Visoka tehnološka škola strukovnih studija Šabac Smer: Informacione tehnologije
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA POSLOVNA EKONOMIKA
Tema rada:
Vrste preduzeća
- Oblici organizovanja preduzeća - Komanditno društvo - Akcionarsko društvo
Profesor:
Studenti:
Dr Miroslava Petrevska
Aleksandar Opačić, 4-121/2011 Sanela Mićić Opačić, 4-120/2011
Šabac, oktobar 2012
SADRŽAJ
1.
UVOD ............................................. .............................................................................. 3
VRSTE PREDUZEĆA ................................................................................................. 3 2.1. Podela preduzeća prema karakteristikama procesa rada ....................................... 3 2.2. Podela preduzeća prema delatnosti ....................................................................... 5 2.3. Podela preduzeća prema vidu organizovanja proizvodnje.................................... 7 2.4. Podela preduzeća prema strukturi elemenata ........................................................ 8 2.5. Podela preduzeća prema vlasništvu sredstava za proizvodnju.............................. 9 2.6. Podela preduzeća prema veličini......................................................................... 10 2.7. Podela preduzeća prema vrsti klijenata ............................................................... 11 2.8. Oblici organizovanja preduzeća .......................................................................... 11 Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama.................... 14 2.9. 2.10. Javna preduzeća................................................................................................... 16 2.11. Neprofitna preduzeća .......................................................................................... 16 3. ZAKLJUČAK ............................................................................................................. 17 2.
4.
LITERATURA ........................................................................................................... 18
2
1. UVOD U početku su postojala domaćinstva, koja su proizvodila samo za svoje potrebe. Zatim su višak robe koristila za razmenu. Tako su, vremenom, nastala preduzeća, kada su domaćinstva počela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tržištu. Razvoj nauke, tehnike i saobraćaja krajem 18. veka, a samim tim i širenje tržišta, omogućili su da se iz manufakturnih radionica formiraju i prva industrijska preduzeća. Danas su to organizacije ljudi i sredstava sa zajedničkim ciljem. Nezavisno od toga da li je preduzeću cilj profit ili je ono neprofitno orijentisano, osnovni razlog njegovog nastanka i postojanja je
povećanje efikasnosti. Preduzeća su se stalno menjala pod spoljašnjim uticajima, usled razvoja proizvodnih snaga, razvijanja društvene podele rada i širenja ljudskih potreba. Preduzeća rastu, jer angažuju veću količinu sredstava, zapošljavaju veći broj ljudi, proizvode više dobara i usluga, povećava se broj roba koje proizvode i broj usluga koje pružaju. Preduzeća menjaju i svoju unutrašnju organizaciju.
U ovom radu će biti opisane vrste preduzeća.
2.
VRSTE PREDUZEĆA
Savremena privreda funkcioniše kroz aktivnosti velikog broja različitih preduzeća. Preduzeća se međusobno razlikuju prema: -
2.1.
karakteristikama procesa rada delatnosti vidu organizovanja proizvodnje strukturi elemenata vlasništvu sredstava za proizvodnju veličini vrsti klijenata formi organizovanja
Podela preduzeća prema karakteristikama procesa rada
Karakteristike procesa rada uslovljene su zadatkom preduzeća u procesu društvene reprodukcije. Preduzeća mogu biti: -
građevinska (sve delatnosti iz oblasti građevine, institucije-fakulteti, škole, instituti, zavodi, zatim konsalting, planiranje i projektovanje, građ. radovi, građ. materijal, građ.
mašine, alati, oprema, pribor, održavanje objekata itd.) 3
-
saobraćajna (sve delatnosti iz oblasti saobraćaja, prevoz putnika i robe, železnički,
drumski, gradski saobraćaj, cevovodni transport, saobraćaj unutrašnjim plovnim putevima, vazdušni saobraćaj, usluge u saobraćaju, skladištenje, veze itd.) - rudarska (sve delatnosti iz oblasti rudarstva, rudarska istraživanja, iskop uglja, nafte, -
plina, metalnih ruda, nemetala itd.) industrijska (sve delatnosti iz oblasti industrije, tekstilna, prehrambena, ind. nameštaja, farmaceutska, hemijska itd.) trgovinska (sve delatnosti iz oblasti trgovine, od prodavnica do tržnih centara, maloprodaja, veleprodaja itd.)
