OPŠTI DEO I OPŠTA PITANJA PREKRŠAJNOG PRAVA 1.
POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE PREKRŠAJNOG PRAVA
Prekršajno pravo je skup pravnih propisa kojima se određuju prekršaji, uslovi za prekršajnu odgovornost, prekršajne sankcije prema njihovim učiniocima, uslovi za propisivanje i izricanje prekršajnih sankcija, prekršajni postupak i postupak izvršenja odluke. Osnovne karakteristike:
Prekršajno pravo je definisano kao skup pravnih propisa a ne zakonskih pravnih propisa jer se veliki broj prekršaja propisuje aktima podzakonskog karaktera
Sadržina prekršajnog prava se nalazi u materijalnom prekršajnom pravu, prekršajnom postupku i postupku izvršenja odluka prekršajnih organa
Zaštitna funkcija se ogleda u zaštiti značajnih vrednosti kao što su slobode i prava čoveka, društveno-ekonomsko i političko uređenje i pravni poredak
Ne reguliše društvene odnose neposredno određivanjem prava, dužnosti i obaveza pojedinaca, već to čini posredno propisivanjem i izricanjem prekršajnih sankcija za te povrede, koje primenjuje država prinudnim putem a koje se sastoje u ograničavanju ili lišavanju pojedinih prava
Prekršajno pravo deli na:
• • •
Materijalno prekršajno pravo koje ima svoj - opšti deo (načela i instituti regulisani zakonom o prekršajima) - posebni deo (pojedinačni prekršaji) Procesno prekršajno pravo sadrži odredbe koji regulišu proceduru primene materijalnog prava Izvršno prekršajno pravo se bavi izvršenjem izrečenih prekršajnih sankcija
2.
ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA UPRAVNOM PRAVU
Prekršajno pravo je kod nas sve do donošenja Ustava SFRJ 1974. godine bilo deo upravnog prava. Izricanje prekršajne sankcije su vršili organi uprave, a smatralo se da uprava obuhvata svaku delatnost koju vrše organi uprave, kao što je slučaj sa carinskim, deviznim i poreskim prekršajima kod nas. Prekršaji su smatrani graničnim područjem između upravnog i krivičnog prava, da bi se granica u poslednje vreme pomerila više ka krivičnom pravu, te prekršajno pravo postaje deo kaznenog prava, u koje još spadaju krivično pravo i pravo o privrednim prestupima.
3. ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA KRIVIČNOM PRAVU Naš pravni sistem ne svrstava prekršaje u krivično pravo, već u posebne delikte kaznenog prava.
Sličnosti sa krivičnim pravom:
1
- niz načela, instituta i pojmova u prekršajnom pravu vode poreklo iz krivičnog prava, mnogi prekršaji su po svojim bitnim obeležjima slični krivičnim delima, p ase iz tog razloga delovi krivičnog prava shodno primenjuju na prekršaje Razlike:
- kvantitativne (prekršaji su lakša vrsta delikata od krivičnih dela) - kvalitativne (prekršaji imaju različita obeležja od krivičnih dela)
4.
ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA PRIVREDNO-PRESTUPNOM PRAVU
Privredno-prestupno pravo je posebna naučna disciplina koja za predmet ima privredni prestup kojim se sankcionišu nedozvoljena ponašanja u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja. Prekršajnim propisima se određuju prekršaji u svim oblastima, pa i u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, a subjekti izvršenja su isti, tj. pravna i fizička lica, s tim da su fizička lica kod privrednih prestupa samo odgovorna lica. Prekršaja ima mnogo više, ali privredni prestupi imaju veći stepen društvene štetnosti, što ih čini težim oblikom kaznenog delikta.
5.
ODNOS PREKRŠAJNOG PRAVA PREMA PRAVU DISCIPLINSKIH POVREDA
Disciplinska dela su povrede pravila ponašanja koja ustanovljavaju posebnu društvenu disciplinu, a koja su vezana za određeni odnos u kome se nalaze građani koji, ujedno mogu biti učinioci tih delikata
- učinioci mogu biti samo fizička lica zaposlena u državnim organima, javnim ustanovama, preduzećima i drugim pravnim subjektima - za disciplinske povrede propisane su zakonima i internim aktima pravnih lica odgovarajuće disciplinske mere (prestanak radnog odnosa, ukor, javna opomena, novčana kazna, raspoređivanje na drugo radno mesto itd) koje primenjuje disciplinski sud ili disciplinska komisija
Razlike
-
po pravnoj prirodi i karakteru prekršaji predstavljaju povredu opšte discipline, a disciplinska dela povredu discipline u određenim oblastima razlika u vrstama i karakteristika predviđenih sankcija u organima nadležnim za primenu sankcija
-
Odgovornost i kažnjivost za disciplinska dela je odvojena u odnosu na ostale delikte, što znači da kažnjavanje za krivično delo, prekršaj ili privredni prestup ne isključuje kažnjavanje za disciplinsko delo
6.
PREKRŠAJ KAO OBLIK KAŽNJIVOG POSTUPANJA
2
U teoriji prekršaj se definiše kao društveno štetno protivpravno i skrivljeno postupanje koje je upereno protiv javnih interesa društva ili protiv javnog poretka, a čije izvršenje ne dovodi u pitanje ekonomske i političke osnove razvoja i opstanka društvenog i pravnog sistema, već se njima nanosi šteta pravnom poretku u vidu remećenja javnog reda i mira, slabljenja društvene discipline i ometanja vršenja funkcija državnih i drugih organa
- Prekršaj nije upravljen protiv društvenih interesa većeg značaja i uglavnom se pojavljuje kao delikt ugrožavanja u obliku apstraktne opasnosti. - Gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti, a sankcije su blaže od onih koje su predviđene za krivična dela. - Organi nadležni za prekršaje i izricanje prekršajnih sankcija su sudije za prekršaje, Veće za prekršaje i pojedini organi uprave.
Prema Zakonu o prekršajima prekršaj je protivpravna, skrivljeno izvršena radnja koja je propisom nadležnog organa određena kao prekršaj
Elementi opšteg pojma prekršaja:
Radnja mora da bude delo čoveka Propisanost prekršaja podrazumeva određenost prekršaja u zakonu ili podzakonskom aktu Protivpravnost Krivica je subjektivni element
Radnja je suštinski elemenat, dok ostali osnovni elementi određuju kakva bi radnja trebala da bude da bi predstavljala prekršaj. Prekršaj se određuje kao radnja a ne delo iz razloga što ne mora uvek da proizvede posledicu, dovoljno je da dođe do povrede propisa. Prekršaja nema ukoliko postoji neki od osnova koji isključuju protivpravnost ili krivicu. Osnovnim elementima opšteg pojma prekršaja se bavi opšti deo prekršajnog prava, a konkretni prekršaji moraju posedovati sve elemente opšteg pojma prekršaja i pojedine posebne elemente koji ih karakterišu kao posebne prekršaje.
7.
RADNJA PREKRŠAJA
Radnja prekršaja je protivpravno činjenje ili nečinjenje (propuštanje) koje može da prouzrokuje povredu pravnog poretka i koje je kao nedopušteno sankcionisamo prekršajnim sankcijama. Činjenje je aktivna radnja. Većina prekršaja se može učiniti radnjom činjenja. Radnja se uvek sastoji u određenom ljudskom ponašanju i izraz je čovekove volje. Ni jedan subjekt neće odgovarati za razmišljanja, odlučivanje ili bilo koji unutrašnji psihički akt ako nije došlo do realizacije ili spoljne manifestacije.
Nečinjenje je propuštanje da se preduzme određeno činjenje, odnosno pasivno držanje učinioca kome je odgovarajućim propisom naloženo određeno činjenje. Nečinjenjem se može izvršiti prekršaj samo onda kada je učinilac bio dužan da nešto učini, čime bi sprečio nastupanje prekršaja.
8.
POSLEDICA PREKRŠAJA
Posledica prekršaja je izvesna promena ili stanje u spoljnom svetu koje je nastalo usled preduzimanja radnje izvršenja prekršaja na objektu prekršaja.
Promena i proizvedeno stanje dobijaju formu povrede koja se sastoji u: -
oštećenju ili uništenju dobra
3
-
ugrožavanju, u vidu konkretne ili apstraktne opasnosti. Kod konkretne opasnosti nastupila je opasnost po dobro ali ne i povreda, dok je kod apstraktne ta opasnost mogla da nastupi. U vezi sa nastupanjem posledice razlikujemo:
-
materijalni prekršaj proizvodi posledicu na način da je došlo do povrede ili ugrožavanja nekog dobra formalni prekršaj se ogleda u povredi pravne norme, bez obzira da li je usled toga došlo do povrede ili ugrožavanja nekog pravno zaštićenog interesa
Razlika između materijalnih i formalnih prekršaja je u tome što se kod prekršaja sa posledicom povrede i konkretne opasnosti, one moraju dokazivati i utvrđivati, dok se ugrožavanje u obliku apstraktne opasnosti pretpostavlja.
9. UZROČNOST KOD PREKRŠAJA Da bi prekršaj postojao potrebno je utvrditi da je određeno činjenje ili nečinjenje objektivno prouzrokovalo promenu ili stanje u spoljnom svetu koje se može smatrati društveno negativnim. To znači da između radnje i promene mora postojati uzročna veza. S obzirom da za prekršaj odgovara čovek, potrebno je iz niza uslova izdvojiti ljudsku radnju kojom je neposredno proizvedena neprihvatljiva promena u spoljnom svetu, odnosno posledica. Okolnosti koje imaju zanačaj uslova a postoje van ljudske radnje, nemaju značaja za utvrđivanje uzročnosti. Uzročnost je objektivna veza između radnje i posledice i uvek prethodi utvrđivanju krivice kao subjektivnog elementa. Kod prekršaja učinjenih nečinjenjem uzročnost postoji:
-
-
ako je postojala dužnost na otklanjanje posledice ako je bilo izvesno (ili bar verovatno) da bi posledica preduzimanjem dužne radnje bila otklonjena, ili bi na stupila kasnije i u manjem obimu. ako je učiniocu bilo moguće da preduzme dužnu radnju kojom bi otklonio posledicu
10. MESTO I VREME IZVRŠENJA PREKRŠAJA
Mesto izvršenja prekršaja
Prema Zakonu o prekršajima mesto se određuje principom ubikviteta koji priznaje isti značaj i mestu radnje i mestu posledice, odnosno kao mesto prekršaja javlja se mesto kde je učinilac radio (kod prekršaja izvršenih činjenjem), mesto gde je bio dužan da radi (kod prekršaja izvršenih nečinjenjem), kao i mesto gde je nastupila posledica. Značaj utvrđivanja mesta izvršenja:
-
-
radi određivanja mesne nadležnosti sudova, ili organa uprave, odnosno organa nadležnih za vođenje prekršajnog postupka zbog prostornog važenja propisa o prekršajima zbog utvrđivanja postojanja prekršaja kod prekršaja kod kojih je mesto izvršenja propisano kao bitan elemenat prekršaja
Vreme izvršenja prekršaja
4
Prekršaj je izvršen u vreme kada je učinilac radio ili je bio dužan da radi (kod prekršaja izvršenih nečinjenjem), nezavisno od toga kada je nastupila posledica. Značaj utvrđivanja vremena izvršenja:
-
-
utvrđivanje uzrasta učinioca i prekršajne odgovornosti (deca do 14 godina ne odgovaraju za prekršaje) odgovornost se određuje prema zakonu koji je važio u vreme izvršenja prekršaja zastarelost gonjenja teče od momenta izvršenja prekršaja uračunljivost i vinost učinioca se utvrđuje prema vremenu izvršenja prekršaja utvrđivanje postojanja prekršaja kod prekršaja kod kojih je vreme bitan elemenat prekršaja (npr. lice koje navrši 18 godina mora da podnese zahtev za izdavanje lične karte) utvrđivanje alibija
11. ODREĐENOST PREKRŠAJA U ZAKONU I DRUGIM PROPISIMA Da bi neka radnja predstavljala prekršaj ona u odgovarajućem propisu mora biti predviđena kao prekršaj. Formalna strana određenosti znači da činjenično stanje u praksi mora odgovarati pravnom opisu prekršaja. Materijalnu stranu određenosti čini njegova društvena štetnost. Princip zakonitosti se kod prekršaja šire primenjuje jer se prekršaji određuju ne samo zakonima nego i propisima zasnovanim na zakonu, pri čemu princip zakonitosti sadži 3 osnovna elementa:
-
prekršaj može biti određen samo zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu kazne i druge sankcije mogu biti primenjene samo ako je prekršaj određen zakonom ili na zakonu zasnovanom propisu prekršaj i sankcije moraju biti određeni u zakonu ili na zakonu zasnovanom propisu pre nego što je prekršaj bio učinjen
Propis ima određenu formu, tj. dispoziciju i sankciju. Dispozicija je opis prekršaja i njome se propisuje koja ponašanja su protivpravna. Sankcija je deo propisa koji predviđa kaznu ili neku drugu prekršajnu sankciju predviđenu za povredu sipozicije. Kod nas je zastupljen sistem relativno određenih kazni što znači da se ona izriče u rasponu između propisanog posebnog minimuma i posebnog maximuma.
12. IZVORI PREKRŠAJNOG PRAVA Prekršajno pravo je zakonsko pravo što znači da se prekršaji mogu utvrđivati zakonom i na zakonu zasnovanim drugim aktima.
Glavni izvori prekršajnog prava
Zakoni su glavni i neposredni izvor prekršajnog prava, a u njima se određuju opšta ili posebna pitanja.
-
Zakonom o prekršajima RS se regulišu opšta pitanja, odnosno opšti deo prekršajnog prava: prekršaj, prekršajna odgovornost, prekršajne sankcije, prekršajni postupak, izvršenje prekršaja Zakon o deviznom poslovanju Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o kreditnim poslovima sa inostranstvom Zakon o trgovini Zakon o carinama Zakon o osnovama bezbednosti na putevima
5
-
Zakon o javnom redu i miru
Podzakonski akti su akti manje pravne snage od zakona i doneti na osnovu zakona. Ovim aktima se mogu propisivati samo kazne i zaštitne mere koje su predviđene Zakonom o prekršajima i samo pod uslovima koje ovaj zakon predviđa.
-
uredbe, koje može da donese Republička vlada odluke Skupštine autonomne pokrajne, Skupštine opštine, Skupštine grada i
Skupštine grada Beograda
Sporedni izvori prekršajnog prava
Ustav sadrži osnovna našela kojih se zakonodavac kod koncipiranja zakona
mora pridržavati
Sudska praksa i praksa drugih organa u vođenju prekršajnog postupka ima poseban značaj kod rešavanja novih slučajeva. Ova praksa ne znači samo primenu zakona već i razjašnjenje pojedinih pitanja koja nisu dovoljno jasno formulisana u propisu (sudsko tumačenje). Odluke viših organa dovode do ujednačavanja prakse jer niži organi uglavnom slede primer viših
Nauka doprinosi izgradnji principa, instituta i stavova onizu relevantnih
pitanja
Tumačenje propisa utvrđuje smisao pravne norme radi njene pravilne primene, a od pravilnog tumačenja direktno zavisi ostvarenje principa zakonitosti. Prema subjektu koji vrši tumačenje razlikujemo:
-
autentično vrši zakonodavac koji je doneo propis i ono je obavezno sudsko vrši sud koji donosi odluku u konkretnom slučaju i obavezuje samo za taj slučaj doktrinarno tumačenje vrše naučnici i ovo tumačenje nema obavezujuću snagu, iako je predmet konsultovanja i uvažavanja zbog svoje argumentovanosti Prema obimu tumačenje može biti:
-
restriktivno kada se normi daje uže značenje ekstenzivno kada se normi daje šire značenje
13. PROTIVPRAVNOST Protivpravnost je protivnost bilo kojoj normi sadržanoj u pravnim propisima. Protivpravnost postoji ako je delo protivno normi koja zabranjuje izvesno ponašanje (prohibitivna norma) ili normi koja naređuje izvesno ponašanje (imperativna norma). Sama činjenica da je neko ljudsko ponašanje u prekršajnom propisu određeno kao prekršaj znači i da je protivpravno. Osnovi koji isključuju protivpravnost: -
nužna odbrana krajnja nužda sila i pretnja
6
14. NUŽNA ODBRANA
Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od sebe ili drugog odbije istovremeni protivpravni napad Uslovi napada: - napad preduzima čovek i on se sastoji u činjenju, a samo izuzetno u nečinjenju - napad mora biti uperen na bilo koje pravom zaštićeno dobro - napad mora biti protivpravan, procenjujuću objektivno (što znači da kod napadača ne mora da postoji svest o protivpravnosti) - mora biti istovremen. Istovremenost postoji sve dok napad traje kao i onda kada neposredno predstoji Uslovi odbrane: - kroz radnju odbrane mora da bude ostvaren neki prekršaj - odbrana mora da bude upravljena protiv nekog napadačevog dobra - mora da bude neophodno potrebna, tj. takva da se napad nije mogao odbiti na drugi način osim povredom napadačevog dobra - mora da postoji srazmernost između napadnutog dobra i dobra koje se štiti U slučaju prekoračenja nužne odbrane učinilac odgovara po opštim propisima o prekršajnoj odgovornosti, a ukoliko je prekoračenje učinjenom pod naročito olakšavajućim okolnostima može da bude osnov oslobađanja od kazne. Nužna odbrana je osnov isključenja protivpravnnosti.
15. KRAJNJA NUŽDA
Krajnja nužda postoji kada je prekršaj učinjen radi toga da učinilac otkloni od sebe ili drugog istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pri tom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo
Elementi opasnosti: - da se njome ugrožava pravom začtićeno dobro - da je neskrivljena - da je istovremena (istovremenost postoji sve dok traje opasnost) - da je stvarna (u protivnom postoji putativna nužna odbrana) Uslovi otklanjanja opasnosti: - da se ona na drugi način nije mogla otkloniti osim radnjom prekršaja - da učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo U slučaju prekoračenja krajnje nužde predviđena je mogućnost ublažavanja kažnjavanja. Krajnja nužda, kao i nužna odbrana, predstavlja osnov isključenja protivpravnosti.
16. SILA I PRETNJA Upotreba sile i pretnje ima dvostruki značaj: - mogu biti upotrebljene pri izvršenju pojedinih prekršaja što može uticati na težinu delikta prilikom odmeravanja kazne, a kod nekih prekršaja sila i pretnja mogu biti određene kao bitna obeležja - silom i pretnjom neko može biti prinuđen da izvrši prekršaj u kom slučaju se postavlja pitanje postojanja prekršaja
7
Sila je upotreba fizičke snage prema nekom licu kako bi se primoralo da nešto učini ili ne učini.
Sila može da bude apsolutna i kompulzivna: - apsolutna sila isključuje postojanje i donošenje odluke - kod kompulzivne sile lice ima mogućnost da donosi odluku ali će dejstvom sile njegova odluka biti izmenjena/iznuđena
Pretnja je izjava nekog lica kojom se drugom licu stavlja u izgled neko zlo Potrebno je da pretnja bude ozbiljna i moguća, i to posmatrano sa aspekta lica kome se preti Sila i pretnja koje su upotrebljene da bi se izvršio neki prekršaj su osnov isključenja protivpravnosti i postojanja prekršaja. Zakonodavac ne pravi razliku između apsolutne i kompulzivne sile, a kao izvršilac prekršaja smatraće se lice koje je upotrebilo silu, odnosno pretnju 17. VREMENSKO VAŽENJE PREKRŠAJNIH PROPISA Propisi se primenjuju u vremenskom razdoblju koje počinje danom stupanja na snagu propisa, a zavvršava se danom prestanka važenja.
Rok za stupanje na snagu je 8 dana od dana objavljivanja, izuzetno i ranije, a najranije danom objavljivanja propisa u službenom glasilu. Prestanak važenja može biti predviđen protekom perioda za koji je propis donet (temporalni propisi) ili ukidanjem propisa donošenjem novog. Ukidanje starog propisa može biti izričito predviđeno novim propisom, ili prećutno.
Na učinioca prekršaja primenjuje se propis koji je važio u vreme izvršenja prekršaja uz zabranu retroaktivnog dejstva propisa koji su nepovoljniji za učinioca. Blaži je propis koji: -
konkretno ponašanje ne predviđa kao prekršaj, ili predviđa neki osnov koji isključuje protivpravnost koji isključuje odgovornost, odnosno krivicu koji predviđa osnov koji isključuje kažnjivost koji predviđa blaže kažnjavanje
18. PROSTORNO VAŽENJE PREKRŠAJNIH PROPISA Kao osnovni princip za određivanje teritorijalnog važenja propisa koristi se teritorijalni princip, uz modifikovani realni princip.
