NIZM
HIVO 3 SREMJl
NIVO 4 VISC*
KWS.
Sl. 1.1.: Efckti i nivoi zaštilc
3. Aktivnosti u planiranju tehničke zaštite Uvođenje-tehničkih mera zaStitc trcba posmatrati kao jedan. složen proces koji zahteva sprovođenje niza aktivnosli ukoliko se želi dobijanje efikasnog zaštitnog sistema. Drugim rcčima, treba izvržiti sistematično planiranje zažtite, sagledavajući sve činioce koji su od značaja za bezbednost onoga što se čuva i Stiti. 82
Pre nego što se pristupi planiranju tehničkc zaštite, potrebno je znati odgovor na sledeća tri piianja: — šta se štiti, — koliko je to značajno i sa kog aspekta i — da li je cena zaštite opravdana s obzirom na vrednost onoga što se žtiti? U samom planiranju su moguća dva različita pristupa, u zavisnosti od toga da li se ono vrši u toku gradnje objekta ili u toku njegove cksploatacije. U prvom slučaju jc moguće, u zavisnosti od značaja objekta, njegove lokacije, potencijalnih opasnosti i posledica, predvideti sve potrebne mere zaštile i dobrim delom ih rcalizovati. U drugom slučaju se zaštila mora planirati na osnovu postojcćeg stanja objekta, gledano sa svih aspckata njcgove ugroženosti. To znači da se na licu mesta snima stanjc svih činilaca koji utiču na bczbcdnost objckta i ljudi u njemu, na osnovu toga da bezbcdnosna procena ugroženosti po svim vidovima predvidivih opasnosti, a potom predložc odgovarajuće mcre zaštite. U praksi je ovaj drugi slučaj mnogo čcšći, jcr se zažiiti još uvck ne daje pravo mesto u toku investicionih planova i programa, pa najčcšće pojava ckscesa inicira sprovođenje zaštitnih mera. U svakom slučaju zažiitni sisiem trcba da bude tako projektovan da na adekvatan način čuva korisnikova dobra od svih predvidivih pretnji i da omogući blagovremen i uspešan odziv u slučaju pokušaja nasrtaja na štićena dobra.
DEFINISANJE NIVOA ZAŠTITE Na osnovu očekivanih pretnji, značaja i vrednosti sadržaja objekta, definiše se nivo zaštite za objekat. Iz nivoa zaštitc sledc vrste zaštitnih podsistema koje treba projektovati, kako je to već ranije dato (slika 1.1.). SNIMANJE STANJA Pod snimanjem stanja se podrazumeva sagledavanje na licu mesta svih činilaca značajnih za bezbcdnost objekta i slabosti u postojećem zaštitnom sistemu, bez obzira da li on sadrži i tehničku zaštitu, ili je baziran samo na fizičkom obezbedenju. Snimanje stanja se vrši u saradnji sa korisnikom objekta, koji je upoznat sa svim bezbednosnim potrebama objekta, i licem koje je upućeno u tehnologiju rada objekta. Ono počinje od perimetra objekta osmatranjem: — trase ograde, 83
- prostora sa njene spoljašnje i unutrašnje strane, — površine između ograde i objekta, - spoljašnjosti i unutrašnjosti objekta, — prostorija i predmeta koje treba Štititi. Pri ovome se posebno sagledava tehnološki proces rada i medusobno komuniciranje zaposlenih u objektu, prihvat i kretanje stranaka, kao i organizovanost i uloga službe fizičkog obezbeđcnja. 'fiikođe se sagledava funkdja i stanje sistema tehničke zaštite, ako je on ugrađen, kao i način njegovog održavanja i servisiranja. PROCENA UGROŽENOSTI Na osnovu pokazatelja iz prethodne tri aktivnosti daje se procena ugroženosti objekta. Od njenog stepena zavisi u kom obimu će biti primenjena tehnička sredstva zaštite predviđena izabranim nivoom zaštite i kako će ona biti raspoređena i funkcionalno povezana. Tb znači da procena ugroženosti predstavlja bazu za izradu projektnog zadatka tehničke zaštite i u tom stnislu ovoj aktivnosti treba posvetiti odgovarajuću pažnju. Jer, površno uradena procena vodi ka izgradnji neadekvatnog zaštitnog sistema, a kasnija korekcija je moguća jedino uz dodatna (uglavnom zamašna) materijalna ulaganja. Procena ugroženosti se daje u saradnji sa korisnikom objekta i odgovarajućom službom organa unutrašnjih poslova. Dalje akltivnosti su slične onima koje su uobičajene u investicionoj izgradnji objekta, kako je to prikazano na slici 1.2. PROJEKTNI ZADATAK Projektnim zadatkom se definišu svi zahtevi za tehnički sistem zaštite, odnosno daje njegova koncepcija. T&ko se njime tačno određuju prilazi, prostori i predmeti koje treba štititi, prostori koje treba vizuelno nadgledati, način i mesto signalizacije alarma, vremenski režimi rada pojedinih zaštitnih zona i sl. Da bi zaštitni sistem bio u neprekidnoj funkciji, projekmim zadatkom se definišu zahtevi u pogledu rezervnog napajanja, kao zamene u slučaju ispada napona gradske mreže. Posebno se naglašavaju zahtevi u pogledu estetike diktirane sadržajima objekta i namenom njegovih prostorija, kao i u pogledu očuvanja autentičnosti kada su u pitanju objekti kulturno istorijskog značaja. Kako je projektni zadatak baza na kojoj se zasniva koncepcija sistema tehničke zaštite, to je vrlo značajno sagledati sve potrebe objekta još u ovoj fazi. U tom cilju neophodno je da u njegovoj izradi, sem stručnog lica ovlašćenog za rad na poslovima tehničke zaštite, aktivno učestvuju i druga lica zainteresovana za izgradnju zaštitnog sistema, a koja raspolažu svim podacima o pojedinačnim vrednostima sadržaja objekta i metodologiji rada u njemu (odgovorna lica sa strane kbrisnika objekta i investitora).
84
PROCENA U5RB2EN0STI
i
_J L_
izrada projektnog zadatka
i
sni manje stanja
IE
1
izrads prbjekta
de-f i ni sanje nivoa saStite
ravizIja projekta
f
analiza pretnji
» odabiranje op— reme i i z VDčis.
m
realizacija si stema pužtanje u probni rad DDUk* kadrova
L
-
1
oksploataciJa sistema
-
Eervi'airsnjn i održavanje _ i
57. 1.2. — Aktivnosti u planiranju ichničkc zaštitc
PROJEKAT TEHNIČKE ZAŠTITE Projektni zadatak, ovcrcn od strane investitora, predstavlja osnovu za izradu projekta sistema tehničke zaštite. Projektom se dcfinišu vrste uredaja i mesta njihove ugradnje, zahtevi u pogledu njihovih tehničkih karakteristika, način povezivanja, način vođcnja instalacija, faze rcalizacije, ukoliko se radi o složenom sistemu zaštite, i ostali parametri shodno projektantskim preporukama. Revizija projekta tehničke zaštite je značajna faza u nizu aktivnosti koje se sprovode pre same izgradnje sistema, jer se njome potvrđuje da ii su pri izradi projekta uvaženi svi projektni zahtevi. Može se slobodno reći da ova faza predstavlja garanciju da je osmišljcna koncepcija sistema tehničke zaštite u projektu i prezentovana, ukoliko je revident slručno lice ovlaščeno za projektovanje sistema tehničke zaStite. IZBOR OPREME IIZVODAČA Na osnovu izrađcnog projckta, a po izvršenoj reviziji, pristupa se izboru opreme i izvođača. Najpovoljniji ponudač se odabira shodno Zakonu o investicionoj izgradnji, uz uvažavanje svih tehničkih zahteva za opremu definisanih projektom tehničke zaštite. Zato je u ovoj fazi potrebno konsultovati i projektanta, kako se zbog nedovoljnog poznavanja opreme ne bi napravio pogrešan izbor. 85
Što se tiče izbora izvodača, ako sc izuzmu radovi oko poslavljanja instalacija, najbolje jc da to bude proizvođač oprcmc koja je odabrana. Za ovakav stav postoje dva važna razloga. Prvo, to garantuje uspešno povczivanje opreme i puštanje sistema u rad i olakšava kasnije servisiranje. Drugo, na ovaj način se sužava krug lica koja su upoznata sa zaštitnim sistemom, što je sa bczbednosnog aspekta vrlo značajno (smanjcna je mogućnost kompromitacije sistema). REALIZACIJA SISTEMA Po odabiranju oprcmc i izvođača pristupa sc rcalizaciji sistema, to jest polaganju instalacija. ugradnji uredaja, njihovom mcdusobnom povezivanju i puštanju sistcma u probni rad. EKSPLOATACIJA SISTEMA Po puštanju sisicma u probni rad i olklanjanju uočenih nedostataka u utvrdenom vremenskom periodu, sistem sc konačno predaje korisniku na upotrebu. To je faza eksploatacije sistema. U ovoj fazi trcba imali dobro obučeno lice za rukovanje sistcmom, jcr i najbolje osmišljcn i realizovan sistem bez odgovarajućeg stručnog nadzora ncma svoju punu funkciju. SERVISIRANJE I ODRŽAVANJE Sistem u eksploataciji sc mora održavati i povremcno servisirati. To bi bila poslednja karika u navedcnom lancu pravilno planiranog i stručno realizovanog sistema tehničke zašlite. I ova karika ima svoj veliki oslonac u dobro obučcnom osoblju, koje može biti iz ovlašćenih organizacija, a možc biti organizovano i na nivou korisnika objekta. Ovo drugo je naročilo pogodno u slučajcvima kada se više zaštićenih objekata nalazi na jednom užem području, pa postoji ekonomska opravdanost zapošljavanja i obuke lica samo u ovc svrhe. Nije potrebno naglašavati koje su prednosti unifikacije opreme tehničke zaštite na jednom području, s obzirom na eksploataciju, održavanje i servisiranje sistema. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Ovde moramo ukazati na još neke činjenicc koje sc zbog svog značaja ne smeju izgubiti iz vida pri planiranju tchničke zaštite. Prvo, u celom lancu pomenutih aktivnosti ireba održati određeni nivo konspiracije. Jer, što god je više lica upoznato sa koncepcijom zaštile i vrstom primenjene opreme, sistem postaje ranjiviji i slabi mu zaštitna funkcija. Drugo, treba ispoštovati načelo u zaštiti koje glasi: „Ako treba reallizovati zaštitu, tada organizaciju rada treba podići na odgovarajući nivo". Bez prilagodenja organizacije rada novim uslovima, nastalim ugradnjom zaštitnog sistema, neće se postići projektovani nivo zaštite. 86
Treće, ako postoji dilcma da li uvcsti sistcm tahničke zaštite, ili i najmanja sumnja u opravdanost ovakve invcsticije, treba znati da: — pravilno koncipiran i realizovan sistcm tchničke zaštite podiže nivo bezbednosti objekta i njegovih sadržaja, do nivoa za koji je projeklovan, — uvodenje sislcma tehničkc zaštile povećava radnu disciplinu što, opet, doprinosi povećanom nivou bczbcdnosti, a i boljim efcktima rada, — sistem tehničke zašlite se materijalno isplati u relativno kratkom vremenu krozbonifikaciju koju daju neka osiguravajuća društva na premiju osiguranja, a za objekte koji imaju ugraden zaštitni sistem. 4. Sredstva i uređaji u tehničkoj zaštiti Osnovne komponcnte cclovitog sistcma zažtitc objckata, odnosno sistema koji pruža maksimalni nivo zaštitc, su jasno naznačcne na slici 1.1. Sem mehaničkih elemenata sistema (ogradc, rcšctkc, bezbedne brave i vrata) i fizičkog obezbedenja, koje jc oslonac svakog zaštitnog sistema, uočavaju se tri najvažnija elektronska sistema zažtite — alarmni sistcm, tclcvizija zatvorenog kruga i sistem za kontrolu pristupa. U jednom efikasnom zaštitnom sistemu ove tri komponente se uzajamno podržavaju i dopunjuju, a takode predsiavljaju i rezervu jedna drugoj. Zato ih je pogrežno posmatrati odvojcno, §to je, nažalost, u praksi čest slučaj. Kada se govori o fizičkom obczbeđcnju u kontekstu tehničke zaštite visokog nivoa, onda se podrazumcva da je ono snabdeveno sredstvima za međusobno komuniciranje, kao i uređajima za kontrolu rcdovnog obilaska objekta. T^ko se već pomenutim sistcmima pridružuju i ova dva. I na kraju, nadzor nad svim tim sistemima i upravljanje njihovim određenim funkcijama se u sistemu maksimalne zažiite vrši sa jednog mesta — centra tehničkog obezbeđenja — koje je i oprcmljeno odgovarajućim uređajima. Tako će se naša dalja razmatranja odnositi na osnovne funkcije pomenutih komponenti sistema tehničke zažtite, kako bi se one mogle pravilno primeniti, a biće izložene sledećim redosledom: — alarmni sistcmi, — televizija zatvorenog kruga, — sistemi za kontrulu pristupa, — komunikacione veze i sistemi za kontrolu obilaska objekta i — centar tehničkog obezbedcnja.
87
II ALARMNI SISTEMI 1. Sastav sistema Osnovna namena alarmnog sistcma jc da upozori dežurno lice na pokušaj neovlašćenog pristupa u prostore koji se Stite. Bcz obzira da li se radi o zaštiti spoljašnjih ili unutrašnjih prostora ovaj sistcm sadrži iste funkcionalne celine, kako je to prikazano na slici 2.1.
lOhA 1 ZQNA SENZORI ZONA
INDIKATORI AIARMA ALARMNA CENTRAIA SA NAPAJANJEM OAUINSKA OOJAVA ALARMA
sLZJ: Blok šana alannnog sistctna
Senzori su elementi sistema zaštite koji služe za otkrivanje prisutnosti lica u štićenoj zoni. Oni se mcđusobno razlikuju, kako po svojoj konstrukciji i tehničkim karakteristikama, tako i po mestu postavljanja i njihov izbor u konkretnom slučaju zavisi od karakteristika sredine koja se želi zaštititi. Svaki pokušaj narušavanja štićene zone, sabotaža ili kvar na scnzoru se prosleđuju ka alarmnoj centrali kao signal alarma. Nazivaju se još i detektori i javljači. Alarmna centrala je centralna jedinica na koju se priključuju svi elementi sistema tehničke zaštile. U zavisnosli od potreba i želja korisnika ona može imati više funkcija. Tctko, ona napaja senzorc, vrši obradu signala koje joj oni šalju, signalizira alarm zvučno i svetlosno, vrši kontrolu, analizu i memorisanje pojava u sistemu ild. Smešta se u štićcnom objektu, napaja se iz mreže i po pravilu ima mogućnost prclaska na rezcrvno napajanje u slučaju ispada mrežnog napona. Indikatori alarma su elementi sistema zaštite koji na određen način signaliziraju povredu štičene zone, kvar ili sabotažu na bilo kom elementu sistema, uključujući i prenosne puteve. Signalizacija može biti zvučna i svetlosna i obično se izvodi na mestu gde je smešlena dežurna služba. Daljinska dojava alarma je elemenat sistema zaštite koji omogućuje prosleđivanje alarmnog signala na istureno mesto (poscbna služba, lice, SUP i sl.) i njegovu signalizaciju, zvučno i svetlosno. U alarmnom sistemu postoji mogućnost izbora tri režima rada, koji označavaju period aktivnosti scnzora. To su režimi „Dan", „Noć" i „Stalno". Opredeljenje za odredeni režim zavisi od organizacije rada u restriktivnom prostoru, a sam izbor se vrši na upravljačkom uređaju alarmne centrale.
Da bi se omogućio izbor režima rada senzori se grupišu u zone (jedan ili više senzora se priključuje na isti strujni krug), što ujedno olakšava identifikaciju mesta pojave alarma, kvara ili sabotažc. Svi elementi sistema tehničke zaštite su zaštićeni od neovlašćenog otvaranja i pokušaja onesposobljavanja njihovog rada, a spojni putevi od sečenja i kratkog spoja. To je tzv. protivsabotažna zaštita sistema. Tako se sem senzorskih linija formiraju i sabotažne. Postoji čitav niz uslova koji moraju biti ispunjeni da bi alarmni sistem efikasno funkcionisao. Istaći ćemo tri najbitnija. Prvi uslov je adekvatno definisanje nivoa detekcije i detekcionih clemćnata, drugi, odrcđivanje mesta i načina dojave alarma i treći, postojanje dobro obučenog fizičkog obezbeđenja koje će da neutrališe alarmnu situaciju. 2. Nivoi detekcije S obzirom na mesto postavljanja senzora, moguće je formirati viSe nivoa detekcije, maksimalno pet ukoliko se vrši posmatranje duž trase koja vodi od spoljašnjeg prostora do osetljivog sadržaja žtićenog objekta. Tako se dobija tzv. „slojevita" zaštita (sl. 2.1a).
PERIHETAR - TRASA 06ftflDE
SPOLJNI PROSTOR - PROSTOR IZMEDU OGRftDE I OBJEKTA
U 0BJE3CAT- VRATA, PROZORI, PROSTORIJE
SL 2.1a: Nivoi detekcije
88 89
Prvi nivo dctekcijc vrši sc na pcrimciru objckta, pod kojim se podrazumeva granična linija komplcksa unutar koga se objekat nalazi, bezobzira da li postoji fizička ograda ili ne. Odabir senzora za pcrimctarsku zaštitu zavisi od konfiguracije terena, stanja fizičkc ogradc, mctcorološko-scizmičkih uslova, blizine saobraćajnica i drugih objckata, potrebc za konspiracijom i sl. Mogu se postavIjati na samu fizičku ogradu, kada registruju pokušaj njenog savladivanja putem proboja, poikopavanja i p'cnianja, porcd ograde, kada rcgistruju svako približavanje ogradi, i ukopati, kada dctektuju svako kretanje po povržini ispod koje se nalaze. Drugi nivo detekcije vrši se u spoljašnjćm prosloru koji sc protcže od ograde komplcksa do samog objckta. U zavisnosti od prcglcdnosti terena, vrste rastinja i samog tla, kao i klimatskih uslova, vrši sc odabir senzora. Koriste se iste vrste kao i za zaštitu perimctra, s lim što sc sad ne vezuju za praćenjc linije ograde, već se postavljaju prcma slobodnoj proccni, a vodcći računa da im detekcione sposobnosti budu maksimalno iskorišćcnc. Pri tome se detcktuje hodanje, puzanje i trčanje po tom prostoru. Treći nivo detckcije se obavlja na samom objektu, odnosno mogučim prodorima u objekai (vrata, prozori, zidovi, venlilacioni otvori i sl.). Odabir senzora za ovaj nivo dclckcije zavisi od gradevinskih karakteristika mesta prodora (čvrstoće, dimenzija, lokacije), načina njihovog legalnog korišćenja, statističke verovatnoće prodora. Senzori mogu rcgistrovali otvaranje vrata i prozora, pokušaj proboja zida, poda ili tavanice raznim alatima, lom staklcnih površina i slično. Četvrti nivo dctekcije sc prcdvida u unutrašnjosti objekta, na više mesta ili u određenoj prostoriji. U ovom slučaju sc detcktuje svako neovlašćeno kretanje duž komunikacija kojevode ka rcstriktivnom prostoru i u samom tom prostoru, za žta se koriste proslorni senzori često nazivani i detektori pokreta. Peti nivo detckcije se odvija na samom mcstu gde se nalazi štićeni predmet. U te svrhe koriste se scnzori koji registruju približavanje predmetu, pokušaj proboja njegove mehaničke zaštite — kase, pomeranje prcdmeta i sl. Koji će se nivoi detekcije predvidcti za neki objekat zavisi od toga gde su smešteni čuvani sadržaji, koje su im vrednosti i kakve im opasnosti prete. Pri ovome se ne sme izgubiti iz vida da je u tesnoj vezi sa nivoima detekcije vreme odziva službe fizičkog obezbedenja pri pojavi alarma. Alarmi za prvi, drugi i treći nivo detciccijc predstavljaju rano upozorenje neautorizovanog pristupa. Tli su narušcni prostori još uvek dovoljno daleko od kritičnog mesta, pa se ima vremena za prevenlivno delovanje. 21a razliku od prethodnih, pojava alarma na četvrtom nivou detekcije ne dopušta oklevanje u izlasku na lice mesta, dok je za pcti nivo detekcije vreme odziva najkraće. Ukoliko se štićeni sadržaji ne nalaze u kasi, ili služba fizičkog obezbeđenja nije u neposrednoj blizini kritične prostorije, peti nivo detekcije sam za sebe nema smisla. U takvim slučajevima se on mora kombinovati sa ostalim nivoima, kako bi se omogućila blagovremena intervencija. 90
Iz datih nivoa dctckcijc slcdi podela scnzora, i 10 prema mestu postavljanja. Tako postoje dve grupacijc: — senzori za zaštitu perimetra, koji se primcnjuju za prvi i drugi nivo detekcije (zaštita ogradc i spoljaSnjcg prostora), — senzori za unutrašnju zaštitu, koji se primcnjuju za treći, četvrti i peti nivo detekcije (zaštila prodora, prostorija i predmcta). Moramo istaći da ncma ožtre granicc izmedu ove dve grupacije, jer se neki senzori mogu koristiti za obe primene. 3. Senzori za zaštitu perimetra Senzori za zaštitu ^nmcimjjvbaj&ojnogućc ptkrivanjc pokušaja neovlašćenog ulaska u Jtićeni krug, kao i otkrivanjc krctanja nepoželjnog lica u tom krugu. Koliko ćc oni tu svoju funkciju uspcšno izvrSavati zavisi, pre svega, od pravilnog izbora i korcktnog postavljanja scnzora. Zbog toga je potrebno dobro poznavati asortiman proizvoda za ovu namcnu, njihov način funkcionisanja i uslove primene. Ovde će biti dat kralak prcgled najčešćc korižćcnih senzora za zažtitu pcrimetara, katcgorisanih prcma načinu rada. To su: — seizmički senzori, — elektronske barijere, — senzitivni kablovi, — senzori na bazi optičkog vlakna, — elektromehanički prekidači, — pneumatksi senzori. Geofon je elektrodinamički prctvarač koji mikroscizmičke i druge niskofrekventne vibracije pretvara u električni signal. Maksimalnu oseUjivost ima za slučaj vertikalnih vibracija podloge na koju je učvršćen. Primenjuje se na dva
načina:
j ^ g , kada detektuje mehaničke pscilacija ograde koje nastaju pri pokušaju njenog savladivanja putcm pcnjanja, — kao ukopani, kada registruje svako kretanje iznad podloge ispod koje se nalazi. Kod elektronskih barijera se izmedu predajnikjij_prijeninika, postavljenih jedan naspram drugog,joj™rajieyidjjiya_^j£trgjiska_za^rcka^^^^ inicira alarm, Montiraju se na ravnoj podlozi o^iščenoLpd_ras_tniia i drugih prepreka. Ima ih_dye.vjste, mikrotalasna (sl.2.2a) i infracrvena (sl.2.2b). 91
ršine ispod koje je kabl, kada ono poseduje predmcte od feromagnetnog materijala (razne alatke, oružje). —„Guardwire" kabl se može koristiti za zaštitu ograda, zidova i krovova objekata, unutrašnjih vitalnih prostora, kablovskih trasa, cevovoda i sl. (sl.2.4b). Vibracije kabla na bilo kom mestu duž trase, nastale pokušajem ulaska u
Sl.2.2: MikrotalasngJ^lJJn^Q£Dlsag,Jb) barijcra
feENZITIVNI KABLOVIJ lako za svoj rad koriste različite principe, zajedničko za sve senzitivne kablove je to što se oni ne ponašaju kao diskretni senzitivni elementi, već kao linijski detektori. koji celom svojom dužinom formiraju zažtitni pojas. Oni prate konture terena, lako obilaze okuke, a često ih je moguće koristiti i za unutrasnju zaštitu objckata. Koriste se kako na otvorenom prostoru, tako i kao ukopani, sve u zavisnosti od toga na kom principu im se zasniva rad. „E-FseM" kabl se u osnovnom izvođcnju sastoji oddva^ pjovodnika_garaleleno postavljena jcdan iznad đrugog. Oko provodnika se formira unifdrmno elektrostatičko polje čije narušavanje izaziva alarm. Montira|u_sejia_nosače i koriste se uz postojcču ogradu iil samostalno (sl.2.3a). „E-$ex" kabl predstavlja tanak koaksijalmjcabl koji se ponaša kao mikrofon. Reaguje na dodir i vibracijebgracle, za kojiiiepričvršćuje posebnim vezom (sl.2.3b). —šjll-field" kabl sadrži dva paralelno postavljena kabla, povezana sa primopredajnikom signala iz domena radio učestanosti. Oko kablova se formira uni-
x
V
SL2.4: ,,H~field" (a) i „Guardwirc"kabl (b)
restriktivnu zonu, iniciraju alarm na alarmnoj centrali. \|ŽENZORI SA OPTIČKIM^LAKNOMjf
Senzori na bazi optičkog vlakna su jedno od novijih dostignuća u tehničkoj zaštiti perimetra, koje ima dve velike prednosti u odnosu na ostale tehnologije: ^jsok stepen detckcije i nizak nivo lažnih alarma. Radena. priocipu detekcije promene intenztteta. svetlosnog snopajcoji sejropuSta kroz viakno. a koja nastaje pn pokuSaju savlađivanja zašfttne barijere (presecanjem vlakna, savijanjem, pritiskanjem). Izrađuju se u više varijanti. Tako, optičko vlakno može^itopletanipu čeličnu mrežu ili predstavljali kabl koji se ukopava, a može formirati zažtitnu rešetku raznih dimenzija i namena.
SL2.3: ,,E-fietd" (a) i ,,E-flcx" kabl (b)
formno elektromagnetno polje, čijc naruSavanje inicira alarm (sl.2.4a). " Magnetni kabl je pasivni kabl koji se ukopava u zeml|u_sa maksimalnom dužinom jedne deonice do 500 m. Koristi se uglavnom za prvi nivo detekčijeTlcod ogradenih objekata pbstavlja izvan ograde. Rad mu se zasniva na detekciji poremećaja zemljinog magnetnog polja, koji nastaje pri prelasku licalžnatfpov-^ 92
Zajedničko za sve elektromehaničke prekidače, kada se oni koriste za zaštitu perimetra, je sledeće: - za iniciranje alarma potreban je fizički kontakt sa ogradom, - detektuju prosecanje ograde i penjanje na ogradu, - preskakanje ograde i prokopavanje se ne detektuju. Grubo gledano, ovi prekidači predstavljaju otvoren (ili zatvoren) kontakt [i menja svojstatus pri ppkušaju fizičkog savlađivanja ograde žto, inidra rm. Postoje tri bazne grupacije ovih prekidača - inerčiohi, živin i zatezni.
93
- Inercioni prekidač se sastoji od melalnc kuglice postavljene na tri kontakta, čije pomeranje prckida strujno kolo prcma ccntrali i inicira alarm (sl.2.5a).
SLZ5: Inercioni (a), živin (b) izatcznl (c) prckidač.
*~ Živin prekidač se sastoji iz malog staklcnog balona u kome se nalazi izvesna količina žive i dva elcktrična kontakta priključena u strujno kolo prema centrali (slika 2.5b). Pri mchaničkim vibracijama se mcnja status ovog prekidača (zatvara se), što izaziva alarm. _ Zatezni prelddač se sastoji iz pokrelnog, štapićastog kontakta i cilindričnog provodnika koji predstavlja drugi konlakt (slika 2.5c). U slučaju razmicanja žice na ogradi, sečenja ili pcnjanja po njoj, štapićasti kontakt dolazi u dodir sa cilindričnim, strujno kolo se zatvara i inicira alarm. PNEUMATSKI SENZORI Pneumatski senzori prcdstavljaju poscbno izrađcne prostirke ispunjene vazduhom. Prostirkesepostavljajuispod površinezemljeTlna~p^odannaSn£a: veiujirsajle^ Pritisak na podlogu TšpodTkoje se nalaze prostirke, izazvan krctanjem lica, se prosleđuje ka alarmnoj centrali kao signal alarma.
