Poglavlje 4 vertikalna signalizacija

Postavljanje, održavanje i inventar saobraćajnih znakova -

1

4. POST POSTA AVLJAN LJANJE JE,, PDRŽ PDRŽA AVAOKF OKF WFSUJLBMOF SIGNALIZACIJE

J

JOWF JO WFOU OUBS BS

Projektovanje vertikalne signalizacije se svodi, kada je reč o standardnoj vertikalnoj signalizaciji, na izbor i razmeštaj znakova. Razmeštaj znakova odnosno traženje povoljne mikro lokacije za njih, kombinovanje i izbor znakova, u stručnoj praksi poznato poznato je i pod termin terminom om "posta "postavlj vljanj anje e saobrać saobraćajn ajnih ih znakov znakova". a". d položa položaja ja saobraćajnog znaka ili znakova, u mnogome zavisi i njihova e!ikasnost, a ukoliko vertikalna signalizacija nije valjano izabrana i pravilno postavljena, korisnici puta oklevaju u donošenju odluka i preduzimanju potrebnih manevara, nesigurni su ili čine čine greš greške ke u vožn vožnjiji.. uta utaju ju,, prep prepuš ušte teni ni sami sami sebi sebi,, oseća osećaju jući ći se kao kao da im neprestano preti opasnost na ukrštanjima puteva. Postavljanje saobraćajnih znakova možemo posmatrati kroz dva aspekta#

$ $

saobraćajni uslovi za postavljanje saobraćajnih znakova, i pravila za postavljanje znakova % izbor lokacije.

va dva aspekta, mada se na prvi pogled čini da je tako, ne isključuju jedan drugo drugog, g, a samo samo uz maks maksim imal alno no pošt poštov ovanj anje e oba oba može može se ostv ostvar arititii e!ik e!ikas asna na saobraćajna signalizacija.


2

4.1 SAOBRAĆAJNI USLOVI ZA POSTAVLJANJE ELEMENATA SAOBRAĆAJNE SIGNALIZACIJE &aobraćajni znakovi postavljaju se tako da prenesu odredjenu poruku korisnicima puta u vezi sa uslovima pod kojima mogu da ostvare bezbednu vožnju na putu. Pored toga, važno je da se vodi računa o jednobraznosti poruka koje se prenose korisnicima, kako na delu tako i na celokupnoj saobraćajnoj mreži. 'rugim rečima, to znači primena istovetnih principa prennošenja poruke. (ije nepoznato da se pojedine poruke, sa istim krajnjim e!ektom, mogu preneti na različite načine# preko znakova izričitih naredbi )znakovi zabrane* ili preko znakova obaveštenja )znakovi obaveze*, na primer. +atim, izbor načina regulisanja prioriteta samo na jednoj raskrsnici, na celoj saobraćajnici i saobraćajnoj mreži )znak "obavezno zaustavljanje" ili "ukrštanje puta sa pravom prvenstva"*. +bog svega toga, postavljanje saobraćajnih znakova ne sme biti mehanički posao i jednostavno rasporedjivanje znakova, već je vrlo važno da se sagledaju svi uticajni !aktori za njeno prihvatanje od strane korisnika i, što je još značajnije, stvaranje uslova da se u nju veruje.

4.2 IZBOR LOKACIJE +a postavljanje odnosno izbor lokacije saobraćajnih znakova postoji nekoliko osnovnih principa#

$ $ $ $ $ $

znakovi se postavljaju da mogu da budu pravovremeno uočeni i prepoznati, ostavljaući vozaču dovoljno vremena da reaguje na poruku koju znak prenosi, znakovi se postavljaju tako da budu pod jednakim uslovima protumačeni u dnevnim i noćnim uslovima, znakovi koji se postavljaju ne smeju da zaklanjaju niti da ometaju vidno polje učesnika u saobraćaju, ukoliko se postavlja više znakova, oni ne smeju zaklanjati jedni druge niti da dovode u sumnju poruke na ostalim znakovima, znakovi se postavljaju tako da ne ometaju normalno kretanje pešaka niti da budu zaklonjeni od pešaka i vozila u kretanju i mirovanju, saobraćajni znakovi se postavljaju uvek u slobodnom pro!ilu saobraćajnice,


