I GLAVA PERCEPTIVNI PROCES Percepcija je slozen psihicki process koji se definise kao neposredno saznanje o predmetima I pojavama na osnovu culnih podataka. Opazanje predmeta predstavlja opazanje osnovnih obelezja predmeta: oblika, boje, sastava, polozaja, da li se predmet krece ili ne. prvo se opaza forma predmeta. -Opazanje forme Svaki predmet ima odgovarajucu formu koja se oslikava na mreznjaci I ta slika predmeta se prenosi u mozdanu koru, gde se prepoznaje forma tog predmeta. Cesto dobijene slike na mreznjaci su dvosmislene I neodredjene, a da bi se raspoznale treba da budu na poseban nacin organizovane. -Perceptivna organizacija Odnosi se na grupisanje elemenata u celinu I na razlikovanje figure od pozadine. Grupa nemackih psihologa tzv. Geshtausti, razvili su shvatanje da se predmeti opazaju kao organizovane celine. Po njihovom misljenju oblik predmeta je dat nezavisno od iskustva. Osnova Geshtaustickih principa je grupisanje I na osnovu duzine slicnosti I forme. Opazanje forme u jednostavnom obliku je ureodjenog karaktera na sta se nadovezuje iskustvo. Opazanje oblika se javlja odmah po rodjenju. -Figure I osnove Pri posmatranju postoji izvestan deo koji se posebno izdvaja od ostalog dela vidnog polja (figura). Ono sto je u centralnom delu vidnog polja je figura, a na periferiji je osnova. Razlikovanje figure od osnove se proucava pomocu dvosmislenih figura. Na stvaranje figure I osnove najvise utice velicina polja, contrast, simetricnost I iskustvo. -Konstantnost percepcije Pojava da se predmeti opazaju onako kako se poznaju, a ne onako kako stvarno izgledaju na osnovu culnih podataka naziva se konstantnost percepcije. Poznato je da se slika na mreznjaci menja sa povecanjem rastojanja objekta koji se posmatra, a da opazena velicina predmeta ostaje ista. Postoji jedna usaglasena forma opazanja predmeta I ako se oni opazaju u razlicitim situacijama. Prema svojstvima predmeta postoji nekoliko oblika konstante *konstantnost velicine *oblika *svetline -Konstantnost velicine Poznato je da se velicina slike predmeta na mreznjaci menja u zavisnosti od rastojanja tog predmeta. Velicina slike predmeta su obrnuto srazmerne u odnosu sa rastojanjem predmeta. Konstantnost kod novorodjencadi se javlja posle 6 do 8 nedelja zivota. -Konstantnost oblika Predmeti se skoro uvek opazaju kao da su postavljeni u pravouglom odnosu sa pravcem posmatranja I ako oni mogu biti nakrivljeni u prostoru. -Konstantnost svetline Ono sto se kod predmeta opaza nije ukupna odbijena svetlost od predmeta, nego indeks odbijene svetlosti sa povrsine predmeta. Indeks odbijanja je takozvani ALBEDO – mera koja pokazuje sa kojim odnosom ce se odbiti svetlost sa 1
predmeta. Prema velicini odbijene svetlosti definisane su povrsine predmeta. Pojava da se kod posmatranja pod raznim uslovima osvetljenje predmeta sa istim albedom opazaju iste svetline, nezavisno od primljene jacine svetlosti u oku zove se konstantnost svetline. -Vidne iluzije Iluzija je pogresno culno opazanje koje ne odgovara stvarnoj situaciji. Mogu biti uslovljeni fizickim I psihickim uzrocima. -Iluzija u saobracajnim situacijama Vidnim I vestibularnim iluzijama narocito su podlozni piloti zbog promene polazaja tela. -Pokreti ociju Oci se mogu pokretati u horizontalnom, vertikalnom I kruznom pravcu. Pomocu tri para ocnih misica. Postoje dve vrste pokreta ociju: *skokoviti (brzi pogledi