Slika 1. Građevinsko preduzeće Energoprojekt holding a.d. Beograd
Slika 2. Saobraćajno preduzeće Lasta a.d. Beograd
Slika 3. NIS
Slika 4. Agroživ farme d.o.o. poljoprivredno preduzeće Alibunar
4
Slika 5. Poslovna struktura NIS a.d. Novi S ad
2.2.
Podela preduzeća prema delatnosti
Prema delatnosti možemo podeliti preduzeća na: -
proizvodna uslužna trgovačka
5
Proizvodna preduzeća (industrijska, građevinska, rudarska) se baziraju na proizvodnim aktivnostima, tj. samim tehnološkim procesima kao i nabavkama materijala, sirovina, prodajom gotovih proizvoda i sl.
Slika 6. RTB Bor Grupa:
Rudarsko topioničarski basen Bor – matično preduzeće Rudnici bakra Bor d.o.o. – zavisno preduzeće Rudnik bakra Majdanpek d.o.o. – zavisno preduzeće Topionica i rafinacija bakra Bor d.o.o. – zavisno preduzeće
Uslužna preduzeća (turistička, transportna, hotelijerska, ugostiteljska, banke, zanatstvo, osiguravajuća društva) dominiraju u savremenim tržišnim privredama po obimu delatnosti i zaposlenosti. Osnovna karakteristika im je visok stepen specijalizacije za određene poslove, ali i visok stepen fleksibilnosti. Spadaju u mala preduzeća, zbog malog broja zaposlenih, ali su najbrojnija.
Slika 7. Sportsko rekreativni kompleks Sunčana reka, Banja Koviljača
Trgovačka preduzeća se bave posredovanjem robe od faze proizvodnje do potrošnje. Imaju razvijene marketing aktivnosti, metode propagande i promocije proizvoda. U okviru ovih
preduzeća se odvijaju finansijski poslovi i poslovi novčanog prometa. Pod uticajem su promene tržišta, što može uticati na njihovu samostalnost i stabilnost. Zato im je potreban stalan razvoj i usvajanje novih tehnika prodaje.
Slika 8. Novitas d.o.o Šabac
6
2.3.
Podela preduzeća prema vidu organizovanja proizvodnje
Prema vidu organizovanja proizvodnje preduzeća se dele na: - preduzeća sa masovnom proizvodnjom - preduzeća sa serijskom proizvodnjom - preduzeća sa pojedinačnom proizvodnjom
Preduzeća sa pojedinačnom proizvodnjom različiti, pojedinačni proizvodi, obično za poznatog kupca po narudžbini svaki proizvod zahteva svoju tehnološku, konstrukcijsku i operativnu pripremu i svoj proizvodni proces, zbog čega su troškovi viši - visoko znanje i veštine izrade proizvoda - veliki broj različitih operacija bez tačnog redosleda -
-
primena univerzalnih alata i opreme nepredvidljivost zaliha neposredna kontrola radnih operacija
veliki broj radnika različitih kvalifikacija komplikovano povezivanje i usklađivanje operacija (izvor neefikasnosti) planiranje i kontrola su skupi i složeni (zbog unikatnosti) skupa i neefikasna u odnosu na druge tipove proizvodnje
Slika 9. Zimpa a.d. Ub, metalni proizvodi po narudžbini
Preduzeća sa serijskom proizvodnjom -
proizvodnja iste vrste proizvoda ili delova proizvoda u različitim serijama (različiti načini proizvodnje) uz standardizaciju proizvoda i redosleda operacija
-
osnovni problem je izbor optimalne veličine serije
-
ustaljen broj i redosled radnih operacija univerzalni alati i oprema grupisani po vrstama velike zalihe sirovina locirane u radionicama
radnici različitih kvalifikacija, ali sa manjim rasponom kvalifikacija nego kod pojedinačne proizvodnje velika potreba za planiranjem i kratki ciklusi proizvo dnje (izvor efikasnosti)
kašnjenje zbog čekanja na završetak prethodne radne operacije (izvor neefikasnosti), što se otklanja uvođenjem masovne proizvodnje
7
Slika 10. Matis d.o.o. Ivanjica, serijska proizvodnja pločastog nameštaja
Preduzeća sa masovnom proizvodnjom -
automatizovana proizvodnja velikog broja standardnih proizvoda, tj. izrada jedne vrste
proizvoda u velikim količinama -
standardizovana kapitalno-intenzivna tehnologija
unificirani proizvod prosečnog kvaliteta specijalizovana i linijski poređana oprema (pokr etna traka) standardizovani inputi, metodi rada i radne operacije uzan raspon kvalifikacija i mali broj operacija po radniku jednostavno planiranje i kontrola radnih operacija napor i monotonost rada (izvor neefikasnosti)
zahteva masovno tržište, ali promene tražnje dovode do kombinovanja masovno proizvedenih standardizovanih proizvoda u više varijanti - visoka produktivnost i ekonomičnost
Slika 11. Pregis d.o.o. Pančevo, masovna proizvodnja eksera i žice
2.4.