$ $

3

znak ne sme biti postavljen tako da bude zaklonjen stubovima rasvete, krošnjama drveća ili drugog zelenila, svojom bojom i sadržajem ne smeju da umanje čitljivost saobraćajnog znaka ili da utiču na jasnoću njegove poruke.

snovno pravilo za postavljanje saobraćajnih znakova  jeste da znak, u principu, mora uvek da bude postavljen na desnoj strani puta, gledano u smeru kretanja. -edjutim, u odnosu na ovo pravilo postoji čitav niz izuzetaka, pa znakovi mogu biti ponovljeni i na levoj strani puta, na razdelnom ostrvu kod puteva sa više saobraćajnih traka i iznad kolovoza.  posebnim slučajevima, znak može da bude postavljen samo sa leve strane puta, ali takvu mogućnost treba koristiti u izuzetnim slučajevima i samo sa odredjenim znakovima. (ajčešće, to je slučaj sa znakovima za prestanak ograničenja na putevima. /edini izuzetak od ovog pravila je znak 00%12 3 )obavezno obilaženje sa desne strane*, koji se postavlja na vrhu razdelnog ostrva, sa leve strane, gledano u smeru kretanja. (a otvorenim deonicama puteva, važenje poruke saobraćajnog znaka proteže se do mesta gde se zabrana i obaveze prekidaju posebnim saobraćajnim znakom. 4ada se radi o saobraćajnicama u naseljenim mestima, važenje poruke saobraćajnog znaka obično je do sledeće raskrsnice. 0zuzetak su saobraćajni znakovi kojima se reguliše prioritet kretanja na samoj raskrsnici. 1 Pravilnik o saobraćajnim znakovima na utevima !l. list !"#J br $%, 1&%1.

&aobraćajni znakovi se postavljaju tako da najbliža ivica znaka bude udaljena najmanje 5,65 m odnosno da je stub nosač saobraćajnog znaka udaljen najviše 3,5 m od ivice kolovoza )slika 1.*.

13 Oznaka saobraćajnog znaka u JU standardima. 23 Oznaka saobraćajnog znaka u JU standardima.


4

(a jedan stub nosač mogu da se postave najviše dva saobraćajna znaka sa

dopunskim tablama )slika 1.3*. Slika 4.2


5

&aobraćajni znakovi, u principu, trebalo bi da budu uvek iste veličine. 0zuzetak od ovog pravila mogu da budu samo znakovi "obavezno zaustavljanje" ili "ukrštanje sa putem sa prvenstvom prolaza", ukoliko se želi da se na prilazima raskrsnici jače istaknu ove poruke učesnicima u saobraćaju ili prilikom postavljanja znakova na stub svetlosnog signala. &aobraćajni znak se postavlja tako da visina od tla do najniže ivice znaka )dopunske table* bude 5,65 do 3,35 m u naseljenim mestima odnosno ,3 do ,1 m na putevima izvan naseljenih mesta. 0zuzetak od ovog pravila je znak "broj puta" koji se postavlja na visinu od ,7 m. koliko se znak postavlja iznad kolovoza, rastojanje od površine kolovoza do donje ivice znaka mora da bude 1,2 m. 8isina i položaj saobraćajnog znaka ne smeju da ometaju kretanje pešaka. vaj problem se rešava, na mestima gde se takve smetnje javljaju kao rezultat geometrijskih karakteristika elemenata saobraćajnice, od slučaja do slučaja, zavisno od uslova na mestu postavljanja. 9ada se, za takvu sistuaciju, bira i najadekvatniji sistem pričvršćivanja znaka. a.b. c.1.6 &lika

ñ

/edan od najčešćih sličajeva jesu uzani trotoari, što se javlja uglavnom u starim delovima gradova sa nasledjenom saobraćajnom mrežom. snovna ideja je da se stub saobraćajnog znaka pomeri ili ukloni i na taj način obezbedi mesto za kretanje pešaka, ali da se tom prilikom ne naruše ostali principi za postavljanje saobraćajnih znakova.