po predmetu koji miruje) *pokreti pracenja (lagano prate tela koja se krecu) Fiksacije – slika opazenog predmeta ili prizora stvara se posle obrade primljenih informacija. Fiksacija traje od 250 do 300 mikrosec. Kod vozaca u voznji od 100 do 350 mikrosec. Najduzi period se odnosi na prijem informacije. -Percepcija prostora U percepciji prostora ucestvuju sko sva cula vid, sluh, dodir, miris, vestibularna cula, ciji utisci mogu biti u neskladu ali daju opsti utisak o postojanju jedinstvenog prostora. Tacnost opazanja prostora razlicitim culima nije isti. Preko vida se neposredno moze opaziti dubina isto kao da se radi o nekoj osobini kao sto je boja ili oblik predmeta. -Nesklad slike sa dva oka Binokularna disperzija je rezultat osmatranja predmeta pod razlicitim uglovima. Za percepciju dubine dobijaju se slike pod odredjenim uglovima. Pod uglom od 4 c predstavlja normalnu sliku. Razlika slika koja potice od dva oka dovodi do jednostavne pojave dubine kada su slike predmeta date u horizontalnoj ravni. U slucajevima kada postoji veca razlika od binokularne razlike onda se ne dolazi do stapanja slike, nego do posebnog suparnistva koja daje dve slike uy zavisnosti od toga koja je slika jaca ona preobvladava. -Ocni motorni znaci Pri osmatranju predmeta na duzinu, postize se zatezanjem cilindricnih misica I dolazi do ispupcenja ocnog sociva I culni podaci koji iz misicnih vlakana pristizu doprinose proceni dubine. Podaci o dubini poticu sa misica oka ili su to motorni inpulsi iz kore mozga koji upravljaju delatnoscu ovih misica. Motorni znaci dubine doprinose opazanju na kracim rastojanjima. -Opazanje iz daljine I pravca zvuka Udaljenost mesta pojave zvuka se odredjuje na osnovu jacine, visine I boje zvuka. Najvaznija osobina koja pomaze proceni razdaljine je jacina zvuka. Jaci zvuci izgleda kao da su blizi nego slabiji zvuci. Posto zvucni talasi sa istog izvora nemaju istu putanju zvuka do oba uha, postoje promene u fizickim osobinama zvuka koje se primaju preko uha. Te promene u jacini, boji, vremenu pristizanja su osnov za odredjivanje pravca zvuka. Razlike u vremenu pristizanja I jacini zvuka predstavlja najosnovnije znake za odredjivanje pravca zvuka. 2
-Percepcija kretanja Kojom se neposredno opaza bilokakva promena u sredini je jedna od najelementarnijih perceptivnih procesa, preko ovog iskustva dobijaju se informacije o kretanju, sto je osobina predmeta kao I pojam I oblik. Postoje razlicite vrste opazanja kretanja I mogu se raspodeliti u dve osnone grupe I to: 1 kretanje izazvano stvarnim fizickim kratanjem 2 prividno kretanje tj kretanje predmeta koje ustvari miruje -Realno kretanje Kretanje iskljucivo fizickim kretanjem tela. *jedno opazanje je izazvano stvarnim kretanjem tela u odnosu na posmatraca *izazvano kretanje posmatraca U egocentricnom opazanju, kretanje se opaza vidom u odnosu na svoje nepokretno telo. Egocentricno opazanje doloazi do opazanja kretanja usled kretanja tela u odnosu na okolinu. -Egocentricno kretanje Na dva osnovna atributa kretanja, pomeranja, brzine pokretnog tela, centralni I periferijski deo mreznjace razlicito odgovaraju. Centralnim vidom se bolje primaju podatci o premestanju I sporom kretanju, a periferijskim vidom se bolje otkriva brzina. Pokreti ociju doprinose opazanju kretanja tela I to karakteristicnim skokovitim pogledom. -Egzocentricno kretanje Usvim situacijama