1. Uvod
Poče Početk tkom om XXI XXI veka veka razv razvoj oj ljuds ljudsko kog g druš društv tva a i nauč naučno no-te -tehn hnič ički ki prog progre ress karakteriše eksponencijalni rast znanja. Pojave i zbivanja u okviru poslovnon sistema i u okruženju su složne i međusobno povezane. Izmenjeni uslovi poslovanja poslovanja i intezitet i ntezitet promena postavljaju u prvi plan komuniciranje kako bi se ostvarila interakcija u povezivanje svih elemenata sistema i okruženja. !brzanim razvojem in"ormacionih i komunikacionih tehnologija delimično ili u potpunosti rešavaju se uočeni problemi. #$urban #$urban %&&'# ().*ilanovi+ *.*isita %&&, azvijene zemlje su ušle u takozvano in"ormatičko društvo koje pokazuje određene razlike u odnosu na industrijsko društvo. ! pokušaju da ovlada prostorom energ energets etske ke imater imaterija ijalne lne integr integraci acije je čovek čovek je uvide uvideo o da je potreb potrebno no sprov sprovest estii i in"orm in"ormaci acionu onu integr integraci aciju. ju. Pronal Pronalask askom om in"orm in"ormaci acioni onih h sadrža sadržaja. ja. )anas )anas još uvek uvek postoje+a so"tverska rešenja ne zadovoljavaju potrebe čoveka tako da se problem pokušava rešiti uvođenjem veštačke inteligencije. ().*ilanovi+ *.*isita %&&, Poslednjih godina razvoj hardvera ima gotovo eksponencijalni rast dok je prog progra rams mska ka podr podršk ška a znač značaj ajno no zaos zaosta tala la za potre potreba bama ma koris korisni nika ka i tehn tehnič ički kih h mogu+nosti močnog hardvera. $aj $aj "enomen zaostajanja razvoja so"tvera u odnosu na hardver je prilično rano i blagovremeno uočen i u literature i praksi se označava kao so"tverska kriza. Produktivnost računara merena brojem operacija koje se izvršavaju u jedinici vremena godišnje raste po stopi od '&/. Produktivnost u razvoju so"tvera ne godišnjem nivou jedva postiže stopu od 0-1/. ().*ilanovi+ *.*isita %&&, Potrebno je ista+i da postoje različita mišljenja o ulozi i značaju in"ormacionih tehnologi tehnologija ja u savremeni savremenim m uslovima uslovima poslovan poslovanja. ja. Postoji Postoji mišljenje mišljenje da jednostran jednostrano o zago zagova vara ranj nje e in"o in"orm rmac acijije e odla odlaže že sagl sagled edav avan anje je ener energe gets tske ke kriz krize e i nedo nedost stat atak ak sirov sirovins inskih kih resurs resursa a na dugoro dugoročn čnom om strate strategij gijsk skom om planu. planu. #*ilan #*ilanov ovi+ i+ 2aknko 2aknkovič vič 3ovakovi+ %&&'# ().*ilanovi+ *.*isita %&&, 4avremeni poslovni s5stem zahteva da su prava i obaveze svih zaposlenih precizno de"inisani dokumentima sa jasno izraženom ključnom ulogom rukovodstva preduz preduze+a e+a u planir planiranj anju u pra+e pra+enju nju realiz realizaci acije je i donoše donošenju nju odluka odluka o konkre konkretni tnim m merama. In"ormacione tehnologije u poslovnim sistemima podrazumevaju razvijen in"orm in"ormaci acioni oni s5ste s5stem m koji koji prati prati poslov poslovanj anje e i onezbe onezbeđuj đuje e potre potrebne bne in"orm in"ormaci acije je za donošenje odluka na svim nivoima rukovođenja. ().*ilanovi+ *.*isita %&&, Promene koje se dešavaju u svetu su ogromne ali nema nikakve sumnje da in"orm in"ormaci acije je njihov njihovo o gener generisa isanje nje obrada obrada prenoš prenošenj enje e proizv proizvodn odnja ja i neposr neposredn edna a upotreba danas predstavljaju jednu od najvažnijih karakteristika vremena u kojem živimo. živimo. 6nanje 6nanje postaje postaje danas danas najznačajn najznačajniji iji strateški strateški razvojni razvojni resurs. resurs. !razvijen !razvijenim im zeml zemlja jama ma inag inagur uris isan ana a je jedn jedna a potp potpun uno o nova nova priv privre redn dna a gran grana a koju koju zove zovemo mo industrijom znanja. $o je pre svega industrija pretvaranja novih naučnih otkri+a i spoz spozna naje je u nove nove tehn tehnol olog ogijije e tj. tj. rodi rodila la se 7teh 7tehno nolo logi gija ja za stv stvaran aranje je novi novih h tehnologija7. #*iličevi+ ). 89,0# ().*ilanovi+ *.*isita %&&, :snovni razvojni resurs u industrijskoj eri bio je capital a u in"ormacionoj ekonomiji jedini razvojni resurs jeste in"ormacija odnosno znanje. In"ormacija se u ekonomskom smislu može posmatrati kao razvojni resurs. 7In"ormacije učestvuju u 1
procesu stvaranja robnih vrednosti na isti način na koji učestvuju i energija sirovine ili osnovna sredstva. Proces reprodukcije bilo individualnog reproduktivnog subjekta ili ili celo celoku kupn pnog og druš društv tva a neza nezami misl sliv iv je bez bez in"o in"orm rmac acijija. a.77 #*ili #*iliče čevi vi+ + ). ). 89,0 89,0## ().*ilanovi+ *.*isita %&&,
2. Informacioni sistem i njegove komponente 2.1. Definicija informacionog sistema i informacije
Polaze+i od sistemskog pristupa informacioni sistem možemo de"inisati kao sređ sređen enii skup skup meto metoda da proc proces esa a i oper operac acijija a za prik prikup upljljan anje je čuva čuvanj nje e obra obradu du prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije uključuju+i i opremu koja koja se u te svrh svrhe e koris koristiti i ljude ljude koji koji se tim tim akti aktivn vnos ostitima ma bave bave.. (). (). *ila *ilano novi vi+ + predavanja PPI4 %&8;. god.
