Posebne vrste transformatora

Diplomski rad

Alen Tahirović

Posebne vrste transformatora

Uvod Transformator je jean o najprostijih električnih uređaja. Njegov osnovni izajn, materijali i principi su se malo promenili u poslednjih sto godina, ali opet, dizajn transformatora i materijali

nastavljaju a se unapređuju. Transformatori su o vitalnog značaja za prenos energije visokim naponom koji obezbeđuje ušteu tokom prenosa energije na velike aljine. Jenostavnost i pouzanost transformatora i ekonomičnost transformacije napona u njemu su osnovni činioci u izboru prenosa naizmeničnom strujom u Ratu struja kasnih osamesetih goina 19. veka. Transformatori audio-učestanosti su korišdeni u najranijim eksperimentima u razvoju telefona. Dok su neke rane elektronske primene transformatora zamenjene alternativnim

tehnikama, transformatori transformatori se još uvek nalaze u mnogim elektronskim uređajima. Transformatori dolaze u rasponu od malih transformatora sakrivenih u mikrofonima do

žinovskih transformatora snage gigavata koji se koriste za povežu velike elove nacionalnih mreža, ali svi rae na istim osnovnim principima i sa velikim sličnostima u elovima. Transformator ne može a urai sleede: 

transformiše jenosmernu struju u naizmeničnu i obrnuto



promeni napon i struju jednosmerne struje



promeni učestanost naizmenične struje

Ipak, transformatori su delovi sistema koji izvode sve ove radnje. Zasluge za pronalazak transformatora imaju: Majkl Faradej, koji je i zmislio indukcioni prsten 29. avgusta 1831. Ovo je bio prvi transformator, iako ga je Faradej koristio samo da bi pokazao princip elektromagnetne indukcije i nije

previeo rugu namenu za koju može a se eventualno iskoristi. Lusijen Galar i Džon Dikson Gibs, koji su prvi prikazali uređaj nazvan sekunarni genera tor u Lononu 1881 i kasnije su proali ieju američkoj kompaniji Vestinghaus. Oni su takođe prikazali pronalazak u Torinu 1884, ge je iskorišden za električno osvetljenje. Ovi rani uređaji

1

Diplomski rad

Alen Tahirović


su koristili otvoreno gvozeno jezgro, koje je kasnije napušteno zaslugom efikasnijeg jezgra sa zatvorenim kružnim magnetnim putem. Vilijam Stenli, inženjer koji je raio za Vestinghausa, koji je razvio prvi praktičan uređaj, nakon što je Džorž Vestinghaus kupio Galarove i Gibsove patente. Jezgro je bilo napravljeno o d spojenih gvozdenih limova u obliku slova E. Ovaj dizajn je prvi put komercijalno upotrebljen 1886. godine.

Slika 1.

Patent prvog transformatora

Mađarski inženjeri Oto Blati, Mikša Đeri i Karolj Cipernovski iz kompanije Ganc iz Buimpešte 1885, koji su stvorili efikasan ZBD model zasnovan na dizajnu Galarda i Gibsa. 1 Nikola Tesla koji je 1891, izumeo Teslin kalem, visokonaponski rezonantni transformator sa

vazušnim jezgrom za generisanje vrlo visokih napona na visokim učestanostima. Tema ovog rada prestavlja posebne vrste transformatora, o čemu de biti riječi u aljem izlaganju.

1

Http://sr.wikipedia.org/sr-el/Трансформатор#.