kada se pokrece telo ili glava posmatraca u odnosu na nepokretnu okolinu, pravi se u ovom obliku kretanja. Prilikom opazanja ovog kretanja culo ravnoteze I vid imaju presudnu ulogu. Na osnovu vestibularnih informacila se odredjuje pocetna brzina kretanja I ubrzanja, a vid doprinosi proceni konstatne brzine. Njihova saradnja je neophodna za procenu kretanja, ukoliko nema saradnje javlja se iluzija. -Izazvano kretanje Opazanje slozenog kretanja koje nije objasnjeno vidnim fizickim osobinama nego mehanickim odnosima predmeta karakteristicno prilikom spajanja kompozicije vagona I locomotive. Kada jedno pokretno telo stavlja u pokret drugo telo koje miruje, stavlja se slicnom brzinom I pravcem dobija se utisak prenosnog kretanja. -Prividno kretanje Opazanje nepostojeceg predmeta predstavlja interesantnu pojavu koja potpomaze objasnjenju prirode percepcije kretanja I istice ulogu koju imaju percepcija I percepcija kretanja. Najpoznatije prividno kretanje je stroboskopsko kretanje. 3
Osnovni princip stroboskopskog kretanja u kinematografiji su iskorisceni, a zasnivaju se na zaostajanju slike na mreznjaci I popunjavanju prazne vremenske periode I prostorne razlike koje se uskladjuju sa sledecim slikama u nizu. Druga vrsta prividnog kretanja prilikom osmatranja svetla nepomicne tacke, sijalice ili zvezde koje na nama ostavljaju utisak kretanja. Pri duzem posmatranju amplitude pokreta nepomicne svelte tacke, moze skrenuti I do 30 c od mesta gde je postavljeno. -paznja I percepcija Paznja predstavlja mentalnu usmerenost na odredjene predmete I dogadjaje. Paznja je neposredna I pripremna etapa u mnogim mentalnim aktivnostima, a najvise u opazanju
-Obim paznje Pitanje je na koliko se stvari moze obratiti paznja u isto vreme. To je ustvari najveci moguci broj predmeta koji se istovremeno opaza u jednom koraku u trajanju od 100 micsrosec. Jednim pogledom mogu se obuhvatiti oko 8 tacaka ili drugog materijala koji se razlikuje samo po jednom obelezju. Ukoliko su predmeti dati u vecembroju cini se znatno veci broj gresaka u8 opazanju njihovog broja. Najveci broj predmeta koji se opaza u jednom koraku je smanjen na 4. Ako je osim broja ukljuceno razlikovanje oblika ili boja predmeta. U opazanju saobracajnih znakova utvrdjeno je da se sigurno mogu opaziti dva znaka u vremenu od 0,5 sec. Povecanjem broja znakova I vremena izlaganja, tacnost opazanja se bitno ne menja. Najvazniji cinilac ogranicenog broja opazenih predmeta nije perceptivne prirode nego je vise u osnovi pamcenja. -Polje paznje Iskustvo govori da je pri usmerenju paznje na ograniceni mali deo polja opazanje jasno, dok jepri usmerenju na siri prostor vidnog polja opazanje neodredjeno. Istrazivanje pokreta vozaca pokazala da su 90% opazenih fikcija se nalazi u rasponu od 4 c od tacki gde se sastavljaju obelezene unije pravog puta. Sa te tacke koja se smatra kao centar polja vida vozaca oci se pomeraju u raznim pravcima u najinformacionalnije delove polja na putu. Mnogi cinioci uticu na nacin usmerenja paznje I obrascem pokreta ociju u tom polju. Na obrasce mesta fikcije uticu osobine vozaca, iskustvo, umor I razne situacione okolnosti. Iskustvo vozaca usmerava paznju na delove polja koji su najvazniji. -Podela I skretanje paznje Pitanje je da li postoji stvarna podela paznje, tj da li je moguce prijem dve ili vise vidnih ili slusnih poruka. U jednom momentu se moze primiti I odraditi samo jedna poruka bez obzira da li se radi o istovremenom davanju dveju vidnih, slusnih ili mesovitih podataka. Davanje dve razlicite poruke preko dva uha zapazeno je da se samo na jednom obraca paznja, a da se na drugo zanemaruje. Prema tome prijem brojnih poruka u saobracajnim situacijama vrsi se iskljucivo na brzom skretanju paznje pri prijemu poruka. Brzina skretanja paznje je velika, a vreme potrebno za premestanje se odnosi na dva momenta. 