ardver >ardver je materija materijalna lna osnov osnova a in"ormaci in"ormacionog onog sistema sistema u koju ubrajamo= ubrajamo= elektronski računar ulazno ulazno - izlazne uređaje uređaje za prenos podataka na daljinu i ostalu opremu neophodnu za obradu podataka. 4o"tver obuhvata materijalne elemente in"ormacionog sistema= programe rutine procedure organizaciju obradu podataka i obezbeđenje in"ormacija. ?adrovi @ to su timovi stručnjaka organizatora električne obrade podataka sistem analitičara programera operatora i korisnika in"ormacionog sistema. :rganizac :rganizacija ija obuhva obuhvata ta različite različite organi organizaci zacijske jske postup postupke ke metode metode i načine načine povezivanja ostalih podsistema u skladnu "unkcionalnu i ekonomičnu uslugu. •
•
•
•
oprema
programi
organizacija
kadrovi
4lika 8.
ORGANIZACIJA
1
(ORGWARE)
3a in"o in"orm rmac acio ioni ni sist sistem em može možemo mo gled gledat atii kao kao na "abr "abrik iku u za proi proizv zvod odnj nju u in"ormacija. ! takvoj "abrici ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla analizom i de"ini de"inicij cijom om proble problema ma i donoš donošenj enjem em odluka odluka.. Pri tome tome korist koriste e naučne naučne metod metode e i postupke za istraživanje opisivanje i rešavanje zadataka i računare kao sredstvo za realizaciju rešenja. ačunari najčeš+e služe za brzo i tačno rešavanje zadataka koji se mogu "ormalizovano opisati i za koje se mogu dati algoritmi rešenja. (AAA.maturski.org AAA.maturski.org Primena I4 In"o In"orm rmac acio ioni ni sist sistem em kao kao deo deo upra upravl vlja jačk čkog og sist sistem ema a prik prikup uplja lja poda podatk tke e i trans" trans"orm ormiše iše ih u in"orm in"ormaci acije. je. 3a taj način način omogu+ omogu+av ava a se e"ikas e"ikasno no uprav upravljan ljanje je pomo+u in"ormacija. :no danas podrazumeva najve+e učeš+e računara u procesu rada rada od kome komerc rcija ijaln lne e obra obrade de poda podata taka ka prek preko o maši mašina na alat alatki ki sa nume numeri ričk čkim im upravljanjem do automatizovanih "abrika. (*en (*enag agem emen entt In"o In"orm rmat atin in 45st 45stem em. . (). (). *ila *ilano novi vi+ + pred predav avan anja ja PPI4 PPI4 %&8; %&8;.. god. god. !slovi za razvoj in"ormacionih sistema zavise od dve vrste "aktora i to od razvoja društva organizacione misli i priozvodnih procesa kao prve grupe uticajnih "aktora i od razvoja in"ormacione tehnologije (so"tAare i hardAare sa druge strane. Podela in"ormacionih sistema prema stepenu centralizacije može se izvršiti na slede+i način= Bentralizovani in"ormacioni sistem )ecentralizovani in"ormacioni sistem )istributivni in"ormacioni sistem (). *ilanovi+ predavanja PPI4 %&8;. god. • • •
:va podela podela izvršena izvršena je prema načinu načinu izvršava izvršavanja nja osnovnih osnovnih "unkcija "unkcija in"o in"orm rmac acio iono nog g sist sistem ema a kao kao i prem prema a nači načinu nu prim primen ene e in"o in"orm rmac acio ioni nih h sist sistem emu u u poslovno poslovno-proiz -proizvodn vodnom om sistemu. sistemu. Pod osnovnim osnovnim "unkcijama "unkcijama in"ormacio in"ormacionog nog sistema sistema podrazumeva se = dobijanje prenos obrada čuvanje distribucija in"ormacija unutar in"ormacionog sistema (). *ilanovi+ predavanja PPI4 %&8;. god. • • • • •
ono što što razm razmen enju juje jemo mo sa spol spolja jašn šnjijim m svet svetom om dok dok mu se Informacija je ono prilag prilagođa ođava vamo mo i dok utičem utičemo o na njega njega svoji svojim m prilag prilagođa ođavan vanjem. jem. (). *ilano *ilanovi+ vi+ predavanja PPI4 %&8;. god. In"orm In"ormaci acija ja (lat. (lat. in"orma in"ormatio tio označa označava va pojmo pojmove ve kao što su= prouča proučavan vanje je uputstvo obaveštavanje obaveštenje. 3eki naučnici smatraju da se in"ormacija ne treba kao pojam de"inisati dok drugi naučnici de"inišu in"ormaciju na više ili manje sličan način. 3eke od de"inicija in"ormacije su= 1
7In"ormacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Proces priman primanja ja i koriš+ koriš+enj enja a in"orm in"ormaci acija ja je proce process našeg našeg prilag prilagođa ođava vanja nja slučaj slučajnos nostim tima a spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini delotvorno živimo 7. - 3. Ciner 7?ao što je entropija mera dezorganizacije tako je in"ormacija koja se predaje nizom signala mera organizacije7. - 3. Ciner 7In"ormacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponašanje koje treba da bude e"ikasno za postizanje ciljeva po iskustvu traži znanje. Dto su bolje poznate varijante i okolnosti to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to +e ve+i po pravilu biti uspeh. $u se ne misli na znanje uopšte nego na znanje sa namerom da pripremi ponašanje7. - E. Eitmannu (In"ormacija je prenošenje znanja (). *ilanovi+ predavanja PPI4 %&8;. god. ?arakteristike in"ormacija= relativnost pojave reprezentativnost podataka potpunost in"ormacija preciznost "ormulacije razumljivost registrovanja blagovremenost dostavljanja (AAA.maturski.org AAA.maturski.org Primena I4 • • • • • •