Teritorijalni princip
Prema teritorijalnom principu prekršajni propisi su podeljeni na: -
-
one koje donosi republički zakonodavac (zakoni) i Vlada (uredbe) i koji važe na celoj teritoriji zemlje one koje donose organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, a koji se primenjuju samo na teritoriji za koju su doneti
Prostorno važenje propisa se određuje prema mestu izvršenja prekršaja, bez obzira čiji državljanin je učinilac. Ovo znači da će za prekršaje kod nas odgovarati svako lice koje prekršaj učini na teritoriji RS, domaćem brodu ili domaćem vazduhoplovu dok se nalaze van naše zemlje. Teritorija RS je celokupna kopnena teritorija, vodene površine unutar granica, vazdušni prostor iznad zemlje, kao i domaći brod i vazduhoplov prema principu zastave broda, odnosno registracije aviona.
8
Ako je učinilac strani državljanin donjenje se može po principu reciprociteta ustupiti organima strane države u kojoj strani državljanin ima prebivalište. Ovo rešenje predstavlja mogućnost a ne obavezu države.
Nepotpuni realni princip
Učinilac prekršaja (bilo čiji državljanin ili lice bez državljanstva) će se kazniti za prekršaj učinjen u inostranstvu samo ako ej to određeno zakonom ili uredbom.
19. PRINCIP NON BIS IN IDEM KOD ISTOG PREKRŠAJA Prema Zakonu niko ne može biti kažnjen za istu prekršajnu radnju dva puta. Ovo je Ustavno načelo i načelo Povelje o ljudskim pravima. Da bi bila isključena mogućnost za ponovno suđenje za isti prekršaj, treba da bude prethodno završen prekršajni postupak.
Non bis in idem predstavlja zabranu vođenja novog prekršajnog postupka, kažnjavanja ili izricanja neke druge sankcije povodom istog slučaja nakon donesene pravosnažne osude ili pravosnažnog oslobođenja u tom predmetu.
20. PRINCIP NON BIS IN IDEM KOD STICAJA PREKRŠAJA Istom radnjom učinilac može ostvariti obeležja više kažnjivih delikata.
Osnovni princip je da oglašavanje lica krivim za krivično delo ili privredni prestup isključuje kažnjavanje za prekršaj ukoliko krivično delo ili privredni prestup sadrže obeležja prekršaja.
Osnov za isključenje kažnjivosti je sama pravosnažna odluka o oglašavanju lica krivim, nezavisno od toga da li je to lice osuđeno na kaznu ili je oslobođeno od kazne. Suprotno tome, prethodno utvrđena odgovornost za lakše oblike kažnjivih radnji (privredni prestup, prekršaj, disciplinska povreda), ne isključuje odgovornost za teži oblik (krivično delo). U takvim slučajevima, poštujući princip pravičnosti, kazna izrečena za lakši delikt uračunava se u kaznu izrečenu za teži delikt.
21. STICAJ PREKRŠAJA
Sticaj prekršaja postoji ako je učinilac sa jednom ili sa više prekršajnih radnji ostvario obeležja više prekršaja za koje prethodno nije izrečena prekršajna sankcija, za koje se vodi jedinstven postupak i za koje se izriče jedinstvena sankcija
Idealni sticaj postoji kada je više prekršaja ostvareno jednom radnjom Realni sticaj postoji kada je više prekršaja ostvareno sa više radnji koje ne moraju biti vremenski i
prostorno povezane Prividni idealni sticaj postoji kada je učinjeno više prekršaja jednom radnjom, ali zbog obuhvaćenosti uzima se da postoji jedan prekršaj Prividni relani sticaj postoji kada izgleda da je učinjeno više prekršaja sa više radnjim, međutim, zbog prirodnog jedinstva radnje uzima se da postoji jedan Produženi prekršaj postoji: kada je jedno lice izvršilo sve prekršaje prekršaji moraju biti isti ili istovrsni
9
mora postojati vremenska vremenska veza među njima radnje moraju da čine logičko jedinstvo mora da postoji istovetnost oštećenog ili jedinstvo napadnutog objekta itd. Mesto izvršenja produženog sticaja je mesto izvršenja svake pojedinačne radnje i nastupanja posledice, a vreme izvršenja je ukupno vreme preduzimanja svih radnji, s tim da je za utvrđivanje relevantnih instituta (zastarelost, uzrast učinioca, primena propisa) merodavan momenat preduzimanja poslednje radnje.
22. SUBJEKTI I USLOVI PREKRŠAJNE ODGOVORNOSTI
Subjekti
Subjekti mogu biti: - aktivni (učinioci) - pasivni (ugroženi, povređeni) Zakonom o prekršajima kao subjekti su određeni: -
-
fizičko lice pravno lice odgovorno lice u pravnom licu odgovorno lice u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili jedinice lokalne samouprave preduzetnik (fizičko lice koje obavlja zakonom dozvoljenu privrednu delatnost radi sticanja dobiti)
Fizičko lice može biti izvršilac svakog prekršaja, dok pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu mogu izvršiti samo prekršaje u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja.
Uslovi prekršajne odgovornosti
Subjekti mogu biti odgovorni za prekršaj samo kada je to propisom predviđeno.
-
-
lica mlađa od 14 godina ne mogu biti prekršajno odgovorna. Umesto njih odgovaraju roditelji, odnosno zakonski straoci odgovornost pravnog lica izvodi se iz subjektivne odgovornosti neposrednih izvršilaca, odnosno lica koja postupaja u ime pravnog lica, kao što su: odgovorno lice, organ upravljanja ili ovlašćeno lice. Odgovornost ovih lica ne prestaje prestankom radnog odnosa u pravnom licu. pravno lice koje se nalazi u stečaju ili likvidaciji nije oslobođeno od poslova koji su ranije započeti pa ih treba završiti radi sprečavanja nastupanja štete, ili radi rešavanja tekućih pitanja raspolaganja imovinom. S obzirom na to da se radi o dužniku koji ne može da realizuje svoja dugovanja, zakonodavac je isključio mogućnost kažnjavanja. Može se samo izreći zaštitna mera oduzimanja predmeta i mera oduzimanja imovinske koristi. Ovde je napravljen izuzetak od pravila da se zaštitna mera može izreći samo uz kaznu ili opomenu. Zakonom je isključena odgovornost pojedinih subjekata kao što su: Republika Srbija, državni organi, organi teritorijalne autonomije, grad i jedinice lokalne samouprave. Za njih odgovaraju odgovorna lica zaposlena u njima strana lica odgovaraju za prekršaj kao i odgovarajuća domaća lica, s tim da se strano pravno i odgovorno lice kažnjava za prekršaj učinjen na teritoriji RS ako strano poslovno lice ima poslovnu jedinicu ili predstavništvo na našoj teritoriji
23. URAČUNLJIVOST
10
Zakon polazi od pretpostavke da je svaki odrastao čovek uračunljiv, a u slučaju sumnje neuračunljivost se mora dokazivati i utvrđivati. Neuračunljivost se ceni prema vremenu izvršenja radnje prekršaja.
Neuračunljivost je psihičko stanje u kome učinilac u vreme izvršenja prekršaja nije mogao da rasuđuje ili da odlučuje usled nekog od duševnih poremećaja
Duševni poremećaji su:
-
trajna ili privremena duševna bolest (kod trajnih ne postoji šansa za izlečenje, dok kod privremenih postoji) teže duševne poremećenosti su poremećaji privremenog karaktera ali jačeg intenziteta koji dovode do nemogućnosti shvatanja svog dela ili nemogućnosti upravljanja svojim postupcima zaostali duševni razvoj je posledica oboljenja mozga ili nedovoljne razvijenosti psihičkog aparata uzrokovane povredama mozga i oboljenjima perifernih čula
Da bi učinilac prekršaja bio neuračunljiv potrebno je da je u vreme izvršenja, usled navedenih stanja, postojala nemogućnost rasuđivanja (nemogućnost shvatanja značaja nekog činjenja ili nečinjenja) ili nemogućnost odlučivanja (nemogučnost upravljanja svojim postupcima) Rasuđivanje je elemenat svesti (o značaju prekršaja) dok je odlučivanje voljni elemenat (da se preduzme neka radnja). Nemogućnost rasuđivanja i odlučivanja su psihološki elementi koji zajedno sa biološkim elementima (duševne poremećenosti) dovode do neuračunljivosti, te isključenja odgovornosti i kažnjivosti.
Prema učiniocima je moguće primeniti odgovarajuće zaštitne mere. Zakonom o prekršajima nije predviđena bitno smanjena uračunljivost, koja predstavlja prelazno stanje između uračunljivosti i neuračunljivosti. Bitno smanjena uračunljivost postoji onda kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima usled nekog od vidova duševne poremećenosti bila bitno smanjena. Actiones liberae in causa je institut koji predstavlja izuzeta od pravila da neuračunljivost isključuje postojanje odgovornosti, a predstavlja stanje neuračunljivosti u koje se sam učinilac doveo upotrebom alkohola, droga i drugih narkotika. Actiones liberae in causa ne isključuju odgovornost.
24. KRIVICA
Krivica je skup psihičkih odnosa učinioca prema prekršaju usled kojih mu se prekršaj može staviti na teret
U zavisnosti od stepena svesnosti i volje razlikujemo:
Nehat je osnovni oblik krivice kod prekršaja (za razliku od krivičnog prava), osim u situacijama gde je propisom izričito predviđeno da će se učinilac kazniti samo za prekršaj učinjen sa umišljajem, čime se nehat isključuje Prekršaj je učinjen iz nehata kada je učinilac bio svestan da usled njegovog činjenja ili nečinjenja može nastupiti zabranjena posledica ali je olako držao da je može sprečiti ili da ona neće nastupiti (svesni nehat) ili kada nije bio svestan mogućnosti nastupanja zabranjene posledice iako je prema okolnostima i prema svojim ličnim svojstvima bio dužan i mogao biti svestan te mogućnosti (nesvesni nehat) - svesni nehat karakteriše: svesnost o mogućnosti nastupanja posledice i olako verovanje da do nje neće doći - nesvesni nehat karakteriše odsustvo elemenata svesti i volje te se za njegovo postojanje zahteva da je učinilac objektivni kriterijum (da je učinilac prema okolnostima bio dužan da bude svestan nastupanja posledice) i subjektivni kriterijum (da je prema svojim ličnim svojstvima mogao biti svestan nastupanja posledice)
11
Umišljaj je svesno i voljno preduzimanje radnej prekršaja Umišljaj znači da je učinilac bio svestan svog dela i da je hteo nastupanje posledice (direktni umišljaj) ili je bio svestan da posledica može da nastupi i pristao je na to (eventualni umišljaj) -
elemenat svesti je kod direktnog umišljaja izraženiji nego kod eventualnog
- voljni elemenat kod direktnog umišljaja je htenje, a kod eventualnog pristajanje na nastupanje posledice
25. STVARNA ZABLUDA Zabluda u najširem smislu je nepostojanje svesti, ili postojanje pogrešne svesti o nekim okolnostima. Stvarna zabluda je nedostatak svesnosti ili pogrešna predstava o stvarnim okolnostima učinjenog dela, koja isključuje krivicu individualnog lica, ali ne i odgovornost pravnog lica u kojem je fizičko lice zaposleno.
Prema Zakonu o prekršajima stvarna zabluda postoji kada je učinilac u vreme izvršenja prekršaja bio svestan svih stvarnih obeležja dela koje čini, ali je pogrešno verovao da postoje okolnosti koje bi, kad bi stvarno postojale, činile učinjenu radnju dozvoljenom (npr. putativna nužna odbrana)
26. PRAVNA ZABLUDA
Pravna zabluda je pogrešna predstava o zabranjenosti dela. Učinilac ima ispravnu predstavu o svim stvarnim okolnostima delatnosti, ali smatra da je njegovo delo dopušteno. Pravna zabluda ne isključuje odgovornost, pa time ni prekršaj. Zakonom je ipak predviđenamogućnost blažeg kažnjavanja u slučaju neotklonjive pravne zablude koja postoji kad je učinilac iz opravdanih razloga bio u pravnoj zabludi. Da li su postojali ti opravdani razlozi faktičko je pitanje koje se ceni u svakom konkretnom slučaju. Pravna zabluda, dakle, ne isključuje odgovornost, ali je neotklonjiva pravna zabluda fakultativni osnov za ublažavanje kazne.
☺
SAUČESNIŠTVO
Kada je prekršaj ostvaren zajedničkim delovanjem više lica postoji saučesništvo. Kod saučesništva razlikujemo tri vrste: - saizvršilaštvo - podstrekavanje - pomaganje uslovi za postojanje saučesništva: - postojanje više subjekata - svesnost svakog saučesnika o zajedničkom delovanju (subjektivna veza) - prekršaj mora biti rezultat delovanja svih učesnika (objektivna veza)
27. SAIZVRŠILAŠTVO
12
Saizvršilaštvo zahteva učestvovanje više lica u izvršenju radnje prekršaja (sa objektivne strane) kao i njihovu svest o zajedničkom delovanju (subjektivni element)
Ukoliko je saizvršilac učestvovao u izvršenju prekršaja nekom drugom radnjom a ne radnjom izvršenja, zbog slabijeg intenziteta objektivnog osnova, zahteva se jači subjektivni, odnosno prethodni dogovor i odluka o zajedničkom izvršenju prekršaja.
Prividno saizvršilaštvo postoji kada više lica ostvaruju isti prekršaj ali bez prethodnog dogovora Sukcesivno saizvršilaštvo postoji kad više lica učestvuju u radnji izvršenja smenjujući se u vršenju delatnosti Nužno saizvršilaštvo ne postoji, odnosno kod prekršaja koji ne postoji ako u njegovom izvršenju ne učestvuje više lica, ovo predstavlja bitan elemenat konkretnog prekršaja i uslov za njegovo postojanje, pa se shodno tome ne rešava u primenom pravila o saizvršilaštvu kao institutu opšteg dela
Saizvršilaštvo može biti učinjeno sa umišljajem ili iz nehata (za razliku od druga dva oblika saučesništva kod kojih se zahteva umišljaj). Saizvršilac će se kaznitim istom onom kaznom koja je predviđena za učinioca određenog prekršaja. 28. PODSTREKAVANJE
Podtrekavanje je umišljajno navođenje drugog lica da izvrši prekršaj, odnosno stvaranje ili izazivanje odluke kod drugog da izvrši prekršaj ili učvršćivanje takve odluke
Ukoliko je kod drugog već postojala čvrsta odluka ne postoji podstrekavanje nego psihičko pomaganje. Podstrekavanje može da se izvrši samo činjenjem, može biti posredno ili neposrenodno, pismeno, usmeno ili konkludentnim radnjama, u vidu molbe, nagovaranja, poklona, zloupotrebe odnosa poverenja ili zavisnosti, dovođenje u zabludu itd. Podstrekavanje se mora odnositi na izvršenje određenog prekršaja. Za podstrekavanje se zahteva umišljaj i to dvostruki: direktni umišljaj (kada je podstrekač kod drugog lica hteo da stvori ili učvrsti odluku) ili eventualni umišljaj (kada je podstrekač bio svestan da svojim radnjama može da stvori ili učvrsti takvu odluku i na to je pristao) da je podstrekač hteo da podstrekivani ostvari konkretan prekršaj Sticaj saučesništva kod istog prekršaja nije moguć, što znači da lice ne može odgovarati kao podstrekač, pomagač i saizvršilac kod istog prekršaja. Podstrekač se kažnjava za prekršaj kao i učinilac prekršaja
29. POMAGANJE
Pomaganje podrazumeva umišljajni doprinos izvršenju prekršaja Pomaganje može da bude posredno i neporedno, ali pomagač ne izvršava radnju prekršaja jer bi u tom slučaju bio saizvršilac. Da bi pomaganje postojalo, ko dpotencijalnog izvršioca mora postojati već stvorena odluka za preduzimanje radnje u vreme preduzimanja radnje pomaganja, u protivnom se pomaganje pretvara u podstrekavanje. Radnja pomaganja je svaka radnja kojom se doprinosi izvršenju prekršaja, a koja se odnosi na konkretan prekršaj. Pomaganje može biti izvršeno činjenjem i nečinjenjem, a jedini oblik krivice je umišljaj. Pomagač će se kazniti kao i učinilac prekršaja
13
☺
KAZNE
Vrste kazni: Kazna zatvora Novčana kazna Rad u javnom interesu Kazneni poeni sa poništenjem vozačke dozvole - Kazna zatvora i novčana se propisuju alternativno izuzev za prekršaje učinjene iz koristoljublja kad mogu biti propisane kumulativno - Kazna zatvora i kazneni poeni sa poništenjem vozačke dozvole mogu se propisati samo zakonom, a novčana kazna i rad u javnom interesu i zakonom i uredbom, odnoso odlukom
30. KAZNA ZATVORA Kazna zatvora se može izreći samo kao glavna kazna, za razliku od ostalih koje se mogu izreći samostalno ili uz glavnu kaznu. Kaznu zatvora može izreći samo prekršajni sud i to u granicama propisanog minimuma i maksimuma. Opšti minimum je određen u trajanju od jednog dana, a opšti maksimum u trajanju od 30 dana, odnosno 60 dana kada se radi o težem kršenju javnog reda i mira ili o težim prekršajima kojima se ugrožava život ili zdravlje ljudi. Lica kojima se ne može izreći kazna zatvora: - trudnoj ženi posle navršena 3 meseca trudnoće - majci dok dete nenavrši godinu dana - majci koja je rodila mrtvo dete ili je dete umrlo nakon porođaja, dok ne prođe 6 meseci od dana porođaja
31. RAD U JAVNOM INTERESU Prilikom izricanja ove kazne sud mora da vodi računa o objektivnim i subjektivnim uslovima kao što su: vrsta izvršenog prekršaja, uzrast učinioca, fizička i radna sposobnost, obrazovanje, sklonosti itd.
-
društveno-korisnim radom se ne sme vređati dostojanstvo osuđenog rad se ne vrši u cilju sticanja dobiti te je za osuđenog neplaćen za izricanje ove kazne potreban je pristanak učinioca prekršaja opšti minimum iznosi 10 časova, a maksimum 120 časova, uz ograničenje od 2 časa dnevnog rada
32. KAZNENI POENI SA PONIŠTENJEM VAŽENJA VOZAČKE DOZVOLE Ovi poeni (od 1 do 18) se propisuju za prekršaje učinjene protiv bezbednosti saobraćaja na putevima.
Kazneni poeni se mogu izricati vozaču koji poseduje važeću vozačku dozvolu izdatu na teritoriji RS ili vozaču kome je pravosnažnom odlukom zabranjeno upravljanje vozilom na motorni pogon, kao zaštitna mera Ukoliko nema vozačke dozvole organ unutrašnjih poslova je neće ni izdati ili neće dozvoliti polaganje vozačkog ispita. Ako tokom 2 sukcesivne godine vozač dobije 18 kaznenih poena, sud mu presudom poništava
14
vozačku dozvolu, a ponovno sticanje prava na vozačku dozvolu vozač dobija protekom jedne godine od pravosnažnosti presude kojom mu je poništena vozačka dozvola.
33. NOVČANA KAZNA Novčana kazna se može propisati zakonom i uredbom, a odlukama skupština do polovine tog iznosa. Novčani iznosi kazne mogu se propisati i do dvadesetostrukog iznosa u zavisnosti od pričinjene štete ili neizvršene obaveze, ali samo za prekršaje iz oblasti javnih prihoda, javnog informisanja, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, prometa roba i usluga i prometa hartijama od vrednosti. U presudi se određuje rok plaćanja koji iznosi od 15 dana do 3 meseca od dana pravosnažnosti presude. Izuzetno sud može odobriti plaćanje u ratama u kom slučaju rok ne može biti duži od 6 meseci. Ako fizičko lice ne plati, novčana kazna ili preostali deo zamenjuje se radom u javnom interesu ili kaznom zatvora. Prinudna naplata se vrši kada neplaćena kazna ili preostali deo ne može biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, što je slučaj kod neplaćanja kazne od strane profesionalnog vojnika ili pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu. 34. ODMERAVANJE I UBLAŽAVANJE KAZNE
Odmeravanje kazne Opšte pravilo je da se kazna odmeravau granicama koje su propisane za konkretni prekršaj, uz uvažavanje olakšavajućih i otežavajućih okolnosti, kao što su: težina i posledice prekršaja, okolnosti po dkojima je prekršaj učinjen, stepen krivice učinioca, lične prilike, držanje učinioca posle učinjenog prekršaja, a kod izricanja novčane kazne i imovinsko stanje učinioca.