2

Diplomski rad

Alen Tahirović


Konstrukcija transformatora Transformatori koji se koriste na inustrijskim i auio učestanostima imaju jezgro načinjeno od mnogo tankih slojeva dinamo limova. Zbog koncentrisanja fluksa, ti slojevi su obmotani

primarom i sekunarom. Pošto je čelično jezgro provono, ono takođe ima struje inukovane zbog promenljivog magnetnog fluksa. Svaki sloj je izolovan o obližnjeg sloja a bi se smanjili gubici zbog vrtložnih struja koje zagrevaju jezgro. Uobičajeno slojevito jezgro je napravljeno o limova u obliku latiničnih slova ”Е” i ”I”, što im je alo ime ”EI” transformatori. Izvesni tipovi transformtora mogu imati zazore napravljene u magnetnim putanjama da spreče zasidenje. Ovi zazori mogu biti korišdeni a ograniče struju u kratkom spoju, kao što je

slučaj u transformatorima za neonske svetiljke. Magnetni histerezis čeličnog jezgra znači a ono zaržava statičko magnetsko polje kaa se ukloni napajanje. Kada se napajanje ponovo priključi, zaostalo polje de izazvati veliku struju sve ok se efekat zaostalog polja ne smanji, obično nakon nekoliko ciklusa priključene naizmenične struje. Zaštite o pregorevanja uređaja kao što su osigurači moraju biti odabrani da dozvole ovoj bezopasnoj navali a prođe. Na transformatorima priključenim na  uge nadzemne vodove, inukovana struja zbog geomagnetnih poremedaja tokom solarnih oluja može izazvati zasidenje jezgra i nepravilno ejstvo zaštitnih uređaja transformatora .

Masivno jezgro Jezgra od gvozdenog praha se koriste u kolima koje rade iznad glavnih učestanosti o nekoliko desetina kiloherca. Ovi materijali kombinuju visoku magnetnu permeabilnost sa

visokom električnom otpornošdu. Na još vedim raio-učestanostima (RF), rugi tipovi jezgra su napravljeni o neprovonih magnetnih keramičkih mate rijala zvanih feriti. Neki RF transformatori imaju pokretljiva jezgra koji opuštaju nameštanje koeficijenta sprege (i ši rinu opsega) kola.

Vazdušna jezgra Transformatori na visokim učestanostima mogu takođe imati i vazušna jezgra. Ovo eliminiše gubitke usle histerezisa. Takvi transformatori zaržavaju visoku efikasnost sprege (mali gubici rasipanja) preklapanjem primara i sekundara.

3

Diplomski rad

Alen Tahirović


Torusna jezgra Torusni transformatori su napravljeni oko jezgra u obliku prstena, koje je napravljeno od

ugih traka o silicijumskog čelika ili permaloja obavijenih u namotaj, o gvožđa u prahu ili ferita, zavisno o rane učestanosti. Konstrukcija u obliku traka obezbeđuje a su granice traka optimalno poravnate, povedavajudi efikasnost transformatora smanjivanjem opiranja jezgra. Oblik zatvorenog prstena eliminiše vazušne zazore ubačene u konstrukciju EI jezgara. Poprečni presek prstena je obično kvaratnog ili pravougaonog oblika, ali su skuplja jezgra kružnog preseka takođe prisutna. Primar i sekunar su često namotani koncentrično a prekriju celu površinu jezgra. Ovo smanjuje užinu potrebne žice i takođe obezbeđuje zaklon a smanji magnetsko polje jezgra od stvaranja elektromagnetnih interferencija. Torusna jezgra su efikasnija od jeftinijih slojevitih EI jezgara. Druge prednosti u odnosu na {EI}- su manja veličina (za oko polovinu), manju težinu (za oko polovinu), manje mehaničko zujanje (činedi ih superiornim u auio pojačavačima), manjim spoljašnjim magnetskim poljem

(oko jene esetine), postavljanje na jean stub i više izbora oblika. Glavna mana je veda cena. Neostatak konstrukcije torusnih transformatora je viša cena po namotaju. T o za posledicu ima a se torusni transformatori retko sredu izna nekoliko kilovoltampera. Mali istribucioni transformatori mogu a iskoriste neke prenosti torusnog jezgra eledi ga i otvarajudi ga, a zatim ubacujudi klupko koje sarži namotaje. Kada se namešta torusni transformator, važno je izbedi slučajno kratko spajanje kroz jezgro.

Ovo se može esiti ako je čeličnom stubu jezgra ozvoljeno a oirne metalne elove sa oba kraja, što može izazvati a opasno velika struja teče kroz stub.