2.2 Opšta šema informacionog sistema ( www.maturski.org www.maturski.org , Primena IS)
4lika %. :pšta šema in"ormacionog sistema :pšta šema in"ormacionog sistema de"iniše put kojim prolazi in"ormacija od njenog nastanka do mesta prijema i njenog koriš+enja. In"ormacija može biti preneta samo ako postoje izvor @ predajnik i korisnik @ prijemnik koji= imaju imaju pretho prethodno dno utvrđe utvrđeni ni zajed zajednič nički ki repert repertoar oar znakov znakova a tačno tačno određe određene ne apstraktne azbuke da dogovorenim jezikom govore o značenju svakog znaka. •
•
1
Izvor in"ormacije je mesto na kome nastaje i on može biti čovek sistem ili pojava. ?oder ?oder (pretv (pretvara arač č treba treba da prilag prilagodi odi in"orm in"ormac aciju iju sa izvora izvora in"orm in"ormaci aciono onom m kanalu kako bi in"ormacija mogla da se prenese. 3osa 3osačč in"o in"orm rmac acija ija treb treba a da obez obezbe bedi di pren prenos ose e in"o in"orm rmac acijija a od izvo izvora ra do prijemnika prijemnika.. Postoje Postoje materijaln materijalnii nosači nosači (publikac (publikacija ija izveštaji izveštaji bušene bušene trake trake diskete i dr. i energetski nosači u koje spadaju signali koji mogu biti električni talasi struja napon svetlosni zraci itd. In"ormacioni kanal ostvaruje vezu između izvora i prijemnika povezivanjem elemenata in"ormacionog sistema. )ekoder je prenosni element koji se nalazi između in"ormacionog kanala i prijemnika i služi za pretvaranje azbuke in"ormacionog sistema u azbuku prijemnika. Prijemnik Prijemnik je mesto kome su in"ormacije in"ormacije namenjene namenjene a to je čovek čovek ili neki deo sistema. (AAA.maturski.org AAA.maturski.org Primena I4 •
•
•
•
•
2.3. arakteristike informacionog sistema
Pravovremenost i relevantnost *odularnost i kompatibilnost 2ednostavnost Pravovremenost i relevantnost su osnovni zadaci svakog in"ormacionog siste istema ma s obz obziro irom da se na baz bazi tak takvih in"o in"orm rmac acijija a mogu mogu donos onosit itii pravovremene i odgovaraju+e odluke. *odularno *odularnost st predstav predstavlja lja mogu+nost mogu+nost izrade izrade in"ormacio in"ormacionog nog sistema sistema u obliku ve+eg broja zasebnih zaokruženih celina između kojih postoji takva mogu+nost povezivanja da gledano u celini predstavlja jedinstven sistem. ?omp ?ompat atib ibililno nost st (ha (hardv rdvers erska ka @ u podru odruččju obrade rade pod podataka taka kompa kompatib tibiln ilnim im se smatra smatraju ju uređaj uređajii koji koji se mogu mogu uzajam uzajamno no prepri prepričav čavati ati i "unkcionisati. ?ompatibilnost (so"tverska odnosno mogu+nost izvođenja određenih aplikativnih rešenja na različitim tipovima računara ili operativnih sistema. 2edn 2ednos osta tavn vnos ostt odno odnosn sno o mogu mogu+n +nos ostt da kori korissnici nici brzo brzo ovla ovlada daju ju njeg njegov ovim im mogu+nostima i da ga kao takvog prihvate. (AAA.maturski.org AAA.maturski.org Primena I4 • • •
1
3. Podela informacionih sistema
4istemi se mogu klasi"ikovati prema tome da li imaju i ulaze i izlaze= in"ormirani (imaju samo in"ormacioni ulaz in"ormiraju+i (imaju samo in"ormacioni izlaz in"ormacioni (imaju i ulaz i izlaz (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic • • •
! odnosu na broj ulaznih i izlaznih in"ormacija in"ormacione sisteme delimo na= uprav upravlja ljane ne sistem sisteme e (broj (broj in"orm in"ormac acion ionih ih uzlaza uzlaza ve+i ve+i od broja broja in"orm in"ormaci acioni onih h izlaza uprav upravlja ljačke čke sistem sisteme e (broj (broj in"orm in"ormaci acioni onih h izlaza izlaza ve+i ve+i od boja boja in"orm in"ormac acion ionih ih ulaza neutralne sisteme (jednaki broj in"ormacionih ulaza i izlaza. (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
•
•
! odnosu na područje koje obuhvata in"ormacioni sistem može biti= in"ormacioni sitem društva in"ormacioni sistem republike in"ormacioni sistem regije in"ormacioni sistem grada in"ormacioni sistem opštine (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
•
•
•
•