— senzori za zaštitu prostorija, — senzori za zaštitu prcdmeta, — senzori za zaŠtitu od prepada. Pri ovomc ne postoji oštra graica izmcdu njih, jcr sc jcdna ista vrstc senzora može koristili za različite nivoe dctckcije. Dalju analizu navcdenih scnzora ćcmo izvršiti upravo prema datoj podcli, a ne prema načinu rada, kako smo to uradili kod perimetarske zaštite, jer je to u ovom slučaju praktiČnijc. SENZORI ZA ZAŠTITUjPRODORA U O B J E K A T | Pod prodorima u objckat sc u ovom slučaju podrazumevaju granične površine kao što su prozori, vrata, zidovi, podovi, tavanice i svi otvori kroz koje je moguće ući u objekat. -fc- Zaštita vrata i prozora Za zaštitu vrata i prozora preporučuje sc primena magnetnih i elektromehaničkih prekidača, detektora loma stakla, vibracionih detektora i provodnih folija. Magnetni prekidač se sastoji iz dva kućišta koja se montiraju jedan naspram dugog. U jednom kućigtu je permancntni magnet i on se ugraduje u pokietni deo vrata (prozora), a u drugom mirni rid („recd") kontakt koji se ugrađuje u nepokretni deo — ragasto (sl.2.7a). Pri otvaranju vrata dejstvo magneta na kontakt slabi, ovaj sc otvara i alarm inicira. RID kontakt
magnet
111111 iijllii;
8-
111
SL2.6. Pneumatski senzori a) izglcd b) načinposiavljanja
1 lili SL2.7: Mapietni (a) imehanički (b)prckidat
Senzori za unutražnju zaštitu sc koriste za treći, četvrti i peti nivo detekcije, kako smo to već napomcnuli i prema tome sjuže_z^at.k2ivanje:j)okuSaja prodora u objekat spolja, prisustva lica u restriktivnom prostoru, pokušaja otuđenja određenih predmetalpoEuSaja napada na lica koja rukuju velikim vrednostima. Tiiko se, prema funkciji koju vrše, mogu svrstati u četiri sledeće katergorije: — senzori za zaštitu prodora u objekat,
Balansni magnetni prekidač je varijanta magnetnog prekidača, znatno veće otpornosti na kompromitaciju. Mehanički prekidač je elektromchanički sklop kod koga se prekidanje (ili zatvaranje) strujnog kola prema alarmnoj centrali, kada se vrata otvore, vrši čisto mehaničkim putem (sl.2.7b). Detektor joma stakla pretyara_iriehanigke vibracije nastale pri lomu staJda u električni signal. Pomoću ugrađenog filtera izdvajaju se frekvence karakteris-
94
95
- mikrotalasne, ? . - ultrazvučne, j <^ ' - infracrvene pasivne, - kombinovane, - infracrvcne barijcrc. Prve četiri grupc, koje nosc naziv i detektori pokreta, omogućuju potpunu, a peta delimičnu zažtitu žtičenog prostora. Izbor senzora za zaštitu prostora zavisi od vcličine prostorije koja se štiti i od ambijentalnih uslova u toj prostoriji. Medutim, bez obzira na to koji je tip primenjen, osnovno pravilo koje se mora poštovati jc: ne menjati ništa u zaŠtićenoj prostoriji. Tu se misli na rasporcd namežtaja, nove elemente, drukčije osvetljenje, stavljanje drapcrija, zavcsa i sl. Jcr, sistem zaštite je montiran i podešen za konkremc ambijcntalnc uslovc i svaka promena ga čini manje efikasnim. Ovo se možc prcvazići samo ponavljanjem kompletnog postupka izvođenja zaštite za prostore u kojima su izvršene izmene. * Mikrotalasni senzori u istom kućižtu sadrže prcdajnik j prijemnik. Predajnik emituje mikrotalasnu energiju, koja ispunjava štićcni prostor (sl.2.9a)7Deo te energije se dobija od predmeta a prostoriji i do5peya u prijemnik. Kako su frekvence emitovanog i reflektovanog talasa iste, to u ovom, stacionarnom, stanju prijernnik neće signalizirati alarm. Međutim, ukoliko dođe do kretanja lica u Stićenom prostoru, frekvenca reflektovanog talasa će se promeniti u odnosu na emitovanu. Ova promena frekvence (Doplerova frekvcnca), koja zavisi od brzine kretanja objekta, se u prijemniku obrađuje i prosleduje ka alarmnoj centrali kao signal alarma.
tične za ovu vrstu napada i dalje pojačavaju i proslcduju ka alarmnoj centrali (sl.2.8a). Lepi je na staklo na odrcđcnom rastojanju od okvira. •>, Akustički detektor loma stakla se nc lcpi na staklenu površinu koja se štiti, već se postavlja na zid, ragasto ili tavanicu prostorije u kojoj su stakleni prodori većih površina (sl.2.8b). Prcko ugrađcnog piczoelcktričnog mikrofona detektor^rimajvejjcustičke signale u prostoriji, obraduje ih i selektuje, a alarm se inicira samo pri signalima koji imaju frckvcncu loma stakla.
SL2.8: Klosični (a) i akustički (b) dctektor lorna stakla
)
Vibracioni senzori detektuju mehaničke impulse i vibracije koji nastaju pri pokušaju proboja podloge za koju su pričvršćeni. Provodne folije su metalizirane provodne trake koje se koriste za zaštitu staklenih površina na taj način što se lcpe po njihovom obodu. Folija formira zatvoreno strujno kolo prema centrali koje se prekida kada se razbije podloga na koju je prilepljena. Optičke rešetke su režetke za zaštitu prozora i drugih otvora u objektu kroz koje je provučeno optičko vlakno. Njegovo prekidanje pri pokušaju isecanja ili savijanja rešetki inicira alarm. ~V* Zaštita podova, zidova i tavanica Za zaštitu podova, zidova i tavanica, kao mogućih prodora u objekat, se uglavnom koriste detektori šuma, senzitivni kablovi i optički kablovi. Detektori šuma se postavljaju duž štićene površine na rastojanjima propisanim od strane proizvođača, pri čemu detektuju šumove koji nastaju pri pokušaju njenog proboja. Senzitivni kablovi se u ovoj primeni stavljaju po površini („E-flex", „Guardwire"), s tim što se vode po cik-cak liniji kako bi se dobila zaštita cele površine. Optičko vlakno se primenjuje na isti način kao i senzitivni kablovi, vođenjim u cik-cak liniji.
#-UItrazvučni senzori radc na principu Doplerovog efekta, kao i mikrotalasni,
SL2.9: Detekcioni opseg detekiorapokreta a) mlkroialasm (ultrazvučni), b) ICpasivni
samo im je pdna frekvenca u ultrazvučnom području od 20kHz do 40kHz. Predajnik i prijemmFsuTiajčelSe izvedeni u posebnim kućištima. Detekcioni opseg je kao i kod mikrotalasnih senzora, sa najvećom osetljivošću u pravcu ose zračenja i bez mrtvih zona. Mnfracrveni pasivni senzori (IC) — Za razliku od mikrotalasnih i ultrazvučnih senzora, za koje kažemo da su aktivni jer emituju energiju u štićeni prostor, ovi infracrveni senzori su pasivni. Oni ne emituju energiju već reaguju na infraciveno zračenje, odnosno toplotu, u prostoru koji štite.
SENZORI ZA ZAŠTITU PROSTORA Ovi senzori se koriste za zaštitu određenih prostora u objektu, pri čemu se može imati potpuna ili delimična zaštita. Registruju prisustvo neovlašćenog lica u restrikvitnom prostoru i prema načinu rada se dele na: 96
97
1
Pri radu IC pasivni scnzor meri toploinu cner£Jjuji.jUićcnorn..prostoruj to koristi kao refercncu sa kojom uporeduje svc nastalc toplotne promcne. Pri nailasku lica u štićeni prostor, toplota koju zrači njcgovo tclo remeti „snimljeno" stanje, što senzor rcgisirujc i proslcđuje kao signal alarma. Detekcioni opseg ovog senzora nijc konlinualan, vcč jc izdcljcn u područja (sl.2.9b) i samo promena IC zračcnja u ovim područjima izaziva alarm. U zavisnosti od konstrukcijc optičkog dcla IC pasivni senzori se dele na uskopojasne i širokopojasne. Najvcću osctljivost imaju na bočna kretanja. * Kombinovani senzori su-llDviicg datuma i razvijcni su s ciljcm da se dobije senzor bcz lažnih alarma i sa visokom vcrovatnoćom dctckcijc. Kom.binacija su IjC_p_asivnog i mikrolalasnog scnzora, ili IC pasivnpg i ultrazvučnog, ajdarm se inicira kada su istovrcmeno pobudena~ob~a senzora "TTInTraerverii senžoft ^ Mnjere'~šruzč"žađcTimičnu zašlitu prostorija. Oni obrazuju nevidljivu elcktronsku barijcru na isti način kao i infracrvenebarijere za spoljnu zaštiiu, samo su prilagođeni uslovima primcne u unutrašnjim prostorima. Nazivaju se i fotoclckličnim scnzorima. Primcnjuju sc za zaštitu ulaza, prilaza, hodnika, prolaza, lunela, fabričkih hala i sl. \J SENZORI ZA ZAŠTITU PREDMETA Pod predmetima Pod^ predniMma^sejLiircniimjsliL se u žjr^pi smislu podr.a.zu podrazuracyaj.u_ka.se,.,orraani, razni umetnički eksponati (slike, tapiscrijc, skulplurc), knjigc i drugi vredni predmeti. Senzori u ovom slučaju rcgistruju pokuSaj prodora u kase i ormane raznim alatkama, približavanje ili dodir, kao i pokušaj pomeranja i iznošenja vrednih predmeta. Koriste se za peti nivo detckcije i njihova primena ima smisla samo ako u blizini postoji fizičko obezbeđenje kojc može na vreme da reaguje. [ZaŠtjtaJkasa i ormana U ove svrhe koristc sc detcktori šuma, kapacitivni scznori i nagazne prostirke. -Detektori šuma rcajmju na šurnovc koji nastaju pri napadu na štićeai objekaJLstandardnim alatkama7bušITica7brusilica, čckić, tcrmički aparati, eksploziv). Montiraju se na siranice kasa i ormana sa mogućnožču zažtite ključaonica (sl.2.10a). - Kapacitivni senzor dctcktujejjribližavanje mctalnom pjrcdmetujli njegov dodir. Ponaša se kao kondcnzalorčiji sc 'kapacitcfmcnja pri nailasku lica, pa~ mu otuda i naziv (sl.2.10b).
SL2.10: Zaštita kasa a) dcicktorom iuma b) kapaciiivnim scnzorom
98
~ Nagazne prostirke se mogu koristjti za dctekciju približavanja vrednom predmetu kada se stavljaju isprcd njcga, ili kao barijere na ulazima koji vode u restriktivne prostore. Izrađuju se u viže dimcnzija i stavljaju ispod tepiha (ili otirača), kako se nc bi videlc i zaobižlc. NajčcSćc sc sastojc iz dvc metaJnc folije, zaptivene izmedu dve gumcne prostirke. Pri koračanju po bilo kom njenom delu folijesespajaju i činezatvoren kontakt u strujnom kolu prema alarmnoj ccntrali, što dovodi do iniciranja alarma. Zaštita obešenih i samostojećih premeta Za zaštitu obcšenih predmcta (slika i ikona) mogu se koristiti prekidači, tako da odvajanjc predmeta od zida inicira alarm, a posloje i posebni senzori samo za te svrhe. Najčešće korižćen jc cletektor potnaka slike. T\i se štičeni predmet veša na kuku, koja jc mchanički spojcna sa električnim pretvaračem tcžine. Promena težine na kuki, čak kod pomeranja od samo nekoliko delova milimetra, sc pretvara u clcktrični signal, koji se pojačava i dalje pjosledujejcao signal alarnia. Samostojeći predmeii se najčcžće žtite pritisnim prekidačima, koji inicira{u alarm pri odvaianju predmeta od podlogc na kojoj stoje. Pojedinačna zaStita predmeta Sistemi EAS (Elcctronic Articlc Survcillancc) su prvo razvijeni za alarmiranje iznošenja neplaćenih proizvoda iz prodavnica, a kasnije im se namena proŠirila i na druga područja. Sadrže senzitivne elemente odgovarajučeg dizajna i kvaliteta, koji se priključuju proizvodu (bcdž, traka i sl.), i antcnski urcdaj koji se postavlja na izlaznim vratima prodavnice (sl.2.11).
l
l
St.2.11: EAS sistem
99
X
Pronošenje predmcta pored antene izazvaće zvučni signal ukoliko senzitivni elemenat prethodno nije deaktiviran ili skinut (na kasi prilikom plaćanja računa). Danas se ovi sistemi koriste za zaštitu vrcdnih dokumenata, knjiga, eksponata, uređaja i sl., tj. svim onim mestima gde nije dozvoljeno iznošenje predmeta iz objekta.
Način povezivanja Veza između alarmne ccntrale i senzora može biti žična i bezična. Pri žičnoj ^ z i postoje dva načina povezivalTjalJzavIsnosirod toga da li je koncepcija alarmnog sistema zasnovana na pjimgni klasičnih ili adresibilnih senzora. Pri primeni klasičnih senzora svaki senzor iligrupa senzora se posebnim višežilnim kablom povezuje sa alarmnom ccntralom (sl.2.13a). Kada su u pitanju adrcsibilni senzori onda se svi oni medusobno povezuju redno u jednu peti ju ppmoću telcfonske paricc koja počinje i završava sena"ž~ajednTCEbm mteligentnom cenlrainom uredaju (ICU), kako je to prikazano na slici 2.13b.
Za zaštitu od prepada se koriste alarmni tasteri, nožne šine i nožne pedale. Princip rada svih ovih senzora je isti, samo im je fizička konstrukcija prilagođena uslovima primene. Predstavljaju kontakt koji je u mirnom stanju otvoren (zatvoren). Pri pritisku tastera (pcdalcj kontakt otvara ili zatvara strujno kolo prema centrali, Sto izaziva alarm. Montiraju se na mcstima lako dostupnim lidma koja ih koriste (sl.2.12).
INTEU6EKTIU ALARMKA CENTRAL*
Sl.2.12: Veza kod klasičnih (a) i adresibilnih (b) senzora
U ovom slučaju svaki senzor (Si: Sn) ima svoju adresu (Ai: A n ), a centralni uređaj mogućnost njihovog raspoznavanja, cikličnog pozivanja i identifikacije svake promene radnog režima. Bežični prenos se uglavnom koristi u slučajevima kada nema mogućnosti za \^đenje_kablpya po objcktu iz estelskih razloga, III zbog očuvanja njegove autentičnosti kada su u piianju spomenici kulture. Ovakva veza je naročito pogodna kada se alarmni sistemi postavljaju privremeno.
SL2.12: Montaža alarmnih tastera
5. Alarmna centrala
Već smo spomenuli da se obrada signala sa senzora obavlja u alarmnoj centrali, koja daje kriterijume za signalizaciju alarma svetlosno i zvučno. Moramo istaći da ona predstavlja srce zaštitnog sistcma, centralni uređaj na koji se priključuju svi njegovi elementi. Ona napaja senzore, vrši kontrolu, analizu i memorisanje događaja u sistemu. Takode, omogučuje šifrovano upravljanje radom celog sistema ili pojedinih njegovih zona pomoću upravljačkog uređaja,čime je onemogućen pristup sistemu neovlašćenim licima. Alarmna centrala se napaja iz gradske mreže i po pravilu ima mogućnost prelaska na rezervno napajanje u trajanju do najmanje 24 časa, a smešta se u štićenom objektu. Vrlo je važno u svakom konkretnom slučaju odabrati alarmnu centralu dovoljnog kapaciteta, kako bi se na nju mogle priključiti sve predviđene zone — senzorske i sabotažne linije. Pri ovome je potrebno omogućiti prikaz stanja svake zone na indikatorima same centrale („alarm", „kvar", „sabotaža"), kao i prikaz režima rada svake zone („dan", ,,noć", „stalno"), i imati zaštićenu funkciju prelaska iz jednog režima u drugi.
6. Dojava alarma Već smo napomenuli da je drugi uslov za efikasno funkcionisanje alarmnog sistema postojanje pouzdane dojave alarma. To znači da treba obezbediti stalni nadzor nad alarmnim sistemima, kako bi se u slučaju potrebe moglo blagovremeno intervenisati, bilo da se radi o narušavanju štićenog prostora, bilo da je u pitanju kvar ili sabotaža na sistemu. U tom smislu dojavu je moguće organizovati kao lokalnu i kao daljinsku. LOKALNA DOJAVA Kod lokalne dojave nadzor se vr§i iz centra obezbeđenja lociranog u štićenom objektu i to stalno ili samo u toku radnog vremena, več u zavisnosti do toga kako je organizovana dežurna služba. Signalizacija alarma je svetlosna i zvučna. Obično je to tihi alarm, a može se i javno oglasiti preko spoljne sirene. Ovaj drugi način se naročito koristi van radnog vremena objekta, kada je objekat napušten i nema svoju dežurnu službu.
100 i
101
DAJLJINSKA DOJAVA Kod daljinske dojave alarm se prosleduje na dislocirano mesto (van objekta) odakle se vrši stalni nadzor, ili samo van radnog vrcmena. To može biti privatni stan, stanica milicijc ili ncki zajcdnički centar obczbcđenja u koji se dojavljuje alarm sa više objekata. U svakom slučaju, pri daljinskoj dojavi alarma postoje tri funkcionalno i lokacijski razdvojene celine, kako jc to prikazano na slici 2.14. OBJF.KAT
Mnrmnn centrala
I K0HUNIKACI01H I 1 MF.DIJ I
PrMajnlk al oirtr.fi
icracr ip c Sl.2.14: .14: Blok šcma daljinske d-ojavc alartna
DOJMNI CIOTAR
PrljeronlH l cuu
U štićenom objektu — podcentruPC - gdeposiojiugrađenalarmnisistem, postavlja se predajnik alarma, u dojavnom centu — Centru za nadzor i upravljanje CNU — prijemnik alarma, a između njih je komunikacioni medij za prenos signala za relaciji PC—CNU i obratno. Vrsta predajnih i prijemnih urcdaja, kao i način prenosa signala između njih, zavise od izabranog prenosnog pula. Pri ovome je moguće ostvarili jednosmernu i đvosmernu komunikaciju, a kao prcnosni put koristiti: — komutiranu telefonsku Hniju, — zakupljenu telefonsku liniju, — optički kabl, — bežični (radio) prenos. Prenos preko komulirane tekfonske linije
Ovaj prenos je moguće izvesti pornoću birača sa trakom, digitalnog birača — komunikatora, tonsko-frekventnim prenosom i multipleksnim prenosom. Birač sa trakom — Ovaj urcđaj, priključen na postojeću telefonsku liniju kod pretplatnika (u štićenom objektu), se automatski uključuje pri pojavi alarma i šaije snimljenu govornu poruku na jedan ili više isprogramiranih telcfonskih brojeva. Digitalni birač — Za razliku od birača sa trakom, digitalni birač, koji se takode automatski aktivira pri pojavi alarma, ne šalje govornu već digitalno kodovanu poruku. Digitalna poruka se dckoduje poraoču poscbnog prijemnika, smeštenog u dojavnom centru. Omogućujc dvosmernu komunikaciju sa ograničenim brojem informacija i može biti isprogramiran da bira drugi prijemnik (Centar), ako je za prvi linija u prekidu. Tonsko-t'rekventni prenos — Pri ovome prenosu koriste se dve ili tri frekvence iznad govornog opsega, tako da je moguć prenos alarma i govora, bez uzajamnog ometanja. Pri ovakvoj dojavi moguće je ostvariti samo jednosmernu komunikaciju objekat—dojavni centar, pri čemu se prenose sledeća stanja: 102
normalno, alarm, greška na uređcju, prekid prenosa na liniji objekat—ATC i ATC—dojavni centar. Multipleksni prenos — Multiplcksni prenos omogućuje prosledivanje alarma i drugih statusnih informacija iz štičcnog objckta ka centru, kao i komandovanje odredenim funkcijama lokalnih alarmnih sistema za više objekata, korišćenjem jednog komunikacionog kanala. On omogućuje dvosmernu komunikaciju između šlićenih objekata i nadzornog centra. Komunikacioni kanal možebiti slobodna telcfonska parica, komutirana telefonska parica, radio ili kombinacija ovih prcnosnih putcva. Najpopularniji način za daljinsku dojavu alarma je korišćcnje komutirane tcleionske linije. Pr Vi. ovome je moguće koncipirati prcnos na bazi tchnikc upit/odgovor, što znači da svaki štičeni objekat ima svoju adrcsu preko koje ga ccntar poziva u cilju dobijanja statusnih informacija. Multiplcksni prcnos ima niz prcdnosli u odnosu na ostaic načinc daljinske dojave alarma. Istačičcmo d%'e najbitnijc: — imaju najvcći imunitcl na kompromitaciju, jcr sc signali prcnose u vidu koda, — operativno su kompatibilni sa računarima, što pruža mogućnost kompjuterskog vođenja nadzora i upravljanja, kao i veliku fleksibilnost s obzirom na potrebu kasnijeg prošircnja kapaciteta sistema i njegovih funkcija. Prenos preko zakupljene telefonske Hnije U ovom slučaju se ostvaruje dircktna veza izmedu štićenog objekta i nadzornog centra, s tim što to mogu biti sopstvcni spojni putcvi (što je retko zbog visoke cene postavljanja kablova) ili slobodne parice TT mrcže. Prenos preko optičkog kabla Kablovi sa optičkim vlaknom nudc brojne prednosti u odnosu na konvencionalne žične kablove kada se koristc za prcnos signala. Jedna od najvažnijih je ta što su oni dielektrici, pa ne mogu zračiti clcktromagnetnu energiju, nitibiti ometani od stranih elektromagnctnih polja. Ovo pruža veliku otpornost m kompromitaciju, a isto tako i pouzdan prenos informacija. Sem toga, kod njih nema problema uzemljenja koji postoje kod žičnih kablova, a samim tim ni problema izolacije od visokog napona. Optički kablovi imaju male gubitke pa mogu premostiti velika rastojanja. Radio prenos Ovaj prenos se koristi za nadzor dislociranih objckata kada do njih nije postavljena telefonska instalacija, ili kada se ona ne može dobiti u svrhe prenosa alarmnih signala. Sistem se sastoji od radio predajnika, lodranog u štičenoin objektu, koji šalje alarmne poruke u vidu kodovanih RF signala i radio prijemnika, lociranog u nadzornom centru, koji ove poruke prima. Svaki radio predajnik ima svoj identifikacioni kod koji se prenosi zajedno sa porukom koja nosi statusne podatke, a uključuje se automatski pri nastajanju incidentne situacije. Prijemnik 103
prima alarmom poruku, dekodujc je i dalje prosleduje za prikaz i štampanje. Jedan prijemnik može da prihvati više predajnika, a maksimalan broj zavisi od broja transmisija, odnosno broja statusa koji se prcnose od svakog predajnika ka prijemniku. Ovaj broj treba da bude ograničen na vrednost pri kojoj se za prihvatljivo vreme mogu preneti svi željcni statusi. Za dojavu alarma radio putcm treba prethodno ispitati mogućnost prenosa s obzirom na lokaciju i konfiguraciju tcrena, kao i na mogućnost dobijanja frekvence za rad uređaja od nadležnog organa.
III TV SISTEM ZATVORENOG KRUGA (CCTV) 1. Namena sistema Uloga TV sistcma zatvorcnog kruga — CCTV (Closed Circuit TeleVision), kao komponcntc integralnog sistcma tchničke zaštite objckata, se može sagledati kroz njegove Iri osnovne funkcije i to: osmatranje, snimanje i odvraćanje. Pr\'a funkcija,(ošmarranj^)omugućuje sagledavanje stanja na značajnim punktovima restriktivnog prostora i proccnu događaja na njima. Ovo olakžava rad službe fizičkog obezbedenja i upućuje na donošenje suda o potrcbi intervencije, poscbno kada je TV sistem u sprczi sa alarmnim sistemom. Na mcstima gdc sc zahteva prcglcd posctilaca pre njihovog ulaska, CCTV omogućuje da se prati tok dogadaja i intervcnišc u slučaju pokušaja nasilnog ulaska. Isto tako, kad je izvedeno daljinsko upravljanje otvaranja vrata, CCTV kamera, postavljena na tom mesiu, omogućuje identifikaciju lica po njihovoj najavi, pre ncgo što se izvrši dcblokada vrata. Na isti način se vrši kontrola unošenja ili iznošenja određenih predmcta na kritičnim punktovima, pa je korišćenje CCTV sistema u.Qi£_svrhe deo sistema za kontrolu pristupa. Druga funkcija,(snimante)u cilju arhiviranja, omugućujc da se ima reprodukcija događaja kako bi se mogla izvršiti analiza ekscesnih situacija i voditi dalji postupak ukolitojoJiudejnotrcbno. Treča funkcija,,wlvraćanje^irna čisto psihološko dcjstvo na lice koje namerava da neautorizovano 113e u restriktivan prostor. Saznanje da će biti uočeno i snimljeno i da će samim tim postojati matcrijalni dokazi njegove neregularne aktivnosti zbog koje može ođgovarati, zastrašuje i najčcšće odvraća od namere. 2. Sastav sistema Da bi navedene funkcije mogao da vrši, TV sistcm zatvorenog kruga u svom osnovnom izvođenju treba da sadrži kamere i monitore, međusobno spregnute odgovarajućim prenosnim putcm i uređaj za snimanje i reprodukciju slike (video rekorder). Kamere se postavljaju na mestima koja trcba osmatrati, u spoljnim i unutrašnjim prostorima, a kučišta su im prilagođena uslovima primene, kako klimatskim, tako i ambijantalnim. Mogu biti fiksne i pokretne, sa mogućnošću daljinskog upravljanja optikom i motorikom — pokretanje po horizontali i verikali. Monitori se obično smeštaju na komandno-kontrolnom pultu u centru tehničkog obezbeđenja, gde se smešta i ostala oprema sistema tehničke zaštite. Video rekorder se ugraduje u TV pult, ili egzistira kao posebna jedinica, a organizacija sistema treba da omogući njegovo automatsko uključenje na snimanje u slučaju alarma. Da bi se znalo vreme i datum događaja u okviru videorekordera treba predvideti i generator vremena. Same mogućnosti upravljanja radom CCTV sistema su vrlo velike i tu se mogu zadovoljiti različiti zahtevi korisnika. Tako je moguće pomoću sekvenci105
104
jalnih prekidača birati ručno sliku sa svakc kamere, ili automatski, skaniranjem u unapred odabranim vrcmcnskim intervalima. Ovo je naročito važno pri zaŠtiti spoljnih prostora, kada su kamcre postavljene za osmatranje perimetra objekta. Kamere se direkto povczuju sa monitorima koaksijalnim kablom kada se radi o kraćim rastojanjima. Za duža rastojanja se koriste telefonskelinije, optičko vlakno, a postoji mogućnost i bežičnog prenosa putem mikrotalasnih linkova. KAMERA Osnovna funkcija kamcre je da svctlost reflektovanu od scene koja se osmatra, prihvati i konvertuje u odgovarajući električni signal. Na slici 3.1 prikazani su osnovni elementi kojc trcba poznavati pri izboru kamere za određenu namenu.
Sl.3.1: Komponerue kamere
Sočivo sakuplja svetlo rcflektovano sa osmatrane scene i fokusira ga na fotosenzitivnu površinu senzora slike. Senzor slike vrši konverziju prispelog svetla u električni (video) signal, čija jc amplituda proporcionalna intenzitetu svetlosti. Video signal se preko odgovarajućeg elektronskog sklopa obraduje i putem ođabranog prenosnog puta šalje do monitora. Tu se vrši inverzni proces — električni signal se prevodi u ekvivalcntnu sliku. Područje koje kamera može „videti" predstavlja njeno vidno polje i ono je jasno naznačeno na slici 3.1. Vidno polje ima svoje dimcnzije — horizontalni vidni ugao koji određuje širinu (H) scene koja će se videti, veritkalni vidni ugao koji određuje visinu (V) scene koje će sc videti i dužinu D, koia predstavlja rastojanje do scene. Veličina vidnog polja zavisi od dimenzija senzora slike i sočiva. Dimenzije senzora sltke Postoje dve vrste senzora slike: cevni i poluprovodnički. Čevnipređstavlja analizatorsku cev sa određenim fotosenzitivnim meterijalom, koja može biti promera 1/2 inča, 3/4 inča i 1 inč i taj promer određuje di106
inenziju (format) slike koja sc formira na scnzoru. Poluprovodnički senzor slike sadrži pjočastujotoosctljivu površinu i njcna di]a£onala određuje veličinu senzora slike. FormaU slike su isti u oba slučaja. Sočiva (Objektivi) Karakteristika prema kojoj se biraju sočiva je_žižna_daljma (f), veličina koja predstavlja rastojanje od optičkoR ccntra soviča do mesta gde se formira slika scene. Kako žižna daljina'odredujc raslojanje koje kamera može viđcti i njen ugao pokrivanja (što god jc vcća, vidno polje je duže i uže i obrnuto),.to se sočiva bira'ju prema vcličini scene koja se želi vidcti i rastojanja na kome se ona nalazi. Sočiva sc izrađuju sa standardizovanim žižnim daljinama i načcšće se koriste u vidu kombinacije u kompaktnom kućištu. Kombinacija sočiva predstavlja objektiv kamcre, pri ecmu sc kao rcfcrcntni uzima onaj sa žižnom daljinom od 25"mm. Oni sa manjom f su objektivi Sirokog ugla, a sa većom od 25 mm su teleobjektivi. Sočiva mogu biti fiksna, sa nepromcnljivom žižnom daljinom, a mogu biti opremljena zumom — mogućnošću promenc žižne daljine ručno ili automatski (daljinski) u određcnom opsegu. Maksimalni odnos je 20:1, a minimalni 3 : 1 . Vrste kamera Već smo rekli da se kamere prema tehnologiji izrade dele na cevne — Vidikon, Ultrikon, Njuvikon, SIT, ISIT — i poluprovodničke — CCD. Međusobno se razlikuju po osetljivosti i spektiralnoj karakteristici. Pod osetljivošću se podrazumeva veličina odziva na intenzitet upadnog svetla i u tom pogledu sc kamere dclc na standardne (Vidikon, Njuvikon), kamere za nizak nivo osvevljaja (SIT) i kamere za vrlo nizak nivo osvetljaja (ISIT, CCD). Kgmera radi sa rcflcklovanim svcUom sa sccnc, kako vidljivim tako i nevidljivTnT, i njegova količina mora biti dovoljna za aktiviranje senzitivne površine senzora slike. MecfutTm, reH'eklovano svetlo nc sme biti ni suviže velikog intenziteta jer može oštetiti kameru. Da bi sc lujvakvim^slučaicvima smanjila jačina svetlosti ispred sočiva, odnosno objektiva, se postavlja zasun — blenda — određenog otvora. Ovaj otvor se može regulisati ručno ili automatski, a opseg regulacije kazuje pri kakvom odnosu svetlo/tama, odnosno kontrastu, se može dobiti korektna slika scene. U tabeli 3.1 dat je prikaz osetljivosti kamera, a ujedno i nivoa osvetljenosti koje daju prirodni izvori svetlosti u raztiim uslovima i pri refleksiji od 50%. Spektralna karakteristika kamere pokazuje kakav je odziv u odnosu na talasnu dužinu upadne svetlosti. Jcr, svetlo sadrži čitav niz komponenti određenih talasnih dužina (to su kratki lalasi ireda milionitog dela metra) na koje kamere nisu podjednako osetljive. Kao i osetljivost, i ova karakterislika zavisi od vrste fotosenzitivnog materijala senzora slike i predstavlja važan parametar pri odabiru kamere. Na slici 3.2 date su spektralne karakteristike kamera, a uporedo sa njima i odgovarajuće karakteristike izvora svetlosti (prirodnih i veštačkih), kako bi se mogla napraviti komparacija i samim tim izbor podudarnih kamera i svetiljki. 107
Uslovi Dsvetljenosti
Vi di l:on
(•f tcd>
Sunćevo svetlo
10.000
Dnevno s v e t l o
1.000
SIT
Njuvikon
iilll
: .
