Seminarski - vrste lutaka

Seminarski rad Predmet: Dramska radionica

Vrste Vrste lutaka i njihova uloga u nastavi

Student: Siniša Jurić

Profesor: Eva Višnjić Višnjić spec.



Strogo gledano! lutka je svaka nepokretna figura kojom vlada "ovek. Postoje ra#ne vrste lutaka. $ toku svoje duge istorije korišćene su u ra#li"ite svrhe. Verovatno je prvo%itna pojava lutaka %ila u ve#i sa religio#nim ceremonijama ili su! mo&da! lutke %ile sredstvo #a popularisanje religio#nih legendi. 'ko lutke upotre%imo kao nastavno pomagalo ili instrument! de"ije u"enje je efikasnije i sna&nije motivisano. Vrednost lutkarske igre u nastavi vidi se u tome što detetu omogućava ra#vijanje estetskog! kognitivnog! socijalnog! emocionalnog osećaja. (utka je detetov prijatelj u# pomoć kojeg ono anali#ira svet oko se%e i u se%i. )a dete ostavlja ogroman uticaj i mnogo puta lutkina re" ima sna&nije delovanje nego re" autoriteta tj. u"itelja. . $vod (utka koja tre%a da i#a#ove divljenje mo&da i nije daleko od religio#ne lutkarske predstave. $ nekim periodima istorije lutki su se divili #%og njenih mehani"kih! a ne dramskih svojstava* njeni  pokreti %ili su smatrani #a neku vrstu magi"nog trika. +ajna njihove konstrukcije lju%omorno je "uvana i poka#ivana je velika umešnost da se prona,u vešti i komplikovani efekti. Vaspita"i! u"itelji i profesori su kao osnovni delatnici našeg vaspitno-o%ra#ovnog sistema spremni #a inten#ivnije aktiviranje lutkarske igre %arem u nekim o%licima rada vannastavna aktivnost/. 'li!  %itno je osvestiti efikasnost lutkarske igre ne samo u dopunskim slo%odnim aktivnostima. (utkarska igra mo&e pronaći kreativan put u"enja u planu i programu ra#redne nastave! ali isto tako i u  pojedinim nastavnim predmetima npr. srpskog je#ika! istorije! geografije! matematike. 0ve igre u  procesu u"enja uspešno mogu da o%ogate tradicionalne metode. $ nastavu mogu uneti kvalitetniju komunikaciju na relaciji u"itelj - u"enik! ali isto tako i me,u samim u"enicima. (utkarsko iskustvo  poma&e u"eniku u sticanju konkretnog #nanja ali i u podsticanju kreativnosti. $potre%a lutke u vaspitno - o%ra#ovnom procesu mo&e vidno doprineti humanijem i manje stresnom uklju"ivanju deteta u proces socijali#acije #a vreme prela#a i# perioda igre u period u"enja i #ajedni"koga rada. (utkarska igra osnovnim delatnicima nudi mnogo kreativnih! efikasnijih i deci  prihvatljivijih na"ina reali#acije plana i programa u vaspitno - o%ra#ovnom procesu. 1. (utka u vaspitanju i o%ra#ovanju 2(utke i lutkarsko po#orište odli"no su nastavno sredstvo #a predškolsko! osnovnoškolsko i srednjoškolsko o%ra#ovanje3 ur. 4ajaron! 5roflin u De%oun6! 1778 : 9/. (utka #aslu&uje više aktivnog prostora u nastavnom planu i programu. De%oun6 tvrdi da ako lutku upote%imo u nastavnim predmetima kao što su matematika! istorija! geografija! de"ije u"enje je efikasnije i sna&nije motivisano. $ u"ionici će leteti nove ideje! a u"eni"ke će oso%nosti na kreativan na"in %iti  podstaknute. Jedan od interesantnih pravaca ra#voja lutkarstva jeste prihvatanje lutkarstva kao predmeta u školama. Pedago#i su prihvatili lutkarske predstave kao sredstvo li"nog i#ra&avanja i kao nastavno sredstvo. ;#gledalo je verovatno da će iskustvo školskog lutkarstva! koje je u se%i spajalo elemente formalne nastave sa ru"nom spretnošću! kako u pravljenju! tako i u rukovanju lutkama! %iti prošireno! ali u stvari ono je opalo u i#vesnoj meri i sad se ne primenjuje mnogo. <. Vrste lutaka Postoji nekoliko vrsta lutaka! kao na primer: . 1. <. 8.