Ublažavanje kazne Ublažavanje kazne je moguće ukoliko prekršajem nisu prouzrokovane teže posledice i ako postoje olakšavajuće okolonosti koje ukazuju na to da se i blažom kaznom može postići svrha kažnjavanja. Ublažavanje može biti: -
po meri, u kom slučaju se izriče kazna ispod najmanje mere kazne koja je propisana za konkretan prekršaj, ali ne i ispod najmanje zakonske mere za tu vrstu prekršaja
-
po vrsti, kada se umesto kazne zatvora izriče novčana kazna ili rad u javnom interesu
-
kad su kumulativno propisane kazna zatvora i novčana kazna ublažavanje se sastoji u propisivanju samo jedne od njih
U pojedinim slučajevima sud može obustaviti postupak, kao na primer u slučaju kada je za prekršaj propisana novčana kazna, a učinilac dobrovoljno posle izvršenja prekršaja, a pre pokretanja postupka otkloni posledice ili nadoknadi štetu pričinjenu prekršajem.
Odmeravanje kazne za dela izvršena u sticaju
U slučaju sticaja, utvrđuje se kazna za svaki do prekršaja, a onda se za sve prekršaje izriče jedinstvena kazna. -
za više kazni zatvora jedinstvena kazna ne može biti veća od 60 dana
15
-
za više novčanih kazni jedinstvena kazna predstavlja zbir svih kazni, uz ograničenje da jedinstvena kazna ne može biti veća od dvostrukog iznosa najveće novčane kazne predviđene Zakonom o prekršajima jedinstvena kazna rada ne može trajati duže od 120 časova kod kaznenih poena sa oduzimanjem vozačke dozvole, zbir svih pojedinačnih kaznenih poena ne može biti veći od 18
Vreme zadržavanja pre donošenja presude se uračunava u izrečenu kaznu, kao i pritvor koji je bio određen protiv osumnjičenog za delo povodom koga je doneta oslobađajuća ili odbijajuća krivična presuda, a za koje je u prekršajnom postupku utvrđena krivica. Dan pritvora ili zadržavanja računa se kao dan zatvora, odnosno 500RSD, izraženo u novcu.
35. OPOMENA Opomena je najlakša prekršajna sankcija koja se izriče kao zamena za novčanu kaznu ako postoje okolnosti koje u znatnoj meri umanjuju odgovornost učinioca prekršaja, usled čega se opravdano očekuje da će se ubuduće kloniti vršenja prekršaja. Opomena se može izreći i ako se prekršaj ogleda u neispunjenju propisane obaveze ili je prekršajem nanesena šteta, a učinilac je posle pokretanja postupka a pre donošenja presude, ispunio propisanu obavezu, odnosno nadoknadio štetu. 36. ZAŠTITNE MERE I OPŠTI USLOVI ZA NJIHOVO IZRICANJE Zaštitnim merama se ostvaruje specijalno-preventivna funkcija. Njima se otklanjaju uslovi koji omogućavaju ili podstiču učinioca na vršenje prekršaja. Zaštitne mere se mogu propisati samo zakonom ili uredbom, a izriču se za konkretan slučaj, s tim da se mere oduzimanje predmeta, obavezno lečenje alkoholičara i narkomana i udaljenje stranca sa teritorije RS, mogu izreći i kad nisu predviđene propisom za konkretan prekršaj. Učiniocu može biti izrečena jedna ili više zaštitnih mera. U slučaju sticaja prekršaja jedinstvenom presudom će se izreći jedinstvena zaštitna mera, koja je jednaka zbiru trajanja pojedinačnih zaštitnih mera, s tim da ne može preći najnižu zakonsku granicu trajanja te vrste zaštitne mere. ZOO predviđa 9 vrsta zaštitnih mera: -
-
-
oduzimanje predmeta zabrana vršenja određenih delatnosti zabrana pravnom licu da vrši određene delatnosti zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove zabrana upravljanja motornim vozilom obavezno lečenje alkoholičara i narkomana zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja javno objavljivanje presude (ukoliko sud smatra korisnim da se javnost upozna sa presudom, naročito ako se na taj način otklanjaju opasnosti po život i zdravlje ljudi, ili robni promet) udaljavanje stranca sa teritorije RS (se izriče stranom licu koje je izvršilo prekršaj ukoliko postoji opravdana sumnja da bi moglo da ga ponovi, a mera traje od 6 meseci do 3 godine)
37. ODUZIMANJE PREDMETA KAO ZAŠTITNA MERA
16
Oduzimanje predmeta kao zaštitna mera podrazumeva privremeno ili trajno oduzimanje predmeta koji su upotrebljeni ili su bili namenjeni ili su nastali izvršenjem prekršaja, ako su svojina učinioca ili ako njima raspolaže pravno lice učinilac prekršaja. Izuzetno, predmeti se mogu oduzeti i ako nisu svojina učinioca ako to zahtevaju interesi opšte bezbednosti, čuvanja života izdravlja ljudi, sigurnost robnog prometa, moral itd. Sud koji donosi presudu odlučuje šta će uraditi sa oduzetim predmetima (uništiti, prodati, predati zinteresovanim subjektima itd). Ako učinilac samovoljno otuđi ili uništi predmete ili onemogući njihovo oduzimanje osudiće se da plati novčani iznos u visini vrednosti predmeta. Ukoliko interesi opšte bezbednosti ili razlozi morala to zahtevaju, predmeti se mogu oduzeti i ako se učinilac presudom ne oglasi krivim.
38. ZABRANA VRŠENJA ODREĐENIH DELATNOSTI
Ovom merom se privremeno zabranjuje preduzetniku ili drugom učiniocu prekršaja da vrši određenu delatnost za koje se izdaje dozvola nadležnog organa ili koja se upisuje u određeni registar
Kao opšti uslovi izricanja ove mere Zakonom su predviđeni: -
-
zloupotreba delatnosti za izvršenje prekršaja opravdano očekivanje da bi dalje vršenje te delatnosti bilo opasno po život, zdravlje ljudi ili druge interese
Trajanje mere je od 6 meseci do 3 godine, od dana pravosnažnosti presude, s tim da se u ovo vreme ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne. 39. ZABRANA PRAVNOM LICU DA VRŠI ODREĐENE DELATNOSTI
Ovom merom se pravnom licu može zabraniti proizvodnja određenih proizvoda ili vršenje određenih poslova u oblasti prometa robe, finansija ili usluga, ili zabrana vršenja nekih drugih poslova
Opšti uslov za izricanje ove mere: -
ukoliko bi dalje vršenje ove delatnosti bilo opasno po život ili zdravlje ljudi, štetno za privredno ili finansijsko poslovanje drugih pravnih lica, ili za privredu u celini
Trajanje mere Od 6 meseci do 3 godine od dana pravosnažnosti presude.
40. ZABRANA ODGOVORNOM LICU DA VRŠI ODREĐENE POSLOVE
Učiniocu prekršaja se može zabraniti da vrši poslove koje je vršio u vreme izvršenja prekršaja, da vrši rukovodeću dužnost u privrednom ili finansijskom poslovanju, određenu vrstu poslova, kao i sve ili neke dužnosti vezane za raspolaganje, korišćenje, upravljanje ili rukovanje poverenom imovinom. Opšti uslov za izricanje ove mere: - zloupotreba dužnosti radi izvršenja prekršaja Trajanje mere je od 3 meseca do 1 godine od dana pravosnažnosti presude
17
41. ZABRANA UPRAVLJANJA MOTORNIM VOZILOM
Ova mera se sastoji u zabrani upravljanja motornim vozilom određene vrste ili kategorije, a izvršava se oduzimanjem vozačke dozvole ili neizdavanjem nove dozvole, odnosno zabranom polaganja vozačkog ispita, dok mera traje. Opšti uslov za izricanje:
-
izvršenje prekršaja protiv bezbednosti saobraćaja ili postojanje opasnosti od ponovnog vršenja prekršaja, odnosno postojanje opasnosti od upravljanja motornim vozilom koje proizilazi iz ranijed kršenja propisa. Sud treba da vodi računa o tome da li je učinilac vozač po zanimanju, da ga ne bi ostavio bez mogućnosti rada
Trajanje je od 30 dana do 1 godine od dana pravosnažnosti presude, a u trajanje se ne uračunava vreme provedeno na izdržavanju kazne Zakonom je predviđena i mogućnost odlaganja izvršenja ove mere , osim u slučajevima težih povreda, a uslov je da učinilac ne izvrši u određenom roku prekršaj za koji se, takođe, može izreći ova zaštitna mera.
42. OBAVEZNO LEČENJE ALKOHOLIČARA I NARKOMANA Opšti uslovi za izricanje -
potrebno je da učinilac izvrši prekršaj usled zavisnosti od alkohola ili narkotika, tj. da između zavisnosti i izvršenog prekršaja postoji uzročna veza da postoji opasnost da će učinilac usled ove zavisti i dalje činiti prekršaje
Da bi sud izrekao ovu meru potrebno je da pribavi mišljenje veštaka ili zdravstvene organizacje. Obavezno lečenje se obavlja u zdravstvenoj ili drugoj specijalnizovanoj ustanovi, a u slučaju neopravdanog odbijanja podrvgavanja lečenju, mera se izvršava prinudnim putem. Trajanje Najviše do godinu dana, a na predlog zdravstvene organizacije i kraće od vremena određenog u presudi
43. ZABRANA PRISTUPA OŠTEĆENOM, OBJEKTIMA ILI MESTU IZVRŠENJA PREKRŠAJA Ova mera se izriče na pismeni predlog podnosioca zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili na usmeni zahtev oštećenog, a cilj je da se učinilac spreči da ponovi prekršaj ili da nastavi da ugrožava oštećenog. Odluka mora da sadrži: -
vreme trajanja mere podatke o licima kojima učinilac ne sme pristupiti, ili podatke o objektu/mestu kojem ne sme pristupiti
Trajanje Maksimalno trajanje mere je godinu dana O sudskoj odluci se obaveštava oštećeni, organ unutračnjih poslova koji izvršava meru i centar za socijalni rad ako se mera odnosi na zabranu pristupa deci ili bračnom drugu. Kršenje ove obaveze povlači novčano kažnjavanje ili kaznu zatvora do 30 dana.
18
44. PREKRŠAJNE SANKCIJE PREMA MALOLETNICIMA Deca koja u vreme izvršenja prekršaja nisu navršila 14 godina ne mogu biti podvrgnuta prekršajnom postupku. Ako je izvršilac prekršaja dete, oni koji su bili dužni da se o njemu staraju kažnjavaju se za prekršaj kao da su ga sami pričinili. Na ovaj način je odstupljeno od principa lične odgovornosti. Mlađi maloletnici su lica od 14 do 16 godina i njima s emogu izreći samo vaspitne mere. Stariji maloletnici su lica od 16 do 18 godina i njima se mogu izreći vaspitne mere ili kazna. Uz vaspitnu meru maloletniku se može izreći i zaštitna mera ukoliko je to neophodno.
Mere upozorenja i usmeravanja se izriču onda kada je takvim merama potrebno uticati na ličnost i ponašanje maloletnika, i kad su one dovoljne da se svrha postigne. U ove mere spadaju:
-
ukor, kojim sud maloletniku ukazuje na društvenu neprihvatljivost njegovih postupaka i upozorava ga na mogućnost izricanja druge vaspitne mere
-
posebne obaveze se sastoje iz odgovarajućih zahteva i zabrana: izvinjenje oštećenom, naknada štete, neposećivanje određenih mesta, uključenje u rad humanitarnih i sportskih organizacija itd. Izvršenje posebnih obavez ase sprovodi uz nadzor Centra za socijalni rad koji o izvršenju obaveštava sud
Vaspitne mere pojačanog nadzora se izriču ako je potrebno da se prema maloletniku primeni trajnija mera vaspitanja U ove mere spadaju:
-
pojačan nadzor od strane roditelja, usvojitelja ili staratelja, koja se izriče ako su oni propustili da preduzmu potrebnu brigu i nadzor, a u mogućnosti su da je vrše i to se od njih opravdano može očekivati
-
pojačan nadzor od strane organa starateljstva
Trajanje ovih mera je najduže godinu dana. Kod izricanja vaspitnih mera sud mora da vodi računa o svim okolnostima koje utiču na izbro vaspitne mere kojom se najbolje postiže svrha vaspitanja, a naročito o: starosti maloletnika, stepenu njegovog duševnog razvoja, psihičkim karakteristikama, motivima izvršenja prekršaja, dotadašnjem vaspitanju, okolini i uslovima pod kojima je živeo, težini prekršaja, eventualnoj prethodnoj osuđivanosti na vaspitnu meru itd. Zakonom je predviđena mogućnost obustavljanja ili zamene izrečene vaspitne mere ako se za to steknu uslovi u vidu novih okolnosti. Kazna zatvora se može izreći samo starijem maloletniku ako je u vreme izvršenja prekršaja prema svojoj duševnoj razvijenosti mogao shvatiti značaj svojih postupaka i upravljati njima, i kad zbog težih posledica prekršaja nije opravdano izreći vaspitnu meru. Najduže vreme trajanja kazne zatvora je 15 dana. U slučaju sticaja sud će izreći jednu meru ceneći sve prekršaje. U slučaju punoletstva pre donošenja odluke, sud neće izreći vaspitnu meru, a ukoliko punoletstvo nastupi nakon donošenja odluke kojom je bila izrečena vaspitna mera, sud će rešenjem obustaviti izvršenje te mere.
45. ZASTARELOST
19
-
Zastarelost je protek zakonom predviđenog roka u kojem nastupa gubitak prava: na pokretanje i vođenje prekršajnog postupka na izvršenje kazne i zaštitne mere
Zastarelost za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka nastupa u roku od 1 godine od kad je prekršaj učinjen. Kod prekršaja iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog poslovanja, javnih prihoda i finansija, prometa roba i usluga i vazdušnog saobraćaja, može se odrediti duži rok, ali ne duži od 5 godina
Obustavljanje znači da zastarelost ne teče za vreme za koje se gonjenje ne može preduzeti po zakonu (npr. duševna bolest). Kada prestanu smetnje koje su dovele do obustave rok se nastavlja. Prekid zastarelosti nastupa sa svakom procesnom radnjom nadležnog organa koja se preduzima radi pokretanja i vođenja postupka. Prekidom zastarelosti on počinje da teče od početka (ne nastavlja se kao kod obustave). Da ne bi došlo do toga da zastarelost nikad ne nastupi usled prekida i obustave, predviđena je apsolutna zastarelost u dvostrukom trajanju vremena koje je potrebno za redovnu zastarelost, a čijim protekom se postupak više ne može pokretati ni voditi.
Zastarelost izvršenja prekršajne sankcije se odnosi na kazne i zaštitne mere, a računa se od dana pravosnažnosti presude i iznosi godinu dana.
POSEBNI DEO PREKRŠAJNOG PRAVA
46. POJAM, PREDMET I SISTEMATIKA POSEBNOG DELA PREKRŠAJNOG PRAVA Posebni deo obuhvata propise sadržane u zakonima, uredbama i odlukama skupština kojima su predviđeni pojedinačni prekršaji. Svi ovi prekršaji se zasnivaju na odredbama iz opšteg dela prekršajnog prava. Opštim delom su određeni uslovi za propisivanje prekršaja u posebnom delu. Opšti deo precizira opšte uslove za postojanje prekršaja, odgovornost, sankcije i uslove primene, a posebni deo sve te opšte elemente realizuje na konkretne prekršaje, zajedno sa posebno predviđenom prekršajnom sankcijom. Posebna pažnja predviđa se konkretizaciji radnje, posledice, subjekta, izvršenja, objekta, zaštite i predviđenost sankcije. Prekršaji u posebnom delu su svrstani u sledeće grupe: -
oblast spoljnotrgovinskog poslovanja oblast deviznog poslovanja oblast kreditnih odnosa sa inostranstvom carinski prekršaji prekršaji protiv bezbednosti saobraćaja prekršaji protiv javnog reda i mira prekršaji u vezi sa oružjem i municijom prekršaji u vezi sa okupljanjem građana prekršaji u vezi sa ličnom kartom iz oblasti platnog prometa poreski prekršaji
20
47. PREKRŠAJI PROTIV JAVNOG REDA I MIRA Ovi prekršaji su regulisani Zakonom o javnom redu i miru koji sadrži 16 prekršaja i 2 krivična dela.
Javni red i mir predstavljaju usklađeno stanje međusobnih odnosa ljudi nastalo njihovim ponašanjem na javnom mestu i delovanjem organa i organizacija u javnom životu radi obezbeđenja jednakoh uslova za ostvarivanje prava građana na ličnu i imovinsku sigurnost, mir i spokojstvo, privatni život, slobodu kretanja, očuvanje javnog morala i ljudskog dostojanstva i prava maloletnika na zaštitu. Ovim prekršajima se narušava opšta društvena disciplina i harmonija međusobnih odnosa građana, funkcionisanje osnovnih i javnih službi, obavljanje delatnosti i ostvarenje prava i dužnosti kojima se omogućava ostvarivanje redovnih životnih tokova. Ovi prekršaji podrazumevaju ometanje nesmetanog kretanja lica na javnom mestu, unošenje nemira među građane, narušavanje javnog morala, ometanje korišćenja javnih objekata, ometanje rada državnih službenika i druga ponašanja kojima se narušava društvena disciplina, red i mir.
-
grupni zaštitni objekat je javni red i mir. Prekršaji se vrše na javnom mestu, koje predstavlja svako ono mesto na kojem je slobodan pristup relativno neodređenom broju građana radnja izvršenja je pretežno u formi činjenja (svađa, vika) posledica je kod ovih prekršaja određena kao povreda ili konkretna opasnost učinioci su najčešće fizička lica sankcije - za ove prekršaje su predviđene najstrože sankcije, a za većinu ovih prekršaja jedina kazna je kazna zatvora u trajanju od 60 dana, uz mogućnost izricanja zaštitnih mera
Pojedinačni prekršaji iz ove grupe: Svađa i vika, pretnja, vređanje, vršenje nasilja i tuča, neovlašćeno paljenje raketa ili pucanje iz vatrenog oružja, kockanje, neupozoravanje lica koje narušava javni red i mir u ugostiteljskom objektu, preprodaja ulaznica, davanje alkoholnog pića očigledno pijanom licu ili maloletnom licu koje nije navršilo 16 godina, prosjačenje, skitničenje, vračanje, prostitucija, remećenje mira glasnom muzikom ili mehaničkim izvorima buke, držanje opasnih životinja bez nadzora i zlostavljanje životinja, organizovanje pirotehničkih priredbi itd.
48. SPOLJNOTRGOVINSKI PREKRŠAJI, DEVIZNI PREKRŠAJI I PREKRŠAJI IZ OBLASTI KREDITNIH ODNOSA SA INOSTRANSTVOM
Spoljnotrgovinsko poslovanje je spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu. To je promet rob i usluga između domaćih pravnih lica i stranih pravnih i fizičkih lica. Spoljnotrgovinsko poslovanje je regulisano Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju Ovlašćenje za obavljanje ovih poslova ima samo pravno lice koje ispunjava odgovarajuće uslove, a koje je pre svega kao takvo upisano u sudski registar. Drugi deo spoljnotrgovinskog poslovanja se odnosi na obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se obavljaju.
-
grupni zaštitni objekt je spoljnotrgovinsko poslovanje izvršioci su domaća pravna lica i odgovorna lica u njima, domaći preduzetnici i domaća i strana fizička lica radnja izvršenja je najčešće predviđena u formi činjenja posledica se javlja u nanošenju štete državnim prihodima ili pojedinim subjektima spoljnotrgovinskog prometa krivica – kao oblik vinosti najčešće se zahteva umišljaj
21
-
-
kazna je novčana, i to određivanjem minimuma i maksimuma za pojedini prekršaj, kao i određivanjem visine iznosa srazmerno iznosu pričinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe. Opšti maksimum je određen u vrednosti do dvadesetostrukog iznosa od vrednosti koja služi za određivanje. zaštitne mere predviđene za ovu grupu prekršaja su oduzimanje predmeta i zabrana vršenja samostalne delatnosti.