6

 slučajevima uzanih trotoara najčešće se primenjuju dva rešenje# konzolni nosač )a* i posebno konstruisan stub nosač, čiji oblik zavisi od uslova na mestu postavljanja )b i c* )slika 1.6*. (a raskrsnicama na kojima se saobraćaj reguliše svetlosnim signalima, najčešće se saobraćajni znakovi postavljaju na sam stub svetlosnog signala. Pravilnikom o saobraćajnim znakovima tačno je de!inisano koji se znakovi mogu postaviti na stub svetlosnog signala.  praksi se sreću dva rešenje za vešanje saobraćajnog znaka )slika 1.1*, zavisno od toga da li se postavljaju jedan )a* ili dva )b* saobraćajna znaka. &lika 1.1 &uprotno pravilu da svi znakovi moraju biti iste veličine, u slučaju postavljanja dva saobraćajna znaka na stub svetlosnog signala izuzetno se dopušta mogućnost da znakovi budu različite veličine. -edjutim, ovu mogućnost treba koristiti izuzetno u pravom smisli te reči i samo kada nema dovoljno mesta da oba znaka budu iste veličine.

a. b.


7

:to se tiče postavljanja znakova na stubove javne rasvete odnosno stubove kontaktne mreže, ovu mogućnost treba koristiti što redje, a i kada se koristi, neophodno je da se vodi računa o odnosu veličina znakova i stubova, jer se može dogoditi da znak, pored stuba, postane neupadljiv i nedovoljno uočljiv. Rastojanje jasne vidljivosti, računajući srednje brzine, u naseljenim mestima iznosi 25 do 75 m odnosno 25 do 355 m van naseljenih mesta. +nakovi opasnosti, van naseljenih mesta, postavljaju se po pravilu na udaljenosti 25 do 355 m ispred opasnog mesta.  naseljenim mestima, ta udaljenost je manja od 25 m i zavisi od geometrijskih uslova na mestu postavljanja. 8an naseljenih mesta, znakovi opasnosti mogu biti postavljeni i na manjoj udaljenosti od 25 m odnosno većoj od 325 m ispred opasnog mesta, ukoliko razlozi bezbednosti to zahtevaju )brzina kretanja, nepreglednost puta i slično*. -edjutim, u tom slučaju obavezno moraju da imaju dopunsku tablu kojom će biti označena udaljenost do opasnog mesta. (a delovima puta koji nisu pregledni, gde se saobraćaj odvija većom brzinom ili gde vozač, nepripremljen, iznenada naidje na opasno mesto, može se postaviti više uzastopnih znakova. 9i znakovi moraju obavezno imati dopunske table kojima se označava udaljenost do opasnog mesta. koliko je potrebno da učesnici u saobraćaju i ranije budu obavešteni o izričitoj naredbi, znak se može postaviti i ranije, ali obavezno sa dopunskom tablom kojom se označava udaljenost do mesta odakle naredba važi. +nakovi obaveštenja postavljaju se tako da učesnicinma u saobraćaju pruža potrebna obaveštenja o putu kojim se kreću, nazivima mesta kroz koja put prolazi i udaljenosti do tih mesta, prestanku važenja znakova izričitih naredbi i druga obaveštenja koja mogu biti korisna učesnicima u saobraćaju. 0z ove grupe izdvajaju se znakovi za vodjenje saobraćaja ili znakovi putokazne signalizacije, kako se često nazivaju, o kojima će biti više reči u posebnom poglavlju. &va odstupanja od osnovnih pravila detaljno su speci!icirana u Pravilniku o saobraćajnim znakovima6.

3$ 'sto kao 1


8

4.3 ODRAVANJE I INVENTAR VERTIKALNE SIGNALIZACIJE ;!ikasno održavanje vertikalne signalizacije, ali i drugih instalacija na saobraćajnoj mreži, značajno utiče na e!ikasnost signalizacije, njenu trajnost, ali i na sveukupnu sliku okruženja, pa i o zemlji kroz koju put prolazi. (ajčešće se dogadja da su saobraćajni znakovi jedanput postavljeni i na njih se potpuno zaboravi. +aboravlja se da oni mogu da budu oštećeni, zaprljani ili da ih "proguta" vegetacija, da stare, gube boju, svetlosni sjaj, re!leksiju, kontrast ili da mogu da budu uništeni. 'a bi se izbeglo ovakvo stanje i da bi se ostvarila veća e!ikasnost vertikalne signalizacije i njena duža trajnost, što sa ekonomske tačke gledišta nije zanemarljivo, potrebno je da se ostvari stalna i e!ikasna kontrola već postavljene signalizacije i njeno kvalitetno održavanje. Proces održavanja vertikalne signalizacije možemo posmatrati kroz dva aspekta#

$ $

neposredno održavanje, i !ormiranje tehničke osnove odnosno inventara signalizacije.