Prema osnovnim "unkcijama preduze+a za čije se potrebe pravi in"ormacioni sistem razlikujemo= in"ormacioni sistem proizvodnje in"ormacioni sistem nabavke in"ormacioni sistem prodaje in"ormacioni sistem ličnih dohodaka "inansijski in"ormacioni sistem in"ormacioni sistem obračuna plata in"ormacioni sistem osnovnih sredstava in"ormacioni sistem istraživanja i razvoja i dr. (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
•
•
•
•
•
•
•
Podela in"ormacionih sistema prema stepenu centralizacije može se izvršiti na slede+i način (Perovi+ *. ?rivokapi+ 6. 899%= Bentralizovani in"ormacioni sistemi )ecentralizovani in"ormacioni sistemi • •
1
)istribuirani in"ormacioni sistemi. (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
! odno odnosu su na step stepen en auto automa matitiza zaci cije je proc proces esa a in"o in"orm rmac acio ioni nih h sist sistem ema a obuhvatanje i "aza upravljanja in"ormacioni sistemi se mogu podeliti na= sistemi za automatsku obradu podataka (automatizovan je proces sakupljanja obrade i stvaranja banki podataka in"ormacioni sistemi za predviđanje (automatizovana je obrada podataka u smislu analize predviđanja simulacije i dr. dr. upravljački in"ormacioni sistemi (automatizovan je i izbor mogu+ih rešenja odnosno donošenja odluka i potp potpun uno o auto automat matiz izov ovan an in"o in"orm rmac acio ioni ni sist sistem em (aut (autom omat atiz izov ovan ana a je akci akcija ja odnosno realizacija odabranog rešenja (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
•
•
•
?omponente in"ormacionog sistema su slede+e= podaci izvori podataka sredstva za pripremu i obuhvatanje podataka komunikacioni sistem sredstva za obradu i memorisanje podataka sam čovek (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
•
•
•
•
•
Procesi koji se realizuju u okviru in"ormacionog sistema su= obuhvatanje i priprema podataka prenos podataka do mesta obrade obrada i pam+enje podataka dostavljanje podataka korisnicima koriš+enje podataka (!vod u I4 autori= )r. Fosko )jurdic )r. )ragan Bosic *r. *iomir $odorovic •
•
•
•
•
4. Razvoj informacionih sistema
! poslednjih nekoliko decenija svedoci smo intenzivnog razvoja in"ormacione tehnologije. 3ajbrži rast zabeležen je u industriji mikrokompjutera i razvoju so"tverske podrške. $ome je značajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija industrije industrije na primenu primenu računara računara u svom poslovan poslovanju. ju. ezultati ezultati istraživanja istraživanja na polju telekomunikacija imaju velike zasluge za ovakav razvoj računarske tehnologije. azvoj mikroračunara omogu+ava da se napravi sistem dovoljno mali da bi ušao ušao u domov domove e ljudi ljudi i sa relati relativno vno zaokru zaokruže ženim nim "unkci "unkciona onalni lnim m konce koncepto ptom m koji koji podrž podržav ava a rešava rešavanje nje određe određenih nih proble problema. ma. 3a tržišt tržištu u je postoj postojao ao veliki veliki broj broj vrsta vrsta
1
računara u zavisnosti od proizvođača. azličiti standardi doveli su do izražene nekompatibilnosti računara koja se ogleda u nemogu+nosti prenošenja so"tvera sa jednog računara na računar drugog proizvođača pa čak i između dva modela istog proizvođača. ! prvim godinama primene mikroračunara najve+i uticaj imale su "irme= 4inc 4incla lair ir Bomm Bommod odor ore e Gcorn corn Gtari tari i Gpple pple.. *ikr *ikror orač ačun unar arii znač značaj ajno no poma pomažu žu inovatorima koji nisu članovi velikih timova u preduze+u da brzo i lako dođu do in"ormacija neophodnih za inovativnu aktivnost. IF* i GPPH< su pre desetak godina shvatili problem koji postoji na tržištu i ponudili su novi koncept mikroračunara u vidu IF* PB 2unior od strane IF*-a i GPPH< *acintosh od strane GPHH<-a koji su preko modela X$ G$ %, ', ;, i 0, evoluirali do onoga što se danas nalazi na tržištu dok je koncept u suštini ostao isti. )obijen je računar malih dimenzija i impresivnih mogu+nosti za obavljanje najsloženijih zadataka i u "irmama kojima nije bilo isplativo ulaganje u velike i skupe sisteme. 4ama modularnost je omogu+ila da se konceptualno ista mašina pogodnim izborom komponenata sistema prilagodi najve+em broju poslova i u isto vreme očuva kompatibilnost sa drugačije kon"igurisanim sistemom. !pravo ta mogu+nost da se programi pišu za širok krug korisnika širom je otvorila vrata vrata so"tve so"tversk rskim im kompa kompanij nijama ama da učine učine jedins jedinstve tven n prodo prodorr na tržišt tržište e i podign podignu u vrednost so"tverske industrije koja se sada meri stotinama milijardi dolara. $renutna ponuda na tržištu je izuzetno velika i skoro da nema oblasti u kojoj ne postoji značajna ponuda so"tverskih paketa. Iako ovi segmenti razvoja so"tvera grabe krupnim koracima napred najve+i prod prodor or i najv najve+ e+a a išče iščeki kiva vanj nja a su skon skonce cent ntris