ru"ne lutke! ginjoli lutke na štapu marionete pljosnate lutke po#orišta senki i minijaturnih po#orišta +o6 +heatre/

=. maske >. lutke mimike 0vom prilikom pojasnićemo prve tri vrste lutaka. najpo#natija je u Engleskoj. 0na ima "vrstu glavu i ruke i širok otvoreni kostim. 'nimator u%aci šaku u kostim! ka&iprst stavlja u glavu! a srednji prst i palac u ruke. Stoji i#a #avese i dr&i lutke i#nad. ?lava i ruke lutke o%i"no su na"injeni od drveta! ali kako je ono dosta teško! sada se ponekad prave od kasirane hartije papier-mache/! koja je veoma laka i i#dr&ljiva.  )edostatak ru"nih lutaka je u tome što su pokreti ograni"eni na tr#anje "ovekovih prstiju i što jedan i#vo,a" ne mo&e i#vesti više od dva lika istovremeno. Velika prednost ru"nih lutaka je u tome što se  prave jednostavno i %r#o! lake su i pokretljive. Do%ar po#orišni komad #a ru"ne lutke %aca te&ište na široke jednostavne efekte! duhovit dijalog ili na %u"nu komediju. 4nogi popularni nacionalni lutkarski likovi u stvari su ru"ne lutke koje su u ovom o%liku nosili po Evropi lutajući i#vo,a"i. +ako su pored Pan"a i D&udi Punch! Jud6/ u Engleskoj po#nate: u @rancuskoj ?injol ?uignol/! tip lionskog sviloprelca! plemenit! podnapit i duhovit* u )ema"koj. 5asperl! lukav i otresit lik seljaka* u Ausiji Petruška! i# istog roda i# kog je i Pan"* i u ;taliji Pul"inela Pulcinella/! od kog svi poti"u. ; u 5ini postoji porodica ru"nih lutaka koje se mnogo ne ra#likuju od evropskih. Sve ove predstave narodnih lutaka o%raćaju veliku pa&nju na tu"e! strašne %or%e i nisku komediju. Satiri"ne i literarne lutkarske predstave koje su se pojavile u @rancuskoj krajem devetnaestog veka! lutke Edmona Dirantija Edmond Durantv/! (emersijea de )evija (emercier de )euville/ i 4orisa Sanda %ile su  predstave sa ru"nim lutkama. ....... 4e,u docnijim po%ornicima ru"nih lutaka koji su ra#vili  predstave prema svojim individualisti"kim #amislima mora se pomenuti Volter Vilkinson Balter Bilkinson/ u Engleskoj! autor nekoliko knjiga u kojima opisuje svoj &ivot putujućeg lutkara i )ina Jefimova u SSSA-u! koja je dala ljupki pregled svog rada u knji#i Doga,aji u Auskom po#orištu lutaka. Po#orište kontinentalnog tipa! koje omogućava više animatora odjednom! do#voljava am%icio#nije predstave nego ka%ina #a jednu oso%u korišćena #a Pan"a i D&udi. - Ručna lutka

