Skripta Iz Osnova Makroekonomije

www.hellostudentsrbija.wordpress.com

OSNOVI MAKROEKONOMIJE SKRIPTA ZA EKONOMSKI FAKULTET

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Širimo prijataljstvo meĊu kolegama .


1.Makroekonomija kao ekonomska disciplina Makroekonomija je prouĉavanje agregatnih ekonomskih odnosa koji se uspostavljaju izemĊu pojedinaca, firmi i drţava. Makroekonomija pokazuje da ono što vaţi za pojedinca ne mora vaţiti i za društvo u celini,pa ni makroekonomija nije replika mikroekonomije. Na krizu makroekonomije prvi su 70tih godina ukazali nobelovci Dţon Hiks i Dţems Tobin.Kejnzijanska ekonomija je otvorila 2 problema:prvo,potrebu ustanovljavanja mikroosnova makroekonomije i drugo,usklaĊivanja racionalnog izbora sa nestabilnošću. Kriza u makroekonomiji proistiĉe iz neuspeha ekonomista da u svoje teorije uspešno integrišu stepen dosegnutog znanja.Teškoće proizilaze iz naĉina na koji je razumeju i predstavljaju ekonomisti. Po monetaristima pojednci poseduju sve raspoloţive informacije – znanje a po kejnzijancima ne raspolaţu dovoljnom koliĉinom informacija.Monetarsti zakljuĉuju da je ishod izvestan a kejnzijanci obratno,za monetariste racionalnost u uslovima savršenog znanja vodi izvesnosti,a za kejnzijance iracionalnost u uslovima nesavršenog znanja vodi neizvesnosti. Dţon Nevil Kejns,otac Dţona Majnarda Kejnsa,poĉetkom 20.veka je izdvojio 3 osnovna ekonomska toka: 1.pozitivna ekonoija – bavi se ekonomskom realnošću kakva ona jeste; 2.normativna ekonomija – propisuje kakva bi ona trebalo da bude; 3.i veština ekonomije spaja prve dve na temeljima ekonomske politike – veštine koja miri realnost i ţeljene ciljeve.Veţtinu ekonomije Dţ.Nevil Kejns definiše na sledeći naĉin;''to je grana ekonomije koja otkrića pozitivne ekonomije povezuje sa ciljevima normativne.'' Veština ekonomije je izgubljena zato što su se ekonomisti obavezali da koriste iskljuĉivo metodologiju pozitivne ekonomije. 2. Deset zajedničkih elemenata makroekonomije 1.Sve kljuĉne komponente agregatne traţnje – potrošnja,investicije i neto iyvoy – u obrnutoj su proporciji prema realnoj kamati; 2.agregatna traţnja utiĉe na ekonomske aktivnosti na kratak rok; na dugi rok ekonomija vraća na svoju dugoroĉnu putanju rasta; 3.Dugoroĉna stopa rasta odreĊena je udelom investicija u društvenom bruto proizvodu,i stepenom u kome drţavna ekonomska politika podstiĉe širenje slobodnih trţišta i tehnološke inovacije; 4.Centralna banka kontroliše nominalnu kamatu; dugoroĉne kamate odreĊene su oĉekivanom stopom inflacije; 5.Privredni subjekti imaju oĉekivanja okrenuta unapred,ona nisu savršena,ali oni neprestano uĉe i ispravljaju greške iz prošlosti; 6.Monetarna politika - na kratak rok utiĉu na cene i koliĉine,a na dugi rok utiĉu jedino cene.Ne postoji dugoroĉna nagodba izmeĊu inflacije i nezaposlenosti. 7.Kratkoroĉni uticaj monetarne politike ne moţe se predvideti precizno, s obzirom na brojne kanale uticaja novca na autput,kao i kašnjenja tokom tog uticaja; 8.Nadnice su na kratak,na promene u ekonomiji reaguju sa velikim kašnjenjem.Na dugi rok,nadnice su jednake marginalnoj produktivnosti rada; 9.Budţetski deficiti mogu biti finansirani zaduţivanjem drţave kod centralne banke,ĉto izaziva inflaciju,ili emisijom obaveznica što izaziva rast realne kamate.Rast budţetskog deficita smanjuje dugoroĉnu stopu rasta; 10.Trţišta se uravnoteţuju,a pojedinci maksimiziraju svoju korisnost u uslovima rigidnosti,ograniĉene likvidnosti i netaĉnih oĉekivanja. 3. Kejnsovi radovi Dţon Majnard Kejns ( RoĊen 1883. u drţavi gde vlada mir.Godine 1897.odlazi na školovanje u elitni Iton,gde se matematiĉki istiĉe,kao i u klasiĉnim studijama i istoriji.1902.odlazi u Kings koledţ u Kembridţu i tu 1909.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com postaje profesor gde ostaje do kraja ţivota.Zapošljava se u Ministarstvu za Indiju a 1915. se zapošljava u Ministarstvu finansija gde ostaje do 1919. Umro je 1946.) vaţi za jednog od velikih mislilaca 20.veka. Nakon neuspelih pregovora na mirovnoj konferenciji u Parizu, podnosi ostavku i piše knjigu „Ekonomske posledice mira“:reparacije treba da budu primerene ekonomskim mogućnostima Nemaĉke, a treba da budu plaćene samo Francuskoj i Belgiji,a Nemaĉku treba obnoviti kao centralnu silu. Njegova predviĊanja šta bi visoke reparacije Nemaĉkoj mogle da naprave na njihovoj politiĉkoj sceni su se ispunile. U svom radu „Ekonomske posledice gospodina Ĉerĉila“ kritikovao je ponovno uvoĊenje zlatnog standarda i ukazivao da će precenjena funta usloviti pad izvoza, pa će precenjena valuta znaĉiti u stvari slabu, a ne jaku valutu, i u tom duhu je napisao i knjigu „Kraj lesefera“. Najznaĉajnije njegovo delo je Opšta teorija zaposlenosti,kamate i novca koje se pojavljuje 1936. 4. Kejnsova ekonomska filozofija Kejnsov sistem je poĉivao je na sledećim idejama: 1.ekonomske jednakosti usmerene ka efikasnosti; 2.neizvesnoti: naspram neoklasike gde neizvesnoti nema,u Kejnsovom sistemu neizvesnot i verovatnoća su ambijent u kome ekonosmki subjekti moraju da donose odluke. Kejnsov sistem je alternativa leseferovskoj savršenoj mašineriji i marksistiĉkoj teoriji po kojoj je kapitalizam osuĊen na propast. Kejnsova etika:ideal motivacije preduzetnika u uslovima neizvesnosti. Njegova racionalna etika je etika motiva, a ne posledica. Nastojao je da pomiri stalnost i promene,i protivio se olakom projektovanju u budućnost,sto je neoklasika rado ĉinila,verujući da izmeĊu sadašnjosti i budućnosti ne stoji nikakva prepreka osim potrebe da glatko protekne vreme. Kejns je prihvatao potrebu uvoĊenja drţave,ujedniĉavanja dohodaka,podsticanja traţnje,ali u postojećim okvirima kapitalizma. Kejns je dokazivao da ekonomisti verovatno znaju moguće ishode,ali to nije dovoljno za akciju u da svi mogucći ishodi ne moraju biti spoznati do kraja,vaţne su akcije i njihovi ishodi. 5. Kejnsova ekonomska teorija Kejnsov uticaj na kreatore makroekonomske politike u meĊuratnom periodu bio je ogroman, a veliko interesovanje koje je izazvao moţe se objašnjavati: 1. doprinosom na teorijskom planu, 2. uticajem na kreiranje britanske ekonomske politike, 3. zanimljivim liĉnim ţivotom. Tri središnje Kejnsove ideje su: 1. Nevoljna nezaposlenost (kljuĉna Kejnsova ideja, pokazuje da kapitalizam nije samouravnoteţujući mehanizam), 2. Nevoljna nezaposlenost se duguje nedostatku agregatne traţnje ( AD je zbir traţnje potrošaĉa i investitora), 3. Drţavna intervencija treba da uveća agregatnu traţnju. Kejns je formulisao i poznatu hipotezu o apsolutnom dohotku, po kojoj sa rastom dohotka potrošnja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Smatrao je da će problem nedovoljne agregatne traţnje biti sve izoštreniji kako društvo postaje bogatije, neće biti dovoljno invesaticija što će uvećati nezaposlenost i društvo gurati u sve dublju krizu. Ti procesi će se ubrzavati zbog akceleratorskog dejstva na potrošnju i multiplikativnog na investicije. Ovi procesi deluju poput spirale koja u svoj vrtlog uvlaĉi sve, bez izuzetka. Ravnoteţu u sistemu remete injekcije (prilivi u sistem - investicije) i povlaĉenja ( odlivi - štednja). Po Kejnsu, štednja i investicije nisu jednaki, jer ljudi štede i investiraju iz razliĉitih pobuda, a to dovodi do toga da se privredna aktivnost moţe spustiti na opasno nizak nivo.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 6. Vaţni teorijski doprinosi Kejnsa Vaţni teorijski doprinosi Kejnsa su: 1. Zaokreti od: a) mikro ka makro nivou, b) kratkog ka dugom roku, c) monetarnih ka realnim agregatima, d) varijacija cena ka varijacijama koliĉina; 2. Hipoteza o agregatnoj potrošnji i štednji kao stabilnim funkcijama dohotka; 3. Razdvojenost štednje i investicija koje se mogu uravnoteţiti samo promenama dohotka; 4. Objašnjenje traţnje za novcem pomoću transakcionog i spekulativnog motiva; 5. Determinisanost realnih nadnica obimom zaposlenosti. 7. Odnos predkejnzijanske i kejnzijanske ekonomske teorije (+) Razlike izmeĊu predkejnzijanske i kejnzijanske ekonomije su u sledećem: 1a. Predkejnzijanci: Investicije zavise od štednje; promena kamatne stope dovodi do toga da se svaka štednja moţe unosno investirati. 1b. Kejnzijanci: Primat pripada investicionim odlukama; investicije odreĊuju obim proizvodnje, koji odreĊuje nivo štednje. 2a. Predkejnzijanci: Novac utiĉe samo na apsolutni nivo cena; postoji iskljuĉivo traţnja za transakcionim novcem. 2b. Kejnzijanci: Javlja se pored transakcionog i spekulativni motiv traţnje za novcem. 3a. Predkejnzijanci: Trţište rada funkcioniše kao bilo koje drugo trţište- ponuda i traţnja odreĊuju broj zaposlenih i ravnoteţnu nadnicu. 3b. Kejnzijanci: Umesto predkejnzijanske voljne nezaposlenosti uvodi se koncept nevoljne nezaposlenosti. 4a. Predkejnzijanci: Funkcionalna raspodela dohodaka, prema marginalnoj produktivnosti fakora proizvodnje. 4b. Kejnzijanci: Ukazuju na zavisnost profita od investicionih odluka firmi i skloonosti štednji imalaca nadnica i profita. 8. Kejnsova ekonomska politika Kritiĉari Kejnzijanizma tvrde da je njihova ekonomska politika odgovorna za rast inflacije, usled uvećanja drţavne intervencije i moći sindikata.Kejns je pomešao realne promene proizvodnje sa nominalnim promenama cena, otvarajući tako put drţavnoj intervenciji . Drţava sada moţe i na dugi rok , menjanjem relativnih cena da utiĉe na realne varijable proizvodnje i zaposlenosti, zato što se trţišta ne "ĉiste", nego su u stanju nedovoljne nezaposlenosti, proistekle iz nedovoljne efektivne traţnje. Umesto klasiĉne dihotomije (ponuda i traţnja odreĊuju relativne cene, a novĉana masa apsolutne cene) kejnzijanci dokazuju da postoji kejnzijanska dihotomija (traţnja utiĉe na proizvodnju, a troškovi na cene). 9.Revolucionarnost Kejnsove teorije Najĉešće korišćeni argumenti u oceni Kejnsove teorije su: a) Protiv Kejnsove revolucionarnosti u teoriji: Kameni temeljci Kejnsove teorije su poznati i od ranije (efektivna traţnja, multiplikator, neizvesnost, rigidnost, neravnoteţa). b) Protiv Kejnsove revolucionarnosti u ekonomskoj politici: Anticikliĉna politika i neuravnoteţen budţet su isticani i ranije. c) Argumenti u prilog revolucionarnosti Kejnsove teorije: Odbacivanje Sejovog zakona trţišta i kvantitativne teorije novca. d) Argumenti u prilog revolucionarnosti Kejnsove politike: Determinacija nivoa proizvodnje i analiza trţišta rada u funkciji proizvodnje, a ne kao samostalnog i izolovanog trţišta; naglašavanje znaĉaj drţavne intervencije.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 10. Kejnzijanizam - teorija je dominirala do 1970-ih godina. Sekvence prilagoĊavanja istiĉu razlike izmeĊu kejnzijanaca i monetarista. Kejnzijanska sekvenca je: efektivna traţnja  proizvodnja  zaposlenost. - rast dohotka utiĉe na efektivnu traţnju, a samim time i na proizvodnju i zaposlenost. Kod kejnzijanaca je moguće i na dugi rok uvećati realne agregate, ako se poveća koliĉina novca. Nadnice su fiksirane i najvaţniji su izvor agregatne traţnje. 11. Monetarizam - dominira od 1970-ih godina (do tada su dominirali kejnzijanci, ali je došlo do „monetaristiĉke kontrarevolucije“). Monetaristi su iskoristili uzlaznu inflaciju da napadnu kejnzijance. Zalagali su se za drţavnu deregulaciju, jer su smatrali da vlada nije sposobna da reguliše privredu. Monetaristiĉka sekvenca je: realna nadnica  zaposlenost  proizvodnja Monetaristi osporavaju tvrĊenje kejnzijanaca da je moguće na dugi rok uvećati proizvodnju, ako se poveća koliĉina novca. Nadnice su fleksibilne i odreĊuje ih trţište. 12. Kejnsova efektivna traţnja Kejnsov model opšte ravnoteţe ĉine nedovoljna efektivna traţnja i nevoljna nezaposlenost. Neravnoteţa se ne moţe uvek otkloniti promenom relativnih cena, jer su kamata i nadnice rigidne. Zato na promene reaguje koliĉina, a ne cene. Kejnsov model efektivne traţnje: dohodak zavisi od zaposlenosti odnos dohotka i očekivane potrošnje zavisi od sklonosti potrošnji obim zaposlenosti zavisi od: oĉekivana potrošnja + oĉek. investicije = efek. traţnja. obim zaposlenosti zavisi od funkcije ukupne ponude, sklonosti potrošnje i investicija obim zaposlenosti zavisi graniĉne sklonosti potrošnji (ne od marg. proizvoda rada) Kejns u “Bibliji” model agregatne traţnje zasniva na 3 psihološka zakona: sklonosti potrošnji - kao udeo potrošnje u dohotku. preferencija likvidnosti - po kojoj je kamata nagrada za odricanje od novca. marginalna efikasnost kapitala - kao dodatni prinos koji se oĉekuje od investicija. 13. Kejnsov efekat Predkejnzijanska teorija trţišta kapitala: Kamata se odreĊuje jednakošću štednje i investicija. Ne postoji podvojenost Š i I, jer ono što se uštedi biće investirano. Sa rastom štednje, pada kamata i rastu investicije. Predkejnzijanska teorija traţnju za novcem objašnjava transakcionim motivima (novac je sredstvo plaćanja, za obavljanje transakcija). Kejnsova teorija kamate: Kamata je monetarni fenomen (odreĊuje se na trţištu novca), i utiĉe na investicije. Štednja zavisi od dohotka, a ne kamate. Štednja pojedinaca ne mora biti jednaka investicijama preduzetnika. 14. Kejnsova traţnja za novcem Kejnsova teorija traţnje za novcem uvodi i špekulativni motiv, jer je novac i imovina (a ne samo sredstvo plaćanja). Štednja pojedinaca ne mora biti jednaka investicijama preduzetnika. Po Kejnsu potrošnja i investicije zavise više od dohotka, nego od zaposlenosti. Zato u krizi treba obezbeĊivati ljudima dohodak da bi mogli da troše. Na odluke ljudi da troše/investiraju utiĉu: očekivanja i psihološke sklonosti.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Grafik: Kada je kamata visoka, novac se koristi samo kao sredstvo plaćanja (za transakcije). Kada je niţa, raste traţnja za spekulativnim novcem (da bi se ostvario profit, jer oĉekuju da će kamata da poraste u budućnosti).

