PSIHIJATRIJSKA ISTORIJA BOLESTI I GENERALIJE: Ime i prezime, godine starosti(datum i mesto rodjenja),mesto zivljenja, školska sprema i profesija kojom se sada bavi,bračno stanje, broj dece(kog pola), nacionalnost, veroispovest,levoruk,desnoruk. Prethodne hospitalizacijenjihov hronološki redosled(koje je po redu ovo lecenje,kada i gde su bila prethodna,!g tada),gde ide na kontrole,koliko cesto su kontrole,kada je poslednji put bio,okolnosti sadašnjeg prijema i dolaska u bolnicu(dobrovoljno, uz sugestiju lekara ili porodice, prinudno, hitna pomo", uz organe vlastipolicija). ),koji lekar ga je primio na odeljenje.
II GLAVNE GLAVNE TEGOBE # $azlozi zbog kojih pacijent dolazi na lečenj,iskazano rečima pacijenta(samo nabrojati utvrditi najznačajnije psihijatrijske simptome i znake#nesanica, strah, neraspolo%enje, bezvoljnost, i sl.).
III ISTORIJA SADAŠNJE BOLESTI# &ada su se tegobe javile,kako(postepenonaglo),hronološki opis razvijanja tegoba (simptoma) ili promena ponašanja(opisati po danima kako je sve to teklo),povod(neki stres#razvod, smrt bliske osobe, gubitak posla, odlazak u penziju, itd.),promenljivost intenziteta simptoma'kako su se tegobe odrazile n a porodične, socijalne i profesionalne aktivnosti(da li ide na posao,funkcionisanje na poslu i u porodici,da li se druzi), kako kak o su izgledali periodi kada je bio dobro(u slučaju višestrukih hospitalizacija),nacin ubla%avanja tegoba( lekovima,nekim aktivnostima ),eventualni terapijski pokušaji i uspeh(koju terapiju koristi i da li mu je pomogla).
IV LIČNA ANAMNEZA # &oliko mo%e da se seti.otirati periode o kojima pacijent ne govori i emocije vezane za njih ( bolni, stresogeni, konfliktni periodi).
1.Prenatalna !t"r#a: rudno"a majke i porodjaj(prirodni,carski rez,u terminu,prevremeni,provocirani),porodjajne traume,defekti na rodjenju,da li je bio planirano i %eljeno dete.
$.Ran %!&"'"t"rn ra()"# * +" tre,e -"+ne ) a) navike vezane za ishranu # dojenje, flašica,problemi sa ishranom b) sticanje navika vezanih za kontrolu sfinktera ( uriniranje, defekacija) doba , stav roditelja, ose"anja vezana za to' c) uskra"enost ljubavi i paznje od majke,separaciona anksioznost(strah od odvajanja),strah od nepoznatih osoba,razvoj govora,motorni razvoj( sedenje, hodanje) d) problemi u ponašanju(znaci decije neuroticnosti)#sisanje prsta, napadi besa, tikovi, no"ne more, strahovi, umokravanje u krevet, gri%enje noktiju
Pa-e 1 " 11
e) odlike ličnosti u detinjstvu# stidljiv,miran,nemiran, povučen, dru%eljubiv(otvoren),studiozan,boja%ljiv,agresivan,reakcija na bra"u i sestre,privrzenost(ocumajci),odrastao sa roditeljima ili babom i dedom' f) ponavljani snovi i fantazije
/. %er"+ "+ tre,e +" #e+anae!te -"+ne: *se"anja vezana za polazak u školu,da li je na vreme posao u skolu,rano privikavanje,razvijanje moralnosti, ka%njavanje,strah od škole( školske fobije),uspeh u školi,da li je ponavljao neki razred, nadimak(ako ga je imao),slaganje sa decom i uciteljicom,hobi(ako ga ima)