Podela preduzeća prema strukturi elemenata
Prema strukturi elemenata, tj. odnosu sredstava i angažovanog rada, preduzeća mogu biti: - zanatska - kooperantska - industrijska - preduzeća sa automatskom industrijskom proizvodnjom. 8
2.5.
Podela preduzeća prema vlasništvu sredstava za proizvodnju
U našoj privredi, prema Zakonu o preduzeću, postoji društvena, mešovita, privatna, zadružna ili državna svojina. Prema tome se pojavljuju i tipovi preduzeća: - društvena - mešovita - privatna - zadružna - državna
Društvena preduzeća su sva ona preduzeća koja posluju sa sredstvima u društvenoj svojini. U njima radnici, koristeći ta sredstva, odlučuju o proizvodnom programu, kombinuju elemente proizvodnje na način koji smatraju najracionalnijim da bi ostvarili dohodak i takođe preuzimaju sav rizik poslovanja. Iz ostvarenog prihoda obezbeđuju svoju egzistenciju, razvoj preduzeća i zadovoljavaju društvene potrebe. Društvena preduzeća mogu biti organizovana kao: - društvo sa ograničenom odgovornošću (doo) - deoničko društvo (dd) - javno preduzeće - preduzeće za zapošljavanje invalida. Društvena preduzeća mogu osnivati društveno političke zajednice, društvene organizacije i društvena preduzeća. Mešovita preduzeća mogu osnivati domaći i strani ulagači udruživanjem svojih sredstava sa sredstvima preduzeća u društvenoj, zadružnoj ili državnoj svojini. Ugovorom o osnivanju utvrđuju se pravila raspodele ostvarene dobiti kao i način snošenja rizika. Mešovita preduzeća mogu biti osnovana kao: - društvo sa ograničenom odgovornošću - društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću - deoničko društvo - ortačko ili komanditno društvo - javno preduzeće - preduzeće za zapošljavanje invalida. Privatno preduzeće nastaje ulaganjem sredstava koja su u svojini građana, odnosno privatnog kapitala. Privatno preduzeće može imati različite organizacione oblike što zavisi od broja osnivača i načina regulisanja njihovih prava i obaveza u raspodeli dobiti i podnošenju rizika.
Privatno preduzeće može biti: - deoničko društvo - društvo sa ograničenom odgovornošću - društvo sa neograničenom solidarnom odgovornošću 9
- ortačko ili komanditno društvo - preduzeće za zapošljavanje invalida - javno preduzeće
Zadružno preduzeće obavlja određenu delatnost sredstvima koja su u zadružnoj svojini. Ova preduzeća mogu osnovati samo zadruge. Državna preduzeća postoje iako se ne pominju izričito u Zakonu o preduzećima. Određenim zakonskim rešenjima, jedan broj društvenih preduzeća je transformisan u državna preduzeća. Ovakva preduzeća se javljaju u onim oblastima koje su od strateške važnosti. Tokom poslovanja preduzeća može doći do promene vlasnika nad sredstvima (ili delu sredstava), čime se menja i tip preduzeća. Na primer, ako jedno društveno preduzeće loše posluje, ostvari gubitak, neko privatno preduzeće može da uloži sredstva u njega, da mu omogući da prebrodi krizu. Tako bi od društvenog nastalo mešovito preduzeće. Vremenom, otkupljivanjem ostatka društvene svojine, ono može postati i privatno. Naša privreda je u fazi tranzicije – promeni svojinske strukture preduzeća.
