1.1 Lična prava Pravo na jednakost i ravnopravnost Pravo na život Pravo na ličnu slobodu i bezbednost bezbednost ličnosti Zabrana mučenja, svirepih i nečovečnih postupanja i kazni Sloboda veroispovesti Sloboda misli(izražavanja) misli(izražavanja) i savesti i pitanje prigovora savesti Sloboda kretanja i izbora mesta boravka Pravo na privatnost (i tajna t ajna pisma) Prava stranaca Sloboda (za sve) nacionalnog nacionalnog opredeljenja
1.2 Politička prava Biračko pravo Sloboda udruživanja(4 ograničenja) Sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja (4 ograničenja) Sloboda govora i javnog istupanja (4+2 ograničenja, a prvo-dozvola) prvo-dozvola) Pravo na kritiku državnih organa i funkcionera i odštetu, ako državni organ nanese štetu, ne postupi po zakonu
1.3 Ekonomsko-socijalna i zdravstvena prava su: Pravo svojine Pravo na rad (na štrajk) Pravo na socijalno osiguranje Pravo na zdravu životnu sredinu
1.5 Kulturna prava Pravo na obrazovanje Pravo na slobodno slobodno naučno i umetničko stvaralaštvo Pravo na učešće u kulturnom zivotu
1.6 Prava pripadnika nacionalnih,verskih nacionalnih,verskih ili etničkih manjina manjina
Najčešća podela ljudskih prava je na lična,politička,ekonomsko-socijalna i zdrastvena, kulturna, kao i prava nacionalnih manjina. 1.1 Lična prava
Lična prava ili prava pojedinca su: Pravo na jednakost i ravnopravnost
Ovo pravo podrazumeva da u drustvu nema privilegija ni po kom osnovu,da su svi ljudi jednaki pred zakonom i pred državnim organima i da svi imaju jednake početne šanse.Svi ljudi su ravnopravni bez obzira na poreklo i društveni polozaj, dakle pred zakonom su svi jednaki-i oni koji te zakone donose, sa ostalim gradjanima. Pravo na život
Pravo na život je jedno od najvažnijih ljudskih prava i pripada svima.Ono je pretpostavka postojanja i uslov za uživanje svih drugih prava.Čovek je gospodar svog zivota i niko nema pravo da raspolaže njegovim životom.Država obezbedjuje pravo na život;ona jedina može odlučiti o ljudskom životu izricanjem smrtne kazne za najteža krivična dela na osnovu zakona (mada ostaje moralna dilema ima li na to pravo, neslaganja o tome ostaju, tendencije su da se ide ka ukidanju smrtne kazne).Danas je smrtna kazna zadržana u samo nekoliko zemaljaEvrope (Irska,Grcka,Belgija).Novim Ustavom Republike Srbije (i zakonom pre donošenja novog Ustava),smrtna kazna je ukinuta;zamenjena je zatvorskom kaznom od 40 godina. Zabrana mučenja, svirepih i nečovecnih postupanja i kazni
Pod pojmom mučenje podrazumeva se svaka radnja kojom se namerno nanose velike patnje,fizičke ili duševne.Ovo pravo podrazumeva da se niko i ni u kojem slučaju ne može podvrći torturi ili nečovečnim i ponižavajućim postupcima i kaznama državnih organa,a da lišavanje slobode,pritvaranje i držanje u zatvoru moraju biti po zakonu uz poštovanje ljudske ličnosti i dostojanstva. Pravo na ličnu slobodu i bezbednost ličnosti
Pod slobodom se podrazumeva fizička sloboda, mogućnost kretanja po slobodom izboru. Sloboda čoveka je neprikosnovena i niko mu je ne može oduzeti osim u slučajevima predvidjenim zakonom.
Sloboda kretanja i izbora mesta boravka
Ovo pravo omogucava slobodu kretanja unutar državne teritorije i slobodno odlučivanje u pogledu mesta nastanjivanja svakog drzavljanina ili stranca kome je dozvoljeno da udje na teritoriju države.Takodje, država ne sme sprečavati svoje državljane da putuju van zemlje. Sloboda misli(izražavanja) i savesti Sloboda misli i izražavanja zajamčena je bez ikakvih rezervi i ograničenja.