100
Oblscsn dan
:
'
;
SIT '•;•:•:•'.
CD
/•'.'•-'•.'•:'•:'
;,•;.;.';•.;;
10
Vrlo taman dan Sumralc
1
DubDk sumral;
0, 1
Pun mesec
0,01
Mlad mesec
0, 001
Bvetlost
0,0001
:ve;da
'•:•:'•. •"'••'•'•
1
0.00001
T,»na nod
Tabela 3.1: Primdni izwri svetlosd i osctljivosi kamcra Ž1V1NA
1
>
Specijalne kamere Sem navedenih, standardnih verzija kamcra, postoje i kamere posebnih karakteristika kojc se koriste u tehničkoj zašliti. To su kamere sa igličastim objektivima, videodetektori pokrela i autonomne kamere. Kamere sa igličastim objektivima se koriste za osmatranjeiinutrašnjih prostora, gde bi masivno kućižte kamere narušilo entcrijer, kao i na mestima gde nije poželjno da se vide. Na slici 3.3 dat jc izglcd kamere sa standardnim i sa igličastim objcktivom. Video detektorj)okreta radi kao senzor. On reaguje na promenu svetlosti u slici osmatrene scene, koja nastajekao posledica kretanja lica u kamennom vidnom~poi]u, tako što preko odgovarajuće proccsne clektonike generiše alarm. Autonomne katnere mogu biti sa filmom, a mogu sadržavati video rckorder. Automatski se uključuju na snimanjc pri narušavanju žtićenog prostpra — preko seiižora ža zaStitu prostora ili,ručnih javljača prepada - pri čemu prve načine određcni broj snimaka, a drugc snimc sccnu prema unapred programiranom vremenu snimanja.
.NATRIJUM FHJOHESClriTNA
> SVETIflCT
SA UŽARENfH VIDLJIVO
1.0 .1
-— OLTRACON
^-—
7 ..
>r-NEWVICON \jr-CCD
/
V
^ \
.1
)
.08
3
SL3.3: Kamera sa standardnim (a) i igHčastirn (b) objektivoin
illleon
< 1
4
1C
•
.06
O
/ / / > /
N
\
VIDICON
l
1
\ .01
1 \ \
\
.04
V \
\ 400
300
600
700
»00
90S
1000
1100 A. ( n m )
Izbor kamera Izbor kamera za osmatranje unutrašnjih prostora ne predstavlja neki poseban problem, jer se mnogi parametri mogu predvideti i izračunati. Uglavnom se u te svrhe koriste kamere sa širokim objektivima promera 1/2 inča ili 3/4 inča, a kao svetlosni izvori svetiljke sa užarenom niti ili fluoroscentne svetiljke. To su pretežno fiksne kamere sa automatskom blendom, zatim video detektori pokreta i autonomne kamere. Izbor kamera za primenu u spoljnim prostorima je mnogo teži posao. Tli se podjednako koriste fiksne i pokretne kamere, sa različitim zahtevima u pogledu objektiva i automatske regulacije zuma i otvora blende. Fiksne kamere u spoljnim uslovima su uglavnom sa teleobjektivima, žižnih daljina 50 mm, 75 mm i 150 mm. Kada se koriste u sprezi sa perimetarskim alarmnim sistemom onda objektiv treba tako odabrati da se može pratiti senzorska deonica dužine 100 m. Pokretne kamere se uglavnom koriste na ulazima i na pojedinim mestima u krugu štićenog kompleksa gde je potrebno osmatranje neke šire zone. Pokretanje kamera je gore-dole (90°) i levo-desno (360°), ru-
SL 3.2: Spektralne karaheristike kamcra i svetiljki
108
i
109
čno ili automatski pomoću odgovarajućih prekidača. Pri ovome treba izabrati senzor slike od 3/4 inča ili \_ inč, kako bi se dobila bolja rezolutija slike (slika sa više detalja). Inače, zahtevi za rezolucijom se mogu podeliti u tri nivoa: detekcija, prepoznavanje i identifikacija. Detckcija rnora biti takva da omogući operateru da vidi objekal u vidnom polju kamcrc. Prcpoznavanje zahteva povećanu rezoluciju u odnosu na detekciju, tako da opcratcr može odrediti vrstu objekta (lice, životinja). Idcntifikacija zahteva jošvcću rezoluciju, tako da operater može identifikovati objekat na bazi detalja njegove pojave. Osvetljenje za rad TV kamcra trcba odabrati onako kako je to dato u poglavlju „Bezbednosno osvelljcnje". Tamo gde nema mogučnosti za prilagođavanje osvetljenja zahtavima kamera, uz kamere treba koristiti IC reflektore. Oni generišu svetlo, nevidljivo za čovečje oko, a omogućuju kamerama da normalno rade. MONITORI Za osmatranje slike sa kamcra najčešče se koriste monitori ekrana 31 cm i predviđa jedan većeg ekrana (51 cm) kao kontrolni, preko koga se vrši snimanje ekscesnih situacija na vidco rekorderu. Često pitanje koje se postavlja pri projcktovanju TV sistema zatvorenog kruga je: ,,Da li treba svaka kamera da ima svoj monitor, odnosno treba li ići na princip osmatranja jedna kamera—jedan monitor?". Pitanje se ne postavlja slučajno, a odgovor nije nimalo jcdnostavan. Jer, princip osmatranja određuju mnogi faktori, počev od složcnosti samog sistcma, broja predviđenih kamera, značaja pojedinih nadzornih punktova, mogućnosti praćenja od strane dežurnih lica i sl. Praksa je pokazala da u nekim primenama treba prihvatiti princip „jedna kamera—jeđan monitor" i to uglavnom u slučajcvima kada sistem ima manji broj kamera — do četiri. Pri većem broju kamera jedan monitor treba koristiti za prihvat slike sa dve i više kamera. Razlozi za ovakvu preporuku su višestruki. Prvo, lice koje dežura u centru tehničkog obczbeđenja ne može fizički da prati više od četiri do šcst monitora. Jer, to je vrlo monotono i zamorno. Drugo, nema ni potrebe pratiti sliku sa svake kamere kontinualno svih 24 časa, jer se dogadaji od interesa za posmatrača dešavaju u par sekundi do nekoliko minuta. Treće, kamere koje su spregnute sa alarmnim sistemom se automatski uključuju na snimanje pri pojavi alarma. I, na kraju, ovakav sistem je jeftiniji. Da bi sistem u ovom slučaju efikasno funkcionisao, potrebno je izvršiti programiranje redosleda prikazivanja i dužine trajanja slike sa svake kamere, pri čemu se mora predvideti mogućnost dužeg zadržavanja određene slike na ekranu, ručno, ako se za tim ukaže potreba. Rastojanje operatera od ekrana i vidni ugao osmatranja slike su dva značajna parametra pri formiranju TV pulta u centru tehničkog obezbedenja. Tako se preporučuje da vertikalni ugao gledanja ne pređe 30°, a horizontalni 45°, 110
ako se žcli održanjc distorzijc slikc u prihvatljivim granicama. Takođe postoje preporuke za minimalno i maksimalno rastojanje operatera od ekrana standardnih veličina. 3. Bezbeđnosno osvetljenje S U ok\dru CCTV sistcma se rešava i bezbednosno osvetljenjc, kako bi se obezbedio potreban nivo osvetljaja za rad kamera u svim uslovima. Osvetljenje prcdstavlja značajan faktor u tehničkoj zaštiti u okviru efekta procene, pa i uvodenjc termina „bezbednosno osvctljenje" ima svoje puno opravdanje. Ono nije vezano samo za mogućnost korektog rada TV sistema, več služi kao pomoć službi fizičkog obezbcđenja u idcntifikaciji potencijalnih neovlašćenih prilaza objcktu i njcgovim prostorima. Pri ovome ne treba zanemariti ni njegovo psihološko dcjstvo: bezbednosno osvetljenje odvraća od pokušaja neovlašćenog ulaska. Posebno treba voditi računa o cfikasnosti osvctljenja u oležanim vremenskim uslovima (magla napr.), kao i u uslovima nestanka napona gradskemreže. U ovom drugom slučaju treba obezbediti ncko minimalno osvetljenje iz rezervnog napajanja. Postoji mogućnost povezivanja osvetljcnja sa alarmnim sistemom, tako da se ono uključuje automatski u onoj zoni gde se alarm pojavio, a po potrebi i susednim, kako bi dogadaj mogao da se prati. Pri rešavanju bezbednosnog psvetljenja, pogotovo ako je ono u funkciji i CCTV, znatnoje kompleksniji pristup spoljašnjcm nego unutrašnjem osvetljenju. Jer, spoljni uslovi nisu stalični, oni se menjaju u zavisnosti od vremenskih uslova i raznih drugih spoljnih uticaja, a projektovana sprega osvetljenje — TV sistem treba da bude uvek u funkciji. Zato ćemo mi u najkraćim crtama razmotriti problematiku rešavanja spoljažnjeg osvctljenja. Kada se radi o spoljažnjem osvctljenju postojc dva koncepta: kontinualno osvetljenje i osvetljenje sa prckidanjem. x Kontinuainojosvetljenjejestalno uključcno u uslovima smanjenevidljivosti i služi, kako za osmalranje perimetra objekta i podršku CCTV-a, tako i za odvraćanja od neautorizovanog ulaska. ^ Osvetljenje sa prekidanjem sejiključuje sanro prialarmu, i to automatski, u onoj zoni koja je narušena. Na ovaj način se štedi energija, ali i odlaže vreme procene^a}, 1 —_5„sec. Jer, tolikojyremeaa. treba da se blendaTcamere prilagodi povećanom nivou svetlosti. Sem toga, same svetiljke imaju svoje vreme startovanja. To, a i još niz drugih faktora, treba imati u vidu pre donošenja odluke o tome koji koncept prihvatiti. Kada se ta odluka donese, onda se definišu zahtevi za osvetljenje. 1b su, pre svega, intenzitet osvetljcnosti, odnos sveilo/tama (kontrast), spektralna karakteristika i vreme startovanja. Osvetljenost (definiše se horizontalna i vertikalna osvetljenost) trebada bude takvog intenziteta da njcgova reflcktovana komponenta od scene može da 111
)
aktivira_fot.osenzitivnu povržinu senzoraslikc. Kako jcpriovomerefleksijarazličita~žlTrazne vrste površina, to trcba uzeti u obzir i stcpen reflcksije, kao i uticaj prirodnih svetlosnih izvora na osvctljcnost scenc. U tabcli 3.2 dat je stepen refleksijc za nekoliko vrsta podlogc, a u labeli 3.1 nivo osvctljcnosti za prirodne izvore svetlosti pri rcflcksiji od 50%. Odnos svetlo / tama jc čak i važniji zahtcv za osvclljcnje od samog nivoa osvelljenosti. Taj odnos pokazuje razliku između najsvetlije i najtamnije površine u kamerinom vidnom polju. Ako je on prcvclik, javiće se nekorektnost u slici, jer se blenda kod kamere automatski podežava na prosečnu osvetljenost scene i nema takav dinamički opseg da bi prihvatila svetlosne ekstrcmume. Ovaj odnos treba zadržati na nivou 6:1. Tabela 3.2: Reflcktovano svctlo Snimana površina Prazan parking prostor
Rcfleksija (%) 5
Fluoroscentne svetiljke — kod njih svctlo proizvode fluoroscentne čestice pobudene električnim lukom unutar dugc staklcne cevi ispunjene živinom parom. Najveći dco spektra je vidljiva sveilost sa nckim izraženim spektralnim linijama. Gasne svetiljke nose zajednički naziv HID (Iligh Intensity Discharge) i sve rade na istom principu — generišu svetlost prolaskom električne struje kroz pare određenog elemcnta. Za razliku od onih sa užarenom niti i fluoroscentnih, ove svetiljke uglavnom ne daju kontinualni spektar, već diskretan, zbog čega teže razlikuju boje. Izuzetak je metal — halid. Čctvna važna odlika svcliljki — brzina startovanja — varira od trenutne (kod svetiljke sa užarenom niti) do 10 minuta (kod natrijumove niskog pritiska). Zato se ove prve koriste samo kao rezcrvne i drže uključene dok se ne uspostavi stacionarno stanje sa nekom drugom vrstom svetiljki. U tabcli 3.3 dat jc uporcdni prcglcd karaklcristika opisanih svctiljki. Tabela 3.3: Uporcdni preglcd karakleristika svetiljki
Zatravljena površina sa drvećcm
• )
Svetlosna karak. izvora ]uxAval
Startovanje
Vek svetiljke u h
sa užarenom niti
21
trenutno
750-1.000
odlićno
Fluorescentna
62
brzo .
7.500-10.000
Metal-halid
odiićno
80
65
3-5 njin.
10.000-15.000
Živina
odlićno
4S
3-7 min.
16.000-24.000
70
Natrijum visokog pritiska
slabo
Stakleni prozori i zidovi
127
4-7 min.
16.000-24.000
slabo
Površina pod sncgom
85
Natrijum niskog pritiska
183
8-10 min.
16.000-24.000
nikakvo
Zgrade od crvene ciglc
35
Neobojena betonska zgrada
40
Parking sa automobilima
40
Objekat obložen aluminijumom
Spektralna karakteristika pokazuje zavisnost isijavanja svetiljke od talasne dužine komponenti svctlosnog spcktra. Kako su kamere osetljive na ograničeni opseg svetlosnog spektra (određenu boju), to treba izabratijakvevrstesvetiljki da im isijavanje bude maksimalno u opsegu zaTcoji su kamere najosetljivije, odnosno treba izvršiti određeno prilagođcnje. U protivnom, biće slab efekat osvetljenosti, pa će biti potreban mnogo jači izvor svetlosti da bi se postigao isti kvalitet slike. Spektralne karaktcristike svctiljki kojc se koriste u CCTV sistemu date su na slici 3.2 uporedo sa karakteristikama TV kamera. Tb su: svetiljke sa užarenom niti, fluoroscentne i gasne svetiljke — živine, metal-halid, natrijumove visokog pritiska i natrijumove niskog pritiska. Svetiljke sa užarenom niti — kod njih svetlo proizvodi usijano vlakno unutar staklenog balona. Najveći deo spektra je vidljiva svetlost.
Vrsta svetiljke
Razlikovanje boj
IV SISTEMI ZA KONTROLU PRISTUPA 1. Namena sistema Primarna funkcija sistcma za kontrolu pristupa je registracija ulaska i izlaska i identifikacija svih lica koja imaju potreba da uđu u restriktivne prostore. Prvi stepenik u kontroli pristupa je fizička barijera, koja sprečava prilaz ograđenom prostoru, a gde su ulazi strogo definisani i pod nadzorom osoblja službe fizičkog obezbedenja. Svako lice koje želi pristup mora biti identifikovano i tu funkciju, za objekte sa malim brojem zaposlenih i ređim posetama sa strane, vrše dežurna iica na ulazima. Međutim, kod objckata gde ima više zaposlenih i gde je frekvencija saobraćaja povećana, kao i kod vrlo osetljivih objekata, gde oslonac isključivo na lica fizičkog obezbedenja nije dovoljno pouzdan, koriste se razne vrste tehničkih
112 113
sistema za kontrolu pristupa. Sem povcćane bezbednosti, njihova primena smanjuje i broj mesta nadziranih od strane lica fizičkog obezbedenja. Generalno gledano, tehnički sistemi za kontrolu pristupa baziraju na tri tehnike koje na određcni način utvrđujc autorizovanost lica za ulazak u osetljiv prostor i, po dobijanju potvrde, daju dozvolu za ulazak. Prva tehnika se zasniva na poznavanju šifre za olvaranje brave, druga na posedovanju idenlifikacionc kartice ili bcdža i trcća na prcpoznavanju neke fizičke osobenosti lica koje traži pristup. Pri ovome je moguće vršiti kontrolu u tri nivoa, na ulazu u krug objekla, na ulazu u sam objckat i na ulazu u kritičnu prostoriju, i povezati sistcm sa alarmnim sistemom.
Pri ovakvom načinu kontrole pristupa moguće jc imati podatke ko je ušao, gde i kada, moguće je voditi cvidcnciju radnog vremcna i ostale statistike potrebne korisniku. Sve podatke je moguće memorisati i na zahtcv tražiti njihov ispis i štampanje. 1 [ 1 "1 •*« —1~
Hi
2. Vrste sistema ELEKTRONSKA ŠIFRA Elektronska šifra sadrži dve funkcionalne ccline, tastaturu i memorisanu šifru (sl.4.1a). Pravilno otkucana šifra na tastaturi aktivira rezu električne brave u vratima i time poznavaocu šifre omogućuje ulazak u štićeni prostor. Sistem je jednostavan, ali zato pruža nizak nivo bezbednosti ulaska. Prvo, zbog toga što jednom otvorcna vrata omogućuju ulazak i drugim licima često neovlašćenim, i drugo, što se šifra može lako otkriti i zloupotrebiti. Iz navedenih razloga, kada se radi o osetljivim prostorima, elektronska šifra se kombinuje sa drugim tehnikama kontrole pristupa. IDENTIFIKACIONE KARTICE Sistemi za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica spadaju u najrasprostranjenije sisteme ove namene. Kodirana kartica, po izgledu i dimenzijarna slična kreditnoj, nosi podatke o korisniku, a identifikacija se obavlja njenim jednostavnim uvlačenjem u čitač ili približavanjem na odredeno rastojanje. Prema načinu izrade i kodiranja mogu biti magnetne, induktivne, Wiegand, bar kod, beskontaktne (aktivne i pasivne), i čip. Čitač kartice se postavlja pored ulaza u osetljiv prostor i može sc koristiti na dvojak način, kao samostalna jedinica i kao deo sistema kontrolisanog računarom (sl. 4.1 b i c). Kada se čitač koristi kao samostalna jedinica njegova jedina funkcija je da po registraciji lica deblokira elektromehaničku bravu i omogući pristup u restriktivan prostor, slično elektronskoj šifri. U drugom slučaju on ima više funkcija, složenije je konstrukcije i predstavlja deo sistema u kome ima veći broj kontrolnih mesta, odnosno veći broj čitača. Tada on elektronski očitava podatke sa prinete kartice i šalje ih ka nadzornom terminalu — centru tehničkog obezbeđenja. Preneti podaci se porede sa memorisanim podacima i za par sekundi stiže podatak.da li treba dozvoliti pristup. Kada se pristup dozvoljava, čitaču se šalje komanda za otvaranje elektromehaničke brave. 114
Sl.4.1: Elektronska Sifm (a), čuači kanicc (b) i bcskomaktni čhač (c)
Isto tako opisana kontrola pristupa omogućuje poništenje izgubljene ili ukradenc kartice, kao i zabranu ponovnog ulaska u rcstriktivan prostor istom karticom ako nije izvršena registracija zadnjeg izlaska iz tog prostora. Ovo drugo sprečava ulazak uz pomoć kartice koja je dobačena od strane lica koje se već nalazi u kontrolisanom prosloru. Kako se kartični način kontrole svodi na posedovanje kodirane kartice koja „otvara vrata" njenom nosiocu, to je mogućnost zloupotrebe usled njenog gubitka ili namernog otuđenja prilično velika. Zato se i ovaj sistcm kombinuje sa drugim, najčešče sa clcktronskom šifrom i telcvizijom zatvorenog kruga. FIZIČKE OSOBENOSTI Metode kontrole pristupa bazirane na fizičkim osobenostima nose naziv i biometrijske metode iz prostog razloga što se oslanjaju na biološke karakteristike lica koje traži pristup. Zajedničko za sve ove mctode je da se određena osobenost lica, putem očitavanja na odgovarajućem uređaju na ulazu, poredi sa memorisanim podacima. Ukoliko postoji podudarnosl izmedu merene i memorisane veličine pristup se dozvoljava. Memorisani podaci mogu biti u samom uredaju, kada se on koristi kao samostalan, ili u bazi podataka smeštenoj u ccntralnom uredaju, kada postoji više kontrolnih punktova. Rukopis, olisak prsta, gcomctrija šakc, boja glasa i izgled mrežnjače oka su fizičke osobenosti koje predstavljaju bazu za izgradnju biometrijskih sistema za kontrolu pristupa. Rukopis Pri korišćenju rukopisa u svrhu identifikacije moguće je govoriti o dva načina utvrdivanja auientičnosti ove osobenosti. Prvi način je poluautomatski i svodi se na vizuelno poredenje ponuđenog i storniranog potpisa, dircktno ili uz pomoć televizije zatvorenog kruga. Koristi se uglavnom u bankarskom poslovanju. 115
Drugi način je potpuno automatizovan, bez potrebe asistencije dežurnih lica i ima značajnu primcnu u kontroli pristupa. Tu se kao fizička osobenost ne koristi izgled ispisanog potpisa, vcć način na koji se on ispisuje, tj. njegova dinamika. Parametri dinamike — brzina, ubrzanje, pritisak — se mere i memorišu, a kasnije porede. Pri ovomc se potpisivanje vrši na posebnoj podlozi elektronskom olovkom (sl.4.2a).
) Sl.4.3: Geomctrija šakc (a) i inrc'njača oka (b) •
Sl.4.2: Rukopis (a) i oiisakprsta (b)
>
Otisak prsta Opredeljcnje za ovakvu vrstu idcntifikacijc bazira na činjenici da je verovatnoća da dvoje ljudi, uključujuči i blizancc, ima isti otisak prsta manja od jedan prema milion. U razmatranju ove problematike postoje dva fundamentalno različita pristupa, koja rezultuju i u vrsti urcdaja koji cgzistiraju na tržištu. Prvi pristup vodi ka jednostavnom poređcnju memorisane slike otiska prsta sa slikom koja se dobija skaniranjem na ulaznom uredaju (sl.4.2b). Drugi metod uzima uzorke sa više mesta na jagodici prsa, odrcđujući tačnu lokaciju i orijentaciju svake šare na njima, i porcdi tako sintctizovanu sliku sa mcmorisanom. Geometrija šake Korišćenje ove mctodc bazira na tvrdnji da jc geometrija čovečje šake jedinstven biometrijski idcnlifikator, mcrljiva karakteristika gde se može pogrešiti najviše do 0,1%. Ako se uz to dodaju i drugi parametri, kao što je, na primer, odbijanje svetlosti od kože pojedinca, onda su jasna opredeljenja za ovakvu tehniku kontrole. Sistem snima kompletnu geometriju šake — dužinu prstiju, razmak između njih, oblik, širinu šake — i to poredi sa memorisanim podacima (sl.4.3a).
Boja glasa Do sada su razvijena samo dva sistcma koja vrše identifikaciju na bazi boje glasa i oba su novijeg datuma. Rcfercntni uzorak glasa sa odabranim rcčima se digitalizuje i memoriše u centralnom uređaju, koji nadzire više ulaznih mcsta. Komunikacija sa centralnim uredajem je prcko uredaja koji sadrži običnu telefonsku slušalicu i šifru za ulazak u sistcm. Pri odredenoj podudarnosti tcksta izrečenog u slušalicu i memorisanog dobija sc potvrda za lcgalan ulazak. Mrežnjača oka Raspored krvnih sudova na mrežnjači čovečjeg oka je jedinstvcn, što znači da ne postoje dve osobc kod koj ih sc on možc podudariti, uključujući i blizance. Ova pretposiavka je i naučno potvrđena od stranc amcričkih stručnjaka na osnovu njihovog višegodišnjeg opscžnog istraživanja. Do danas je razvijcn samo jcdan urcdaj koji korisli ovakav način identifikacije. Sam postupak sc sastoji u skaniranju mrcžnjače oka gledanjcm u ulazni uređaj sličan dvoglcdu i poredenjem dobijcne slike sa slikora u bazi podataka (sl.4.3b). 3. Izbor sistema Izbor sistema za kontrolu pristupa zavisi od viže činilaca, a pre svega od osetljivosti restriktivnog prostora, broja lica koja u njega legalno ulaze, broja ulazaka i izlazaka, kao i potrcbe za vođcnjem evidencije o prisulnosti. Bitne odlike svakog sistema, koje se moraju imati u vidu pre donošenja odluke o njegovoj primcni, su: otpornost na falsifikovanje, propusna moćsistema i greška sistema. 117
116
OTPORNOST NA FALSIFIKOVANJE Otpornost na falsifikovanje odrcduje stcpen sigurnosti sistema. Biometrijski sistemi na bazi prepoznavanja govora, mrcžnjače oka i dinamike potpisa se smatraju najotpornijim na falsifikate. Otisak prsta i geometrija šake se smatraju srcdnje do visoko otpornim (to zavisi od načina obrade karakteristike), dok idcntifikacione kartice nudc rclativno nisku otpornostna falsifikovanje. Kod njih ova karakteristika zavisi od tehnologije izrade kartica i načina njihovog kodovanja. PROPUSNA MOĆ SISTEMA Propusna moć označava broj lica koja se mogu registrovati na odredenom ulazu u jedinici vremena (u jednom minutu). Ona zavisi od vrste primenjenog sistema i kod sistema sa karticama, kada sc oni koriste bez šifre, potrebno prosečno vreme za rcgistraciju iznosi oko 3 sekunde. To znači da se u jednom minutu može registrovati 20 lica, što predslavlja propusnu moć tog sistema. Taj broj može biti i veči ako je čitač prolazni (kartica se provlači a ne uvlači u čitač). Ukoliko je čitač sa šifrom, onda se propusna moć znatno smanjuje jer je za ukucavanje šifre potrcbno oko 5 sekundi. Kod bfometrijskih sistcma potrebno je duže vreme za idcntifikaciju, pa oni imaju manju propusnu moć. Tako je kod sistcma šifra + gcometrija ruke i šifra + otisak prsta ovo vreme 5-10 sekundi, a za dinamički potpis i mrežnjaču oka 10-20 sekundi. Ovo sve pod uslovom da sistcm ispravno funkcioniše i da lice poštuje proceduru registracije. GREŠKE SISTEMA Kod sistema za kontrolu prislupa postoje dve grupe grešaka i to: — Tip I, pogrešno odbijanje — FRR (False Rcception Rate), kada sistem odbije autorizovano lice i — Tip II, pogrešno prihvatanje — FAR (False Acception Rate), kada sistem dozvoli pristup neautorizovanom licu. Greška tipa I nastaje kao posledica nepoštovanja procedure očitavanja ili zbog oštećenja identifikacionog clementa. Ova greška sa bezbednosnog aspekta nije kritična i najčešće se otklanja ponavljanjem proccdure pristupa. Greška tipa II predstavlja ozbiljan problem i težnja je da ona kod sistema bude što manja. Elektronske Sifre nemaju ni jednu od ovih grcšaka: ukucani broj je tačan ili pogrešan. Identifikacione kartice mogu biti zaprljane, ogrebane, savijene ili demagnetizovane, zbog čega je očitavanje otežano, pa kod njih postoji u određenom procentu greška tipa I. Međutim, greške tipa II nema jcr je teško nevažeću karticu toliko izmeniti da ona bude korektno očitana. Kod biometrijskih sistema stvari stoje sasvim drugačije, jer je identifikacija bazirana na verovatnoči da je određena karaktcristika svojstvena samo jednom 118
licu. Pošto postoje izvcsna ograničenja u tačnosli i ponovljivosti fizičkih merenja i kako se i sama fizička osobenost može s vrcmena na vreme promeniti (boja glasa zbog promuklosii, dinamika potpisa zbogstrcsa, otisak prsta i gcometrija šake zbog fizičkih ožtcćcnja), to kod ovih sistcma postoje obe vrste grešaka. Kolike će one bili zavisi od vrste identifikacionog sistema i njegovog proizvođača. Ovde poscbno treba napomenuti da medu greškama tipa I i tipa II postoji odredena zavisnost i da sc tu prave određcni kompromisi. Jer, ako bi sistem bio tako podešen da on ima apsolutnu sigurnost pri identifikaciji, tada bi imao neprihvatljivo visok nivo pogrešnog odbijanja. KOMBINOVANI SISTEMI Teško je očekivati da jedan sistem može zadovoljiti sve zahteve koji se pred njega postavljaju, pogotovo ako sc zna da jc svaki od njih na neki način ranjiv. Tako, sistcmi na bazi šifre i identifikacione kartice samo verifikuju podatke i daju ili ne dozvolu za ulazak. To znači da svako ko poznaje važeću šifru, ili ima odgovarajuču kodnu karticu, može uči u kontrolisani prostor, bez obzira da li je za to ovlašćen ili ne. Za razliku od njih, biometrijski sistemi utvrduju identitet lica koje traži pristup i pri pozitivnoj identifikaciji daju dozvolu za ulazak. Međutim, ni oni nisu nepogrešivi, pa može doći do odbijanja autorizovanog lica i prihvatanja neautorizovanog. Ove greške su uglavnom posledica nesavršenosti mehanizma uporedivanja i nepravilne pozicije pri identifikaciji. Zbog toga se preporučuje primena kombinovanih sistema, koji će po izvršenog verifikaciji omogućiti i identifikaciju lica. Najčešće se kombinuje elektronska šifra sa kartičnim sistemom ili biometrijskim, a kao dopuna ovim kombinacijama, pogotovo kada se radi o ulascima u vrlo osetljive prostore, koristi se i tclcvizija zatvorcnog kruga. Na slici 4.4 dat je primer jedne takve kombinacije.
SL 4.4: Primena TVsistema u kontrolipristupa
119
SPREGA SA ALARMNIM SISTEMOM Sprega sisiema za kontrolu pristupa sa alarmnim sistemom omogućuje ulaautorizovano" lica u Siićen prostor bcz izazivan a alarma i bcz poziva ope-
Sfe a u S Z o m cemru pr/ulaska u taj prostor. Kao Sto je kart.com moguće deblokirati elektromehaničku bravu, tako je moguce isključiti i senzor u restriktivnoj prostoriji.