2.6.
Podela preduzeća prema veličini
Prema veličini, sva se preduzeća dele na: - mala - srednja - velika.
Ova podela se vrši na osnovu: - broja zaposlenih - ostvarenog godišnjeg prihoda - vrednosti imovine.
Prema našem Zakonu o računovodstvu: - MALO preduzeće zapošljava do 50 radnika, godišnji prihodi su manji od 8.000
prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS, prosečna vrednost imovine je manja od 6.000 prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS - SREDNJE preduzeće zapošljava 50 do 250 radnika, godišnji prihodi su od 8.000 do 40.000 prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS, prosečna vrednost imovine je od 6.000 do 30.000 prosečnih mesečnih bruto zarada zaposlenih u RS - VELIKO preduzeće je ono preduzeće čiji je broj zaposlenih, ostvareni godišnji prihod ili vrednost imovine preko ovih cifara. U velika preduzeća spadaju i banke i osiguravajuća društva bez obzira na veličinu. Malim preduzećima upravlja pojedinac ili ortaci (partneri) zaduženi za nabavku kapitala i organizaciju proizvodnje. Prednosti malih preduzeća su veća fleksibilnost na tržištu (brže i
efikasnije prilagođavanje promenama), bolji pregled i nadzor nad poslovanjem, bolja unutrašnja 10
komunikativnost među zaposlenima i, obično, njihova veća pripadnost, privrženost preduzeću. Sve je prisutnije mišljenje da su mala preduzeća pokretači ukupnog rasta i razvoja. Ona imaju mali obim poslovanja, mali broj radnika i relativno mali početni kapital. Otvaranjem velikog broja malih preduzeća se postiže ubrzani razvoj društva u celini, zahvaljujući velikom broju novootvorenih radnih mesta i zbog većeg prometa u celini. Srednja preduzeća su na prelazu malih u velika i imaju sličnosti i sa malim i sa velikim. Savremena tehnologija im omogućava da sa manjim brojem zaposlenih imaju veći obim proizvodnje. Stepen specijalizacije je izraženiji nego u malim preduzećima, a samim tim i efikasnost. Imaju kompleksniji sistem upravljanja, mogu biti vlasništvo pojedinca ali češće više ljudi. Organizacija rada se razvija na bazi naučnih principa. Kako je veći obim proizvodnje, veći je broj zaposlenih i veća je produktivnost, a time je lakša nabavka kapitala od banaka, kredita sa povoljnom kamatom, od strane drugih preduzeća itd. Velika preduzeća raspolažu velikim kapitalom i pokrivaju veliko tržište i veliki uticaj na njega. Prednost velikih preduzeća je veća produktivnost i ekonomičnost u masovnoj i serijskoj proizvodnji, bolja eksterna informisanost (postojanje vlastitih pravnih i mar ketinških odeljenja), vlastiti razvoj proizvoda (mogućnost većih ulaganja), bolja opremljenost i važniji položaj na tržištu.
2.7.
Podela preduzeća prema vrsti klijenata
Preduzeća prodaju svoje proizvode, odnosno usluge: -
2.8.
drugim preduzećima (prodaja investicionih dobara) konačnim potrošačima (prodaja potrošnih dobara).
Oblici organizovanja preduzeća
Mogući oblici organizovanja preduzeća se u svakoj privredi posebno definišu zakonskim aktima. U našoj privredi, prema Zakonu o preduzećima, preduzeća mogu biti organizovana u formi: - društva lica - društva kapitala.
Društva lica odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i poverenje članova. Iz ovakvih odnosa proizilazi preuzimanje neograničene odgovornosti (uključivanje celokupne imovine) za obaveze društva. Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno utiču na funkcionisanje društva, mogu dovesti i do njegove likvidacije. Takođe se prenos udela trećim licima mora posebno regulisati. Društvo lica osniva se kao: - ortačko društvo - komanditno društvo.