Namotaji U vedini realnih transformatora, primar i sekunar su kalemi sa više navojaka provone žice jer svaki navojak oprinosi magnetskom polju, stvarajudi vedu magnetnu inukciju nego što bi samo jean navojak uraio. Žice susenih navojaka i raličitih namotaja moraj u biti izolovane jedne od drugih.

Provoni materijal korišden za namotaje zavisi o namene. Transformatori malih snaga i signalni transformatori su namotani o žice punog preseka, izolovanim emajlom ili poneka dodatnom izolacijom. Veliki energetski transformatori mogu imati namotaje od bakra ili

aluminijuma pravougaonog preseka ili užastog preseka za vrlo velike struje. Transformatori na visokim učestanostima koji rae na učestanostima o stotina kiloherca imaju namotaje o licnovane žice, a smanje gubitke u provoniku zbog skin (površinskog) efekta. Veliki energetski transformatori takođe koriste použene provonike, pošto čak i na malim učestanostima

4

Diplomski rad

Alen Tahirović


nejenaka raspoela struje de postojati u niskonaponskom namotaju (velika struja). Svako uže je izolovano o ostalih, a uža su tako postavljena a na izvesnim tačkama u namotaju ili kroz namotaj, svaki eo ima rugačiji relativni položaj u celom provoniku. Ovo premeštanje izjenačava struju koja teče u svakom užetu provonika i smanjuje gubitke usle vrtložnih struja u samom namotaju. Použeni provonik je takođe više savitljiv o čvrstog provonika slične veličine. Za signalne transformatore, namotaji mogu biti napravljeni tako a minimizuju ispuštenu inuktivnost i zalutalu kapacitivnost čime se popravlja oziv na visokim učestanostima. Namotaji primara i sekunara energetskih transformatora mogu imati spoljašnje priključke koji omogudavaju poešavanje onosa napona.

Izolacija Navoji moraju biti izolovani jeni o rugih a osiguraju a struja teče kroz ceo namotaj; kratki spojevi uklanjaju nekoliko navojaka iz kola, ozbiljno remetedi ra transformatora i pregrevajudi ga. Razlika potencijala između susenih namojaka je obično mala, tako a je zaštita emejlom obično ovoljna za transformatore malih snaga. U energetskim transformatorima, razlika potencijala između namotaja može biti vrlo velika. Izolacija mora biti između različitih namotaja i između navojaka a bi se sprečilo varničenje. Transformatori takođe mogu biti potopljeni u transformatorsko ulje koji obezbeđuje alju izolaciju. Da bi se obezbeilo a izolaciona mod transformatorskog ulja ne propaa, kudišt e transformatora je kompletno oklopljeno a spreči ulazak vlage. Ulje služi i kao sreina za hlađenje a ovee toplotu sa jezgra i namotaja.

Kućište Iako je iealan transformator čisto inuktivni uređaj, tokom raa blizina primara i sekunara može a izazove međusobnu kapacitivnost između namotaja. Tamo ge je previđena velika električna izolacija između primara i sekunara, elektrostatički štit se stavlja između namotaja da smanji ovaj efekat.

Transformatori takođe mogu biti oklopljeni magnetnim štitovima, elektrostatičkim štitovima ili oboje a spreče spoljašnju inteferenciju a utiče na ra transformatora ili a spreči a transformator utiče na ra rugih uređaja (kao što su katodne cevi).

5

Diplomski rad

Alen Tahirović


Hlađenje Mali signalni transformatori ne stvaraju značajne količine toplote. Energetski transformatori na snagama od nekoliko kilovata rasipaju dovoljno toplote da budu osetno topli, ali se rže na dozvoljenoj temperaturnoj granici prirodnim strujanjem vazduha. Transformatori koji rade na velikim snagama mogu se hladiti ventilatorima.

Specijalni uslovi se moraju ispuniti za hlađenje transformatora velikih snaga. Neki suvi transformatori su oklopljeni i imaju rezervoare pod pritiskom i hlade se azotom ili sumpor heksafluoridom (SF6).