Devizno poslovanje je način plaćanja i naplaćivanja u poslovanju sa inostranstvom kao i obavljanje drugih privrednih delatnosti sa inostranstvom. Devize su potraživanja u inostranstvu koja glase na stranu valutu kao efektivni strani novac. Devizno poslovanje je regulisano Zakonom o deviznom poslovanju
-
zaštitni objekt je devizno i jedinstveno tržište. izvršioci su fizička, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu, preduzetnici radnja je pretežno u formi činjenja posledice se ogledaju u oštećenju državne imovine pravnih lica ili u ugrožavanju normalnog funkcionisanja deviznog poslovanja krivica – pretežno se traži umišljaj sankcije su novčane kazne, predviđene u formi minimuma i maksimuma kao i u srazmeri sa vrednostima na osnovu kojih se utvrđuje visina kazne zaštitne mere su zabrana obavljanja delatnosti za pravna lica i zabrana obavljanja samostalne delatnosti za preduzetnike
Najčešći prekršaji u ovoj oblasti Kupoprodaja prava izvoza, fiktivni izvoz i uvoz robe i usluga, nezakoniti menjački poslovi, spekulacije na berzama, nedozvoljena trgovina devizama, krijumčarenje novca itd.
Prekršaji iz oblasti kreditnih odnosa sa inostranstvom
Ovi odnosi su regulisani Zakonom o Kreditni poslovi sa inostranstvom se registruju kod Narodne banke Srbije, a ove poslove obavljaju domaće banke i druge finansijske organizacije u ulozi korisnika i davaoca kredita. Kredit je dužničko-poverilački odnos zasnovan na ustupanju prava raspolaganja novcem, od strane poverioca, dužniku na određeno vreme i pod uslovima određenim ugovorom o kreditu. Krediti se pojavljuju u formi finansijskih, komercijalnih i robnih. Pojedinačni prekršaji u ovoj oblasti Zaključenje kreditnog posla protivno odredbama Zakona i neregistrovanje ugovora o kreditnom poslu, jemstva, garancija, ili nepodnošenje obaveštenja o nameni zaključenja ugovora.
49. CARINSKI PREKRŠAJI Carine su javne dažbine koje plaćaju u korist države vlasnici robe na graničnim linijama.
-
grupni zaštitni objekt je carinski sistem RS zasnovan na Carinskom zakonu i podzakonskim aktima izvršioci mogu biti fizička lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnici radnja izvršenja se javlja u formi činjenja i u formi nečinjenja posledica se ispoljava u ugrožavanju pravilnog funkcionisanja carinskog sistema krivica – sankcionišu se i umišljaj i nehat
22
-
kazna je novčana, koja je propisana u rasponima minimuma i maksimuma, kao i srazmerno vrednosti robe, a najviše do petostrukog iznosa vrednosti robe zaštitne mere su oduzimanje predmeta, kao i oduzimanje prevoznog, prenosnog i drugog sredtsva koje je poslužilo u izvršenju prekršaja. Roba se može oduzeti i kad nije svojina izvršioca, a treća lica mogu zahtevati naknadu štete od izvršioca prekršaja. Za oduzimanje prevoznog sredstva zahteva se da je vrednost robe koja je predmet prekršaja veća od 1/3 vrednosti prevoznog sredstva koje je poslužilo za vršenje prekršaja. Prevozno sredstvo se oduzima i od nevlasnika ukoliko je vlasnik znao ili mogao znati da će vozilo biti upotrebljeno za izvršenje prekršaja. Ukoliko je prevozno sredstvo posebno pravljeno ili prepravljeno za skrivanje robe i izvršenje prekršaja, vrednost robe i okolnosti izvršenja ne utiču na oduzimanje prevoznog sredstva.
Lakši carinski prekršaji -
-
netačno prijavljivanje i deklarisanje vrednosti robe netačno prijavljivanje i deklarisanje količine robe netačno prijavljivanje i deklarisanje kvaliteta i vrste robe netačno prijavljivanje i deklarisanje porekla robe
Teži carinski prekršaji -
prenošenje skrivene robe preko carinskog prelaza neprijavljivanje robe koja se unosi u carinsko područje prenošenje robe van graničnog prelaza lažno prikazivanje privremeno iznete robe neunošenje potrebnih podataka o robi u manifest broda i vazduhoplova
Prekršaji u ovoj grupi su krijumčarenje, carinske utaje i carinske neurednosti učinilaca
50. PORESKI PREKRŠAJI Regulisani su Zakonom o osnovama poreskog sistema i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, kao i drugim podzakonskim aktima
-
-
objekt zaštite je porez, koji se definiše kao deo dohotka ili imovine koju država uzima od fizičkih i pravnih lica u cilju pokrivanja sopstvenih rashoda, ne obavljajući neku protivčinidbu za uzvrat. Naš poreski sistem predviđa više vrsta poreza: na dobit, na dohodak, na imovinu itd, od kojih je najznačajniji porez na promet. Porez na promet se javlja u 3 oblika: akcize(kojima se oporezuju zakonom tačno određene grupe proizvoda kao što su derivati nafte, alkohol i cigarete), porez na promet proizvoda i porez na promet usluga izvršioci mogu biti fizička i pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduztnici radnja izvršenja je najčešće nečinjenje posledica se ogleda u oštećenju državnih prihoda ili ugrožavanju poreskog sistema i finansijskih interesa države krivica – umišljaj i nehat kazna je novčana u rasponu između minimuma i maksimuma, kao i na osnovu srazmere sa pričinjenom štetom, vrednošću robe ili pribavljenom imovinskom koristi zaštitne mere su zabranja obavljanja određenih delatnosti i zabrana vršenja određenih poslova
Pojedinačni prekršaji -
-
nepodnošenje i neblagovremeno podnošenje poreske prijave prijavljivanje manjih iznosa poreza
23
51. SAOBRAĆAJNI PREKRŠAJI Štetne posledice koje proizilaze iz odvijanja saobraćaja obuhvataju smrtne povrede, telesne povrede i velike materijalne štete. Među uzroke negativnih efekata saobraćaja treba navesti i nagli porast prevoznih sredstava, nedovoljan broj adekvatnih saobraćajnica i tehnička neispravnost vozila. Treba navesti i subjektivne faktore, kao što su nepridržavanje sabraćajnih propisa, neposedovanje adekvatne opšte i saobraćajne kulture, fizička ili psihička nesposobnost za vožnju, alkoholisanost, drogiranost i agresivnost u vožnji. Radi otklanjanja negativnih uzroka objektivne prirode preduzima se niz mera tehničkog karaktera. Što se tiče uzroka subjektivne prirode, nepridržavanje saobraćajnih propisa je najčešći uzrok nezgoda u saobraćaju, pa se poseban akcenat stavlja na kaznenopravnu zaštitu s ciljem obezbeđenja poštovanja saobraćajnih propisa. Kaznenopravna zaštita obezbeđuje se propisima krivičnog, prekršajnog i privrednoprestupnog prava. Regulisano Zakonom o osnovama bezbednosti saobraćaja na javnim putevima
-
grupni zaštitni objekat je saobraćaj i opšta sigurnost ljudi i imovine radnja izvršenja može biti i činjenje i nečinjenje posledice se ogledaju u apstraktnoj opasnosti, a kod pojedinih prekršaja iz ove grupe se javlja i konretna opasnost i povreda izvršioci mogu biti svi prekršajni subjekti, odnosno fizička lica, pravna lica, odgovorna lica u pravnom licu i preduzetnici krivica – uglavnom se prekršaji ove grupe čine iz nehata ali to ne isključuje i mogućnost umišljajnog postupanja sankcije – novčana kazna i kazna zatvora, koja je za najteže prekršaje propisana i u najdužem trajanju od 60 dana. zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, a može se izreći uz kaznu ili opomenu, kao i samostalno. Pored ove predviđene su još dve posebne zaštitne mere koje se mogu izreći uz kaznu. To je, najpre, mera koja se sastoji u obavezi prisustvovanja predavanjima i prikazivanju filmova o posledicama koje proističu iz nepoštovanja ili nepoznavanja saobaćajnih propisa. A druga zaštitna mera je upućivanje učinioca prekršaja na proveru znanja saobraćajnih propisa, saobraćajnih znakova i veštine upravljanja motornim vozilom. Obe ove mere se mogu izreći zajedno sa zaštitnom merom zabrane upravljanja motornim vozilom
pojedinačni prekršaji iz ove grupe Saobraćani prekršaji su sistematizovani u lakše i teže i izvršene od raznih subjekata
PREKRŠAJNI POSTUPAK 52. POJAM, PREDMET I ZADATAK PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prekršajno procesno pravo se bavi utvrđivanjem materije prekršajnog postupka u kome treba da dođe do potpunog i istinitog rasvetljavanja i rešavanja prekršajne stvari i primene materijalnog prekršajnog prava na prekršajnu stvar
Prekršajna stvar je realni događaj koji svojim sadržajem i karakteristikama ukazuje na postojanje određenog prekršaja, kao i na određeno lice kao učinioca prekršaja. Realan događaj, dakle, postaje prekršajna stvar kad ispuni dva uslova: takav događaj mora da sadrži obeležja određenog prekršaja određeno lice mora biti njegov učinilac
Prekršajni postupak se definiše kao zakonom regulisano preduzimanje prekršajnoprocesnih radnji od strane prekršajno-procesnih subjekata, u cilju donošenja odluke nadležnog organa o prekršajnoj stvari, odgovornosti učinioca prekršaja, sankcijama,
24
troškovima, imovinskopravnim zahtevima i drugim procesnim odnosima koji su u vezi sa konkretnom prekršajnom stvari, a koji zahtevaju učešće i odluku nadležnog organa za vođenje prekršajnog postupka Vrste prekršajnih postupaka:
-
opšti za svaki redovan slučaj posebni među koje se svrstavaju postupak prema maloletnicima, postupak za naplatu novčane kazne na licu mesta i postupak za naknadu štete zbog neopravdanog kažnjavanja
Prekršajni postupak se zasniva na principima kao što su zakonitost, legitimnost, individualizacija, srazmernost, pravičnost, optužni princip, princip utvrđivanja istine, princip pomoći neukoj stranci, princip ekonomičnosti prekršajnog postupka, princip slobodne ocene dokaza, princip prava na odbranu, princip upotrebe jezika u prekršajnom postupku, princip dvostepenosti prekršajnog postupka, princip zabrane preinačenja na gore, princip naknade štete neopravdano zadržanom ili kažnjenom licu, princip pravne pomoći, princip javnosti ...
53. PRINCIP ZAKONITOSTI Princip zakonitosti znači da niko nevin ne bude kažnjen, a da se odgovornom učiniocu prekršaja izrekne prekršajna sankcija pod uslovima koje predviđaovaj zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.
54. OPTUŽNI PRINCIP Ovaj princip podrazumeva da se prekršajni postupak pokreće i vodi na osnovu zahteva ovlašćenog organa ili oštećenog. Ovlašćeni organ je javni tužilac, kao i drugi organ koji je prema Zakonu o prekršajima nadležan za podnošenje zahteva za pokretanje postupka i koji ima sva prava kao i javni tužilac, osim onih koja tužiocu pripadaju kao državnom organu.
55. PRINCIP UTVRĐIVANJA ISTINE Sud je dužan da istinito i potpuno utvrdi činjenice koje su važne za donošenje zakonite odluke i da sa jednakom pažnjom ispita i utvrdi kako činjenice koje terete okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist. Neistinito utvrđenje se ogleda u prikazivanju relevantnih činjenica drugačijim nego što jesu, a nepotpuno utvrđenje predstavlja izostavljanje nekih činjenica koje su značajne za donošenje zakonite odluke. Ovo načelo se smatra najvažnijim i pored toga što je materijalna istina relativna i subjektivna.
56. PRINCIP POMOĆI NEUKOJ STRANCI Stranka je u postupku subjekt koji je najčešće neuk, tj. koji nema dovoljno znanja da se koristi pravnim sredstvima u svoju korist. Iz te neukosti i neznanja mogu za njega proizaći određene negativne posledice, pa je zakonom stvorena obaveza suda da o tome vodi računa i stranku o tome poučava i upozorava. Neznanje i neukost okrivljenog ne smeju biti na štetu ostvarenja prava koja ima u prekršajnom postupku.
57. PRINCIP EKONOMIČNOSTI PREKRŠAJNOG POSTUPKA
25
Sud je dužan da sprovede postupak efikasno i bez odugovlačenja. Ovoj dužnosti suda odgovara pravo okrivljenog da u najkraćem mogućem vremenu bude izveden pred sud i da mu se sudi bez odlaganja. Pošto sud, odnosno nadležni organ uprave, treba da se prethodno dobro upozna sa predmetom prekršaja i napravi precizan plan vođenja postupka, ovaj princip ne sme da ide na štetu utvrđivanja materijalne istine i na štetu kvaliteta sudskih odluka.
58. PRINCIP SLOBODNE OCENE DOKAZA Sud ceni izvedene dokaze po svom slobodnom sudijskom uverenju. Slobodna ocena, takođe, pretpostavlja i da ovo pravo suda na ocenu postojanja ili nepostojanja činjenica nije vezano ni ograničeno posebnim formalnim dokazima određenim zakonom, po kojima bi svaki izvedeni dokaz imao svoju unapred utvrđenu vrednost (npr. dva istovetna svedočenja da znače dokazanost). Sud u oceni dokaza treba da se oslanja na znanje, inteligenciju, iskustvo, logiku i psihologiju, a kao sredstvo zaštite od samovolje treba da služi kontrola od strane višeg suda i stranaka. Sud je dužan da u obrazloženju odluke izloži kako je cenio izvedene dokaze i formirao unutrašnje uverenje. Zakon mu u tom smislu nalaže da odlučuje na osnovu svesne i brižljive ocene svakog dokaza posebno, svih dokaza zajedno i na osnovu rezultata celokupnog postupka.
59. PRINCIP PRAVA NA ODBRANU Okrivljeni po zakonu ima pravo na odbranu, odnosno pravo da se izjasni o činjenicama i dokazima koji mu idu korist. Ovome prethodi upućen uredan poziv okrivljenom i uredno primanje ovog poziva. Po odazivanju na poziv, okrivljeni se već na prvom ispitivanju mora obavestiti o prekršaju za koji se tereti i osnovama optužbe. Izostanak okrivljenog je moguć ako uredno pozvani okrivljeni ne dođe i ne opravda izostanak, ili u određenom roku ne da pismenu odbranu, a njegovo ispitivanje nije nužno za utvrđivanje činjenica koje su od važnosti za donošenje zakonite odluke. U slučaju da je prisustvo okrivljenog potrebno, a on se ne javi na uredno poslan poziv, sud ili nadležan organ uprave može narediti njegovo privođenje. Pravo na odbranu je jedno od najvažnijih građanskih prava utvrđenih u međunarodnim i unutršnjim aktima. Ono podrazumeva da se okrivljeni sam brani (materijalna odbrana) ili uz stručnu pomoć branioca koga sam izabere (formalna odbrana). Sud je dužan da o ovom pravu pouči okrivljenog prilikom prvog ispitivanja. 60. PRINCIP UPOTREBE JEZIKA Službeni jezik kod nas je srpski, latiničnog i ćiriličnog pisma, ekavskog i ijekavskog izgovora. Međutim, okrivljeni, svedoci i druga lica imaju pravo da upotrebljavaju svoj jezik, kao i pravo na usmeno prevođenje ako se radnja ili usmeni pretres ne vode na jeziku tog lica. Lice se može odreći prava na predođenje.
61. PRINCIP DVOSTEPENOSTI PREKRŠAJNOG POSTUPKA Princip dvostepenosti je prihvaćen u celokupnom kaznenom zakonodavstvu. Dvostepenost znači da se protiv odluka donetih u prvom stepenu može uložiti žalba. Dvostepenost se odnosi na odluke prekršajnih sudova i nadležnih organa uprave. Presude i rešenja postaju pravosnažni momentom donošenja konačne presude od strane drugostepenog organa, tj. Višeg prekršajnog suda, i na njegovu odluku nema više prava na ulaganje redovnog pravnog leka, odnosno žalbe.
26
62. PRINCIP ZABRANE PREINAČENJA NA GORE Ovaj princip je predviđen u korist okrivljenog i to za slučaj ulaganja žalbe kao redovnog pravnog leka i za slučaj zahteva za ponavljanje postupka kao vanrednog pravnog leka. Ovaj princip znači da okrivljeni ne može proći gore zato što se na odluku žalio ili tražio ponavljanje postupka. Ukoliko je žalbu uložio tužilac ovaj princip gubi na značaju.
63. PRINCIP NAKNADE ŠTETE NEOPRAVDANO ZADRŽANOM I KAŽNJENOM LICU Lice koje je bez osnova kažnjeno za prekršaj ili je bez osnova lišeno slobode, odnosno zadržano, ima pravo na naknadu pričinjene štete, kao i druga prava utvrđena zakonom (kao npr. priznavanje staža osiguranja). Neopravdano zadržanim smatra se lice koje je lišeno slobode, a nije pokrenut prekršajni postupak, a neopravdano kažnjenim licem se smatra lice koje je odlukom nadležnog organa osuđeno, a kasnije je povodom pravnog leka doneta oslobađajuća odluka. Za rešavanje pitanja naknade štete nadležno je Ministarstvo za poslove pravosuđa.
64. PRINCIP PRAVNE POMOĆI Organi za vođenje prekršajnog postupka dužni su da jedni drugima pružaju svu neophodnu pravnu pomoć u poslovima iz svoje nadležnosti. Ovu obavezu imaju i organi unutrašnjih poslova i drugi organi uprave, koji, takođe, imaju obavezu da izvrše naloge u poslovima iz svoje nadležnosti. Sa druge strane, sudovi su dužni da pružaju pravnu pomoć državnim i drugim organima dostavljanjem spisa, isprava i drugih podataka, osim u slučajevima kada se time ometa tok prekršajnog postupka.
65. PRINCIP JAVNOSTI Javnost prekršajnog postupka znači pravo stranaka i građana da budu obavešteni o toku prekršajnog postupka i radnjama koje se u njemu preduzimaju, neposredno ili putem sredstava obaveštenja. Javnost služi opštem interesu i interesu svakog pojedinog učesnika u postupku. Javnost rada se prvenstveno obezbeđuje: javnim održavanjem pretresa objavljivanjem odluka davanjem obaveštenja zainteresovanim licima o toku prekršajnog postupka upoznavanje javnosti o svom radu putem sredstava javnog informisanja Javnost rada se može u potpunosti ili delimično isključiti iz razloga: čuvanja tajne zaštite morala zaštite interesa maloletnika zaštite drugih posebnih interesa društvene zajednice
66. ORGANI ZA VOĐENJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
Prekršajni postupak obuhvata preduzimanje niza različitih prekršajno procesnih radnji od strane različitih i nadležnih prekršajno procesnih subjekata u cilju ostvarivanja
27
zadataka prekršajno procesnog prava, a koji se sastoje u pokretanju, vođenju i završetku prekršajnog postupka. Prekršajno procesni subjekti su fizička i pravna lica, domaća i strana, kao i dogovorna lica u pravnom licu. Svi oni moraju imati procesnu sposobnost.
Glavni subjekti su nosioci glavnih prekršajno procesnih funkcija i imaju interes da se prekršajni zadaci ostvare u celosti, a to su organi nadležni za pokretanje i vođenje prekršajnog postupka
Sporedni subjekti su nosioci sporednih funkcija i imaju posredan interes za rešavanje procesnih stvari, a to su oštećeni, svedoci, veštaci, tumači, prevodioci, stručna lica, punomoćnici, zakonski zastupnici, ovlašćena lica organa unutrašnjih poslova, organi unutrašnjih poslova, branioci idr.
Prekršajni postupak u prvom stepenu vode:
-
sudovi – u prvom stepenu suđenje obavlja sudija pojedinac organi uprave kao što je Komisija za devizne prekršaje, za postupak zbog deviznih prekršaja, a Komisija za carinske prekršaje postupak zbog carinskih prekršaja
Prekršajni postupak u drugom stepenu vodi Viši prekršajni sud, koji čini veće sastavljeno od troje sudija.
-
-
sudije imenuje i razrešava Vlada na predlog ministra pravde, na period od 8 godina uz postojanje opštih uslova: da je kandidat domaći državljanin, diplomirani pravnik, da ima položen odgovarajući stručni ispit i najmanje 3 godine iskustva na pravnim poslovima nakon diplomiranja. sudija se razrešava dužnosti: ako bude osuđen na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od najmanje 6 meseci ili ako bude osuđen na kažnjivo delo koje ga čini nepodobnim za vršenje funkcije, ako je zbog zdravstvenog stanja izgubio radnu sposobnost za vršenje sudijske funkcije, ako je došlo do smanjenja obima posla, ako se utvrdi da nesavesno i nestručno obavlja svoju funkciju, ako sam sudija to zatraži ili ako se steknu uslovi za penziju.