0. %er"+ "+ %2erteta +" a+"le!3en3#e * +"2a 4a!n"- +etn#!t)a5 : a ) socijalni odnosi: odnos prema bra"i i sestrama,drugovima,broj drugova i bliskost sa njima,da li je bio član ili vodja grupe, popularnost u društvu, učestvovanje u grupnim aktivnostima,agresivno, pasivno, anksiozno, antisocijalno ponašanje' b) školovanje: koliko se pacijent školovao,kako je izabrao skolu(svojom voljom ili pod pritiskom),da li je bio odvojen od porodice za vreme skolovanja,prilagodjavanje u toku školovanja(da li je bio zadovoljan skolom ,drustvom),omiljen ili ne od strane nastavnika, interesovanje za odredjene predmete, talenti,sport, hobi,poteško"e sa učenjem i njihovo savladavanje i uticaj na dete,fakultet,studiranje c) emocionalni ili fizički problemi vezani za adolescenciju #no"ne more, fobije, masturbacija, umokravanje u krevet, be%anje od ku"e, delinkvencija, problemi sa telesnom te%inom,ose"anje inferionosti(manje vrednosti)' d) psihoseksualna istorija: I radoznalost, infantilna masturbacija, II sticanje znanja o seksu, odnos roditelja prema seksu III početak puberteta, ose"anja u vezi sa tim,ose"anja u vezi sa masturbacijom,razvijanje sekundarnih seksualnih karakteristika(normalnomuski,zenski tip) I+ seksualne aktivnosti u adolescenciji, izlasci, zabavljanje,masturbacija, polucija + odnos prema suprotnom polu#nesigurnost, stidljivost, agresivnost, potreba za dokazivanjem, anksioznost +I seksualno iskustvo, seksualni problemi, homoseksualna iskustva, parafilije(inverzije#pedofilija,zoofilija,gerontofilija'perverzije#voajerizam,egzibicionizam, transvestizam), promiskuitet e) religioznost # striktna, liberalna,mešana ( mogu"i konflikti musliman,pravoslavac,katolik),sadašnje opredeljenje
6. "+ra!l" +"2a:
Pa-e $ " 11
a) istorija zanimanja: izbor zanimanja,ambicije, konflikti, odnos prema
autoritetu,kolegama i podredjenima(da li se slaze)'broj poslova i trajanje'promene radnog statusa i razlozi za to'sadašnji posao i ose"anja u vezi sa njim,da li je zadovoljan uslovima rada i platom' b) socijalna aktivnost: da li pacijent ima prijatelja i bliskost sa njima'povučen ili društven'vrsta interesovanja' odnosi sa istim i suprotnim polom,hobi' c) seksualnost: i.
ii.
iii. iv. v.
seksualni odnosi pre braka#prvi seksualni kontakt(sa koliko godina),da li ste imali neku se bolest,da li ste zaljubive prirode,da li ste imali idola partnera(ko je to bio),prva ozbiljnija veza i kada,koliko je trajala,zasto ste raskinuli,da li ste skloni kratkim ili dugim vezama bračna istorija#koji vam je ovo brak po redu,kada ste se ozenili prvi put,zasto ste se razveli, godine kada je brak započet,vencan ili ne(način venčanja), planiranje porodice,stavovi prema podizanju dece,se problemi u braku,oblasti slaganja i neslaganja,problemi u braku(slazu se ili ne),rukovodjenje novcem simptomi seksualnih smetnji# anorgazmija, impotencija, frigidnost odnos prema trudnoći i deci seksualne aktivnosti, parafilije