V KOMUNIKACIONE VEZE I SISTEMI ZA KONTROLU OBILASKA OBJEKTA (\L)Koniunikacione veze Sem standardnih komunikacionih vez3 kojc redovno postoje u objektima (telcfonske i interfonske) treba poscbno predvidcti komunikacione veze u svrhe bezbednosti. Ovc vcze imaju slcdcće osnovne funkcijc: — održavanje mobilnosti lica službe fizičkog obczbcđenja, — brzo uspostavljanje komunikacije (linija nikada nijc zauzeta) u.cilju obaveštavanja, kako bi se minimiziralo vrcmc odziva u opasnim situacijama. Pri ovome se nikada ne trcba osloniti samo na jcdnu vrstu bezbednosne veze, jer one moraju bili stalno u funkciji, pa otkaz jcdne mora omogućiti prelazak na drugu. Inače, ove veze služe za stalno komuniciranje izmedu svih punktova fizičkog obezbcđcnja i ccntra tciiničkog obezbedenja, a u ekscesnim situacijama i sa viSirti hijcrarhijskim nivoom. U bezbednosne svrhc koriste sc dvc vrste komunikacionih sistema: žični i bežični. ŽIČNI SISTEMI Žični sistemi su najčcš'će baziranš na intcrfonskim vczama (klasični i elektronski interfoni), pri čcmu su moguće komunikacione kombinacije „jedan sa svakim" i „svaki sa svakim". U prvom slučaju sc u centru obezbcdenja nalazi centralni intcrfon preko koga se uspostavlja veza sa svakim mcstom gde dežuraju lica fizičkog obezbeđenja. Pri ovome to može biti pojedinačno pozivanje, a može i istovremeno svih priključenih perifernih jedinica, pri čemu postoji i mogućnost provere ispravnosti Jinije i napajanja. Druga vrsta sistcma, „svaki sa svakim", omogučuje i međusobnu komunikaciju svih stražarsklh mcsta. U okviru tehničke zaštite interfonski sistem služi i za najavu ulaska lica u restriktivne prostore. Tada sc obično kombinuje sa elektromehaničkom bravom, koja se po identifikaciji liča deblokira odgovarajučim tasterom iz štićene prostorije i TV kamcrom (video intcrfoni). BEŽIČNI SISTEMI Dok su interfoni stacionarni uredaji, bežični sistemi se mogu korisliti i kao stacionarni i kao mobilni. To su radio veze koje se mogu uspostavljati na više načina i u te svrhe se koriste: — ručne radio stanice za dvosmerno komuniciranje u pokretu, — dvosmerno komuniciranjc: fiksna stanica u centru obezbcđenja — ručna radio stanica i — jednosmerno selektivno pozivanje i obaveštavanje — pejdžing sistem — gde se veza ostvaruje iz CTO sa imaocem prijemnika (najčešče džepnog). 121
120
2. Sistemi za kontrolu obilaska objekta Preglcd objekta, pogotovo van radnog vremena, je važna karika integralnog programa obezbeđcnja. Pri tome se ne misJi samo na funkciji zašthe od provale i krađe, već vrlo često i na funkciju ranog otkrivanja požara. Zato je i savesno obavljanje ove dužnosti jedan od preduslova za održavanjc potrebnog nivoa bezbednosti objekta. Usvrhekontroleradalica kojasu zaduženaza obilazakobjckta,a izbognjihove lične bezbcdnosti, koriste sc dvc bazne vrste elektronskih sistema (ranije su korišćeni mehanički satovi) i to: — sistemi projektovani samo za tu namenu pod zajedničkim nazivom ,,Guard watch" — („nadzor Čuvara") i — sistemi za kontrolu pristupa sa idcntifikacionim karticama. Zajedničko za oba ova sistema je to što sadrže tri funkeionalne celinc, medusobno sprcgnute žičnim putcm, bcžično ili kombinovano. To su: — kontrolna stanica (čitač karlice), koja se postavlja na mesto koje treba obići i koja ima svoj kodni broj, — satna jedinica (identifikaciona kartica), koju čuvar nosi sa sobom i koja takođe ima svoj kodni broj i — čitač podataka (nadzorni terminal), koji se nalazi kod lica zadužcnog za kontrolu rada službe fizičkog obezbedcnja ili u centru tehničkog obezbeđenja. Kod većine „Guard watch" sistema, pomenuti elementf sistema egzistiraju kao samostalne jedinice, izmedu kojih nema nikakvih žičnih veza, a postupak registracije i očitavanja podataka je vrJo jednostavan. Pri obilasku objekta čuvar prislanja svoju satnu jedinicu uz svaku kontrolnu stanicu u zoni koju treba da obiđe. Na taj način satna jedinica očitava kodni broj stanice (odnosno mesto obilaska), datum i vreme i to memoriše. Usatnoj jedinici se mcmorišu i svi drugi podaci značajni za efikasno funkcionisanjc sistema, kao što su: stanje napajanja, nepravilno rukovanje, pokušaj untftenja jedinice i sl. (sl. 5.1.). Čitač podataka prihvata, obrađuje i prikazuje na svom display-u memorisane podatke sa prinete satne jedinice, a isti se mogu i štampati na štampaču. Takođe, postoji mogućnost povezivanja čitača sa centralnim procesnim uređajem u CTO, u cilju prezentacije i memorisanja svih prikupljenih podataka. U zavisnosti od primenjenog sistema mogu se postići različiti nivoi programiranja tura obilaska. NajviSi nivo programiranja se dobija uz pomoć kompjutera. Kompjuterizovani sistemi dopuštaju programiranje sa promenljivim redosJedom obilaska pojedinih stanica i promenljivim vremenom između tura. Pri ovome se kao baza programa uzimaju broj tura koje treba ispuniti i broj stanica po jednom obilasku. Sem toga, oni izazivaju automatsko alarmiranje ako ima određenih odstupanja od programiranog redosleda, odnosno ako se čuvar u 122
određeno vreme ne pojavi na odredenom mestu. Na ovaj način sistem „brine" i o bezbednosti osobJja, jer nedolazak na odrcdižte može značiti da se nešto desilo. I joS nešto. Ovakav sistem omogućujc brz izlazak na lice mesta preusmeravanjem najbližih čuvara na mcsto događaja.
SL J. /..' „ Guard watch " slsicm
VI CENTAR TEHNIČKOG OBEZBEĐENJA Sva oprema za nadzor i upravljanjc sistemom telmičke zaštite se sme^ta na jednom mestu — u centru tchničkog obczbcdenja (CTO). Centar tehnfčkog obezbedenja se može formirati na nivou štićenog objekta kao iokalni, kada nadziresamo taj objekat, i na nivou jcdnog područja, kao centralizovani, kada nadzire više disJociranih objckata. 1. LokaJni nadzor
Koja će oprema biti smcžfena u centru obezbeđcnja zavisi od kompleksnosti zaštitnih sistema koje nadzire i žcijenog protokoliranja dogadaja. Tako lokalni ccntar može sadržavati samo alarmnu ccntralu sa napajanjem i indikatorima alarma, sme^tenu u prijavnfci objekta i zaposednutoj samo u toku radnog vremena. Van radnog vremena dojava se prosleđuje u SUP ili na neko drugo za to odredeno mesto, ili jedjiOStavno ogla&ava spoljnom sirenom u Jokalu. Lokalni centar može prcdstavJjati i jedan kompleksan ccntar sa brojnim uredajima, kada je u pitanju zažftita industrijskih kompJeksa, banaka i drugih većih i značajnijih objekata. U tom slučaju on jc stalno zaposednut, a posebna se pažnja mora posvetiti izboru njegove lokacije i uređenju enterijera. Ovo iz sledećih razloga: - što je to mesto gde se inogu dobiti sve informacije o tehničkom obezbeđenju, te da treba da bude izdvojeno od uticaja okoline, slučajnih i namernih poseta, - Sto se tu sme^ta osetJjiva i skupa oprcma, za koju su potrebni određeni ambijentalni uslovi,
— što tu stalno borave dežurna lica, kojima trcba obezbcdiii odgovarajuće uslove za boravak i rad, — što sa tog mcsta idu svi inslalacioni vodovi za sistcm tchničke zaštite. Zbog toga je prislup u ccntar obczbcdcnja strogo restriktivan, uz korišćenje nekog od načina kontrole pristiipa i zašlite opreme i podataka. Kod razudcnih objckata, gdc alarmnim sistcmom trcba da bude obuhvaćeno više nezavisnih celina (ili etaža), najpogodnije je formirati alarmne podcenlrale po tim celinama. To pojcdnostavljuje rukovanjc sistemom i olakSava intervenciju uslučaju otkaza pojcdinihnjcgovih komponenti. Ovakvo rcšenje jei jeđino moguće u slučajevima kada su rastojanja od štićenih proslora do centra tehničkog obezbeđenja vcća od onih koja mogu biti premoštena na relaciji senzor-alarmna centrala. Jer, ne zaboravimo, senzori se napajaju iz alarmne centrale i dužina scnzorskc linijc je ograničcna. Alarmne podcentrale (PCi do PCn, sl. 6.1) bi se u tom slučaju posrcdstvom odgovarajućeg interfejsa priključile na centralni proccsni uredaj CPU u CTO. Sa ovog urcdaja bi se slale komande za upravjjanje alarmnim sistemom i primalc signalizacijc sa štičenih punktova, za šta uz CPU postoje i pcrifcrne jcdinice. U stvari, radi se o kompjuterizovanom centru obezbedenja gde se veza izmedu podcentrala i centralnog procesnog uređaja rcalizuje telcfonskim paricama, a pod stalnim nadzorom bi bio samo CPU. Ukoliko se radi o objektu koji ima visok nivo zaštite, onda će u CTO biti smešteni i uređaji za nadzor nad ostalim sistcmima tehničke zaštite. Blok šema jednog takvog složenog kompjuterizovanog sistema data je na slici 6.1.
Sl. 6.1.: Blok icina nadzomo-upravljačkog sistcma
U okviru centralnog procesnog uredaja su jedinice za radni i intervencijski protokol, kao i mcmorijske jedinice kojc omogućuju željeno protokoliranje. Za predviđene protokole služi video terminal na kome se dobijaju i instrukcije 124
za operatera i prikaz svih dogadaja u sistcmu, tasiatura za komunikaciju operater-CPU, kao i printcr za žtampanje svih dogadaja u sistcmu. Na sinoptik tabli je u odgovarajućoj razmcri prikazana situacija kompleksa sa optičkom indikacijom stanja senzorskih linija pcrimetra, kao i optičkom identifikacijom dela objckta u kome je došlo do alarma. Kod objckata koji imaju nižinivo zaštitcsastavccntraćesejednostavnodobiti eliminacijom sistcma koji zaštitom nisu predvidcni. Sistem za nadzor i upravljanje se najčešćc svodi na alarmnu centralu i komandno-kontrolni TV pult, sa odgovarajučom sinoplik tablom. 2. Centralizovani nadzor Uvodenje ccntralizovanog sistcma za nadzor i upravljanje na odredenom području zahtcva jcdno šire sagledavanjc činilaca koji su od značaja za opravdanost ove, ne male, inveslicije. U kontckstu toga, ističu sc tri aspekta sa kojih ovu opravdanost treba podržati i lo: bczbcdnosni, tchnički i ckonomski. Sa bezbednosnog aspekta uvodcnjc centralizovanog sislema ima svoju opravdanosl zbog: — povećane brzine intcrvencijc, jcr se informacije o cksccsnoj situaciji blagovremeno prenose na nadlcžno mcsto, — pojačane kontrole ispravnosii Tokalnih zašlitnih sistema i prenosnih puteva, čime se postižc njihova stalna pogonska sprcmnost, odnosno redovno održavanje i servisiranje, — postizanje veće odgovornosti korisnika štićcnih objekata, jer se svi događaji u sistemu memorišu, što pruža mogućnost utvrđivanja krivice u slučaju ekscesa. Sa tehničkog aspekta opravdanost sc oglcda u: — primeni mikroproccsora u uredajima sisicma, Sto omogućuje uspešnu realizaciju željenih funkcija i prilagođenje programske podržke konkretnih zahtevima, — mogućnosti objedinjcnja nadzora i upravljanja različitim funkcijama lokalnih sistema, — mogućnosti prožircnja sistcma s obzirom na kapacitct i nove funkcije. Sa ekonomskog aspekta, podršku uvođcnju centralizovanog sistema pruža, pre svega, sledeče: — mogućnost korižćenja postojeće tclcfonske mreže za prenos informacija, — smanjcnjc broja lica fizičkog obczbcdcnja u nadziranim objektima, jer nije potrebno stalno dežurstvo u lokalnim centrima, — mogućnost fazne realizacije sistema, §to u vreme smanjenih investicija u svim domenima olakšava donošenje odluke o ovakvom ulaganju. SASTAV CENTRA Sastav i funkcija centra zavise od izabranog prenosnog puta na relaciji lokalni centar-centar obezbeđenja i načina odvijanja komunikacije — jednosmerna ili dvosmerna. Najveće mogučnosti pruža dvosmcrna komunikacija preko telefonske linije sa multipleksnim prenosom, nadziranim računarom. 125
U tom slučaju, u centru tehničkog obczbcdcn ja sc smcšia oprema koja omogućuje komandovanjc odrcđcnim funkcijama dislociranih zašlitnih sistema i prijem podataka sa njih. U okviru toga osnovne funkcijc prcdviđene opreme se odvijaju u realnom vremcnu i mogu se razgraničiti na: — prihvatanje podataka sa alarmnih pođccntrala, — obradu prispelih podataka, — odgovarajuću prezcnlaciju odredenih informacija, — memorisanje značajnih podataka, — ciklično prozivanjc svih podcentrala u cilju provere njihove ispravnosti i regularnosti prenosa, — prihvatanje komandi od operatera i njihovo prosleđivanje ka internim izvršnim jedinicama i podcentralama. Ove funkcije se realizuj u preko niza urcdaja, kako je to dato u blok šemi (sl. 6,1) nadzorno-upravljačkog sistcma. Tu i nema nckebilne razlike između kompjuterizovanog lokalnog i daljinskog nadzornog centra, izuzev različitih potreba za programskom podrškom sistcmu i načina prikaza alarmnih stanja. Naime, kod centralizovanog nadzora sinoptik tabla predstavlja u određenoj razmeri situaciju područja koje je pod nadzorom, gde se alarmna stanja prikazuju tkz. grupnim alarmom. To znači da se ne identifikuje uža zona objekta gde je došlo do incidentne situacije, već samo objekat, a bliža identifikacija se ostvaruje na video terminalu. Na slici 6.2. prikazan je-izglcd jeđnog kompjuterizovanog centra tehničkog obezbeđenja.
VII POUZDANOST SISTEMA Pod pouzdanošću sistcma se podrazumeva vcrovatnoća njegovog otkaza i neadekvatnog alarmiranja. U tom smislu može se govoriti o potpunom otkazu (ispadu) sistema, otkazu ncke njcgovc funkcijc i pojavi lažnih alarma. Analize su pokazale da će sistem biti onoliko pouzdan koliko jc: — dobro uradcn projckat, odnosno sprovcdena procedura planiranja zaštite, — propisno izvedena instalacija, — proverena i atestirana ugradcna oprcma i — savesno i stručno osobljc koje rukujc sistemom. 1. Otkaz sistema VREMENSKI TOK OTKAZA Kao i za sve elektronske sistcme i ovde sc može posmatrati stepen otkaza kao funkcija vremena, odnosno mogu uočiti tri karakteristična područja, kako je to prikazano na slici 7.1. broj otkaza
(-— pocetni 5/. 7.1: Vremenski lok otkaza sisicma
Sl. 6.2.: Kompjuterizovani centar tehničkog obczbedenja
126
normalni
-starosni-
Prvo područje predstavljaju tzv. početni otkazi, kojc karakteriše veliki broj otkaza, jer je to period uhodavanja sistcma. U tom periodu se otklanjaju projektantski i izvođački nedostaci, a uočavaju i slabe komponente elektronske opreme. Pod uslovom da nisu napravljeni vcliki propusti pri izboru uredaja i njihovom funkcionalnom povezivanju, ovaj pcriod traje najduže godinu dana, za koje vreme se daje i garancija za opremu i izvedene radove. Drugo područje — normalni otkazi — jc poslcdica slučajnih grešaka koje se dogadaju u toku eksploatacije elektronske oprcme. Karakteriže ga relativno konstantan broj otkaza tokom dužeg vrcmenskog perioda. Treće područje — starosni otkazi — nastaje kada se prekorači projektovani vek opreme. Starenje komponenti sistema prouzrokuje povećani broj otkaza, tako da se oprema posle 10-15 godina eksploatacije mora obnavljati. Uzrok otkaza neke funkcije sistema je najčešće nestručno rukovanje, ili čak, i naraerno onesposobljavanje, a može biti i otkaz neke njegove komponente. 127
)
TEHNIKA UDVAJANJA Šta se može učiniti pa da sistcm ostanc u radu, potpuno ili dclimično, pri hardvcrskim otkazima? Jedini lek jc primena tchnike udvajanja. Tchnika udvajanja podrazumeva korišćenje paralelnih urcdaja, poćev od mesta dctckcije, preko prenosnog puta, do centra tchničkog obezbcđcnja. Udvajanjc znatno poskupljuje sistem, pa tu treba biti vrlo selekuvan. Vcrovalnoća ispada postoji za svaku komponentu zašiitnog sistema, pa ireba proccniti koliko jc koja komponenta kriiična za njegov celokupan rad. U stvari, trcba znati koliko se vrcmc isp'ada sme tolerisati. Prema tome će sc odrcditi stcpcn intcgritcta sistcma i sačinili ckonomska analiza cene postizanja tog stepena. Kod sislema visokog nivoa bczbcdnosti ne smc se lolcrisaii nikakvo vreme ispada i tu se ide na udvajanje pcrimciarskih scnzora (dve različite vrsle), prenosnog puta (dvc odvojcne telcfonskc linije, ili jcdna TT linija i bežični prenos), i centra tchničkog obczbedcnja — scm glavnog formira se i pomoćni na drugom mestu, sa osnovnim funkcijama. Kako se uglavnom radi o kompjuterizovanim centrima, to sc ovo udvajanjc hardvcrski lako rcšava. NADZOR PRENOSNOG PUTA Otkazi sistema mogu biti posledica ošlcćcnja ili sabotaže na komunikacionira trasama na rclaciji scnzor-alarmna ccntrala i alarmna ccntrala-ccntar tehničkog obezbeđenja. Nameran prekid ili kratak spoj linija koje povczuju scnzore sa alarmnom centralom omogućuju nesmetan ulazak u resiriktivne prostorc, ako nije sproveden tzv. nadzor linije („line supcrivison"). On se izvodi na više načina, a najčešće formiranjem strujnog kola tako da promena struje na liniji ili njene impedanse, inicira alarm. Kako su ove linije unutar štićenog objekta, to ovakvu zaštitu nije teško sprovcsti, a pošlo dobrim dclom idu kroz rcstriktivne prostore, to im se teško možc i priči neovlašćcno. Mnogo veći problcm prcdstavljaju prenosni putevi na relaciji alarmna centrala-centar obezbeđcnja, Sto jc slučaj kada je izvcdena daljinska dojava alarma. Tada se linije vode kroz spoljnc, ncobczbcdcne prostore, gde postoji laka dostupnost ukoliko im se poznajc trasa. Nadzor linijcbi se u ovora slučaju mogao sprovcsti odabiranjcm takvog načina prcnosa informacija na relaciji alarmna centrala-centar tchničkog obczbcdcnja da se slanje linije ne rnože simulirati, kao i da se omogući stalno prozivanje alarmne centrale od strane CTO i njen adresibilan odziv. Tako bi svako izostajanje odziva značilo neku neregularnost i bilo upozorenje na kompromitaciju linije. NAPAJANJE Kako elektronski uređaji u sistemu tehničke zaštite zahtevaju napajanje, to njegov ispad u bilo kojoj tački sistema može izazvati potpun otkaz sistema. Zbog toga se uvek mora predvideti rezcrvno napajanje dovoljnog kapaciteta da 128
može da zadovolji zahicve sislcma. To možc bili agrcgat, a kod malih sistema i baterije. Kod kompjuterizovanih ccniara tchničkog obczbcdcnja potrebno je obezbediti neprekidno napajanje u cilju sprcčavanja ispada kompjutera ili gubitka memorisanih podataka. Jer, agrcgam je potrcbno određeno vreme za startovanje i uspostavljanje slacionarnog stanja i taj period trcba pokriti odgovarajućim batcrijskim napajanjem. TESTIRANJE SISTEJMA Videli smo da ponzdanost sistcma dobrim delom zavisi od primenjene elektronske opremc i njcnc funkcionalnepovczanosti. Da biseblagovrcmeno uočile promcne njihovih karakteristika, potrcbno jc pcriodično vršiti preglede i testiranja sistema. Prcporukc za periodičnost kontrole komponenti u sistemima tehničke zašu'tc daju komisijc pri nacionalnim komitctima za standardizaciju. 2. Lažni alarmi Generalno glcdano, pod lažnim alarmom se podrazumcva svaki onaj alarm koji sc ne može pripisati odgovarajućoj aklivnosti, odnosno koji nije nastao kao posledica neautorizovanog ulaska u štičcni prostor. Najčešće nastaju zbog lošeg rada opreme ili njcnog ispada, uticaja okoline, grežke korisnika zaštitnog sistema i nepoznatih uzroka. ALARMI OPREME Javljaju se zbog: ncadckvatnosti scnzora (ncprilagodeni uslovima primene, loše montirani, loše podežcna osetljivost), grcSkc na prenosnom putu alarmna centrala-ccntar obezbcđenja (kod daljinskc dojavc), greške u centru obezbedenja (hardverske i softvcrske), zbog ispada napajanja, propadanja izolacije provodnika, starenja elektronskih komponcnii i sl. Ako jc sislcm dobro projeklovan, instaliran i održavan i ako je ugradcna dobra oprcma, onda se ova vrsta alarma relko javlja. ALARMI OKOLINE ; Ovi alarmi naslaju zbog vrcmcnskih us!o\ a, elektromagnetnih zračenja, raznih životinja, rada'rnažina, odvijanja saobraćaja i sl. Vrcmenski uslovi (kiša, sneg, vetar, mraz) mogu dosla uticati na rad scnzora, pogotovo onih za zaštilu perimetra i spoljnih prostora, i taj uticaj sc može ublažiti njihovim adekvatnim izborom i podežavanjcm osctljivbsli. Elektromagnctna zračcnja, koja potiču od visokonaponskih vodova, radiopredajnika, radarskih sistema i sl., mogu uticati na rad uređaja i na prenosne linije alarmnog sistema. Oklapanjem urcdaja i zažtitom kablova (uvlačenjem u cevi ili oklapanjcm) ovi uticaji sc mogu smanjili. Rad motora raznih uređaja (usisivači, klima-uredaji, fabričke mašine) može biti uzrok lažnih alarma kod senzora za unutrašnju zaštitu, a odvijanje drumskog i avio-saobraćaja može uticati i na one za spoljnu zaštitu. Smanjenje broja 129
lažnih alarma u ovim slu&jcvima jc moguče postići samo izborom adekvatmh senzora za određene uslove primcne, uz poStovanjc svih prcporuka proizvođača za njihovu ueradnju i podcšavanjc osetljivosti. Životinje su često uzrok lažnih alarma, pogotovo na otvoremm prostonma. Jer sistem se ne može tako podcsiti da ne reaguje na veće životinje, a da reaguje na lica. Ovaj problem se često rešava pogodnim mehaničkim preprekama, ko]e se postavljaju isprcd detekcionih zona. ALARMI IZ NEHATA Ove alarme može izazvati korisnik objckta zbog nepoStovanja procedure korižčenia štičenih prostora, kao i operater u centru obezbeđenja zbog pogrešne manipulacije sistemom (napr. promcna statusa štićenog prostora dok ovaj još nije napušten). . . . U zavisnosti od kvalitcta personala koje rukuje i odrzava zašhtm sistem 1 disciplinovanosti korisnika objekta varira i ova vrsta lažnih alarma.
VIII STANDARDI Standardi se donose kao putokaz inžcnjcrima i svim Iicima koja planiraju da uvcdu sistcm tchničke zaštite. Nc služc kao vodič za projcktovanje sistcma, niti donošcnje odlukc o komponcniama koje trcba obuhvatiti sistemom, vcć imaju funkciju upravo onda kada sc to svc zavrŠi. Oni omogućuju opredeljenje za opremu kada je projekat već uradcn. Jer, siandardi definišu nivo kvaliteta koji treba da imaju pojećlinc komponcntcalarmnogsistcma, kao i sistem u celosti, kako bi se postigla njegova što veća pouzdanost. Ovaj kvalitet je podjednako važan kako za jednosiavne, tako i za vrlo složenc sislemc. To znači da svi zašlilni sistcmi trcba da budu kvalitctni sistemi, a u zavisnosti od njihove složcnosti primenićc se i odredene odredbe standarda. Standardi iz oblasti alarmnih sistcma se đonose na različitim nivoima, kao i standardi iz ostalih oblasti elcktrotehnike. To su, pre svega, standardi koje đo nosi svaka zemlja za scbc, potom standardi na nivou pojedinih asocijacija (na nivou Evropske zajednice je to CENELEC (Comitć — Europćcn de Normalisation ELECtrotechnique) i na kraju standradi na nivou međunarodne elektrotehničke komisijc IEC (Internalional Elcctrotcchnical Commission) koja ima 41 članicu, medu kojima je i naža zemlja. U okviru IEC-a standardima iz oblasti alarmnih sistcma se bavi tehnički komiiet TC 79, a u naSoj zemlji komisija pri Saveznom zavodu za standardizaciju KSN 79, tako da se jugoslovenski standardi iz ove oblasti donose u skladu sa IEC standardima. U tabeli 8.1 dat je poglcd IEC TC 79 dokumenata koji su do sada razmatrani. T&bela je dala prema stanju u mcsecu oktobru 1990. god. (na 54-om Generalnom zasedanju IEC-a u Pekingu). Tabela 8.1: PREGLED IEC/TC79 DOKUMENATA 839-1-1 839-1-2 839-1-3 839-1-4
Opšti zahtcvi za alarmne sisteme Jcdinicc za napajanje Ispitivanje na uticaje okoline Pravila u praksi
839-2-2 839-2-3 839-2-4 839-2-5 839-2-6 839-2839-2-
Opšti zahtcvi za delcklore Infracrveni aktivni dctektori Ultrazvučni Doppler dctcktor Mikrotalasni Doppler dctektor Infracrveni pasivni dctektor Pasivni dctcktor loma stakla Uvod u dctektorski interfcjs
839-5-1 839-5-2 839-5130
Publ. Publ. Publ. Publ.
)
Publ. Publ. Publ. Publ. Publ. 79(Sec.)84.C.D 79(Sec.)85.C.D
Opšti zahtevi za sisteme za prenos alarma In Publ. Opšti zahtcvi za oprcmu za prenos alarma In Publ. Protokol za serijske poruke 79(Sec.)82.C.D 131
839-5-4 839-5-5 839-5-6
Zakupljcni prcnosni put Digilalni prenos Govorni prcnos
839-10-
Opšti zahtcvi za alarmne sislcme u transportu Instalacioni zahtcvi za molorna vozila Instalacioni zahtevi za transportna vozila Zahtevi za komponente Procedure tcstiranja
839-10839-10)
839-10839-10-
In Publ. In Publ. In Publ. 79(Sec.)44.DIS 79(Sec.)45.DIS 79(Sec.)46.DIS 79(Sec.)S3.C.D u pripremi
Legenda: Publ. — standard publikovan In Publ. — standard u fazi štampanja C.D — prednacrt standarda DIS — nacrt standarda Od publikovanih IEC standarda iz tabcle 1 u našoj zemlji su do sada usvojena četiri stanđarda i to: IEC 839-1-2 - JUS N.S6.061, IEC 839-1-3 - JUS N.S6.060, IEC 839-2-2 - JUS N.S6.1H i IEC 839-2-3 - JUS N.S6.H2. U nedostatku domaćih, odnosno IEC standarda, kao putokaz se mogu koristiti standardi Velike Britanije — BS standardi — jer su oni kompletno obuhvatili protivprovalne alarmne sisteme.
DRUGO POGLAVLJE: TEHNIČKA ZAŠTITA OBJEKATA POVEĆANOG RIZIKA Pod objcktima povcćanog rizika podrazumcvaju sc objekti posebno interesantni zbog sv<)g sadržaja velikih materijalnih i drugih vrednosti. Razmotrićemo tehničku zaštitu tih objekata prema srodnosti njihovog sadržaja. Tako bi se mogla napraviti gruba podela prema sledečem: 1. Finansijske institucije (banke, pošte, SDK, menjačnice), 2. Muzejsko-galcrijske organizacije i bibliotcke, 3. Industrijski objekti (rafincrije, hcmijska industrija, hidro i termo elektrane, fabrike), 4. Ostali objekti gde se čuvaju vrednosti (novac, zlato, opasne i vredne stvari i materije, poverljiva dokumentacija) — apotcke, juvelirnice, benzinske pumpe, arhivi, samoposluge. robne kuće. Pri daljem razmatranju tcžištc ćemo baciti na vrstu i razmeštaj perifernih uređaja — senzora, kamera, čitača kartica i sl. — a za način dojave alarma važi sve ono dato u prvom poglavlju.