15. Kejnsov i Piguov efekat Piguov efekat 1)rast nezaposlenostI-U 2)pad nadnica-W 3)pad traznje i cena-P 4)rast realne ponude novca-Ms/P 5)rast potrosnje-C i dohotka-Y (Kod Pigua raste potrosnja i dohodak) Kejnsov efekat 1)rast nezaposlenosti-U 2)pad nadnica-W i cena-P 3)rast realne ponude novca-Ms/P 4)pad kamata-r 5)rast investicija-I i dohotka-Y (Kod Kejnsa pad kamata uvecava investicije i dohodak) 16. Trziste rada u Kejnzijanskom modelu Kejnsova teorija trzista rada:poslodavci i radnici pregovaraju o nominalnim, a ne realnim nadnicama; radnici se opiru smanjivanju nominalnih nadnica; radnici razlicito reaguju na pad realnih nadnica koji je izazvan rastom cena, u odnosu na pad realnih nadnica koji je izazvan padom nominalnih nadnica; nevoljna nezaposlenost je posledica rigidnosti nanize nominalnih nadnica. Kejnzijanci polaze od elasticnog domena krive agregatne ponude (AS), gde se povecava dohodak bez rasta cena. Kejnzijanska elasticna ponuda pokazuje da se dinamiziranjem traznje moze povecati proizvodnja. Veruju da se trajno moze odrzati rast proizvodnje, iako se mora zrtvovati rast cena. Regulisu kamatu iz koje se onda izvodi ponuda novca. 17. Kvantitetska ogranicenja (Novi kejnzijanci) Novi kejnzijanci isticu rigidnost i nefleksibilnost cena koje jedino dovode do “kvantitetskih” reakcija. Sve velicine ponude i traznje na trzistu potrosnih, odnosno proizvodnih dobaraodstupaju od svojih pojmovnih (notional) velicina u sistemu pune zaposlenosti i opste ravnoteze. Tako sve efektivne traznje i ponude koje odstupaju od svojih notional velicina sadrze jedno kvantitativno ogranicenje. Moguce su sledece situacije: 1.ponuda rada ogranicena je mogucnoscu da se traze potrosna dobra 2.traznja radnika za potrosnim dobrima ogranicena je njihovom ponudom rada 3.ponuda preduzeca ogranicena je zadovoljenjem traznje za radom 4.traznja za radom ogranicena je ponudom dobara Svaka notional velicina ponude i traznje na trzistu potrosnih/proizvodnih dobara ima svoje kvantitativno ogranicenje. Moguce su tri situacije: 1.na trzistu rada i dobara postoji visak traznje-postoji inflacija 2.postoji visak ponude na trzistima rada i dobara-postoji kejnzijanska nezaposlenost 3.radnik je ogranicen i na trzistu rada i trzistu potrosnih dobara rada-postoji klasicna nezaposlenost Novi kejnzijanci su u centar stavili rigidne cene-ogranicenu i zakasnelu fleksibilnost cena i nadnica. 18. Meni troskovi i radni ugovori

www.hellostudentsrbija.wordpress.com (B.Mekkalum, G. Mankiv, O. Blansar, G. Akerlof). Ovde se radi o troskovima koje firme snose,a skopcani su sa promenama cena (promena cenovnika, obavestenje potrosaca itd). Firme nastoje da izbegnu ove troskove i zato odrzavaju postojece cene sve dok je moguce. Radni ugovori Pisci koji su istrazivali radne ugovore, koji i kada su indeksirani imaju nominalnu osnovu i dugorocni su po svom karakteru, zakljucili su da monetarna politika moze biti delotvorna, cak i u uslovima racionalnih ocekivanja subjekata. Ovu liniju istrazivanja nastavljaju pisci koji pisu o “kliznim” radnim ugovorima. Svi radni ugovori su dugorocni, ali ne isticu u isto vreme radnici ne nastoje samo da maksimiziraju sopstvenu nadnicu, vec nastoje i da ocuvaju razlike u platama/uslovima u odnosu na druge FALI 24. Po D. Laidleru karakteristike monetarizma su: 1. kvantitativna teorija novca 2. Filipsova kriva upotpunjena oĉekivanjima 3. monetarni pristup platnom bilansu 4. protivljenje aktivistiĉkoj ekonomskoj politici 5. stabilna funkcija traţnje za novcem 6. efektiranje promena novĉane mase iskljuĉivo na nominalne, a ne realne agregate 7. stabilan privatni sektor i racionalna predviĊanja i oĉekivanja privrednih subjekata 25. Monetaristička ekonomska politika Nobelovac F. Modiljani je ukazao da je osnovna razlika izmeĊu monetarizma i kejnzijanizma u tome što kejnzijanci veruju da novac malo utiĉe na agregatnu traţnju i jedino su vaţni drţavni izdaci, dok monetaristi istiĉu da je jedino novac vaţan. Po Modiljaniju ne-monetaristi prihvataju da je trţišna privreda podloţna fluktuacijama agregatne proizvodnje, nezaposlenosti i cena, što se mora, moţe i treba ispraviti, dok monetaristi smatraju da nema potrebe da se privreda stabilizuje sve dok ponuda novca sledi jednostavno predvidivo pravilo. ’70ih godina XX veka usled ekonomske krize dolazi do napuštanja kejnzijanskog fiskalnog regulisanja traţnje u korist monetaristiĉkog regulisanja ponude novca, odbacivanja intervencionizma u korist trţišnog liberalizma, napuštanja socijalne politike i „drţave blagostanja“ u korist napada na sindikate i organizovanog trţišta rada. Pretpostavka monetarizma je da je inflacija monetarni fenomen koji na osnovama kvantitativne teorije novca pokazuje mogućnost izbora izmeĊu inflacije i nezaposlenosti: sa rastom novĉane mase dolazi do rasta inflacije, usporava se rast društvenog proizvoda, povećava nezaposlenost. Monetarizam odbija da postoji dugoroĉni izbor izmeĊu inflacije i nezaposlenosti. 26. Obeleţja monetarizma 1.kvantitativna teorija novca 2. Filipsova kriva upotpunjena oĉekivanjima 3. monetaristiĉki pristup platnom bilansu 4. protivljenje aktivistiĉkoj politici (jel moguce da ovde samo ovo treba?) 27. Opšti stavovi monetarizma 1. privatni sektor je stabilan-privredni sistem se automatski vraća u stanje pune zaposlenosti nakon poremećaja, a nezaposlenost na prirodni nivo 2. na nivou pune zaposlenosti moguće su razliĉite stope privrednog rasta, a rezultat je razliĉita inflacija

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 3.promena stope monetarnog rasta prvo menja stopu realnog ekonomskog rasta. Na dugi rok ti efekti nestaju i jedino ostaje povećanje stope inflacije. 4. odbacuje se aktivistiĉka politika upravljanja traţnjom i preferiraju se na dugi rok monetarna pravila ili unapred definisani ciljevi 28. Razlike kejnzijanizma i monetarizma: 1. kejnzijanci su regulisali traţnju za kapitalom pomoću kamate, a monetaristi regulišu ponudu kapitala pomoću ponude novca. 2. kejnzijanci drţavnom intervencijom regulišu traţnju, monetaristi veruju u slobodnu konkurenciju 3. kejnzijancima je prioritet traţnja za investicijama koja treba da uveća zaposlenost i proizvodnju; monetaristi tvrde da usled drţavnog intervencionizma postoji budţetski deficit koji dovodi do povećanja traţnje za novcem, povećanja ponude novca, rasta traţnje na trţištu roba i rasta cene. 4. kod kejnzijanaca traţnja za novcem nije stabilna, jer se menja sa promenom apsolutnog dohodka, dok je kod monetarista ona stabilna u dugom roku i zavisi od permanentnog dohodka 5. kejnzijanci su istovremeno nastojali da obezbede i stabilnost cena i povećanje zaposlenosti i proizvodnje, dok monetaristi istiĉu konfliktnost ciljeva i osnovni cilj im je stabilnost cena 6. kejnzijanci su prihvatili Filipsovu krivu kao mogućnost izbora izmeĊu inflacije i nezaposlenosti, dok su monetaristi istakli prirodnu stopu nezaposlenosti po kojoj svako spuštanje ispod tog nivoa pothranjuje inflaciju. Zbog toga ne postoji dugoroĉni izbor izmeĊu izmeĊu inflacije i nezaposlenosti i mora se prihvatiti nezaposlenost na prirodnom nivou. 29.Teoreme na kojima pociva savremeni monetarizam: 1. teorema o akceleraciji – uvecavanje ili umanjivanje novcane mase trenutno utice na realne agregate, da bi se na kraju sve svelo na promene cena iskljucivo; 2. teorema o privremenosti monetarnih impulsa – monetarnim impulsima se ne mogu dugorocno izazvati realni efekti; 3. endogena ocekivanja – imaju dimenziju “doze zaborava” i otvaraju mogucnost greske, pa su realni efekti na kraatak rok ipak moguci; 4. teorema o istiskivanju – u zavisnosti od nacina finansiranja drzavnog budzeta (obveznicama ili novim novcem) privatni sektor moze biti istisnut sa trzista kapitala; 30. Uticaj novca u makroekonomskim teorijama: U 3 velike makroekonomske teorije novac razlicito utice na zaposlenost i proizvodnju: 1.predkenzijanska ekonomija – je na pozicijama razdvojenosti realnih i monetarnih agregata (princip homogenosti) 2.kejnzijanci – mogucnost dugorocnog dinamiziranja traznje (princip mupltiplikatora); preko kamate i traznje za novcem se menjaju realni odosi (zaposlenost i proizvodnja); brzina opticaja neizvesna; 3.monetaristi – mogucnost da u kratkom roku nominalne promene izazovu realne promene zaposlenosti i proizvodnje (princip novcane iluzije); preko ponude novca jedino se menjaju nominalne velicine (cene i dohoci); przina opticaja stabilna i predvidiva sto uspostavlja stabilnu traznju za novcem; uticaj novca na cene je neposredan, a ne preko kamate; promene u sferi cena odrazavaju samo inflatorna ili deflatorna kretanja u monetarnoj sferi; 31. Funkcije potrosnje: Funkcije potrosnje su Kejnsov apsolutni dohodak, Fridmanov permanentni dohodak, Modiljanijev zivotni ciklus potrosnje.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Kejns je smatrao da na nizem nivou dohotka ljudi proporcionalno trose vise, a na visem manje. Preraspodela dohodaka i uopste politika dohotka moze uticati na agregatnu traznju tako sto ce se dohoci siromasnih uvecati, a s obzirom na njihovu sklonost ka potrosnji i agregatna traznja. M. Fridman i F. Modiljani su formulisali hipoteze o relativnom dohotku. Fridman dokazuje da ljudi trose u skladu sa permanentim dohotkom, koji je prosek dohodaka koji su primali prethodnih nekoliko godina. Modiljani dokazuje da ljudi trose prema zivotnom dohotku; stede i trose u skladu sa zivotnim ciklusom potrosnje, nezavisno od tekuceg dohotka, imajuci u vidu svoj zivotni vek. 32. Kejnsov apsolutni dohodak: Rastom dohotka potrosnja apsolutno raste, ali relativno zaostaje. Potrisnja je veca kod siromasnih nego kod bogatih, a tokom vremena sa rastom dohotka biva relativno sve manja. Y = C + S; dohodak se trosi (C) i stedi (S). C = a + bY; potrosnja je zbir autonomne potrosnje (a) i dela dohotka koji se trosi (bY), b je granicna sklonost potrosnji. I = I*; stvarne investicije jednake su planiranim investicijama. Y= (a + I*): 1/1-b multiplikator koji pokazuje koliko se dohodak uvecava usled promene potrosnje i investicija. *obrazlozenje za grafik: ravnotezni dohodak je predstavljen linijom 45 i deli se na potrosnju C i stednju S

33. Fridmanov permanenti dohodak: Ljudi trose prema dohotku Ym koji se sastoji iz Yt – tekuceg dohotka koji su primili i Yp – permanentnog dohotka koji je prosek dohodaka koji su primali prethoodnih nekoliko godina, uz pridavanje odredjenog pondera. Ym = Yt + Yp Ypt = λYmt + (1-λ)Ypt-1 Potrosnja je funkcija samo permanentnog dohotka. Fridmanov multiplikator je manji od Kejnsovog, jer su ljudi oprezniji. m= *obrazlozenje za grafik: u tacki B permanentni dohodak je jednak prolaznom dohotku; moguce je da se privremeno odsupa od permanentnog dohotka ( A i C); A – potrosnja iz prolaznog dohotka veca od potrosnje iz permanentnog dohotka; C – potrosnja iz prolaznog dohotka niza od potrosnje iz pemanentnog.