'74ar3: da li ste sluzili vojsku,sa koliko godina,gde ste bili u vojsci,u kom rodu ste sluzili,prilagodjavanje, povrede,javljanje psihijatru u to vreme,jeste li bili pun vojni rok, oslobadjanje od slu%enja vojnog roka i razlozi za to,nagrade ili kazne u vojsci' 8ene: prva menstruacija,menstrualni ciklus ( urednost, bolnost),trudno"e i porodjaji ( tok,komplikacije), pobačaji(namerni ili spontani) d) navike # alkohol, pušenje(koliko godina i cigareta dnevno), droga e) ranija telesna oboljenja# povrede,prelomi,operacije,hirurške
intervencije,opekotine(kog organa,kada),hospitalizacije, alergije,trovanja,gubitak svesti,bolesti teze(dijabet,-,zutice,/,tumori,bubrezne,0I+ itd) +
PORODIČNA ANAMNEZA
&o su članovi porodice,godine starosti, obrazovanje, bračni status,zdravi ili ne,porodična atmosfera u kojoj je pacijent odrastao'opis uku"analičnost, inteligencija'sadašnji odnosi izmedju pacijenta i članova porodice' istorija mentalnih bolesti (hereditet)#samoubistva, ubistva, psihijatrijske bolesti, epilepsija, alkoholizam i bolesti zavisnosti' porodična anamneza se uzima i od pacijenta i od nekog od članova porodice, obzirom da se mogu dobiti sasvim različiti opisi istih ljudi ili dogadjaja
+I SO9IJALNA ANKETA
Pa-e / " 11
1de pacijent %ivi(stankuca),opis stanovanja i susedi(da li se slazu)'da li je d om prenaseljen' izvori porodičnih prihoda i poteško"e u vezi sa tim'javne funkcije(da li je stresogeno),ko vodi brigu o deci' +II
SNOVI MAŠTANJA SISTEMI VREDNOSTI 1. Snovi# opis (no"ne more, snovi koji se ponavljaju) 2. Dnevna maštanja i fantazije 3. Sistemi vrednosti:da li odgajanje dece vidi kao opterecenje ili radost'da li je posao
nu%no zlo, neprijatna obaveza ili šansa'
DA LI IMA NESTO STO VAS NISAM PITAO A PO VAMA JE VAZNO;<; PSIHIČKI STAT=S # ( procena svih devet psihičkih funkcija)
OPIS PA9IJENTA opis pacijentove pojave i ponašanja ( kao kada bi to pisac uradio). !"zgled ( uredne, neuredne spoljašnjosti), #!Dr$anje (upadljivoneupadljivo ) %!&onašanje ( sumnjičavo, boja%ljivo, inhibovano, i sl.)' 2.'estovi, mimički izraz ( adekvatne mimičke ekspresije ili ne) (!otorna ekspresija ( oskudna, motorna hiperaktivnost, i sl.). *!+erbalni kontakt se lako uspostavlja i odr%ava ili teško, kontakt se produbljuje ili ostaje na površnom nivou -!.dgovori na postavljena pitanja su direktni i logični ili ne /!0eakciono vreme produ%no ili ne 1!Stav prema ispitivaču ( kooperativan, oprezan..) 34.Spremnost na saradnju. ! 2ontakt očima se uspostavlja ili ne sa pacijentom
I SVEST Procena orijentisanosti pacijenta# a)spaciotemporalna orjentacija u vremenutemporalna'( pitati za godinu,godisnje doba,mesec,datum,dan kada se vodi razgovor) u prostoruspacijalna'( gde se nalazi, bolnica, sprat,drzava,grad) b)autopsihička orjentacija prema sebi ( ko je, da li se izmenio u poslednje vreme i kako5ev. depersonalizacioni fenomeni) c)alopsihička orijentacija prema okolini ( da li se okolina pacijenta izmenila u poslednje vreme i kako 5 ev. derealizacioni fenomeni) 3.0453.#pacijent je svestan orjentisan(u prostoru,vremenu,prema sebi i drugim licnostima),bez fenomena depersonalizacije i derealizacije
Pa-e 0 " 11