- Lutka na štapu  je

nastavak ru"ne lutke! #aokru&ena duga"ka figura koju podupiru štapovi odo#do! pomoću kojih se i upravlja. Pokreti su "esto spori i ograni"eni! ali kontrola je potpuna i moguće je ostvariti veoma lepe pokrete ruku. )aj"uvenije i najlepše lutke mogu se naći na Javi. $ Evropi ova tradicija postoji u Aajnskoj o%lasti! ali i lutke Sergeja 0%rascova! direktora Centralnog moskovskog dr&avnog po#orišta lutaka! tako,e su na štapu. $ Pari#u je osamdesetih godina . veka 'nri Sinjore enr6 Signoret/ otvorio po#orište lutaka u nameri da o%novi velike komade klasi"ne prošlosti* njegove lutke su figure kojima se upravlja ispod %ine koncima koji prola#e kro# telo a pokreću se sa neke vrste ra#vodne ta%le. Docnije je ?era Flatner ?era Flattner/ eksperimentisao u Pari#u u istom pravcu. )ajinteresantniji moderan rad sa lutkama na štapu  postigao je Aihard +ešner u Fe"u Aichard +eschner/* njegova scena gledala se kro# velika konveksna so"iva sa #latnim okvirom što je povećavalo figure i davalo i#gled misterije i "arolije veoma uve&%anoj predstavi. - Marioneta! koja je po va&nosti ravna ru"noj lutki! okrugla je lutka u

prirodnoj veli"ini kojom se upravlja i#nad po#ornice. Prvo%itno se kontrola vršila o%i"nim štapom ili jakom &icom koja je dola#ila do centra glave* nekad je još jedan štap išao u jednu ruku koja je slu&ila #a %or%u* nekad se! opet! dodavao konopac na svaku ruku ili na svaku nogu. 4arionete kontrolisane na ovaj na"in veoma su ne#grapne! što je nei#%e&no! ali mogu %iti sasvim efikasne u svojoj tradiciji.  )a Siciliji još postoje narodna po#orišta lutaka u kojima igra ovaj tip marionete. ;#vode se komadi #asnovani na legendama o 5arlu Velikom! Aolandu i njihovoj %or%i sa nevernicima.  )ekad ovi ciklusi traju mesecima. Sli"na srednjovekovna tradicija mo&e se sresti i u Felgiji. $ (ije&u lokalni tip seljaka - Gen"e - figurira kao junak ili kao hor. $ @rancuskoj ima nekoliko  junaka lutkarske scene - Hak u (ilu! (afler u 'mijenu - koji nastupaju kro# ceo repertoar 