4.3.1. N!"#$%!&'# #&%()*)'+! (eposredno održavanje može se ostvariti kao#

$ $ $ $

vizuelna inspekcija, merenje retrore!leksije, merenje koordinata boja, i redovno pranje i održavanje.

Vizue!" i!#$e%&i'" ' e neophodna da se na licu mesta ustanove vizuelne promene na znaku. 0ako je to najjednostavnija metoda, nezamenljiva je, jer se na taj način mogu uočiti !izička oštećenja, ali i neke okom uočljive promene nastale na znaku. Predstavlja jednu od najsigurnijih metoda utvrdjivanje promena koje mogu uticati na kvalitet saobraćajnog znaka. Me(e!'e (e)(*(e+e%#i'e se vrši u odredjenim vremenskim periodima )na znakovima na kojima se uoče promene i češće* koji obično iznosi jednu


,

do dve godine.  svim merenjima vodi se detaljna evidencija. -erenjem se ustanovljava trenutno stanje retrore!leksije znaka i njen odnos prema minimalnim vrednostima retrore!leksije za svaku boju koje su de!inisane / standardima. -erenja se vrše na terenu )obično se vrši više merenja na svakom znaku* posebno konstruisanim uredjajima koji se nazivaju retrore!lektometri )slika 1.2*. vi uredjaji su vrlo pouzdani i rade na principu uporedjivanja izmerenih vrednosti retrore!leksije u odnosu na tačno laboratorijski utvrdjene vrednosti etalona za svaku boju materijala.

&lika 1.2

Me(e!'e %**(i!")" -*'" uglavnom se vrši u laboratoriji, jer utvrdjivanje koordinata boja na terenu skoro da nije izvodljivo. 0spitivanja na terenu ograničavaju se samo na konstatovanje eventualne izbledelosti boja. Re*!* $("!'e i *(/""!'e sigurno je najznačajniji deo održavanja, jer se relativno jednostavnim merama može mnogo doprineti dobroj vidljivosti i čitljivosti znakova, ali doprinosi produženju veka trajanja znaka.


1-

Pranje podrazumeva čišćenje i pranje znakova. Retrore!lektujući znakovi se peru blagim rastvorom neagresivnih sredstava za pranje, čime sa lica znaka skida prašina i druga prljavština. 0sto važi i znake sa sopstvenim osvetljenjem. državanje znakova podrazumeva i popravku i zamenu dotrajalih delova odnosno celih znakova. Posebno je važno da se kod znakova sa sopstvenim osvetljenjem redovno održavaju električne instalacije i da se redovno zamenjuju dotrajali delovi odnosno pregorela ili oštećena svetleća tela. 4oliko je značajno da signalizacija bude uvek u dobrom stanju, neka posluži podatak da se u ;vropi i &<' ostvaruje 1 % => ukupne godišnje predjene kilometraže po korisniku više samo zbog loše putokazne signalizacije koja korisnike nije uputila direktnijim, bržim i ekonomičnijim putevima. ?esto nepostojanje naziva naseljenih mesta, loše vidljivi znakovi i oštećeni putokazi, povećavaju nesigurnost korisnika, njihovo nepotrebno zaustavljanje na putu, lutanje i kretanje lošijim putevima, što dovodi do nervoze korisnika, ali i do povećanja potrošnje goriva i zagadjivanja sredine.

4.3.2 #%/0%)'+! )! "#&))) <žurno registrovanje, lokalizacija, prikupljanje in!ormacija o signalizaciji na putevima i o stanju održavanja puteva, preduslov su za primenu novih tehnologija. Razvojem novih laboratoriskih vozila to više ne predstavlja značajan problem. 9o predstavlja novu značajnu podršku za pronalaženje najsavremenijih rešenja za !ormiranje baze podataka, a u isto vreme je to i najekonomičniji način da se urade digitalne mape mreže puteva i !ormira ažurni saobraćajni i putni katastar. (ačini upravljanja i obrade in!ormacija od strane javnih komunalnih preduzeća i privatnih !irmi, koje se odnose na teritoriju i elemente sa kojima je povezana, osetno se menjaju zahvaljujući postojanju in!ormacionih sistema koji su sve savršeniji i sve jači i koji se baziraju na geogra!skim in!ormacionim sistemima )@l& tehnologije*. Poseban značaj po tom pitanju dobija upravljanje saobraćajnom in!rastrukturom )nadležnosti, tehnološke celine* što omogučava da se