P*$676/-8I: 1.4)anttat)n( somnolencija6 patoloska pospanost' soporpatoloski san'komapotpuni gubitak svesti i gasenje psihickog zivota'krize6prekidi svesti krakotrajni9epi,/+I,I-:) $.4)altat)n7dezorjentacijapor.orjentacije u vrem,prost,prema sebi,drugima'delirijum8bunilo: imaju#dezorjentaciju,por.opazanja9iluzije,halucinacije:,intezivan strah,P7 nemir sumracno stanjeiskrivljeno dozivljavanje spoljnog sveta,suzena svest,P7 nemir,strah,amnezijasomnabulizam9mesecarstvo:'depersonalizacijapac se promeniotransformacijapretvorio se u zivotinju ili drugu osobu i to je uznapredovala depersonalizacija'derealizacijaokolina se izmenila9poslednja tri kod shizofrenije9fuge suzena svest;besciljno lutanje;amnezija'hipnozasuzena svest pod sugestijomtranzitivizamsve sto dozivljava pripisuje drugoj osobi'autizampovlacenje iz realnog zivota i potpuna prevlast unutrasnjeg sveta9jezgro sch.psihoze:)
II OPA>ANJE: Pitati pacijenta da li čuje glasove koje drugi ne čuju, da li dolaze iz glave ili spolja, šta govore,koliko ih ima, da li mu se prividjaju slike pred očima ili nešto drugo' da li ima utisak da je hrana promenila ukus u poslednje vreme' da li oseća mirise koje drugi ne osećaju' da li ose"a gamizanje po telu ili slične senzacije'da li su predmeti promenili velicinu7metamorfopsije) Pitanja vezana za halucinacije u oblasti svih čula kada se javljaju ( no"u ili danju), koliko traju, kako ih do%ivljava i tumači, tj. objašnjava' 3.0453.#e stiče se utisak niti se per anamnesis dobijaju podaci o postojanju perceptivnih obmana ( koristi se ovakva formulacija obzirom da pacijent mo%e da negira postojanje perceptivnih obmana). P*$676/-8I:Ia-n"(#enemogucnost prepoznavanja informacije pri ocuvanosti cula i culnog centra IIl(#epogresno prepoznavanje informacije u oblasti svih cula9kod bol.zavisnostistraha,epi: III&al3na3#eopazanje bez prisustva informacije.Imaju karakter telesnosti(dolaze spolja)i pozitivan sud realnosti(misle da informacija realno postoji u sferi njihovog opazanja).+rste# 3!opticke najcesce kod akutnih psihoza(fotomisvetlece tackice'dugi konci,misevidelirijum tremens alkoh'vizijeslozene,prijatne'ekstrakampineopaza van vidnog polja9npr.vidi kroz zidove:'autoskopskedelove svog tela van njega'negativne negira da vidi ono pred njim9histerija:) <.akustickeglasovi koji ne postojeIzvor zvuka uvek spolja kod psihoza. (akoazmisumovi,puckanje'fonemajasne reci,recenice'maniheizamna jedno uvo naredba a na drugo zabrana'Po sadrzaju mogu biti#prijatne,neprijatne,savetodavne,imperativne,pogrdne) =!taktilnemravi gamizu po kozi i sl.9alkoh.delirijum,kokainizam: 2!olfaktivneneprijatni mirisi koje drugi ne osecaju9misli da ga truju: >!gustativnehrana izmenila ukus9?truju ga?: @.cenestetickevezano za unutrasnje organe(cupanje plucne maramice,elektriziranje testisa)
Pa-e 6 " 11
A.refleksne(nadrazaj jednog cula izaziva halucinaciju drugog ili istog cula(bukapojave pred ocima ili glasovi ljudi) B!metamorfopsijepromena velicine prostora ili objekata(mikropsije smanjenje,makropsijeuvecanje,dismegalopsijedeformitet) C!psudohalucinacijepac su psih.zdravi i znaju da halucinacije realno ne postoje(fantomski udamputiran ud dozivljava kao da postoji'hipnagogne i hipnopompicne halucinacijeu toku budjenja ili padanja u san'scotoma scintilans svetlaece tacke kod migrene)