1 kratke zastoje 2 sav mehanizam skretanja paznje Ova dva vremena tesko se mogu odvojiti I krecu se u granicama od 100 do 250 milisec. U slucajevima preopterecenja vreme skretanja paznje je duze I bitan je cinilac u saobracaju. Vozaci koji brzo skrecu paznju u vidnom polju su sigurni vozaci. 4
Skretanje paznje moze biti spontano I namerno. Bitan momenat koji utice na skretanje paznje je zasicenost u prijemu podataka sa istog izvora. Postoji stvarna teznja da se primaju novije I svezije drazi. Jos uticu I iznenadni dogadjaji koji se javljaju u polju paznje I razni unutrasnji cinioci (potrebe, interesi I stavovi)
-Priroda paznje Paznja kojom se podrazumeva prijem dve ili vise poruka objasnjava se filter teorija. Prema ovoj teoriji culni podaci pre nego sto dospeju u perceptivnni system budu odabrani preko posebnih odabiraca. Zbog nemogucnosti prijema vise podataka postoje filteri koji sluze kao prekidaci koji ukopcavaju kanale kojima se prenosi poruka u perceptivnpom sistemu. Ovi kanali imaju ulogu kablova I predstavljaju culne puteve.
-Percepcija vremena Svi dozivljaji su praceni vremenom sto je I osobina opazanja. Za vreme ne postoji odgovarajuca draz za opazanje ali postoje perceptivni dozivljaji u kom ucestvuju sva cula. Osnov je opazanje promena koje se desavaju u okolini, najvise doprinosi sluh. Dva osnovna oblika opazanja su kratki I dugi vremenski intervali. -Percepcija kratkih interval Opazanje kratkih interval se odnosi na sadasnjost, na momente SAD koji se stalno smenjuju I nestaju. To vreme se opaza I pripisuje kratkotrajnom pamcenju. Za opazanje sadasnjosti postoji vremenska jedinica, indiferentni interval od 0,7 sec I perceptivni moment. -Percepcija dugih intervala Odnosi se na casove I dane. Ovi vremenski intervali se dozivljavaju duze ili krace u zavisnosti od raznih uslova. O trajanju se presudjuje na osnovu pamcenja. Procena vremena je tacnija sa povecanjem zrelosti dok kod starijih osoba vremenski intervali bivaju kraci, nego stvarno. -Priroda opazanja vremena Postoje dva shvatanja 1 biolosko shvatanje kojim se istice uloga bioloskih promena, a opazanje je culni proces. 2 psiholosko shvatanje kazuje da opazanje vremena predstavlja proces saznanja zasnovan na prijemu I obradi informacija. O bioloskom shvatanju vreme se opaza na osnovu metabolickih procesa. Osim tih procesa postoje I drugi procesi kao sto su puls, disanje I mozdani procesi. Prema psiholoskom shvatanju vreme je zasnovano na kolicini obradjenih I zadrzenih informacija. Ukoliko je veci broj zadrzanih informacija, vreme je duze. Postoji I varijanta da je vreme duze ukoliko je primljen veci broj informacija.
5
II GLAVA Perceptivno motorno ponasanje
To je najznacajnija forma ljudskog ponasanja .Osnov je za zivot I ljudsku delatnost. Preko radnji motornih aktivnosti se komunicira sa spoljnim svetom. Glavna odlika ovog ponasanja je u uskladjenosti culnih podataka sa odgovorom misica .