11

pokrije u potpunosti mreža puteva, i da se izvrše ažuriranja svih relevantnih komponenti. sim toga, aktuelno je i stvaranje digitalnih baza podataka za kretanja vozila )poglavlje 7*, kojima su apsolutno potrebni znakovi kao što su zabrane skretanja, oznake za jedanosmerni pravac, za parkiranje, za servisne stanice, itd. &ve to je još više potenciralo kritičnu tačku u in!ormacionom sistemu# prikupljanje podataka za bazu i upravljanje i korišćenje baze podataka.

". S)" #u )* GIS )e0!**1i'e2 @0& )@eogra!ic 0n!ormation &Astem* tehnologija "pokriva" skup alatki odnosno računarskih programa koji koriste različite baze podataka zasnovane na geogra!skim, topogra!skim i sličnim tematskim mapama, kartama, planovima ulične i druge saobraćajne mreže ili drugim kartogra!skim materijalima. 'rugim rečima, @0& tehnologija omogućava izradu, skladištenje i upotrebu različitih digitalnih mapa i odgovarajućih baza podataka odnosno uprošćeno, @0& tehnologija je kombinacija namenski razvijenih baza podataka i vrhunske računarske gra!ike.  okviru @0& tehnologije postoje različiti "programski paketi" posebnih namena i vrlo različitih mogućnosti.  večini slučajeva radi se o složenim alatkama koje omogućavaju digitalizaciju ili prevodjenje u digitalni oblik postojećih mapa i kartogra!skih materijala, !ormiranje pratećih baza podataka i obradu novih materijala na osnovu snimanja koja se obavljaju posebno prilagodjenom opremom )u ovom trenutku postoji više od =5 programa i hardverskih elemenata koje podržava @0& tehnologija*. @0& tehnologija se može upotrebiti i u čitavom nizu drugih aktivnosti# saobraćajne i transportne studije, demogra!ske studije, studije načina korišćenja zemljišta, ekološke i slične studije okruženja, izradu ekoloških, demogra!skih i !izičko% geogra!skih atlasa, izradu regionalnih ekonomskih i drugih strategijskih studija prostora, za policijske i slične poslove, poslove iz oblasti bezbednosti stanovnika )putevi evakuacije, skloništa, itinereri kretanja opasnog tereta, rute kretanja hitne pomoći, vatrogasnih službi i sl.*, neke administrativne i organizacione poslove, izradu atlasa privrednih i turističkih lokaliteta, analize !unkcionisanja regiona, izradu prostornih i urbanističkih planova, hidrogra!ske p oslove i sl. 8eoma značajno je što se razne baze podataka, koje su godinama razvijane nezavisno, mogu uz pomoć @0&%a integrisati u velike, moćne baze podataka namenjene raznovrsnim korisnicima.  ovom slučaju,


12

katastri saobraćajne signalizacije, stanja puteva, objekata, zelenila i dr. mogu se uz pomoć @0&%a objediniti. 9ime i ideja o integrisanim bazama podataka namenjenim raznovrsnim korisnicima, može se lako realizovati. vo znači da postojeće baze podataka nisu neupotrebljive i daje odredjeni stepen slobode i kreatorima postojećih baza podataka kao i onima koji sa @0& tehnologijama nisu dovoljno upoznati ili nisu u stanju da, usled nedostataka sredstava, iste obezbede. snovne komponente saobraćajnog katastra koji se koristi uspešno poslednjih deset godina )nezavisno od @0& tehnologija* prikazane su u narednom delu.

