obj asniti TEORIJA VALENTNE VEZE –savremena teorija pomoću koje je moguće objasniti formiranje koordinacione veze, pretpostavlja da je veza između centralnog metalnog atoma i liganda u potpunosti kovalentna. Teoriju Teoriju valentne veze je razvio Pauling polovinom pedesetih godina proslog vijeka. Prema ovoj teoriji ligandi doniraju elektronske parove u prazne d-orbitale centralnog atoma. snovne pretpostavke teorije su! - metalni atom gubi elektrone u skladu sa oskidacionim stanjem -atomske orbitale centralnog atoma se hibradizuju pri cemu nastaju hibridne orbitale koje de"nisu stereohemiju kompleksa -ligandi doniraju svoje slobodne elektronske parove u prazne hibridne orbitale centralnog atoma pri cemu se formiraju sigma veze. Pomoću ove teorije moguće je objasniti magnetske osobine kompleksa, ali ne i spektralne osobine. #koliko postoje dvije stereohemijske mogućnosti T$$ ne mo%e obj asniti za&to je neka geometrija eksperimentalna 'injenica. 'injeni ca. (pr. (pr. kompleksi koordinacionog broja ). # slucaju /0 kompleksne vrste *n+( ) i kon"guracije *n/0 moguca je samo sp hibradizacija i tetraedarska stereohemija. # slucaju 1u+ ( ) /0 i kon"guracije 1u /0 prema T$$ moguce su tetraedarska i kvadratno planarna dsp/. 2222222222222222222222222 22222222222222222222222222222222222222 22222222222222222222222222 22222222222222222222222222 2222222222222222222222222 222222222222222 222 #ticaj liganada na energiju stabilizacije kristalnog polja manifestuje se u 'injenici da razli'iti ligandi imaju razli'ite sposobnosti cijepanja d-orbitala. 3erija u kojoj kojoj su ligandi poredani po svojoj rastucoj sposobnosti naziva se Fajans-T Fajans-Tsuchida such ida spektrohemijska serija! 4- 56r-+ 31(- 71l- 5(- 58- 5+(//17- 7 + (51/) /- 5 / 5 + (13- 5 9:T; )- 5 1<<(7( 5 etilendiamin 5bipiridin 5fenantrolin 5+ (/551(- 7(0 7 1
3pektrohemijska serija je ekpserimentalna serija i nema konzistentnog pristupa da se objasni polozaj liganada. alidi su poredani na bazi elektrostatickog efekta, a ostali na bazi sigma vezivanja! halidi 5 donori 5 ( donori 5 1 donori 1ijepanja polja cijanidnim cijani dnim jonom je otprilike dva puta vece nego halidnim jonima. To To se objasnjava dodatnom cvrscom vezom, pi vezivanjem, koje je posljedica mogucnosti da t/g elektroni centralnog atoma predju u prazne p orbitale liganada. =nogi nezasiceni ( i 1-donori djeluju kao pi akceptori. Teorija kristalnog polja je nastala u isto vrijeme kada i teorija valentne veze, ali su je u
pocetku koristili uglavnom "zicari za interpretaciju kristalnih resetki jona prelaznih elemenata. snovne pretpostavke teorije! -4nterakcija između centralnog jona metala i liganada je u potpunosti elektrostatska - >igandi kao negativno nabijeni joni ili neutralne molekule koje nose elektronski par izazivaju cijepanj, u odsustvu elektricnog polja, degenerisanih d-orbitala centralnog jona. ?lavne prednosti ove teorije su &to se na bazi ove teorije mogu interpretirati spektri i neke termodinamicke osobine, kao sto je promjena energije hidratacije elemen ata prve prelazne serije, a osnovni nedostatak teorije je u tome sto vezu u kompleksnoj cestici u
potpunosti tretira jonskom. 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 ostulati !ernero"e teorije#
- 9elementi mogu pokazivati dva tipa valencije, primarnu i sekundarnu. # savremenoj teoriji primarna valenca odgovara oksidacionom stanju a sekundarna koordinacionom broju - 3vaki element te%i da zasiti i primarnu i sekundarnu valenciju - 3ekundarna valencija je usmjerena prema "ksnim pozicijama u prostoru =;?(9T(9 364(9 @=P>9@3; Pod pojmom magnetizma podrazumjeva se osobina materijala da intereaguje sa spoljasnjim magnetnim poljem. =agnetno polje je polje djelovanja magnetnih sila. =agnetne osobine materijala zavise od njihove strukture, el. kon"guracije, pritiska, temperature. =agnetne osobine komp. jedinjenja i raspored elektrona u d-orbitalama određuje se mjerenjem njihove susceptibilnosti. 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 P;A;=;?(9T414 su sve supstance koje sadr%e atome, jone ili molekule sa B ili vise nesparenih elektrona. ;tomi ovih supstanci posjeduju magnetne momente kada se nalaze van spoljasnjeg magnetnog polja, ali ti momenti su haoticno raspoređeni pa je ukupan magnetni momenat jednao C. Paramagnetici poprilicno slabo intereaguju sa magnetima , oko BCC hiljada puta slabije od feromagnetika, tako da se te interakcije mogu detektovati samo pomocu veoma osjetljivih instrumenata ili koristenjem dosta jakih magneta. Dak paramagnetizam se javlja kod jedinjenja 8e, Pt, i rijetkih metala. 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 2 :4D;=;?(9T414 :ijamagnetizaam je opsta osobina supstanci. To su supstance sa potpuno popunjenim el. ljuskama, odnosno svi njihovi elektroni u orbitalama su spareni. @ada se ove supstance nalaze van magn. polja njihovi atomi ne posjeduju magnetni momenat. To znaci da takvi materijali ne stvaraju magnetno polje oko sebe. 4 paramagneticne supstance su dijamagneticne, ali je njihov veoma slab dijamagnetizam prekriven mnogo jacim paramagnetizmom. 222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 289A=;?(9T414 :obio je ime po gvo%đu, koje kao vrlo vazan metal pokazuje ovu osobinu. =agnetni momenti atoma orjentisu se medjusobno djelovanjem po podrucjima spontanog magnetizovanja. *bog toga uzorak feromagneticne supstance nije u cjelini magnetican, jer svako podrucje ima drugi smjer magnetizovanja. 8eromagnetizam pokazuju supstance koje se trajno magnetisu u spoljasnom magnetnom polju. =nogo zavisi od temperature. (a visokim tempperaturama dolazi do faznog prelaza, narusava se struktura domena i sups. postaje paramagneticna. @oriste se gdje god su potrebni magneti – oftamologija.
222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222 2