Društva kapitala odlikuje nepostojanje personalnih svojstava i dominacija interesa kapitala. Udeli u društvu su relativno lako prenosivi na druga lica ili organizacije (preduzeća) i 11
društvo ne prestaje da postoji zbog činjenica vezanih za njihove članove (smrt, istupanje, poslovna nesposobnost itd.). Obaveza snošenja gubitka u poslovanju svodi se na visinu sredstava uloženih u rad društva. Društvo kapitala se osniva kao: - deoničko (akcionarsko) društvo - društvo sa ograničenom odgovornošću. Ova podela ima i izuzetke. Društva lica imaju i neke odlike društva kapitala (komanditno
društvo) i društva kapitala imaju neke elemente društva lica (društvo sa ograničenom odgovornošću). U suštini, trebalo bi posebno razmatrati svaki od navedenih organizacionih oblika.
Oblici organizovanja preduzeća se razlikuju po tome: -
ko je osnivač preduzeća na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća na koji način osnivač(i) preuzima(ju) obaveze preduzeća kako se upravlja preduzećem kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata.
Prema ovim karakteristikama se razlikuju sledeći organizacioni oblici: -
ortačko društvo komanditno društvo društvo sa ograničenom odgovornošću akcionarsko društvo.
ORTAČKA društva nastaju udruživanjem sredstava dvojice ili više fizičkih lica (prijatelja, članova rodbine, partnera) radi zajedničkog ostvarivanja profita, uz neograničenu solidarnu odgovornost svih članova za obaveze društva. U slučaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih članova ovog društva ulazi u fond za pokrivanje postojećih obaveza. Članovi učestvuju u dobiti društva i u snošenju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u skladu sa ugovorom o osnivanju. Ukoliko fondovi preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće potraživanja, za to bi se iskoristila lična svojina članova društva (kuće, stanovi, kola, štedni ulozi).
Problem može nastati kada treba doneti brzo neku odluku, jer svi partneri imaju neograničenu odgovornost. Odluka svakog partnera obavezuje ostale i zato je važno birati za partnera nekoga od poverenja. U proseku na svakih 15-25 društava sa ograničenom odgovornošću postoji 1 ortačko
društvo), kako u svetu, tako i kod nas. društvo (lat. comendare – preporučiti, poveriti) je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom. Specifičnost komanditnog društva je podela imovinske odgovornosti za obaveze društva. Odgovornost je ugovorom regulisana tako da jedan ili nekoliko članova odgovaraju društvu celokupnom svojom imovinom (solidarno neograničeno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv. KOMANDITNO
12
komplementari. Ostali članovi društva odgovaraju do visine sredstava uloženih u društvo, tj. solidarno ograničeno. Oni se nazivaju komanditori i ne učestvuju u procesu vođenja poslovanja društva i nemaju obavezu da rade u njemu.Njihova jedina obaveza je da unesu u preduzeće
određeni ulog (u novcu ili u stvarima ili, ređe, uslugu) na osnovu koga učestvuju u raspodeli dobiti.
Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor fizičko ili pravno lice. Pogodnosti ovakvog društva su razne poreske olakšice i pogodnosti, ograničenje odgovornosti i slično. Ova forma društva je nastala u srednjem veku iz potrebe da se ljudi koji su finansirali putovanje i trgovinu brodovima osiguraju i odgovaraju do visine tako unetog uloga, kao i da
podaci o njima ostanu tajni (sveštenstvo i plemstvo). Vremenom je ova forma izgubila u potpunosti na svom značaju i gotovo da je nema u pozitivnoj praksi. Predmetna forma je, ništa drugo, nego hibridno društvo i prelazna faza između ortačkog društva i društva sa ograničenom odgovornošću. Činjenica da spaja nespojivo (nekog ko je spreman da neograničeno odgovara za biznis i nekoga ko to nije), zatim da je jako staromodna, nefleksibilna, zastarela i da nije ništa drugo do pravnog surogata D.O.O. i O.D, dovoljan je razlog što je ova forma kod nas i u svetu zastupljena do najviše 1% u odnosu na ostale aktivne forme privrednih društava. (deoničko) društvo je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem akcija. Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad društva (osnovna glavnica). Društvo se može osnovati otkupom svih akcija prilikom formiranja (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup akcija AKCIONARSKO
(sukcesivno osnivanje).