risan ana a na razv razvoj oj tele teleko komu munik nikac acija ija i međusobno povezivanje računara na globalnom odnosno svetskom nivou kao i na razvoj multimedijalnih sistema. azvoj satelitskih komunikacija doprineo je stvaranju gigantskih kompjuterskih mreža kao što su FI$3<$ JI):3<$ I3$<3<$ i drugi. $renutno je najaktuelniji proj projek ekat at tzv tzv. In"o In"orm rmac acio ionih nih auto auto pute puteva va (In"o (In"orm rmat atio ion n >igh >ighAa Aa5s 5s oko oko koga koga su najrazvijenije zemlje ve+ počele preliminarne razgovore jer su u pitanju ogromna ulaganja potrebna za postavljanje ovih mreža koje se mere stotinama milijardi dolara. Ideja 7In"ormation >ighAa5s7 je postala izvesnost razvojem superprovodnika i optičkih vlakana čime je omogu+eno da se kroz mrežne vodove propuštaju stotine megaba megabajta jta u sekund sekundi.i. Poređe Poređenja nja radi radi redov redovne ne tele"o tele"onsk nske e linije linije pod najbol najboljim jim uslov uslovima ima dopušt dopuštale ale su svega svega nekih nekih '-; ?b u sekund sekundi.i. Kledaj Kledaju+i u+i u budu+ budu+nos nostt može možemo mo oček očekiv ivat atii da u naši našim m domo domovi vima ma u dogl dogled edno no vrem vreme e dobi dobije jemo mo jeda jedan n priključak koji +e u sebi integrisati sve medije koje smo poznavali kao relativno separatne sisteme. $o +e svakao neminovno dovesti do otvaranja novih aspekata upotrebe računara koje je do sada bilo i bezpredmetno razmatrati. azvoj in"ormacione tehnologije omogu+io je komunikaciju između različitih korisnika sa bilo kog računara u mreži. ačunarskom mrežom se može smatrati skup korisn korisnika ika koji koji komun komunici iciraj raju u preko preko zajedn zajedničk ičkog og mediju medijuma. ma. !pore !poredo do sa razvo razvojem jem računarske opreme razvijali su se i uređaji za povezivanje te opreme koji su postali neizostavan deo svakog okruženja gde se obavlja prenos podataka. ?valitet količina
1
i brzina prenosa in"ormacija u jednom komunikacionom sistemu značajno utiču na e"ikasnost inovativne aktivnosti u preduze+u. )a bi se omogu+ila komunikacija među korisnicima razvijeni su protokoli za upravljanje prenosom podataka. 3jihov zadatak je da izvrše identi"ikaciju učesnika komuniciranja sprovedu kontrolu toka podataka otklone nastale greške u prenosu i sinhronizaciji komunikacionih procesa. :samde :samdeset setih ih godina godina računa računarsk rskii sistem sistemii se potpun potpuno o prebac prebacuju uju na lokaci lokaciju ju korisn korisnika ika.. 4egmen 4egmentir tiranj anje e veliki velikih h komun komunika ikacio cionih nih sklopo sklopova va i njiho njihovo vo međuso međusobn bno o povezivanje dovelo je do razvoja lokalnih komunikacija i lokalnog prenosa podataka bez nepotrebne distribucije tog saobra+aja na čitavu mrežu. 6bog 6bog maksim maksimaln alnog og koriš+ koriš+enj enja a resurs resursa a distrib distribuir uiranj anja a memori memorije je i proces procesne ne snage snage računa računara ra dolazi dolazi do pojave pojave lokaln lokalnih ih računa računarsk rskih ih mreža mreža HG3 (Hoca (Hocall Grea 3etAorks koje se po potrebi povezuju u ve+e mreže EG3 (Eide Grea 3etAorks. ?omunikacije na ve+im rastojanjima moraju da se obavljaju preko EG3 mreža koje su instalirane na geogra"ski širokom području i koje objedinjuju više HG3-ova. Han mreže su samostalni sistemi koji obično sadrže desetak mikroračunarskih jedinica. Povezivanjem na ve+e računarske sisteme "ormiraju se kompleksni distributivni sistemi. Prednost ovih sistema je u tome što njihovi korisnici mogu da pristu pristupaj paju u udalje udaljenim nim resurs resursima ima podata podataka ka što je poseb posebno no važno važno za inova inovativ tivnu nu aktivnost u jednom preduze+u. 2edna od najvažnijih osobina HG3 mreža je da uslu uslužu žuju ju razl različ ičitite e kori korisn snik ike e i zaht zahtev eve. e. 3a slic slicii ;. dat dat je prik prikaz az jedn jedne e loka lokaln lne e računarske mreže.
4lika '. Hokalna računarska mreža (HG3 Intrenet je skup međusobno povezanih mreža. $o je svetska javna mreža za prenos podat podataka aka a pored pored toga toga nudi nudi i širok širok spekta spektarr servi servisa sa u multim multimedi edijal jalnom nom obliku obliku.. Povezivanje individualnih korisnika i preduze+a je neminovnost kako bi se uspešno posl poslov oval alo. o. Proc Procen enju juje je se da u svet svetu u post postoj ojii izme između đu '0 i ;0 mili milion ona a kori korisn snik ika a Interneta od čega 0&/ spada u menadžment. Internet je ušao u sve pore života. Fez njega se ne može zamisliti moderna komunikacija razmena in"ormacija poslovni kontakti dolazak do novih saznanja itd..