)
132
133
I FINANSIJSKE INSTITUCIJE Pod finansijskim instimcijama u kontckstu tchničke zaštite podrazumevamo sve vrste banaka (komcrcijalnc, krcditnc, za Stcdnju), službe drušlvenog knjigovodstva, PTT organizacijc i mcnjačnice, odnosno svc one institucije koje se bave promctom i čuvanjcm pozamašnih suma gotovine, kao i drugih vrednosti u svojim depozilima. Takvi sadržaji zahlcvaju, sem fizičkog obezbcdenja, i sprovođenje poscbnih mcra tchničkc zašlitc primenom savremenih sredstava i uređaja. U ovom poglavlju bićc dat prcglcd tehničkih mcra zaštite koje treba primeniti za pojcđine vitalne prostore pomcnutih objekata — trezore, kase, šaltersale, sefove, automatskc novčanc šaltcrc (bankomate), tj. sve one punktove koji mogu biu predmei poscbnog intcrcsovanja i samim tim izloženi napadu na neki način. Dva vida napada karakteristična za finansijskc instilucije su provala i prepad (pljačka). Doksc pri provali obično nanosi manja ili veća materijalna Šteta, pri prepadu su ugrožena i dobra i ljudi. I to ne samo lica zaposlena na mesuma gde se prepad dešava, već i korisnici usluga (stranke) koji se u objektu zaicknu u vreme prepada. Zbog toga su u mnogim zcmljama doncti propisi o obaveznoj primeni tehničkih mcra zaštite u finansijskim institucijama i dcfinisani minimalni bezbednosni zahtcvi koji pri tom moraju biti ispunjcni. Sledeći te p r o pise (kod nas ih, nažalost, još uvek ncma) i koristcći dugogodišnje iskuslvo daćemo kratak prcgled prcporuka za zašiiiu Onansijskih institucija. 1. Zaštita od provale Ova zaštlta se sprovodi primenom alarmnih sislama često kombinovanih sa TV nadzorom i sistemom za kontrolu pristupa, kojima treba obuhvatiti: prodore u objekat, vitalne prostorijc, trczorc, kasc, noćnc dcpozite, gradanske sefove, automatske novčane šaltere. PRODORI U OBJEKAT Kako se posmatram objekli uglavnom nalazc u urbanim srcdinama, okruženi javnim saobraćajnicama i zgradama, to ncma alarmnog sistema za zašlitu perimetra, kao prvog zaštitnog pojasa. Prcporuka za izv. „slojcvitu zaštitu" počinje od samog objckta, tj. mogućih prodora. To su najčcšće ulazna vrata i prozori na nivou prizemlja objckta, svi otvori na visini ispod 4 m, kao i prolazi iz susednih objekata, sa krova i slično, tj. sve ono kroz Sta se može spolja prodreti u unutrašnjost objekta. Zaštita se sprovodi na jcdan od načina opisanih u prvom poglavlju i to: primenom kontakta na vralima i prozorima, detcktorima loma stakla na staklenim površinama, IC barijcrama, ukoliko su slaklene površine u ncprekidnom nizu, metalnim folijama koje se lepe na staklenc površine. Pri ovome se podrazumeva da su suterenski otvori mehanički zaštićeni odgovarajućim rešetkama
(ili na neki drugi način), kao i drugi otvori koji ne služe za komunikaciju, a primena rešctki ne naruSava arhilcktonsku cclinu. VITALNE PROSTORIJE To su prostorijc gde se vrši ccntralna obrada podataka — računarski centri, SWIFT prostorijc, ccntar tchničkog obczbcđcnja, komunikacije ka trezorima i svi oni prostori za koje korisnik objckta proceni da imaju posebno značajne sadržaje. Stite se scnzorima koji detcktuju prisustvo lica u prostoriji (detektorima pokreta). Sem prostorne zaStite, vitalne prostorije nckad zahtevaju i dodatnu zaštitu prodora u same prostorijc, vrata i prozora, i tu se može primeniti sve ono dato u zaštiti prodora. Računarski centar i SWIFT prostorija Računarski ccntar i SFIWT prostorija moraju biti posebno zaštićeni, jer se tu slivaju mnoge informacije vrlo povcrljivog sadržaja. Sem prostorne zašiite, koja bi funkcionisala samo onda kada su tc prostorije napuštene (van radnog vremena), ovdc Ireba primcnili i dopunske zaŠtitne mcre. Pre svega, prostorijama računarskog ccntra i SWIFT-a treba obezbediti strogo restriktivan pristup, sa idcntifikacijom lica koja tu ulaze i zapisom vremena njihovogboravka. Restriktivan pristup zahtcva ugradnju šifre na ulaznim vratima, ili čiiača kartica, tako da samo lice koje zna Sifru, odnosno poseduje odgovarajuću karlicu, može otvoriti vrata sa spoljne strane. Za ostala lica koja to ne poseduju, a imaju potrebe da povrcmeno borave u centru, treba omogućiti interfonsku najavu. Osoblje centra treba da ima mogućnost komuniciranja unutar objekta preko centralnog intcrfonskog urcdaja, a van njega prcko telefonske linije. Takođe treba da postoji mogućnost komuniciranja radio putcm. Ovakve zaštitne mere podrazumevaju da se radi o računarskom ccntru visokog ranga, pa je logično da će se od nekih mera odustali kada su u pilanju niži centri. Za zaštitu SWIFT prostorija postoji i ncka vrsta uredbe. U „Uputstvu za jedinstvenu primenu i korišćcnje SWIFC-ove tchnologije rada u Jugoslaviji", objavljenom u službenom listu SFRJ br. 9 od 16. februara 1990. god., u člarm 13 stoji sledeće: „Banka obezbcduje zaštitu prostora u ko]i je smeštena SW1FT oprema od oticanja podataka putcm kompromitujućih elckvromagnctnih zračenja i od fizičkog prisustva ncovlaSćcnih lica". Na sličan način kao računarski centri, Stiti se i centar tchničkog obezbedenja od neovlašćenog ulaska. Kontrola ulaska Sem pomenutog, u vclikim objektima, posebno bankama, postoje i mnogi drugi prostori u koje treba obezbediti restriktivan ulazak. U te svrhe treba predvideti sistem za kontrolu pristupa na bazi identifikacionih kartica, koji bi sem 135
bezbcdnosne imao i funkciju evidcncijc radnog vremena svakog zaposlenog i olakšao rad personalnoj i obračunskoj službi. Tako bi se u objektu formirala tri nivoa kontrole ulaska i to: — prvi nivo, za svc zaposlcnc; na glavnom ulazu (ili ulazima, ako ih ima više) bi se postavili čitači izabranog tipa kartice, koji bi na počctku radnog vremena imali status „ulaz", na kraju „izlaz", a u toku rada „izlaz službeni" i „izlaz privatni"; — đrugi nivo, za zaposlcne u odrcđcnim radnim jcdinicama (tehnološkim celinama), gde bi sc moglo uči samo sa karticom koja ima taj prostorni kod (sa ili bez eviđencije vrcmcna ulaska i boravka); — treći nivo, na ulazu u odrcdcnc prostorijc, kao na primcr računarski centar, SWIFT, trezore, sa evidencijom vrcmcna boravka u toj prostoriji. U ovakvim slučajevima sistem za kontrolu pristupa trcba iskoristiti i za kontrolu obilaska objekta od strane čuvara. Pri primeni kartičnc kontrolc pristupa moguća jc centralna obrada podaiaka sa čitača za više objekata, ukoliko oni pripadaju istom korisniku, s tim što bi se prenos podataka sa dislociranih objekata do glavnog centra mogao vršiti preko postojeće tclcfonske linijc. TREZORI O zaštiti trezora i kasa nc govorimo zajcdno ne zbog toga što oni trcba da imaju rezličit stcpcn zašiitc, kako mnogi vcruju, vcć iz prostog razloga što se oni razlikuju po svojoj vcličini. Dok trczor prcdsiavlja prostoriju dovoljno veliku za ulazak i kretanje jcdnog ili višc lica, dotle kasa prcdstavlja kontejner sa jednim ili više boksova, čiji su sadržaji dostupni sarao otvaranjcm odgovarajućih vrata. Inače, i za jedne i za druge postoje propisi za mehaničku konstrukciju i čvrstoću u pogledu otpornosti na proboj, vrstu brava na vratima (sa šifrom i tajmerom), pa i klasifikacija prcma vrcmcnu potrcbnom za nasilno otvaranje ili proboj. Kod tehničke zaštite trezora mogućc je govoriti o dve vrste zaštite i to: zaStiti njegovih graničnih površina (pod, zidovi...), i zaSliti same prostorije. U prvom slučaju koriste se senzori koji se postavljaju na štićenu površinu i reaguju na šumove koji nastaju pri pokušaju probijanja tih površina standardnim sredstvima. To mogu biti: dclcktori šuma, pravilno raspoređeni i vezani za armaturu trezora (tada im se dclokrug delovanja znatno povećava) i senzitivni kablovi pogodnog tipa, položeni po zidu, podu, tavanici, ili ukopani (ukoliko se predvide u toku gradnje trezora). U drugom slučaju se koristc neki od prostornih senzora, pri čemu treba voditi računa o popunjenosti samog trezora, rasporedu polica i kontejnera, vrsti smeštenog materijala. Kako su trezori obično izolovani od ostalog dela objekta predtrezorskim prostorima i meduprostorima dužobodnih zidova, to prostornom zaštitom tre136
ba i oni da budu obuhvaćeni. U tc svrhe se najčešće koriste IC senzori za koridorsku zažtitu. Legalan ulazak u trezor, bez izazivanja alarma, bio bi omogućen na jedan od sledećih načina: — najavom u ccntar tehničkog obezbcđenja, odakle bi se, po identifikaciji lica koje traži ulazak i njcgovoj autorizaciji, izvršila deblokada prostorne zaštite, — bez najava u CTO, pomoću nekog od načina za kontrolu pristupa — čitač kartice na ulazu ili čilač otiska prsta, iJi bojc glasa, uz poznavanje Sifre. Ovde svako ovlašćeno lice tccba da ima svoju šifru koja predstavlja njegov lični identifikacioni broj — PIN (Pcrsonal Identification Number), kako bi sistem bio što otporniji na ncautorizovan pokušaj ulaska. KASE Način zaštile kasa zavisi od toga da li su one samostojeće - pokretne, ili su ugrađene. Kod pokretnih kasa zaštita se najčešćc izvodi na jedan od sledećih načina (ili njihovom kombinacijom): — pomoću kapacitivnih detcklora, — postavljanjcm scnzilivnih proslirki ispred kase, — detektorima šuma, ukoliko su kase većih dimenzija i teško pokretljive. Ugrađene kase se najčešće štite detektorima šuma sa dodatnim mikrofonima i posebnim zaštitnim delovima za ključaonicu. NOĆNI DEPOZITI U cilju da se omogući korisnicima da dcpunuju novac u vreme kada su šalteri za rad sa slrankama zatvorcni (van radnog vremena i u vreme praznika), mnoge finansijske institucije u svetu imaju tzv. noćne depozite. Ovi depoziti su instalirani uz samu banku, sa otvorom za ubacivanje propisno upakovanog novca i čekova sa spoljne strane, pristupačnog korisnicima. To su najčešče trgovinske kuće koje ostavljaju svoj dnevni pazar na sigurno mesto. Uz preporuke o mehaničkoj konstrukciji ovih depozita daju se i preporuke za njihovu tehničku zaštitu. Prema njima ona bi se svela na zaštitu: — vrata glave dcpozita, kroz koja se ubacuju omoti sa novcem, — kanala koji vodi od vrata do kontejnera gde se skupljaju deponovani paketi, — samog kontejnera, koji se kompletno nalazi u objektu. Vrata na šalteru depozita treba da imaju bezbednosnu bravu sa ključem i zaStitnim kontaktom u slučaju pokušaja nasilnog otvaranja. Kanal se najčešće obavija signalnim kablovima čije presecanje inicira alarm, a zidovi konterjera se štite slično kasama. 137
GRAĐANSKI SEFOVI Građanski sefovi sc po pravilu nalaze u trczorskim prostorima, pa se mnogi zavaravaju mislcći da su timc dovoljno zaštićcni. Pri lome se zaboravlja da su oni svakodnevno dosiupni klijcntima i da jc zbog toga opasnosi od neovlašćenog otuđenja njihovog sadržaja prilično vclika. Ovo potvrduju i mnoge statistike koje pokazuju porast kriminala ove vrste u svetu. Sem postojećeg alarmnog sistema, preporučcnog za trczore, koji je aktivan u ovom slučaju samo u vreme kada banka ne radi sa klijcntima, potrebno je preduzeti dodatne zaštitne mcre u vreme kada je trczor dostupan. Pri ovome se podrazumeva da su meharrička konstrukcija scfa i način njcgovog otvaranja izvedeni prema važcčim propisima. Tada bi sc dodatne tchničke mcre zaštite svele na: — kontrolu ulaska u irczor na jcdan od načina opisan u prvom poglavlju, odcljak 4 i — TV nadzor predtrezorskog i trczorskog prostora. TV sistcm bi omogućio osmatranje mesta gde sc vrši registracija ulaska, kao i celog trezorskog prostora gde su sefovi. Svako sumnjivo ponašanje bi se na vreme uočilo i, po pravilu, snimilo. AUTOMATSKI NOVČANI ŠALTERI (ATM) Automatski novčani šaltcri ATM (AutomaticTellcr Machines) omogućuju razne transakcijc klijcntima finansijkih institucija, kao što su dcponovanje gotovine i čekova, uzimanje gotovinc, razmenu novca i sl., i to u svako vreme. Instaliraju se uz sam objekat, ali i na mnogim promctnim mestima kao što su železničiće stanice, acrodromi, šoping centri i sl. Baš zbog toga, a imajući u vidu njihove bogate sadržaje, izloženi su, a očckuje se da će to biti u porastu, provalama. Kako ih zašiiiiii? Preporuke za zaštitu se odnose na mehaničku konsirukciju i otpornost na proboj i na tchničku zaštilu — alarmni sistcm i TV nadzor. Alarmnim sistcmom treba obuhvatiti iste celine kao kod noćnih depozita, s tim što neki proizvodači ATM-a već predvidaju ovu zašlitu i ostavljaju prikljućak za spojni kabl za povezivanje sa alarmnom ccntralom. TV nadzor je moguće realizovati na dva načina: pomoću kamere sa filmom i koristeći TV sistcm zatvorenog kruga. Kamere sa filmom (16mm i 35mm) se postavljaju iznad ATM i služe za snimanje transakcija, s tim što cena oprcdcljujc vlasnika ATM-a koju će od njih upotrebiti. Pri ovome se čcsto ne snimaju svc transakcije, u cilju štednje filma, već samo one pri kojima se alarmira pokuSaj neautorizovanog ponašanja. Primena TV sistema zatvorcnog kruga za osmatranje transakcije je ekonomski opravdana u onim slučajevima kada je ATM u neposrednoj blizini matičnog objekta, u kome već posioji ovakav sistcm. I tu je moguće kameru povezati sa alarmnim sistemom, tako da ona ima prioritetno uključenje u slučaju alarma. 138
Neki proizvođači ATM-a ostavljaju u samom automatu mesto za kameru i spoljni priključak za povczivanjc sa monitorom, kao i priključak za napajanje sistema, a stvar je vlasnika ATM-a da li će tc mogućnosti iskoristiti. 2. ZitStita od prepada Zaštitu od prepada trcba prcdvidcti na: blagajničkim mcstima, šalter-salama, brojačnicama, mesiima gde dežuraju lica fizičkog obczbcđenja i svim drugim mcstima gde postoji mogućnost otvaranja kasa, sefova ili trezora pod prinudom. Može se reći da za zaštitu od prcpada postojc četiri bazne metode. To su: tihi alarm, TV nadzor, daljmski blagajnički sistemi, neprobojne barijere i alarmne torbe. TIHI ALARM Tihi alarm se u slučaju pljačke inicira u lokalnom ccntru lehničkog obezbeđenja, ili dislociranom mestu (policiji ili centralizovanom dojavnom centru), tako da unutar samog napadnutog objckla ncma vidljive indikacije da je alarm aktiviran. Aktivira se raznim vrstama prckidačkih elemenata (tastera, pedala i sl.) smeštenih na mestima lako dostupnim licima za koja su predviđena (žalterska i blagajnička mcsta, mcsla dežurstva, isprcd i u trezorima na više mesta i sl). Tihi alarm se može aktivirati i alarmnom SlipaJjkom, kako je to prikazano na slici 1.1.
Sl.l.l: Alannna štipaljka
Alarmna štipaljka sadrži mikroprckidač koji je zatvoren kada su njome prihvaćene novčanice. Pri izA'lačcnju svcžnja, prckidač se otvara i inicira alarm. Instalira se na blagajničkim mestima — u odgovarajučim predgradcima za novac.
139
)
TV NADZOR Primena TV nadzora u zaštiti od prepada omogućuje da se dobije fotografija vinovnika plajčke, kako bi se olakSalo njihovo hvatanje. Statistike pokazuju da se, zahvaljujući primeni TV sistcma, 70 — 80% izvršioca idcntifikuje, pa se ovakav način nadzora prcporučuje kao vrlo cfikasno srcdsivo u borbi protiv ove vrste kriminala. U okviru TV nadzora primenjuju se autonomne kamere, sa filmom i videorekordcrom, i TV sisiem zatvorenog kruga. Autonomne kamere sc uglavnom postavljaju u šaltcr salama i uključuju istovremcno sa aktiviranjem prcpadnog alarma. Na taj način se dobija pokretna slika sa više kadrova u sekundi (broj se može odabrati), pa je moguće snimiti svaku specifičnost u krctanju napadača u akciji. Ovc kamcre mogu da rade i u režimu „sumnjiv". To znači da blagajnik koji posumnja da bi odredena osoba mogla biti u izvidanju banke, u cilju planiranja pljačke, može preko određenog uredaja.jednostavnimstiskanjcm tastcra, uključiiikameru nasnimanjcbezaktiviranja prepadnog tastcra. Tada se automalski sačine četiri snimka i kamera zaustavi. Kada se radi o vcčcm objektu, ili kada se scm šaltcr-sale TV sistemom nadziru i drugi prostori (ulazi, holovi, brojačnice, trase utovara i istovara robe, pojedini spoljni prostori i sl.), tada je najekonomičnije primcniti TV sistem zatvorenog kruga. U tom slučaju se kamerc postavljaju na svim meslima gde se očekuju neregularna ponažanja i povezuju na jedan ili više monitora u centru obezbeđenja. Način rada kamcra (sialni, stand-by) i redosled prikazivanja osmatranih scena na zajedničkom monitoru sc projektuju prema zahtevima korisnika, ali tako da prioritet uključenja ima kamcra u zoni koja je u alarmu. Tb može biti protivprovalni alarm ili prcpadni, aktiviran od strane ugorženog lica, sa obaveznim snimanjem dogadaja na video rekorderu.
— prvo, predstavljaju cfiksanu fizičku prcprcku koja štiti zaposlene od vatrenog oružja i fizičkog nasrlaja od strane napadača, - drugo, psihološki dclujc na zaposlcne u smislu podizanja njihovog morala, jer se osećaju sigurnim iza barijcrc, šio dosta doprinosi i njihovoj efikasnosti. ALARMNE TORBE Za zaštitu od prcpada pri manuclnom prcnosu novca, vrcdnosnih papira, nakita i sl. koristc sc tzv. alarmnc torbe. Nalik su na dobro poznate „Samsonite" aktn tašne i snabdcvcnc su urcdajima za alarmiranje pri olimanju od vlasnika. Način alarmiranja jc raznolik, lako da postoji vi'še vrsta ovih torbi. Torba sa zvučnim alarmom — signalizira zvučno odvajanje torbe od nosioca, prekidanjem strujnog kola prcko dodatne ručke — obujmice oko članka ruke (ili aktiviranjcm od slrane nosioca). Torba sa dimnim alannom — daje narandžasti dimnfsignal pri prepadu, kojim se oboji sadržaj torbe i samim tim postaje neupotrcbljiv za napadača. Torba sa radio-alarmom — signalizira zvučni alarm koji se aktivira bežičnim putem pri udaljavanju torbe na rastojanje veče od 2 m od vlasnika. Kombinovane torbe — predstavljaju kombinacijutorbesadimnimsignalom i zvučnim alarmom, aktiviranim žičnim ili bcžičnim putem. Torba sa električnim šokom — najnoviji jc izum ove namene. Opremljena je električnim žok sistcmom koji vlasnik torbc aktivira pomoću daljinskog upravljača kada je napadač sa otetom torbom na određenoj bezbednoj distand (maxdo270m).Priaktiviranjusejavlja visoki napon (40.000 V) pocelojpovršini torbe žto izaizva takvu nclagodnbsl da jc napadač obavczno ispušta.
DALJINSKI BLAGAJNIČKI SISTEMI Primena ovih sistema, koji nisu strani mnogim bankama širom sveta, omogućuje potpunu bezbcdnost blagajnika, jcr se on nalazi u bezbednom prostoru, a sa strankama komunicira preko TV sistema uz interfonsku najavu. Ovakvi sistemi se posebno preporučuju za bankarsko poslovanje van radnog vremena, kada „šalteri" mogu biti instalirani na ulazima u objekte, holovima i sl. Jedan vid daljinskog sistcma za transakciju, koji predstavlja krajnji domet u zaštiti od pljačke, je automatski novčani šalter — ATM. Automat može biti pokraden, mada i to retko ukoliko ga zaštitimo alarmnim sistemom, ali po ljude nema rizika. A pri zašliti od pljačke to je p'rimarno.
SLl.2: Torba sa elcktričnim šokom
NEPROBOJNE BARIJERE Iako primena neprobojnih barijera — neprobojnog stakla — ne predstavlja tehničku zaštitu u pravom smislu reči, ovde je spominjemo iz razloga što ona ima vrlo značajnu ulogu u zaštiti blagajničkih šaltera od prepada. Iskustvo pokazuje da ove barijere vrlo uspešno vrše svoju funkciju i to na dva načina:
3. Stanđardi za sisteme tehničke zaštite u bankama Navešćemo neke standardc Sjedinjenih američkih država, date u aneksu A12 CFR (Code of Fcdcral Rcgulation), a objavljene 1973. g. Odnose se na „Minimalne standarde za obczbedcnjc banaka". Standardi su dati kao ekvivalentni prevodi.
140
141
II MUZEJSKO - GELERI.TSKI OBJEKTII BIBLIOTEKE
PROTIVPROVALNI ALARMNI SISTEMI Protivprovalni alarmni sistcm trcba da budc ugrađcn u svaku bančinu ekspozituru. (A) Protivprovalni alarmni sistem ircba da bude sposoban da brzo detektuje napad na spoljna vrata, zidovc, pod ili tavanicu svakog trczora i svake kasekoja nije u trezoru, u kojoj se Čuva golovina, novčane i slične vrednosti kada je banka zatvorena, kao i svaki pokušaj napada na kasu u cilju njcnog pomeranja. (B) Projcktovan tako da prcncsc dc policijc, dircklno ili posredno, signal koji indicira da jc u loku bilo koji od navcdcnih napada. Za ekspoziture do kojih policija normalno ne može da stigne u roku od 5 minuta od oglašavanja alarma, treba da se aktivira jaka sircna ili drugi uredaj koji se čuje u unutrašnjosti objekta i na rastojanju od 150 m van njega. (C) Obezbcden od slučajnog prcnosa alarma. (D) Snabdeven vizuelnim i audio signalom koji omogučuje indikaciju neregularnog funkcionisanja ili sabotaže na sistcmu i (E) Opremljen nezavisnim izvorom napajanja (baterijc) dovoljnira da osigura neprekidan rad sistcma za vrcme od najmanje 80 časova u slučaju ispada napona gradskc mrcže.
Pod muzejsko-galcrijskim objcktima sc u okviru vehničkc zaštite podrazumevaju sve one institucije kojc sc bavc sakupljanjem, čuvanjem i izlaganjem umetničkih vrednosti, bilo da su onc naše kulturno-istorijsko naslede ili dela vrsnih domaćih i stranih umctnika. Zbog srodnosti funkcije koju vrše i identičnog načina rada ovde su svrstane i biblioteke. Tako će u ovom poglavlju tehničkim merama zaštite biti obuhvaćeni: — muzeji, — galerije, — pokretne izložbe, — crkve i manastiri i kulturno-istorijski lokalitcti, — transport umctničkih dela i — bibliotekc. S obzirom na sadržaje i ritam rada ovih objekata, tchnička zaštita treba da bude tako projektovana da: — pruži zadovoljavajući nivo zašiite u svim rcžimima rada, — ne dovodi u pilanje način života objckta, odnosno njegovog korišćenja, uvođenjem mera kojc će predstavljati ncku vrstu prinude ili izazvati osećaj nelagodnosti kod posetilaca, — ne naruši cstctiku ambijcnta, — ne izazove ošlećenja na objcktima koja su od izuzctnog kulturno-istorijskog značaja, — omogući faznu rcalizaciju kompleksnijih zaštitnih sistema, odnosno kompatibilnost u slučaju njihovog prošircnja.
> PROTIVPREPADNI ALARMNI SISTEMI Protivprpadni alarmni sistem treba da ima svaka bančina ekspozitura do koje policija može normalno da dođc u roku od 5 minuta od oglašavanja alarma; sve ostalebančine isposiave ireba da imaju odgovarajuću opremu za brzo obaveštavanje policije da se desila pljačka ili da je u loku. Protivprepadni alarmni sistem trcba da budc: (A) Projektovan'da prenese do policije, direktno ili indirektno (posredno), signal (koji se ne može dclektovati od strane neautorizovanog lica) koji označava da se u ekspozituri dogodio kriminal, ili da je u toku. (B) Sposoban da sc pokrene, aklivira prckidačkim uređajima lociranim na svakom blagajničkom mestu ili šalteru (izuzcv šalterskih i blagajničkih mesta gde su zaposleni zaštićeni neprobojnim siaklom i izolovani od strane lica u ekspozituri). (C) Obezbeđcn od slučajnog prenosa alarma. (D) Opremljen audio i vizuelnom signalizacijom neregularnog funkcionisanja ili sabotaže na sistemu. (E) Opremljen nezavisnim izvorom napajanja (baterija) dovoljnim da osigura neprekidan rad sistema za najmanje 24 časa u slučaju ispada napona gradske mreže. ;
142
1. Muzeji Primena tehničkih mcra zaštite u muzcjima biče razmatrana sledečim redosledom: prodori u objckat, komunikacije u objcktu, izložbeni prostori, depoi i restauracije. PRODORI U OBJEKAT Na nivou prizcmlja (i sutercna) zaSiitom trcba obuhvatiti sve moguće prodore na visini do 4 m. Scm mehaničke zaštite (bezbednosna vrata sa odgovarajućom bravom, rešetkc na prozorima), ove prodore treba obuhvatiti alarmnim sistemom ugradnjom odgovarajućih detckcionih clcmenata: — prekidača (magnetnih ili mehaničkih) na svim ulaznim vratima, sa indikacijom stanja otvoreno/zatvoreno u centru tehničkog obezbedenja (CTO) — prekidača na prozorima, ukoliko oni ncmaju rcšetke ili drugi vid mehaničke zaštite, sa stalnom zaštitom (u toku 24 h) ukoliko nema potrebe za njihovim svakodnevnim otvaranjem, po potrebi dopunjenim detektorima loma stakla, 143
1
— infracrvenih aklivnih barijera sa više snopova, tako da se dobije zaštitna zavesa, ili akusličkim dctektorima loma stakla u blizini prozora, ukoliko se neka prostorija graniči sa višc staklenih površina. Prodore u objckat sa drugih nlvoa (krova, susednih objckata, svetlarnika i sl.) treba, pre svega, dobro mchanički obezbcditi, a onda u svakom konkretnom slučaju predvideti odgovarajuću clcktronsku zašiitu. To mogu biti več pomenuti magnetni prckidači, ako se radi o prozorskim otvorima, IC scnzori (pasivni i barijere) ako su u pitanju hodnički prolazi ili, pak, javljači šuma ukoliko se radi o pregradnim vratima koja se ne smcju potpuno mchanički blokirati. Za osmatranjc prilaza, ako lo zahlcvaju mikrolokacijski uslovi, treba postaviti TV kamcre za spoljnu montažu, pokrclne ili fiksnc, uz odgovarajuću rasvetu. KOMUNIKACIJE To su svi prostori koji od spoljnih ulaza vode do vitalnih prostorija (ili predmeta) — antrei, holovi, stcpenišni proslori, liflovske komunikacije i sl. Kako če se oni zaštititi zavisi, pre svega, od njiliove veličine, položaja u objektu i načina korišćenja, pa se tu može prcporučiti: — primena odgovarajućih prostornih senzora — širokopojasnih za antree, holove i stepenišne prostorc, a uskopojasnih za hodničkc komunikadje — čiji bi režimi rada bili uskladcni sa frckvcncom koriščcnja tih prostora. Na primer: antrei ispred tehničkih ulaza u objekat bi bili u režimu zaštite „stalno" (24 h) i ista bi se isključivala iz CTO samo kada se ti ulazi koriste za transport robe; stepenišni prostori bi imali rcžim zažlite „ivoć", odnosno sistem bi bio aktivan samo u vreme kada je muzej zatvorcn itd., — primona TV kamera koje bi se postavilc na svim punktovima gde se očekuje povećani protok lica (posetilaca i zaposlcnih), što bi omogučilo stalno praćenje situacije na osmatranim mcstima. Kamere bi trebalo postaviti na ulazu za posetioce i na ulazu za zaposlene (ukoliko postoje odvojeni ulazi), na stepenišnim odmorištima ukoliko ona dalje vode do restriklivnih prostora, kao i hodničkim komunikacijama, za osmatranje prilaza sa liftovskih stajališta. Konkretni uslovi bi odrcdili da li treba primeniti fiksnu ili pokrelnu kameru i kako pi se vršilo osmatranje. Ukoliko su na mesuma gdc su predvidene kamere postavljeni prostorni senzori, onda obavezno trcba ostvariti sprcgu scnzor-kamera tako da se pri pojavi alarma kamera automatski uključuje na snimanje. IZLOŽBENI PROSTORI Specifičan način rada muzeja posebno se odražava na tehnlčku zaštitu njegovih izložbenih prostora, čijom koncepcijom moraju biti jasno razgraničeni periodi kada je muzej zatvoren za posctioce i kada je muzej otvoren za posetioce. 144
Kada je muzej zatvoren za posetiocc, izložbcni prostori sc štite kao i svi zatvorcni restriklivni prostori primcnom dctcktora pokrcta i dctcktora za zaštitu prodora u prostoriju. Rcžim rada je ,,noć". Kada je muzej otvoren za posctioce, posebnu pažnju trcba posvetiti zaštiti eksponata u izložbcnim prostorima, bilo da se oni nalaze na zidu (slike, ikone, tapiserije), u vitrinama ili na postamentima. Prcduzcte mere treba da omoguće kako zaštitu od otudcnja eksponata, tako i zažtitu od njihovog slučajnog ili namernog oštećenja (vandalizma). Drugim rcčima, svako približavanje eksponatu van dozvoljenog trcba na ncki način da bude signalizirano. Ova zaštita je uključena svih 24 h (režim „stalno"). Pri pređlaganju konkretnih režcnja za zaštitu izložbenih prostora treba obavezno znati da li je taj prostor prcdvidcn za stalne postavke ili za promenljive, a u ovom drugom slučaju i o kakvim je postavkama reč — da li samo o izložbama slika ili drugim vrstama umetničkih dela, smeJtenih u vilrinama i na postamentima. Zaštita slika Zaštitu slika na zidu moguće je realizovati na više načina, od kojih se najčešće koriste sledeći: — detektori pomaka slika, čime se postiže pojcdinačna zaštita slike njenim vešanjem preko detcktora u nosivo-kliznoj Sini. Ovakav način zaštite je naročito pogodan za promenljivc postavke, kada se nosivo-klizne šine mogu postaviti duž svih zidova izložbcne prostorije (ivica zida i plafona) i opremiti određenim brojem ovih dctektora (sl.2.1)
SLZl: Detektor pomaka slika
— magnetni prekidači, takode za pojedinačnu zaštitu, kada se magnetni deo montira u pozadinu rama slike (ikone), a kontaktni u zid (sl.2.2). Svaki pokušaj 145
„eđuum.fcccimiepla.naizramase „ C j j neće dctcktovati;
Sl.2.2: Magicmi prekidači
— živin pcrkidač, slično magnctnom, montira sc u pozadinu rama i omogućuje pojcdinačnu zaštitu ckspcmata; dctcktujc svako pomeranje slike; — kapacitivni dclcklor, koji dctcktujc svako ncpropisno približavanje slici, postavljanjem mctalne antcne iza slikc; primena ovog detektora zahteva dobro uzemljcnje zida na kome sc slika nalazi i, ukoliko to nije slučaj, potrebno ga je posebno izvesti ugradnjom metalnog zastora; — IC aktivna barijcra, koja omogućuje zaštitu slika u nizu. Monlira se na uglovima prostorijc i fokusira duž povržinc zida na kome su slike, na dve ili više visina (snopova). Svako prcsccanje snopa, pružanjcm ruku prema slici, će izazvati alarm. Ovaj tip zaštite treba koristiti za manje vredne slike, ili kao dopunsku zaštitu, jer se pažljivim posmatranjem možc otkriti prava trasa snopa i slika ukloniti bez njcgovog narušavanja. ViSc služi za zaštitu od radoznalih posetilaca nego od onih zlonamcrnih. Vitrine Za zašlitu vitrina, bcz obzira da H su one samostojcče ili ugradne, postoji mogućnost korišćcnja prostornih senzora, dctcktora loma stakla i vibracionih detektora. Prostorni senzori se uglavnom koristc za zašutu unulraSnjosti jednodelnih vitrina u kojima su smcšlcnc dragocenosti. To mogu bili 1C pasivni senzori, postavljeni ispod gornjih poklopaca vitrina tako da nisu uočljivi, ili ultrazvučni, posebno dizajnirani za ovu namcnu, obično postavljeni ispod postolja (sl.2.3).