-PODELA VESTINA I ETAPE ODVIJANJA VESTINA Postoji razlika izmedju vestina po vremenskom sledu drazi na koje treba odgovoriti .S tim u vezi postoje 3 zadatka : DISKRETNI ,SERIJSKI,KONTINUIRANI. DISKRETNIM zadacima se jednostavno odgovara na veci signal ,zvuk,dok se u SERIJSKIM zadacima javljaju signali ,ali u brzom sledu. U KONTINUIRANIM zadacima (upravljanje vozilom)pokretna tela dobijaju veliki broj podataka ,a odgovara se samo na odredjeni broj informacija. Postoji nekoliko tipova PERCEPTIVNO-MOTORNIH vestina : precizni I spori ili brzi I neprcizni. -VREME REAKCIJE Postoji vremenska razlika od preuimanja nekih informacija do davanja odgovora.Vremenski period koji protekne od prijema do davanja odgovora naziva se VREME REAKCIJE.To je u stvari zastoj u pripremanju odgovora… Glavni problem od koga zavisi vreme reakcije je mentalni proces,a vrlo je tesko utvrditi pocetak I kraj mentalnje aktivnosti. Pojava culne drazi predstavlja pocetak culne radnje ,a misicni odgovor zavrsetak.Vreme koje je izmedju je razlicito. PROSTO VREME REAKCIJE 6
Odnosi se na pojavu samo jedne drazi I iznosi oko 200 mic/sec .Na prosto vreme reakcije uticu cinioci koje svrstavamo u 3 grupe: -OSOBINE DRAZI -CULNI ORGANI -OPSTI CINIOCI (starosno doba,individualne razlike) Na prosto vreme reakcije narocito uticu jacina,vreme pojave ,mesto I druge odlike drazi,kao I pripremljenost na odgovor. Pripremljenost na odgovor utice do te mere da vreme reakcije moze iznositi 0 sec kada se predvidja pojava drazi ili informacija.
-VREME RAZLIKOVANJA DRAZI U slozenim situacijama vreme reakcije je duze I moze se podeliti na delove. Otkrivene su 3 vrste reakcije: A , B, C A- PROSTO VREME REAKCIJE B- REAKCIJE GDE JE POTREBAN IZVOR ODGOVORA I NAZIVA SE IZBORNO VREME REAKCIJE C- PROCES RAZLIKOVANJA DRAZI PA IZ OVOGA SLEDI DA JE
TEORIJA INFORMACIJE U teoriji informacije je osnovno da se informacija moze meriti : -Informacija daje cinjenice o nekom dogadjaju -merenje informacije je moguce na osnovu neizvesnosti I verovatnoce.Ukoliko poznajemo informaciju ,onda se neizvesnost o dogadjaju smanjuje.Osnovna jedinica za merenje informacije jee “BIT” Prilikom davanja vece kolicine informacija sa izvora dolazi do smanjivanja odgovora ispitanika. Brzina kojom se informacija prenosi se izracunava kadaa se kolicina informacije podeli sa vremenom odgovora. Sa povecanjem broja signala povecava se kolicina informacija I vreme potrebno za dorado. Osim sto se menja sa promenom broja signalakolicina informacija se menjaju I sa promenom relativne ucestalosti I njihove zavisnosti. VREME REAKCIJE U SAOBRACAJNIM SITUACIJAMA U saobracajnim situacijama se definise na taj nacin sto se meri vreme koje protekne od trenutka pojave odredjenog dogadjaja do odgovora. U konkretnoj situaciji prilikom kocenja vreme reakcije vozaca je period od pojave kriticne situacije do aktiviranja na kocionom uredjaju. U jednostavnim saobracajnim situacijamakao sto je ocekivanje crvenog svetla ,vreme reakcije iznosi 200 mic/sec. 7
U slozenim situacijama kada je neophodno izvesti vise radnji ,vreme reakcije je duze I iznosi 500 mic/sec. Vreme reakcije se povecava sa povecanjem broja informacija I odgovora. Opseg koji se javlja kod vozaca u vremenu reagovanja je 0.75 do 2.5 ces.