34.Modiljanijev ţivotni ciklus potrošnje Prema Modiljaniju promene potrošnje ne prate trenutno apsolutne promene dohotka, već ţivotni ciklus dohotka. Potrošnja ima sledeći oblik C=aWR + cYL gde je WR-realno bogatstvo (nasleĊeno) a- graniĉna sklonost potrošnji iz bogatstva Yl- radni dohodak cgraniĉna sklonost potrošnji iz radnog dohotka slika na str.63 samo što se na y-osi nalazi dohodak a na x-osi t Modiljanijev zakljuĉak o ţivotnom ciklusu potrošnje osporava kejnsovu hipotezu o apsolutnom dohotku u sledećem potrošnja je konstantna tokom ţivotnog veka pojedinca potrošnja se tokom ĉitovog ţivotnog veka finansira iz ţivotnog dohotka i poĉetnog bogatstva tokom svake godine toši se a-ti deo bogatstva i c-ti deo radnog dohotka Na osnovu Modiljanijevog modela mogući su neki opšti zakljuĉci znaĉajan nivo bogatstva smanjuje potrebu za štednjom u datom trenutku graniĉne sklonosti potrošnji i štednji zavise od dohotka i bogatstva štednja se moţe objašnjavati ţeljom za ostavljanjem nasledstva i neizvesnošću u pogledu duţine penzijskog staţa odnos potrošnja/dohodak biće stalan ako je odnos bogatstvo/dohodak stalan. 35.Monetarističa ekonomska politika – odnos prema inflaciji - Najvaţniji uzroĉnik inflacije je širenje drţave blagostanja, što vodi rastu novĉane mase. - Nizom podataka monetaristi dokazuju da su budţetski prihodi izuzetno brzo rasli, a najvaţniji uzroĉnik je ukljuĉivanje sve većeg broja programa koji se finansiraju iz budţeta u prvom redu programa socijalnog staranja koji po njemu ugroţavaju konkurentsku situaciju na trţištu rada koji otvara mogućnost troškovne inflacije. - Nezaposlenost po mišljenju M.Fridmana nije uvećana zbog monetarne restrikcije, već je naprotiv prekomerna uloga drţave i uvećanje njenih rashoda ugrozilo konkurentsku strukturu privrede pa je monetarna restrikcija kao neizbezni korak morala da dovede i do rasta nezaposlenosti kao neţeljenog sporednog efekta. Krajnji uzroĉnik njenog rasta po njegovom mišljenju je neefikasna drţava blagostanja proistekla i kejnzijanske politike voĊenje od 30tih godina. - Monetaristi se zalaţu za orijentaciju na jedan osnovni cilj, to je stabilnost cena kojoj se mora sve podrediti, najvaţniji instrument ekonomske politike je ponuda novca koja na dugi rok mora biti stabilna.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com - Dok u kejnzijanskom modelu prvo nastaje inflatorni impuls, dotle u monetaristiĉkim modelima monetarni impuls prethodi rastu cena. 36. Monetarističko regulisanje traţnje za novcem - Fridman je napisao „Kvantitativna teorija u prvom redu je teorija traţnje za novcem.Ona podrazumeva *empirijsku hipotezu da je traţnja za novcem stabilna, stabilnija od drugih funkcija, na primer potrošnje koje se nude kao alternative **postoje znaĉajni faktori koji utiĉu na ponudu novca a koji ne utiĉu na traţnju za novcem.” - N. Kaldor je kritikovao postavke monetarizma rast ponude nova je osnova, a verovatno i najvaţnija determinanta rasta cena dobara i usluga kretanje realne privrede proizvodnja, zaposlenost, produktivnost determinisani su trţisnim kretanjima - On je istakao ukoliko je na kratak rok ponašanje realne privrede neutralno usled nesavršenosti trţišta u odnosu na ponudu novca zašto je cilj eliminisanje inflacije? odgovor jedino moţe biti da je inflacija itekako pogubna za realnu privredu ako cene rastu zbog povećanja ponude novca iako je njihov rast,stetan zašto onda dozvoljavati bilo kakvo povećanje ponude novca? Monetarizan pretpostavlja -privreda je samoregulišuća -nema bitne razlike izmeĊu robnonovĉane i kreditonovĉane privrede -kontrola ponude novca sama po sebi dovodi do smanjivanja cena U osnovi monetarizma je pretpostavka da je ponuda novca egzogena varijabla, uzrok promena cene i dohotka, a postoji i svojevrsno kašnjenje, odloţeni efekti na cene i dohodak s tim da promene koliĉine novca intervarijabilno prethode promenama novĉanih dohodaka.Po N.Kaldoru koliĉina novca je u privredi endogena i nije zavisna od traţnje.

37. Kejnzijansko - Na osnovu jednog znamo da kamata na investicije. -Kejnsova teorija odreĊuje se na dohotka,a ne više utiĉu -Traţnja za transakcione i je skup i koristi u traţnji za spekulativnog biti viša i to će za novcem je preferencija prilagoĊavati kamatne stope nivou kako

regulisanje kamate od dva temeljca klasiĉne teorije zaposlenosti nivou pune zaposlenosti izjednaĉava štednju i kamate: kamata je monetarni fenomen i trţištu novca, štednja je prvenstveno funkcija kamate. Na investicije utiĉe kamata, ali mnogo oĉekivanja preduzetnika. novcem u Kejnsovom modelu je zbir spekulativne traţnje, kada je kamata visoka novac se kao sredstvo plaćanja, kako se kamata smanjuje novcem raste uĉešće traţnje za novcem usled motiva, jer se ocekuje da će trenutno niska kamata doneti dodatni prinos njihovim vlasnicima. Traţnja nestabilna veliĉina i menja se sa promenom likvidnosti pa je neophodno ĉesto menjati, odnosno ponudu novca, a to je najbolje uraditi preko koja treba da bude fiksirana na nekom neutralnom bismo imali investicije.


38. Nova klasična makroekonomija Fridmanov model je pošao od dve pretpostavke: 1. Cišćenje trţišta 2. Nesavršenost inforamcija Lukasov model je ustvari unapredjen Fridmanov model. Lukas je objasnio da radnici formiraju svoja ocekivanja o cenama, i da nema obmanjivanja jer radnici aktivno predviĊaju umesto da se pasivno adaptiraju. I on za razliku od fridmana, uvodi racionalna ocekivanja okrenuta u napred. Fridman - Lukasova funkcija ponude: Stvarni proizvod moţe odstupati od prirodnog samo ako stvarne cene odstupaju od oĉekivanih cena, a stepen odstupanja će zavisiti samo od cenovnog iznenaĊenja puta koeficijent h. 39. Opšti stavovi nove klasične makroekonomije Ponuda i traţnja se ne uravnoteţuju automatski jer u momentu prodaje tj.kupovine, postoji nedostatak informacija o uslovima prodaje odnosno kupovine potrosnih dobara ili faktora proizvodnje, pa to onemogucava potpuno pouzdanu odluku. Do ravnoteţe se jedino moţe doći kroz traganje, a ono traje sve dok se marginalni trošak traganja ne izjendnaĉi sa marginalnim prihodom traganja. Ravnoteţa ne moze da se uspostavi odmah i bez ikakvih troškova.

40. Poslovni ciklusi Ja jedino sto sam nasla su realni privredni ciklusi, i to ono sto postoji u skripti.. Tako da proverite da li je ovaj odgovor tacan!!!

a) Proizvodnja

b) Trziste rada


Slika a) loši šokovi na strani ponude spuštaju naniţe reprodukcionu funkciju (sa Fo na F1) i smanjuju proizvodnju sa Qo na Q1. Slika b) to izaziva pad traţnje za radom, pad zaposlenosti i pad nadnica usled rasta cena. Fridman – Lukasova funkcija ponude: Q = QN +h(P-Pe). Stvarni proizvod moţe odsutpati od prirodnog samo ako stvarne cene odstupaju od oĉekivanih cena, a stepen odstupanja će zavisiti samo od cenovnog iznenaĊenja puta koeficijent h. Lukas govori o zajedniĉkoj informacionoj barijeri i kod radnika i kod poslodavaca, i radnici i poslodavci mogu da budu obmanuti zbog sledećih razloga: Firme i radnici mogu da prate svoje cene, ali postoje informacione barijere o kretanju svih ostalih cena. Ako firme ili radnici veruku da supovećane samo njihove cene, proizvodiće tj. radiće više.

41. Neefikasnost ekonomske politike Neefikasnost ekonomske politike je posledica napuštanja adaptivnih (monetaristiĉka ex post) u racionalna (novoklasiĉarska (ex ante)) oĉekivanja. Kod adaptivnih oĉekivanja kratkoroĉna AS kriva je pozitivnog nagiba. U osnovi koncepcije novoklasiĉara br. 1 je teorija monetarnih ciklusa, koji su izazvani monetarnim šokovima na strani cena i ponude novca. 42. Troškovi obaranja inflacije Kod novoklasiĉara predviĊene promene politike neće imati nikakvih efekata, pa otuda I nema stope žrtvovanja. Novoklasiĉari dokazuju da centralna banka inflaciju moţe da eliminiše tako što će najaviti stopu monetarnog rasta koja će stabilizovati cene. Da bi se efikasno oborila inflacija javnost mora verovati da su monetarne vlasti spremne da je sprovedu. Ukoliko najavama monetarnih vlasti nedostaje: *reputacija odnosno steĉeno poverenje na osnovu već preduzetih akcija I * kredibilitet tj. poverenje javnosti da će se i te akcije nastaviti onda inflatorna oĉekivanja neće biti revidirana naniţe.Društvo i privreda neće moći da izbegnu znaĉajne realne troškove dezinflacije i pad proizvodnje i zaposlenosti . 43. Vremenska konzistentnost ekonomske politike Na osnovu steĉene reputacije i kredibiliteta kji javnost ima prema vladi, vladine akcije moraju biti vremenski konzistentne- povezujući prošle,sadašnje i buduće akcije na jedinstvenoj liniji . Model su razvili E.Preskot i F.Kidland, nagoveštavajući novi smer nove klasiĉne makroekonomije br.2-realni privredni ciklusi .

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Ovi autori su dokazivali da nema naĉina da se teorija optimalne kontrole primeni i na ekonomsko planiranje u uslovima racionalnih oĉekivanja . U tim uslovima se igra izmeĊu : *ekonomskih subjekata koji gledaju unapred i formiraju racionalna oĉekivanja,i *vlade Razlika izmeĊu adaptivne i racionalne optimalnosti je vremenska nekonzistentnost : optimalna politika formirana u trenutku t je vremenski nekonzistentna ukoliko u trenutku t + n politika vlade bude promenjena .

44. Nova klasična makroekonomija br.2 – teorija realnih privrednih ciklusa Nova klasiĉna makroekonomija br.2 nastaje od 80tih godina XX veka kada se paţnja istraţivaĉa usmerava ka realnim uzroĉnicima privrednih ciklusa . Najznaĉajniji predstavnici su O.Blanšar , G.Mankiv , E.Felps , D.Romer i drugi . Kljuĉna promena je napuštanje monetarnog šoka u korist realnog šoka-tehnološke promene .Na ovo su prvi ukazali E.Preskot i F.Kidland. Njihove osnovne hipoteze su : velike promene tehnološkog progresa utiĉu na produkcionu funkciju i proizvodnju/zaposlenost racionalni akteri menjaju svoja predviĊanja u pogledu ponude rada i potrošnje usled promena relativnih cena postoje ciklusi izazvani tehnološkim promenama Ubrzani tehnološki napredak menja potrebe ljudi, njihovu ponudu rada, a time izaziva i realne promene u proizvodnji/zaposlenosti i kod radnika i kod poslodavaca. Novoklasiĉari br.2 smatraju drţavnu politiku neefikasnim i skupim poduhvatom. Ekonomske fluktuacije su reakcija na neizvesnosti proistekle iz stope tehnološkog napretka . 45. Politički privredni ciklusi Ekonomska politika postaje endogena kada je vlada koristi radi realizacije odreĊenih politiĉkih ciljeva.Ona je instrument radi ostvarivanja odreĊenih politiĉkih ciljeva i njene igre sa javnošću. Kriva političke indiferentnosti:

Jednaka podrška biraĉa moţe se obezbediti razliĉitim kombinacijama inflacije i nezaposlenosti,i to omogućava drţavi da trguje ovim ekonomskim ciljevima radi ostvarenja politiĉkih ciljeva - pobede na izborima ili ostanka na vlasti . Vlada trguje izmeĊu uvećanja dohotka koji joj uvećava podršku biraĉa u ciljnoj funkciji podrške biraĉa i inflacije koja je ograniĉenje. Tri su njena ugaona kamena : CILJ => uvećati podršku boraĉa INSTRUMENT => dinamiziranje rasta radi uvećanja dohotka(svako štampanje novca uvećava inflaciju,koji će obezbediti realizaciju politiĉkih ciljeva) OGRANIĈENJE => kratkoroĉnom agregatnom ponudom (stvarna inflacija nadmašuje oĉekivanu ukoliko rast se rast ubrazava iznad prirodnog)


Vlada je indiferentna za odgovarajući par inflacija-dohodak. Vlada zna da će biti podrţana u zavisnosti od ekonomskih perfomansi i zato koristi instrument-dohodak da bi realizovala cilj-podrška biraĉa suoĉavajući se sa ograniĉenjem-ubrzavanje inflacije . 46. Predizborno dinamiziranje agregatne traţnje Vlada zna da će biti ocenjivana i podrţavana u zavisnosti od ekonomskog stanja u zemlji, i zato koristi dohodak kao instrument da bi realizovala cilj suoĉavajući se sa ubrzavanjem inflacije. Veća podrška se ostvaruje kada biraĉi imaju za isti dohodak niţu inflaciju ili za istu inflaciju veći dohodak. Kada dohodak raste on se mora nadoknaditi porastom inflacije. Kriva indiferencije drţave je ona koja omogućava jednake kombinacije dohotka i inflacije. Iz A se dolazi u B uvećanjem traţnje (DADo na DADe) i uvećava se dohodak (sa Y* na Ye) i podrška biraĉa (sa 45% na 50%)

47. Škola ekonomije ponude Školu ekonomije ponude karakteriše povratak Adamu Smitu i strain ponude, napuštanje kejnzijanizma, prioritet je privredni rast i proizvodnja, slobodna konkurencija i preduzetnik dobija središnju ulogu u privredi. Oni odbacuju monetaristiĉku restrikciju traţnje u situaciji inflacije i kejnzijansku ekspanziju traţnje u depresiji. Zalaţe se za regulisanje ponude ĉije povećavanje u uslovima inflacije i nezaposlenosti treba da otkloni obe nestabilnosti. U središtu ove škole je Laferova kriva. 48. Laferova kriva Laferova kriva pokazuje odnos poreskog prihoda i poreske stope, u poĉetku odnos promene stope i prihoda je srazmeran, što je veća stopa to je veći prihod a od prelomne taĉne je

www.hellostudentsrbija.wordpress.com obrnuto srazmeran, što je veća poreska stopa, poreski prihod je manji. Za nultu poresku stopu i poreski prihod je nulti, za poresku stopu od 100% poreski prihod je jednak nuli.