67. STVARNA NADLEŽNOST
Stvarna nadležnost prvostepenog prekršajnog suda je njegovo pravo i dužnost da u zakonito pokrenutom i sprovedenom postupku razjasni i razreši konkretnu prekršajnu stvar. U stvarnu nadležnost suda ulaze sve prekršajne stvari osim onih koje su u nadležnosti organa uprave na osnovu posebnih propisa. U stvarnu nadležnost Višeg prekršajnog suda spada: -
-
odlučivanje o žalbama na odluke prvostepenog prekršajnog suda odlučivanje o žalbama na odluke koje donose organi uprave u prvostepenom postupku odlučivanje o sukobu i prenošenju mesne nadležnosti sudova drugi poslovi određeni zakonom (kao što su pregledanje i praćenje rada sudova, pribavljanje od sudova podataka i izveštaja potrebnih za praćenje prekršajne prakse, primenu zakona i drugih propisa, idr)
68. MESNA NADLEŽNOST
28
Mesna nadležnost predstavlja pravo i dužnost nekog od stvarno nadležnih organa da razmatra i rešava prekršajnu stvar na osnovu određene teritorijalne veze koja postoji između organa i prekršaja, odnosno izvršioca prekršaja.
Redovna mesna nadležnost podrazumeva da se prekršajni postupak vodi pred mesno nadležnim organom za prekršaje Vanredna mesna nadležnost se primenjuje samo izuzetno Principi utvrđivanja mesne nadležnosti:
-
-
-
prema glavnom principu mesno je nadležan sud na čijem području je učinjen ili pokušan prekršaj. Kao mesto izvršenja određeno je mesto gde je učinilac radio ili bio dužan da radi, kao i mesto gde je nastupila posledica. Z apokušaj prekršaja se kažnjava samo kada je to propisano, a kao mesto pokušaja se uzima mesto gde je učinilac radio i gde je prema mišljenju učinioca posledica mogla nastupiti dopunski principi predviđeni Zakonom: ako je za prekršaj mesno nadležno više sudova, prvenstvo ima onaj koji je prvi započeo postupak, odnosno kome je podnet zahtev za pokretanje postupka mesna nadležnost za prekršaje učinjene od strane odgovornog lica u pravnom licu određuje se prema sedištu pravnog lica za prekršaje na domaćem brodu ili vazduhoplovu koje učini lice koje nije član posade broda ili vazduhoplova, mesno je nadležan sud na čijem se području nalazi domaća luka ili vazduhoplovno pristanište, a ukoliko je učinilac član posade onda matična luka, odnosno matično pristanište vazduhoplova. ako sud ne može da utvrdi mesto izvršenja prekršaja, mesno je nadležan sud na čijem području je prebivalište ili boravište okrivljenog, odnosno sedište pravnog lica ako je sve od gore navedenog nepoznato, mesno nadležan će biti sud na čijem području se učinilac uhvati, pronađe, odnosno sam prijavi
69. VANREDNE NADLEŽNOSTI I SUKOB NADLEŽNOSTI
Spajanje i razdvajanje prekršajnih postupaka se vrši iz razloga racionalnosti i efikasnosti, a posledica toga je vođenje jedinstvenog postupka i donošenje jedinstvene presude. Mogućnost za spajanje postupaka postoji kad sud nadležan za vođenje postupka protiv učinioca vodi i postupak protiv saučesnika. Izuzeci od vođenja jedinstvenog postupka Odgovornost pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu je samostalna, ali zbog niza praktičnih razloga po pravilu se protiv njih vodi jedinstveni prekršajni postupak. Od ovog pravila postoje izuzeci: ako se protiv odgovornog lica u pravnom licu ne može pokrenuti postupak (postupak se pokreće samo protiv pravnog lica), ako je pravno lice prestalo da postoji ili je isključena odgovornost pravnog lica za sve prekršaje (npr RS, državni organi, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave), onda će za taj prekršaj odgovarati samo odgovorno lice
Delegiranje nadležnosti je prenošenje mesne nadležnosti sa jednog, inače nadležnog suda, na drugi mesno nadležni sud. Delegiranje se može odnositi samo na mesnu, ne i na stvarnu nadležnost. O razlozima sprečenosti obaveštava se Viši prekršajni sud koji određuje drugi stvarno nadležni sud za suđenje. Rešavanje sukoba nadležnosti Obaveza suda je da po službenoj dužnosti vodi računa o svojoj stvarnoj i mesnoj nadležnosti i da se rešenjem oglasi nenadležnim, te predmet dostavi nadležnom organu po svojoj proceni. Ukoliko organ koji je dobio predmet sebe, takođe, smatra nenadležnim, neće se moći oglasiti
29
nenadležnim nego mora pokrenuti postupak za rešavanje sukoba nadležnosti pred Višim prekršajnim sudom. Sudovi su, pak, dužni da preduzmu one radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Sukob nadležnosti između sudova rešava Ustavni sud Srbije, a sukob nadležnosti između organa uprave se rešava po opštim pravilima za rešavanje sukova andležnosti tih organa.
70. IZUZEĆE Izuzeće je institut prekršajno-procesnog prava kojim se iz prekršajnog postupka odstranjuje sudija za prekršaje ili drugi učesnik postupka (zapisničar, tumač, veštak) zbog sumnje u njegovu nepristrasnost.
Osnovi obaveznog izuzeća su precizno određeni u Zakonu, i to su: da je oštećen prekršajem da mu je okrivljeni, njegov branilac ili zakonski zastupnik, odnosno oštećeni ili njegov zakonski zastupnik, bračni drug ili srodnik (u pravoj liniji neograničeno a u pobočnoj do četvrtog stepena srodstva, te po tazbinskom do drugog stepena srodstva) da je sa okrivljenim u odnosu staratelja/staranika, usvojitelja/usvojenika, hranitelja/hranjenika da je u istom predmetu kao službeno lice u ime ovlašćenog organa podneo zahtev za pokretanje postupka ili je učestvovao kao predstavnik okrivljenog pravnog lica, branioca okrivljenog, zakonskog zastupnika ili punomoćnika oštećenog, ili je saslušan kao svedok ili veštak da je u istom predmetu učestvovao u donošenju prvostepene presude.
Izuzeće u širem smislu se ne navode taksativno, već se ističe da će se sudija izuzeti ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost (kao što su različiti lični i imovinski odnosi: dužničko-poverilački odnosi, vereništvo, veliko prijateljstvo itd) U slučaju postojanja ovih uslova sudija je dužan da prekine rad na predmetu i obavesti predsednika suda koji će odrediti drugog sudiju, a ukoliko se radi o predsedniku suda on će sebi odrediti zamenika. Izuzeće mogu tražiti stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Stranke mogu podneti zahtev za izuzeće sve do donošenja presude, odnosno rešenja, dok se zahtev za izuzeće predsednika i sudije Višeg prekršajnog veća može podneti u žalbi na prvostepenu presudu. Stranka je dužna da navede razloge za izuzeće. Kad sudija sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzeće, mora odmah obustaviti rad na predmetu, te do donošenja rešenja može obavljati samo radnje za koje postoji opasnost od odlaganja. Ovo rešenje se primenjuje i na druge učesnike u postupku, a o izuzeću zapisničara, tumača i veštaka odlučuje sudija koji vodi prekršajni postupak. Kod rešavanja zahteva za izuzeće, osnovno pravilo je da o njemu odlučuje predsednik suda, a ako se zahteva izuzeće predsednika suda onda predsednik Višeg prekršajnog suda. Ako se zahteva izuzeće sudije Višeg prekršajnog suda rešenje donosi predsednik tog suda, a ako se, pak zahteva izuzeće predsednika Višeg prekršajnog suda rešenje donosi Vrhovni sud Srbije. Da bi se zahtev za izuzeće rešio potrebno je da se pribavi izjava lica čije se izuzeće traži.
71. OKRIVLJENI Okrivljeni je lice koje se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka izvodi pred sud ili organ uprave da bi se utvrdilo da li je to lice izvršilo prekršaj i da li je ono za
30
taj prekršaj odgovorno, te da li postoje uslovi da mu za taj prekršaj bude izrečena prekršajna sankcija predviđena zakonom Prava okrivljenog: -
pravo da podnosi dokaze, i stavlja predloge pravo da koristi pravna sredstva predviđena zakonom, a posebno pravo na materijalnu i formalnu odbranu. Odbranu okrivljenog obavljaju i sudija za prekršaje i drugi organi jer su utvrđujući materijalnu istinu dužni da ispituju i utvrđuju i činjenice koje mu idu u korist pravo okrivljenog na ispitivanje. Organ z aprekršaje može doneti rešenje bez prethodnog ispitivanja okrivljenog samo ukoliko se rešenje donosi u skraćenom postupku pravo da prilikom prvog ispitivanja bude upoznat sa prekršajnom stvari koja mu se stavlja na teret, kako bi mogao da ostvari pravo na odbranu, za koju mora da ima odgovarajuće vreme za pripremu formalni odbranu vrši advokat ili advokatski pripravnik. Okrivljeni daje advokatu punomoćje koje ovaj predaje sudu. Okrivljeni ima pravo da opozove punomoćje
Obaveze okrivljenog:
-
dužan je da se pojavi pred nadležnim organom, osim u izuzetnim situacijama koje su zakonom propisane. Prisustvo okrivljenog se može obezbediti i prinudnim putem dužan je da obavesti nadležni organ o svakoj promeni prebivališta, boravišta i adrese
Ukoliko se kao okrivljeni pojavi pravno lice, ono u prekršajnom postupku učestvuje preko predstavnika. Predstavnik pravnog lica je lice koje je ovlašćeno da predstavlja pravno lice na osnovu zakona, akta nadležnog državnog organa, statuta ili drugog opšteg akta. Pravno lice u jednom postupku može imati samo jednog predstavnika. Predstavnik lica ne može biti lice koje je u istoj stvari pozvano kao svedok, odgovorno lice protiv koga se vodi postupak za isti prekršaj i lice koje ističe da je postupalo na osnovu naređenja drugog odgovornog lica ili organa upravljanja.
72. OŠTEĆENI Oštećeni je fizičko ili pravno lice čije je neko lično ili imovinsko pravo povređeno ili ugroženo prekršajem. Prava oštećenog: -
podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, u kojem navodi identitet učinioca prekršaja, kao i činjenice i osnove iz kojih proizilazi da je neko lice učinilo prekršaj podnošenje dokaza, stavljanje predloga i isticanje imovinsko-pravnih zahteva za naknadu štete ili povraćaj stvari ulaganje žalbe na presudu, odnosno rešenje
Prekršaj može biti povezan sa imovinsko-pravnim zahtevom, u kom slučaju se u jedinstvenom postupku rešavaju i prekršajna stvar i pitanje naknade štete pričinjene prekršajem. Oštećeni u postupku može imati zakonskog zastupnika ili punomoćnika. Zakonski zastupnik se pojavljuje kada je oštećeni maloletno lice ili lice lišeno poslovne sposobnosti.
73. JAVNI TUŽILAC I OSTALI ORGANI OVLAŠĆENI NA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA Javni tužilac je stranka u prekršajnom postupku ali i poseban upravno-pravosudni državni organ kome pripadaju određena prava i dužnosti:
31
-
preduzima mere radi otkrivanja, pronalažnjenja i pribavljanja potrebnih dokaza za gonjenje učinilaca prekršaja i uspešno vođenje prekršajnog postupka podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, žalbu ili vanredna pravna sredstva protiv odluka suda, odnosno organa uprave preduzima druge radnje na koje je ovlašćen Zakonom o prekršajima i posebnim propisima
Poredjavnog tužioca za pokretanje postupka su nadležni i oštećeni i drugi ovlašćeni organ: -
ako je javni tužilac podneo zahtev za pokretanje postupka on je u tom postupku stvarno nadležan isto važi i ukoliko je prvi od navedenih subjekata podneo zahtev za pokretanje postupka, po principu prvenstva međutim, ukoliko javni tužilac odustane od zahteva za pokretanje postupka, postupak se nastavlja po zahtevu nekog od navedenih subjekata koji je podneo zahtev posle javnog tužioca, o svom odustanku javni tužilac je dužan da u roku od 8 dana obavesti oštećenog ili drugo ovlašćeno lice, da bi oni mogli podneti zahtev ukoliko to već nisu učinili.
74. PODNESCI U PREKRŠAJNOM POSTUPKU Podnesci (zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, predlozi, pravni lekovi i druge izjave) su saopštenja kojima su stranke i druga ovlašćenja lica obraćaju organima koji su nadležni za vođenje prekršajnog postupka podnose se u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik moraju biti jasni i razumljivi – ako je podnesak neuredan, podnosioc ga mora dopuniti ili ispraviti u određenom roku, ne dužem od 15 dana moraju sadržavati sve okolnosti potrebne da bi se po njima moglo postupati Ako je podnesak u pisanoj formi on se predaje neposredno organu kome je naslovljen ili se šalje putem pošte. Ako su obaveštenja kratka i hitna mogu se dati telefaksom, teleksom, telefonom, elektronskom poštom ili na drugi odgovarajući način, a službenik koji je na ovaj način primio obaveštenje dužan je da načini zabelešku i priloži je u spis predmeta.
75. ZAPISNICI U PREKRŠAJNOM POSTUPKU Zapisnik je pismeno beleženje prekršajno-procesne radnje koja je preduzeta od strane organa nadležnog za vođenje prekršajnog postupka Kako bi se sačuvala autentičnost obavljenje prekršajno-procesne radnje, Zakonom je predviđena obaveza nadležnog organa koji vodi postupak da o svakoj preduzetoj radnji u toku postupka sastavi zapisnik neposredno i istovremeno sa obavljanjem radnje, a ako to nije moguće onda neposredno nakon obavljanja radnje. Zapisnik piše zapisničar, i to tako što mu lice koje preduzima radnju glasno govori šta da zapiše. U zapisnik se unosi mesto i vreme vršenja radnje, imena prisutnih lica i u kom svojstvu su ta lica prisutna, naznačenje prekršajne stvari po kojoj se ta radnja preduzima, te ostale bitne podatke o toku i sadržini preduzete radnje. Pitanja se ne unose u zapisnik osim ako je potrebno da se bolje razume odgovor ispitanika. Ako su prilikom preduzimanja neke procesne radnje oduzeti predmeti ili spisi to se obavezno navodi u zapisniku uz naznačenje gde se te stvari nalaze ukoliko nisu prikljucene zapisniku. Zapisnik se mora voditi uredno i ne sme se ništa brisati, dodavati, menjati. U slučaju precrtavanja ta mesta moraju ostati čitka, a dopune, izmene, ispravke se unose na kraj zapisnika i moraju biti overeni od lica koja potpisuju zapisnik.
32
Zapisnik potpisuje ispitano, odnosno saslušano lice. Ako zapisnik ima više stranica, svaka stranica se potpisuje. Nepismeno lice daje otisak kažiprsta desne ruke ili nekog drugog prsta ukoliko nije moguće uzeti otisak kažiprsta desne ruke, u kom slučaju se u zapisnik navodi koji je to prst. Na kraju zapisnik potpisuju sudija i zapisničar.
76. ROKOVI I VRAĆANJE U PREĐAŠNJE STANJE Rok je određeni razmak vremena u kome se procesna radnja mora, treba ili ne sme preduzeti. Rokovi mogu biti:
-
zakonski (čije je trajanje određeno zakonom i ne mogu se menjati) i rokovi organa za vođenje prekršajnog postupka (koje određuje nadležni organ postupka) prema posledicama koje nastupaju usled propuštanja: prekluzivni (oni čije propuštanje dovodi do gubitka prava na preduzimanje određene procesne radnje) i instruktivni (čijim propuštanjem ne dolazi do gubitka prava) rokovi mogu biti vezani za materijalno pravo (rok zastarelosti) ili procesno (rok za žalbu)
Rokovi se računaju na sate, dane, mesece i godine. Sat ili dan dostavljanja ili saopštenja izjave ne uračunava se u rok. Rok počinje teći narednog sata ili dana. Rokovi određeni mesecima ili godinama završavaju se protekom onog dana poslednjeg meseca, odnosno godine koji po svom broju dogovaraju danu kada je rok počeo. Ako poslednji dan pada u dane državnog praznika, nedelju ili neki drugi dan kad državni organ ne radi, rok ističe protekom prvog radnog dana.
Povraćaj u pređašnje stanje (restitutio in integrum) je institut prekršajnog postupka kojim se otklanjaju štetne posledice koje nastupaju propuštanjem roka od strane određenog procesnog subjekta zbog razloga koji se ne mogu uračunati u njegovu krivicu. Te štetne posledice se sastoje u gubljenju prava čije ostvarenje je vezano za rok Uslovi za primenu povraćaja u pređačnje stanje: -
-
povraćaj u pređašnje stanje je moguć ukoliko iz opravdanih razloga dođe do propuštanja roka za žalbu. Zakon ne navodi koji su to razlozi, već je to faktičko pitanje koje ceni sud u svakom konkretnom slučaju pravo na povraćaj u pređašnje stanje pripada samo okrivljenom i to ako u roku od 8 dana od prestanka uzroka zbog koga je propustio rok, podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje i istovremeno sa molbom preda i žalbu. Protekom mesec dana od dana propuštanja roka nastaje apsolutna zastarelost i nemogućnost povraćaja u pređašnje stanje
Molba za povraćaj se predaje nadležnom organu koji je doneo prvostepenu odluku, ali molba ne zadržava izvršenje odluke. Protiv rešenja o dozvoli vraćanja u pređašnje stanje nije dozvoljena žalba, ali je ona dozvoljena protiv rešenja kojim se povraćaj u pređašnje stanje ne dozvoljava. Ako Viši prekršajni sud dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, istom presudom će odlučiti i o žalbi protiv prvostepene odluke.
77. TROŠKOVI PREKRŠAJNOG POSTUPKA Troškovi su izdaci učinjeni radi vođenja prekršajnog postupka od njegovog početka do završetka, i tu spadaju: troškovi za svedoke, veštake, tumače, troškovi uviđaja, podvozni troškovi okrivljenog, izdaci za dovođenje okrivljenog, podvozni i putni
33
troškovi službenih lica, nužni izdaci oštećenog, odnosno njegovog zakonskog zastupnika i nagrada i nužni izdaci njegovog punomoćnika, nagrada i nužni izdaci branioca i troškovi prevođenja. Troškove će snositi lice koje je kažnjeno za prekršaj, a ako je postupak obustavljen, troškove snosi sud ili organ uprave koji je vodio postupak. Izuzetak je ako je do obustavljana postupka došlo zbog lažnog zahteva oštećenog ili zbog odustanka oštećenog od podnetog zahteva. U ovom slučaju troškove snosi oštećeni. O troškovima se odlučuje u presudi, gde se navodi ko snosi troškove, u kom iznosu i u kom roku je dužan da ih plati, a taj rok ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana od pravosnažnosti odluke. Zakonom su predviđeni slučajevi oslobađanja okrivljenog lica od troškova, i to ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koja je on dužan po zakonu da izdržava. Troškovi za svedoke, veštake i tumače, kao i troškovi uviđaja se isplaćuju unapred iz sredstava suda, odnosno organa uprave, a naplaćuju se kasnije od lica koje je dužno da nadoknadi troškove postupka.
78. IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV Izvršenjem prekršaja mogu da se ostvare i obeležja građansko-pravnog delikta, koja se prvenstveno ogledaju u šteti. O imovinsko-pravnom zahtevu može da odlučuje samo sud, i to na zahtev oštećenog ili drugog ovlašćenog lica, po pravilu u prekršajnom postupku, osim u slučajevima kada bi se postupak znatno odugovlačio, kada se sa zahtevom ide na parnični postupak. Predmet ovog zahteva može biti naknada štete ili povraćaj u pređašnje stanje. -
ako dokazi izvedeni u prekršajnom postupku ne pružaju dovoljno osnova za uvažavanje zahteva u celosti ili delimično, sud će uputiti ovlašćeno lice da zahtev rešava u parnici kada je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka odbačen ili je prekršajni postupak obustavljen, ovlašćeno lice se upućuje na parnicu
Ovlašćeno lice ima pravo na žalbu ako nije zadovoljno rešenjem. Ako sud usvoji zahtev, u presudi određuje i rok za naknadu štete odnosno povraćaj u pređašnje stanje, koji ne može biti duži od 15 ni kraći od 30 dana od dana pravosnažnosti presude.