III PA>NJA: procena tenaciteta(usredsredjenosti)5 vigilnosti(usmerenosti) pa%nje procena aktivne(voljna)5pasivne(jak intenzitet informacije) pa%nje &oristiti urdonov test za procenu pa%nje tra%iti od pacijenta da u nekom tekstu precrta svako slovo koje se često ili retko pojavljuje ( npr. slovo o i %)' tra%imo da imenuje pet stvari(7D6&-$-,P6&-$-,-P*6&-,&D8E/,-+I*) od mnoštva koje mu se nakratko poka%u ili da govori dane u nedelji unazad' 3.0 #paznja ocuvana,ujednacenog tenaciteta i vigilnosti P*$676/-8I#3!hipervigilnost7pojacana vigilnost )kod manije,anksioznih
IV PAM?ENJE: 6 procena sposobnosti upamćivanja da li je u stanju da ponovi šestocifreni broj ili tri pokazana predmeta posle nekon kratkog vremena' procena pamćenja za starije dogadjaje pitati za va%nije datume u pacijentovom %ivotu 5 datum venčanja, rodjendane, odlazak u vojsku i sl.) procena pamćenja novijih dogadjaja pitati pacijenta šta je radio ili jeo prethodnog dana, da li je imao posetu i ko je bio, šta je bilo na televiziji, i sl. 3.0 #ocuvani funkcija upamcivanja kao i pamcenje za starije i novije dogadjaje P*$676/-8I:I 4)anttat)n %"re'e3a# %a'3en#a# 3!amnezijanesecanje za odredjeni vremenski period.+rste# a)"r-an!4ekod organskog ostecenja mozga(retrogradnenesecanje za period pre povrede'kongradnenesecanje za vreme gubitka svesti'anterogradnenesecanje za period posle dolazka svesti) b)n43"nalneposledica afektivnig suzenja svesti(bes,strah),potiskivanja u nesvesno(disocijativna histericna neuroza) i propadanja acetilholinesteraze(amnezija u senilnoj demenciji) <.amnezija fiksacijenesposobnost upamcivanja(kod alkosa i senilne demencije) =!hipomnezijasmanjena mogucnost secanja(isti uzroci kao amnezija) 2!hipermnezijapojacana sposobnost secanja(kod delirijuma,epi i ugrozavanja vitalnog)
Pa-e @ " 11
II 4)altat)n %"re'e3a# %a'3en#a# 3.alomnezijanaknadno izvrnuto secanje u falsifikovanom znacenju(kod umora,depresije,sumanutih) .konfabulacijekombinacija amnezije i mitomanije'praznine u secanju popunjava izmisljenim dogadjajima'kod 7*PF,parafrenije(sumanutost),&orsakovljevog sindroma(alkosi) @.vec vidjeno7deja vu) i nikad vidjeno7jamais vu)kod P7 epilepsije
V MIŠLJENJE : &oremećaje mišljenja po formi: ispitujemo analiziraju"i govor pacijenta ( usporen, ubrzan misaoni tok, blok misli(prica pa stane pa ne zna gde je stao) ,bolesna opširnost, rasulo misli itd.) , po mogu"nosti citirati izlaganje pacijenta'analiziramo i govor pacijenta bogatstvo rečnika, adekvatno koriš"enje stranih ili redjih izraza, gramatičku ispravnost' &oremećaji mišljenja po sadr$aju: proceniti prisustvo a) prisilnihda li +am se name"u neke misli protiv +aše volje ili radnje koje neodlo%no morate da izvršiteG b) precenjenihda li vam je nesto preterano vazno i sta je toG c) sumanutih ideja# da li imate problema sa ljudima, utisak da su protiv +as da li imate utisak da +as prate, prisluškuju, %ele da otruju, i sl. da li imate utisak da +am čitaju misli da li imate neke posebne sposobnosti, mo"i ili talente i koje da li se sadr%aj iz novina ili sa +a odnosi na +as da li su +aše misli glasne i neko drugi mo%e da ih čuje, i sl. Fumanute ideje analizirati po strukturi, mehanizmu nastanka i sadr%aju' proceniti da li su podlo%ne korekciji ili ne(pokusati da razuverimo pacijenta)'ispitati osnovne misaone preokupacije pacijenta, način interpretiranja zbivanja u njegovoj okolini,proceniti tenedencije ka disimulaciji ( prikrivanju)' 3.0 #nema poremecaja misljenja po formi i sadrzaju
P*$676/-8I:I %" "r'# 3!bolesna opsirnost manifestuje se gubitkom ciljne predstave(kod#demencije,oligofrenije,epi)
Pa-e " 11
=!ubrzan misaoni tok misli naviru,govor je ubrzan(kod manicnih) 2.rasulo mislinepovezano misljenje i raspad pojmova(kod sch) >!inkoherentno misljenje7mentalna konfuzija,amentni sindrom nepovezano misljenje sa dezorjentacijom(kod#delirijuma,demencije,sumracnih stanja,toksiinfektivnih psihoza) @!perseveracijaponavljanje misaonog toka#verbigeracijaponavljano izgovaranje nekih reci(kod#alkosa,/+I) II %" !a+r(a## 3!precenjene7fiks) idejedavanje preterane vaznosti nekom sadrzaju(kod#poremecaja licnosti i zdravih) .depresivne(zivot nista ne vredi,kriv je)@!religiozne(komunikacija sa djavolom,andjelima,isusom,bogom itd)A!citanje,emitovanje,oduzimanje,ubacivanje,kradja misli-!hipohondricne/!uticaja(drugi ljudi ga kontrolisu) /.%" 'e&an(' na!tan4a#3.halusinatorni(na bazi halucinacija se formiraju sum ideje)#!intuitivni(na osnovu predosecaja ali nema dokaze)%!interpretativni(bolesna tumacenja dogadjaja oko sebe);!fabulativni(na osnovu fantazijalazi se formiraju sum ideje)
VI INTELIGEN9IJA: Proceniti obim znanja pacijenta, pitanja prilagoditi nivou obrazovanja , neškolovane i nepismene pitati za ime Predsednika $republike, naziv dr%ave, glavni grad, kao i pitanja vezana za aktivnost kojom se bavi ( poljoprivreda, doma"ički poslovi i sl!) pacijente sa školom pitati za# granice naše dr%ave, imena ve"ih reka, va%nije dogadjaje iz naše istorije, imena kontinenata, svetske ratove i aktuelne dogadjaje ( političke, kulturne, sportske i sl.) Mal 4ln4 te!t ntel-en3#e pitati sve pacijente bez obzira na stepen obrazovanja# procena se vrši na osnovu bogatstva poznavanja i tumačenja apstraktnih i konkretnih pojmova, razlikovanju bitnog od nebitnog, tumačenju narodnih poslovica, izreka i zagonetki' 3.0 #inteligencija prosecna u skladu sa obrazovanjem
Pa-e C " 11
P*$676/-8I#I +e'en3#a*!te3en)slabo upamcivanje(za novije dogadjaje),slabo razlikovanje bitnog od nebitnog,poremecaj orjentacije itd. II "l-"ren#a*'entalna retar+a3#a) 4!klasifikacija prema stepenu ostecenja inteligencije!tara#3.fizioloska tupost(B4C4 IH)<.debilnost(>4B4IH)=imbecilnost(<4>4IH)2.idiotija(ispod <4IH)' n")a#3.laka dusevna zaostalost(>4@CIH)<.umerena(=>2CIH)=.teska(<4 =2IH)2.duboka(ispod <4IH) !prema etioloskim faktorima#3.infekcije(virusi,toksoplazma,sifilis kongenitalni,meningit,encefalit<.intksikacije(lekovi,$0 nepodudarnost)=.poremecaji metabolizma i ishrane(proteinafenilketonurija,lipidaaj saksova i 1aucerova bolest,secera1alaktozemija),hipotireoidizam2.neoplazme>.mikrocefalija i