I jedni i drugi dclcktuju pokrci rukc u viuini, a koji ćc se primeniti zavisi od rasporeda vitrina i nj ihove vcličine. Na primcr, ako su viirine postavljcne uz zid i u nizu, bcz medusobnih bočnih prcgrada, trcba primcnili IC pasivni uskopojasni senzor. Detektori loma stakla sc korisic za zaŠtilu staklenih površina vitrine, pri čemu se na svaku njegovu slranu mora montirati po jedan detektor, a reaguje samo na lom stakla. Uglavnom se prcpourčuje za zidnc vitrine, gde postoji samo prednja staklena povržina, jer vcliki broj ovih dctcklora, pogotovo na niskim vitrinama, deluje nccstctski i znatno narušava umetnički doživljaj posmatrača. Vibracioni detektori sc takodc motiraju na staklcnim stranama vitrine, ali su nešto pouzdaniji od dctcktora loma stakla, jcr detektuju i grcbanje po staklu i pokušaj njcgovog isccanja. Šio sc tiće estctikc važi isto što i za detektore loma stakla. U slučajcvima kada se u izložbcnim prostorima sa promenljivim postavkama očckujc izlaganjc cksponala i u viirinama, onda jc takvc vitrine najpogodnije štititi prostornim dclektorima, a na vižc mcsta u prostoriji ostaviii podne utičnice preko kojih bi se detcktori mogli priključiti na alarmnu centralu. Predmeti na postumenlima
Predmeti na postamenuma sc štitc raznim vrslama pritisnih prekidača koji iniciraju alarm pri podizanju prcdmeta sa podloge. Na sl.2.4. je dat primer ugradnje dve vrstc ovih prckidača.
Sl. 2.4: Pritisni prekidaći
Zaštita od prepada Na više mesta u izložbcnom prostoru, u zavisnosti od njegove veličine i konfiguracije (viže sala u nizu, ili sa slubovima i scpareima), treba postaviti ručne javljače prepada. Oni ne smeju da budu lako dostupni posetiocima, odnosno treba ih ugraditi na diskrctnim mestima, tako da u slučaju uočavanja neregularnih ponašanja, dežurna lica mogu upozoriti centar obezbeđenja i tražiti pomoć. 147
Bežični sistem Tamo gde izbilo kojih razloga ncma uslova za vođcnje instalacija po objektu, ili se radi o promcnljivim postavkama, najpogodnije jc primeniti bežične sisteme zaštite. Kod njih izmcdu senzora i alarmne centrale nema žičnih veza, a potrebna komunikacija se ostvaruje radio putem, preko pojedinačnih predajnika uz senzore i zajedničkog prijcmnika uz alarmnu centralu, kako je to prikazano na sl.2.5.
— videodctektora pokrcta, kamcra koja sc automatski uključuje na snima-. nje kada se promeni slika u njenom vidnom polju (na primer, kad se ispred kamere nade lice u vrcmc kada je muzej zatvorcn), — segmentne kamcre, vodcne na monitor izdcljen u više segmenata, gde samo promena slike u jednom od njih izaziva alarm. Ovim bi se omogućilo osmatranje izložbenog prostora tako što bi sc alarmiralo neovlaščeno približavanje posebno vrcdnom cksponatu fokusiranom u alarmni segment. Ukoliko se želi diskrctno osmalranjc, onda se prcporučuje primena kamere sa igličastim objcktivom, koja se smcSta u susednoj prostoriji, a u nadziranom prostoru jc samo diskrclni objcktiv. DEPOI
)
Depoi u muzejima imaju različitu namenu i način korišćenja, pa se u zavisnosti od toga prcduzimaju i tchničkc merc zaštiic. Kada su u pitanju depoi u kojc ima pravo pristupa višc lica, onda ih je najpogodnije štititi nekim prostornim senzorima i magnetnim prekidačima na vratima. Rcžim rada ovih senzitivnih elemenata bi bio određen prema načinu rada u depou i mogao bi biii: — „Stalno" sa deaktiviranjem iz cenlra tehničkog obezbeđenja po najavi ulaska u štićeni prostor, u slučaju kada se dcpoi povremeno koriste; — „Noć", sa dcblokadom iz CTO na počclku radnog vremena i uključenjem po njegovom završeiku, u slučaju da postoji potreba svakodnevnog ulaska u depo. Kada se radi o dcpoima u koje ima pravo pristupa samo jedno lice, ili eventualno, dva (raznc vrcdnc kolekcijc, retke i stare knjige), onda se preporučuje primena elektronskc šifre na njcgovom ulazu kojom bi se vršilo deaktiviranje senzora pri ulasku u štićeni prostor, bez obzira na radno vreme muzeja. Pri ovome se podrazumcva da su svi mogući prodori u depoe, ukoliko ih ima, mehanički zaštićcni na adekvatan način. Posebno se preporučuje, nezavisno od namenc depoa, da se na ulaznim vratima sa spoljne strane, umesto kvake, ugradi kugla-rukohvat, kako bi se onemogućio ulazak neovlašćcnim licima i u pcriodu kada su ove prostorije zaposednute.
)
RESTAURACIJE Sl.2.5: Beiični sislem
TV nadzor
ka cro
Sem navcdenih načina zaštite cksponata u izložbcnim salama, za potpuniju zaštitu se predlažc i primena TV kamcra. Ovo umnogome olakšava rad službe fizičkog obezbeđcnja u vreme kada je muzcj otvoren za posetioce, a i van toga, jer pruža mogućnost stalnog uvida u stanje štićenog prostora, pogotovo kada je u pitanju neka izuzetno značajna izložba. Za ove svrhe, sem standardnih kamera, vrlo je korisna i efektna primcna:
Proslorijama u kojima se vrše rcstauracije treba dati tretman restriktivnih prostora i u tom smislu preduzeti odgovarajuće mere zaštite, jer se u njima često zadržavaju vrlo vredni eksponati čija je obrada u toku. Tako ovim prostorima treba obczbediti: — restriktivan ulaz u toku radnog vremena, tako žto bi se svaka poseta najavljivala preko interfona postavljenog pored ulaznih vrata. Vrata bi bila opremljena elektromehaničkom bravom i za autorizovani ulazak bi se deblokirala sa unutrašnje strane pritiskom na odgovarajući taster; 149
148
— uključcnjc u alarmni sistcm van radnog vrcmcna, tako šlo bi se izvcla prostorna zaštita nckim od dctektora pokrcta i zaštita ulaznih vrata magnetnim kontaktom sa indikacijom u CTO stanja otvorcno/zatvorcno. U slučaju da sc ovc prosiorijc koristc van radnog vrcmcna ulazak u njih bez izazivanja alarma bio bi uz prelhodnu najavu ccntru obczbcđenja, ili pomoću šifre. 2. Galerije Galerije treba štititi na isti način kao i izložbcne prostore u muzejima, vodeći računa o dva bazna pcrioda rada ovih objckata (otvorcni i zatvoreni za posetioce). Posebnu pažnju treba posvctiti zašliti ulaza u galcrije i mogućih prodora u njih, jer za razliku od izložbcnih sala koje su uglavnom orkužene drugim muzejskim proslorima, u galcrijc sc najčcšće ulazi dircklno sa ulice, a okružcnje im je stambcni prosior ili drugi prostori opšlc namcnc. Scm loga, van radnog vremena onc najčešće nemaju fizičko obczbcdcnje, a ne retko i u radno vreme. Prema tome, za galerijc treba obavezno predvidcti: — dobru mchaničku zaštitu svih mogučih prodora u objckat, — zaštitu prostorija van radnog vrcmcna prostornim scnzorima, — zašlitu prodora u objckat odgovarajućim dctcktorima, — zaštitu pojedinih vrcdnih eksponata. U ove svrhe, kako galcrije često mcnjaju postavkc, trcba bar jedan zid opremiti detektorima za zaštiiu slika (IC barijcre, pojedinačna zašlita detektorima pomaka slika). Dojavu alarma trcba izvcsti u lokalu, i to u toku radnog vremena kao tihi alarm, a van toga prcko spoljnc sircnc. Ukoliko galcrija poseduje telcfonsku liniju, onda je moguće izvesti i daljinsku dojavu alarma na mcsto kojc odrcdi vlasnik galcrije. Kako su one dobrim delom u privatnom poscdu, to jc alarm moguće dojaviti i nckom suscdu koji to prihvati. Ukoliko je galerija na pcriferiji urbane srcdine, gdc lokalno alarmiranje nije mnogo efikasno, a daljinska dojava ne omogućuje blagovremenu intervenciju, onda se preporučuje ugradnja skrivcne kamcre sa filmom (ili rekorderom). Ova bi se uključila pri narušavanju štićenog prostora i načinila nckoliko snimaka koji bi olakšali pronalaženje počinilaca, a samim tim i vraćanje ukradenih predmeta. Pri pojavi alarma bi se uključilo i svetlo u prostoriji, što bi omogućilo da se dobije upotrcbljiv snimak, a ujedno i zaplašilo provalnike. Primena skrivcnc kamerc se poscbno preporučuje za galerije koje računaju na češće postavkc vrcdnih dcla, bez obzira gde su onc locirane. 3. Pokretne izložbe Prostori koji se povremeno koriste za izlaganje umetničkih dela-gostujućih izložbi, a inačc imaju sasvim drugu namcnu (najčešće su to domovi kulture) treba da imaju sledeće: 150
— adckvatnu mchaničku zažtilu svih mogučih prodora u objckat, sa bezbednim ulaznim vraiima oprcmljcnim odgovarajućom bravom, — osnovnu konfiguraciju alarmnog sistcma (prostornu zaStitu), sa jakom spoljnom sirenom za oglaSavanje alarma u pcriodu kada je izložba zatvorena za posetioce. Alarmni sistcm bi bio u funkciji samo u pcriodu kada se prostor koristi za izložbu, a van toga bi se isključio i bio rezcrva za sledeća korišćenja tog prostora u iste ili slične svrhc, kada jc u njcmu potrcban povcćan nivo bezbednosti. Ukoliko se izlaganjc prcdvida u prosloru koji ne ispunjava postavljcne minimalne bezbednosne zaluevc, a iz odredenih razloga se ne može odustati od plana, onda je ceo prostor mogućc zaštititi mobilnim alarmnim sistemom, koji bi predstavljao osnovnu konfiguraciju alarranog sistema (prostorni senzori, alarmna centrala sa napajanjem i jaka sirena). Ovaj mobilni sistem može biti žični, kada bi se kablovi provizorno postavili uz maksimalno poštovanjezahteva enterijera, a još je prakiičnija upoircba bcžičnog sisicma. Veliki muzcji bi svakako trcbalo da imaju bar po jcdan ovakav mobilni komplet koji bi bio sastavni dco izložbe koju nude drugim muzejima. 4. Crkve i manastiri i ostali kulturno-istorijski lokaliteti CRKVE I MANASTIRI Zaštiti crkava i manastira ircba posvetiti poscbnu pažnju bez obzira da li se nalaze u urbanim srcdinama ili na lokacijama manjc ili više udaljcnim od javnih saobraćajnica i nasclja. Ovo iz razloga što u vclikom broju slučajeva oni poseduju izuzetne kuHurno-istorijske i umctničke vrednosti, pokretne i nepokretne, zbog čega su često izloženi haranjima i vandalizmu. U opštcm slučaju, kada je rcč o pomenutim objcktima, tehničkim merama zaštite treba obuhvatiti crkvu i muzcjsku postavku riznice. Crkva Kod ovog objckta trcba predvidcti: — zaštitu ulaza (glavnog i sporcdnih) ugradnjom mehaničkih prekidača ili balansnih magnetnih kontakta, koji bi bili aktivni u periodu kada je objekat zatvoren; — zaštitu unuirašnjeg prostora tako da se ne može ncovlašćeno prići oltarnom ikonostasu (oltaru) ni sa kojc stranc, crkvenoj riznici, niti freskama, ukoliko one postoje; u ove svrhe treba primeniti adckvatne prostorne senzore, pogodno raspoređene i aktivne u periodu kada je objekat zatvoren; — posebnu zaštitu oltarnog ikonostasa u režimu rada „stalno" (24 ), ako se radi o izuzetno vrednim i lako dostupnim ikonama i drugim vrednostima; ova zaštita bi se mogla izvesti IC aktivnim barijerama, fokusiranim uz sam ikonostas i diskretno ugradenim, ili IC pasivnim uskopojasnim senzorima, sa oglašavanjem tihog alarma pri nehotičnom ili namernom suvišnom približavanju. Šem toga, sa spoljne strane, iznad svakog ulaza, mogli bi se postaviti infracrveni pasivni senzori sa svetiljkom (ICS). Pri nailasku lica u zonu detekcije, 151
ovi senzori bi automatski uključivali svetiljku za osvetljenje prilaza vratima i držali je upaljenom neko vrcme (vrcme se može podcsiti prema potrebi). Ovo bi imalo psihološko dejstvo na lica koja u noćnini uslovima neovlašćeno prilaze vratima manastira, a samom osoblju manastira omogučilo ušicdu elcktrične energije. Jer, kad jc isključcna spoljna rasvcta, ove svctiijkc sc pale pri dolasku pred vrata. Bez obzira u kom stepenu ćc se izvesti, tchnička zaštita mora se ispoštovati sledečc: — senzori i spojni kablovi ne smcju da narušc enterijer objekta, niti njegov spoljni izgled, — uvodenje sistema tchničke zaštite ne smc da izazovc bilo kakva oštcćenja umetničkih vrednosti u objcktu. Ukoliko ncma mogućnosti za ispunjcnje datih uslova, onda treba ugraditi bežični alarmni sitem. Muzejska postavka riznice
)
Ove postavkc se uglavnom nalazc van samc crkvc, u konaku ili nckom drugom objektu u krugu komplcksa, a kako se radi o izuzetno vrednim eksponatima treba izvesti zaštilu koja će bili aktivna svih 24 časa. U tom smislu treba predvideti: — dobru mchaničku zaštilu svih mogućih prodora u izložbeni prostor, kao i bezbedna ulazna vrata sa odgovarajućom bravom, — zaštitu ulaznih vrata mchaničkim ili balansnim magnetnim prekidačima, kao i prozora koji nemaju rešelke, — prostornu zaštitu celokupnog izložbenog prostora u vrcme kada je riznica zatvorena za posctioce (vrsta proslornih scnzora bi se odabrala prema ambijentalnim uslovima), — zaštitu vi trina u toku svih 24 časa na jcdan od opisanih načina (u zavisnosti od toga gde se vitrine nalazc i kako su izvedene), — lokalno alarmiranje u samoj prostoriji — tihi alarm — za skretanje pažnje pri neholičnom ili namcrnom pomcranju lako dostupnih predmeta, — postavljanje ICpasivnog scnzora sa svetiljkom iznad ulaza u riznicu, ukoliko se u nju ulazi dircktno, a ako nc, onda ispred ulaza koji vodi do riznice. Ukoliko se riznica nalazi u crkvi, ili njenoj neposrednoj blizini, onda je moguće sve senzorske linije dovcsti na zajcdničku alarmnu ccntralu koja bi bila smeštena u stambenim prostorijama lica koja tu žive. Ukoliko to nije slučaj, onda treba izvesti odvojcne alarmne sisieme, a centralne jcdinice smestiti na najpogodnija mesta. Uključcnjc i isključcnje sistcma treba da bude šifrom. Alarmiranje treba izvesti kao lokalno, sirenom koju treba spolja smestiti na visini nedostupnoj zlonamernicima. Ukoliko u objektu postoji telefonska linija, treba predvideti i daljinsku dojavu alarma na dogovorcno mesto. Ova dojava bi se automatski uključila poslc odrcđcnog (po želji dcfinisanog) vremena od pojave alarma u lokalu, kako nc bi bilo ncpotrcbnog uzbunjivanja pri lažnim alarinima. 152
NAPUŠTENI OBJEKTI Kada se radi o napušlcnim dislociranirn objcktima, onda nema svrhe ugradivati bilo kakav alarmni sistcm, jcr ti objekti obično nemaju elcktričnu energiju, telefonsku liniju, mogućnost blagovremene intervencije i kad bi postojala mogućnost dojave alarma bežičnim putem. Ugradnja aiarmnog sistcma bi imala smisla samo u slučajcvima kada se u neposrednoj blizini nalazi nastanjcna kuća, gde bi sc alarm oglašavao. KULTURNO-ISTORIJSKI LOKALITETI Ako se nalaze u ncposrednoj blizini urbanc sredinc onda postoji mogućnost ugradnje perimetarskog alarmnog sistema, koji bi bio aktivan prema potrebi, a alarm se dojavljivao na čuvarsko mesto, ili neko drugo, ako ovo nije predviđeno. Za udaljcne lokaliicic ncma svrhc ugradnja alarmnog sistcma ukoliko u blizini nema nascljenog objekla gdc bi sc alarm dojavio. 5. Transport umetničkih dela
Sem posebnih mcra prcdostrožnosti koje treba preduzeti pri pakovanju i unošenju u vozilo (uz posedovanjc tačnog opisa i fotografije svakog dela koje se transportuje), ncophodno je osigurati i bezbcdan prcvoz kulturno-umetničkih dela. Pri ovomc ćcmo sc osvrnuti na prcvoz moiornim vozilima, dok o bezbeđnosti avio prevoza neće biti reči iz razloga što je transport posebno osetljive i vredne robe proceduralno i tchnički rešen važećim aktima aviokompanija. Vozilo za transport umctničkih dela treba da bude: — posebno mehanički osigurano i sa određenim klimatskim i ambijentalnim uslovima, — snabdevcno odgovarajučim alarmnim sistemom za signalizaciju pokušaja neovlašćenog ulaska u vozilo, — snabdeveno radio vezom za komunikaciju sa nadležnom službom unutrašnjih poslova u slučaju ncprcdviđcnih okolnosti u toku transporta. Alarmni sistem za vozilo treba da sadrži senzorc otporne na drumske uslove primene (potresi, korozija), koje trcba tako odabrati i instalirati da se alarm generiše u slučaju: — otvaranja vrata, — razbijanja ili uklanjanja staklcnih površina, — kretanja unutar vozila i — pokušaja neovlašćenog pokretanja vozila (otkočenja). Alarmiranje trcba izvesti zvučno i svetlosno, s tim što se ta signalizacija mora razlikovati od one koja se koristi u javnom saobraćaju. Takođe, potrebno je obezbedili nanajanje sistema tako da on u normalnom stanju može biti aktivan najmanje 120' i omogućiti rad u alarmu od minimalno 30 min. Ovo su preporukc IEC standarda. 153
6. Biblioteke Biblioteke se mcđusobno razlikuju, kako po matcrijalu koji čuvaju i izlažu i vrsti klijcntclc za koju su namcnjcnc, tako i po siatusu koji imaju u društvenoj zajednici. Ti faklori su jake dcicrminanlc u occnjivanju siepena njihove ugroženosti, a samim tim i nivoa tehničkc zaštkc koju bi trebalo sprovesti u cilju prevazilaženja opasnosti. Ovdc se prvenstveno misli na opasnosti od krađe i vandalizma, kojima su bibliotcke često izloženc. Primenu tchničkih mcra zaštite ncćcmo posmatraii po vrsti biblioteka (školske, univerzitctskc, javne, spccijalnc), vcć prcma njihovim pojcdinim funkcionalnim celinama, jcr sc to smatra praktičnijim pri ovalcs'om opštem razmatranju zaštite biblioteka. Pri ovome će se prczcntovane prcporuke za mere tehničke zaštite u konkretnim slučajevima primcniti prema veličini biblioteke, nameni, sadržaju, načinu korišćcnja, prostorima koje poscduje i sl. U kontekstu iznctog, dalja razmairanja će se odnositi na zašlilu ulaza i prodora u objekat, dcpoa, kasa i čitaonica. ULAZII PRODORI U OBJEKAT Kao i kod muzeja i ovdc trcba obratili posebnu pažnju na zaštitu svih mogućih prodora u objekat, kako sa nivoa prizemlja, tako i sa krova susednih objekata. Sem adckvatne mehaničke zaStite, odgovarajućom vrslom prckidača uključenih u alarmni sistcm treba zažtititi svc pokrctne otvore, one koji se ne otvaraju u toku svih 24 časa (režim „stalno"), a ostale samo van radnog vremena (režim ,,noč"). Ulazi u biblioteku predstavljaju najkritičnije tačke sa stanovišta obezbeđenja. Zbog toga broj ulaza treba svesti na minimum, a najbolje na dva, službeni (za osoblje) i glavni (za poselioce). Službeni ulaz po zavržctku radnog vremcna ostaje bez nadzora, iako je biblioteka još uvek otvorena. Kako je čcsto udaljen od glavnog ulaza, to predstavlja povoljnu tačku za nesmetan ulazak u objekat. Ovo čak i u toku radnog vremena, jer tu uglavnom nema nikoga. Zbog toga treba predvideti jednu TV kameru za osmatranje ove komunikacije, kao i njenog prilaza. Ulaz za čitaoce je česlo i ulaz u čitaonicu, koji je u toku radnog vremena (kad je ova otvorena) pod stalnim nadzorom osoblja. Sa bezbednosnog aspekta, ovde treba organizaciono strogo razgraničili aktivnosti vezane za ulazak u čitaonicu i one vezane za izlazak iz nje. U antreima iza ulaznih vrata treba predvideti prostornu zaštitu nekom vrstom detektora pokreta sa režimom rada ,,noč" (van radnog vremena biblioteke), kako bi se blagovrcmcno alarrairao pokušaj nedozvoljenog ulaska. DEPOI Depoi u kojima se čuva retka knjiga i druge vredne kolekcije se štite na isti način kao i depoi u muzejima. To znači strogo restriklivan ulaz: — korišćenjem šifre na ulazu, čijim se pravilnim ukucavanjem deaktivira prostorna zaštita depoa, 154
— najavom u centar obezbedcnja (ukoliko isti postoji u objcktu), odakle se vrži deblokada zaštiie. Organizacija ulaska u dcpoe možc biti i drugačija, pogotovo ako se radi o depoima u kojesesvakodncvno ulazi višcputa. Tu onda primenašifreilinajava ulaska ccntru obczbcdenja ncma opravdanja. U tom slučaju prostornu zažtitu treba isključili na počctku radnog vcmcna, a po njcgovom završetku uključiti (režim ,,noć"). Bez obzira o kakvim je depoima rcč, koji su im sadržaji i kako se koriste, obavczno treba predvideti: — prostornu zaštitu, — indikaciju stanja vrata otvorcno/zatvoreno, — slrogu evidcnciju lica koja imaju pravo ulaska u depo i vremena kada ga mogu koristiti. KASE Čak i malc bibliotckc treba da imaju neku vrstu kase, priručnog sefa za odlaganje odredenc dokumcniacijc. Kasa treba da jc locirana u prostoru do koga službena lica mogu doči, a da ne prolaze kroz čitaonicu. Može se zaštititi javljačcm šuma, u rcžimu ,,noč" ako sc svakodnevno koristi, a „stalno" ukoliko je to povremeno. ČITAONICA Pod ovim se podrazumeva prostor gde se knjige uzimaju, vraćaju i koriste na licu mcsta. To znači da su one više ih' manje dostupne čitaocu i baš zbog toga u velikoj meri izložcne opasnostima od kradc i oštećenja. Kada jc čitaonica zatvorcna za posetiocc, zaštita se može svesii na prostornu zaštitu (detektorima pokreta) svih celina koje sadrže knjige. Najpogodnije je primeniti IC pasivnc uskopojasnc scnzore usmcrenc duž trasa koje vode pored polica sa knjigama, tako da se bcz izazivanja alarma ne može prići polici. Međutim, kada je bibliotcka otvorcna za čitaoce, zaštitu treba tako izvesti da ona ne remeti normalno funkcionisanje postojeće tehnologije rada, a da pruži potreban nivo bezbcdnosti. U ovom slučaju zaštita sesvodi na TV nadzor i pojedinačnu zaštitu knjiga. Tv nadzor
TV nadzor podrazumeva postavljanje jedne ili više kamera u prostore koje koriste posetioci i praćenje njihovog ponašanja na jednom ili više monitora. Kamere mogu biti fiksne ili pokretne, a razmeštaju se u zavisnosti od veličine osmatranog prostora, rasporcda polica u njima i trase kretanja i zadržavanja posetioca. Od broja i vrste kamera zavisi i broj monitora koji mogu biti smežteni kod lica na ulazu koje je tu stalno prisutno zbog procedure uzimanja i vraćanja knjiga, ili u centru obezbedenja ako se radi o složenijem sistemu, pa taj centar postoji. 155
Sem mogućnosti praćenja nekorektnog ponašanja posetilaca, pokušaja ce r panja listova ili isecanja fotografija, crtcža i sl., TV nadzor ima i jako psihologjco dejstvo u smislu odvraćanja od ovakvog ponašanja. pojedinačna zaštila knjiga
pojedinačnu zaštitu knjiga mogučc je izvesii elektronskim detekcionim sistemom za zaštitu pokrctnih prcdmcta EAS, čiji su senzitivni elementi (detektori) posebno konstruisani za ovu namcnu. Dctektor predstavlja traku, nalepnicu ili pločicu od posebno osetljivog materijala, ubačenu na odreden način unutar knjige. Ukoliko se knjiga iznosi, a da prethodno nije prošla proceduru čekiranja (deaktiviranja senzora), onda će se na izlazu gde je postavljena antena aktivirati alarm. Sistem je vrlo praktičan, ali skup za masovnu upotrebu. Treba ga zbog loga koristiti za zaštitu samo onih primcraka za koje se proceni da su najvredniji i najviše ugroženi. U svakom slučaju, opravdanost uvodenja ovakvog detekcionog sistcma še sagledava kroz godišnje štete kojc biblioteka pretrpi zbog krađa. Zajedničko za sve sisteme za detckciju ncovlašćenog iznošenja knjiga je da jenjihova efikasnost uslovljena prolaskom lica kroztačno odredeno mesto, tamo gde je postavljena detekciona antena. To je obično na prolazu pored bibliotekarsicog pulta, ili glavnim izlaznim vratima. Prolaz kroz druga vrata, gde nema detekcione antene, ili izbacivanje knjige kroz prozor, se neće detektovati. Zbog toga se ponovo ističe značaj zaštite ovih otvora u radno vreme biblioteke, bjlo mehanički, bilo ugradnjom odgovarajučih senzora, ili kombinacijom i jednog i drugog. Iskustva mnogih biblioteka u svetu pokazuju da ovakav sistem zaštite znatno samnjuje krađe knjiga. Uopžte, da bi zašlita bibliotcka primcnom tehničkih sredstava zaštite bila gto efikasnija potrebno je: - da postoji dobra vidljivost celog prostora gde su smeštene knjige dostupne čitaocima, - da je deo prostora ispred i u samoj biblioteci dobro osvetljen i - da postoji mogućnost alarmiranja u slučaju prepada ili drugih neregularih ponašanja posetilaca (putem diskrelnih tastera). n
f 156
IIIINDUSTRIJSKI OBJEKTI Mnoge mere tehničke zaštite kojesu diskutovane u odcljcima 1 i 2 ovog poglavlja (zaštita banaka i muzeja) mogu se primcniti i na industrijske objekte. To se, pre svega, odnosi na zaštitu prodora u objckat i njcgovih vilalnih unutrašnjih prostora, kako u pogledu primcne scnzora za detckciju neovlašćenog ulaska u restriktivne prostorc, tako i u pogledu TV nadzora i kontrole pristupa. Međutim, dve bitne stvari u kojima se industrijski objekti (sem funkcionalno — što se podrazumcva) razlikuju od do sada razmatranih, a koje nose sa sobom i izvesne spccifičnosti u poglcdu pristupa lehničkoj zaštiti, su: — radno vreme objekta — to nisu objekti dostupni javnosti (nema rada sa strankama), pa postoji samo radno vrcmc za zaposlcne u njcmu, — lokacija objckia - obično su locirani na periferiji urbane srcdine ili van naselja, tako da sem same zgrade (ili zgrada) imaju i spoljni krug u kome može biti vitalnih tačaka kojc trcba štiliti; kod nckih objckata vitalne tačke se nalaze i vair samog kruga objekta. Ova dva faktora i sama su međusobno različita za razne vrste industrijskih objekata. Tciko, kod nekih od njih se radi samo u prvoj smeni, kod drugih u prve dve, a ima objekata gdc nema prekida radnog proccsa, pa sc rad odvija u sve tri smene. Isto tako, svaki objekat ima svoju lokaciju i svojc okruženje, određenu funkciju i sadržaje, pa i u tom pogledu postoje izvcsne razlike koje moraju bili prisutne kada se daju okvirne mere tehničke zažtite. Zato ćemo se u daljem razmairanju ograničiti na one industrijske objekte koji imaju dosta dodirnih tačaka, a gde postojeće razlike bitno ne utiču na konceptualna razmatranja tehničke zaštite. Obuhvatićemo rafinerije nafte, hemijsku industriju, termoelektranc, hidroclcktrane, strateške objekte i proizvodne pogone poluproizvoda i gotovih proizvoda. Pri ovome ih nećcmo posmatrati po nazivima, kako smo ih nabrojali, već po odredenim funkcionalnim cclinama. Ovo iz razloga što su im ncke funkcionalne celine istovctne, pa ih je nepotrebno posmatrati odvojeno, a i što ovakvo razmatranje omogućuje korisniku da sagleda koncept tehničke zaštite svog objekta jednostavnim odabirom onih celina koje njegov objekat sadrži. Pri ovome ćemo obuhvatiti sve one mere koje je potrcbno preduzcti da bi se dobio maksimalni nivo zaštite, jer nekc kalegorije razmatranih objekata upravo to zahtevaju. Tako bi sistem tehničke zažtite industrijskog objekta, ili bolje reći kompleksa, jer se najčešće radi o viže gradevinski potpuno odvojenih funkcionalnih celina, trebalo da sadrži: — alarmni sistem za signalizaciju neovlašćenog prislupa spoljnim i unutrašnjim prostorima, — TV sisiem zatvorenog kruga za vizuelni nadzor i identifikaciju događaja u restriktivnim prostorima, kako otvorenim tako i zatvorenim, — sistem za kontrolu pristupa u krug kompleksa i pojedine njegove objekte i prostorije, 157
— sistem komunikacionih veza za interno komuniciranje između lica službe fizičkog obezbeđcnja i najavu ulazaka u odrcdcnc prostorc, — sistem za konirolu obilaska objckta od strane čuvarske službe, — sopstveni centar tchničkog obezbcđcnja, stalno zaposednut, gde bi bile integrisanc sve funkcijc nadzora i upravljanja cclokupnim zaštitnim sistemom. Pri ovome sc skrcčc poscbna pažnja da mcsta ugradnjc opreme za tehničku zaštitu trcba odabrati lako da ona budu van eksplozivnih zona, kao i minimalno izložena korozionim dcjstvima raznih industrijskih produkata.
