DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU DEPARTMAN: TEHNIČKE NAUKE Studijski program: GRAĐEVINARSTVO
OSNOVE OSNOV E SAOBRAĆAJNICA II SEMINARSKI RAD
Tema : Saobraćajna signalizacija
Saobraćajna signalizacija obuhvata sredstva i uređaje kojima se obebeđuje !ra"enje#kontro$a i vođenje saobra"ajnih tokova%obe$e&avanje na ko$ovou#saobra"ajni na'i sa sta$nim i !romen$jivim sad&ajem#svet$osna si(na$ia'ija i s$i)no* sa 'i$jem ostvarenja !rojektovano( re&ima odvijanja saobra"aja+ o ,snovne odredbe o saobraćajnoj signalizaciji formu$isane su !ravi$nikom o saobra"ajnoj si(na$ia'iji u kojem su !osebno !ro!isane: vrste na)enja# ob$ik# boja# mere# materija$i a iradu saobra"ajne si(na$ia'ije i !ravi$a !ostav$janja saobra"ajne si(na$ia'ije na !utevima+ o Saobraćajna signalizacija mo&e biti horionta$na i vertika$na si(na$ia'ija+ o
o
o
o
Horizontalna signalizacija %-S* se mo&e definisati kao sku! !osebno ob$ikovanih (eometrijskih e$emenata %$inija# fi(ura# !o$ja* i nat!isa# )ijim se kombinovanjem %!ri$ikom !rojektovanja* i u(radnjom %na ko$ovou* formiraju onake+ Horizontalna signalizacija !ostoji i na dru(im %saobra"ajnim* !ovr.inama: trotoarima# komunika'ijama unutar (ara&a i !arkin(a# aerodromskim !istama i !$atformama tj+ horizontalne signalizacije se mo(u u!otrebiti !rakti)no na svim %saobra"ajnim* !ovr.inama na kojima !ostoji !otreba da se !rostor na neki na)in defini.e# !ode$i i$i kana$i.e+ Takve !ovr.ine osim !omenutih# !ostoje i u fabri)kim ha$ama# sk$adi.tima#u $ukama# na s!ortskim terenima itd+
o
o
Osnovna podela horizontalne signalizaije poti!e od namene oznaka" Ova podela uslovljena je polo#ajem oznaka u odnosu na simetralu kolovoza puta" Tako postoje: $ uzdu#ne oznake $ popre!ne oznake $ ostale oznake
o
% grupu uzdu#nih oznaka spadaju razli!iti tipovi linija: razdelne linije& ivi!ne linije& linije vodilje i sl"
o
% grupu popre!nih oznaka spadaju linije zaustavljanja 'ova oznaka se !esto naziva ( )stop) linija*& pe+a!ki prelazi& prelazi ,iiklisti!kih staza& kosnii& grani!nii itd"
o
% grupu ostalih oznaka spadaju strelie& natpisi& polja i linije za usmeravanje& oznake za parkiranje itd"
Uzdužne oznake kod HS
Izrada poprečne oznake(pešački prelaz)
Ostale oznake
o
o
o
o
o
Markeri su pose,no o,likovane prizme& plo!ie& valji i sl" na kojima su ugra-eni retrore.lektori a postoje i u verziji sa pose,nim unutra+njim svetlom sa solarnim pogonom " % o,lasti sao,ra/ajnog projektovanja svrstani su u pomo/na sredstva koja slu#e za istianje i poja!anje zna!enja elemenata standardizovane horizontalne signalizaije" Markeri se mogu upotre,iti i kod radova na putu& kada se sao,ra/aj usmerava na manjim deoniama& ili se one zatvaraju" Mogu se postaviti na ivi!ne linije autoputeva na duga!kim i pru#enim pravima gde postoji opasnost da voza!ima& z,og monotonije& popusti pa#nja" 0ada to!kovi dodirnu ivi!nu liniju& markeri izazivaju vi,raije i upravlja!a i vozila& na +ta voza!& po pravilu& ,rzo reaguje" Naj!e+/e se grupi+u po o,liku i to : $ plo!asti ili ravni markeri 'sa no#iom& klapnom i sl"*& $ prizmati!ni markeri& $ markeri u o,liku valjka ili kalote& $ markeri sa klapnom itd"
Markeri
o
Vertikalna signalia!i"a#VS$ se mo#e de.inisati kao skup pose,no kodiranih oznaka namenjenih u!esniima u sao,ra/aju& koje se& u odnosu na sao,ra/ajne povr+ine& loiraju u vertikalnoj ravni" Tako .ormiran skup oznaka prezentiran je u!esniima u sao,ra/aju pomo/u razli!itih sao,ra/ajnih znakova"