 popularnih legendi u marionetskim po#orištima. Veliki tehni"ki napredak na"injen je kad su marionete po"ele da se pokreću pomoću konaca* to omogućava mnogo veću fleksi%ilnost  pokreta glave i tela i manje #%unjuje pu%liku. Verovatno su takvi pokušaji %ili u"injeni prvi put sa komplikovanom italijanskom lutkom @anto"ini sedamdesetih godina 9. veka! ali je isto tako moguće da je tek sto godina docnije to pokušao +omas olden. Jedno od najpo#natijih marionetskih po#orišta je salc%urško! u kome su fina i#vo,enja sa mocartovskom atmosferom 9. veka stekla veliku popularnost. Postoji i "uveno po#orište Vitoria Podreka +eatro del Piccoli sa sjajnom lutkom @anto"ini i skraćenim operskim programima. )eke marionete u ovim  po#orištima veoma su #amršene i isprepletane! me,utim o%i"na standardna marioneta ima konac na svakoj ruci i no#i! dva konca na glavi i po jedan na svakom ramenu koji nosi te&inu tela/ i jedan na le,ima* ukupno  konaca u stvari finog prediva/. Savršena figura imaće dva ili tri  puta toliko. Svi konci sakupljeni su na jednom drvenom štapu ili kontroli! koji animator dr&i u  jednoj ruci! dok drugom vu"e potre%ne konce. 4arionete se o%i"no prave od drveta! ali sada se koriste i drugi lakši materijali! kao na primer kasirana hartija papiermache/. Aa#likuju se po veli"ini - od 1 do 9 in"a #a domaću upotre%u i od 1 do < stope #a javna i#vo,enja. 5ad se uve&%aju u veštinii i okretnosti marionete mogu reprodukovati skoro svaki ljudski pokret - a  jednostavne i ne#grapne lutke "esto su u stanju da prenesu isti dramski efekat. 8. (utkarske tehnike i kreativne lutkarske igre u nastavi  )udeći i radeći s decom jednostavne! stili#ovane! funkcionalne! poeti"ne lutkarske forme! deci nudimo svet otvorenih sim%oli"nih asocijacija. $metnost jeste deo "oveka. )oseći maske! plešući! i#vodeći rituale "ovek je komunicirao sa %ogovima. +u je koren po#orišne i lutkarske umetnosti. (utkarstvo kao grana umetnosti ima svoju #animljivu istoriju. +re%a #nati iskoristiti tu %ogatu istoriju i lutki omogućiti svestraniji &ivot. (utki jeste mesto u školi. (utkarska igra ima svoja lutkarska odre,enja. (utkarska dramaturgija! lutkarska re&ija! i#rada lutke! animacija! lutkarska scenografija! mu#ika sve su to sastavnice lutkarske igre. $"itelju je %itno  po#navanje tih sastavnica. 5oliko se lutka primenjuje u školama u vaspitno o%ra#ovnom procesuI Prisutan je lutkarski strah. Aad sa lutkom tra&i odre,enu vremensku pripremu! #nanje o osnovama lutkarstva! to podru"je se  prepušta samo darovitim u"iteljima. $ školi je naglašen tradicionalni pristup nastavi i vaspitanju. (utka "eka neka %olja vremena. 'li! lutka tre%a što pre da postane deo didaktike nastavnih  programa i instrument vaspitno-o%ra#ovnog procesa. ?lavni preduslov je poverenje u lutku i konkretan rad s lutkom. +ada sigurno lutka kvalitetno o%ogaćuje vaspitno - o%ra#ovne ciljeve. Potre%na je vera! poverenje u lutkarsku metodu rada. Svaki odnos prema našem prijatelju! roditelju! deci je specifi"an. Dru&enje i &ivot sa lutkom je tako,e specifi"an odnos! ali nikada ga nećemo otkriti ako ne krenemo sa puno motiva da gradimo taj odnos. Fitno je krenuti u stvaranje lutkarske "arolije. ta je potre%no lutkiI ?las! pokret i lutka do%ija dušu. Gesto u"itelje #na da uplaši tehni"ki doterana scenska lutka u profesionalnim lutkarskim po#orištima! njihove funkcionalne mogućnosti! estetika. $"itelji #naju da ka&u: mi nemamo jednostavnih lutkarskih tekstova koje %i mogli da i#vodimo. Da li nam jedino tehni"ki 2savršena3 lutkaI )e! sve oko nas mo&emo da o&ivimo: tkanine! ra#li"ite svakodnevne predmete! plasti"ne %oce! vrećice! rukavice! "arape! pantalone! ogrta"e! %undeve! kestene! novinski papir! a tek prsti i stopala šta sve mogu da ka&u. Po#orište predmeta je po#nato još od "etrdesetih godina 17. veka JurkoKaki! 177/. Da li nam tre%a uvek gotov lutkarski tekst #a dru&enje sa lutkomI )e. (utkarski tekst u lutkarskoj improvi#aciji deca stvaraju spontano i na taj na"in podsti"emo originalno de"je stvaralaštvo. Ae" nije najva&nija lutki. 2Ae"! dakle ver%alni i#ra#! je takoreći temelj i suština po#orišta i po#orišne umetnosti* u lutkarstvu je ver%alni i#ra# u naj%oljem slu"aju tek pomoćno sredstvo! u većini slu"ajeva! pak! nu&no ili "ak i direktna smetnja3L )ikolin i sa.! >=./. Ma ovakvu vrstu lutkarske improvi#acije nije potre%na profesionalna lutka niti profesionalni tekst.  )e tre%a rad s lutkom da uvek ima glavni cilj - lutkarski igroka# ili predstavu. (utkarska igra nije