Akcija (deonica) je hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uložio određena sredstva (kapital) u dato preduzeće, a iznos tih sredstava čini nominalnu vrednost akcije. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u
ukupnom kapitalu, učestvuje u raspodeli ostvarene dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim preduzećem i u raspodeli imovine u slučaju likvidacije akcionarskog preduzeća. Stvarna vr ednost akcija zavisi od uspešnosti poslovanja akcionarskog društva. Ako ono ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu visokih dividendi, onda njihova stvarna (tržišna) vrednost može premašiti nominalnu. Nasuprot tome, slabo poslovanje može potpuno obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi određen rizik i zato je prinos od akcija (dividenda) jedino zadovoljavajući ako prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme dobio u vidu kamate na uložena sredstva. Preduzeće na taj način dolazi do potrebnih sredstava, a da pri tome ne mora da plaća kamate, kao što bi moralo u slučaju korišćenja bankarskih kredita, čime bi dodatno opteretilo svoje poslovanje.
Na ovaj način se raspodeljuje i rizik poslovanja. Snose ga svi akcionari zajedno do iznosa uloženih akcija. Analogno tome, raspodeljuje se i ostvarena dobit i prenose upravljačka prava na akcionare. Akcionari ne odgovaraju za obaveze društva ličnom imovinom. Osnivanje akcionarskog društva je skup i složen proces i traje duže od osnivanja inokosnog ili ortačkog društva. Akcionarsko društvo plaća porez na profit, a akcionari porez na dividendu, odnosno prihod od akcija. Pošto se dividenda otplaćuje iz već oporezovanog profita akcionarskog društva, javlja se dvostruko oporezivanje koje je jedan od glavnih nedostataka akcionar skog preduzeća. Akcionarsko društvo obezbeđuje kapital: -
prodajom akcija 13
-
prodajom obveznica i zaduživanjem tj. iz kredita reinvestiranjem dela profita, tj. iz zadržanog profita
Upravljanje akcionarskim društvom vrše odgovarajući organi koje po pravilu čine: -
skupština društva (skupština akcionara) upravni odbor nadzorni odbor direktor
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU je oblik preduzeća u koje se udružuje više lica (pravnih i/ili fizičkih) sa ciljem da pod zajedničkom firmom, uz odgovornost ograničenu na unapred određen imovinski ulog, učestvuju u određenom privrednom poduhvatu radi koga se društvo osniva. U slučaju propadanja (stečaja) preduzeća, poverioci imaju pravo na nadoknadu iz imovine članova društva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivačk i fond. Ulozi osnivača ne moraju biti jednaki, na osnovu čega članovi ovog društva unapred određuju stepen rizika koji žele da prihvate. Ovo društvo je po načinu organizacije i snošenja rizika najbliže akcionarskom društvu. Razlika je u tome što svaki od članova (učesnika u društvu) ima samo jedan ulog i ne može ga tako lako prenositi kao što se prenose akcije. Visina uloga obično određuje učešće u ostvarenoj dobiti, kao i stepen prava u upravljanju društvom. To se posebno definiše ugovorom o osnivanju društva.
2.9.
Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim tržišnim privredama
Kao osnovni organizacioni oblici preduzeća u razvijenim tržišnim privredama javljaju se: -
inokosna preduzeća ortačka preduzeća korporacije
Inokosna preduzeća su preduzeća na čijem čelu se nalazi jedan vlasnik. On upravlja preduzećem, vrši kontrolu i donosi odluke. Ovaj oblik preduzeća je najstariji i najbrojniji. Vlasnik odgovara za rad preduzeća celokupnom imovinom ali zato i stečeni profit pripada samo njemu. Ovde nema klasične podele rada, svi zaposleni (često su to članovi porodice) obavljaju sve poslove. Vlasnik upravlja, vrši kontrolu i obavlja i izvršne poslove. Prednost je u tome što se ne plaća porez na dobit preduzeća već samo na lični prihod vlasnika. Troškovi osnivanja su niski a profit pripada vlasniku, tajnost poslovanja i lična kontrola. Sa druge strane, neograničena odgovornost ima i loše strane jer je veći rizik neuspeha i otežan pristup kapitalu. Ova preduzeća se javljaju u delatnostima koje pokrivaju svakodnevne potrebe građana i ne zahtevaju velike početne sume kapitala (prodavnice, restorani, servisi).