79. DONOŠENJE I SAOPŠTAVANJE ODLUKA
Donošenje odluka odluke se donose u formi presude, rešenja, naredbe, zaključka i zabeleške, pri čemu je za donošenje presude nadležan samo sud odluke Višeg prekršajnog suda donose se apsolutnom većinom glasova članova veća, nakon obavljenog usmenog većanja i glasanja. Sva pitanja moraju da se svestrano i potpuno razmotre, i o tome se stara predsednik veća, koji poslednji glasa, ne bi li svojim glasom uticao na ostale članove. Član veća koji je glasao da se prekršajni postupak obustavi i ostao u manjini, nema obavezu da glasa o kazni, pa ako to pravo iskoristi smatra se da je glasao za najpovoljnije rešenje. Većanje i glasanje nije javno i mogu mu prisustvovati samo članovi veća i zapisničar o većanju i glasanju se vodi zapisnik koji sadrži tok glasanja i odluku koja je doneta. Zapisnik potpisuju svi članovi veća i zapisničar i zatvara se u poseban omot. Ovaj zapisnik može da gleda samo viši sud kad rešava o pravnom leku, u kom slučaju ga nakon razmatranja ponovo zatvara u poseban omot na kome je naznačeno da je zapisnik razgledan
Saopštavanje odluka
34
sve odluke se po pravilu saopštavaju odmah nakon donošenja odluke se saopštavaju usmeno licima koja su prisutna. Usmeno saopštenje odluke beleži se u zapisniku ili spisu, a lice kome je odluka saopštena potvrđuje to potpisom licima koja su odsutna dostavlja se overen prepis odluke. Na overeni prepis odluke ima pravo i lice kojem je odluka usmeno saopštena, i to najkasnije u roku od 8 dana od usmenog saopštenja
80. PRETHODNI PREKRŠAJNI POSTUPAK Prekršajni postupak sledi nakon prethodnog prekršajnog postupka, koji podrazumeva otkrivanje i prijavljivanje prekršaja i njegovog učinioca, a obuhvata sve radnje koje se preduzimaju od momenta saznanja da je učinjen prekršaj do podnošenja zahteva za pokretanje postupka
Prethodni prekršajni postupak se sastoji u izvršavanju raznih delatnosti i zadataka od strane ovlašćenih lica nadležnog organa za vršenje nadzora u sprovođenju zakonitosti, a radi obezbeđenja uslova za odvijanje normalnog života i očuvanje bezbednosti ljudi i imovine, kao i za obezbeđenje nesmetanog odvijanja privrednih, finansijskih i drugih aktivnosti. Ove radnje su regulisane Zakonom o unutrašnjim poslovima, kao i pravilnikom o načinu vršenja poslova Službe javne bezbednosti. -
organi unutrašnjih poslova podnose prekršajne prijave nadležnom državnom organu kada postoji osnovana sumnja da je učinjen prekršaj organi unutrašnjih poslova preduzimaju odgovarajuće mere da se pronađe, uhvati i zadrži učinilac prekršaja preduzimaju odgovarajuće mere radi otkrivanja i obezbeđenja tragova i predmeta koji mogu poslužiti kao dokaz prikupljaju sva potrebna obaveštenja koja bi mogla doprineti uspešnom vođenju postupka organi unutrašnjih poslova ovlašćeni su da i nakon podnošenja zahteva za pokretanje postupka nastave sa ovim radnjama, te da dostave podatke i dokaze do kojih su naknadno došli organi unutrašnjih poslova mogu da izvrše uviđaj, kriminalističko veštačenje, pretresanje prostorija i lica, zadržavanje i privođenje lica, privremeno oduzimanje predmeta, ali ne mogu da ispituju okrivljenog i saslušavaju svedoke, jer je to u nadležnosti organa za prekršaje.
Organi unutrašnjih poslova mogu da zadrže lice najduže 24h, s tim što su dužni da zadržano lice obaveste o razlozima zadržavanja i da ga upoznaju sa njegovim pravima, te da obaveste porodicu. O zadržavanju se odmah donosi rešenje, a sa zadržanim licem se može obaviti informativan razgovor samo o okolnostima koje su vezane za razlog zadržavanja. Forma prekršajne prijave nije ustanovljena zakonom već praksom ovlašćenih organa. Ova prijava treba da bude uredna, temeljna i jasna, te da sadrži sledeće podatke: -
naziv organa koji podnosi prijavu sa označavanjem vremena, mesta i broja registracije naziv organa kojem se prijava podnosi podatke o učiniocu prekršaja propis o prekršaju opis radnej prekršaja, vreme i mesto izvršenja dokazi koji potvrđuju izvršenje prekršaja
Prekršajnu prijavu može da podnese svaki građanin ukoliko sazna da je izvršen prekršaj.
81. POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA
35
Prekršajni postupak pred prvostepenim republičkim organom za vođenje postupka pokreće se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka koji ima sve karakteristike optužnog akta koji se podnosi u krivičnom postupku. Zahtev može da podnese:
-
ovlašćeni organ: organi uprave, ovlašćeni inpektori, javni tužilac i drugi organi i organizacije koji vrše javna ovlašćenja a u čijoj je nadležnosti neposredno izvršenje ili nadzor nad izvršenjem propisa u kojima su prekršaji predviđeni (npr. organ unutrašnjih poslova) oštećeni
Kao najčešći podnosioci zahteva javljaju se organ unutrašnjih poslova i oštećeni:
-
organ unutrašnjih poslova podnosi zahtev neposredno ili nakon prijema prekršajne prijave. oštećeni može da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, u kom slučaju ima položaj stranke u postupku, ili može da podnese prekršajnu prijavu nadležnom javnom tužiocu, u kom slučaju se tužilac javlja kao stranka u postupku. Javni tužilac je dužan da u roku od 8 dana obavesti oštećenog da li je pokrenuo postupak. Ako javni tužilac u toku postupka odustane od zahteva, gonjenje može preuzeti oštećeni, koji može ostati pri zahtevu ili ga izmeniti.
Zahtev mora da bude u pisanoj formi i da sadrži predviđene elemente: -
naziv podnosioca zahteva, njegovu adresu naziv suda ili organa uprave kome se podnosi zahtev osnovne podatke o okrivljenom: ime i prezime, mesto i datum rođenja, JMBG (osim ako zahtev podnosi fizičko lice kao oštećeni), zanimanje, prebivalište, državljanstvo itd činjenični opis radnje iz koje proizilazi pravno obečežje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja propis o prekršaju koji treba primeniti (osim ako zahtev podnosi fizičko lice kao oštećeni) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje imena svedoka koje treba saslušati, spisa koje treba pročitati, predmeta koji služe kao dokaz potpis i pečat podnosioca zahteva
Zahtev se podnosi u onolikom broju primeraka koliko ima oštećenih, plus jedan primerak za organ nadležan da vodi postupak. Ukoliko zahtev ne sadrži potrebne elemente ili nije dostavljen u potrebnom broju primeraka, od podnosioca se traži da nedostatke ispravi i primerke dostavi u roku koji ne može biti duži od 15 dana, u protivnom će se zahtev odbaciti.
82. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA POKRETANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA Nadležni sud, odnosno organ uprave ispituje da li postoje uslovi za pokretanje prekršajnog postupka. Ukoliko utvrdi da takvi uslovi ne postoje doneće rešenje kojim se zahtev za pokretanje postupka odbacuje. Situacije kad ne postoje uslovi za pokretanje postupka su precizno navedene u Zakonu: -
kada radnja opisana u zahtevu nije prekršaj kad sud nije stvarno nadležan za vođenje prekršajnog postupka kad postoje osnovi koji isključuju krivicu ili odgovornost za prekršaj kad je nastupila zastarelost za pokretanje postupka kad je zahtev podneo neovlašćen organ odnosno neovlašćeno lice kad postoje drugi zakonski razlozi zbog kojih se postupak ne može pokrenuti
Rešenje o odbacivanju zahteva se dostavlja podnosiocu zahteva, koji ima pravo žalbe u roku od 8 dana, a oštećeni se upućuje da imovinsko-pravni zahtev ostvari u parnici. Ukoliko sud, odnosno organ uprave, utvrdi da postoje uslovi za pokretanje postupka donosi rešenje, odnosno zaključak o pokretanju prekršajnog postupka. U rešenju se označava lice protiv koga se pokreće
36
postupak i pravna kvalifikacija prekršaja. Ukoliko je prekršajni postupak pokrenut protiv više lica, ili za više prekršaja, u rešenju se navode sva lica i sve pravne kvalifikacije prekršaja. Prekršajni postupak se vodi protiv onog lica, i za onaj prekršaj na koji se odnosi rešenje, odnosno zaključak.
83. POZIVANJE OKRIVLJENOG Okrivljeni se poziva pismenim pozivom od strane prvostepenog organa. U pozivu će se naznačiti da li okrivljeni mora lično da prisustvuje radi ispitivanja ili može svoju odbranu dati pismeno. Način odbrane određuje sud u zavisnosti od težine prekršaja, njegove složenosti, dokaza i drugih bitnih okolnosti. Ovaj pismeni poziv može da sadrži i određena upozorenja, kao na primer da će okrivljeni u slučaju neodazivanja biti doveden. Ako, pak, za utvrđivanje činjeničnog stanja nije potrebno prisustvo okrivljenog, sud će ga u pozivu upozoriti sa će odluka biti donesena bez njegovog prisustva. Ovaj zatvoreni pismeni poziv mora da ima određenu sadržinu. Svaki poziv mora da sadrži naziv suda, lično ime okrivljenog, naziv prekršaja za koji se tereti, mesto i vreme gde okrivljeni treba da dođe, naznačenje da se poziva u svojstvu okrivljenog, službeni pečat i potpis sudije. Uz prvi poziv se okrivljenom dostavlja i zahtev za pokretanje postupka, i on se poučava da može uzeti branioca koji može prisustvovati ispitivanju.
84. DOVOĐENJE OKRIVLJENOG Ukoliko je prisustvo okrivljenog neophodno, a on se nije odazvao na poziv i ukoliko ovaj svoj izostanak nije opravdao, sud može narediti njegovo dovođenje. Da bi se dovođenje moglo narediti neophodno je da je okrivljeni prethodno u pozivu upozoren da može biti prinudno doveden. Organ uprave ne može narediti dovođenje, ali može zatražiti od suda da to naredi. Naredba za dovođenje mora biti u pismenoj formi, i mora da sadrži: lično ime okrivljenog, razloge dovođenja, službeni pečat i potpis sudije koji naređuje dovođenje. Dovođenje izvršava policijski službenik, koji predaje okrivljenom naredbu, i poziva ga da pođe s njim. Prinuda se primenjuje samo ako okrivljeni odbija izvršenje, a troškove dovođenja snosi dovedeno lice.
85. POLICIJSKO PRIVOĐENJE I POLICIJSKO ZADRŽAVANJE
Policijsko privođenje
Ovlašćeni policijski službenik može i bez naredbe sudije privesti lice zatečeno u vršenju prekršaja ukoliko: - se identitet tog lica ne može utvrditi ili postoji potreba za proverom identiteta - ako lice nema prebivalište ili boravište, te odlaskom u inostranstvo može izbeći odgovornost za prekršaj - ukoliko se lice na taj način sprečava da nastavi vršenje prekršaja
Policijsko zadržavanje
Ukoliko učinilac prekršaja bude zatečen u vršenju prekršaja i postoji osnovana sumnja da će pobeći ili opasnost da će nastaviti da vrši prekršaje, policijski službenik ima ovlašćenje da ga zadrži najduže 24h. Tada se policijsko privođenje pretvara u policijsko zadržavanje o kome je policijski službenik dužan da bez odlaganja obavesti lice po izboru zadržanog lica, ili diplomatsko-konzularnog predstavnika ukoliko se radi o stranom državljaninu, odnosno predstavnika odgovarajuće međunarodne organizacije ako je u pitanju izbeglica ili lice bez državljanstva.
37
86. ZADRŽAVANJE OKRIVLJENOG I ZADRŽAVANJE PUTNE ISPRAVE
Zadržavanje okrivljenog
Zakonom o prekršajima nije predviđen pritvor, već zadržavanje okrivljenog u slučajevima: - kada se ne može odrediti identitet ili njegovo prebivalište ili boravište, a postoji osnovana sumnja da će pobeći - ako bi odlaskom u inostranstvo mogao izbećiodgovornost za prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora - ako je zatečen u izvršenju prekršaja a zadršavanje je neophodno kako bi se sprečio od daljeg vršenja prekršaja Zadržavanje određuje sudija koji vodi prekršajni postupak naredbom u kojoj je naveden osnov zadržavanja. Zadržavanje ne može biti duže od 24h. Kao posebna mera predviđeno je zadržavanje lica pod dejstvom alkohola ili drugih omamljujućih sredstava. Lice koje je zatečeno u vršenju prekršaja može se zadržati po naredbi suda ili ovlašćenog policijskog službenika ukoliko je izvesno da će nastaviti sa vršenjem prekršaja. U zakonu je predviđeno obavezno zadržavanje: -
vozača motornog vozila koji ima najmanje 1,2 g/kg alkohola u krvi ili je pod uticajem drugih omamljujućih sredstava te ukoliko učinilac odbije da se podvrgne ispitivanju o prisustvu alkohola zadržavanje u ovom slučaju traje do otrežnjenja, ali ne duže od 12 sati
Zadržavanje putne isprave
Sud može po svom ovlašćenju, ili na zahtev organa uprave, da zadrži putnu ispravu okrivljenog koji ima boravište u inostrantsvu sve do izvršenja presude ukoliko postoji osnovana sumnja da bi lice moglo da osujeti izvršenje presude odlaskom sa teritorije Republike Srbije. Sud izdaje potvrdu o zadržavanju putne isprave.
87. JEMSTVO
Jemstvo je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog imovinskog karaktera, koju određuje sud po svojoj oceni ili na zahtev organa uprave. Jemstvo mora da glasi na određeni novčani iznos, koji se sastoji do polaganja gotovog novca, hartija od vrednosti, dragocenosti ili drugih pokretnih stvari veće vrednosti koje se lako mogu unovčiti i čuvati, kao i u ličnoj obavezi jednog ili više građana da će u slučaju bektsva platiti utvrđeni iznos jemstva
-
Jemstvo se određuje za lice koje nema stalno prebivalište u našoj zemlji, kao i u slučajevima kada postoji opasnost da bi okrivljeni mogao pobeći i izbeći odgovornost za prekršaj. Jemstvo se može odrediti samo pošto je okrivljeni ispitan i ako je dao svoj pristanak. Sud koji odredi jemstvo mora od okrivljenog tražiti da odredi svog punomoćnika. Visinu jemstva određuje sudija koji vodi prekršajni postupak u skladu sa težinom prekršaja, visinom pričinjene štete, ličnim i porodičnim prilikama i imovinskim stanjem okrivljenog. Visina jemstva može biti u iznosu do najviše novčane kazne propisane za prekršaj zbog koga se vodi prekršajni postupak, a ako se protiv okrivljenog vodi postupak zbog više prekršaja, onda do visine kazne koja se može izreći za sticaj prekršaja.
38
-
Ukoliko je prekršaj učinilo lice koje nema prebivalište u RS, a želi da napusti naču zemlju pre pravosnažnosti sudske odluke, visina jemstva se u tom slučaju određuje u iznosu do najviše novčane kazne za konkretni prekršaj uvećane za iznos istaknut u imovinsko-pravnom zahtevu oštećenog. Jemstvo može da:
-
propadne – ako okrivljeni pobegne ili napusti teritoriju RS prestane – položeno jemstvo će prestati i vratiti se davaocu u slučaju obustave postupka posluži kao garancija za ispunjenje obaveza ili izvršenje kazne – u slučaju da kažnjeni učinilac ne plati štetu ili troškove prekršajnog postupka. Ukoliko položeni iznos nije dovoljan za pokrivanje svih troškova, prvenstveno će se naplatiti šteta
88. SASLUŠANJE OKRIVLJENOG Prekršajni postupak se vodi da bi se utvrdilo da li je okrivljeni učinio prekršaj i da li je odgovoran za njega, tako da je saslušanje okrivljenog jedno od najvažnijih dokaznih sredstava. Saslušanje okrivljenog je istovremeno i njegova odbrana. Forma saslušanja je po pravilu usmena. Sud je dužan da prilikom prvog ispitivanja okrivljenog pouči o pravu da ima branioca koji prisustvuje njegovom saslušanju. Međutim, okrivljeni može biti saslušan i bez branioca ukoliko se branilac ne pojavio iako je obavešten, ili ukoliko okrivljeni nije obezbedio branioca. Ukoliko okrivljeni nije bio poučen o pravu na branioca ili o pravu da bude saslušan u prisutvu branioca, na njegovoj izjavi se ne može zasnivati odluka. Kad se okrivljeni prvi put saslušava pitaće se za lično ime, nadimak, ime jednog od roditelja, mesto i datum rođenja, državljanstvo, zanimanje, adresu, porodične prilike, stepen stručne spreme, da li je služio vojsku, da li je osuđivan ili prekršajno kažnjavan i za šta, da li se protiv njega vodi krivični ili prekršajni postupak i za koje delo, a ako je maloletan, i ko mu je zakonski zastupnik. Okrivljenom se saopštava za šta se okrivljuje i poziva se da navede sve što ima u svoju odbranu. Okrivljenom se mora omogućiti da iznese sve što ima u svoju odbranu. Nakon toga mu se postavljaju pitanja kako bi se otklonile nejasnoće ili protivrečnosti i popunile praznine. Prilikom saslušanja okrivljenog isključena je svaka sila, pretnja, obmana, obećanje, iznuda u cilju da se dođe do izjave. Na izjavi ili priznanju pribavljenom na ovaj način se ne može zasnivati odluka. Saslušanje može biti obavljeno i pred organom koji ne vodi prekršajni postupak ukoliko okrivljeni ima prebivalište ili boravište van područja suda, odnosno organa uprave. U slučaju da se iskazi svedoka i saokrivljenih ne slažu sa iskazom okrivljenog, moguće je suočavanje, pri čemu se tok suočenja i izjave unose u zapisnik. Ispitivanje može biti obavljeno i preko tumača ili na drugi poseban način, npr. gluvom licu će se pitanja postaviti pismeno, nemi će se pozvati da pismeno odgovore itd.
89. SASLUŠANJE SVEDOKA Svedočenje je dokazno sredstvo kojim se dolazi do iskaza svedoka koji služi kao dokaz u prekršajnom postupku. Svedok je fizičko lice kome su poznate određene činjenice koje su od značaja za postupak i povodom kojih se poziva da da svoj iskaz. Za svojstvo svedoka je bitno da lice ima sposobnost da uočava činjenice i da ih reprodukuje. Osnovni kriterijum za razlikovanje svedoka je način saznavanja činjenica, pri čemu svedoci koji su neposredno (svojim opažanjem) saznali neku činjenicu imaju status pravih svedoka. Svedoci koji su bitne činjenice o prekršajnoj stvari saznali posredno, tako što im ih je neko drugi ispričao, imaju status svedoka po čuvenju.
39
Saslušanje svedoka se sastoji iz nekoliko faza:
-
-
pozivanje svedoka se vrši dostavljanjem pismenog poziva, u kome se obavezno navodi lično ime i zanimanje svedoka, vreme i mesto dolaska, prekršajni predmet, naznaka da se poziva u svojstvu svedoka i upozorenje o posledicama koje mogu da nastupe u slučaju neodazivanja. Lica koja se iz nekih razloga (bolesti, starosti) ne mogu odazvati pozivu, mogu biti saslušana u stanu gde žive. Pozivanje maloletnih lica koja nisu navršila 16 godina se vrši preko zakonskog zastupnika. odazivanje pozivu, u protivnom može biti prinudno doveden i novčano kažnjen ukoliko ne opravda svoj izostanak davanje iskaza o činjenicama koje su mu poznate, pred prvostepenim prekršajnim organom, osim u slučaju kada ima prebivalište van područja organa koji vodi postupak, i u kom slučaju se saslušanje može obaviti pred drugim organom na čijem području svedok ima prebivalište ili boravište. Svedoci se ispituju bez prisustva drugih svedoka. Dužni su da govore istinu, davanje lažnog iskaza je krivično delo. Svedok se pita za lično ime, ime oca, godine starosti, mesto rođenja i prebivališta, zanimanje i njegov odnos sa okrivljenim i oštećenim. Nakon utvrđenog identiteta svedok se poziva da iznese sve što mu je poznato o prekršajnoj stvari, a potom mu se radi dopune i razjašnjenja postavljaju pitanja. Svedok se uvek mora pitati odakle mu je poznato ono o čemu je svedočio.