1
)anas sva ozbiljnija preduze+a imaju %;-časovni pristup Internetu ili su bar prisutne svojom prezentacijom. Putem Interneta se obavljaju poslovni dogovori i vrši razmena robe i ideja što ima veliki značaj za inovativnu aktivnost. 6a Internet mrežu se kaže da svakog minuta dobija novog korisnika od kojih ve+ina obavlja poslovne transakcije. Gko preduze+e ima predstavništva širom sveta i ukol ukolik iko o su ona ona pove poveza zana na na Inte Intern rnet et mogu mogu+a +a je među međuso sobn bna a komu komuni nika kaci cija ja i komunikacija sa stranim partnerima. Poseban značaj Interneta za razvoj inovativne aktivnosti je u mogu+nosti koriš+enja ove mreže kao velikog hard diska odnosno baze podataka koja može da pruži podatke različitim korisnicima i njihovim korisničkim aplikacijama. !kol !kolik iko o pred preduz uze+ e+e e ima ima pris pristu tup p neko nekojj drug drugoj oj javn javnoj oj mrež mrežii mogu mogu+e +e je na prikladan način povezivanje na Internet. ?od nas je od strane P$$ razvijena mreža pod nazivom 2!PG? koja je uključena u svetski sistem paketskih mreža. 2!PG? ima u planu modernizaciju u smislu pove+anja korisničkih brzina od ; ?bps ili 8%, ?bps. :vu :v u mrežu mrežu korist koriste e mnoga mnoga predu preduze+ ze+a a za prenos prenos podata podataka ka i povezi poveziva vanje nje svoje svoje računarsk računarske e in"rastrukture in"rastrukture.. (). *ilanovi+ *ilanovi+ predavanja predavanja PPI4 %&8;. god. god. !.1. "o#i pro$%emi i no#i i&a&o#i u mena'mentu ().*ilanovi+ *.*isita %&&,
In"ormacioni sistemi stvaraju mnoge interesantne i nteresantne šanse @ kako poslovne tako i individualne. *eđutim oni takođe predstavljaju i izvor novih problema ali i izazova za menadžere. Postoji 0 ključnih izazova sa kojima se sre+u menadžeri= 8. I&a&o#i govori o tome tome kako kako korist koristiti iti in"orm in"ormaci acion one e I&a&o#i strategije strategije pos%o#anja pos%o#anja govori tehnologije u cilju pstizanja konkurentnosti e"ektivnosti i digitalne osposobljenosti. %. %o$a%i&acija posmatra kako "irme mogu razumeti poslovne i sistemske zahte zahteve ve global globalno nog g ekonom ekonomsko skog g okruže okruženja nja.. ! prošlo prošlosti sti svaka svaka region regionaln alna a "ilija "ilijala la multinacionalne organizacije "okusirala se na rešavanje sopstvenih in"ormacionih problema. !sled razlika u jeziku kulturi i političkom opredeljenju između zemalja dolazilo je do LhaosaM i neuspeha centralnog menadžmenta. )a bi se razvio integrisani multinacionalni in"ormacioni sistem mora se razviti globalni hardver so"tver kao i odgovaraju+i komunikacijski standardiN dizajniranje trans nacionalnih poslovnih procesa. '. Informacion Informaciona a ar*itektura ar*itektura i infrastruktu infrastruktura ra treba da ukaže kako organizacije mogu razviti in"ormacionu arhitekturu i in"rastrukturu in"ormacione tehnologije koje +e pomo+i u ostvarenju njenih ciljeva u uslovima rapidnih promena poslovnih zahteva i tehnlogije tehnlogije.. azumeva azumevanje nje ovog izazova izazova zahteva zahteva objašnjen objašnjenje je pojma in"ormacio in"ormaciona na arhitektura. Informaciona ar*itektura je "orma koju in"ormaciona tehnologija zauzima u organizaciji kako bi ostvarila postavljene ciljeve. :na predstavlja dizaj poslovnih aplikativnih sistema koje koriste razne "unkcije i nivoi u organizaciji. 4 obzirom na to da menadžeri i zaposleni direktno interaguju sa ovim sistemima važno je za uspeh 1
organizacije da in"ormaciona arhitektura zadovoljava sadašnje ali i budu+e poslovne zahteve organizacije. ;. In#est pokazuje je kako kako organi organizac zacije ije mogu mogu In#estici icije je u inform informaci acione one sistem sisteme e pokazu ustanoviti poslovnu vrednost in"ormacionih sistema. $op menadžment se najčeš+e bavi pitanjem @ )a li (su se investicije u I4 i I$ isplate (isplatileO :va pitanja su proizašla iz činjenice da najpre treba tr eba uložiti novac u savremenu I$ ali i napor i vreme menadžera zaposlenih ali i čitave organizacije prilikom prihvatanja I$ i njenog kori koriš+ š+en enja ja.. 2edn 2edna a stva stvarr je koris koristitititi I$ za diza dizajn jnir iran anje je proi proizv zvod odnj nju u ispo isporu ruku ku i održavanje novih proizvoda. *eđutim sasvim je druga stvar zaraditi koriste+i I$. 0. O'go#ornost i kontro%a kako se organizacije mogu osigurati da se njihovi I4 koriste na etički i socijalno (sociološki opravdan (ispravan načinO
1
5. Primer
(Cisoka poslovna škola strukovnih studija Flace 4eminarski rad r ad LIn"ormacioni sistemi u bankamaM
+.1. Informacioni sistemi u $ankama