[email protected] aberacije(!aunovtrizomija<3,&linefelterovJ,arner *)A.demijelinizacijaB.prematuritetC.psihosocijalna derivacija(neadekvatni uslovi za razvoj)
VII EMO9IJE : Iz izgleda i ponašanja pacijenta mo%e se delom proceniti raspolo%enje' posmatrati konstantnost raspolo%enja i uticaje koji ga menjaju, notirati sve kvantitativne i kvalitativne poreme"aje emocija'postaviti pitanja vezana za postojanje strahova, napetosti, razdra%ljivosti, tuge, euforije, sposobnosti do%ivljavanja zadovoljstva' 3.0 #nema kvantitativnih ni kvalitativnih poremecaja emocija P*$676/-8I:I 4)anttat)n# 3.euforijabezrazlozna veselost(pac je veseo,radostan,optimista itd) .emocionalna razdrazljivost ne moze da odlozi emocionalno reagovanje(reaguje burno i brzo) @!emocionalna labilnost lako i brzo menjanje raspolozenja(kod hitericnih neuroza,dece,starih) II 4)altat)n# 3!paratimijabolesnik misli tuzno a ima emociju veselosti
VIII NAGONI : Pitati pacijenta za#kvalitet apetita, seksualni %ivot, nagon i %elju za %ivljenjem' pitati da li je bilo tzv. crnih misli , planova ili pokušaja samoubistva, samopovredjivanja' proceniti eventualne autodestruktivne , suicidalne ili homicidalne tendencije' 3.0 #nagonski dinamizmi ocuvani
Pa-e " 11
+$F6#I )taln(za zivotom i ishranomhrana,voda5II na-"n "+r(an#a )r!te(seksualni i roditeljski) III !"3#aln na-"n P*$676/-8I:I (a ()"t"'#( suicidalna zelja,ideja,namera,pokusaj suicidatentamen suicidi,realizovano samoubistvo suicid )#kod depresije,shizofrenije II (a !&ran"'#!kvantitativni(snizenje6inapeticija'gubitak anoreksija'pojacanje hranjenja polifagija pojacano pijenje tecnosti polidipsija'bolesna prozdrljivostbulimija'vucja glad i konjska zedj kod temporalne epi)#!kvalitativni("+2"#n"!t 4a ne4"# &ranKtruju ihKkod sumanutosti'n"!en#e nentrt)n& 'ater#a9koprofagijaizmet'antropofagija kanibalizamjedenje ljudskog mesanekrofagijales':kod teske demencije,sch III !e4!aln"-:4!nova klasifikacija.%!&"!e4!alne +!n43#e(poremecaj se zelje,uzbudjenja i orgazma)$.%aral#e(inverzije i perverzije)/.%"re'e3a# +entteta %"la(transseksualizam) !stara klas.:1.4)anttat)n(povisenj se nagona kod muskaraca satirijaza,zena6nimfomanija'smanjenje kod muskaraca6impotencija,kod zena frigidnost ' i anorgazmijaizostajanje orgazma)$.4)altat)n*%aral#e5 a)se< inverzije#pedofilijaobjekat dete,zoofilijazivotinja,gerontofilijastara osoba,nekrofilija les b)perverzije#voajerizamuzbude se kada gledaju druge,egzibicionizampokazuju genitalije,fetisizampredmetima se objekta,sadizamnanosenjm bola se objektu,mazohizamsopstvenom patnjom,transvestitizamodecom suprotnog pola IVr"+tel#!4"- snizen kod sch,alkosa,depresije V !"3#aln:!za polozajem u drustvu,#!saznanja(da uci sto vise)%!samopotvrdjivanja;.za radom(da dozivi zadovoljstvo)(!altruisticki(za podnosenjm zrtve u interesu bliske osobe i zajednice).Fnizeni kod depresije i sch.