To je apsolutno i neograničeno pravo.Ovo pravo se uredjuje iskljucivo Ustavom.Sloboda misli sadrži mogućnost da ono sto misli i oseća,covek izrazi pismenom ili usmenom rečju ili na bilo koji drugi nacin. Pitanje prigovora savesti postavlja se najčesće kod obaveznog služenja vojnog roka u
oružanim snagama države čiji smo državljani. Uvek su postojali ljudi kojima su verska ili filozofska ubedjenja zabranjivala nošenje oružja ili oduzimanje ljudskog života pod bilo kojim uslovima.Do skora se i u nasoj zemlji odbijanje služenja vojne obaveze,makar i iz ovih razloga,smatralo krivičnim delom.Novim Ustavom to je promenjeno.Uz prigovor savesti ljudima je dozvoljeno da služe vojni rok bez nošenja oružja. Sloboda veroispovesti
Sloboda veroispovesti obuhvata slobodu verovanja,ispovedanja vere vršenja verskih obreda.Takodje podrazumeva punu slobodu čoveka da veruje ili da ne veruje.Verske zajednice su odvojene od države.Država se ne meša u poslove verske zajednice i obratno. U uredjivanju i rešavanju zajedničkih pitanja drzava i verske zajednice saradjuju. Pravo na privatnost
U prava privatnosti ubrajaju se: -pravo na poštovanje privatnog života -pravo na poštovanje porodičnog života -nepovredivost doma -nepovredivost ugleda pojedinca -nepovredivost tajne pisma i drugih sredstava opštenja(npr.:nedozvoljeno je otvarati
tudja pisma ili prisluskivati tudje razgovore) -nepovredivost stana(npr.:niko ne moze upasti u nečiji stan i vršiti pretres bez odgovarajuceg naloga nadležnog organa) Prava stranaca
Ovo pravo podrazumeva zaštitu stranaca, pravo azila, pravo na drzavljanstvo, i slobodu nacionalnog opredeljenja
1.2 Politička prava
Biračko pravo
Ovo pravo sadrži nekoliko posebnih prava kao sto su: pravo gradjanina da slobodno bira;pravo da bude biran,pravo da se opredeli na referendumu i dr.;pravo da učestvuje u kandidovanju i da predlaže kandidate. Svi punoletni gradjani imaju biračko pravo bez obzira na pol,poreklo,imovinsko stanje i sl.,pod uslovom da nisu mentalno zaostali,da nisu sudskom odlukom trajno ili privremeno lišeni ovog prava(zbog učinjenog krivičnog dela),da imaju državljanstvo i da žive na teritoriji na kojoj se sprovode izbori –prijava mesta boravka. Sloboda udruživanja
Ovo pravo omogućava ljudima da se organizuju u razna udruženja kako bi mogli da se bore za svoje političke,ekonomske i druge interese. Kod udruživanja gradjana,organizovanje je dobrovoljno, a delovanje slobodno.Naravno, postoje zakonska ograničenja: 1. u slučaju raspirivanja rasne,verske i nacionalne mržnje, 2. pozivanja na rušenje postojećeg poretka, 3. ugrožavanja teritorijalnog suvereniteta i integriteta države, 4. ugrožavanja prava i sloboda zakonom i Ustavom zagarantovanih. Jedno od najvažnijih oblika organizovanja gradjana je političko organizovanje tj.,organizovanje u političke stranke. Sindikati su najčesci i najmasovniji oblik organizovanja ljudi. Za ovo pravo usko je vezano pravo na mirno okupljanje. Ono je garantovano svim medjunarodnim ugovorima uz izvesna zakonska ograničenja u interesu nacionalne bezbednosti i javne sigurnosti. Sloboda štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja
Ovo pravo podrazumeva pravo gradjana da ,,izdaju,, listove i druge stampane stvari,da objavljuju i saopštavaju svoje misli,stavove i poglede preko radia,televizije,knjiga,novina,itd… Ograničavanje slobode štampe i drugih vidova javnog obaveštavanja znači ograničavanje slobode misli i izražavanja.Demokratsko drustvo je protiv monopola nad sredstvima informisanja a naročito protiv državne kontrole (cenzura)u ovoj oblasti.(Ovde važe ista zakonska ograničenja kao za slobodu udruživanja.)
Sloboda govora i javnog istupanja
Sloboda govora i javnog istupanja tj. sloboda zbora i drugog okupljanja podrazumeva da ljudi mogu da se javno okupljaju i raspravljaju o pitanjima koja ih interesuju,da mogu istupati i javno zastupati svoje interese.Zakonska ograničenja su: 1.,2.,3.,4.-ograničenje- kao za slobodu štampe i udruživanja + remećenje javnog reda i mira i zaustavljanja saobracaja. Pravo na kritiku državnih organa i funkcionera
To je pravo gradjana da javno kritikuju rad državnih i drugih organa i funkcionera,da im podnose peticije,predloge i da na njih dobiju odgovor. Gradjanin ne može biti pozvan na odgovornost (osim u slučaju uvreda i kleveta),niti može trpeti bilo kakvu štetu.U slucaju da mu drzava (državni organ) nanese stetu, gradjanin ima pravo da je tuži,domaćim sudovima ali i sudu u Strazburu.