-. F*(3i("!'e %")"#)(" e()i%"!e #i1!"iz"&i'e 0nventar saobraćajne signalizacije obično se izradjuje u okviru 4atastra vertikalne saobraćajne signalizacije odnosno &aobraćajnog katastra. snovna svrha !ormiranja 4atastra je da se obezbede ažurni podaci o signalizaciji koji se kasnije koriste u upravljanju , održavanju, planiranju potreba i projektovanju. +a izradu 4atastra bitni su sledeći elementi#

$ $ $ $ $

registrovanje podataka o vertikalnoj signalizaciji na mreži )položaj, vrsta znaka, /& oznake, kvalitet* registrovanje podataka o režimu saobraćaja, kategoriji mreže, stanju kolovoza, zelenilu i dr. način obrade i čuvanja podataka način koriščenja podataka način ažuriranja podataka

8odjenje inventara odnosno !ormiranje 4atastra moguće je ostvariti na više načina#

$ $ $

manuelnim putem, uz pomoć za tu svrhu posebno razvijenih laboratoriskih vozila, ili kombinacijom navedenih postupaka.

4orist od ovako prikupljenih i sistematizovanih podataka je mnogostruka, jer se vrlo jednostavno, u svakom trenutku, može utvrditi broj i stanje znakova na putu, potrebne intervencije u smislu provere stanja znakova ili njihove zamene. 0nventar znakova omogućava planiranje potrebnog broja ekipa za održavanje, uštedu materijala i energije odnosno smanjenje troškova održavanja.


13

brazac, tačnije varijanta jednog od mogućih obrazaca, koji se koristi kod manuelnih metoda za vodjenje &aobraćajnog katastra prikazan je na slikama 1.= i 1.B.

INSTITUT SAOBRAĆAJNOG AKULTETA

SAOBRAĆAJNI KATASTAR

BEOGRAD

&<CR
?8R < Evor C 0&0 )naziv ulice* i_ F&< )ši!ra sekcije čvora <* &&C )ši!ra sekcije čvora C*  )mGdužina deonice* FR )dmGširina regulacione linije* &4 )dmGširina kolovoza* 84+ )vrsta kolovoznog zastora* &R )širina razdelnog ostrava* 8PP )vrsta kolovoznog zastora* 4& )kategorija saobraćajnice* (P )namena područja* <9 )adm. teh. oznaka koridora*

JI

AlH0 _________ I Al ______ I____ I

J ____ 0

0HHH

0HHH 1 HHH 0HHH I___ I____ 

14  (lementi saobraćajnog rojektovanja - )ertikalna signaliza*ija

&-;R < % C iHHH HHHiHHHi i

4C )kućni broj* R& )režim saobraćaja* P40? )proširenje kolovoza ispred čvora* :P )širina prilaza* R&9 )raspodela saobraćajnih traka* 0 ____ I____  (R; )način regulisanja prilaza* '&4 )dozvoljeni smerovi kretanja* :R0? )širina razdelnog ostrva ispred čvora* (RP )način regulisanja parkiranja*

i____i____i____i

I___ I____ I____ 

1 HHH0HHH0

0 ___ I____ 0HHH0 0 ____ I____ I___ 0

I____ I____ I

& )speci!ičan objekat* L v 4C& )kućni broj* :9 )dmGširina trotoara* 8+9 vrsta zastora trotoara* :+P )dmGširina zelenog pojasa* 8+ )vrsta zelenila* :C& )dmGširina i

i

i

I

I___ 0 ___ I___ I

biciklističke staze* 8+C& vrsta zastora bic. staze* R&C& )režim saobr. na bicikl stazi* 80 )vrsta ivičnjaka*  )ulično i