I VOLJA : Pitati pacijenta za sadašnje aktivnosti, planove za budu"nost i proceniti kapacitete za njihovu realizaciju' proceniti upornost, sugestibilnost pacijenta, ispitati da li postoji negativizam, ambivalentnost(da li je odlucan ili hocunecu),abulija(pasivan),impulsivne radnje(kleptomanijakradja,piromanijapodmetanje pozara,dipsomanijapijenje alkohola,poriomanijabesciljno lutanje),katatoni fenomeni i dr. 3.0 #voljni dinamizmi ocuvani est realnosti proceniti da li je očuvan ili ošte"en. -fektivna rezonanca proceniti da li postoji u kontaktu sa pacijentom(prati emocijama nase) P*$676/-8I#I !la2"!t )"l#e*&%" a2l#a)e moze da zapocna i istraje u zavrsavanju zadatka'kod umora,sch,depresija,poremecaja licnosti II a'2ten+en3#aneodlucnost(hocunecu,uradine uradi)
Pa-e 1F " 11
III !-e!t2ln"!tpasivno,nekriticko prihvatanje tidjih ideja i stavova'kod sch,histerija,dementne,oligofrenija.Podvrsta automatska poslusnost izvrsavaju sve sto se od njih trazi IV 4atat"n !n+r"'kod hebefreno katatone sch,depresije,histericnog stupora itd.u spadaju#!stupor (pac lezinepokretan,ne govori i ne jede ali sve opaza i pamti.Iznenada ustane i udara,lomi,vice,ubijakatatona pomamaL #!katalepsija7ukocenost )povisen tonus misicakatatona rigidnost otpor pri pasivnim pokretima'vostana savitljivost udovi u neprirodnom i neugodnom polozaju %!ehopatijeponavljanje(pokretae&"%ra4!#a'mimikee&"''#a'recie&"lal#a5 ;!negativizam#-.a4t)an(radi suprotno npr.umesto da otvori on zatvori saku).%a!)an(odbija da izvrsi nalog) (!stereotipijebesmisleno ponavljanje radnje,pokreta'verbigeracija ponavljanje(stereotipija) misli i govora *!manirizmi i bizarnost stilizovani,cudni pokreti i drzanje tela V ne)"l#n %"4rettikovi(sindrom Mila !e D- uretaglasno izgovara,nevoljno nepristojne reci ) ,tremor,horeja VI '%l!)ne ra+n#eosoba izvodi jer ne moze da ukoci impuls koji mora da zadovolji(kleptomanijaimpuls za kradjom' poriomanija6 besciljno lutanje,'dipsomanijapijenje alkohola' piromanijapodmetanje pozara) VII %r!lne ra+n#aje realizovana prisilna misao(npr.pranje ruku,proverava da li je sve zakljucao pa se vraca vise puta,ugasio sporet itd.)kod sch,opsesivnokompulsivne neuroze
=VID( uvidjavnost) stav prema sopstvenoj bolesti proceniti direktnim pitanjem pacijenta da li smatra da je bolestan i od koje bolesti boluje, da li bolest zahteva lečenje' proceniti da li postoji potpuni ili delimični uvid, ili je pacijent bez uvida u svoju bolest i potrebu lečenja' 3.0 #ima uvid u svoje stanje,smatra da je bolestan i da treba da se leci(recima pacijenta napisati) -ko ima uvid verovatno nije psihoza i obrnuto.
KRITIČNOST u odnosu na okolinu ( da li se pacijent ponaša nekritično u odnosu na svoju okolinu). Proceniti pragmatičnost %ivljenja tj. %ivotnog postupanja pacijenta. 3.0 #pacijent se ponasa kriticno u odnosu na okolinu i svoje postupke
a kraju prvog intervjua 5razgovora uvek pacijentu ostaviti mogu"nost da nas nešto pita da li +i imate nešto mene da pitate posebno je delikatno voditi razgovor sa odredjenim kategorijama pacijenata i u tim slučajevima se savetuje slede"e, ukoliko je pac ijent# a) suicidalan napraviti uvek antisuicidalni ugovor b) paranoidan ne konfrontirati se sa pacijentom direktno, ve" indirektno sugerisati da postoje i drugi načini razmišljanja iako razumemo kako se ose"a c) impulsivan re"i pacijentu da mo%e kazati ili ose"ati bilo šta ali da ne sme učiniti nikakvu nasilnu radnju ' ne dodirivati pacijenta bez opreza, ne pokazivati ljutnju, strah ili uznemirenost'
Pa-e 11 " 11