o
Sao,ra/ajni znakovi se mogu tretirati kao jedno od tehni!kih sredstava za regulisanje i upravljanje sao,ra/ajnim tokovima"
o
Njen zna!aj ogleda se u !injenii da korisniima prenosi neophodne in.ormaije o dozvoljenim ,rzinama& uslovima prioriteta i re#imu kretanja na pojedinim segmentima sao,ra/ajne mre#e"
o
Vertikaln% signalia!i"% delimo prema .unkiji znakova& njihovom zna!enju& stepenu standardizaije i na!inu izrade& kao i prema stalnosti in.ormaija na znakovima"
1" 2unkionala podela : $ nak&'i &(asn&sti& $ znakovi za regulisanje prvenstva prolaza& $ znakovi za o,ele#avanje prelaza sao,ra/ajnia i pruga u nivou& $ znakovi za,rane 'ograni!enja*& $ znakovi o,aveza& $ znakovi o,ave+tenja& $ znakovi zaustavljanja i parkiranja& i $ dopunske ta,le"
3" Podela prema zna!enju : $ znakovi opasnosti& $ znakovi izri!itih nared,i 'za,rane& ograni!enja&o,aveza*& $ nak&'i &)a'e*ten"a& i $ dopunske ta,le" 4" Podela prema stepenu standardizaije : $ znakovi sa potpuno standardizovanim geometrijskim o,likom&veli!inom& sim,olima& natpisima i ,ojama& $ znakovi sa delimi!no standardizovanim geometrijskim o,likom i ,ojom" $ znakovi sa nestandardizovanim geometrijskim o,likom& veli!inom& sim,olima&natpisima i ,ojom"
%re-aji za davanje svetlosnih signala 5 sema.ori& deo su sao,ra/ajne signalizaije" 0oriste se za regulisanje sao,ra/aja i ozna!avanje radova i prepreka na putu" Sema.ore mo#emo podeliti u nekoliko grupa: $sema.ori za regulisanje kretanja vozila6 $sema.ori za regulisanje kretanja ,iikala i mopeda na ,iiklisti!kim stazama6 $sema.ori za regulisanje pristupa6 $sema.ori za regulisanje sao,ra/aja po sao,ra/ajnim trakama6 $sema.ori za regulisanje kretanja pe+aka6 $sema.ori za regulisanje kretanja tramvaja6 $sema.ori za regulisanje kretanja odre-enom ,rzinom& i $sema.ori kojima se najavljuje pri,li#avanje voza prelazu puta preko #elezni!ke pruge"
o
o
Prvi sema.or je ,io postavljen 17" deem,ra 1898" u +&n,&n%& a prvi elektri!ni sema.or je ,io postavljen 1883" u erlinu" Sema.ori dana+njeg izgleda su prviput postavljeni 1;3<" % po!etku je svaki sema.or ,io kontrolisan ru!no" =odine 1;1>" je u Solt ?ejk Sitiju postavljen prvi sistem od +est sema.ora !iji je rad regulisan jedistvenim preklopnikom" Prvi sema.or u Sr,iji je postavljen po odlui %prave =rada eograda aktom (@ ,r" 817;;& <" novem,ra 1;4;" godine na raskrsnii ulia 0ralja Aleksandra& 0ralja 2erdinanda 'danas %lia 0neza Milo+a* i Takovske" Regulisao je sao,ra/aj od > ujutro do 17 sati uve!e& a od 17 do 11 sati uve!e je ,ilo uklju!eno samo #uto svetlo"
Prvi sema.or ?ondon
Postavljaju se na prilazu raskrsnii& na vertikalnom stu,u" Svetla su postavljena vertikalno& jedno ispod drugog" Najvi+e je postavljeno rveno& a ispod njega slede #uto i zeleno svetlo" o Sema.or mo#e ,iti postavljen i iznad sao,ra/ajne trake& po horizontali" Svetla su tada pore-ana horizontalno& najpre s leva je rveno& a zatim slede #uto i zeleno" o Pre!nik kruga svetla mo#e ,iti 31m ili 47m" Svi sema.ori na prilazu raskrsnii ne moraju imati svetla istih dimenzija" Sema.ori koji se postavljaju iznad kolovoza mogu ,iti ve/ih dimenzija u odnosu na one pored sao,ra/ajne trake" Sema.oru se mo#e pridodati i tajmer za od,rojavanje preostalog vremena do pojave zelenog svetla" o