i

i

I____ 0HHH 1

0 ___ I 0 ___ I____ 0HHH0

osvetljenje*  )uspon* &4 )stanje kolovoza* <& )autobusko stajalište*

&lika 1.=

Postavljanje, održavanje i inventar saobraćajnih znakova

 15

PODACI O VERTIKALNOJ SIGNALIZACIJI i i 0 i

VOR A

0 0 ii

VOR B  I_ I i 0 NAZIV ULICE 00 L3 J J+ SMER A  B SMER B  A ___I _ I

.................. OZ #')) "# JUS9: ................................................................................... 000 RBS %!&'0 %#+ $9): 000 00 PPP "#;#()+ 9 "#"%!<'#/ "%!$!9: 00 00 LZ ;0=! ')): 00 00 KZ *);;! ')): 00 00 NV ')<0' *!>)'+): 00 00 MP /)!%0+); "#&;#?!: 00 DSA &0/!'0+! $%)'! A: 0L DSB &0/!'0+! $%)'! B: /@9&);+!'+! #& <*. A: UĆ 9&);+!'+! #& <*. B: L_ I0 000 OZ #')) "# JUS9: + RBS %!&'0 %#+ $9): 0 00 PPP "#;#()+ 9 "#"%!<'#/ "%!$!9: 00 00 LZ ;0=! ')): 00 00 KZ *);0! ')): 00 00 NV ')<0' *!>)'+): 00 00 MP /)!%0+); "#&;#?!: 00 i 0 ii i DSA &0/!'0+! $%)'! A: 000 i 00 I_I HHHHi 0  DSB &0/!'0+! $%)'! B: 0 i 0 0i /@9&);+!'+! #& <*. A: U 9&);+!'+! #& <*. B: 000

&lika 1.B Posle !ormiranja 4atastra vrlo je važno da se tačno de!iniše na koji će način 4atastar biti dalje vodjen i ažuriran i kako će se koristiti. Posebno u delu nadgledanja i intervencija vezanih za saobraćajnu signalizaciju kada se radi o postavljanju novih ili uklanjanju starih znakova, izmena režima saobraćaja i slično. 0sto tako je neophodno de!inisati način čuvanja promenjenih delova 4atastra kako bi se za neki period sačuvala dokumentacija o izmenama u saobraćajnoj signalizaciji, što može biti vrlo korisno za utvrdjivanja stanja u pojedinim vremenskim periodima, za slučaj saobraćajnih veštačenja. Postupak izrade &aobraćajnog katastra za naseljena mesta počinje !ormiranjem podloga na kojima će biti ucrtani položaji saobraćajnih

Postavljanje, održavanje i inventar saobraćajnih znakova 

16

znakova. Cudući da je za odgovarajuću razmeru )obično I555* plan grada velikih dimenzija nepogodan za rad i prilikom prikupljanja podataka i kasnije prilikom rada sa podacima, potrebno je najpre pripremiti odgovarajuće podloge. (ajčešće, cela teritorija naseljenog mesta deli se na sekcije koje se de!inišu tako da mogu da se postave na list !ormata <6. vaj !ormat se u praksi pokazao kao najpogodniji za rad kako na terenu, tako i kasnije. 8ažno je samo da sekcija ne bude veličine cele stranice <6 !ormata, jer je na listu neophodno uneti još i podatke neophodne za orijentaciju sekcije. (aime, obavezno mora da se obeleži broj sekcije i tačke dodira sa susednim sekcijama ) kako su rasporedjene jedna u odnosu na druge*, što je neophodno radi kasnije orijentacije sekcije. z to, obavezno se radi pregledna karta sa sekcijama na kojoj su ucrtane sve sekcije na celoj teritoriji naseljenog mesta i obeležene brojevima. 'anas uz pomoć močnih skenera ove podloge mogu lako da se obraJuju na računaru uz pomoć odgovarajućih so!tvera. +a dalji rad je neophodno da se de!inišu i označe čvorovi.  principu, svaka saobraćajnica se sastoji od deonica. &vaka deonica, drugim rečima, predstavlja deo saobraćajnice ograničen čvorovima. Pod čvorom se podrazumeva ukrštanje dve ili više saobraćajnica, mada to nije uvek pravilo. ?vor može da bude i !iktivan na mestu promene nekog od elemenata obuhvaćenih snimanjem )promena zastora kolovoza ili trotoara, širine kolovoza ili trotoara odnosno regulacione linije...*.  ovom trenutku ne postoji u našoj zemlji re!erentni sistem za označavanje čvorova u urbanim sredinama. 9o znači da od kreatora 4atastra najčešće i zavisi kakav će re!erentni sistem razviti za označavanje čvorova )koridorski, zonski, teritorijalni* . Posle de!inisanja sekcija i čvorova pristupa se snimanju podataka na terenu odnosno unosu podataka u posebne obrazce. Prikupljeni podaci se nakon toga obraJuju uz pomoć odgovarajućih so!tvera. Prikazani način podrazumeva tabelarni način prezentacije rezultata. voJenjem @0& tehnologija gra!ički način prikaza podataka postaje veoma kvalitetan i nezamenljiv u operativnom radu.

Poglavlje 4 vertikalna signalizacija

Recommend Documents