Zabrana svedočenja se primenjuje na lice koje bi svojim iskazom povredilo dužnost čuvanja službene ili vojne tajne (dok ga nadležni organ ne oslobodi te dužnosti) i branilac okrivljenog o onome što mu je okrivljeni kao svom braniocu rekao (osim ako sam okrivljeni to zahteva) Oslobođenje od dužnosti svedočenja se odnosi na bračnog druga, srodnike u pravoj liniji, u pobočnoj do trećeg stepena, srodnici po tazbini do drugog stepena, usvojenik i usvojitelj, kao i verski ispovednik o onome što mu je okrivljeni ispovedio. Sud je dužan da ova lica upozori da ne moraju svedočiti. Uskraćivanje davanje odgovora na pojedina pitanja je moguće ukoliko bi svedok time sebe ili svog bliskog srodnika izložio teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. Kazne: novčana kazna za neodazivanje na poziv ili neopravdano udaljavanje sa mesta gde svedok treba da bude saslušan, za odbijanje davanja iskaza, kao i za troškove koji su izazvani ovakvim ponašanjem. U slučaju neplaćanja novčana kazna i troškovi se naplaćuju prinudnim putem.
90. UVIĐAJ
Uviđaj je dokazno sredstvo koje se sastoji u neposrednom i čulnom opažanju činjenica koje su vezane za rešavanje prekršajne stvari, od strane nadležnih organa za prekršaje ili drugog nadležnog organa, sa ciljem da se prikupe materijalni dokazi o važnim činjenicama koje se odnose na prekršaj ili odgovornost učinioca, da se te činjenice razjasne, da se utvrde tragovi i posledice prekršaja ili da se proveri istinitost drugih dokaza. Predmet uviđaja mogu biti stvari, lica i mesta, a posebno je značajan uviđaj na mestu izvršenja, odnosno uvišaj na licu mesta. Uviđaj može biti preduzet pre ili u toku postupka, po službenoj dužnosti od strane organa koji vodi prvostepeni postupak i jedno je od najznačajnijih dokaznih sredstava. O uviđaju se vodi zapisnik u koji se unosi naziv suda, imena prisutnih lica, rezultat uviđaja i druge važne činjenice. 91. VEŠTAČENJE Veštačenje je iskaz veštaka, kao procesno nezainteresovanog stručnog lica, koji sadži stručni nalaz i mišljenje o relevantnim činjenicama i služi kao dokazno sredstvo.
40
Predmet veštačenja ne mogu biti pravne činjenice jer njih ceni sudija, a veštak je stručnjak neke vanpravne struke. U pismenoj naredbi suda ili organa uprave koji vodi postupak mora biti navedeno u pogledu kojih činjenica se obavlja veštačenje i kome se poverava. Okrivljeni i oštećeni se obaveštavaju o imenu veštaka pre preduzimanja veštačenja. Veštaci se određuju sa liste stalnih sudskih veštaka, a samo izuzetno to mogu biti i lica koja nisu stalni sudski veštaci, ukoliko postoji opasnost od odlaganja, ako su stalni veštaci sprečeni ili ako to zahtevaju druge okolnosti. Od veštaka se može tražiti da da stručni nalaz ili mišljenje (ili i jedno i drugo). Nalaz se sastoji u konstatovanju postojanja ili nepostojanja činjenica, a mišljenje je stručni sud o činjenicama koje postoje. Za veštaka se zahteva stručna i pravna sposobnost. Stručna sposobnost je znanje iz određene i odgovarajuće struke (što se potvrđuje diplomom i potvrdom o iskustvu). Pravna sposobnost je pravna kvalifikovanost koja je potrebna da bi se neki stručnjak u postupku pojavio kao veštak i u Zakonu je data negativnom formulacijom: veštak ne može biti lice koje ne može biti saslušano kao svedok, koje je oslobođeno dužnosti svedočenja, kao ni lice koje je prekršajem oštećeno. Pravo veštaka je da se upozna sa podacima koji su značajni za davanje tačnog i potpunog nalaza i mišljenja, kao i da predloži izvođenje dokaza i pribavljanje podataka koji su od značaja za veštačenje. Dužnost veštaka je da se odazove pozivu, da da stručan nalaz i mišljenje i da položi zakletvu. Veštačenje se sastoji:
-
-
-
u pripremnoj fazi veštačenjem rukovodi organ koji ga je naredio. U ovoj fazi se određuje predmet veštačenja i postavljaju se pitanja na koja je potrebno dati odgovore, poziva se veštak da pažljivo prouči predmet, da da svoje mišljenje nepristrasno u skladu sa pravilima struke i upozorava se da je davanje lažnog iskaza krivično delo operativna faza veštačenja se obavlja u prisustvu organa koji ga je naredio i zapisničara, osima ako je za veštačenje potrebno više vremena ili se vrši u ustanovi. Na zahtev veštaka se mogu izvoditi novi dokazi, dozvoliti mu se pregledanje spisa i davati razjašnjenja. Iskaz veštaka se odmah unosi u zapisnik. davanje iskaza, po pravilu pismeno, u roku koji mu je odredio sud, odnosno organ koji vodi prekršajni postupak. Iskaz veštaka se kao i svako drugo dokazno sredstvo ceni po slobodnom uverenju sudije.
Kazna: novčana kazna u slučaju neopravdanog neodazivanja na poziv u roku koji mu je u pozivu određen, kao i u slučaju neopravdanog odbijanja da da iskaz.
92. PRETRESANJE PROSTORIJA I LICA Pretresanje prostorija i lica je prinudna mera prema stvarima i licima radi pribavljanja materijalnih dokaza od značaja za prekršajni postupak
-
Lični pretres se vrši na licima (telu, odeći ili stvarima koje lice nosi sa sobom) Stvarni pretres podrazumeva pretresanje stana i drugih prostorija, pri čemu se stanom smatra svaka prostorija gde lice boravi ili može da boravi (nevezano dal je to trajno ili privremeno, stalno ili povremeno) Postupak:
-
pretres započinje izdavanjem naredbe od strane suda i izvršenjem te naredbe od strane organa unutrašnjih poslova. Pretresanje je moguće samo kod težih prekršaja ako je izvesno da će u prostorijama ili kod lica biti nađene stvari od značaja za vođenje prekršajnog postupka, ili ako je izvesno da će biti uhvaćen okrivljeni. Izuzetak se odnosi na lica koja uživaju imunitet po međunarodnom pravu, koja ne mogu biti pretresana. naredba se predaje pre početka pretresa licu kod koga ili na kome se obavlja pretres. Pretresanju obavezno prisustvuju dve punoletna građanina, držalac stana koji se pretresa ili ako je on odsutan neko od ostalih članova domaćinstva ili sused. Pretresanje lica
41
ženskog pola može vršiti samo službeno lice istog pola ili drugo žensko lice kome je povreno vršenje pretresa svakom pretresanju se obavezno sastavlja zapisnik o preduzetim radnjama i pronađenim predmetima/stvarima sa opisom prostorije odnosno lica na kojem je obavljen pretres. Zapisnik se daje na potpis licu kod koga ili nad kojim je izvršen pretres, kao i licima koja su prisustvovala pretresanju. Jedan primerak se predaje licu kod koga/nad kojim je vršeno pretresanje predmeti koji su ovom prilikom pronađeni a od značaja su za prekršajni postupak, kao što su predmeti koji su upotrebljeni za izvršenje prekršaja ili su pribavljeni prekršajem, ili su nastali izvršenjem prekršaja, kao i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, mogu biti privremeno oduzeti. Oduzimanje predmeta može odrediti samo sud pismenom naredbom. Licu od kojeg je predmet oduzet izdaje se potvrda sa tačnim opisom oduzetih stvari.
93. PRETRES Pretres je deo postupak u kome se na usmen, neposredan, kontradiktoran i javan način razrešavaju pitanja prekršajne stvari. Pretresu prisustvuju: okrivljeni i njegov branilac, oštećeni, podnosilac zahteva za pokretanje postupka, drugi učesnici postupka, kao i predstavnik pravnog lica ako je okrivljeni pravno lice. Prisustvo okrivljenog je obavezno i u pozivu se on upozorava da će biti prinudno doveden u slučaju neodazivanju. Izuzetno, pretres može da se obavi u odustvu okrivljenog koji je uredno pozvan i saslušan, ukoliko sudija smatra da njegovo prisustvo nije neophodno za utvrđivanje činjeničnog stanja. Iako je pretres po pravilu javan, sudija može da isključi javnost ukoliko to zahtevaju opšti interesi ili razlozi morala. Za isključenje javnosti potrebno je doneti posebno rešenje, u kojem mora biti sadržano obrazloženje i koje se mora javno objaviti (radi uvida u postojanje zakonskih uslova za ovakvu odluku suda). U slučaju postupka protiv maloletnika predviđeno je obavezno isključenje javnosti. U slučaju kada je javnost isključenja iz pretresa, lica koja mu prisustvuju dužna su da kao tajnu čuvaju sve ono što su saznala na pretresu. Nakon provere prisutnosti pozvanih lica iznosi se glavna sadržina zahteva za pokretanje postupka. Potom se pristupa ispitivanju okrivljenog, odnosno predstavnika okrivljenog pravnog lica. Zatim se saslušavaju svedoci, veštaci i izvode drugi dokazi. O toku pretresa vodi se zapisnik koji na kraju potpisuju sudija i zapisničar. Prekršajni postupak se prekida u slučaju: da je boravište okrivljenog nepoznato ili je on u bekstvu (ili na bilo koji drugi način nedostupan državnim organima) ako je nastupilo privremeno duševno oboljenje ili privremena duševna poremećenost ako je za isto delo protiv okrivljenog pokrenut krivični postupak, u kom slučaju prekid traje do donošenja pravosnažne sudske odluke u krivičnom postupku Po prestanku ovih razloga postupak se nastavlja. O prekidu i nastavljanju se obaveštava podnosioc zahteva, a ukoliko se radi o prekršajima iz oblasti carinskog, deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja, obaveštava se i oštećeno lice.
☺
PREKRŠAJNE ODLUKE
U prekršajnom postupku donose se različite vrste odluka kao što su naredba, zaključak i zabeleška, ali su svakako najznačajnije one kojima se okončava prekršajni postupak, presude i rešenja. Prekršajni postupak se završava donošenjem osuđujuće ili oslobađajuće presude ili rešenja kojim se postupak obustavlja. Ove odluke se donose u roku od osam dana od dana okončanja svih radnji sprovedenih u prekršajnom postupku, a mogu biti zasnovane samo na izvedenim dokazima i činjenicama koje su utvrđene u postupku. Svaka odluka donesena u prekršajnom postupku mora se odnositi na lice koje se zahtevom za pokretanje postupka tereti i na prekršaj koji je predmet podnetog zahteva.
42
94. REŠENJE O OBUSTAVLJANJU PREKRŠAJNOG POSTUPKA Rešenje je odluka kojom se obustavlja postupak. Zakonom su predviđeni razlozi na osnovu kojih se ovo rešenje može doneti: -
ukoliko podnosilac zahteva nije bio ovlašćen za njegovo podnošenje ukoliko organ nije stvarno nadležan za vođenje postupka ukoliko je već vođen prekršajni postupak za isti prekršaj protiv istog okrivljenog, pri čemu je doneta pravosnažna osuđujuća ili oslobađajuća presuda ukoliko je okrivljeni proglašen krivim u krivičnom postupku, odnosno postupku po privrednom prestupu, za krivično delo/privredni prestup, koje ima sve elemente prekršaja ukoliko okrivljeni ima diplomatski imunitet ukoliko je nastupila zastarelost vođenja prekršajnog postupka ukoliko je okrivljeni u roku postupka umro, odnosno pravno lice prestalo da postoji ukoliko je ovlašćeni podnosilac odustao od zahteva pre donošenja pravosnažne odluke
Rešenje o obustavljanju prekršajnog postupka mora da sadrži razloge obustavljanja i navođenje propisa na osnovu koga je to učinjeno.
95. VRSTE PRESUDA Oslobađajuća presuda je ona kojom se okrivljeni oslobađa krivice. Nju izriče sud ukoliko delo za koje se okrivljeni tereti nije prekršaj, ukoliko postoje okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost i ako nije dokazano da je okrivljeni izvršio prekršaj koji mu se stavlja na teret. Osuđujuća presuda je ona kojom se okrivljeni oglašava krivim. Osuđujuća presuda se donosi kada se utvrdi osnovanost zahteva za pokretanje postupka, a ova osnovanost se ogleda u tome da je utvrđeno da je izvršen prekršaj i da je okrivljeni odgovoran za njegovo izvršenje. Presuda mora da sadrži:
-
uvod, gde se navodi naziv suda, ime sudije, ime okrivljenog, prebivalište okrivljenog, prekršaj koji je predmet postupka, dan donošenja presude i osnov po kome je presuda doneta izreka sadrži lične podatke okrivljenog, činjenični opis i pravnu kvalifikaciju prekršaja i odluku kojom se okrivljeni oglašava krivim, oslobađa ili se postupak obustavlja obrazloženje, u kojem se ukratko izlaže sadržina zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, utvrđeno činjenično stanje uz navođenje dokaza po osnovu kojih su pojedine činjenice dokazane, propisi na kojima se zasniva presuda i razlozi za svaku tačku presude uputstvo o pravu na žalbu, kojim se daje pouka o tome kom se organu žalba izjavljuje, u kom roku, pismeno, neposredno ili preporučeno poštom broj presude, datum, potpis sudije i službeni pečat
Presuda kojom se okrivljeni oglašava krivim sadrži u izreci i:
-
-
prekršaj za koji se okrivljeni oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležja prekršaja i od kojih zavisi primena određenog propisa o prekršaju propise koji su primenjeni odluku o izrečenim sankcijama (ukoliko se radi o novčanoj kazni navodi se rok plaćanja kao i način zamene u slučaju da se ne plati, odnosno naznačuje se da će se naplatiti prinudnim
43
-
putem, a ukoliko je izrečeno oduzimanje predmeta naznačuje se kako će se postupati sa tim predmetima) odluku o oduzimanju imovinske koristi, uračunavanju zadržavanja i pritvora u izrečenu kaznu odluku o troškovima prekršajnog postupka i odluku o imovinsko-pravnom zahtevu
96. OBJAVLJIVANJE, ISPRAVLJANJE I DOSTAVLJANJE PRESUDA Presuda se objavljuje usmeno ukoliko je okrivljeni prisutan. Ukoliko okrivljeni to zahteva dostavlja mu se pismeno izrađena presuda, i to u roku od 8 dana od dana objavljivanja. Ako se presuda usmeno objavljuje u zapisnik će se uneti samo izreka presude i konstatacija da je presuda usmeno saopštena. Ispravljanje presude Ukoliko se radi o očiglednim pismenim greškama, ispravke se vrše po službenoj dužnosti ili na predlog okrivljenog, podnosioca zahteva ili oštećenog, posebnim rešenjem koje postaje sastavni deo presude. Ako sudska odluka sadrži pogreške iz izreke, ispravljeni prepis presude se dostavlja licima koja imaju pravo na žalbu, a rok za žalbu teče od dana dostavljanja ispravljee presude. Dostavljanje Presuda se dostavlja strankama i drugim licima, kao što je oštećeni koji nije podnosilac zahteva za pokretanje postupka, ako je odlučeno o imovinsko-pravnom zahtevu, licu čiji je predmet oduzet tom presudom, kao i licu protiv koga je izrečena mera oduzimanja imovinske koristi
97. ŽALBA Žalba je jedini redovni pravni lek protiv odluke donete u prvostepenom postupku. Žalba se ulaže Višem prekršajnom sudu, kao jedinom drugostepenom organu, a predaje se sudu, odnosno upravnom organu koji je doneo prvostepenu presudu. Prvostepeni organ evidentira žalbu i sa svim spisima predmeta je dostavlja Višem prekršajnom sudu. Žalba se podnosi u roku od 8 dana od dana usmeno saopštene odluke, odnosno od dana dostavljanja pismene presude ili rešenja.
98. SUBJEKTI, SADRŽAJ I OSNOV ŽALBE
Subjekti
Pravo na žalbu imaju stranke, odnosno okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje postupka. Okrivljeni može izjaviti žalbu samo u svoju korist, a podnosilac zahteva i u korist i na štetu okrivljenog. U korist okrivljenog žalbu može izjaviti i njegov branilac, bračni drug, srodnik u pravoj liniji, brat, sestra, zakonski zastupnik, usvojitelj, hranitelj i lice sa kojim živi u vanbračnoj zajednici. Ako je okrivljeni pravno lice u njegovu korist žalbu može izjaviti njegov predstavnik. Pravo na žalbu ima i vlasnik predmeta koji nije okrivljeni, a ukoliko je izrečena zaštitna mera oduzimanja tog predmeta, i to samo u pogledu odluke o oduzimanju predmeta. Blagovremeno podneta žalba odlaže stupanje na snagu i izvršenje odluke u celini. Suspenzija traje dok teče rok za žalbu i za vreme dok se ne donese odluka o žalbi. Stranke imaju pravo i da se odreknu prava na žalbu, ili da odustanu od žalbe sve do momenta donošenja drugostepene presude. Odricanje i odustajanje se unose u zapisnik i stranke ovaj zapisnik potpisuju. Odricanje i odustajanje je neopozivo. Izuzetak od ovog pravila je izjava maloletnika, kojom se on odriče prava na žalbu. Ova izjava nema pravno dejstvo. Sadržaj
44
Žalba se podnosi pismeno i sadrži oznaku odluke protiv koje se izjavljuje, navode u čemu je podnosilac žalbe nezadovoljan odlukom i potpis podnosioca žalbe. U žalbi se mogu iznositi i nove činjenice uz obavezu navođenja dokaza kojima se te činjenice dokazuju, kao i novi dokazi uz obavezu navođenja činjenica koje se žele time dokazati, i uz obrazloženje zašto ranije nisu izneti ti dokazi.
Osnovi žalbe
Osnov žalbe su nedostaci kojima se može pobijati prvostepena odluka, i svrstani su u nekoliko grupa: -
bitna povreda odredaba prekršajnog postupka povreda odredaba materijalnog prava pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje greške u odluci o prekršajnim sankcijama, oduzimanju imovinske koristi, troškovima prekršajnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu se odnose na nepravilno odmeravanje kazne s obzirom na otežavajuće ili olakšavajuće okolnosti, ukoliko je sud primenio ili nije primenio odredbe o ublažavanju kazne, o oslobođenju od kazne ili ukoliko nije izrekao opomenu a za to su postojali zakonski uslovi, ukoliko jeste ili nije izrekao zaštitnu meru oduzimanja imovinske koristi iako su za to postojali zakonski uslovi, kao i u slučaju kada ne postoji povreda materijalnog prava zbog prekoračenja ovlašćenja
99. BITNE POVREDE ODREDABA PREKRŠAJNOG POSTUPKA ako je postupak vodio i odluku doneo sudija koji je pravosnažnom odlukom izuzet od postupka, ili koji se mora izuzeti ako okrivljeni nije saslušan pre donošenja odluke, osim u slučajevima kada se odluka može doneti i bez saslušanja okrivljenog -
ako okrivljeni nije poučen o pravu na upotrebu jezika ili mu je to pravo uskraćeno
-
ako je protivno zakonu bila isključena javnost
ako je sudija odbacio zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili je obustavio postupak ili je doneo oslobađajuću presudu protivno odredbama koje to regulišu -
ako je presudu doneo sud koji nije stvarno nadležan
-
ako usmeno saopštena odluka nije uneta u zapisnik
-
ako nije odlučeno u celosti o zahtevu ili je odlučeno mimo zahteva
ako se odluka zasniva na dokazu na kojem ne može da se zasniva, ili na iskazu okrivljenog koji nije bio poučen o pravu na branioca -
ako je povređena odredba o zabrani preinačenja na gore
-
ako je izreka odluke nerazumljiva, protivrečna sama sebi ili ako u njoj uopšte nisu navedeni razlozi na kojima se zasniva odluka.
100.