49. Kriva proizvodne mogućnosti Kriva proizvodnih mogućnosti je grafikon koji pokazuje granicu mogućnosti proizvodnje zemlje u uslovima potpune zaposlenosti svih raspoloţivih resursa i kada je zaposlenost nedovoljna. Na grafikonu stanje koje prikazuje punu zaposlenost pokazuje kada se privreda nalazi na krivoj proizvodnih mogućnosti, sve manje od toga je moguće ali neefikasno a sve iznad krive je nemoguće ostvariti bar bez promene tehnike i tehnologije. Predkejnzijanska ekonomija istiĉe prednosti trţišta i njegove 3 najvaţnije funkcije: 1. Alokativna funkcija – alociraju se proizvodna dobra na proizvoĊaĉe i na potrošaĉe 2. Selektivna fukncija – selekcija prioriteta proizvodnje i zadovoljenja potreba 3. Distributivna funkcija – raspodela dohodaka izmeĊu faktora proizvodnje i unutar rada izmeĊu ljudi.

50. Kruţno kretanje dohotka Kruţno kretanje dohotka je trţišni mehanizam koji pretpostavlja postojanje dva trţišta : trţište potrošnih dobara i trţište inputa (proizvodnih dobara); i dva aktera : domaćinstva i privredu. Preduzeća proizvode dobra koristeći inpute – poput rada, zemlje, kapitala. Ovi inputi zovu se faktori proizvodnje. Domaćinstva poseduju faktore proizvodnje, i troše sva dobra i usluge koje proizvode preduzeća. Na trţištu dobara i usluga(1) domaćinstva se pojavljuju na strani traţnje (domaćinstva su kupci), a privreda na strani ponude (prodaje potrošna dobra), dok se na trţištu faktora proizvodnje(2) domaćinstva javljaju na strani ponude (prodavci) nudeći usluge faktora proizvodnje (rad, zemlja i kapital), a privreda se pojavljuje na strani traţnje (kupuje faktore). Na ovim trţištima domaćinstva obezbeĊuju inpute koje koriste preduzeća za proizvodnju dobara i usluga. Zbog postojanja dva trţišta, postoje i dva kruţna toka – tok novca i tokove inputa i autputa. Tok novca : domaćinstva  preduzeća  jedan deo prihoda od prodaje dobara i usluga ide za plaćanje faktora proizvodnje (za nadnice npr.). Preostali deo predstavlja profit vlasnika preduzeća, koji su i sami ĉlanovi

www.hellostudentsrbija.wordpress.com domaćinstva. Zaključak – izdaci za dobra i usluge teku od domaćinstava ka preduzećima, a dohodak u formi plata, rente i profita teĉe od preduzeća ka domaćinstvima. 51. Ponuda Ponuda je koliĉina dobara koju su proizvoĊaĉi spremni da ponude na odreĊenom nivou cena i direktno je proporcionalna ceni : raste sa rastom cene, i obrnuto. cena

PonuĊena koliĉina

Ponuda zavisi od cena, i ukoliko je cena viša, veća će biti i ponuda (ponuda će se povećati bilo tako što će postojeći proizvoĊaĉi proizvoditi više, ili će na trţište ući novi proizvoĊaĉi kojima nova, viša cena omogućava pokrivanje viših troškova proizvodnje, što ranije nije bilo moguće). Cene i koliĉine dobara kojima se trguje na trţištu zavisiće od preferencija kupaca i prodavaca. Za bilo koje dobro vaţi da kupci ţele da ga dobiju po što niţoj, a prodavci da prodaju po što višoj ceni. Elastiĉnost ponude pokazuje koliko će se procentualno promeniti ponuĊena koliĉina usled 1% promene cene. Ep= (deltaP / P0)/(deltaC/C0)  deltaP je promena ponuĊene koliĉine, deltaC promena cene, a P0 i C0 su poĉetna ponuda i cena. Znaĉenje vrednosti elastiĉnosti ponude : za Ep=0 ponuda je savršeno neelastiĉna, tj.ponuĊena koliĉina se ne menja bez obzira na promenu cene; za 0

koliĉina Promena traţnje obuhvata dvojake promene : pomeranje po krivoj traţnje (zavisi iskljuĉivo od cene) i pomeranje krive traţnje udesno ili ulevo, usled uticaja drugih faktora. Na povećanje traţnje utiĉu : povećanje dohotka potrošaĉa, promena ukusa potrošaĉa, povećanje cena supstituta, smanjenje cena komplemenata, povećani broj ljudi koji koriste odreĊeni proizvod, oĉekivanja da će cena proizvoda rasti, ili da će doći do nestašice. Rast cena navodi potrošaĉe da smanje traţnju , što govori o obrnutoj proporcionalnosti. U kojoj meri će se to ostvariti zavisi od dohodne i cenovne elastiĉnosti traţnje. Dohodna elastiĉnost traţnje : (deltaT/T0)/(deltaD/D0) tj.procentualna promena traţene koliĉine/procentualna promena dohotka deltaT i deltaD su promene traţnje i dohotka, a T0 i D0 prvobitna traţnja i dohodak. Cenovna elastiĉnost traţnje : (deltaT/T0)/(deltaC/C0) tj.procentualna promena traţene koliĉine/procentualna promena cene deltaT i deltaD su promene traţnje i cene, a T0 i C0 poeĉetna traţnja i cena. Unakrsna elastiĉnost traţnje : deltaT za robu A/deltaT za robu B tj.promena traţnje jednog dobra/promena traţnje za drugim dobrom. Dobijene vrednosti elastiĉnosti se tumaĉe na isti naĉin kao vrednosti elastiĉnosti ponude.Faktori koji utiĉu na elastiĉnost traţnje su : supstituti (ako postoje supstituti za dati proizvod, elastiĉnost traţnje će biti visoka), nivo dohotka (viši dohodak ĉini potrošaĉe manje osetljivim na promene cena), trajnost proizvoda (relativno duţi tok upotreba uĉiniće potrošaĉe osetljivim na promene cena). Faktori koji povećavaju elastiĉnost traţnje : niţi nivo dohotka, luksuzni proizvodi, raspoloţivost supstituta i uvoĊenje novih proizvoda.

53. Kriva indiferencije dobroX

dobroY Kriva indiferencije u ravni predstavlja meĊuodnos dva dobra (X i Y) : to je geometrijsko mesto taĉaka jednake ukupne korisnosti i ukazuje na razliĉite moguće kombinacije dobara X i Y u potrošnji, koje daju istu korisnost. Ona predstavlja i graniĉnu stopu supstitucije : koliko je pojedinac spreman da se odrekne dobra X radi dodatne koliĉine dobra Y. Kriva indiferencije nije dovoljna za utvrĊivanje ravnoteţe potrošaĉa : svako podleţe budţetskom ograniĉenju, jer mu je dohodak ograniĉen. dobroY dobroY

www.hellostudentsrbija.wordpress.com dobroX dobroX Budţetska linija ukazuje na moguĉe kombinacije dva dobra koje kupac moţe napraviti sa raspoloţivim dohotkom, kada ga ne troši u celini, kada ga troši u celini, kao i one kombinacije koje mu, obzirom na dohodak, nisu dostupne. Kada se budţetska linija poveţe sa ciljnom funkcijom maksimalne ukupne korisnosti, što predstavlja kriva indiferencije, dobija se ravnoteţa potrošaĉa. Za dati dohodak potrošaĉ moţe ostvariti ravnoteţu u taĉki dodira budţetske linije i krive indiferencije, ĉime je za dati dohodak postignuta maksimalna korisnost. Promena dohotka znaĉi pomeranje budţetske krive (udesno ako se povećava dohodak, i obrnuto). 54. Budţetska linija Budţetska linija pokazuje sve moguće kombinacije dobara koje stoje na raspolaganju kada troši celokupan dohodak na njihovu Taĉke ispod budţetske linije pokazuju kombinaciju dobara koja pod uslovom da pojedinac ne koristi sav raspoloţivi dohodak potrošnju, dok su taĉke iznad linije nedostupne, jer zahtevaju dohodak. Taĉke na osama x i y (A i B) pokazuju koliko se dobra moţe kupiti ukoliko se celokupan dohodak troši na samo tog dobra.

pojedincu kupovinu. se kupuje, na viši jednog kupovinu

55. Ravnoteţa ponude i traţnje Ravnoteţa ponude i traţnje predstavlja takvu situaciju na je ponuĊena koliĉina dobara jednaka traţenoj koliĉini istih Presekom krivih ponude i traţnje odreĊena je ravnoteţna cena ravnoteţna koliĉina – Q0. Ravnoteţa je definisana u taĉki E, i u postoji pritisak na cene ni naviše ni naniţe.

trţištu kada dobara. – P0, i toj taĉki ne

56. U ekonomiji postoje dva aspekta posmatranja privrede: Mikroekonomski pogled – pogled odozdo, koji je skoncentrisan na jedan deo, ili jednu jedinicu u privredi Makroekonomski pogled – pogled odozgo, koji se bazira na agregatne privredne veliĉine, i posmatra privredu kao jednu skladno povezanu celinu Bez obzira sa koje strane gledamo, postoje 2 tipa ekonomskih dobara: slobodno dobro, koje je dostupno u neograniĉenim koliĉinama po nultoj ceni, i ekonomsko dobro, koje je retko, i ne moţe se dobiti u neograniĉenim koliĉinama ĉak ni po nultoj ceni. Da bi se proizvela pomenuta dobra, neophodno je imati osnovne faktore proizvodnje: rad – fiziĉki i intelektualni napori ljudi u proizvodnji, kapital – celokupna sredstva za proizvodnju, i zemlju – koju kao faktor proizvodnje ĉine svi prirodni resursi. 57. Predkejnzijanci su se zalagali za sledeće: Sejov zakon trţišta, po kome se proizvodi razmenjuju za proizvode, ponuda stvara traţnju, traţnja stvara ponudu, svaki prodavac je kupac, a svaki kupac je prodavac Privreda prirodno teţi da se naĊe u stanju pune zaposlenosti Kljuĉni mehanizam za uspostavljanje ravnoteţe su cene faktora proizvodnje Drţavna intervencija u privredi je nepotrebna Kejnzijanci brane sledeće stavove: Postoji mogućnost da se privreda naĊe u stanju nedovoljne zaposlenosti Smanjivanje kamate ne podstiĉe dovoljno investicije, koje bi dovele do pune zaposlenosti

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Smanjivanje nadnica nije odgovarajuća mera za ostvarivanje pune zaposlenosti Novac je vrlo znaĉajan za odreĊivanje obima proizvodnje i zaposlenosti Drţava je odgovorna za odrţanje pune zaposlenosti i dinamiziranje agregatne traţnje 58. Šest osnovnih makroekonomskih agregata su: Stopa nezaposlenosti – br ljudi bez posla koji ga aktivno traţeu odnosu na br zaposlenih i nezaposleni Stopa inflacije – procentualni rast proseĉnog nivoa cena u privredi Produktivnost – proseĉni proizvod po zaposlenom po ĉasu rada Kamatna stopa – procentualni iznos koji duţnici plaćaju kreditorima Drţavni deficit – višak drţavnih rashoda nad prihodima Spoljnotrgovinski deficit – višak uvoza u odnosu na izvoz Za lakše razumevanje ovih agregata potrebno je poznavati veliĉinu jedne privrede u celini, što se najbolje oslikava preko društvenog bruto proizvoda zemlje, koji predstavlja vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u jednom vremenskom periodu. 59. Dohodak i potrošnja Potrošnja zavisi od dohotka i javlja se kao f-ja dohotka (c=a+by). Dohodak se deli na potrošnju i štednju. Deo dohotka koji nam ostane nakon dodavanja transfera drţave i oduzimanja direktnih poreza, nazivamo raspoloţivim dohotkom. Potrošna funkcija zavisice od varijabli koje utiĉu na nivo potrošnje pojedinaca, a to su dohodak, bogatstvo i kamatna stopa. Ona se razvijala u nekoliko etapa: 1. apsoludni dohodak 2. relativni dohodak 3. permanentni dohodak 4. ţivotni ciklus dohotka

60. Paradoks štedljivosti Paradoks štedljivosti je konceptt koga je prvi uoĉio Kejns, a odnosi se na situaciju u kojoj inicijalno poveccanje štednje na kraju uslovljava smanjenje štednje. Deluje kroz sledeće faze: poĉetna veća štednja – smanjuje potrošnju – rastu zalihe – smanjuje se tekuća proizvodnja i zaposlenost – pada dohodak – pada štednja. Stoga štednja na pojedinaĉnom nivou danas osigurava veću potrošnju sutra, ali na nivou privrrede u celini veća štednja ima negativne posledice na dohodak. 61. Raspodela dohodaka i bogatstava ima dva tipa: 1. Raspodela dohodaka na faktore se bavi nagraĊivanjem faktora proizvodnje i formiranjem njihovih dohodaka. Dohoci se dele na one koji potiĉu od rada i oni koji potiĉu od svojine. 2. Raspodela dohodaka na pojedince je raspodela bogatstva na pojedince nezavisno od osnova po kome su stekli dohodak. Predstavlja se pomoću Lorencove krive.

Potpuna ravnomernost dohodak % dohodak %

Neravnomernija rasp. I dohodak % odstupanje u odnosu na idealnu raspodelu

Neravnomernija rasp. II odstupanje u odnosu na idealnu raspodelu


45

stanovništvo %

stanovništvo % stanovništvo %

62. Ravnoteţni nivo dohotka moguće je odrediti na dva naĉina: 1. Metodom potrošnja plus investicije ( P+I ) – polazi od zahteva da je neophodno da agregatna traţnja bude jednaka agregatnoj ponudi. 2. Metodom štednja minus investicije ( S-I ) – podrazumeva da je ravnoteţni dohodak odreĊen u situaciji kada je štednja jednaka investicijama. IzmeĊu ovih metoda moţe se uspostaviti veza: ND= P+Š ND= P+I (metod potrošnja plus investicije) P+Š=P+I Š=I (metod štednja minus investicije)

63. Potrosnja plus investicije Ovaj metod polazi od potrosnje tri vazna sektora 1.stanovnistva-P 2.privrede-I 3.drzave-G U ravnotezi je potrebno da se ponuda (ND-nacionalni dohodak) izjednaci sa traznjom sva tri sektora (P+I+G). ND=P+I+G Nacionalna funkcija potrosnje je zbir funkcija potrosnje domacinstava doticne privrede. Funkicja potrosnje jednog domacinstva pokazuje kretanje potrosnje u zavisnosti od visine dohotka.