Perimetarska ograda
Zaštitni pojas
1. Alarmni sistem Alarmni sistern trcba prcdvidcti za dctckciju ulaska i izlaska iz kruga preko zaštitne ograde i kroz postojcće ulaze na njoj, prilaza pojcdinim vitalnim objektima u krugu (rczcrvoari, trafo-sfanice, skladišta, parking prostori) i van njega (brane, pristaništa...), pokušaja ulaska u pojedinc prostorije sa osetljivim sadržajima i sve druge celine za koje se proccni da mogu biti predmet interesovanja. U daljcm razmatranju tcžišle ćemo baciti na izbor i način ugradnje senzora, posebno kada sc radi o njihovoj primeni u spoljnim uslovima, dok za ostale elemente alarmnog sistema važi sve ono što i za druge objckle. Pri ovome ističcmo da će najčešća konfiguracija alarmnog sistema za industrijske objekte biti ona sa podccntralama, jer se ovde radi o dosta razuđenim objektima. Thko će se u svakom od njih formirati poseban podcentar sa sopstvenom alarmnom centralom, a ova dalje povczati sa glavnim dojavnim centrom — ccntrom tehničkog obezbcdcnja. ZAŠTITA PERIMETRA Zaštita perimctra podrazumeva zašlitu ograde i ulaza, kao i svih legalnih prolaza ka komplcksu. Ulazi Broj ulaza treba svesti na najmanju moguću meru, a one koji se ne koriste, ili se retko koriste, poscbno mchanički zažtitili. Ulaze za vozila obavezno opremiti električnim rampama. Na ulazima predvideti eleklronske barijere, čiji bi režimi rada bili prilagodeni frekvenci odvijanja saobraćaja na ulazima. Moguće prolazc u krug, kao što su kanali, tuneli i sl. treba dobro mehanički obezbediti, ukoliko to dozvoljavaju njihova lokacija i način korišćenja. Što se tiče tehničkih mcra zaštite, tu postoji mogućnost primene optičkih rešetki, kako je to prikazano na sl.3.1a, ili eleklromehaničkih prekidača, po izboru. U zavisnosti od vrste mehaničke zaštite, mogućc je primeniti i javljače šuma za detekciju pokušaja nasilnog proboja, kao i magnctne i mehaničke prekidače za detekciju otvaranja prepreke. 158
Sl.3.1: Optička rcšctka (a) i zašlilni pojas (b)
Ograda Pre ugradnjc alarmnog sistcma, ukoliko to tcrcnski uslovi dozvoljavaju, preporučuje se da se sa unutrašnje strane ograde napravi pojas širine oko 4 m, dubine 30 cm, ispunjen šljunkom do nivoa površine tla (sl.Š.lb), čime se postižu sledeći efekti: — bolja refleksija svetla sa perimclarske rasvete, čime se dobija bolja vidljivost za radnike fizičkog obezbcdcnja i viši nivo osvetljenosti za rad kamera u otežanim uslovima; ovo ujedno i ođvrača od pokušaja ncovlaščenog ulaska; — sprečavanje izbijanja rastinja (trave i šiblja), žto znatno olakšava održavanje i pruža bolju vidljivost; — olakšava regisiraciju narušavanja zone, jcr se pri hodanju javlja §um; ovaj šum se može čak i slušati posiavljanjcm duž perimctra mikrofonskih uređaja. Izbor senzora za zažiitu pcrimctra zalucva izvanredno poznavanje asortimana proizvoda za ovu namenu, njihovih principa rada i karakteristika, jer su oni izloženi spoljnim ulicajima koji variraju od područja do područja i od jednog do drugog godišnjeg doba. S toga je projektovanje perimetarske zaštite daleko delikatnije od projektovanja zaštite unutrašnjih prostora, a načinjene greške mnogo teže (ili nikako) popravljivc. Da bi se napravio što korekiniji izbor, potrcbno je prethodno sagledati: — klimatske uslove na lokaciji (tcmperaturne promcne, vlažnost, vrstu padavina, vrstu i jačinu vetra, maglovitost), — topografske uslove (neravninc lerena, podvodnost, trusnost), — vrstu tla (obradiva zcmlja, pcsak, kražki predeli, šuma, pažnjak), — konfiguraciju i strukturu ograde oko kompleksa (ncma fizičke barijere, živa ograda, žičano pletivo, žičane table sa parapetom, bez parapeta, metalna dekorativna, zid itd.), — blizinu javnih i internih saobraćajnica i aerodroma i frekvencu odvijanja saobraćaja i — blizinu visokonaponskih vodova i drugih izvora elektromagnetnog zračenja. 159
Smaira se da je senzor za zaštitu pcrlmctra dobro odabran i pravilno instaliran kada su ispunjeni sledcći uslovi: — verovatnoča detckcije iznosi minimalno 90%, što znači da od 100 pokušaja neovlašćcnog prolaza najmanjc njih 90 mora da sc dctcktuje u svakoj zoni štićenog perimetra; — broj lažnih alarma po jcdnom kilomctru dužine dconice iznosi jedan mcsečno; — dužina jcđnezonc nijcvcća od 100 m.jcr toliko rastojanjemožeuspešno da pokrije kamcra kada se alarmni sistcm sprcže sa TV sistcmom zatvorcnog kruga. U velikom broju slučajcva, zbog nemogućnosti da se postignu ovi uslovi, preporučuje se primcna dvc vrstc senzora, i to najčešće onih koji rade na različitim principima. Tada se mcdu njima ostvaruje takva sprcga da se alarm javlja samo onda kada su oba pobudcna, tj. ostvarcn jc koincidcntni rad. ZAŠTITA SPOLJNIH PROSTORA Zašlhu spoljnih prostora trcba prcdvideti u dva opšta slučaja: — kada se šiiii prilaz nckom važnom objcktu u krugu i — kada sc želi zaSlita dobara smcštcnih na otvorenom prostoru. U prvom slučaju jc najbolje koristiti ukopane senzore koji prate konture terena i postavljaju se tako da se bez dctekcijc ne može priči objcktu, u kombinaciji sa elektronskim barijcrama kao zaprckama na saobraćajnicama u krugu. U drugom slučaju moguće je napraviti posebnu fizičku ogradu oko rizičnog otvorenog prostora i nju scnzibilizovati pogodnom vrstom senzora, ili koristiti elektronske barijere ako je teren-ravan. Rezervoare je najboljc štititi ukopanim scnzorima (gcofoni, ,,H-field", magnetni pasivni) sa svih strana (oko kadc) u rcžimu „Stalno", a dcblokada bi se vršila po potrebi iz ccnira tehničkog obczbcdcnja. Ako je sa ncke strane rczcrvoara inierna saobraćajnica, pa nema uslova za ukopavanje senzora, ili sc tu vrši prctovar, onda sc ta strana može štititi IC barijerom, koja će bili na posebnoj zoni. Trafo stanica predstavlja jcdnu od ključnih lačaka u kompleksu, kako zbog tehnološkog procesa rada, tako i zbogbezbcdnosti, jcr i kratkotrajan nestanak napajanja može imati velike posledice i po jcdno i po drugo. Zaio jc ircba obuhvatiti alarmnim sistemom. Ukoliko ima svoju ogradu, onda se možc predvidcti zaštita ograde na neki od opisanih načina, a ukoliko jc nema, trcba postaviti elektronsku barijeru ka njenom prilazu ili ulazna vrata zaštititi prekidačima, sa evidencijom ulaska u samu stanicu. Skladišta na otvorenom prostoru sc mogu zaStititi nekom vrstom ukopanih senzora, elektronskim barijerama i ,,E-field" kablovima, koji se mogu postaviti kao samostojeći i ujcdno predstavljali i ogradu oko skladišla. 160
Režime rada postavljcnc clcktronske zaštite trcba uskladiti sa načinom korišćenja sklađišta, a u slučajcvima kada su ona privrcmcna, moguče ih je štititi mobilnim sislcmom sa mikrotalasnim barijcrama i bcžičnom dojavom alarma u centar obezbcdenja. Parking prostori, bilo da su u krugu ili van njcga, moraju biti dobro osvetljeni i na ncki način nadzirani od stranc službe fizičkog obczbcđenja. U svakom slučaju ireba da su izdvojcni od rcstrikiivnog prostora komplcksa i da imaju svoju perimctarsku zaštitu i kontrolu ulaska i izlaska. Ukoliko se radi o parking prostoru poscbne namcne, gde se povremeno ostavljaju specijalna vozila ili čak i mali avioni, onda ih je najpogodnije zaštititi mobilnim sistemom sa M\V barijerama i sa bežičnom dojavom alarma u CTO, kako je to prikazano na sl.3.2.
Sl.3.2: Mobibic MW banjcrc
Sistem sc brzo i lako insialira, a isto tako i uklanja kada prcstane potreba za njegovom primcnom. Brane i pristaništa, kao i prilazi vodcnim putem ka vilalnim celinama objckta, sc mogu štiiiii mrcžama sa opličkim vlaknom i sonarima. U prvom slučaju sc mrcžc sa optičkim vlaknom postavljaju pod vodu na ključnim prilaznim tačkama brani ili pristaništu i svaki pokušaj prolaska pre-
Sl.3.3: Podvodna zašt'ua
161
secanjem mrcže sc dctckluje kao signal alarma. Mrcže su specijalno izrađene za uslove primcnc u vodi (slaikoj i slanoj). U drugom slučaju sc u vodu, na prilazima ka objcktu, postavljaju sonari, uređaji koji detcktuju sve objcklc koji se krcću u vodi kada im se približe na određeno rastojanje. Ova dva načina zaštite se mogu i kombinovati, kako je to prikazano na sl.3.3. ZAŠTITA OBJEKATA Upravna zgrada se Stiti kao i svi drugi zatvorcni prostori, počev od prodora u objekat pa do poscbnih prostorija i kasa. Prodori u objckat se štite na jedaa od načina opisanih u odeljcima 1 i 2, kao i vitalne prostorije i prcdmeli (ako ih ima). Proizvođna zgracla — u zavisnosii od tchnološkog proccsa rada u ovom objektu, kao i od njcgovc razudcnosii, prcdvida se i način zašlite. Sem proizvodnih hala, ovi objckti sadrže magacine sirovina, magacine poluproizvoda i golovih proizvoda, pa bi alarmnim sistemom trebalo obuhvatiti sve te prostore. Oni bi se štitili slično zaštiti dcpoa, prostornom zaštitom kombinovanom sa šifrom za ulazak, uz obavczno preduzimanje odredenih mera mehaničke zaštite. Magacini u krugu komplcksa sc šiitc kao i svi zatvorcni proslori — zaštita prodora u objekat odgovarajućim prckidačima i zaštita prostorija odgovarajućom vrstom prostornih senzora, čiji bi sc režimi rađa i način dcblokade odredili prema tahnologiji rada u magacinu. ZAŠTITA OD PREPADA Ovu vrstu zašlile trcba predvideti na svim mestima gde dežuraju lica fizičkog obezbeđcnja (ulazi, portirnice, stražarske kućice po perimetru i sl.), na mestima gde se radi sa većim količinama novca i na svim drugim mestima za koja se proceni da mogu biti izložena prepadu (parking prostori, garaže i sl.). 2. TV sistem zatvorenog kruga Kod ovako složenih objekata TV osmatranjem treba obuhvatiti ceo perimetar kompleksa, sve ulaze i prilaze komplcksu, mesta utovara i istovara robe, skladišta na otvorenom prostoru, značajne komunikacione trase unutar kompleksa, kao i odredene unutrašnje proslore (proizvodne pogone, magacine specijalne robe itd.). Sem osnovne funkcije — osmatranje u cilju zaštiie od ncovlašćenog ulaska — u velikom broju slučajeva TV sistem zatovrcnog kruga kod industrijskih objekata služi i za praćenje tehnološkog proccsa rada kao i ranog otkrivanja požara u požarno-rizičnim zonama. Kao što je već rečeno, kamerama trcba obezbediti i odgovarajuće osvetljenje, vodeći računa o reflcksijama koje postoje u njihovom okruženju, kao i o opredeljenju korisnika objekta — kontinualno osvetljenje ili osvetljenje sa prekidanjem. 162
PERIMETAR Pri osmatranju pcrimctra kamcrc trcba tako postaviti da onc prate odgovarajuće senzorske dconicc. Najbolje je da budu fiksnc i tako poslavljcne da jedna drugoj gledaju u leđa, kako bi bili pokrivcni mrtvi prostori. PostavRi ih tako da budu teško dostupnc, kako sc nc bi moglc „prcskočiti" i ući ncopažcno u restriktivni prostor. Pri ovorae, lokacija kamcre zavisi od toga kakva vrsta senzora je primenjena za zaštitu pcrimctra. Ako su u pitanju scnzori koji dctcktuju fizički dodir sa ogradom (scizmički, clcktromehanički, ,,E-flcx"), onda je najbolje montirati kamere dircktno iznad ogradc (pod uslovom da jc u pravoj liniji i da joj ništa ne zaklanja vidno polje), tako da prali njcnu liniju. Pri takvoj poziciji ograda se pojavljuje kao prava linija na monitoru, pa se vide obe njene strane, što omogućuje proccnu siiuacijc n alarmu. Ukoliko su primenjcni senzori koji daju zapreminsku zaštitu („E-fieled", mikrotalasnc barijcre,'„H-ficld") onda jc boljc kamcrc izbaciti van linije ograde, odnosno van dctekcionc zonc. Jer, ovc barijcre odlažu prolaženje kroz zonu u alarmu, a samim tim i brzo iščezavanje iz vidnog polja kamcre. Na ulazima u krug se uglavnom postavljaju pokretne kamere, kako bi i prilazi mogli da sc osmatraju. Treba izbcgavati povezivanje ovih kamera za senzorske deonice, jer im trcba vrcmcna dok se postave u poziciju da vide zonu u alarmu. SPOUNI PROSTORI Osmatranjem u spoljnom prostoru trcba obuhvatiti: — saobraćajnice, i to pomoću fiksnih kamcra postavljenih tako da prate njihovu irasu, — rezcrvoare, pomoću pokretnih kamcra kojc omogućuju i rano otkrivanje požara, — prilaze magacinima, trafo stanici, pomoču fiksnih kamcra, — olvorena skladišta, pomoću kamera sprcgnutih sa primenjenim alarmnim sistemom, ili povezanih na kompjutcrizovani video sistem kod koga se može markirati zona čije naružavanje treba da izazove alarm (sl.3.4a) i
Sl.3.4: T\/ murkiranjc (a) i osinatranjeparkinga (b)
163
— parkinga, kada jc rnoguće kombinovati fiksne i pokrctne kamere u zavisnosti od njegovog položaja, veličinc, načina korišćcnja, primene senzora za spoljnu zaštitu i sl. UNUTRAŠNJI PROSTORI Za osmatranje unutrašnjih prostora sc naj&žčc koriste fiksne kamcrc širokog vidnog ugla. Mnogo ih jc lakše odabrati ncgo one za spoljnu zaštitu, jer uglavnom rade u stacionarnim uslovima: odredcna veličina prostorije, odredeno (sobno) osvciljenje, ambijcntalni tempcraturni uslovi i sl. Ovde se kamere uglavnom predviđaju: — u garažama, na ulazu i izlazu kao i za osmatranje garažnog prostora, — u proizvodnim objektima, za osmatranje proccsa proizvodnje, ulaza u odredene magacine, kao i na mcstima gde ima dosta zapaljivog matcrijala u ciIju ranog olkrivanja požara, — na ulazima u pojcdine rcstriktivnc prostorc, kada se može kombinovati sa kartičnim sistemom za kontrolu pristupa u cilju postizanja pozitivne identiflkacije lica. 3. Sistem za kontrolu pristupa
Kontrola pristupa znači kontrolu ulaska u rcstriktivan prostor. Kontrolu pristupa kod industrijskih objckata treba sprovcsti u najmanje tri nivoa i to: — prvi nivo kontrole na ulazu u krug komplcksa, gde bi se regislrovali svi zaposleni, — drugi nivo kontrolc na ulazu u odrcdcnc objckte u krugu, onako kako je to organizaciono razrcšeno, žto znači da bi se tu registrovala sva lica koja rade u tom objektu, — treči nivo kontrole, na ulasku u odrcdcne proizvodne pogone, prostorije, magacine i sl., gde bi sc rcgistrovala sva lica koja imaju potrebe da tu borave. Sem ovih nivoa kontrole, moguće je imati i viže nivoe, koji bi omogućavali samo jednom malom broju lica ili samo jednom licu ulazak u osetljiv prostor. Najpogodniji način kontrolc pristupa za prva tri nivoa je putem identifikacionih kartica. Tip kartice bi se izabrao prema broju zaposlenih, otpornosti na kompromitacije, ceni i sl„ tj. onim parametrima koji su razmatrani u prvom poglavlju, odeljak 4. Broj čitača na pojedinim ulaznim punktovima bi se odredio prema propusnoj moći sistema, odnosno broju lica koja tu treba da se registruju u određenom vremenskom intervalu. Sami čitači bi mogli imati i dodatne funkcijc sem registracije. Na primer, za drugi nivo kontrole bi to mogli biti čitači sa display-om, gde bi licu pri registraciji mogla biti ispisana neka poruka ili data evidencija broja radnih sati za taj mesec i sl.
Četvrti nivo kontrolc znači vcć ulazak u ncki poseban prostor gde je pristup dozvoljen najčeSće samo jcdnom licu. Ovdc je potrebno imati čitač sa šifrom, obavezno povezan sa clcktromchaničkom bravom, tako da je ulazak bez alarma moguć samo uz odgovarajuću karticu i ispravno ukucanu šifru. Za ovaj nivo kontrole se može koristiti i ncki od biometrijskih sistcma, na bazi otiska prsta ili retine oka, takode uz poznavanjc šifrc odnosno posedovanja PIN-a — persojialnog idcntifikacionog broja. Ovaj način pruža viši nivo bczbednosti od kartičnog, a omogućujc ulazaksvim Iicima za koja jc u nadzornom tcrminalu memorisana odredcna biomctrijska karakicristika. Način povezivanja čitača sa nadzornim terminalom zavisi od razuđenosti kompleksa, broja objckata gdc sc vrši rcgistracija i broja korisnika (radnih organizacija) u komplcksu. Kada se radi o komplck.su gde postoji samo jedan korisnik, onda bi se čitači sa svih nivoa kontroJe dircktno povczali na nadzorni terminal u ccniru tchničkog obczbcdcnja. U slučaju da ovak\'O povczivanjc nijc mogućc zbog vclike razuđenosti objekata (velikog rastojanja izemdu čitača i ccntra ili nemogućnosti postavljanja kabJova zbog terenskih usiova), onda za svaki objekat treba formirati nadzorni podcentar, pa sve podcentrc povczati putcm tclcfonske linije na glavni nadzorni terminal u CTO. Ovakav način povczivanja je i jedino moguć ako u kompleksu ima vlše korisnika, pa svaki hoćc da ima svoju evidenciju radnog vremena zbog obračuna i radnc disciplinc. U tom slučaju, u glavnom ccntru bi se slivali samo podaci vczani za pokužaj ncovlašćcnog ulaska u restriktivne prostore. Podaci iz glavnog ccnira bi se putem komutirane telefonskc linije mogli slati dalje, na viši hijerarhijski nivo, ukoliko za to ima potrebe. Drugim rečima, operativna kompatibilnosl nađzornog tcrminala kartične kontrole pristupa omogućuje izgradnju čitavc mrcžc za jcdno područje, ukoliko tu ima više objekata koji pripadaju islom korisniku. Kartičnu kontrolu pristupa treba sprovcsti i za vozila, odnosno ulaze u garažu ukoliko ona postoji, što u sprezi sa TV osmatranjcm pruža vi^i nivo bezbednosti. 4. Komunikacione veze Ovde treba ostvariti dve vrste komunikacionih veza: one vezane za ulazak u restriktivne prostore i vczc poircbnc licima službe fizičkog obezbeđenja za njihovo obavežtavanje i mcđusobno komuniciranje. Za najavu ulaska u rcstriktivne prostore treba predvideti interfone. Oni bi se postavljali isprcd rcstriktivnog prostora, čija su vrata opremljena eJektromehaničkom bravom. Po idcntifikaciji najavljcnog Jica vrata bi se deblokirala sa unutrašnje strane odgovarajučim tasterom. Broj i raspored ovih interfonskih veza bi zavisio od načina koriščenja pojedinih prostora u kompleksu i dozvole pristupa u njih. Predstavljaju važnu barijeru za nepotrebne šetnjc po objektu, za Sta je skupo i ncpotrebno postavljati čitače kartica.
164 165
IV OSTALI OBJEKTI
Kada se koriste za potrebe službc fizičkog obczbcđcnja, intcrfonske veze treba da budu tako isprojcktovanc da se možc uspostaviti veza između svakog stražarskog mesta po perimctru objckta i svakog mcsta u objektima gde dežuraju lica, sa centrom obczbcdenja. Služba flzičkog obczbcdcnja, poscbno patrolna služba, trcba da budc snabdcvena urcđajima za dvosmcrnu radio komunikaciju, sa mogućnošću alarmiranja u slučaju ugroženosti.
Mada se mnoge mere tehničke zaštiie date u odeljcima 1,2 i 3 mogu primeniti i na druge objckte, koji nisu poscbno naznačeni u dosadašnjim razmatranjima, ovde ćcmo ukratko izložili osnovne pristupc tehničkoj zaštiti apoteka, arhiva, juvelirnica, benzinskih pumpi, samoposluga i robnih kuća. Ovo iz razloga da bi se olakšao pristup ovoj problcmatici licima koja su zadužena za bezbednost tak\;ih objckata.
5. Sistem za kontrolu obilaska objekta
1. Apoteke
U vcćini industrijskih objckata postoji brojna služba fizičkog obezbeđcnja, od čega jedan broj lica ima obavezu obilaska objckta po nekom utvrdenom redosleđu. Kontrolu savesnog obavljanja ove dužnosti, a ujedno i alarmiranje ukoliko im se nešto dogodi, moguće je izvesti na način opisan u odeljku 5 prvog poglavlja. Ovaj sistem ima još jcdnu važnu funkciju kada su u pitanju industrijski objekti sa povećanim rizikom od požara: na vrcme sc uočava izbijanje požara. Zato čitačke stanice obavczno trcba postaviti na mcstima blizu rezervoara, gde ima zapaljivih para, boja i hariije. 6. Centar tehničkog obezbeđenja Industrijski objekti treba da imaju sopstvcni ccntar tehničkog obezbeđenja stalno zaposednut, sa mogućnošću automatske dojavc alarma u nadležnu stanicu milicije. Ovaj centar objedinjuje svu opremu ncopliodnu za upravljanje radom sistema tehničke zaštite i signalizaciju alarmnih stanja, a može se koncipirati i šire tako da nadzire i ostale sistcmc u kompleksu (dojava i gašenje požara, ventilacija i klimatizacija i sl). Centar treba da bude tako opremljen da se ima mogućnost prezentacije i memorisanja svih dogadaja u zaštitnom sistcmu, kao i mogućnost prosleđivanja odredenih komandi ka njcgovoj perifcriji. Takođe, trcba da postoji mogućnost vizuelne identifikacije mesta pojave alarma u okviru celog nadziranog područja (makro lokacije) na sinoptik tabli, kao i njegove lokacije na nivou narušenog prostora (mikro lokacije) putem prikaza na video terminalu. Kako se radi o kompjutcrizovanom ccniru, lo sc na njega odnosi sve ono što je dato u odeljku 7 prvog poglavlja.