Namotaji energetskih transformatora su obično potopljeni u transformatorsko ulje, visoko obrađeno mineralno ulje koje mora biti stabilno na visokim temperaturama tako a mali luk ili kratak spoj nede izazvati kvar ili požar. Veliki transformatori koji se koriste u zatvorenom prostoru moraju koristiti nezapaljivu tečnost. Nekaa se koristio po lihlorizovani bifenil (PCB), koji nije zapaljiv i koji je vrlo stabilan. Zbog stabilnosti PCB i svoje akumulacije u priroi, više nije ozvoljena njegova upotreba. Danas, netoksična, stabilna ulja na bazi silicijuma ili fluorovanih ugljovodonika se mogu koristiti tamo ge troškovi zbog nezapaljive tečnosti naoknađuju dodatnu gradnju zgrada za transformatore.

Ostali manje zapaljivi fluii kao što je kanolino ulje se mogu koristiti, ali svi fluii otporni na vatru imaju nedostatke u performansama, ceni ili toksičnosti u onosu na mineralno ulje. Kudišta tranformatora hlađenih uljem mogu imati raijatore kroz koju kruži ulje prironim strujanjem. Vrlo veliki transformatori (snage megavata) mogu imati ventilatore, pumpe za ulje

ili čak i izmenjivače toplote između ulja i voe. Transformatori sa uljem iu na ugotrajne procese sušenja kako bi potpuno bila ostranjena voena para pre nego što se sipa ulje za hlađenje. Ovo pomaže sprečavanje kvarova tokom raa. 2 Transformatori sa uljem mogu biti opremljenim Buholc-relejima, uređajima za zaštitu koji

reaguju na nastanak gasa u transformatoru (pratedi efekat pojave električnog luka u namotajima) i isključuje transformator pre nego što ođe o težih oštedenja. Esperimentalni energetski transformatori snaga o 2 MVA su izgrađeni koristedi superprovodne namotaje koji eliminišu gubitke u bakru, ali ne i u jezgru. Oni su hlađeni tečnim azotom ili helijumom.

2

M. Opačid, Princip raa transformatora, Beogra, 2002.

6

Diplomski rad

Alen Tahirović


Posebne vrste transformatora Autotransformatori Autotransformator je transformator ko kojeg jean isti navoj služi i kao primar i kao sekundar. Autotransformatori mogu biti kao i obični transformatori jenofazni i trofazni, za

poizanje i za spuštanje napona. Šema jenofaznog autotransf ormatora prikazana je na slici 2 . Primarni napon priključen je na krajeve D-Q primarnog navoja koji ima N' redno povezanih navojaka. Kao sekundarni navoj

služi io primarnog navoja između krajeva –q sa N” navojaka.

Slika 2. Šema autotransformatora za snižavanje napona

Struje, naponi i EMS autotransformatora povezani su istim onosima kao ko običnih transformatora:

           

7

Diplomski rad

Alen Tahirović


gje je m onos preobražaja autotransformatora. Autotransformator u onosu na obični transformator iste korisne snage, ima preimudstva, i to: a) manji utrošak aktivnog materijala – bakra i gvožđa; b) manji gubici energije, onosno vedi stepen iskorišdenja; c) manju promjenu napona, pri promjeni opteredenja. Pored pomenutih prednosti, autotransformator ima i nedostatke od kojih su glavni: a) opasnost pojave visokog napona u sekunaru, usle električne veze navoja niskog i visokog napona; b) pojava velike struje kratkog spoja, uslijed male impedance kratkog spoja.

Dobra svojstva autotransformatora bide utoliko izraženija ukoliko je onos preobražaja bliži jeinici. Prema tome autotransformator de se promijeniti samo u slučaju kaa se naponi primara i sekundara malo razlikuju. U takve se ubrajaju I transformatori za poešavanje napona , koji se redovno izvode kao autotransformatori.