Grafik-funkcija potrosnje: za razlicite nivoe dohotka pretstavlja razlicite nivoe potrosnje. Ispod ravnoteze potrosnja je veca od dohotka, a iznad manja. Iznad linije od 45° stednja je negativna, a ispod je pozitivna. U opstem obliku potrosnja se moze pretstaviti kao funkcija oblika: C=a+bY (a,b-konstante: a je odsecak na vertikalnos osi, b je nagib funkcije potrosnje) 64. Metod stednja-investicije

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Ravnotezni dohodak je odredjen jednakoscu ND=P+I. Ukoliko su nacionalni dohodak i agregatna traznja jednaki, privreda je u ravnotezi. Ako je AS manja od ND dolazi do kontrakcije ND, a ako je AS veca od ND dolazi do ekspanzije ND.

65. Multiplikator u zatvorenoj privredi Zatvorena privreda je ona u kojoj ne postoji spoljna trgovina, ne postoje izvozni i uvozni tokovi roba i usluga. Multiplikator je jednak: Multiplikator je jednak reciprocnoj vrednosti granicne sklonosti stednji; sve sto se ustedi, nije multiplikovano u kanalima potrosnje. U ovom zatvorenom modelu injekcije-curenje, stednja je jedino curenje, injekcija su investicije i multiplikator jedino zavisi od stednje (granicne sklonosti stednji).

Grafikoni: Gore-metod P+I: povecanje investicija sa I0 na I1 povecalo je dohodak. Dole-metod S=I:ravnoteza S=I je sada na nivou I1

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Hipoteze o multiplikatoru i apsolutnom dohotka osporile su predkejnzijansko apsolutizovanje stednje koja je trebalo da pokrece privredu. Sada u prvi plan izbija agregatna traznja. To potvrdjuje paradoks stedljivosti koji pokazuje da se stednja i investicije ne podudaraju automatski jer stede i investiraju razliciti ljudi iz razlicitih motiva.Stedljivost u ovom slucaju povlaci smanjenu potrosnju i agregatnu traznju, sto privredu u uslovima nezaposlenosti jos vise odaljava od ravnoteze. 66.Multiplikator u otvorenoj privredi U realnom svetu model injekcije –povlacenje je slozeniji i obuhvata: 1.pojedinci potrosaci i preduzeca (injekcija-investicije, povlacenja-stednja) 2.drzava (injekcija-budzetski izdaci, povlacenja-porezi) 3.inostranstvo (injekcija-izvoz, povlacenje-uvoz) I u otvorenoj privredi potrebno je da su injekcije=povlacenju. Medjutim, ravnotezu sada pretstavlja jednakost: I+G+X=S+T+M Injekcije: I-investicije, G-drzavni izdaci, X-izvoz Polacenja: S-stednja, T-porezi, M-uvoz Ukoliko je raspolozivi dohodak povecan, domacinstva ga ne dobijaju u celini jer se jedan deo “povlaci” ka poslovnoj stednji, a drugi ka porezima koje uzima drzava.

Grafikon: Povecanje stednje smanjuje dohodak. Multiplikator je rezultat granicne sklonosti stednje. Posto se u modelu pojavljuju dva nova curenja multiplikator u nacionalnoj privredi je manji. Uvodimo i dve nove sklonosti: granicna stopa oporezivanju t, i granicna stopa uvozu m. Multiplikator je jednak: .

67. Makroekonomski identiteti Osnovni makroekonomski identiteti ukazuju na faktore privreĊivanja, omogućavaju meĊunarodna poreĊenja kao i poreĊenja tokom razliĉitih perioda. Kao najbolji indikator zdravlja jedne privrede javlja se nivo agregatne proizvodnje. Vrednost svih dobara i usluga moţemo posmatrati na 3 naĉina: sabiranjem svih izdataka domaćih subjekata (sabiraju se svi izdaci ekonomskih subjekata, ta suma mora biti jednaka sumi izdataka) sabiranjem svih dohodaka domaćih subjekata (sabiranjem nadnica, kamata i profita koji predstavljaju troškove proizvodnje) sabiranjem svih dodatih vrednosti (dodate vrednosti predstavljaju povećanje vrednosti dobara u proizvodnom procesu, izraĉunava se tako što se od proizvodnje jedne firme oduzmu troškovi inputa) 68. Agregati metoda izdatka

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Prema agregatnom metodu izdataka, bruto domaći proizvod (ukupna trţišna vrednost finalnih dobara i usluga u jednoj privredi tokom perioda od godinu dana) se izraĉunava prema formuli: GNP = C+I+G+(X-M) gde C predstavlja izdatke domaćinstva na trajna dobra, netrajna dobra i usluge, I investicije (izdatke privrede) koje mogu biti domaće i inostrane, G izdatke drţave kojima se obezbeĊuju javna dobra i usluge i (X-M) neto izvoz Neto nacionalni proizvod (NNP) je trţišna vrednost godišnje proizvodnje umanjen za amortizaciju: NNP = BNP-D gde je BNP bruto nacionalni proizvod (ukupna proizvodnja dobara i usluga jedne nacionalne ekonomije u odreĊenom periodu po trţišnim cenama) 69. Agregati metoda dohodaka Proizvod zemlje se prema ovom metodu raĉuna preko formule: Y = W+P+i+R W su nadnice, P profiti, i kamate, R renta 70. Kruţni tok dohotka Domaćinstva poseduju faktore proizvodnje koje privreda unajmljuje da bi firme koristeći ih proizvele dobra. Ta ista dobra i usluge kupuju domaćinstva plaćajući ih novcem.

71. Model injekcije-povlačenje – zatvorena privreda bez drţave Povlaĉenje (ili curenje) predstavlja bilo koji deo dohotka koji ispada iz kruţnog toka, dok injekcija podrazumeva ulazak u kruţni tok dohotka koji ne potiĉe iz potrošnje domaćinstva. Pošto je u pitanju zatvorena privreda bez drţave, kao povlaĉenje se javlja samo štednja, a kao injekcija investicije.


72. Model Injekcije-povlacenje – potpuni model sa drzavom Ukoliko u model ukljucimo i drzavu tada je JW model potpun. Na strani injekcija J nalaze se: - investicije I - izvoz X - i drzavni izdaci G Na strani povlacenja W nalaze se: - srednja S - uvoz M - porezi T 73. Model injekcije-povlačenje - otvorena privreda bez drţave Postoje 2 strane Dbp-a - dohoci i rashodi. To se moze predstaviti kruznim kretanjem trzisnog mehanizma. Povlacenje je bilo koji deo dohotka koji ispada iz kruznog toka. Injekcija je ulazak u kruzni tok koji ne vodi poreklo iz potrosnje domacinstva. Ukoliko su injekcije jednake povlacenjima tada se nacionalni dohodak ne menja i privreda je u ravnotezi. Povlacenja su: stednja uvoz i porezi, injekcije su investicije izvoz i drzavni izdaci. Vazi odnos S+ M+T= I+X+G. Moraju se izjednaciti C+I+G= licni dohoci + profit + renta. + slike sa 183. i 184. 74. Razlika izmedju stanja i tokova SNR sve svoje ekonomske aktivnosti prikazuje pomoću stanja i tokova: Stanja se odnose na informacije o fondovima u odreĊenim taĉkama vremena, na poĉetku ili na kraju obraĉunskog perioda. Tokovi se odnose na aktivnosti koje su se dogodile u odreĊenom obraĉunskom periodu. Svaki tok i promena stanja odraţavaju se u raĉunima, a intehrisanost SNR podrazumeva da se svaki ekonomski tok ili stanje bilo gde u Sistemu prikazuje na isti naĉin. Tokovi:Ekonomske aktivnosti imaju za posledicu ekonomske tokove koje stvaraju, menjaju, prenose ili uništavaju ekonomske vrednosti. Tokovi mogu biti transakcije i ostali tokovi. Transakcije su ekonomski tokovi koji nastaju u vezama institucionalnih jedinica i unutar samih jedinica. Mogu biti novĉane i nenovĉane. Ostali tokovi su promene vrednosti u imovini i potraţivanjima, a nisu posledica transakcija, nego npr. posledica rata, prirodnih katastrofa i sl.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Stanja su vrednosti imovine i potraţivanja u odreĊenoj taĉki vremena, na poĉetku ili kraju godine za koju se vrši obraĉun. Stanja su povezana sa tokovima i rezultat su ranijih transakcija i ostalih tokova. 75. Pretpostavke IS-LM modela Tri najvaznija modela moderne makroekonomije: IS-LM model: kriva IS predstavlja tavnotezu na trzistu dobara, kriva LM ravnotezu na trzistu novca,a njihov presek istovremenu ravnotezu na trzistu dobara i novca koje odredjuju ravnoteznu kamatu i dohodak u privredi. Filips-Okunov model: Filipsova kriva predstavlja medjuzavisnost inflacije i nezaposlenosti, a Okunova kriva medjuzavisnost nezaposlenosti i drustvenog proizvoda. AS-AD model: AS kriva predstvalja agregatnu ponudu,a AD agregatnu traznju,a njihov presek odredjuje ravnotezni nivo cena i dohotka za jednu nacionalnu privredu. 76. Jednakost funkcija stednje I investicija Raste kamata - r raste štednja -S; Raste dohodak - Y rastu I: Skup (I1, S1), (I2, S2), (I3, S3) formira krivu IS. kamata

Io

I1

IS kriva I=S I2

So S1 S2

Y dohodak 77.Jednakost stednje I investicija Funkcija investicija je opadajuća u odnosu na kamate, dok je funkcija štednje rastuća funkcija dohotka; kriva 45o u kvadrantu I-S pokazuje njihovu jednakost, što vodi uspostavljanju skupa ravnoteţi investicije-štednja krivoj IS. Pri tom se moţe poći od bilo koje veliĉine (r1, I1 ili S1) i kruţno doći do taĉaka krive IS.

r www.hellostudentsrbija.wordpress.com Investicije I=f(r)

Trziste dobara IS kriva I=S

Y

I

S=f(r)

45’ Ravnoteza

S

Stednja

78. Metod potrosnje plus investicije U (a) za kamatu ri1 ravnoteţa je u E1, dohodak je Y1. U (b) ravnoteţa je, takoĊe, u E1. Pad kamate na r2 povećava agregatnu traţnju i potrošnju za svaki nivo dohotka. Nova ravnoteţa je u Y2. U (b) u E2 nova ravnoteţa odgovara kamati r2. 45’ E2

AD

E1

r

dohodak IS kriva I=S

r1 r2

Y1

Y2

dohodak 79.Nagib IS krive

Nagib IS kriva predstavlja uticaj a) kamate r, b)granicne sklonosti potrosnje c na nivo agregatne traznje AD a time I na IS ravnotezu: 1. menjanjem kamate r krecemo se po nepromenjenoj IS krivoj

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 2. menjanje granicne sklonosti potrosnje c=c(1-t) menja se nagib krive IS 3. promena autonomnih izdataka (A) pomera se kriva IS bez promena nagiba a)smanjivanjem kamate povecava se dohodak I agregatna traznja bez promene nagiba IS krive; promena kamate predstavlja kretanje po nepromenjenoj IS krivoj b) promena grnicne sklonosti potrsonje manja nagib Ad I IS krive jer kriva A-br+cY postaje strmija, pa se na IS krivoj za istu kamatu r1 povecava dohodak s, promena granicne sklonosti potrsonje menja nagib krivih AD i IS c) promena autonomnih izdataka ako se autonomni izdaci povecavaju tada se Ad povecava bez promene nagiba, a IS kriva se za isti nivo kamata pomera udeno 80.Pomeranje IS krive 45’ AD

E2 E1

A AD2 AD1

dohodak R IS kriva se pomera

IS2

B IS1 R1

Y1

Y2

dohodak

POMERANJE IS KRIVE- U A povecanje autonomnih izadataka pomera krivu AD navies povecavajuci dohodak, U B za isti iznos na IStom nivou kamata, desno se pomera IS kriva.


81.

Tacke E1 i E2 su na liniji IS i predstavljaju ravnoteze; Tacka E3 je van krive IS (levo je od nje) i predstavlja visak traznje za dobrima (VTD) (inflacioni gep); Tacka E4 je takodje van IS krive (desno od nje) i predstavlja visak ponude dobara (VPD) (depresioni gep). U tacki E4 kamata je visa nego u E2. U tacki E3 kamata je niza nego u E1.


82. Kriva LM dobija se kao: jednakost ponude i traznje za novcem i ravnoteze na trzistu novca. Spekulativna traznja za novcem DMs je opadajuca f-ja funkcije kamate (r). U kvadrantu r-DMs je prikazana traznja za spekulativnim novcem; U kvadrantu DMs-DMt je predstavljena podela novcane mase na spekulativni i transakcioni novac. U kvadrantu DMt-Y prikazana je traznja za transakcionim novcem (rastuca funkcija dohotka (Y) ); U kvadrantu Y-R je dobijena kriva LM.

83. Tacke E1 i E2 su na krivoj LM i predstavljaju ravnoteze (realna ponuda novca=traznji za novcem); Tacka E3 je van krive LM (levo od nje) i predstavlja visak ponude novca (VPN) jer je kamata r2 visa u odnosu na kamatu r1 za koju u E1 postoji ravnoteza; Tacka E4 je van krive LM (desno od nje) i predstavlja visak traznje za novcem (VTN) jer je kamata r1 niza u odnosu na kamatu r2 za koju u E2 postoji ravnoteza...