SERIJSKI I PARALELAN NACIN OBRADE INFORMACIJA Naajvise vremena protekne u prijemu I obradi informacija.Postoje dva nacina prijemaa I obrade informacija : SERIJSKI I PARALELAN Kod SERIJSKOG nacina obrade informacij analizira se deo po deo,postoji samo jedna aktivnost udatom trenutku I obavlja se u vise navrata. PAARALELNI nacin obrade informacija odvija se situacionoj analizi ili pretrazivanju situacije kao celine ,to je u stvari ,neposredno opazanje celine. CILJANI POKRETI Pod pokretom se podrazumeva slozena uskladjenost misicakoji ucestvuju u izvodjenju motorne radnje.Pokret se odnosi na sam proces izvodjenja posto je mozak odlucio koji ce se odgovor dati. Postoje dve osnovne vrste pokreta : CILJANI POKRETI I POKRETI PRACENJA. CILJANI POKRETI su jednostavni pokreti prema telima I predmetima koji miruju.Oni kratko traju Nesto brzi ciljani pokreti koji imaju I doterivanja pre nego sto dostignu cilj su slobodni,kontrolisani ciljani pokreti,oni duze traju I u pocetku su ubrzani ,a posle toga usporavani. BRZINA I TACNOST POKRETA (Fitsov zakon) To su dva cinioca svih vestina . Veci pokreti zahtevaju vise vremena od manjih pokreta ako se izvode sa istom preciznoscu. Fitsova jednacina predstavlja odnos vremena pokreta,rastojanja I velicine prredmeta. Ukupno vreme pokreta cini I vreme planiranja pokreta koje nezavisno od tezine zadatka I vreme neposrednog izvodjenja pokreta koje se menja u zavisnosti od tezine zadatka. POKRETI PRACENJA U situaciji kada se preddmeti krecu ,neophodna je slozena forma perceptivnog motornog ponasanja ,pa je neophodno da motorni odgovor spoje sa pokretnim ciljevima. Ove motorne aktivnosti nazivaju se POKRETNI PRACENJA,zbog toga sto se prate ciljevi koji se krecu.. Postoje dva osnova oblika kretanja cilja : PRAVILNI koji se lako predvidjaju I PROIZVOLJNI koji se teze predvidjaju… 8
Kontrolisanje I pracnje pokretnih ciljeva koji menjaju polozaj ,brzinu I ubrzanje na nepredvidiv nacin je posebno otezano.Ova proizvoljna forma kretanja ciljeva je cesta u stvarnim situacijama. Najjednostavniji oblik ravnomernog kretanja cilja su nagle promenee polozaja cilja. Najslozenije ravnomerno kretanje je sinusno kretanje kao klatno na casovniku. Uspesno pracenje pokretnih ciljeva je moguce ,sto zavisi od slozenosti kretanja ciljeva I mogucnosti predvidjanja putanje . Postoje dva oblika predvidjanja : 1- Culno 2- Perceptivno CULNO predvidjanje odnosi se na brzinu I ubrzanje cilja. PERCEPTIVNO na smer kretanja cilja . Kontrola pokreta u pokretima pracenja vrsi se isto kao I kod ciljanih pokreta PRIRODA MOTORNOG PONASANJA Preko culnih organa primaju se istovremeno brojne informacije iz okoline .Sve informacije ulaze u operativno pamcenje gde se zadrzavaju kratko vreme. Culni utisci obicno posle pola sekunde nestaju kao pri prebacivanja pogleda sa jednog prizora na drugi.Da bi se zadrzali duze ,podaci moraju biti odabrani ,a zatim ponovljeni. Prilikom obuke vozaca vide se razllicite postupne situacije I vestine voznje .Na pocetku obuke pazna je posebno usmerena na izvodjenje pokreta.Postupnim uvezbavanjem na visoj etapi ucenja neophodni su I utisci o ponasanju vozila. Perepctivno motorna aktivnost je jedna od najslozenijih formi ponasanja coveka. To mogu biti jednostavni neposredni odgovori ili najslozeniji oblici motornog ponasanja koji ukljucuju podsticanje,stvaranje I izvrsavanje slozenih programa ponasanja. Vaznu ulogu u sprovodjnju iizvrsavanju svih vrsta pokreta ima primarna mozdana kora koja se nalazi neposredno ispod centralne vijuge . Mali mozak predsttavlja neku vrstu racunara u kome se proracunavaju greske I odstupanja u pokretima na principu povratne sprege.
9