In"ormacioni sistemi imaju veoma značajnu ulogu u banci. Primena ukupne in"ormacione tehnologije utiče na e"ikasnost bankarskog poslovanja. ! sadašnjim uslov uslovima ima privre privređiv đivanj anja a sve je ve+a ve+a uloga uloga tzv. tzv. banaka banaka podata podataka ka koje koje se bave bave prikupljanjem analizom i dostavljanjem svih vrsta in"ormacija zainteresovanim licima. Celike like bank banke e imaju imaju mo+n mo+ne e istr istraž aživ ivač ačke ke sekt sektor ore e dok dok male male bank banke e imaj imaju u mogu+nosti da koriste podatke specijalizovanih banaka podataka ili da u saradnji sa velikim bankama bankama koriste in"ormacije njihovih njihovih istraživačkih sektora. sektora. Izvori in"ormacija in"ormacija su= bilans centralne banke bilansi poslovnih banaka "inansijski izveštaji itd. )a bi in"ormacije bile relevantne za donošenje poslovnih odluka moraju biti= - aktuelne - potpune i - kvalitetne. 4vojstva in"ormacije predstavljaju= vremensku kvantitativnu i kval kvalititat ativ ivnu nu dime dimenz nzijiju u in"o in"orm rmac acijija a in"o in"orm rmac acio iono nog g sist sistem ema. a. 4avremeni in"ormacioni sistemi predstavljaju osnovu poslovnog bankarskog komuniciranja u međunarodnim razmerama. 4tandardi koji se koriste u in"ormacionoj tehnologiji i in"ormacionim sistemima preduslov su za brži razvoj bankarskih sistema. !ticaj in"ormacionih sistema ogleda se u= - prenosu in"ormacija preko je"tinih svetskih mreža (internet - mogu+nosti dostupnosti super kompjutera čija se brzina računanja r ačunanja stalno uve+ava - promeni konceptualnog in"ormacionog odnosa - poboljšanju životnog standarda i - drugim uticajima in"ormacionih sistema i in"ormacione tehnologije u savremenom poslovanju. Posebnu ulogu in"ormacioni sistem ima u upravljanju bankom. 3jegov značaj i uloga ne svodi se samo na obradu podataka ve+ +e svoj cilj ispuniti ako se stavi u "unkciju menadžmenta. 6bog toga su nastali tzv. upravljački ingormacioni sistemi (*I4. 4avremeni in"ormacioni sistemi predstavljaju nezaobilazni "aktor modernog bankarskog menadžmenta i ključni resurs za donošenje= strateških poslovnih odluka u bankama zatim za operacionalizaciju donetih odluka i kontrolu e"ikasnosti donetih odluka u bankama. 1
Izgradnja i razvoj in"ormacionih sistema i in"ormacione tehnologije u bankama ima slede+e osnovne koncepcijske karakteristike= inte intenz nziv ivno no obez obezbe beđi điva vanj nje e jed jedin inst stve vene ne meto metodo dolo logi gije je i teh tehno nolo logi gije je u pos poslo lovn vnom om bankarstvu prog progra rami mira ran nje osno osnovvnih nih gru grupa bank banka arski rskih h pos poslov lova na odgov govaraj araju+ u+ii reži režim m automatske obrade podataka opre oprema manj nje e bana banaka ka dupl duplek ekss-ssiste istemo mom m cent centra raln lnih ih raču računa nara ra razv razvoj oj in" in"or orma maci cion one e tehn tehnol olog ogijije e na na gla glavn vnim im ban banka kars rski kim m punk punkto tovvima ima razvoj poslovne mreže banke van sedišta banke i njeno savremeno in"ormaciono opremanje pose poseba ban n raz razvo vojj obr obrad ade e pod podat atak aka a (pl (plat ate e kadr kadrov ovii inve invest stic icije ije uz tzv tzv. :3 HI3< HI3< i dr. 4avr 4avrem emen eno o bank bankar arst stvo vo ne može može se zamis zamislit litii bez bez dobr dobro o orga organi nizo zova vani nih h koncepcija in"ormacionog sistema. $o je preduslov za izradu i realizaciju poslovne politike banaka. $o znači da se složeni tržišni uslovi privređivanja koji pove+avaju neiz neizve vesn snos ostt i rizi rizik k uz broj brojno nost st "ina "inans nsijs ijski kih h tran transa sakc kcijija a ne mogu mogu reša rešava vatiti bez bez odgovaraju+eg in"ormacionog sistema u bankama.
4lika ;.
Proces Proces neprestan neprestanih ih promena promena u "inansijsk "inansijskim im strukturama strukturama razvijenih razvijenih tržišnih tržišnih privreda zasniva se na "inansijskin inovacijama koje rešavaju problem sve ve+eg broja i sve složenijih operacija u bankama a neophodan uslov za to su tehnološke inovacije posebno u bezgotovinskom i elektronskom pla+anju.Fankarstvo postavlja zahteve koji treba da dobiju svoja tehnološka rešenja kao što su problem integralne obrad obrade e in"orm in"ormaci acija ja i sve sve bržeg bržeg obavlj obavljanj anja a "inans "inansijsk ijskih ih transa transakci kcija. ja. 3ajzn 3ajznača ačajni jnijiji elektronski uređaji samouslužnog tipa koji se koriste u savremenom bankarstvu su= 1
uređaji za iz izradu id identi"i i"ikacionih ka kartica ica čitač identi"ikacionih kartica automatska kasa-trezor trezor za strane valute samouslužni štampač izvoda računa samouslužni te terminal za za kl klijente i automati za izdavanje novca.