84. Ravnoteza na trzistu dobara pretpostavlja da je I=S, a ravnoteza na trzistu novca da je Md=Ms. Pritom se polazi od sledecih opstih oblika ova 4 agregata: investicije: I=a + bY - cr stednja: S=d + eY + fr traznja za novcem: Md=g + hY - lr ponuda novca: Ms= k a - autonomna potrosnja (pozitivan odsecak na vertikalnoj osi) b - dohodna elasticnost investicija (pozitivna prema dohotku) c - kamatonosna elasticnost investicija (negativna prema kamati) d - autonomna stednja (negativni odsecak na vertikalnoj osi) e - dohodna elasticnost stednje (pozitivna prema dohotku) f - kamatonosna elasticnost stednje (pozitivna prema kamati) g - autonomna traznja za novcem h - dohodna elasticnost traznje za novcem (pozitivna prema dohotku) l - kamatonosna elasticnost traznje za novcem (negativna prema kamati) k - egzogena ponuda novca


85. Monetarna politika pomera LM krivu: 1) ekspanzivna - u desno (LM0 na LM1); privreda iz E0 dolazi u E1; raste dohodak, pada kamata; 2) restriktivna - u levo (LM0 na LM2); privreda iz E0 dolazi u E2; pada dohodak, raste kamata; FALI 91. Efekat istiskivanja Efekat istiskivanja podrazumeva smanjenje jedne komponente potrošnje kao posledica povećanja druge komponente potrošnje. Kejnzijanska politika rasta agregatne traţnje (AD) prvenstveno rasta drţavnih izdataka (budţetskog deficita) izaziva rast kamatnih stopa (r) što vodi smanjenju investicija ( I ) jer rast kamata stanovništvo i privreda ne mogu da izdrţe pa bivaju istisnuti sa trţišta kapitala. Na trţištu kapitala se jedino moţe zaduţivati drţava raĉunajući na inflaciju koja će joj poništiti dug i rast poreza kojim će vratiti dug. Kejnzijanski scenario ( bez istiskivanja): ista kamatna stopa r - rast dohotka ( Y - Y*) Monetaristiĉki scenario ( sa istiskivanjem): fiskalna ekspanzija- pomeranje IS krive udesno rast kamatne stope i rast dohotka ( Y - Y' )

Do efekta istiskivanja moţe doći i emisijom obveznica jer se na finansijskom trţištu drţava javlja nudeći višu kamatu i na taj naĉin istiskuje privatni sektor privrede utiĉući na smanjenje investicija. 92. Filipsova kriva + grafik Filipsova kriva predstavlja inverznu korelaciju nadnica (w)- kasnije inflacije- i nezaposlenosti. Uveo ju je A.V.Filips sredinom 50- tih godina XX veka i odmah je postala kljuĉni element, odluĉujući element

www.hellostudentsrbija.wordpress.com kejnzijanske ekonomije. Omogućavala je da se trguje ( trade- off) izmeĊu inflacije i nezaposlenosti. A.Okun je pokazao da se na svakih 1% nezaposlenosti iznad prirodne stope nezaposlenosti- stope nezaposlenosti za koju je inflacija nulta- gubi 2,5% BDP i time je model zaokruţen na Filips-Okunov model meĊuzavisnosti inflacije, nezaposlenosti i rasta. 70- tih godina osporena je: empirijski u uslovima stagflacije kada raste i nezaposlenost i inflacija ( inflacija znaĉajniji problem); teorijski zbog ofanzive monetarista koji su dokazivali da na dugi rok postaje vertikalna i da je bilo koji nivo inflacije konzistentan sa prirodnim nivoom nezaposlenosti (nemoguća nagodba- nagodba postoji samo u kratkom roku). Faze razvoja: 1) originalna FK (w, u); 2) kejnzijanska kriva (P, u); 3) monetaristiĉka kriva- kriva upotpunjena oĉekivanjima ( P, u); 4) nova klasiĉna makroekonomijaracionalna oĉekivanja ( P, u). 93. Inflacija traţnje Povećavajući agregatnu traţnju (AD) za sve veću inflaciju (P) moţe se obezbeĊivati rast nacionalnog dohotka (Y)- monetaristi. Monetaristi podrazumeva: stabilnost privatnog sektora, dugoroĉnu neutralnost novca, nemoguću nagodbu izmeĊu inflacije i nezaposlenosti u dugom roku, odbacivanje aktivistiĉke ekonomske politike.

94. Troškovna inflacija Povećavajući agregatnu ponudu (AS) za sve veću inflaciju (P) obezbeĊuje se smanjenje nacionalnog dohotka (Y)- kejnzijanci. Kejnzijanci podrazumevaju: nestabilnost privatnog sektora, dugoroĉnu neneutralnost novca, nagodbu izmeĊu inflacije i nezaposlenosti i sklonost anti- cikliĉnoj ekonomskoj politici. U sluĉaju da su cene poljoprivrednih proizvoda i cene energenata stabilne do inflacije dolazi jedino štampanjem dodatnog novca. U okviru troškovne inflacije kapital optuţuje rad da su povećane nadnice pokrenule spiralu troškova, a rad da su povećane profitne stope na raĉun rada u inflaciji. 95. Originalna FK Originalna FK predstavlja prvu fazu razvoja FK, odnos izmeĊu nadnica (w) i nezaposlenosti (u). Sa povećanjem nadnica dolazi do smanjenja nezaposlenosti i obrnuto (negativna korelacija). Nadnica je nominalna veliĉina, a nezaposlenost realna. Novac je neneutralan što znaĉi da utiĉe na realne agregate. Uveo ju je Aleksandar Filips sredinom 50-tih godina XX veka. Kao odluĉujući element kejnzijanske ekonomije pokazuje da sa povećanjem nadnica (w) dolazi do povećanja potrošnje (C) što dovodi do povećanja agregatne traţnje (AD) i dohotka (Y) i smanjenja nezaposlenosti (u).

96. OKUNOVA KRIVA + grafik Okunova kriva predstavlja medjuzavisnost izmedju nezaposlenosti I privrednog rasta, koja je dobila ime po njenom autoru A. Okunu.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Okunov zakon kaze da ukoliko je nezaposlenost za 1% iznad prirodne stope nezaposlenosti gep drustvenog brugo proizvoda iznosi 2,5%. ( drustveni gep je manjak drustvenog proizvoda u odnosu na drustveni proizvod na nivou pune zaposlenosti) Odstupanje stvarnog u odnosu na potencijalni drustveni proizvod usled nezaposlenosti je upravo Okunova kriva. Ako nezaposlenost raste, Okunova kriva se translatorno pomera u polje ulevo. Ako pada traznja za radom Okunova kriva menja nagib. 97. KEJNZIJANSKA FAZA FILIPSOVE KRIVE + grafik U situaciji kada se poveca traznja za radom, povecava se I nadnica koju radnici dobijaju. To uzrokuje vecom zaposlenoscu. Takodje raste kolicina proizvedenih proizvoda. 98. MONETARISTICKA FAZA FILIPSOVE KRIVE + grafik Predstavlja odnos izmedju viska traznje za radom I nezaposlenosti. U situaciji kada je visak traznje za radom jednak 0 nezaposlenost iznosi 5%. Povecanje traznje za radom void smanjivanju nezaposlenosti, a povecanje ponude rada vodi njenom padu.

99. NOVOKLASICARSKA FAZA FILIPSOVE KRIVE + grafik Kada posmatramo odnos inflacija-nezaposlenost u duzem roku Filipsova kriva je vertikalna sto znaci da je moguce samo privremeno odstupanje od prirodne stope nezaposlenosti, ali se privreda vraca na svoju putanju. 100. Okunov zakon - Ukoliko je nezaposlenost (U) za 1 % iznad primarne stope nezaposlenosti gep drustvenog bruto proizvoda (manjka drustvenog proizvoda u odnosu na isti na nivou pune zaposlenosti) iznosice “a”%. Okunov zakon ilistruje Okunova kriva koja predstavlja medjuzavisnost nezaposlenosti i privrednog rasta,odnosno odstupanje stvarnog u odnosu na potencijalni drustveni proizvod usled nezaposlenosti. 101. Filips-Okunova kriva - Izvodi se povezivanjem Filipsove (Pi=Pi* - b(u-u*)) i Okunove krive (u(t-1) – u(t-2) = -a(y-y*)) uz predpostavku da je odstupanje stvarne u odnosu na prirodnu stopu nezaposlenosti iz Filipsove krive – (u-u*) jenako promeni stope nezaposlenosti u Okunovoj krivi – (u(t-1) – u(t-2)). Tada Filips-Okunova kriva ima formulu Pi=Pi*+ab(y-y*) a u sustini znaci da je stvarna inflacija jednaka ocekivanoj koja je uvecana za odstupanje stvarnog rasta u odnosu na prirodni. Filips-Okunova kriva ima pozitivan nagib sto znaci da svako ubrzavanje privrednog rasta znaci ubrzavanje inflacije u uslovima kada je potencijalni BDP manji od ostvarenog (y*
www.hellostudentsrbija.wordpress.com 103. Ekspanzivna monetarna politika u Filips-Okunovoj krivi i IS-LM modelu - Ekspanzivna monetarna politika znaci povecanje novca u opticaju sto u IS-LM modelu pomera LM krivu navise (na desno),pri tome raste realni proizvod/dohodak (Y) a kamatna stopa se smanjuje . Preneseno da FilipsOkunovu krivu to samo znaci povecanje inflacije usled povecanja privrednog rasta. Restriktivna monetarna politika izaziva krajnje suprotne efekte.

104. Ekspanzivna fiskalna politika u Filips-Okunovoj krivi I IS-LM modelu - Fiskalnom politikom drzava utuce neposredno na trziste dobara. Prema tome ekspanzivna fiskalna politika podrazumeva rast drzavnih izdataka ubrzava privredni ras i rast dohotka i kamate u IS-LM modelu. Na FilipsOkunovoj krivi isti uticaj znaci ubrzavanje inflacije usled izazvanog privrednog rasta. Restriktivna fiskalna politika izaziva takodje suprotne efekte kako po IS-LM model tako i na Filips-Okunovoj krivi.

105.Izbor inflacija-nezaposlenost Deoba efekata monetarne politike na cene i proizvodnju (M= π + y ) je drugacija u realnom svetu nego u teorijskom modelu.Postoji asimetrija u efektima monetarne politike: Monetarna restrikcija - pre i više se smanjuje proizvodnja (y) u odnosu na inflaciju (π) Monetarna ekspanzija - pre i više rastu cene (π) u odnosu na proizvodnju (y)

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Faktori koji potvrdju nepopularnost inflacije: Ona je realni problem zato što su: Dobici neizvesni Gubici daleko izvesniji za pojedine aktere Donosi neizvesnost i destimuliše dugoroĉne poduhvate (kupovina kuća, automobila...) Ugroţava individualno blagostanje (sve uspehe i neuspehe podvodi pod zbirnu godišnju stopu inflacije) Ima redistributivne efekte – dohotke i imovinu odvaja od individualnih napora Onemogućava razgraniĉenje nominalnih i realnih efekata 3 posledice inflacije: Porezi - neravnomerno se rasporeĊuju jer inflacija obezvreĊuje vrednost poreza subjekata ĉiji su dohoci viši Likvidnost – izoštrava se u uslovima neizvesnosti, subjekti drţe veća nekamatonosna sredstva za sluĉaj iznenadnih plaćanja Redistribucija dohodaka – nominalno fiksni ugovori izazivaju redistribuciju pa je neminovno uvoĊenje indeksacije Vlade su protiv indeksacije jer misle da će ubrzati redistribuciju.Teret inflatorne redistribucije prebacuju na pojedninaĉne aktere. Indeksacija ima veće inflatorne posledice: Veća indeksacija veći inflatorni udar na cene Indeksirana ekonomija (sve dok traje indeksacija) prilagoĊava sve monetarne tokove inflaciji

106. Dobijanje AD krive: AS-AD model –Ravnoteţa ponude i traţnje na makro nivou jedne privrede

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Rezultat je ravnoteţni nivo cena i dohotka Struktura modela se ne razlikuje od mehanizma ponude i traţnje na mikro nivou AD kriva-izvodi se iz metoda potrošnja + investicije (P+I) Razliĉiti nivoi ukupne agregatne traţnje (potrošnje I investicija)- (C+I)1, (C+I)2, (C+I)3 – daju razliĉite nivoe dohotka: najveća potrošnja (za agregatnu traţnju (C+I)1P1 ) najviši dohodak (Y1).Ti dohoci se združuju sa različitim nivoima cena i dobija se kriva AD. *fali taĉka E3 na grafiku :(

107. U jednoj privredi ravnoteza je uspostavljena kada je agregatna traznja jednaka proizvodnji, AD=Y. To znaci da je ponudjena kolicina jednaka trazenoj kolicini (taĉka E). Svaka druga situacija je neravnotezna i dovodi do toga da se menjaju ranije akumulirane zalihe: levo od tacke E zalihe se smanjuju zbog inflatornog pritiska; desno od tacke E one se povecavaju zbog depresirane nedovoljne traznje. AD kriva ima ista svojstva krive traznje, s tim da se u ovom slucaju radi o agregiranju individualnih mikroekonomskih traznji. Jednakost AD i Y ne menja ranije akumulirane zalihe.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 108.

Monetarna ekspanzija - AD kriva je nepromenjena; tacka E0 predstavlja ravnotezu IS0=LM0 sa kamatom r0 i dohotkom Y0 za krivu LM0; monetarna ekspanzija (LM1) uvecava dohodak (Y1) i obara cene (P1) (na donjem grafiku!).

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 109.

Fiskalna ekspanzija - AD kriva se translatorno pomera; pomera se IS kriva udesno (IS0 na IS1); AD kriva se pomera udesno: cene su ostale nepromenjene (P0), a dohodak raste (sa Y0 na Y1). 110. + grafik iz knjige Elastiĉnost AD krive-kao i u sluĉaju elastiĉnosti traţnje, i kod agregatne traţnje vertikalnija kriva je manje elasticna. Za isti rast cena promena kolicine dohotka manja za vertikalniju ad krivu. 111. AS kriva + grafik iz knjige AS kriva (agregatna ponuda) pokazuje nivo realnog proizvoda koji ce biti proizveden za svaki nivo cena. AS krivanije linearna-na niţem nivou proizvodnje cene se nemenjaju mnogo, sto znaci da se dodatna proizvodnja moze ostvariti bez veceg rasta cena. U meri u kojoj se privreda priblizava punoj zaposlenosti dodatno proizvodnju prati sve veci rast cena. 112. Ravnoteţa u AS-AD modelu + grafik iz knjige Ravnoteza u AS AD modelu- u preseku krivih AD i AS odredjen je ravnotezni dohodak i cene. 113. + grafik iz knjige Kenzijanci- horizontaldi domen krive AS. U preseku agregatne traze odredjena je ravnoteza i dohodak. Kenzijanska politika- povecanje povecava samo dohodak, cene ostaju samo na pocetnom nivou. 114. + grafik

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Monetaristi srednji ili prelazni domen krive AS. Monetaristicka politika- povecanje traznje povecava samo cene dohodak ostaje isti na nivou pune zaposlenosti. 115. AS kriva (Domeni sprovođenja makroekonomske politike) AS kriva predstavlja realni nacionalni proizvod koji ce biti proizveden za svaki nivo cena. Horizontalni (kejnzijanski) domen pokazuje da ce nacionalni proizvod rasti bez rasta cena. Prelazni (monetaristicki) domen pokazuje da ce rast proizvoda biti pracen rastom cena. Vertikalni ( novoklasicarski) domen pokazuje da ce samo cene rasti bez povecanja proizvoda. Razlike makroekonomskih skola iste su kao u IS-LM modelu: kejnzijanci: horizontalne AS i LM krive; privredi treba dovoljna ponuda novca (LM kriva) jer se proizvodnja moze povecati (AS kriva) monetaristi: AS i LM krive sa pozitivnim nagibom; privredi se na kratak rok moze omoguciti dovoljna ponuda novca (pozitivni nagib LM krive) jer se proizvodnja moze povecati (pozitivni nagib AS), ali na dugi rok i AS i LM kriva postaju vertikalne i sa rastom ponude novca ne moze se povecati proizvodnja. novoklasicari: vertikalni domen AS i LM krive; privredi se ne treba omoguciti dovoljna ponuda novca (vertikalna LM) jer se proizvodnja ne moze povecati (vertikalna AS kriva)

116. Novčana iluzija u AS-AD modelu Kejnzijanska AS kriva na kratak rok(AD0 na AD1 )je elasticna, pa se moze povecanjem traznje povecati dohodak ( Y*=Y0 na Y1) ali uz rast cena (P0 na P1) tokom prelaska privrede iz A u B deluje novcana iluzija: eko. subjekti veruju da su nominalno vise nadnice i cene i realno vise pa vise proizvode(preduzetnici) i rade (radnici). To traje dok ne shvate da nominalno vise nadnice i cene mogu biti i realno manje pa smanje rad i proizvodnju. Privreda se vraca iz B u C. AS vise nema pozitivni nagib nego je vertikalna, i privreda je na novoklasicarskoj AS na dugi rok, dohodak se smanjuje ( Y1 na Y*=Y0) a cene i dalje rastu P1 na P2 .