POVREDE MATERIJALNOG PRAVA KAO ŽALBENI OSNOV
45
Ovaj žalbeni osnov postoji u slučaju povrede odredaba Zakona o prekršajima i drugih pravnih propisa koji regulišu pitanja prekršajnog materijalnog prava, i to u slučaju: povrede propisa kojim se određuje da li je radnja za koju se okrivljeni goni prekršaj da li ima okolnosti koje isključuju prekršajnu odgovornost da li postoje okolnosti koje isključuju gonjenje (zastarelost i već doneta pravosnažna presuda) da li je primenjen propis koji se ne može primeniti da li je odlukom o kazni, zaštitnoj meri ili oduzimanju imovinske koristi prekoračeno ovlašćenje koje organ (sudija, upravni organ) ima po zakonu da li su povređene odredbe o uračunavanju pritvora, zadržavanja i izdržane kazne
101. POGREŠNO ILI NEPOTPUNO UTVRĐENO ČINJENIČNO STANJE Pogrešno utvrđeno činjenično stanje postoji kada nadležni organ uzme u razmatranje sve činjenice i dokaze ali pogrešno oceni značenje pojedinih dokaza i dođe do pogrešnog zaključka o postojanju činjenica. Nepotpuno utvrđeno činjenično stanje postoji kada nadležni organ propusti da utvrdi neke relevantne činjenice ili ne izvede sve važne dokaze o relevantnim činjenicama. U ovom slučaju u žalbi se navode nove činjenice i podnose novi dokazi.
102. POSTUPAK PO ŽALBI Sud, odnosno organ uprave kojem se dostavlja žalba prvo proverava da li je blagovremeno podneta, i da li je izjavljena od strane ovlašćenog lica. Ukoliko nije rešenjem se odbacuje. Ukoliko je žalba blagovremena i dozvoljena zajedno sa spisima se dostavlja Višem prekršajnom sudu u roku od tri dana. Pobijanu odluku Viši sud ispituje u granicama osnova i predloga žalbe, a po službenoj dužnosti je dužan da ispita: da li postoji neka od bitnih povreda odredaba prekršajnog postupka da li je na štetu okrivljenog povređeno materijalno prekršajno pravo da li su razlozi zbog kojih je doneta presuda u korist okrivljenog korisni i za nekog od saokrivljenih koji nije izjavio žalbu ili je nije izjavio u tom pravcu. U ovom slučaju Viši prekršajni sud će postupiti kao da takva žalba postoji Viši prekršajni sud može odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu odluku, kada utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, niti povrede Zakona na koje pazi po službenoj dužnosti. Viši prekršajni sud može usvojiti žalbu a prvostepenu odluku ukinuti ili preinačiti. Viši sud će preinačiti prvostepenu odluku: kada nađe da su odlučujuće činjenice u prvostepenom postupku pravilno utvrđene i na osnovu njih treba doneti drugačiju presudu ili kada nađe da prilikom odmeravanja i izricanja kazne nisu uzete u obzir sve okolnosti, odnosno kada takve okolnosti nisu pravilno ocenjene kao i kad utvrdi da je prvostepeni organ pogrešno ocenio isprave i dokaze koje nije sam izveo, a odluka je zasnovana upravo na tim dokazima Kad ukine prvostepenu odluku, Viši prekršajni sud vraća predmet prvostepenom organu na ponovni postupak, ako utvrdi: da postoji bitna povreda odredaba prekršajnog postupka
46
ako smatra da zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja treba sprovesti novi postupak ako je prekršajni postupak obustavljen zbog pogrešne ocene dokaza ili pogrešne primene materijalnog prava Prvostepeni organ dužan je da sprovede sve radnje i raspravi sporna pitanja na koja mu je ukazano, a pri donošenju nove odluke vezan je zabranom preinačenja na gore.
103. ZAHTEV ZA PONAVLJANJE PREKRŠAJNOG POSTUPKA Zahtev za ponavljanje prekršajnog postupka je vanredni pravni lek nedevolutivnog karaktera o kojem odlučuje sud, odnosno organ uprave koji je doneo prvostepenu odluku. Rok za podnošenje ovog zahteva je godinu dana od dana pravosnažnosti odluke i nije suspenzivnog karaktera, odnosno ne odlaže izvršenje odluke, ukoliko sud ne odluči drugačije. Rešenje kojim se dozvoljava ponavljanje postupka ima suspenzivno dejstvo. Razlozi za ponavljanje postupka: -
ako se dokaže da je odluka zasnovana na lažnoj ispravi ili lažnom iskazu svedoka ili veštaka ako se dokaže da je odluka doneta usled krivičnog dela sudije ili drugog službenog lica koje je učestvovalo u postupku ako se utvrdi da je lice koje je kažnjeo za prekršaj za istu radnju već jednom kažnjeno u prekršajnom postupku ako se iznesu nove činjenice ili podnesu novi dokazi koji bi doveli do drugačije odluke
Pravo na ovaj zahtev imaju kažnjeni, njegov branilac i podnosilac zahteva, a nakon smrti kažnjenog i sva lica koja u njegovu korist mogu podneti žalbu. Vanredni pravni lekovi se mogu podnositi do momenta izvršenja odluke, uz izuzetak zahteva za ponavljanje postupka koji se može podneti i nakon što je odluka izvršena. Postupak:
-
podnošenje zahteva, u kojem se navodi zakonski osnov za ponavljanje postupka i dokazi kojima se ovo potkrepljuje. Zahtev će se odbaciti ukoliko prvostepeni organ ne utvrdi postojanje tih dokaza , ukoliko se utvrdi da je zahtev podnelo neovlašćeno lice, ukoliko je zahtev podnet neblagovremeno, kao i ukoliko činjenice i dokazi nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje - odobravanje zahteva, gde se odlučuje da se obavi ponavljanje u obimu koji je neophodan da se utvrde činjenice zbog kojih je zahtev podnet. Prvostepeni organ može rešenjem da odbije zahtev i potvrdi prethodnu presudu, ili pak da svojom novom odlukom u celosti ili delimično ukine svoju prethodnu odluku - ponavljanje postupka, pri čemu postoji zabrana preinačenja na gore
104. ZAHTEV ZA VANREDNO PREISPITIVANJE PRAVOSNAŽNE PRESUDE Ovaj vanredni pravni lek može podneti kažnjeni, njegov branilac ili zakonski zastupnik protiv drugostepene presude zbog povrede zakona. Okrivljeni koji nije koristio redovni pravni lek protiv prvostepene odluke ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje pravosnažne presude, osim ako je po žalbi podnosica zahteva izrečena stroža prekršajna sankcija. Slučajevi u kojima je dopušten zahtev: -
kazna zatvora
47
-
zaštitna mera zabrane vršenja odrešenih delatnosti, zabrane pravnom licu da vrši određene delatnosti, zabrana odgovornom licu da vrši određene poslove, zabrana upravljanja vozilom na motorni pogon licu koje je po zanimanju vozač novčana kazna preko 100.000 RSD fizičkom licu, odgovornom licu u pravnom licu i preduzetniku, odnosno 300.000 RSD pravnom licu za carinske, spoljnotrgovinske, devizne i poreske prekršaje zaštitna mera oduzimanja predmeta za carinske, spoljnotrgovinske i devizne prekršaje odluka o poništenju vozačke dozvole
Razlozi za podnošenje zahteva: -
bitne povrede prekršajnog postupka povrede materijalnog prava na štetu kažnjenog pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje zbog odluke o kazni
Zahtev se u pismenoj formi podnosi Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana prijema drugostepene presude. Zahtev nije suspenzivnog karaktera, odnosno ne odlaže izvršenje presude. Vrhovni sud može: rešenjem da odbaci zahtev, ukoliko je neblagovremen, nedozvoljen ili ukoliko ga je podnelo neovlašćeno lice presudom, odnosno rešenjem da odbije zahtev kao neosnovan ukoliko utvrdi da ne postoji povreda propisa na koju se podnosilac zahteva poziva presudom, odnosno rešenjem da preinači pravosnažnu presudu ili je u celini ili delimično ukine i predmet vrati sudu, odnosno organu uprave na ponovno odlučivanje
105. ZAHTEV ZA ZAŠTITU ZAKONITOSTI Ovaj vanredni pravni lek pripada isključivo republičkom javnom tužiocu, i to ne kao stranci nego kao državnom organu koji štiti zakonitost, gde zakonitost ima šire značenje jer se odnosi ne samo na prekršajne propise sadržane u zakonu, nego i u drugim pravnim izvorima. Podnošenje zahteva je ograničeno na 3 meseca od dana dostavljanja presude. Mogućnost podnošenja ovog zahteva je isključena ukoliko je Vrhovni sud u istoj stvari rešavao po zahtevu za vanredno preispitivanje pravosnažne presude. Sud se ograničava isključivo na ispitivanje povrede propisa na koju je u zahtevu ukazao javni tužilac. Ukoliko sud utvrdi da je zahtev osnovan doneće presudu kojom će preinačiti pravosnažnu odluku, ili je delimično ili u celosti ukinuti i predmet vratiti na ponovno odlučivanje prekršajnom sudu, ili će se samo ograničiti na to da utvrdi postojanje povrede propisa. Zahtev se može podneti u korist i na štetu kažnjenog. Ukoliko se zahtev podnosi na štetu kažnjenog i ukoliko sud utvrdi povredu zakona, neće dirati u pravosnažnu odluku. Ako je zahtev podignut u korist kažnjenog, sud je vezan zabranom preinačenja na gore. Zahtev za zaštitu zakonitosti nema suspenzivno dejstvo, mada Vrhovni sud može naložiti odlaganje i prekidanje izvršenja dok se ne odluči o zahtevu.
106. POSTUPAK PREMA MALOLETNICIMA Posebni prekršajni postupci predstavljaju odstupanje od redovne prekršajne procedure za pojedine prekršaje ili za pojedine kategorije učinilaca. Postupak prema maloletnicima ima niz specifičnosti, to je hitan postupak iz kojeg je isključena javnost, sva lica koja učestvuju u ovom postupku dužna su da postupaju obazrivo, vodeći računa o duševnoj
48
razvijenosti maloletnika, a niko ne može biti oslobođen dužnosti da svedoči o okolnostima potrebnim za ocenjivanje duševne razvijenosti maloletnika. Od posebnog značaja za ovaj postupak je uloga organa starateljstva: -
pre izricanja vaspitne mere ili kazne mora se pribaviti mišljenje organa starateljstva, a organ je dužan da dostavi takvo mišljenje najkasnije u roku od 60 dana organ starateljstva, kao i roditelji, odnosno zakonski zastupnik, imaju pravo da se upoznaju sa tokom postupka, da u toku postupka stavljaju predloge i da ukazuju na činjenice i dokaze koji su od značaja za donošenje pravilne odluke
Pozivanje maloletnika se vrši preko roditelja odnosno zakonskog zastupnika. Ceneći objektivne okolnosti (priroda prekršaja i okolnosti pod kojima je učinjen) i subjektivne okolnosti (raniji život maloletnika i njegova lična svojstva), sud može odlučiti da se prekršajni postupak protiv maloletnika ne pokrene, u kom slučaju će rešenjem odbaciti zahtev. U slučaju kada sudija utvrdi da maloletnik u vreme izvršenja prekršaja nije imao navršenih 14 godina života, obustavlja se prekršajni postupak.
107. POSTUPAK ZA NAKNADU ŠTETE ZBOG NEOPRAVDANOG KAŽNJAVANJA 108. NAKNADA ŠTETE Pravo na naknadu štete zbog neopravdanog kažnjavanja ima lice kome je pravosnažnom presudom bila izrečena prekršajna kazna ili zaštitna mera a kasnije je povodom vanrednog pravnog leka postupak obustavljen. Ovaj osnovni oblik ima izuzetke u kojima se naknada ne može dodeliti: -
ako je postupak obustavljen jer je podnosilac zahteva odustao od zahteva, a na osnovu sporazuma sa okrivljenim ako je postupak obustavljen usled smrti ili trajnog duševnog oboljenja okrivljenog ako je postupak obustavljen zbog zastarelosti gonjenja ako je okrivljeni svojim lažnim priznanjem ili na drugi način prouzrokovao svoje kažnjavanje (osim ako je na to bio primoran)
Pravo na naknadu štete ima lice: -
prema kome je određeno izvršenje sankcije pre pravosnažnosti presude ako u žalbenom postupku dođe do obustave prekršajnog postupka koje je bilo zadržano u prekršajnom postupku, pa je postupak obustavljen koje je izdržalo kaznu zatvora pa mu je povodom vanrednog pravnog leka ili povodom žalbe izrečena kazna zatvora kraća od one koju je izdržao ili je izrečena prekršajna sankcija koja se ne sastoji u lišavanju slobode koje je usled greške ili nezakonitog rada sudije neosnovano zadržano duže nego što zakon dozvoljava
109. VRAĆANJE IMOVINSKE KORISTI Ako je u prekršajnom postupku neopravdano izrečena novčana kazna, zaštitna mera oduzimanja imovinske koristi ili zaštitna mera oduzimanja predmeta, osuđeni ima pravo na vraćanje plaćene kazne, oduzete imovinske koristi i predmeta ili novčane vrednosti oduzetog predmeta. Neopravdano kažnjenim se smatra lice ako je u slučaju preinačenja ili ukidanja pravosnažne presude, odnosno rešenja o kažnjavanju, postupak protiv njega obustavljen ili je doneta oslobađajuća presuda usled toga
49
što je utvrđeno da delo nije prekršaj, ili usled toga što postoje osnovi koji isključuju odgovornost ili što nije dokazano da je ono izvršilo prekršaj. Zahtev za vraćanje novčanog iznosa podnosi se ministarstvu nadležnom za poslove prekršaja. Rok za sporazumevanje je 2 meseca, nakon čega lice može podneti tužbu nadležnom sudu protiv Republike Srbije za naknadu štete u roku od 30 dana od dana isteka roka za postizanje sporazuma. Pravo na naknadu i vraćanje imovinske koristi zastareva u roku od godinu dana od dana pravosnažnosti presude, odnosno rešenja kojim je postupak obustavljen.
110.
PREKRŠAJNI POSTUPAK KOJI VODE ORGANI UPRAVE
Postupak pred upravnim organima je skraćen. Upravni organi mogu da odlučuju samo o prekršajima za koje je propisana novčana kazna. Za prekršaje za koje je propisana kazna zatvora, za koje se mogu izreći zaštitne mere, koje izvrše maloletnici ili koje izvrše lica sa diplomatskim imunitetom, kao i kod drugih prekršaja za koje je isključivo nadležan sud, vrši se ustupanje predmeta nadležnom prekršajnom sudu. U slučaju da se postupak vodi pred organom uprave ali treba obaviti radnje dovođenja, zadržavanja, jemstva, zadržavanja putne isprave, pretresanja, kao i druge radnje iz isključive nadležnosti suda, sudu se ustupa odlučivanje o pojedinim pitanjima. U slučaju da je isto lice okrivljeno za više prekršaja od kojih su neki u nadležnosti organa uprave a drugi u nadležnosti suda, stvarna nadležnost se kumulira kod suda. Postupak pred organom uprave se pokreće na zahtev ovlašćenog lica ili po službenoj dužnosti odmah po saznanju za prekršaj. Postupak vodi Komisija za prekršaje, koja se sastoji od 3 člana, od kojih je jedan predsednik, a jedan mora biti diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom i najmanje 3 godine radnog iskustva na odgovarajućim pravnim poslovima. Iste uslove mora ispunjavati i službeno lice koje u organu uprave vodi samostalno prekršajni postupak. Organ uprave u prvostepenom postupku donosi rešenje na koje se može izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu. Ukoliko žalba izostane, rešenje se dostavlja na izvršenje sudu mesno nadležnom za kažnjenog, sa zabeleškom da novčana kazna nije plaćena.
111.
POSTUPAK ZA NAPLATU NOVČANE KAZNE NA MESTU IZVRŠENJA PREKRŠAJA (MANDATNA KAZNA)
Ovlašćeno lice u organu uprave naplatiće novčanu kaznu na mestu izvršenja prekršaja učiniocu koga zatekne u izvršenju prekršaja. Ovlašćeno lice izdaje potvrdu u kojoj se označava koji prekršaj je povređen i kolika je kazna izrečena i naplaćena.
U slučaju neplaćanja kazne na licu mesta, ovlašćeno lice učiniocu uručuje poziv da plati kaznu u roku od 8 dana ili da određenog dana i časa pristupi organu uprave radi vođenja prekršajnog postupka, s tim da taj rok ne može biti kraći od 8 dana. Na rešenje o prekršaju koji je doneo organ uprave kod mandatne kazne može se izjaviti žalba Višem prekršajnom sudu, u roku od 8 dana od dana dostavljanja rešenja. Ukoliko novčana kazna nije plaćena i ukoliko nije uložena žalba, rešenje se dostavlja mesno nadležnom sudu na izvršenje. Rešenje o prekršaju koje donose organi uprave ne može biti prinudno izvršeno pre pravosnažnosti.
IZVRŠENJE PREKRŠAJNIH SANKCIJA
50
112. IZVRŠENJE ODLUKA Prekršajni postupak se okončava donošenjem odluke, koja može biti u formi rešenja ili presude. Odluke postaju pravosnažne kada se više ne mogu pobijati žalbom ili kad žalba nije dozvoljena. Da bi odluka mogla biti izvršena treba da postane pravosnažna. Osuđujuća presuda se može izvršiti i pre njene pravosnažnosti: - ako okrivljeni ne može da dokaže svoj identitet ili nema prebivalište, ili odlazi u inostranstvo, a sud nađe da postoji osnovana sumnja da će osujetiti izvršenje izrečene kazne - ako je okrivljeni kažnjen za teži prekršaj iz oblasti javnog reda i mira a postoji osnovana sumnja da će ponoviti ili nastaviti sa vršenjem prekršaja ili da će izbeći izvršenje kazne zatvora Okrivljeni na ovu odluku može izjaviti žalbu koju je sud dužan da u roku do 24h dostavi Višem prekršajnom sudu, a Viši prekršajni sud je dužan da o žalbi odluči u roku od 48h od momenta prijema spisa predmeta. Kazna zatvora, novčana kazna zamenjena kaznom zatvora, rad u javnom interesu, zaštitne i vaspitne mere izvršavaju se po zakonu kojim se uređuje izvršenje krivičnih sankcija.
113. IZVRŠENJE ZAŠTITNE MERE ODUZIMANJA PREDMETA Ovu meru izvršava organ u čiju nadležnost spada izvršenje, odnosno nadzor nad izvršenjem propisa po kojima je mera izrečena. Presudom može biti određeno da se oduzeti predmeti predaju određenom organu ili organizaciji, ili mogu biti prodati po propisima koji važe za poresko izvršenje. Učinilac koji svojevoljno otuđi ili uništi predmet prekršaja ili na drugi način onemogući izvršenje, biće obavezan da plati novčani iznos koji odgovara vrednosti predmeta. Prihod dobijen od prodaje predmeta postaje prihod budžeta Republike Srbije. Ukoliko prodati predmeti nisu svojina učinioca prekršaja, dobijeni novčani iznos se predaje licu u čijoj svojini su bili ti predmeti.
114.
IZVRŠENJE MERE ODUZIMANJA IMOVINSKE KORISTI
Ovu meru izvršava sud koji je doneo presudu. Ukoliko ovu meru nije moguće izvršiti redovnim putem pristupa se prinudnoj naplati najpre iz pokretne a onda i iz nepokretne imovine. Prinudnu naplatu iz nepokretne imovine vrši opštinski sud po propisima izvršnog postupka. 115. IZVRŠENJE NOVČANE KAZNE I DRUGIH NOVČANIH IZNOSA Redovna naplata novčane kazne, troškova prekršajnog postupka i drugih novčanih iznosa se vrši putem suda ili organa uprave, koji popunjavaju uplatnicu određenim iznosom koji kažnjeni uplaćuje preko pošte, banke ili Uprave za javna plaćanja, a u slučaju da kažnjeno lice ne plati u roku, pristupa se prinudnoj naplati.
116.
KOLIZIONE NORME I USTUPANJE PREDMETA NA IZVRŠENJE
Sud koji je izrekao prekršajnu sankciju može tražiti od drugog suda da izvrši izrečenu sankciju ukoliko smatra da će drugi sud to bolje obaviti. Kod izvršenja neimovinskih sankcija (kazna zatvora, vaspita ili zaštitna mera) sud može zahtevati izvršenje na području drugog suda na kome okrivljeni ima prebivalište ili boravište. Kod imovinskih sankcija sud može zahtevati da se izvršenje sprovede na području drugog suda na kojem se nalazi imovina ili predmet na kojem treba sprovesti izvršenje.
51