Popre toga autotransformatori se široko primjenjuju za puštanje u ra sinhronih i asinhronih motora. U trofaznim mrežama koriste se trofazni autotransformatori čiji navoji mogu biti spregnuti u zvijezdu ili u trougao.

Rasprostranjeniji su trofazni autotransformatori čiji su navoji spregnuti u zvijezu. U tom slučaju je nulta tačka ili uzemljena, ili spojena sa neutralnim provonikom.

Transformator broja faza U servosistemima često se za napajanje izvršnih asinhronih motora koristi vofazna struja. Transformacija trofaznih struja u vofazne može se postidi pomodu takozvane Skotove sprege, koju sačinjavaju va jenofazna transformatora 1 i 2, spregnuta kao na slici 3. U ovoj šemi tačka S ijeli navojke primarnog navoja transformatora na va jenaka ijela. Prema datoj slici napona na krajevima primara drugog transformatora iznosi:

8

Diplomski rad

Alen Tahirović


V'2 =

√  V'1 

Slika 3. Skotova sprega,dijagram električnih sila primara i sekundara, električne sile sekundara

Ovaj napon kasni iza napona prvog transformatora V'1 = V za četvrtinu perioe T/4. Ja sno je

a de i magnetni fluksovi vaju transformatora kasniti jean prema rugom za T/4, a to isto važi 3

i za EMS koje ti fluksovi indukuju u sekundarima dvaju sekundara.

Broj navojaka sekundara isti je u oba transformatora (N 1” = N 2”). Da bi i njihovi sekunarni naponi bili isti potrebno je da magnetni fluks i EMS po navojku budu isti po vrijednosti u oba transformatora . d a bi ovo bilo ispunjeno potrebno je a između broja navojaka primara transformatora 1 i 2 postoji odnos:

 

√      

Ako se sekundarni navoji spregnu povezivanjem ulaznih krajeva 0 1 i 02, dobija se dvofazna sprega dok je

 = V” =   √

3

D. Jakovljevid, Transformatori i gubici transformatora, Zagreb, 1990.

9

Diplomski rad

Alen Tahirović


Transformator učestalosti Najviše se primjenjuju transformatorske šeme za uvostručenje i utrostručenje učestalosti. Zasideni nelinearni transformator za razliku o nezasidenog prestavlja generator harmoničnih komponenti.

Uslije jelovanja harmoničnih komponenti truje magnedenja višeg rea u sekunaru jenofaznog transformatora se javljaju EMS čije amplitue zavise o oblika krive magnedenja. 3

Ako ova kriva ima pravougaoni obli k za harmonične komponente EMS važi : E =1/3 E1, E5=1/5 E1

gje ineks označava re harmonične komponente. Harmonične komponente parnog rea javljaju se jeino u slučaju ako magnetni fluks transformatora sarži jenosmjernu komponentu. Da bi dobili transfo rmator za utrostručenje učestalosti, potrebno je izvojiti samo

tredu harmoničnu komponentu, a ostale harmonične komponente smanjiti.

Slika 4. Transformatorska šema za utrostručenje učestalosti

To se postiže sa transformatorskom šemom za utrostručenje učestalosti prikazanoj na slici4. Šemu sačinjavaju tri jenofazna transformatora koji rae u uslovima jako zasidenog

10

Diplomski rad

Alen Tahirović


magnetnog kola. Primari transformatora spregnuti su u zvijezdu, a sekundari u otvoreni trougao.

Ako se na sekunar priključi prijemnik, kroz njega de potedi struja trostruke učestalosti, pošto je napon prvog harmonica na krajevima otvorenog trougla jenak nuli. Kapacitivnost konenzatora C reno uključenog u sekunarno kolo, poešava se za rezonansu, po tredem harmoniku radi kompenzacije paa napona pri opteredenju.

Pošto ovakav preobražajnik učestalosti ima malu iskorišdenost materijala, često se koristi i kao transformator prvog harmonika. Zbog toga se na magnetno kolo smešta i rugi sekunarni namot spregnut u običan trougao ili zvijezu.