117. Kratkoročna i dugoročna AS Kratkorocna AS kriva SAS pokazuje da za privredu na nivou pune zaposlenosti (Y=Y*) stvarna inflacija jednaka ocekivanoj() Dugorocna AS kriva LAS je vertikalna i pokazuje da se dohodak ne moze uvecavati- rastu samo cene

Dinamizirana kratkorocna AS kriva mozemo dobiti iz: 1)Filips-okunove krive π=π*+ ab(y-y*) gde su ai b parametri, π- stvarna inflacija π*- ocekivana inflacija, y- ostvarena stopa rasta dohotka, y*-stopa rasta dohotka na nivou pune zaposlenosti. Stvarna inflacija je zbir ocekivane inflacije i ubrzavanja rasta. 2) Jednacine za nadnice qw=π*+λ(Y-Y*) gde su q i λ parametri, w- nadnice. Rast nadnica je zbir ocekivane inflacije i realnog rasta 3) Inflacija zbog nadnica π=qw Inflacija je izazvana rastom nadnica spajanjem ove tri jednacine dobijamo dinamiziranu vezu inflacije i dohotka : π=π*+λ(Y-Y*)- stvarna inflacija je zbir ocekivane inflacije i uvecanja proizvodnje iznad proizvodnje za nivo pune zaposlenosti. Dinamizirana dugorocna AS kriva na dugi rok skup svih SAS kriva daje vertikalnu LAS krivu koja pokazuje da se ne moze odstupiti od prirodnog nivoa dohotka i zaposlenosti i da jedino raste inflacija. dugorocna AS kriva LAS odgovara dugorocnoj Filipsovoj krivoj. Vertikalna i apsolutno neelasticna pokazuyje da prirodni nivo dohotka odgovara razlicitim nivoima inflacije. na dugi rok se ne povecava proizvodnja jedino se ubrzava inflacija. Na kratak rok visa ocekivana inflacija vodi visoj stvarnoj inflaciji, i to odstupanje stvarne od ranije ocekivane postoji sve dok stvarni dohodak odstupa od onog na prirodnom nivou nezaposlenosti.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 118. Traţnja za novcem U kejnsovoj teoriji postoje tri motiva traznje za novcem: transakcioni- novac sluzi kao sredstvo placanja: svako drzanje gotovine povlaci gubitke kamate koja bi se dobila za drzanje novcanih depozita, biramo izmedju 1) gubitka kamate i 2) neprijatnosti usled nedostatka gotovine. nZ=Yn n- broj povlacenja depozita Yn mesecna plata a Z iznos gotovine koji se povlaci marginalni trosak svake transakcije tc je konstantan, dok je marginalni prihod smanjeni gubitak kamate usled manjeg iznosa gotovine. Marginalni dobitak se smanjuje sa povecanjem broja povlacenaj. traznja za novcem je inverzna na menjanja kamate. optimalni iznos gotovine je onaj kod kog broj transakcija minimizira tc, u ovoj formuli nisu uzeti u obzir visina mesecne kamate i ucestalost isplate dohodaka sa cijim se povecanjem smanjuje frekvencija transakcija. motiv predostroznosti: sa postojanjem neizvesnosti drzanje vece kolicine gotovine smanjuje verovatnocu nelikvidnosti i nemogucnost ispunjavanja obaveza. Dodatni trosak je gubitak kamate a dobitak likvidnost pa su u trenutku neizvesnosti pojedinci zainteresovani za vecu kolicinu gotovine. spekulativni motiv: posmatra gotovinu kao imovinu a ne kao sredstvo placanja, pojedinci drze imovinu u razlicitim oblicima i tako formiraju razudjeni portfolio 1) deo u rizicnijem obliku kolji donosi visi prinos i deo u 2) gotovini koja je sigurna ali donosi manji prinos. a) povecanje rizicnosti drugih oblika i b) smanjivanje njihove stope prinosa povacava traznju za gotovinom. traznja za novcem je obrnuto proporcionalna kamatnoj stopi, raste sa rastom realnog dohotka i ona je traznja za realnim bilansom, proporcionalna je nivou cena, ne postoji novcana iluzija. 119. Ponuda novca Novcana masa obuhvata razlicite stavke, pa je tesko oceniti da li nesto ulazi ili ne u novcanu masu M1: gotovina FALI 120.Trţište novca: Rast ponude novca

-Povećanje ponude novca (Ms0 na Ms1) privredu dovodi u novu ravnoteţu, kamata je niţa (r0 na r1) 121.Trţište novca: Rast traţnje za novcem


-Rast traţnje za novcem (Md0 na Md1) privredu dovodi u novu ravnoteţu E1 i kamata je viša (r0 na r1) 122. Transmisioni mehanizam Mehanizam kojim promene ponude i traţnje za novcem utiĉu na agregatnu traţnju naziva se transmisioni mehanizam. On podrazumeva: uticaj novca na kamatu, uticaj kamate na investicije i uticaj investicija na agregatnu traţnju. 1.Uticaj novca na kamatu- rast ponude novca uslovljava pad kamate.

Rast ponude novca sa Mo na M1, obara kamatu sa r0 na r1. 2.Uticaj kamate na investicije: smanjivanje kamate pojeftinjuje kredite I povećava investicije. Negativna veza izmeĊu kamate i investicija je funkcija marginalne efikasnosti investicija.

Rast ponude novca,obara kamatu i raste novĉana masa na trţišti novca. Na trţištu investicija, pad kamata sa r0 na r1 uvecava investicije sa I0 na I1. 3.Uticaj investicija na agragatnu traţnju : Povećavanje investicionih izdataka uslovljava rast agregatne taţnje AD


. Rast ponude novca,obara kamatu i raste novĉana masa na trţišti novca. Na trţištu investicija, pad kamata sa r0 na r1 uvecava investicije sa I0 na I1. Rast investicija sa I0 na I1 uvećava agregatnu traţnju sa AD0 na AD1. 123.Transmisioni mehanizam sa elastičnom krivom investicione traţnje.

Md je neelastiĉna,rast Ms izaziva veliki pad kamata sa r0 na r1. Investiciona traţnja je elastiĉna i kamata izaziva veliki rast investicija sa Io na I1. 124. Transimisioni mehanizam sa neelastičnom krivom investicione traţnje

Md je elastiĉna i povećavanje Ms uslovljava mali pad kamata r0 na r1. Investiciona traţnja je neelastiĉna i pad kamata izaziva mali rast investicija I0 na I1. 125. Montarna politika Ciljevi centralne banke su varijable politike. Varijeble kojie ona kontrolise direktno za ostvarivanje thi ciljeva su instrumenti , dok varijable koje ne podlezu njenoj kontroli ali ipak imaju uticaj u ostvarivanju ciljeva su intermedijalni ciljevi.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com Kada se postize montarna ravnoteza tada je Md=Ms I onda dolazi do oredjivanje kamate r koja izrazena pre funkcije I=f(r) odredjuje AD , koja kada se se izjednaci sa AS tj AD=AS postize makroekonomska ravnoteza I tada su dohodak Y I cene P u ravnotezi. Najbitnija varijabla politike centralne banke je nominalni nacionlani dohodak. Bitno je da u u delovanju na cene I dohodak monetarna politika ne moze ciljeve dovodjena cene I dohodka na odredjeni nivo realizovati koa dva zaseban cilja za svaku reakciju nivoa cena mora se posledicno prihvatiti nivo realne proizvodnje dok za svaku reakciju realne proizvodnje mora se posledicno prihvatiti nivo cena. Instrumente koje koristi da se ostvarili postavljeni ciljevi s tim da centralna banka ne moze direktno da utice na nivo cena kao ni na proizvodnju ona mora da koristi neke od instrumenta kako bi direktno upravljala. Medju najvaznijim instrumentima su operacija na otvorenom trzistu, diskontna stopa I politika obaveznih rezervi. Centralna bamka koristi intermedijalne ciljeve kojim se rukovodi prilikom sprovodjenja monetarne politike na kratak rok. Da bi varijable mogle da sluze kao intermedijarni ciljevi moraju da zadovolje sledeca dva kriterijuma a to su da sve raspolozive informacije moraju dnevno biti raspolozive I da njihovo kretanje mora da bude u bliskoj korelaciji sa kretanjem varijable politike. Dva najkorcenija intermedijarna cilja su ponuda novca I kamatna stopa.

126. Teorija novca Centralna banka moze da kontrolise ponudu novca u razlicitim stepenima. Ona moze da kontrolise ponudu novca u potpunosti ili da je uopste ne kontrolise. Kada u potpunosti kontrolise ponudu novca , taja je novac u odnosu na privredu egzogena vilicina I stopa rasta novca odredjue se nezavisno od poteba ekonomskih subjekata u skladu s avec postavljenim monetarnim ciljevima. Medjutim kada centralna banka ne kontrolise ponudu novca tada je ponuda novca reaguje iskljucivo na traznju za novcem ekonomskih subjekta te je novac endogena velicina. Endogenost novca ima vazne posledice na odnos novca I kamate kao I na novac I ekonomske aktivnosti. Ako je novac gzogena ponuda novca je vertikalna I povecanjem traznje za novcem jedino povecama kamatau ali ako je novac endogena ponuda novca je horizontalna , promene u traznji jedino uticu na ponudu nova a ne I kamatu.Kada endogenost utice na novac I ekonomske aktivnosti tada ako je novac endogen uzrocnost ima smer ponuda novca-ekonomska aktivnost. Medjutim ako je novac endogen uzrocnost ima smer ekonomska aktivnost-ponuda novca. 127.Egzogenu teoriju novca Primer egzogene teorije novca je kvantitativna teorija novca , po kojoj je kolicina novca odredjena nezavisno od ekonomske aktivnosti. Centralna banka kolicinu novca odredjuje prema cilju stabilnih cena. MV=PQ tada je novac putam opticaj jedank je cenama puta obimu proizvodnje I ukoliko su V I Q stabilni, tada monetaristi verujej da se u egzogenost ogleda u uzrocnosti izmedju M I P I stabilnosti opticaja V s obzirom da ljudi u stalnoj proporciji I stabilno novac M drza u odnosu na dohodak PQ..Kamatne stope uticu kratkorocno a tehnologija placanja dugorocno na opticaj novca kada su kamatne stope visokoe ljudi ekonomisu sa gotovinom I nastoje da novac drze na kamatonosnim depozitima po vidjanju medjutim uvodjenjem elektronskog novca utice na sledeci nacin na opticaj : na pocetku cela plata se stavlja na kamatonsi depoziti po vidjenju I sa kreditnom karticom se obavlja kupovina, kada stignu racuni novac se povlaci sa kamatosnog depoizta I namiruju racun posledica je da se sa istim novcem sad kupuju dobra I finasijska aktiva cime se opticaj ubrzva.


128.Endogena teorija novca Ova teeorija ukazuje na prilagodljivost novcae mase potrebama privredne aktivnosti a medju najvaznijim faktorima ubrajaju se : finansijske inovacije, prilagodljivost centralne banke I kreacija duga. Finansijske investicije je uticaj uvodjenjem brojnih novih vrsta novca koi izmicu kontroli centralne banke.Prilagodljivsto centralne banke koja void “defanzivnu” monetarnu politiku.Kreacija duga koja se nakonadno, htela / ne htela , prilagodjava centralna banka: umesto ex ante monetarne multiplikacije monetarne baze prema zadatim ciljevima, monetarne baza se prilagodjava postojecim obimu krediranja. \

129.Instrumenti monetarne politike Prilikom kreiranja novca aktivira se monetarni multiplikator koji je reciprocna vrednost obavezne reserve. Monetarni multiplikator je reciprocna vrednost tri novcana curenja: drzanje gotovine od strane banke, drzanje obavezne reserve kao I drzanje viska rezervi.Kao I svaki drugi multiplikator jednak je reciprocnoj vrednosti njegovo parnjaka na strani curenja, tako npr. Multiplikator investicija=1/granicna sklonos stednji; MUltiplikator zaposlenosti=1/granicna skolonos nezaposlenosti. Ponudu novca je jednaka gotovini plus depoziti po vidjenju. Ukupne bancine reserve su jednake obaveznim rezervama plus visak rezervi. Dok monetarna baza je jednaka gotovini kod nebankarskih trasktora plus obavezne reserve plus visak rezervi.U monetarnoj ekonomiji su vazni sledeci odnosi recio brojevi, racio gotovine , racio obavezne reserve I ponuda novca je multiplikovana monetarna baza. Centralna banka kao svoj najvazniji zadatak ima kontrolu ponude novca, s obzirom da se one multiplikatorski uvecca centralnoj banci na raspolaganju stoje sldeci instrumenti: 1.OPeracije na otvorenom trzistu: kada centralna banka prodaje drzavne obveznice smanjuje novcanu bazu I ponudu novca I obrnuto.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 2.Promena stope obavezne rezervi je najmocnije orudje centralne banke s obzirom da njena promena sngaom zakona uvecava/smanjuje sumu koju banke mogu odobriti kao kredit 3.Promena diskontne stope-sve banke imaju pravo da pozajmljuju nova cod centralne banke I za to placaju kamatu. Diskontna stopa ukolikoj e ta stopa niza banke dolaze do novca po nizoj ceni I skolne su kreditiranju jer je cena novca koju koristi nica I tada se uvecava monetarna baza I ponuda novca. 130. Porezi, izdaci i budţet Yd = Y - T – raspoloţivi dohodak je jednak dohotku minus porezi T = tY – neto porezi su proporcionalni dohotku u zavisnosti od neto poreske stope (t) C = cY – potrošnja je deo dohotka u zavisnosti od sklonosti potrosnji (c) C = cYd = c(Y-T) = c(Y - tY) = c(1 - t)Y => moze se trošiti dohodk (Y) posle oporezivanja (1-t), u zavisnosti od potrošnje c. 131. Potrošnja bez poreza i sa porezima Uticaj poreza na potrošnju: ako su nacionalni (Y) i raspoloţivi dohodak (Yd) jednaki, domacinstva troše ..% dohotka, a uveden je porez od ..%, funkcija potrošnje ide na dole (Grafik 1).