4lika 0. Froj korisnika interneta u svetu Primena savremene tehnologije u bankama motivisana je potrebom izvođenja sve ve+eg broja operacija u što kra+em vremenu uz što manje troškove i smanjenje učeš+a živog rada i sa visokim stepenom tačnosti. Poslednjih godina raste učeš+e bezgotovinskog pla+anja između učesnika u platnom prometu. Posebno mesto ima razvoj bankarskih novčanih kartica. Pomo+u njih mogu+e je pla+anje robe i usluga u unutrašnjem platnom prometu i u platnom prometu sa inostranstvom. 3jihovo široko prihvatanje u svetskim razmerama omogu+ilo je smanjenje gotovog novca u opticaju. 6a razliku od bankarskih novčanih kartica u bezgotovinskom bezgotovinskom sistemu pla+anja poznate su i garantne kartice za pla+anje čekovima. Posebno je razvijen sistem euroček garantnih kartica i čekova. 3ajve+e tehnološko dostignu+e u radu banaka jeste pojava elektronskog novca a samim tim i elektronskog bankarstva koje predstavlja revolucionarnu pojavu u bankarstvu.
1
- :*< FG3?I3K @ sve je ve+e koriš+enj koriš+enje e ličnih kompjutera kompjutera za "inansijsk "inansijske e transakcije u domovima transaktora što je povezano kao ku+no bankarstvo (home banking. ?u+ni terminali su povezani sa centralnim kompjuterom u banci i to bi moglo da dovede u perspektivi do radikalne trans"ormacije mreže "ilijala jer bi se smanjila potraba "izičkog kontakta komitenata i banke.
4lika . Primer stranice za pristup Lnet-banking @ uM
0.'. Pristup ser#isima "aro'ne $anke Sr$ije na informacionim sistemima %um$erg i ojters preko in'eksa "S/
3akon pokretanja servisa na in"ormacionom sistemu Flumberg (Floomberg 3arodn 3arodna a banka banka 4rbije 4rbije je pokren pokrenula ula servis servis i na in"orm in"ormaci aciono onom m sistem sistemu u ojter ojterss (euters u nameri da što širem krugu korisnika i investitora u zemlji i inostranstvu učini učini dostup dostupnim nim sve relev relevant antne ne podatk podatke e o kretan kretanjim jima a na doma+e doma+em m "inans "inansijsk ijskom om tržištu. 3a ovom servisu dostupni su aktuelni podaci o dešavanjima na tom tržištu poput podataka o kamatnim stopama 3arodne banke 4rbije o operacijama 3arodne banke 4rbije na otvorenom tržištu o kursu dinara trgovini na međubankarskom deviznom trži ržištu kamatnim stopama F<:3IG i F
1
Pristup stranici 3arodne banke 4rbije na in"ormacionom sistemu ojters mogu+ je preko indeksa 3F4G (euters Identi"ication Bode.
. !aklj"#ak
!brzani razvoj in"ormcionih tehnologija i porast protoka in"ormacija utiče na metodološke postupke i koncepte u razvoju in"ormacionih sistema. ! poslednjem nizugodina došlo j edo razvoja računarskih mreža i internet tehnologije što je od velik eliko og zna značaja aja za pris pristu tup p u raz razvoju oju in"o in"orm rmac acio ion nih sist siste ema. ma. ?od ?od velik elikih ih organ organiza izacio cionih nih sistem sistema a poželj poželjno no je da u razvoj razvoju u in"orm in"ormaci acioni onih h sistem sistema a postoj postoje e standardizovane metode i alati te analizom poznatih metoda može se zaključiti da večina ima zajednički skup elemenata koji se koriste u modeliranju sisema. )anas su in"ormacije kroz nauku inovacije trans"er tehnologije 7knoA-hoA7 i 7shoA-hoA 7shoA-hoA77 vrlo značajna značajna komponent komponenta a razvoja razvoja privrede. privrede. ?oriš+enje ?oriš+enje in"ormacio in"ormacione ne tehnologije bitno smanjuje troškove proizvodnje pove+ava konkurentnst i naravno pro"itabilnost poslovnog sistema. 6a uštede u energiji i sirovinama se može re+i da su relativno male u odnosu na uštede koje se postižu u domenu upravljanja kontrole evid eviden enci cije je raču računo novo vods dstv tva a naba nabavk vke e prod prodaj aje e mark market etin inga ga i drug drugih ih posl poslov ova. a. ().*ilanovi+ *.*isita %&&, 4ve u svemu možemo zaključiti da se in"ormacioni sistemi razvijaju velikom brzinom i da od nastnka pa do danas možemo uočiti ogromne razlike u njihovom "unkcionisanju i izgledu. $akođe i da se sve više teži kompijuterizaciji i uvođenju in"ormacionih sistema gde je god to mogu+e radi poboljšanja per"ormansi rada i dobijenih razultata.
$. %iterat"ra •
predavanje sa više škole LPrimusM Kradiška
•
www.maturski.org
•
• •
•
Cojnoteh Cojnotehnički nički glasnik glasnik LG6C:2 LG6C:2 I3J:*GBI: I3J:*GBI:3I> 3I> 4I4$<*G 4I4$<*G ! I3$<3<$ I3$<3<$ :?!Q ?!Q<3 <32! 2! ?:I ?:IDR DR< <32< 32<* 4:J$ :J$C< C<4?I> 4?I> ?:* ?:*P:3< P:3<3 3$I 4G P:4
1