14
Ortačka preduzeća nastaju udruživanjem sredstava dvojice ili više vlasnika, ortaka, radi zajedničkog ostvarivanja profita. Ugovorom o osnivanju se definiše kako će odgovoriti za obaveze preduzeća, solidarno celokupnom svojom imovinom (neograničeno), ograničeno do visine uloga u preduzeće ili kombinovano (neko od ortaka odgovara celokupnom imovinom, a ostali do visine uloga). U skladu sa tim određuju se i prava ortaka u upravljanju preduzećem i raspodeli ostvarenog profita. Ova preduzeća se sreću u sličnim oblastima kao inokosna preduzeća, a često se formiraju i radi pružanja intelektualnih usluga (konsultantske kuće, advokatske firme). Korporacije (deoničarska društva) prikupljaju kapital za poslovanje emitovanjem deonica. Vlasnici deonica su suvlasnici korporacija, a broj deonica kojima raspolažu određuje njihova prava u upravljanju i učešće u ostvarenoj dobiti. Korporacije imaju veliku finansijsku i
proizvodnu moć i njihova privredna snaga stalno raste. U širenju svog poslovanja često prerastaju granice svojih država. Tako nastaju multinacionalne kompanije čija je privredna snaga nekad jača od mnogih država (Texaco, General Motors, Siemens, ITT, Mc Donald’s, Hyatt, Dunlop). Holding kompanija je
složeni oblik organizovanja velikih poslovnih sistema. U svom sastavu ima više preduzeća od kojih je jedno matično ili upravljačko, a ostala su zavisna ili kontrolisana preduzeća. Za razliku od korporacije, članice holdinga su autonomne u poslovanju. Kao matično preduzeće, ona ima svoj udeo u preduzećima koja su njen sastavni deo, odnosno, poseduje sopstveni kapital u osnovnoj glavnici preduzeća (zavisnih preduzeća), ali tako da je većinski vlasnik . Osnovni razlog formiranja holdinga je uspostavljanje vlasničke prevlasti nad budućim preduzećima članicama, a to se najčešće obezbeđuje kupovinom većinsk og dela akcija preduzeća, ili ulaganjem dodatnog kapitala u njihov razvoj. Holdinzi još mogu da nastanu i deobom imovine preduzeća na dva ili više preduzeća, putem ugovora itd. Svako preduzeće koje uđe u sastav holdinga gubi svoju upravljačku, ali ne i poslovnu autonomiju.To znači da matično preduzeće holdinga na čelo zavisnog preduzeća postavlja svoje predstavnike, koji upravljaju zavisnim preduzećem, sa ciljem ostvarivanja što većeg profita. Holding, kao gr upacija, nema svoja sredstva, delatnost ili firmu. Svaka članica za sebe je posebna organizaciona jedinica, koja ima status pravnog lica i sopstvenu imovinu, kojom samostalno raspolaže. Razlika između holdinga i drugih preduzeća je u tome što matično preduzeće ima ulogu upravljačkog preduzeća, ali i vlasništvo nad glavnicom kapitala drugih preduzeća. Matično preduzeće prisvaja deo profita zavisnih preduzeća, ali i snosi rizik njihovog poslovanja, jer u slučaju gubitka tih preduzeća, gubi u njih uloženi kapital. Suština holding odnosa je u obezbeđenju paketa akcija. Kada matično preduzeće obezbedi odgovarajući paket akcija u jednom ili više preduzeća, ono počinje da f unkcioniše kao holding kompanija. Matično preduzeće može da formira jedno ili više akcionarskih društava i da ih uključi u holding kao članice.