Transformatori za ravnomjerno podešavanje napona Transformator sa kliznim kontaktima

Ovje za ravnomjerno poešavanje sekunarnog napona transformatora služe kontaktne irke koje klize po neizolovanoj spoljnoj površini sekunarnog navoja, uslije čega se mijenja broj navojaka sekunara. Ovaj meto se široko koristi ko laboratorijskih autotransformatora male snage.

Transformatori sa predmagnećenjem kola

Na slici 5 ata je jena o mogudih transformatorskih šema za ravnomjerno poešavanje sekunarnog napona sa premagnedenjem magnetnog kola jenosmjernom strujom. U šemi se kriste va jenofazna transformatora 1 i 2, koji imaju različite onose preobražaja. Svaki o transformatora ima rascijepljeno magnetno kolo, koje se opunski magnetiše jenosmjernom

strujom koja protiče kroz navoj PM. 4

4

M. Tomid, električne mašine, Beogra, 1995 .

11

Diplomski rad

Alen Tahirović


Slika 5. Transformator za ravnomjerno podešavanje napona sa predmagnećenjem

Kako primari tako i sekundari transformatora, 1 i 2 vezani su u red. Pri odvojenom

poešavanju premagnedenja transformatora 1 i 2 pokazuje a se teorijski napon U”=    mijenja u granicama o U”=m 1U o U”=m2U. praktišno se napon U” može ravnomjerno poešavati u nešto užim granicama. 5

5

A.

Zakarov, Princip rada električnih mašina, Moskva, 1977.

12

Diplomski rad

Alen Tahirović


Transformatori za napajanje statičkih usmjerača Glavna razlika između transformatora za napajanje statičkih usmjerača i običnih transformatora sastoji se u tome što uslovi rada primarnih i sekundarnih navoja transformatora za napajanje usmjerača nijesu isti. Doista, ko ovih transformatora svaki sekunarni navoj je optereden ok rai ogovarajudi poluprovonički usmjerački element, onosno za vrijeme jenog ijela trajanja periode. Iz ovog proističe loše korišdenje sekunarnih navoja, i to utoliko lošije ukoliko je broj faza vedi. Ovo uslovljava preimenzionisanje navoja sekunara koji moraju biti previđeni za vedu privinu snagu nego navoji primara. U uređajima za usmjeravanje trofazne struje obično se primjenjuju transformatori čiji namotaji niskog napona imaju 6 faza, jer se u tom slučaju smanjuju varijacije usmjerene struje i napona u odnosu na njihove srednje vrijednosti.

Razmotridemo vije tipične sprege koje se koriste za napajanje statičkih usmerača ko transformatora

Sprega zvijezda – dvostruka slomljena zvijezda U ovoj sprezi primarni navoji su spregnuti u zvijezdu, a svaki sekundarni navoj dijeli se u tri

jenaka ijela koji se međusobno povezuju. Na slici 6 prikazan je dijagram EMS koji odgovara posmatranoj sprezi. Primarni i sekundarni navoji se navijaju u suprotnim smjerovima.

Slika 6. Sprega zvijezda – dvostruka slomljena zvijezda, dijagram

13

Diplomski rad

Alen Tahirović


U skladu sa tim, zvijezda indukovanih EMS a 1 – b1 – c1 obrnuta je u odnosu na zvijezdu ABC za 180°. Naponi 01, 02,…, 6 obrazuju simetrični šestofazni system napona.

Sprega zvijezda – dvostruka zvijezda sa induktivnim navojem za izjednačenje Jedna grupa ovih navoja spregnuta je u direktnu zvijezdu, a druga u okrenutu zvijezdu.

Ovje slova označavaju jezgro na koje je smješten navoj, a brojni ineksi – redoslijed rada PUE. Uloga inuktivnog kalema sastoji se u tome a EMS inukovana u njemu izjenači potencijale veju anoa usmjeračkih elemenata susjenim po brojnim i ndeksima i primora ih da rade istovremeno. Prema tome zvijeze de raiti paralelno, a svaki o va usmjeračka elementa koji rade paralelno, daje polovinu od ukupne usmjerene struje.