132. Agregatna traţnja sa porezima Uticaj fiskalne politike kada postoje samo porezi (T): ako je Y = C + I + G, postoje samo porezi (t = ..), granicna sklonost potrošnji je nepromenjena (c), investicije su nepromenjene (I) i nema drţavnih izdataka (G = 0), sa porastom poreske stope raspoloţivi dohodak se smanjuje, smanjuje se potrošnja, pa se samim tim smanjuje i ravnoteţni dohodak(Grafik 2).


133. Agregatna traţnja sa drţavnim izdacima Uticaj fiskalne politike kada postoje samo drţavni izdaci (G): ako je Y = C + I +G, nema poreza (t = 0), granicna sklonost potrošnji je nepromenjena (c), investicije su nepromenjene (I), porast drzavnih izdataka (G) pomera naviše agregatnu traţnju (AD0=C, AD1=C+I+G), pa se i dohodak (Y) povećava(Grafik 3).

134. Agregatna traţnja sa porezima i drţavnim izdacima Agregatna traţnja je zbir potrošnje, investicija i izdataka (AD = C + I + G). Uticaj fiskalne politika kada postoje drţavni izdaci i porezi: ako je Y = C + I + G, drţavni izdaci pomeraju naviše Ad; porezi pomeraju naniţe Ad, pa konaĉni efekat zavisi od visine poreza (T) u visine izdataka (G) (Grafik 4).

FALI

www.hellostudentsrbija.wordpress.com 139. Budzetski suficit i deficit Postoje dva tipa promena drzavnog b.deficita: 1.ciklicni deficit (koji se dogadja automatski kao rezultat privrednog ciklusa) 2.strukturni deficit (deficit koji ostaje kada se odstrane efekti privrednog ciklusa). Dva osnovna izvora promena suficita/deficita su: 1.automatski stabilizator koji deluje kroz promene kolicine Q 2.diskreciona politika koja deluje kroz promene G i t,tako sto se u slucaju povecavanja G budzetska linija pomera nadole,sto znaci da se za isti realni BDP smanjuje suficit ili uvecava deficit u odnosu na prethodni. Budzetska linija BB (budzetska ravnoteza) pokazuje nivoe budzetskog suficita/deficita koji odg datim nivoima izdataka i poreza. Ona ima pozitivan nagib udesno, jer sa rastom realnog dohotka Y rastu i poreski prihodi cime se uvecava suficit i smanjujue deficit. Budzetska linija ima nagib jednak poreskoj stopi t. Budzetska linija BB1 oslikava ekspanzionu fiskalnu politiku (veci izdaci i/ili manji porezi). Budzetski suficit/deficit na nivou prirodnog realnog BDP-a naziva se deficit za prirodnu zaposlenost I on se dogadja kada je realni BDP (Q) jednak prirodnom realnom BDP-u. Deficit su drzavni izdai umanjeni za drzavne prihode izracunati primenom tekuce poreske stope na prirodni realni BDP,a ne na stvarno realni BDP. Deficit za prirodnu zaposlenost je nula jer je po liniji BB0 budzet u ravnotezi kada privreda funkcionise na nivou realnog prirodnog BDP-a,a za novu budzetsku liniju BB1 to je interval AD-odstupanje budzeta u odnosu na ravnotezu po nivou prirodnog realnog BDP-a. (nacrtati i objasniti grafikone sa 330. i 331. strane) 140. Budzetska ravnoteza Budzetska linija BB (budzetska ravnoteza) pokazuje nivoe budzetskog suficita/deficita koji odg datim nivoima izdataka i poreza. Ona ima pozitivan nagib udesno, jer sa rastom realnog dohotka Y rastu i poreski prihodi cime se uvecava suficit i smanjujue deficit. (nacrtati i objasniti grafikon sa strane 332.) 141. Zaposlenost Zaposlenost je fond i moze se meriti kao broj osoba koje imaju posao,a zaposljavanje je tok i to je minimum ponude rada i traznje za radom. S rada jednaka je radnoj snazi,tj.ukupnom broju radnika koji hoce da zarade dohodak. Radna snaga je jednaka broju zaposlenih radnika+oni koji mogu da rade,ali ne mogu da nadju posao. Oni koji nemaju posao a aktivno ga traze smatraju se nezaposlenim,a oni koji nemaju posao,niti gat raze su obeshrabreni radnici I oni se ne ubrajaju u radnu snagu. Puna zaposlenost postoji onda kada svi koji imaju znanje/vestini I zele posao su zaposleni. Frikciona nezaposlenost je nezaposlenost koja nastaje zato sto je radnicima potrebno vreme da nadju posao koji najvise odg njihovom ukusu i umecima.Proizvodne mogucnosti drustva su tada potpuno iskoriscene . Strukturna nezaposlenost je nezaposlenost koja nastaje zato sto je broj raspolozivih radnih mesta na pojedinim trzistima rada nedovoljan da obezbedi posao svima koji ga zele. Ona se moze umanjiti ili otkloniti: 1.promenama u strukturi ili velicini stoka kapitala 2.promenama kvaliteta ponude rada koja se razlikuje od kvaliteta traznje za radom kroz obrazovanje,kvalifikacije/prekvalifikacije. Nedovoljna zaposlenost ne mora se ispoljiti u formi otvorene nezaposlenosti. Ona se moze prikriti na razlicite nacine: 1.potencijalni radnici mogu biti potpuno izvan ponude rada („penzioneri“,studenti,kucne pomocnice) 2.radnici i dohoci mogu biti podeljeni na pojedine radnike i to tako da svako radi manje sati,dana, ili manje intenzivno 3.“nedovoljna zaposlenost“ u niskoproduktivnim i inferiornim delatnostima. Zaposlenost pokrece proizvodnju a to su 2 najvaznija realna makroekonomska agregata. Njihovu vezu opisao je Okun na dva nacina: 1.u dva sukcesivna perioda : Q(t)-Q(t-1)=-a(U(t)-U(t-1))

www.hellostudentsrbija.wordpress.com -promena drustvenog proizvoda Q zavisi od promene nezaposlenosti;da bi se dr.proizvod povecao Q(t)>Q(t-1) nezaposlenost mora da se smanji (U(t)U*:za stvarni proizvod manji od prirodnog stvarna nezaposlenost je veca od prirodne nezaposlenosti. Svi zaposleni se suocavaju sa jednakom verovatnocom sa nezaposlenoscu,a to zavisi od dva faktora: 1.ciste diskriminacije (npr.odluka da ne zaposljavaju mlade,zene,itd...) 2.racionalne diskriminacije (npr.prethodno eliminisanje nekih kategorija iz krugaonih koji konkurisu za posao kako bi se smanjili troskovi). FALI 144

KONTURE NADNICA OSIM U SITUACIJI KRAJNJE NISKIH NADNICA RADNICI VODE RAĈUNA PODJEDNAKO O APSOLUTNIM KAO I RELATIVNIM NADNICAMA MEĐUKOMPANIJSKE I UNUTARKOMPANIJSKE RAZLIKE U NADNICAMA SU SRUKTURA NADNICA, ILI KONTURE NADNICA. ZA RAZUMEVANJE NIVOA NADNICA MORA SE RAZUMETI STRUKTURA NADNICA

145 TEORIJA EFIKASNE NADNICE POŠTO NADNICE UTIĈU NA PRODUKTIVNOST RADA, ZAŠTO FIRME NE BI DALE POKLON SVOJIM RADNICIMA A ZA UZVRAT DOBILE POKLON DODATNOG RADNOG NAPORA. FIRME IMAJU INTERES DA DUGOROĈNO PLAĆAJU NADNICE IZNAD TEKUĆEG TRŢIŠNOG NIVOA,JER SE NE SAMO POVEĆAVA PRODUKTIVNOST I PROIZVIDNJA, VEĆ SMANJUJU A) TROŠKOVI ŠKOLOVANJA KADROVA B) SMANJUJE FLUKTACIJA(PRILIV ODLIV) RADNIKA 146 DUALNO TRŢIŠTE RADA DUALNA PRIVREDA (U CENTRU SU TEHNOLOŠKI NAPREDNA A NA PERIFERIJI ZAOSTALIJA PREDUZEĆA) POVLAĈI ZA SOBOM I SEGMENTIRANO TRŢIŠTE RADA U POGLEDU VISINE NADNICA, RADNIH USLOVA MOGUĆNOSTI NAPREDOVANJA, PLATE U CENTRU SU VISOKE, STABILNE MOGUĆNOST NAPREDOVANJA VELIKA, BROJNA SU I VISOKA NOVĈANA DAVANJA,DOK SU NA PERIFERIJI ONE NISKE, RADNI USLOVI TEŢI I FLUKTUACIJA RADNIKA VEĆA.

www.hellostudentsrbija.wordpress.com DA BI DOŠLE DO RADNIKA FIRME U CENTRU KORISTE "SREDSTVA NADZORA" KOJIMA SUŢAVAJU KRUG POTENCIJALNIH KANDIDATA 1- DISKRIMINACIJA 2- PREPORUKE 147 VITA TEORIJA POŠTO RADNICI NISU POTPUNO HOMOGENI , TREBA IH DIFERENCIRATI PREMA PARU KVALIFIKACIJA-LOKACIJA. POSTOJE ĈETIRI NIVOA KVALIFIKACIJA: 1-MENADŢERI 2- VISOKOKVALIFIKOVANI PLAVI OKOVRATNICI ; 3- NISKOKVALIFIKOVANI PLAVI OKOVRATNICI 4- NEKVALIFIKOVANI POSTOJE I TRI LOKACIJE (REGIONI 1,2, I 3) TROŠKOVI NEZAPOSLENOSTI OBUHVATAJU SLEDEĈE ELEMENTE: GUBITAK PROIZVODNJE PO OKUNOVOM ZAKONU POVEĆANJE POVREMENOG RADA MANJA UZLAZNA MOBILNOST RADA NEDOVOLJNA ZAPOSLENOST DA BI SE ONI UMANJILI PREDLAŢU SE SLEDEĆE MERE: DRŢAVNI PROGRAMI ZAPOŠLJAVANJA SUBVENCIONISANJE NADNICA NOVOPRIDOŠLICA SUBVENCIONISANJE ODREĐENIH KVALIFIKACIJA, OSIM OTVARANJA NOVIH RADNIH MESTA USTANOVLJAVANJE ZONA ZAPOŠLJAVANJA AKTIVIRANJE SISTEMA „DEOBA PROFITA“ AKTIVIRANJE SISTEMA „DEOBA RADNOG VREMENA“ 148 HISREREZIS DVA VAŢNA SAVREMENA OBJAŠNJENJA NEZAPOSLENOSTISU: STRUKTURALIZAM, KOJI NEZAPOSLENOST OBJAŠNJAVA STRUKTURNIM FAKTORIMA /FONDOVIMA/: -PREPREKAMA FLEKSIBILNOSTI TRŢIŠTU RADA -INSTITUCIONALNIM RIGIDNOSTIMA - „SKLEROZI“ PREDUZEĆA - DELOVANJE SINDIKAT - PREKOMERNOM REGULACIJOM I MEŠANJEM DRŢAVE - REGIONALNIM NERAVNOTEŢAMA ZAKLJUĈUJE : A)OTKLJANJANJE NEZAPOSLENOSTIMOGUĆE JE SAMO UBRZAVANJEM INFLACIJE B) PROMENOM DRŢAVNE POLITIKE KOJA BI OTKLONILA STRUKTURNE PREPREKE HISTEREZIS SMATRA DA PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI PRATI SRVARNU NEZAPOSLENOST: UKOLIKO STIMULATIVNA POLITIKA SMANJI STVARNU NEZAPOSLENOST SMANJIĆE SE I PRIRODNA STOPA NEZAPOSLENOSTI. 157. Fiskalna politika I fleksibilni devizni kurs u IS-LM modelu *Kada je reĉ o fleksibilnom deviznom kursu, ekspanzivna fiskalna politika (IS na IS1) uvećava samo devizni kurs (e na e1), dok dohodak (Y) ostaje nepromenjen. Dakle, ekspanzivna fiskalna politika nije efikasna u uslovima fleksibilnog deviznog kursa jer ne dovodi do promene dohotka. (slika 1)


158. Monetarna politika I fleksibilni devizni kurs u IS-LM modelu *Kada je reĉ o fleksibilnom deviznom kursu, ekspanzivna monetarna politika (LM na LM1) obara devizni kurs (sa e na e1) I uvećava dohodak (Y na Y1). Dakle, ekspanzivna monetarna politika je efikasna u uslovima fleksibilnog deviznog kursa, jer dolazi do promene dohotka. (slika 2). 159. Fiskalna politika i fiksni devizni kurs u IS-LM modelu *Kod fiksnog deviznog kursa, ekspanzivna fiskalna politika (IS na IS1) biva praćena i monetarnom politikom koja joj se prilagoĊava (LM na LM1), sto dovodi do rasta dohotka (sa Y na Y1). Dakle, ekspanzivna fiskalna politika je efikasna u uslovima fiksnog deviznog kursa, jer dolazi do promene dohotka. (slika 3)

160. Monetarna politika i fiksni devizni kurs u IS-LM modelu *Kod fiksnog devig kursa, ekspanzivna monetarna politika (LM na LM1) biva praćena restriktivnom monetarnom politikom u narednom koraku (LM1 na LM), zbog cega ne dolazi do promene dohodka(Y). Dakle, ekspanzivna monetarna politika, nije efikasna u uslovima fiksnog deviznog kursa jer ne dovodi do promene dohotka. (slika 4)

Skripta Iz Osnova Makroekonomije

Recommend Documents