Slika 12. Delta holding 15
Članice Delta Holdinga bave se agrarnom proizvodnjom, proizvodnjom hrane, maloprodajom, izvozom, uvozom, zastupanjem inostranih kompanija, distribucijom robe široke potrošnje, prodajom automobila, razvojem nekretnina, finansijskim uslugama i uslugama osiguranja. Delta Holding svoje poslovanje realizuje kroz pet organizacionih celina: Delta Agrar Grupa, Delta Real Estate Grupa, Delta Distribucija, Delta Sport i Delta Gen erali Osiguranje.
2.10. Javna preduzeća Javna preduzeća se osnivaju u oblasti infrastrukture, komunalne delatnosti, upravljanja dobrima od opšteg interesa, kao i u oblastima koje su od strateškog ili posebnog značaja za državu. Javna preduzeća posluju u različitim svojinskim i organizacionim oblicima. Prema odredbama Zakona o preduzećima, javna preduzeća može da osniva država, tj. jedinica lokalne samouprave. Nezavisno od tipa svojine i oblika organizacije u upravljanju ovim preduzećima učestvuje
država putem svojih predstavnika. Cilj učešća države je zaštita društvenih interesa. Na primer, u interesu elektroprivrede može biti da podigne cene el. energije, ali time se ugrožava standard stanovništva. Zadatak predstavnika države u tom slučaju bi bio da proceni opravdanost zahteva i zaštiti stanovništvo od nerealnih cena. Pored brige o ceni, vodi se briga i o kvalitetu i obimu proizvodnje i usluga.
Država propisuje i uslove koje moraju ispunjavati javna preduzeća. Javna preduzeća su na primer JKP Stari grad, JKP Parking, JSP Stan, JKP Vodovod, JKP Toplana, Direkcija za puteve opštine Šabac, JP RTV Šabac, JP za upravljanje građevinskim zemljištem, JUP Plan. Zbog posebnog značaja delatnosti, kao javna preduzeća u državnoj svojini organizovana
su: preduzeća za železnički (ŽTP) i PTT saobraćaj, Elektroprivreda Srbije, Naftna industrija Srbije (NIS), Preduzeće za održavanje i izgradnju puteva i Preduzeće za zaštitu i eksploataciju šuma.
2.11. Neprofitna preduzeća U svakoj tržišnoj privredi postoje preduzeća koja ne teže ostvarivanju profita, a to su takozvana neprofitna preduzeća. Neprofitna preduzeća nastaju sa ciljem da obezbede dobra i usluge koje društvo traži, odnosno koja su potrebna svim ljudima određene društvene zajednice.
U neprofitna preduzeća svrstava se niz različitih organizacija, od dobrovoljnih društava, preko privrednih i neprivrednih institucija, do ustanova iz oblasti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstvene nege itd.
16
3.
ZAKLJUČAK
Vlasnik sredstava uz svojinski rizik bira tip preduzeća za koji smatra da će mu najuspešnije omogućiti najveće dobiti. Svaki tip preduzeća ima atraktivna osnovna svojstva pod određenim okolnostima. Vlasnik može da kombinuje relevantne momente (odnos raspoloživih i potrebnih sredstava, stepen rizika ulaganja, očekivana dobit, moguće zakonske olakšice i sl.) i na osnovu toga izabere tip preduzeća koji mu u datom trenutku najviše odgovara. On ima mogućnost da ga kasnije relativno lako transformiše u neki drugi tip za koji proceni da je perspektivniji. Pri transformaciji preduzeća iz jednog organizacionog oblika u drugi nije neophodno vršiti likvidaciju postojećeg preduzeća. Bez obzira na raznolikost preduzeća, njihov položaj u poslovanju i nastupanju na tržištu je ravnopravan. Postavljanje svih preduzeća u jednake uslove trebalo bi da dovede do razvijanja međusobne konkurencije. K onkurencijom se ostvaruju povoljni ekonomski efekti za društvo.
17
4. LITERATURA 1) Mr Svetlana Kisić, Dr Mileva Perović - Jovanović, “Ekonomika preduzeća - principi i primena”, Savremena administracija, Beograd, 1999 2) Mr Dragana Simić Antonijević, “Poslovna ekonomija”, VTŠŠA, 2008
18