 predstava i ne tra&i pu%liku u po#orišnom smislu. (utke prsti mogu da u"e da sa%iraju! odu#imaju! rešavaju neku celinu i# matemati"kog podru"ja na deci prihvatljiv na"in. (ikovno i estetski dora,ena o%i"na plasti"na %oca o"i! usta! vunena kosa/ mo&e da %ude #animljiva u"iteljica koja ispituje decu umanjuje se strah od autoriteta/! u"enik mo&e da animira o%i"an sun,er #a %risanje ta%le nacrtamo o"i! usta! nos/ i o&ivljeni sun,er mo&e da odgovara na pitanja kada se piše veliko ' kada malo a. $"enici u ovakvom postupku ispitivanja osećaju manju tremu! strah od usmenih ispita. Svakodnevnim predmetima tre%a hteti i #nati udahnuti energiju! dušu! &ivot i onda deca u maštovitoj aktivnosti s radošću u"e. Predmetima menjamo njihove funkcije! ignorišemo njihove osnovne #adatke i oni postaju sve ono što došapne fanta#ija. Predmetima u lutkarskoj igri mo&emo dati potpuno novi smisao i u duhovnom i estetskom smislu JurkoKski! 177>./. Deca se lako identifikuju sa predmetima tj. (utkama! a tako,e deci mogu da postanu u#oran autoritet. 5reativni lutkarski lanac u nastavi je %eskrajan. Stvarala"ka slo%oda nema granice. =. Maklju"ak  (utkarske igre u nastavi kreativno mogu da o%ogate tradicionalnevaspitno-o%ra#ovne metode. Aaspon njihove upotre%e u nastavnom procesu je širok. (utka pru&a kvalitetniji i ra#novrsniji rad sa decom! poseduje vaspitno-o%ra#ovni #adatak! mo&e da postane središte #a psihološko prou"avanje dece! podsti"e i ra#vija maštu! kreativnost i komunikaciju! a lutka omogućava lakše rešavanje  pro%lema u odre,enim vaspitno-o%ra#ovnim situacijama. 5reativnost je osnovna poluga ra#voja! a kreativnost u školskim ustanovama je %itan #adatak savremene škole. $ svet lutkarske igre tre%a ući sa puno više motivacije i lutkarskog #nanja. (utkarske igre tra&e temeljnije istra&ivanje i eksperimentisanje u nastavi! a u"itelji tu svakako mogu da u"ine %itne pomake. (utke su animirani likovi koji se kvalitetno mogu upotre%ljavati kao nastavno sredstvo ili instrument. Fitno je studio#nije planirati i podsticati lutkarske aktivnosti u redovnoj nastavi. +o  planiranje će doneti kvalitetne promene i re#ultate. Fitno je da se #aklju"i da je lutkarska igra kreativna tehnika i pomoću nje mogu se do%iti nove spo#naje i do&ivljaji u procesu u"enja. (iteratura: 2(utka #a igru na sceni3! autori: D&ord& SPE;+ - Featris 5;)? Jurkovski! .! 177./! +eorija lutkarstva. Su%otica: 4e,unarodni festival po#orišta #a decu JurkoKski! . 177./! Povijest europskoga lutkarstva. Magre%: 4e,unarodni centar #a usluge u kulturi JurkoKski! . 177>./! 4etamorfo#e po#orišta lutaka u NN veku. Su%otica: 4e,unarodni festival  po#orišta #a decu (a#ić! A. 1778./! Svetsko lutkarstvo. Feograd: @oto @utura  )ikolin! V. i su. >=./! $vod u lutkarstvo. Feograd: Mavod #a i#davanje ud&%enika Paljetak. (. 177./! (utke #a ka#alište i dušu. Magre%: 4C$5  Perić 5raljik! 4. 177./! Dramske igre #a djecu predškolske do%i. 0sijek: $"iteljski fakultet Varl! F. ./! (utke na štapu. Magre%: Fi%lioteka (utkanija Varl! F. ./! (utke na koncu. Magre%: Fi%lioteka (utkanija Varl! F. 1777./! Au"ne lutke O ginjoli. Magre%: Fi%lioteka (utkanija Varl! F. 177./! 4imi"ke lutke. Magre%: Fi%lioteka (utkanija $);4' komisija 2(utka u o%ra#ovanju3 urednici: 4ajaron! E.! 5roflin! (.! 1778./! (utkaL divnog li "uda. Magre%: 4C$5