o
Beleni svetlosni signal& ,ez gra.i!kog sim,ola'strelia i sl"*& primenjuje se na pravu kretanja& koji se ukr+ta sa drugim pravem kretanja'sao,ra/ajnim tokom* kroz raskrsniu ili pe+a!kim tokom& sa ili ,ez dozvoljenog kon.likta
Na slii prikazani su svetlosni signali& koji se pojavljuju na sema.oru& u odre-enim vremenskim intervalima" Bna!enje svetlosnih signala& s leva na desno& je : $ zeleno svetlo 5 dozvoljen prolaz6 $ #uto svetlo 5 za,ranjen prolaz& osim u slu!aju kada se vozilo ne mo#e ,ez,edno zaustaviti ispred navedenog znaka6 $ rveno svetlo 5 za,ranjen prolaz6 $ rveno sa #utim 5 za,ranjen prolaz i nagove+taj da /e se uklju!iti zeleno svetlo6 $ zeleno trep/u/e svetlo 5 dozvoljen prolaz i nagove+taj skorog prestanka dozvoljenog prolaza uklju!enjem #utog& a zatim rvenog svetla"
$ Sema.ori koji daju direkione svetlosne sao,ra/ajne znakove koriste se za regulisanje kretanja vozila na jednom ili vi+e prilaza raskrsnii& ili na jednom ili vi+e krakova raskrsnie& ili za kretanje vozila iz jednog ili vi+e smerova kretanja" =ra.i!ki sim,ol strelie koji ozna!ava smer kretanja& izvodi se kao rni uz rveno i #uto svetlo odnosno kao zeleni na rnoj podlozi& za zeleno svetlo" Beleni direkioni signal& sa gra.i!kim sim,olom& jednom ili dve strelie& primenjuje se kada je o,ez,e-eno da se kretanje vozila& u smeru odre-enom streliom" odnosno streliama& odvija ,ez kon.likta"
$ Ba regulisanje kretanja pe+aka upore,ljavaju se sema.ori koji daju svetlosne signale rvene i zelene ,oje" Njima mo#e ,iti pridodat ure-aj za davanje zvu!nog signala ili ure-aj za od,rojavanje preostalog vremena !ekanja na promenu rvenog signala" $ Svetla mogu da ,udu postavljena vertikalno 'rveno svetlo iznad zelenog* ili horizontalno 'rveno svetlo sleva u odnosu na zeleno*" Sim,ol koji ozna!ava za,ranu prelaza za pe+ake mo#e ,iti rvena silueta pe+aka na tamnoj pozadini ili tamna silueta pe+aka na rvenoj pozadini" Sim,ol koji ozna!ava slo,odan prelaz za pe+ake mo#e ,iti zelena silueta pe+aka na tamnoj pozadini ili tamna silueta pe+aka na zelenoj pozadini" $ Svetla ne smeju ,iti upaljena istovremeno& s tim da zeleno svetlo mo#e ,iti trep/u/e& u odre-enom vremenskom intervalu& pre pojave rvenog svetla"
$ Ba regulisanje kretanja tramvaja upotre,ljavaju se sema.ori koji daju svetlosni signal u vidu trake ,ele ,oje na tamnoj pozadini" Svetlosna traka mo#e ,iti u horizontalnom& vertikalnom ili kosom polo#aju ili kom,inaija navedenih polo#aja"Ovi sema.ori mogu da se koriste u kom,inaiji sa sema.orima kojima se reguli+e kretanje vozila"
$ Sema.ori na slii& s leva na desno& ozna!avaju : slo,odan prolaz& slo,odan prolaz& za,ranjen prolaz i za,ranu kretanja pravo& a dozvoljeno desno"
+iterat%ra
1" Bdravkovi/ P" &Stani/ " &@ukanovi/ S" &Milosavljevi/ S"& Vertikalna signalia!i"a& Sao,ra/ajni 2akultet eograd& eograd 3774" 3" Bdravkovi/ P" &Stani/ " &@ukanovi/ S" &Milosavljevi/ S"& H&ri&ntalna signalia!i"a& Sao,ra/ajni 2akultet eograd& eograd 3774" 4" Aleksandar Cvetanovi/ & Osnovi sao,ra/ajnia <" http:"signal"o"rsport.oliohorizontalnaFsignalizaija"php G" http: "maturskiradovi"net.orumThreadpodelaiznaHCaja 9" http:lta,lie"omsvetlosnisignalisema.ori >" http:"planeta"org"rs4<13H37sao,raaj"htm