1.3 Ekonomsko-socijalna i zdrastvena prava su:
Pravo svojine
Pravo svojine podrazumeva jednak pravni položaj i jednaku pravnu zaštitu svih oblika svojine (danas kod nas – privatna i državna), i pravo na slobodno preduzetništvo, slobodnu konkurenciju,slobodan izbor profesije i dr. Pravo na imovinu
Svako ima pravo da mirno uživa u svojoj imovini i niko ne može biti lišen svoje imovine. Izuzetak ovog pravila moguć je samo u javnom interesu(npr.:ratno stanje, vanredno stanje) i to pod uslovima predvidjenim zakonom i načelima medjunarodnog prava,uz plaćanje pravične naknade koja mora biti srazmerna vrednosti oduzete imovine. Pravo na rad
Pravo na rad predstavlja jedno od osnovnih socijalnih prava koje obezbedjuje ekonomsku nezavisnost pojedinca.Iako pravo na rad ne znači pravo svakog pojedinca da dobije posao, država je dužna da preduzme mere za smanjenje nezaposlenosti.Pravo na rad uključuje pravo na besplatnu pomoc prilikom traženja posla, obavezu države da ustanovi službu koja će tu pomoć da pruža i obavezu da obezbedi besplatan pristup obaveštenja o slobodnim radnim mestima.Radno vreme kod nas je maksimalno 8 sati dnevno, uz obaveznu zaštitnu opremu, propisane uslove rada… Pravo na štrajk
Ovo pravo predstavlja garanciju stvarnog sindikalnog udruživanja. Sindikati gube svoju svrhu ako je štrajk zakonom zabranjen ili bitno ogranicen.Ali je zakonom uredjen način na koji se može štrejkovati. Pravo na socijalno osiguranje
Socijalnim osiguranjem se obezbedjuju prava na zdrastvenu zaštitu kao i druga prava u slučaju:nezaposlenosti,bolesti,prava na ličnu i porodičnu penziju,itd… Gradjani koji ne mogu da brinu o sebi imaju pravo na socijalnu zaštitu (pomoć). Pravo NA ZDRAVLJE treba da obezbedi pojedincu najviši dostupni standard fizickog i mentalnog zdravlja.Ovo naravno zavisi od vremena i uslova u kojima čovek živi. Pravo na zdravu životnu sredinu
1.5 Kulturna prava
Pravo na obrazovanje
Ovo pravo znači obavezu države da omogući pojedincu da stekne obrazovanje.Osnovno obrazvovanje je besplatno,obavezno i dostupno svima.Srednje obrazovanje je takodje besplatno ali je samo u nekim državama obavezno(npr. Hrvatska) Pravo na slobodno naučno i umetničko stvaralaštvo
Ovo pravo podrazumeva slobodu istraživanja i eksperimentisanja.Sloboda intelektualnog stvaranja podrazumeva i kritiku stvaralaštva, koja takodje mora biti slobodna. Pravo na učešće u kulturnom životu
Ovo pravo podrazumeva da država ima obavezu da aktivno pomaze i ohrabruje učešće u kulturnom životu.Država mora da populariše kulturu i da omogućuje što većem broju ljudi da u njoj ucestvuju.Takodje, obaveza države je da pomogne očuvanje i razvoj kulture.
1.6 Prava pripadnika nacionalnih,verskih ili etničkih manjina
Prava nacionalnih manjina se dele na kolektivna i individualna. Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: -da slobodno izražavaju svoju nacionalnu pripadnost -na školovanje na maternjem jeziku -pravo na očuvanje svoje nacionalne posebnosti što podrazumeva pravo na:čuvanje
svoje kulture i verske posebnosti,uključujuci tu i zaštitu od diskriminacije i nasilne asimilacije; pravo na upotrebu svojih simbola,svog jezika i pisma na javnim mestima; pravo da u sredinama sa značajnom manjinskom populacijom državni organi vode postupak i na jeziku nacionalne manjine; pravo da u krajevima gde živi značajna manjinska populacija imena mesta,ulica,trgova i sl.budu obeležena i na jeziku manjine; pravo na odredjeni broj mandata u skupstini; kao i odgovarajuću zastupljenost u organima državne vlasti i javnim službama.Država je dužna da obezbedi ravnopravnost nac.manjina i većinskog stanovnistva pred zakonom i državnim organima kao i jednaku zakonsku zaštitu; da osigura ovim grupama uslove da očuvaju svoju samobitnost i da podstiče duh tolerancije,poštovanja,razumevanja i saradnje medju ljudima različite verske pripadnosti na njenoj teritoriji.