to:
Zaštitu apotcka treba planirati kroz dva odvojcna funkcionalna prostora i
— prostora gde se izdaju lckovi, — prostora gde se lekovi spravljaju i čuvaju. U prostoru gde se izdaju lckovi trcba obavczno prcdvideti zaštitu od prepada (nožne i ručnc javljače), jcr se tu radi sa strankama cclog dana, a u dežurnim apotekama i noću, što povećava rizike napada na osoblje apoteke. Ova prostorija treba da ima i prostornu zaštitu (dctcktore pokreta), kako bi se u vreme kada je apoteka zatvorena obczbcdio njcn sadržaj. Posebno treba zaštititi ulazna vrata nekom vrstom prckidača uključenog u alarmni sistem. Prostorija u kojoj sc čuvaju lckovi i razne supstance za njihovo spravljanje treba da bude zaštićcna dctcktorom pokreta, koji bi bio aktivan van radnog vremena apoteke. Poscbnc merc zaštitc Ircba sprovcsti za čuvanje droge i drugih opasnih materija, bilo njihovim smeštanjem u bezbeđne boksove ili kase. Kako se apoteke obično nalaze u prizemlju nckog vcćeg ili manjeg objekta, to obavezno treba predvideli dobru mehaničku zaštitu mogučih prodora u objekat, pogotovo onih koji nisu sa ulične strane, a po potrebi ih zaštititi i nekom vrstom senzora. Ovde posebno voditi računa o ventilacionom kanalu, koji mora da postoji zbog raznih isparenja u prostoriji gde se spravljaju lekovi. Dobra osvctljcnost prilaza apotcci takodcje jcdan od značajnih bczbednosnih faktora. Alarmiranje trcba izvcsti u lokalu, jakom spoljnom sirenom postavljenom na nedostupnom mcstu. Kako apoteke uglavnom imaju telcfonsku liniju, to treba predvideti daljinsku dojavu alarma nekom licu 111 sianici milicije. Ovo u slučaju da se radi o manjem mestu gde postoji jcdna ili dvc apotcke. Međutim, u gradskim sredinama gde ima viSe ovih objekaia najbolje bi bilo imati jedan dojavni centar za sve njih. 2. Arhivi Razni arhivi, bilo da su u okviru nekog objekta, bilo da egzistiraju kao posebne celine, treba da se štite kao depoi kod muzeja, žto znači da treba: — izvesti strogu kontrolu ulaska u depo (gifra, kartica ili neki drugi način),
166
167
— zašiititi prostorije dcpoa proslornim senzorima, — po potrebi dodatno zašlititi poscbnc odcljke arhiva, bilo smešianjem u kase zaštićcnc javljačima šuma ili poscbnc boksove sa još jcdnom rcstrikcijom ulaska. Ako se radi o arhivima od suaicškog značaja, onda trcba predvideti i TV osmatranje nekih prostora, kako bi sc na vrcmc uočilo svako neregularno korišćenje arhive. Signalizacija alarma bi se izvela u zavisnosti od načina korišćenja arhiva, u lokalnom, sialno zaposcdnutom ceniru obczbcdcnja ili daljinski na određenom mestu. 3. Juvelirnice I one čcsto sadržc dve prostorijc, jcdnu u kojoj se izlaže i prodaje nakit i drugu u kojoj se on skladišti i popravlja. Kako su uglavnom u prizcmlju, lo im ircba obczbcditi, prc svcga, dobru mchaničku zaštiiu svih vrata i prozora. Na vrata trcba ugraditi prckidače za alarmiranje njihovog neovlašćcnog otvaranja, a obc prostorije zaštiliti detektorima pokreta, koji bi bili aktivni kada jc objckat zatvorcn. Izlozi i vitrinc se poscbno mogu zaštiiili, ukoliko sc iz njih nakii ne iznosi po okončavanju radnog vrcmena. Tu bi sc primcnila neka vrsta senzora za zaštitu staklenih površina, ili, čak, prostornih scnzora, onako kako se štile viirine u muzejima. Ukoliko postoji kasa u objcktu, onda jc obavczno staviti je na vidno meslo, dobro osvetljeno, i fiksirati za podlogu kako se ne bi mogla pomicati. Može se i zaštititi na jedan od načina za zaštilu kasa. Na pogodnom mesiu ugraditi ručni (ili nožni) javljač prepada. Alarmiranje iz\7esti spoljnom sircnom, a predvidcti i daljinsku dojavu na kućni broj (ako je objekat privatni) ili ncko drugo mcsto, putem tclcfonske linijc. 4. Benzinske pumpe )
Benzinske pumpe su usamljcni objckli, bcz obzira da li sc nalaze u urbanoj sredini ili daleko od nje, pa tehničke mcre zaštite trcba sprovcsti tako da se postigne maksimalna zažtita osoblja i novca. U tom smislu zaštilni sistem treba da sadrži: — alarmni sistem, za alarmiranje neoviašćenog ulaska u radni prostor kada je objekat zatvoren, za alarmiranje napada na kasu i za alarmiranje prepada na zaposlena lica; — TV sistem za osmairanjc celog prostora gde jc pumpa; — sistem za kontrolu obilaska objekata u noćnim uslovima, bez obzira da li su oni otvoreni ili zatvoreni za vozačc. Radni prostor treba zašlitili adckvamim dctcktorima pokreta, ulazna vrata gnetnim ili mchaničkim prekidačima, a kasu na jedan od načina za zaštitu magnetmm kasa. 168
Za zažtitu od prcpada Ircba postaviti odgovarajućc alrmnc tastcre u unutrašnjem i spoljašnjcm prostoru. Za alarmiranje prcdvideti spoljnu sirenu, a ako jc osoblje ne isključi u utvrđenom vremenskom intervalu po pojavi alarma, alarm treba automatski da se prosledi na nadlcžno mcsto. Ovu dojavu izvcsti na način koji je prihvatljiv u postojećim uslovima (komutirana telcfonska linija, slobodna TT parica ili, pak, radjo putcm). Primena TV sislcma zatvorcnog kruga bi imala smisla kada bi se više pumpi na jednom području nadziralo iz istog ccntra, što jc ostvarljivo u većim gradovima s obzirom na njihovu gustinu. Bilo bi dovoljno postaviti jednu pokretnu kameru za nadzor pumpc, a prcnos slikc ostvariti tehnockonomski najprihvatljivijim rešenjem. Kod pumpi kojc su daleko od nascljcnili mesta, pa je primena CCTVsistema skupa, mogla bi se u unutrašnjcm prostoru ngraditi skrivena kamera sa filmom, ili rckordcrom, koja bi se automatski uključivala po naružavanju žtićenog prostora, ili pritiskom prepadnog tastcra, i izvršilo snimanje ekscesnog dogadaja. Primcna bežičnog „Guard Watch" sistema bi omogućila kontrolu obilaska pumpi od strane za to zaduženih lica. Sa svakodnevnom promenom rute obilaska ovo pruža dodami nivo bczbednosti, jcr obeshrabruje potencijalne izvršioce provale. Inače, i TV sistcm i sistcm za kontrolu obilaska objckta doprinose i ranom otrkivanju požara, pa im u tom smislu trcba i dati odrcdeni značaj. 5. Samoposluge Za zaštitu samoposluga treba predvideti alarmni sisiem i TV sistem. Aralmni sistem trcba da bude aktivan u vreme kada je samoposluga zatvorena za kupce i sadržavao bi jcdan ili viSe prostornih senzora za zaštitu magacina i prodajnog prostora i viže prckidača za zaštilu vrata i prozora. Podrazumeva se da je mehanička zažtita svih prodora u prostor izvedcna na odgovarajući način, kao i utvrden protokol o načinu čuvanja dnevnog pazara. TV sistem bi imao funkciju u vrcme kada je samoposluga otvorena za kupce, kada bi se pogodno raspoređcnim kamcrama pratilo ponaSanje posetilaca, odnosno pokušaj sakrivanja artikala. Mesto postavljanja monitora bi se odredilo prema veličini i lokaciji samoposluge. Za male objekte TV nije potreban. Alarmiranje treba izvesti jakom sirenom spolja, a moguča je centralizacija dojave alarma na jedno mesto za sve samoposluge istog korisnika koje se nalaze na jednom području. 6. Robne kuće Kod većih robnih kuća treba predvideti: — alarmni sistcm za zažtitu magacina i određcnih prodajnih prostora van radnog vremena, kao i za alarmiranje prcpada na mestima gde su šalteri, 169
— sistcm za alarmiranje iznošcnja ncplaćcnih artikala i — TV sistem za osmatranje odrcdcnih prostora. Alarmnim sistemom treba obuhvatiti: — zaštitu mogućih prodora u magacine i prodajne prostore nekom vrstom senzora za zaštitu prodora u objckat, — prostornu zaštitu detektorima pokrcta prostora gde se izlaže i čuva roba, ili komunikacija ka tim prostorima, — zažtitu žalterskih službcnika i lica fizičkog obezbeđenja ugradnjom alarmnih tastera (ručnih i nožnih) na svim rizičnim mestima, — zaštitu kasa javljačima šuma. Sistemom za alarmiranjc iznošenja ncplaćcnih artikala treba obuhvatiti sve vrednije artikle u objektu, a posebno onc od krzna, kožc i svile. Na njih bi se postavile određene nalcpnicc ili bcdževi, koji bi na izlazu iz odclcnja gde je uzeta roba, ili glavnom izlasku iz robne kuče, aktivirali postavljene antenske uređaje i alarmirali iznošcnje (ukoliko preihodno nisu na kasama deaktivirani ili skinuti). Kod rrtanjih robnih kuča bilo bi dovoljno postaviti jedan antenski uređaj na izlaznim vratima, a kod većih je praktičnije lo uraditi na samim odelenjima. TV sistemom bi trcbalo obuhvatiti osmatranje vclikih proslora sa rafovima, gde pojedini artikli nisu zaštićcni od neovlašćenog iznošenja, a posebno mesto utovara i istovara robe, kao i parking prostora, ukoliko on postoji uz robnu kuću. Dojava alarma bi se mogla izvesti u jedan zajednički centar, kada su u pitanju veća naselja, a u manjim mestima na određeni telefonski broj. U oba slučaja treba predvideti lokalno alarmiranje, i to van radnog vremena, snažnom sirenom postavljenom izvan objekta, a u radno vreme tihim alarmom (ovo za slučaj prepada) na mestu gde se nalaze radnici obezbeđenja.
170
TRECI DEO
STRUČNA OBUKA RADNIKA NA POSLOVIMA FIZIČKOG OBEZBEĐENJA OBJEKTA
I UVODNA RAZMATRANJA Da bi se preventivno-rcprcsivna i tchnička zaštita u potcncijalno ugrožcnim objektima mogla cfikasno organizovaii, planirati i rcalizovati, nužno je poznavanje prava, obaveza i konkrctnih zadataka svakog radnika u objcktu i način njihovog sprovodenja. Potpuna i blagovrcmcna primcna samozaštitnih mera i pravilno prcduzimanjc odrcdcnih rcprcsivnih mcra od nadležnih subjekata u objektu, svakako podrazumcva prcihodno stručno usavršavanje i osposobljavanje ovih lica za ovaj vid njihovc dclatnosii. Praksa potvrduje da vcliki broj lica u potcncijalno ugrožcnim objektima, bilo radnika izosnovnc.dclatnosti ilipripadnika fizičkogobezbcdcnja, nepoznajc svoja prava i dužnosti, kao ni osnovnc zadalke u slučaju izvršenja krivičnog dela. Ima i slučajcva gde je otsutna saradnja odgovornih lica u objektu sa rukovodiocima fizičkog obezbcdcnja, naročilo u poglcdu postavki određenih izložbi, transporta novca i hartija od vrcdnosti i čuvanja drugih vrcdnih predmeta. Svejeto poslcdica otsutnosti bczbcdnosnekultureiosnovnihznanja iz domcna samozaštilnih mera i njihove cfikasnosti u sprcčavanju kriminalnog napada na objekat. Da bi i mehanizam samozašlitc što cfikasnije funkcionisao, a samim tim i imovina bila boljc zaiUićcna s jcdne, i da bi odredena ovlašćenja u domenu represije bila blagovrcmcno i zakonilo primcnjcna i tako pružcna adekvama pomoć organima unutrašnjih poslova u olkrivanju učinioca i obezbeđenju dokaza, s druge strane, nužna jc i odgovarajuća stručna obuka radnih ljudi koji rade ili obezbeduju potencijalno ugrožcnc objckte. Ova obuka podrazumeva stručno osposobljavanje radnika fizičkog obezbcdcnja i radnika koji obavljaju osnovnu delatnost u objektu, rukuju s novcem, hartijama od vrednosli, zlatom, zlatnim nakitom, povcrljivim matcrijalom, prcdmetima kulturnih dobara, oružjcm, municijom, narkoticima i drugim vrcdnim i opasnim stvarima i materijama i dolaze u kontakt sa strankama. Pored ovih radnika, nužno je i odredeno stručno osposobljavan je iz ovih oblasti i za odgovorne radnike koji neposredno ne rukuju ovim predmctima, ali su odgovorni za preduzimanje mera samozaštile i za bezbcdno obavljanjc ove dclatnosti.
)
Radnike koji rade na poslovima fizičkog obezbeđenja treba upoznati s njihovim pravima i obavezama kako u domenu prcvencijc, tako i u primeni odredenih ovlažćenja u nblasti rcprcsije. Posebno trcba razraditi i detaljno proučiti ovlašćenja koja se odnose na primenu vatrenog oružja i drugih srcdstava prinude. Radnike koji nose oružje treba u okviru stručnc obukc obučiLi da vcšto i pravilno rukuju vatrenim oružjem u kom cilju treba bar dva puta godišnje organizovati i bojevo gađanje na odgovarajućem strelištu. U sklopu ove obuke bilo bi korisno organizovati za mlade pripadnike fizičkog obezbcđenja i upoznavanje sa nckim osnovnim znanjima iz oblasti borilačkih veština, koja bi svakako bila od koristi prilikom kontakta i savlađivanja učinioca krivičnog dela ili njcgovih pomagača. 173
i
Zadalak radnika fizičkog obczbcdcnja, po izvršenom krivičnom dclu u objektu, bila bi poscbna oblast potpunc i dctaljnc razrade tokom obuke, a naročito u domenu obczbcdcnja matcrijalnih dokaza (tragova i predmeta), ličnog opisa i ponašanja učinioca krivičnog dcla. Radnike koji radc u objcktu, a kojc smo prclhodno navcli, trcba obučiti da zapažaju sumnjiva ponašanja kod čdrcđenih lica kako u objektu tako i van objekta, te njihov lični opis. način krctanja i opšlcnja, opis vozila ili drugog sredstva i sve drugc činjenicc i okolnosti kojc su indikativne i ukazuju na sumnjivu situaciju. Ovo jc poscbno biino u pripremnom periodu za izvršenje krivičr.og dela razbojnišlva, pa jc nužno povczivati mcdusobno uzročne siluacije i o uočcnim zapažanjima blagovremcno i detaljno informisati odgovorno lice u objektu. U sklopu ovih zapažanja trcba voditi računa o specifičnostima učinioca ovih krivičnih dela, njihovom lukavstvu, koriščenju raznih trikova i slično, o čemu smo detaljno govorili u prvom dclu ovog priručnika. Poseban scgmcnt obukc jcsie osposobljavanje radnika u objektu sa suštinom sisiema tehničke zaštilc, čuvanjcm podataka, načinom rukovanja i blagovremenim aktiviranjcm ovog sistema u slučaju kriminalnog napada na objekat. Ovde se nc misli samo na protivprovalnu zaSlitu vcč i na protivdiverzionu i zaStitu od požara. Imajući u vidu sadašnjc stanje u poicncijalno ugroženim objektima i potrebu za stručnim osposobljavanjcm odredenih radnika, u slcdećem poglavlju dajemo predlog programa koji obuhvala samo osnovne teme, s ciljem da omogući veći stepen stručnc osposobljcnosti u zaštrti imovine i pružanja pomoći organima unutrašnjih poslova u otkrivanju učinilaca krivičnih dela i u obezbeđenju materijalnih i ličnih dokaza. Sadržaj programa je koncipiran i prilagodcn za sticanje znanja i veština za obavljanje složenih i odgovornih poslova fizičko-tchničke zaštite u preduzećima, organima, organizacijama i svim drugim potencijalno ugrožcnim objektima. Stoga isti obuhvata disciplinc i određcna znanja iz šire i uže oblasti u vezi sa ovom problemalikom. Program bi se realizovao kroz slcdcće oblikc stručnog usavršavanja: kursevi, seminari i savetovanja, ic u zavisnosti od svakog oblika posebno isti bi se detaljno razradio na pojcdinc lczc, pa bi takoobuka obuhvaiila svebitne komponente preventivno-represivne i tehničkc zaštite ugroženih objekata. Nastava bi se realizovala kroz predavanja, konsullacijc, vežbe i stručnu praksu. II PREDLOG PROGRAMA OBUKE 1. PREVENTIVNO-REPRESIVNA ZAŠTITA POTENCIJALNO UGROŽENI OBJEKTI, KRIVIČNADELAKOJA SE VRŠE NA NJIHOVU ŠTETU I NJIHOVI UČINIOCI 1. Vrste potencijalno ugroženih objekata. Razlozi zbog kojih se povećava ugroženost ovih objckata i razlike u odnosu na drugc objekte. Specifičnosti po174
tcncijalno ugrožcnih objckata i vrstc prcdmcta i drugih vrednosti koji su smečteni ili sc Čuvaju u ovim objcktima. 2. Osvrt na karakteristikesavrcmcnog kriminaliteta u koji spadaju i krivična dcla koja se vršc na šlctu potcncijalno ugrožcnih objckata. 3. Vrste i karakteristikc krivičnih dcla koja se vršc na štctu potencijalno ugroženih objekata. 4. Stanje i krcianjc krivičnih dcla izvršcnih na žtctu ovih objekaia za poslednjih 10 godina u našoj zcmlji sa iskazanim stanjcm po republikama i pokrajinama. Kraća analiza ovih krivičnih dela sa posebnim osvrtom na uzroke koji su pogodovali njihovom izvršcnju. Osvrt na aktivnost organa otkrivanja, saradnju sa potencijalno ugrožcnim objcklima. 5. Način i sredstva iz\'rSenja pojedinih krivičnih dcla koja se vrše na štetu potencijalno ugrožcnih objekata. Ovu problcmatiku posebno izneti po vrstama objekata koji su prcdmcl kriminalnih napada. 6. Spccifičnosii učinilaca krivičnih dela koja se vržc na štctu potcncijalno ugroženih objckala. Problcmatiku klasifikovati po spccijalnostima i posebnostima učinilaca u odnosu na vrstu poiencijalno ugroženog objckta. PREVENTIVNA ZAŠTITA 1. Opšte o preventivnoj zaštiti. 2. Prava i dužnosti određenih subjckata u prevenlivnoj zaštiti potencijalno ugroženih objekata. a. Prava i dužnosti radnika fizičkog obezbeđcnja. b. Prava i dužnosli radnika koji obavljaju poslove osnovne delatnosti. c. Prava i dužnosti rukovodcćih radnika i lica odgovornih za organizovanje i sprovođcnje samozažtile. 3. Preventivnc mcre na zažliti banaka, pošla, službi družtvenog knjigovodstva, trezora i mcnjačnica. 4. Preventivnc mcre na zaštili muzcjsko-galerijskih organizacija. 5. Preventivna zažtita objekata u kojima su smeštene kasc sa novcem, dragocenostima, povcrljivom dokumentacijom i drugim vrednim stvarima. 6. Sarađnja sa organima unutrašnjih poslova, carinskim organima, javnim tužilaštvom i sudovima. REPRESIVNA ZAŠTITA 1. Opšte o represivnoj zašlili i nužnosti primene rcpresivnih mera. 2. Prava i dužnosti odrcđenih subjekata u preduzimanju pojedinih represivnih mera u potencijalno ugrožcnim objcktima. a. Prava i dužnosti radnika fizičkog obczbcdcnja. b. Prava i dužnosti radnika koji vrSc osnovnu dclatnost. c. Prava i dužnosli rukovodećih radnika i lica odgovornih za bezbednost objekta. 175
3. Kriminalistički mctodi i srcdstva u otkrivanju i dokazivanju krivičnih dela izvršenih na štetu objckala i u otkrivanju, pronalažcnju i privođenju njihovih učinilaca. 4. Zadaci odredenih subjekata u potcncijalno ugroženim objektima nakon izvršenog krivičnog dcla. 5. Saradnja sa organima unutrašnjih poslova u otkrivanju učinioca i u obezbedenju materijalnih i ličnih dokaza. 6. Praktične vežbe u sprovodcnju pojcdinih radnji i mera u sklopu represivne delatnosti. Usklopu stručnog usavržavanja radnika na fizičkom obezbcdcnju objckata, a u zavisnosti od oblika usavršavanja, Program trcba da obuhvati i osnovna znanja iz sledećih predmeta: Psihologija (mctodi mcduljudskih komunikacija), Kriminalistika (operaiivno-taktičkc radnje i mcre koje sprovode radnici fizičkog obezbedcnja i primcna kriminalističk'ih metoda u zašliti objckata), Specijalno fizičko obrazovanje (osnovni stavovi, tchnike i padovi iz džudoa, kate i džiu-džica), kao i Naoružanje sa nastavom gadanja. 2. TEIINIČKA (PROVTVPROVALNA) ZAŠTITA OBJEKATA
PLANIRANJE TEHNIČKE ZAŠTITE 1. Efekti zaštite, vrste i način postizanja. 2. Nivoi zaštilc, kclcgorizacija i klasifikacija poicncijalno ugroženih objekata prema potrebnom nivou zaštile. 3. Aktivnosti u planiranju tchničke zaštite, počev od analizc prctnji, snimanja stanja objckta, proccne ugrožcnosti do izradc projeklnog rešcnja tehničke zaštite, njegove rcalizacijc i, na kraju, cksploatacije. Značaj obučenosti lica koja rade u centru obczbedenja. " SREDSTVA I UREDAJI U TEHNIČKOJ ZAŠTITI 1. Alarmni sistemi, namcna i načiu funkcionisanja. 2. Senzori (detektori) za zaštitu spoljnih prostora: vrste, načini rada, uslovi priraene i dctekcione sposobnosti. 3. Senzori za zaštilu unutrašnjih prostora: vrste, načini rada, uslovi primene i detekcione sposobnosti. _ 4. Alarmna centrala, osnovne karakteristike, način povczivanja sa senzorima. 5. Dojava alarma, lokalna .i daljinska. Način prenosa alarma na udaljeno mesto, prenosni putevi, pouzdanost prcnosa, otpornost na kompromitaciju. 6. TV sistem zatvorenog kruga u tchničkoj zaštiti, osnovne funkcije, saslav sistema, izbor komponenti sistcma. Bezbednosno osvctljenje kao podrška TV sistemu i kao pomoć službi obezbcdcnja. 7. Sistemi za kontrolu pristupa, odnosno ulaska u restriktivne prostore. Osnovne funkcije sistcma, vrste, izbor s obzirom na namenu, propusnu moč i otpornost na kompromitaciju. 176
8. Komunikacionc vcze u okviru objckia i van njcga za potrcbe službe fizičkog obezbeđcnja (žičnc, bcžičnc), kao i mogučnosli kontrolisanja obilaska objekta od strane za to zadužcnih lica korižćenjcm clektronskih uređaja. NADZOR I UPRAVLJANJE SISTEMIMA TEHNIČKE ZAŠTITE 1. Lokalni nadzor sa i bcz stalnc posadc, lokacija ccntra, sastav, način alarmiranja. 2. Daljinski nadzor — ccntralizovani, prcdnost u odnosu na lokalni. Oprema u nadzornom centru. POUZDANOST SISTEMA 1. Otkazi zaštitnog sistcma, uzroci oikaza, načini za njihovo minimiziranje. 2. Lažni alarmi, uzroci nastanka, vrstc, dozvoljcne graničnc vrednosti za tipizirane zaštitne sistcmc. PRIMERIREALIZACJ JE ZAŠTITE ZA POJEDINE OBJEKTE PO VEĆANOG RIZIKA Primeri bi se dali prcma zahtcvu lica koja pohadaju kurs, odnosno prema potrebama radnih mcsta koja ona pokrivaju. Tako bi se program prilagodio vrstama objckata (finansijskc institucijc, muzejsko-galcrijske organizacije, industrijski objckti i sl.). 3. PR01TVDIVERZI0NA ZAŠTITA (PD)
OPŠTE O PROTIVDIVERZIONOJ ZAŠTITI 1. Cilj PD zaštite 2. Opasne materijc 3. Sredstva za iniciranjc eksploziva SREDSTVA I UREDAJI ZA PD PREGLEDE 1. Uređaji za otkrivanje diverzantsko-terorističkih sredstava, principi rada i način primcne (detektori mctala, stcioskopi, rendgcnski urcđaji, deteklori eksploziva). 2. Uređaji za olkrivanje opasnih materija, principi rada, način primcne (detektori zapaljivih materija, deieklori radioaktivnih materija, detektori toksičnih materija). 3. Spccijalna i zažtitna oprcma (vodcni lop, ncutralizator, itd.). PROTIVDIVERZIONI PREGLEDI 1. Redovni PD pregledi 2. Vanredni PD prcglcdi 3. PD pregledi po najavi 177
4 postupak u slučaju pronalaska sumnjivog prcdmeta ili najave bombe 4. FROTIVPOŽARNA ZAŠTITA NORMATIVNI I PREVENTIVNI ASPEKT ZAŠTITE OD POŽARA O T A I SAGOREVANJE
TOPL
i prenošenje toplote 2' Toplota i fizičko stanjc lcla 3' sagorevanje 4 Uslovi počclka sagorcvanja 5_ jCJasifikacija malcrija i roba prcma njihovom ponašanju na visokim teme r a t u rama nastalim u požaru 5 Uzroci požara o
pŠTE MERE PREVENTIVNE ZAŠTITE OD POŽARA
1 Gradevinske mcre 1 Tehnoložke mcrc 3_ Mažinskc mcre 4/Električnc mcrc jCLASIFIKACIJA POŽARA G A ŠENJE POŽARA 1 KJasifikacija i osobine srcdstava za gašcnje požara 1 KJasifikacija aparaia za gašcnje požara 3, Unutrašnja i spoljna hidrantska mrcža UREĐAJI IINSTALACIJE ZA AUTOMATSKU DOJAVU l S1GNALIZACIJU POŽARA J Detektori požara, vrste i primena. 2, A J a r r n n a ccntrala i signalizatori.
LITERATURA PRV] DEO Alcksić, Z.: ..Kriminalislika". Savrcmcna adminislracija. Bcograd, 1982. Naučno otkrivanje zločina, Savez udruženja pravnika, Bcograd. 1972. Aleksić, Ž. i Kosiić. R.: ,,I'ož;iri i ekplcv.ijc". Privrcdna žlampa, Beograd, 1982. Belkin, R.S. Kriminalislika. Mosk\'a, 1968. Bošković, M.: „Materijalni dokazi u kriminnlisličkoj obnidi", Nova prosvela, Beograd, 1990. „Osnovne karakteristikc učinilaca krivičnih dcla", Bczbednosl, RSUP Srbije, Beograd, br. 3/88. Grozdić, S.: „Suzbijanje razbojni.štva", priručnik RSUP Mn'atske, Zagrcb, posebno izdanje, 1980. Grupa autora: „Vojna enciklopcdija", Buograd. 1971. Jovanović, Z., BoSković, M., Lakčcvić. D.: ..Kriminalistička balistika", Savremena administracija, Beograd, 1987. Jovović, [.: ,,Kako se osigurava i obezbeđuje meslo kriminalnog dogadaja", „13. maj", Beograd, 1973. Laslo, Ž.: ,,Šta je spomenik kulture", Priručnik RSUP Hrvatske — Zbornik radova, 1988. Krivokapić, V: „Kriminalistička taktika", VŠUP Zemun, 1984. Najman, V.: „Šta čeka država", „Politika" od 28, 29. i 30.11.1990. Ttbojević, N.: „Aktuelna pitanja bezbcdnosli i druStvene samozažtite", „13. maj", SSUP, 1986. Vbdinelić, V.: „Kriminalisiika", Savremena administracija, Beograd, 1984. „Zaštita kulturnili dobara" — malcrijal sa savclovanja u Institutu bezbednosti Beograd, 1988. Zakonski propisi: Zakon o vršenju unutraSnjih poslova iz nadležnosti saveznih organa uprave, Sl. list SFRJ br. 7/85 i 24/86. Zakon o unutrašnjin) poslovima Srbije, Sl. glasnik, br. 30/89. Zakon osistemu drušlvenc samozaSlile. Sl. glasnik, br. 14/86. Pravilnik o vrženju službe ovlašćenih službenih lica u SSUP. Sl. lisl SFRJ, br. 53/37. Pravilnik o vršenju poslova Službe javne bezbednosti, Sl. glasnik, br. 29/74. Uputstvo o upotrebi vatrcnog oru>5ja, gumene palice i drugih sredstava prinude za ovlašćena službena lica SSUP.
DRUGIDEO Addis, K.: „Black gold: Tlie nation's sccurity blanket", Security management No 9, 1990. ,,Aware of the danger", Securitv gazelte, avgusl 1990. Beck, M.: „CCTV: lens is more...", Security managcmem No 5, 1990. Bowers, D.M.: „Access control and personal identificalion syslems", Buttervvorlhs (USA), 1988. Bridges, C: „Intrudcr alarms" Paramount, Velika Britanija, 19S7. Briggs, M.: „Surveillance inovation" Security surveyor, maj 1990. „BSIA false alann seminar", Security. Sun'evor No 5 i No 6, 1990. Cole, L.: „Transport security — a daily cliallenge", International security management, maj/jun 1989.
178
179
)
,.Cards: The key to ihe futurc" Sccuritv managcmcnt (specijalni dodatak), nov. 1990. Dolan. N.: ,,A fook inlo CCTV' Sccuritv gazctte. avg. 1990. Dunlev, A.: „Mobile communications for road iransport opcralions" Sccuritv surveyor, No 1,1990. Foot. N.: „Radio interference to intrudcr alarm svstems", Security survcyor. No 19, 1989. Gigliotti, R.J.: ,.Security dcsign for maximum proicction", Butierwonhs, (USA) 1984. Hamillon. P.: „Hantlbook of securiiv", Kluvvcr. V. Britanija, 1989. „CCTV Technologv update". Securilv, juli 1990. Hanlev, B.: „Cameras and lcnscs: A lcchnological cvolulion", Sccurity times, No 3.1990. Harrower, J.: „Access conlroi — Tlic Biomctri Route". Security times, No 2, 1990. Hodges, T.: „Access control — proximity rcadcrs"', Security times, No 2, 1990. Hopf, P.S.: „Handbook of building securitv, planning and design" Mc Gravv-Hill, New York, 1979. Hughes, R.: „Making liglit of ihe perimeter problcm", Securitv and protection, sep. 1984. Jackson, J.: ,,A dial-up solution for alarm controllers". Securitv gazette. juni 1990. Johnson, P.: ..Trcnds in rctail sccuri!y", Sccuritv limcs, jan. 1989. Judd, B.: ,,Mow instalaters get il back lo front", Sccuritv and protection, No 2,1989. Law, Y: „Ligliten your Habilitv", Sccuritv managcment, avg. 1989. McAinsh, S.: „Alarm control pancls''. Sccurhv timcs, mart 1989. McGhee. T.: „Ligh'.ing the way to sccuritv", Sccuriiv mnnagemenl, No 12,1990. Miller, B.: „Machines thatsav: I knovvvou", Internaiional review. jan./feb. 1989. Moss. B.: „Dual technologv scnsors rcduce false alarms, ease detection challcngcs" Security, maj 1990. Nason, R.: „Obtaining a secure energj' supply", 19S7. Carnahan confcrence on security technology (University of Kentuckv) ,,New ways with cable", Securitv gnzcile, juli 1990. Noble, N.: „Fcnces and fcnce-fixed sensors", Security timcs, sept. 1987. Robinson, P.: .,A1I under control", Secur-i!y gazctle, juni 1990. Rogers, K.: „Calling all stations", Security timcs, No 3, 1990. Scott, G.: „Principles ofsecurity surveying", Paramount V Britanija, 1987. Simić, R.: ,.Tehnička zažtita kulturnih dobara". Bezbednost i društv'ena samozaStita, 2/89, Beograd „Tehnička zaštita telekomunikacionih i računarskih centara" — Zbornik radova sa Savetovanja „Elektromagnetna kompatibiinost i protivclektronska zaštita", Inslitut bezbednosti, Beograd 1988. „Tehnička zaštita objckata", Priručnik za stručno obrazovanje radnika unutrašnjih poslova 2/90, MUP Hrvatska, Zagreb ,,What's the latest word in access conirol", Sccuritv management (specijalni dodatak), juli 1989. Williams, S.: „Alarm commimication and displav svstems for higli security department and energv facilities" 1987 Carnahan confcrcnce of securily lcchnoiogy (Universitv of Kentucky) — Zbornik radova Zalud. B.: ,,Why security fails and how not to", Security, april, 1990.
TV
180
V