Slika 7. Sprega zvijezda – dvostruka zvijezda sa induktivnim navojem za izjednačenje

U ovoj sprezi svaki usmjerački element ne rai na jenu šestinu perioe, kao u slučaju sprege zvijezda – vostruka slomljena zvijeza, ved 1/3 perioe isto kao trofazni usmjerači. U

onosu na sva ruga svojstva sprega ostaje šestofazna. Transf ormator je u ovoj sprezi bolje iskorišden, jer, kako je pokazano usmjerač prelazi sa šestofaznog režima raa na trofazni.

14

Diplomski rad

Alen Tahirović


Zaključak Ovim raom sam pokušao na što lakši i prostiji način preočiti ne samo poznavaocima ove grane, nego čak i laicima opšte odlike posebnih vrsta transformatora, kao i principe funkcionisanja transformatora.

Kako je transformator ključna komponenta prijenosa i istribucije električne energije, to je veoma bitno imati stalan uvid o stanju transformatora u pogonu tokom eksploatacionog perioa. U tu svrhu razvijen je oređ en broj metoda za kontrolu, nadzor i ispitivanje sistema izolacije transformatora. Svaka od primjenjenih metoda ima svoje osobenosti prvenstveno po pitanju osjetljivosti, primjenljivosti i sveobuhvatnosti. Specifična karakteristika svake o atih metoa je a sistem izolacije posmatraju ili u globalu ili samo kao jedan njegov dio. Zbog toga je, za pravovaljanu interpretaciju dobijenih rezultata, za svaki primjer ponaosob, neophodno koristiti kombinaciju

više ispitnih metoda i poznavati prirodu i karakter kvara. U procesu kontrole, nadzora i ispitivanja sistema izolacije transformatora, pored ispitnih metoda sa svim svojim

karakteristikama, te priroe i karaktera kvara, veoma bitne faktore čine i ispitna ekipa, vl astito iskustvo i iskustvo rugih, poznavanje eksploatacionih ogađaja i njihova hronologija, ispitna oprema, poznavanje proizvoa, it. U posebnim slučajevima, ovisno o tehničkim, strateškim ili ekonomskim faktorima, preporučuje se korištenj e posebnih ekspertnih sistema ili kolegija eksperata.

15

Diplomski rad

Alen Tahirović


Literatura Http://sr.wikipedia.org/sr-el/Трансформатор#.

M. Opačid, Princip raa transformatora, Beogra, 2002.

D. Jakovljevid, Transformatori i gubici transformatora, Zagreb, 1990.

M. Tomid, električne mašine, Beogra, 1995.

A. Zakarov, Princip raa električnih mašina, Moskva, 1977

16

Diplomski rad

Alen Tahirović


Sadržaj Uvod ................................................................................................................... 1 Konstrukcija transformatora ............................................................................... 3 Masivno jezgro ................................................................................................ 3 Vazdušna jezgra ............................................................................................... 3 Torusna jezgra ................................................................................................. 4 Namotaji .......................................................................................................... 4 Izolacija ............................................................................................................ 5 Kućište............................................................................................................. 5 Hlađenje .......................................................................................................... 6 Posebne vrste transformatora ............................................................................ 7 Autotransformatori ......................................................................................... 7 Transformator broja faza ................................................................................. 8 Transformator učestalosti.............................................................................. 10 Transformatori za ravnomjerno podešavanje napona.................................... 11 Transformator sa kliznim kontaktima ......................................................... 11 Transformatori sa predmagnećenjem kola .................................................. 11 Transformatori za napajanje statičkih usmjerača ........................................... 13 Sprega zvijezda – dvostruka slomljena zvijezda ........................................... 13 Sprega zvijezda – dvostruka zvijezda sa induktivnim navojem za izjednačenje ................................................................................................................... 14 Zaključak........................................................................................................... 15 Literatura .......................................................................................................... 16

17

Posebne vrste transformatora

Recommend Documents